Stamenkovic 1-Pismo Predanje

SVETO PISMO I SVETO PREDANJE
Ivica Stamenkovi
Prvo poglavlje iz knjige "Pravoslavlje obasjano evan #eljem".
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Boiji $ovek bude savren, pripravljen za svako dobro delo." 2. poslanica Timoteju 3:16-17
Svrha pisanja ovog poglavlja je argumentovano dokazivanje ispravnosti verovanja koje zastupaju evan eoski vernici u Srbiji i irom sveta, a to je da jedini autoritet po pitanju vere za sve hri!ane mora da bude jedino i isklju$ivo Sveto pismo Starog i Novog zaveta, bez ikakvih kasnijih pisanih ili usmenih dodataka. Pomenuti kasniji "dodaci" koji se u okviru Pravoslavne crkve nazivaju svetim predanjem, predstavljaju u$enja mnogobrojnih crkvenih u$itelja ("svetih otaca") iz kasnijih vekova1. Njihova tuma$enja Biblije umnogome odudaraju od izvorne hri!anske misli i verovanja kojeg su u prvom veku propovedali Hristos i apostoli. U istinitost ove tvrdnje, koju sam upravo izneo, moji $itaoci !e mo!i da se uvere prilikom daljeg i$itavanja stranica ove knjige. No, najpre bih eleo da sa velikom panjom istraimo temu ovoga poglavlja, a to je definisanje pojmova Svetog pisma i svetog predanja, bogonadahnutosti prvog i navodne nadahnutosti onog drugog.
TA JE SVETO PISMO? Tokom $itave istorije Hristove Crkve, a posebno od evropske protestantske reformacije na ovamo, evan eosko hri!anstvo $vrsto zastupa uverenje da Sveto pismo (Biblija) predstavlja jedinstveno i savreno Boije otkrivenje dato $ove$anstvu. Sveto pismo, ta Knjiga nad knjigama, predstavlja zbirku od 66 knjiga ve!eg ili manjeg obima, od kojih 39 sa$injavaju Stari, a preostalih 27 Novi zavet. Stari zavet, koji je vie nego dvostruko obimniji od Novog, napisan je od strane Boijih slugu (proroka, careva i levitskog svetenstva) tokom vie od jednog milenijuma. Pretpostavlja se da je prva zapisana knjiga po$etnog dela Biblije zapravo knjiga o mnogostradalnom pravednom Jovu ( $ija se radnja hronoloki smeta negde za vreme ivota Jakova, praoca izrailjskog naroda), dok su potom usledile one koje su zapisali prorok Mojsije itd.
Sve do najmodernijih vremena jer i u naem veku ive ili se kanonizuju me u svetitelje, tj. ''svete oce'', nedavno preminuli pojedini monasi, episkopi ili patrijarsi.
Stari zavet (koji je pisan izme u 1900. - 400. godine pre Hrista) predstavlja Gospodnju objavu datu ogrehovljenim i smr!u poraenim ljudima o tome da !e u budu!nosti On na zemlju poslati Izbavitelja koji !e biti niko drugi do njegov ve$ni Sin drugo lice boanske Trojice. Novi zavet (koji je pisan u 2. polovini I veka posle Hrista), pak, predstavlja zapise apostola koji su bili o$evici i svedoci boanskog poslanja Isusa Hrista, njegovog dela ispatanja i stradanja poradi ljudskih grehova, kao i Njegovog slavnog vaskrsenja iz mrtvih. Stih kojeg sam naveo na po$etku poglavlja, iz 1. poslanice koju je ap. Pavle pisao Timoteju, daje nam do znanja da su Bogom nadahnuti apostoli, nau$eni tome od svoga U$itelja i Spasitelja Isusa, $vrsto verovali da je celokupno Sveto pismo (od prve do poslednje njegove re $enice) nadahnuto od savrenog i nepromenljivog Gospoda Boga. Ono to je u ovom prou$avanju teme o Svetom pismu posebno zna$ajno jeste dokazivanje verodostojnosti stava evan eoskih hri!ana da, zbog postojanja mnotva drugih drevnih knjiga koje pretenduju da se nazovu svetim, jedino 66 knjiga koje se nalaze u tzv. "uem", tj. protestantskom kanonu Biblije poseduju boansko nadahnu!e2. Jedino su ove knjige (koje, blagoda!u Boijom, imamo u srpskim Biblijama) savrene i nepogreive u svojoj objavi Boga Tvorca i Njegovog veli$anstvenