PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Sadraj: 1. Uvod. Predmet, metode i cilj istraivanja 2. Solarna energija, solarni paneli i njihova primena u fotonaponskim sistemima 3. Solarni paneli 3.1. Princip rada solarnih panela 3.2. Vrste solarnih panela 4. Karakateristike solarnih panela 4.1. Ekoloke karakteristike 4.2. Estetske i ekonomske karakteristike 5. Mogunosti primene solarnih panela 5.1. Krovovi 5.1.1. Kosi krovovi 5.1.2. Stakleni krovovi 5.2. Fasade 5.2.1. Transparentne fasade 5.2.2. Polutransparentne fasade 5.3. Zasenenja 5.4. Solarno drvo 6. Zakljuak 7. Literatura 3 4 8 8 8 9 9 9 10 10 10 11 12 12 12 13 14 15 16

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

1. UVOD
Aktuelna tema dananjice u svetu, a sve vie i kod nas su odrivi razvoj, ekologija i energetska efikasnost. Energija i ekologija predstavljaju dva velika, uzrono-posledino povezana problema budunosti oveanstva. Najznaajnije svetske organizacije suoile su se sa ozbiljnou po pitanju ekologije i odrivog razvoja. U periodu obilja jeftinog goriva, pre samo par decenija, graeni su objekti koji nisu imali mnogo veze sa podnebljem u kome su nastali, to je kao rezultat dovelo do izgradnje energetski neefikasnih objekata i do rasipanja energije. Niskoenergetski objekti osim to tede energiju, pa tako umanjuju trokove, smanjuju i emisiju CO 2, to je veoma bitno za ouvanje ivotne sredine. Treba se usresrediti na pasivni koncept projektovanja. Ukupna potreba za energijom - primarna energija predstavlja ukupnu koliinu energije potrebne za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i elektrino osvetljenje. Potronja primarne energije govori nam o klasi objekta. Po statistici noviji stambeni objekti u Srbiji u proseku troe 160 kWh/m/pe, a kada bi se objekti gradili po niskoenergetskim standardima gradnje potronja bi im se smanjila 4 puta, a po pasivnim standardima gradnje ak 10 puta. Ovo se odnosi ne samo na nove, ve je kljuno i pri rekonstrukciji postojeih graevinskih objekata. Energija Sunevog zraenja koja dospe na Zemlju 10,000 puta je vea od energije potrebne da zadovolji potreb e oveanstva, u periodu od jedne godine. Kada bi se posmatralo da na jednom kvadratnom metru dospe 100kWh 2 godinje, bilo bi potrebno prekriti povrinu od 150x150km da bi se dobila energija ekvivalentna potronji za godinu dana (podatak iz 2001god.). Danas se sve vie poinje sa implementacijom solarnih elektrana u industrijske sisteme, ak i u onim zemljama koje su bogate naftom. ak je i drava Vatikan instalirala 2700 solarnih panela na svojim krovovima, pri emu e spreiti emisiju CO 2 od 210t ili potronju 70t mazuta za samo dve nedelje eksploatacije. Da se o tome dosta razmilja govori i podatak da Abu Dhabi planira da na krovovima grada instalira solarnu elektranu snage 500MW. Danas sve vie koriste i solarni sistemi u domainstvima, trgovakim molovima, javnim zgradama, itd. Tako se obezbeuje delimina ili potpuna autonomnost napajanja zgrade elektrinom energijom. ak se savremeni objekati projektuju tako da sve vie koriste sunevu energiju (direktno ili indirektno). Predmet istraivanja seminarskog rada su solarni paneli i mogunost njihove primene u projektovanju ekolokih i energetski odrivih zgrada. Metodom analize prouavamo mogunosti korienja solarne energije, njene prednosti i nedostatke, dok se metodom deskripcije opisuje postojea oprema i ureaji za pretvaranje solane energije u elekrinu. Cilj rada je istraiti dosadanja iskustva u primeni solarne energije i utvrditi prednosti i nedostatke korienja ove vrste energije.

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

2. SOLARNA ENERGIJA, SOLARNI PANELI I NJIHOVA PRIMENA U FOTONAPONSKIM SISTEMIMA

Solarne elije su poluprovodnike strukture koje konvertuju Sunevo zraenje, u irokom talasnom opsegu, u elektrinu energiju. Sama solarna elija jeste sastavljena od veeg broja dioda, pn spojeva, koje rade u etvrtom kvadrantu I-V izlazne karakteristike. Fotonaponska konverzija generie par elektron -upljina pod dejstvom upadne svetlosti. Energija fotona je dovoljna za prelazak elektrona iz valentne zone u provodnu. Solarne elije se mogu povezati redno, paralelno, ili kombinovano, sve zavisi od projektovane snage elije. Napon koji se dobija na izlaz u 2 zavisi od tipa elije i moe biti 0.3 - 0.7V, uz gustinu struje od oko nekoliko desetina mA/cm zavisno od snage sunevog zraenja, ali i od spektra zraenja. Dakle, solarne elije rade u direktnom reimu ali sa negativnim smerom struje (slika 1). Na slici 1b jasno se vidi negativan predznak struje diode ID.

Slika 1. Prema materijalu od koga se proizvode, solarne elije se dele na Si, GaAs, CIS, CdTe, InP, organske. Broj pn spojeva ne mora biti jedan. Danas se razvijaju solarne elije sa tri ili etiri spoja sa znatno veim koeficijentom efikasnosti (mahom su bazirane na GaAs i Ge). Pored toga, postoji jo jedna klasifikacija i to prema vrsti materijala koji ulaze u izgradnju spoja, gde je N tip materijala sa jednom, a P tip sa drugom irinom zabranjene zone Eg. To su takozvane heterostrukture elije i mahom su sa vie pn spoja. Na taj nain se postie bolja apsorpciona pokrivenost talasnog spektra incidentne svetlosti. U novije vreme dosta se ulae napora u silicijumske heteroelije ( SANYO solarne elije). Silicijumske solarne elije su komercijalno najzastupljenije, dele se prema kristalografskoj strukturi: monokristalne, polikristalne i amorfne. Monokristalne solarne elije su najskuplje ali za to je njihov koeficijent efikasnosti do 18%, polikristalne do 15% i predstavljau alternativu monokristalnim (mada je tehnologija potpuno razliita), dok amorfne solarne elije imaju najniu efikasnost, svega 8%, ali zato je njihova cena najmanja. Amorfni silicijum je pogodan za nanoenje na razne materijale tako da se proizvode i elije sa promenljivom planarnou (nanosi se na plastine filmove). Popreni presek jedne tipine solarne elije, ma kog tipa bila , prikazan je na slici 2 (uzeta je silicijumska solarna elija za primer). Prvi sloj je zatitno staklo tj. SiO2, koje titi eliju od spoljanjih uticaja. Ispod je antireflektujui koji smanjuje refleksiju svetlosti i obezbeuje da to vie energije dospe do poluprovodnika (poveava se iskorienje elije). Zatim se nalazi sistem transparentnih elektroda, TCO. On kontaktira poluprovodnik sa pn spojem u kome se vri zahvatanje fotona Suneve svetlosti. Sa donje strane je metalizacija -zadnji kontakt.

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Slika 2. - Popreni presek solarne elije Maksimalni izlazni napon individualne solarne elije iznosi oko 600 - 700mV, pa se elije serijski povezuju kako bi se dobio eljeni napon. Najee se oko 36 elija serijski povezuje stvarajui module nominalnog napona od 12V. Snaga koju proizvodi jedna fotonaponska elija je relativno mala pa se u praksi vie elija povezuju u grupu ime se formira fotonaponski modul. Prema projektovanoj snazi moduli se spajaju redno i/ili paralelno, ime se formira fotonaponski panel koji proizvodi struju, napon i snagu znatno veeg intenziteta (slika 3).

Slika 3. - Solarna elija, modul, solarni panel Kada se integriu vie panela dobija se polje PV modula ili solarna elektrana (slika 4). Danas se instaliraju solarne (1) elektrane velikih snaga od 1MW pa ak do 790MW (Ivanpah)

Ivanpah je polje solarnih panela sa 170.000 heliostat ogledala, koje treperi kao fatamorgana u pustinji Moave u Kaliforniji, proizvodei oko 790 megavati elektrine energije. Suneva toplotna energija se skladiti u obliku istopljene soli, tako da se proizvodnja struje nastavlja ak i kada sunce zae. Postoji veliko interesovanje u koncentrisanju solarne energije irom sveta u sredinama gde ima puno sunca, kao u Kini, Junoj Africi, Bliskom Istoku, Severnoj Africi.

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Slika 4. - Polje solarnih panela Ivanpah, Pustinja Moave, Kalifornija, SAD

Fotonaponski sistemi - podela

Fotonaponski sistemi se dele u dve grupe: Samostalni fotonaponski sistemi sistem koji funkcionie samostalno. Mreno povezani fotonaponski sistemi sistem za ije funkcionisanje je potrebna distributivna mrea.

Samostalni fotonaponski sistem ili Off-grid sistem je pogodan za napajanje tamo gde je nemogue ili jako teko dopremiti distributivni sistem. Kako on obezbeuje potpunu samostalnost eksploatacije elektrine energije , to je eliminisano finansijsko optereivanje korisnika (izuzev u vremenu otplate). Fotonaponski sistem puni baterijsku banku (redno ili paralelno povezani akumulatori) u toku dana, a nou se iz nje crpi akumulirana energija. Danju je mogue i direktno povezivanje na potroae. Dodatno snabdevanje moe dati i prikljueni generator kao opcioni izvor snage. Ovakav sistem je skuplji, bar za 30% jer baterijska banka dosta kota i njihov radni vek iznosi 5 - 15god (zavisi od naina eksploatacije). Na slici 5. vide se delovi sistema i njihova meusobna povezanost.

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Slika 5 - Off grid PV solarni sistem Mreno povezani fotonaponski sistem ili On-grid sistem je fotonaponski sistem povezan na distributivnu mreu od koje se dopunjuje do potrebne snage ili se alje viak proizvedene snage (npr. princip negativnog brojila: kada se energija alje, brojilo oduzima potroenu energiju i tako smanjuje raun) - Slika 6. Obezbeuju normalno snabdevanje elektrine energije nezavisno od doba dana, godinjeg doba i klimatskih uslova. Ovakav sistem zahteva dodatne ugovore sa agencijom za distribuciju elektrine energije, i moe u mnogome ubrzati period otplate celog fotonaponskog sistema.

Slika 6. - On grid solarni sistem Bitna razlika jeste neophodnost baterijske banke i dodatnog generatora ime se ukuna cena u mnogome smanjuje i vreme povraaja novca skrauje. Pored ovih pogodnosti, u mnogim zemljama postoje subvencije (Feed-in tariff) za domainstva koja ele da postave fotonaponske sisteme i na taj nain rasterete energetski sistem zemlj e. Takav nain finansiranja daje vreme otplate od 5 - 12 godina zavisno od cene struje i instalirane snage. Postoje sistemi gde se kombinuju ova dva, ali njihova cena je najvea.

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI 3. SOLARNI PANELI

3.1. Princip rada solarnih panela

Pomou fotonaponskog efekta moe se suneva energija direktno pretvoriti u elektrinu u sunanim elijama. Kada suneva elija apsorbuje Sunevo zraenje, fotonaponskim efektom se na njenim krajevima proizvede elektromotorna sila i tako sunana elija postaje izvor elektrine struje. U silicijumskoj sunanoj eliji na povrini ploice nanose se primese, npr. fosfor, tako da na tankom povrinskom sloju nastane podruje poluprovodnika. Da bi se skupila naelektrisanja koja su nastala apsorpcijom fotona iz Sunevog zraenja, na prednjoj povrini nalazi se metalna reetka, a zadnja je strana prekrivena metalnim kontaktom. Reetkasti kontakt na prednjoj strani napravljen je tako da ne prekrije vie od 5% povrine pa on skoro da ne utie na apsorpciju Sunevog zraenja. Sunane elije proizvode napon oko 0,5V uz gustinu struje oko 20mA/cm. Da bi se dobio odgovaraju i napon, odnosno snaga, elije se mogu spajati serijski i paralelno. Tako se dobivaju moduli sun anih elija na kojoj su elije uvrene i zatiene od atmosferskih i drugih uticaja. Moduli se slau jedan do drugog u fotonaponske ravne kolektore, a kolektori zajedno s ostalim potrebnim elementima (pretvaraima, regulatorima, akumulatorima i sl.) ine fotonaponski sustem.

3.2.

Vrste solarnih panela

PV elije iz silicijuma se izvode u vie morfolokih oblika, kao monokristalne, polikristalne i amorfne. Monokristalne Si elije: ovaj tip elije moe pretvoriti 1000 W/m2 sunevog zraenja u 140 W elektrine energije s povrinom elija od 1 m2. Za proizvodnju monokristalnih Si elija potreban je apsolutno isti poluprovodiki materijal. Monokristalni tapii se izvade iz rastopljenog silicijuma i reu na tanke ploice. Takav nain izrade omoguuje relativno visoki stupanj iskoristivosti. Polikristalne Si elije: ovaj tip elije moe pretvoriti 1000 W/m2 sunevog zraenja u 130 W elektrine energije s povrinom elija od 1 m2. Proizvodnja ovih elija je ekonomski efikasnija u odnosu na monokristalne. Tekui silicijum se uliva u blokove koji se zatim reu u ploe. Tokom skruivanja materijala stvaraju se kristalne strukture razliitih veliina na ijim granicama se pojavljuju greke, zbog ega solarna elija ima manju iskoristivost. Amorfne Si elije: ovaj tip elije moe pretvoriti 1000 W/m2 sunevog zraenja u 50 W elektrine energije s povrinom elija od 1 m2. Ukoliko se tanki film silicijuma stavi na staklo ili neku drugu podlogu to se naziva amorfna ili tankoslojna elija. Debljina sloja iznosi manje od 1 m, stoga su trokovi proizvodnje manji u skladu sa niskom cenom materijala. Meutim iskoristivost amorfnih elija je puno nia u usporedbi s drugim tipovima elija. Prvenstveno se koristi u opremi gde je potrebna mala snaga (satovi, depna raunala) ili kao element fasade. Galijum arsenidne (GaAs) elije: galijum arsenid je poluprovodnik napravljen iz meavine galijuma i arsena. Pogodan je za upotrebu u vieslojnim i visoko uinkovitim elijama. irina zabranjene vrpce (band gap) je pogodna za jednoslojne solarne elije. Ima visoku apsorpciju pa je potrebna debljina od samo nekoliko mikrona da bi apsorbovao suneve zrake. Relativno je neosetljiv na toplotu u uporeenju sa Si elijama. Zbog visoke cene koristi se u svemirskim programima i u sastavima s koncentrisanim zraenjem gde se tedi na elijama. Projekti koncentrisanog zraenja su jo u fazi istraivanja. Galijum indijum fosfidna/galijum arsenid (GaInP)/GaAs dvoslojna elija ima iskoristivost od 30% i koristi se u komercijalne svrhe za svemirske aplikacije. Ovaj tip elije moe pretvoriti 1000 W/m2 sunevog zraenja u 300 W elektrine energije sa povrinom elija od 1 m2.

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Kadmijum telurove (CdTe) elije: ovaj tip elije moe pretvoriti 1000 W/m2 sunevog zraenja u 160 W elektrine energije sa povrinom elija od 1 m2 u laboratorijskim uslovima. Kadmijum telurid je jedinjenje elementa: metala kadmijuma i polumetala telura. Pogodan za upotrebu u tankim PV modulima zbog fizikih svojstava i jeftinih tehnologija izrade. Uprkos navedenim prednostima, zbog kadmijumove otrovnosti i sumnje na kancerogenost nije u irokoj upotrebi.

4. KARAKTERISTIKE FOTONAPONSKIH PANELA

4.1. Ekoloke karakteristike fotonaponskih panela

Generalni principi odrivosti se sve ee istraavaju sa stanovita ivotne sredine i upotrebe obnovljivih izvora energije, pa tako postojea literatura belei porast kriterijuma i standarda primenljivih u ovoj oblasti. Neki od glavnih principa odrivosti sa aspekta zatite ivotne sredine su: racionalno troenje resursa, korienje obnovljivih izvora energije, smanjenje uticaja na klimatske promene, potovanje prirodnog okruenja, smanjenje potronje energije, izgradnja energetski efikasnih zgrada, svrsishodno ukljuivanje tehnologije i partnerstvo meu akterima u planiranju i odluivanju. Globalne klimatske promene koje poslednjih godina imaju znaajne posledice na celokupno oveanstvo, direktna su posledica nekontrolisane upotrebe fosilnih goriva i krenja uma. Javnost postaje sve vie osetljiva na ekonomske i ekoloke posledice potronje energije, globalnog zagrijavanja i devastacije ivotne sredine. Tei se racionalnoj potronji energije i zameni upotrebe fosilnih goriva obnovljivim. Mnoge zemlje ostvaruju neverovatnu utedu u energetskim bilansima koristei obnovljive izvore energije u energetski efikasnim objektima. U okviru zgradarstva to se odnosi na promene u projektovanju i vidjenju zgrada. Sektor zgradarstva je jedan od najznaajnijih potroaa energije, a smatra se da se oko 50% ukupno proizvedene energije potroi u zgradama, prvenstveno na grejanje i hlaenje prostora. Pridravajui se koncepta odrivosti, u skorije vreme se, u svetu realizuju objekti u kojima je nain graenja zasnovan na ekolokim prinicipima. Ovaj pristup se koristi i kod planranja i projektovanja novih stambenih zona, ali i kod rekonstrukcije, bilo itavog podruja ire zone, ili kod inkorporiranja u tradicionalno naslee. irom sveta se razvijaju strategije i tehnike za preradu solarne energije i smanjenje ukupnih energetskih potreba. Ve su izgraene mnoge zgrade koje same proizvode sebi potrebnu energiju. Njima tokom godine nije potreban nijedan drugi izvor energije. Da bi stvorili odrive objekte, dugoroni cilj mora biti izgradnja zgrada koji ma ne treba vie energije no to same mogu da proizvedu. Zbog toga zgrade moraju da preu iz potroaa u proizvoae energije. Poznato je da pretvaranje suneve energije u elektrinu posredstvom fotonaponskih panela ne utie negativno na ivotnu sredinu, kako to ine neki konvencionalni oblici proizvodnje (termoelektrane i hidroelektrane). Energija koja se dobija od sunca je besplatna i na ist i bezbedan nain se konvertuje u elektrinu. Time se doprinosi smanjenju zagaenja planete, koje stalno raste i preti da ozbiljno ugrozi ivot na njoj. Kako su zgrade jedini resurs koji se konstantno poveava, postoji potreba za njihovom racionalizacijom u pogledu potronje elektrine energije. Stoga ekonomski i intelektualno bogate zemlje ulau velika sredstva za istraivanje sistema za preradu suneve energije, koji e na najbolji nain odgovoriti svim izazovima koji se pred njega stavljaju. Razvoj fotonaponskih sistema doveo je do proizvodnje panela raznih oblika, boje, prozirnosti, energetskih karakteristika itd. S olarne elije se danas mogu proizvesti i na savitljivim folijama to u mnogome poveava njihovu ugradljivost na raznim mestima. Time se omoguava vea sloboda arhitektonskog izraza prilikom projektovanja energetski efikasnih zgrada.

4.2.

Energetske i estetske karakteristike fotonaponskih panela

Jedan od rasprostranjenih naina dobijanja elektrine energije iz obnovljivih izvora jeste pomou solarnih elija. Solarna elija je ureaj koji putem fotonaponskog efekta pretvara sunevu energiju u elektrinu. elije se reaju u nizove koji formiraju modul. Zavisno od mesta ugradnje, moduli mogu dalje biti smeteni u panele koji se montiraju na omota objekta ili mogu biti sastavni deo staklenog omotaa ili krovnog pokrivaa.

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Konvencionalne solarne elije koriste vidlji vu i infracrvenu svetlost za proizvodnju energije. Nasuprot tome, novije solarne elije koriste ultraljubiasto zraenje. Koriene kao zamena za prozorsko staklo, ili postavljene preko njega, povrina za instalaciju moe biti velika, to vodi ka kombinova nju prednosti funkcije proizvodnje energije, osvetljenja i kontrole temperature. Fotonaponski paneli pretvaraju sunevu svetlost u elektrinu energiju direktno, bez ikakvih tetnih gasova. Sistem se moe koristiti decentralizovan, odnosno moe se razviti u blizini potroaa i bez gubitaka energije na prenosnoj mrei. Prednost integrisanih fotonaponskih elija nad uobiajenim neintegrisanim sistemima je u tome to se poetni trokovi neutralizuju redukcijom koliine utroenog graevinskog materijala i radne snage potrebne za izgradnju dela zgrade koga zamenjuju ovi moduli. Ove prednosti ine integrisane module segmentom fotonaponske industrije koji se najbre razvija. Fotonaponski sistemi su veoma pouzdani na dugi rok. Prosena garancija za ovu vrstu proizvod a je 20-25 godina, koliko, u stvari, oni i postoje. Za dui rok mora da proe jo vremena da bi se dokazalo. Do 2020. godine bie konkurentni maloprodajnoj ceni elektrine energije u Evropi. Sistemi skoro da ne iziskuju nikakvo odravanje. Fotonaponski moduli, za razliku od drugih graevinskih materijala, proizvode energiju i stoga pruaju vlasniku mogunost da povrati poetnu investiciju u njihovu ugradnju. Fotonaponski sistemi se koriste kao zamena za konvencionalne graevinske materijale u delovima omotaa zgrade. Oni se uglavnom ugrauju kao sastavni deo fasadne i krovne strukture novih zgrada, ali i postojei objekti mogu biti obloeni njima. Slue kao glavni ili veinom dopunski izvor elektrine energije. Poveanje zahteva za osobinama fasada dovelo je do toga da omotai moraju biti kompleksniji i multifnunkcionalniji elementi zgrade. Novi tehnoloki razvoj dozvoljava radikalne promene u dizajnu fasade ili krova. Projektujui spoljanjost zgrade moramo biti svesni da je upotreba fotonaponskih modula veoma bitna. Ali to je samo jedan od mnogih aspekata koje omota zgrade mora da zadovolji. Da bi se postigle dobre performanse zgrade, fotonaponski proizvodi ne treba samo da proizvode energiju ve treba da zadovolje i niz drugih kriterijuma. Sistemi koji se danas koriste u omotau zgrade moraju da obezbede termo i hidroizolaciju, zatitu od sunca, buke i svetlosti, kao i bezbednost. Fotonaponski moduli postoje u nekoliko razliitih oblika koji zavise od mesta ugradnje. Njihova upotreba u omotau zgrade je raznovrsna i otvara mnoge kreativne mogunosti projektantima. Primena je danas prisutna na razliitim delovima omotaa, kao to su: krovovi, spoljanji zidovi, polu -transparentne fasade, stakleni krovovi i zasenenja.

5. MOGUNOSTI PRIMENE FOTONAPONSKIH PANELA

5.1. Krovovi
5.1.1. Kosi krovovi
Krovovi obezbeuju veliku povrinu koja se uglavnom ne koristi i prema tome su idealni za postavljanje fotonaponskih sistema. Obino je tu bolja osvetljenost nego na niim nivoima zgrade ili na tlu. Fotonaponski paneli produavaju vek trajanja krovnog pokrivaa titei ga od ultraljubiastih zraka i uticaja vode. Meutim, mora se napraviti razlika izmeu ravnih i kosih krovova. Ravni krovovi imaju prednost dobre dostupnosti, lake instalacije i obezbeuju slobodan izbor za orjentac iju panela. Mora se voditi rauna prilikom montiranja sistema da se ne poremeti povrina krova i slojevi izolacije. Takoe se mora uzeti u obzir teina instaliranih panela, kao i uticaj vetra koji moe da ih oduva.

10

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Slika 7. - Fotonaponski modul integrisan u krovni pokriva Kosi krovovi su dobra podloga za instalaciju fotonaponskih sistema. esto se kod porodinih kua oni ugrauju u obliku panela koji se montiraju na postojei krovni pokriva. Elegantnije reenje podrazumeva upotrebu fotonaponske indre ili crepa/ploa (slika 7.). indra je modul dizajniran tako da izgleda i ponaa se kao obina krovna indra, presvuena tankim filmom elija. Za prostorne strukture membranskog sistema kao to su razne nastrenice, razvijen je tanak film solarnih elija integrisan u fleksibilnu krovnu membranu od polimera.

5.1.2. Stakleni krovovi

Konstrukcije staklenih krovova (slika 8.) su obino jedno od najinteresantnijih mesta za primenu fotonaponskih sistema. Oni pruaju difuziju svetla u zgradi, dok obezbeuju nenametljivu povrinu za instalaciju fotonaponskih modula u lameliranom staklu. Moduli i nain primene su slini onima koji se koriste za polu-transparentne fasade. Struktura koja spektakularno izgleda spolja, unutra proizvodi fascinantne svetlosne holove i hodnike i prua stimulativan arhitektonski doivljaj svetlosti i senke.

Slika 8. - Nadstrenica Kings Cross Station , Hackney, London

(2)

Nadstrenica stanice u Londonu proizvodit 241.31kVh elektrine energije. Izgraen je 2012. godine dok je stanica bila potpuno operativna. Projekat kombinuje moderan dizajn, vrhunsku tehnologiju i odrivost. Solarne PV elije su integrisane u 1.392 jedinice staklenih panela koji su sastavni deo krovne konstrukcije nad platformom, ime je pokriveno vie od 2.300 m.

11

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

5.2. Fasade
5.2.1. Transparentne fasade
Fotonaponski moduli se mogu dodati na postojee spoljanje zidove dajui im potpuno novi izgled i tako uiniti fasadu atraktivnijom. Paneli se mogu montirati na postojeu fasadu zgrade. U ovom sluaju nema potrebe za vodonepropusnim spojnicama, jer je ta karakteristika ve obezbeena prethodnom fasadom ispod panela. Fotonaponski moduli mogu biti i integrisani deo fasade. Moduli od lameliranog stakla koji zamenjuju konvencionalne zid zavese, praktino su isti kao i zatamnjeno staklo (slika 9.). Oni pruaju dugoronu zatitu od vremenskih uticaja i mogu biti proizvedeni u raznim veliinama, oblicima, ari i boji.

Slika 9. - CIS Tower

(3)

u Manesteru, Engleska

5.2.2. Polutransparentne fasade

Polutransparentni moduli se mogu koristiti kao zamena za mnoge arhitektonske elemente koji su napravljeni od stakla ili slinih materijala (slika 10.). Fotonaponski moduli od lameliranog stakla mogu se koristiti i na prozorima, formirajui polutransparentnu fasadu. Ova transparentnost se postie jednom od sledeih metoda: Fotonaponske elije mogu biti toliko tanke da je mogue videti kroz njih. Ovo stvara filtriran pogled ka spoljanjosti. Kristalne solarne elije su rasporeene u lameliranom staklu tako da svetlost delimino prolazi izmeu njih i osvetljava prostoriju. Svetlosni efekti u ovom sluaju dovode do uzbudljivih ara od senki koje se stalno menjaju u prostoru.

Dodavanje slojeva stakla na polutransparentni stakleni modul moe da pobolja toplotnu i zvunu izolaciju. Takoe se prema individualnim potrebama mogu ispuniti i drugi specijalni zahtevi. Takvi moduli su zaista multifunkcionalne komponente zgrada.
3

CIS Tower je poslovni oblakoder u Miller ulici u Manesteru, Engleska. Objekat je zavren 1962. godine. Kula je visoka 118 metara i druga je najvia zgrada Manchester i najvia poslovna zgrada u Velikoj Britaniji van Londona. Kula je funkcionisala vie od 40 godina, sve dok se nije postavilo pitanje odravanja. Nakon toga su preduzete mere obimne rekonstrukcije koje su uklju ile pokrivanje fasade fotonaponskim panelima .2004. godine Solarcenturi je konstruisao fasadu od integrisana fotonaponskih (PV) elije koje e omoguiti trajno reenje snabdevanja energijom zgrade, stvarajui oko 180.000 kVh elektrine energije godinje. Osim fasade, na krovu su ugraene 24 turbine koje generiu 10% struje kule. U to vreme ova fasada je bila najvea komercijalna solarna fasada u Evropi. Projekat je kotao oko 5,5 miliona funti.

12

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Slika 10. - Fasada vrtia Sant Celoni

(4)

u Barseloni

5.3.

Zasenenja

Upotreba velikih staklenih povrina i zid zavesa u arhitekturi dovela je do rastue potrebe za paljivo dizajniranim zasenenjima. Fotonaponski moduli raznih oblika se mogu koristiti kao elementi zasene iznad prozora ili kao gornji deo zastakljene strukture (slika 11.). Poto mnoge zgrade ve imaju neku vrstu strukture za zasenu prozora, upotreba fotonaponskih modula na njima ne predstavlja problem. Eksploatacija efekata sinergije smanjuje ukupne trokove takve instalacije i prua veu vrednost kako modulima, tako i zgradi i njenom sistemu zasenenja. Fotonaponski sistem zasene moe takoe da bude mobilan, tako da se naginje prema suncu za maksimalno iskoriavanje energije, dok u enterijeru stvara razliit nivo zasene.

Slika 11. - Ciemat poslovni objekat , Madrid. Brisoleji sa fotonaponskim modulima

4

( 5)

Fasada foajea vrtia Sant Celoni sa nagnutim staklima pozdravlja posetioce sa preko 200 kvadratnih metara instaliranih fotonaponskih modula. Posebna karakteristika ovih modula je da su oni modifikovani u raznim bojama. Specijalno proizvedene solarne elije razliitih boja na belom modulu daju ovoj zgradi prepoznatljiv izgled. Osim kteristnog dizajna fasada je i moan provajder energije. Ona moe generisati skoro 30.000 kilovat sati ekoloke energije godinje.

13

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

5.4. Solarno drvo

Era solarne tehnologije je u svom stidljivom ali sigurnom zamahu. Ovaj vid takozvanih obnovljivih izvora energije sve ee pronalazi svoju primenu u standardnim elektro-energetskim aplikacijama ujedno podseajui nas na svoju vanost u odrivom razvoju i ouvanju ivotne sredine. Ne samo to, solarna tehnologija izvanredno uspeva da objedini svoju primarnu funkciju, smanjenja emisije tetnih g asova, sa estetikom i modernim dizajnom ali i povoljnim ekonomskim bilansom. Solarno drvee (slika 12.) na spektakularan nain daje definitivni dokaz svega navedenog. Poetkom prolog oktobra jedna od najprometnijih ulica u Beu (Ringstrasse) u sumornom i oblanom predveerju zamenila je urbano sivilo svetlou optimizma iz najnovije inovacije, solarnog drvea. Solarno drvee predstavlja kreaciju nadahnutog i osveavajueg izgleda koje svoju funkciju osvetljenja gradskih sredina izvodi pomou solarne tehnologije i samo suneve svetlosti kao energenta. Ne samo to je ekoloki opravdano i atraktivnog izgleda, solarno drvee prevazilazi okvire skupih novotarija i daje mnoge pogodnosti u vidu uteda energije i novca.

Slika 12. Solarno drvo, Ringstrasse, Be, Austrija

6. ZAKLJUAK
Suneva energija je obnovljiv i neogranien izvor energije od kojeg, direktno ili indirektno, potie najvei deo drugih izvora energije na Zemlji. Suneva energija u uem smislu podrazumeva koliinu energije koja je prenesena Sunevim zraenjem. Ona se u svom izvornom obliku najee koristi za pretvaranje u toplotnu energiju za potrebe pripremanja tople vode i grejanja (u evropskim zemljama uglavnom kao dodatni energent) zatim u solarnim elektranama, dok se za pretvaranje u elektrinu energiju koriste fotonaponski moduli. Prednosti iskorienja solarne energije su sledei:
5

Energija sunca je stalna, teoretski se koristi 365 dana u godini. Energija sunca je ekoloki ista i besplatna.

CIEMAT (Centar za istraivanja u energetici, ivotnoj sredini i tehnologiju, Ministarstvo za nauku i tehnologiju) je izgradio svoj poslovni objekat 2009. godine. Zgrada ima dva podruma i tri sprata iznad zemlje, koji se koriste u razliite svrhe (laborator ije, kancelarije ...). Zgrada je vrlo jednostavna, sastoji se od metalne reetke i ploa koja pokrivaju zgradu i oblikuju njene etiri strane.

14

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

Energija sunca tedi druge energente koji se koriste u domainstvu i industriji.

Problemi iskorienja ovakvog vida obnovljive energije su mala gustina energetskog toka, velike oscilacije u intenzitetu zraenja i veliki investicijski trokovi. U geografskom podruju Srbije, sa 2100 osunanih asova godinje , iz fotonaponskih elija moe se dobiti dodatnih oko 2000 kWh/god. Fotonaponske elije koje koriste sunevo zraenje imaju veliki stepen iskorienja i 2 proizvode oko 125 W/m /dan vrne elektrine energije za vreme letnjeg perioda. Tokom zime, kada je sunevo 2 zraenje znatno slabije, proizvedena energija pada na polovinu, tj. na oko 60 W/m /dan. Fotoelektrine elije 2 ukupne povrine 10 m mogu godinje da proizvedu oko 2000 kWh pa se potrebe za elektrinom energijom iz mree svode na 3000 kWh/god. Primena fotonaponskih sistema danas je omoguena na raznim delovima zgrada. Gledano na dugi rok, ovaj nain razmiljanja i projektovanja bie nezaobilazan. Dugoroni potencijal fotonaponskih sistema u sektoru zgradarstva je jo uvek potcenjen. Projektujui zgrade kao proizvoae energije sa modulima integfrisanim u fasadu i krovove obogaujemo viziju grada koji snabdeva sam sebe bez tetnih uticaja. Uspeni inostrani primeri nam dokazuju da je tu viziju mogue u velikoj meri pretvoriti u ustaljenu praksu.
(6)

Na veini teritorije Srbije broj sunanih dana je znatno vei nego u mnogim evropskim zemljama (izmeu 1500 i 2200 asova godinje). Potencijal solarne energije u Srbiji iznosi 0,64 miliona kWh godinje (ili oko 16,7% ukupnog potencijala obnovljivih izvora). Najvei potencijal za korienje solarne energije imaju gradovi u junom delu Srbije Ni, Kurumlija, Vranje. Nezvanini 2 podaci govore da se u Srbiji godinje ugradi 15.000 m solarnih kolektora, to je po optoj proceni malo.

15

PRINCIP RADA I UPOTREBA SOLARNIH PANELA U ARHITEKTURI

LITERATURA

1. R. Bogdanovi, R. Gaji: Ekoloki pristup izgradnji stambenih zona, Arhitektura i urbanizam 14-15, Institut za asrhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2004, str. 25-38. 2. M. Baji-Brkovi: Odrivost i grad, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1999. Internet: 1. 2. 3. 4. 5. http://www.planeta.rs/41/16%20energija.htm http://www.kide83.com/tzm/solarna_energija.html http://www.solarni.rs/primena.htm http://www.designn2.com/home/energetska-efikasnost-gradevinskih-objekata http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Primena-solarne-energije-u-Srbiji---karakteristike-sistema-ipotencijal.aspx?ban=820&tekstid=1200 6. http://www.sapa-solar.com/

16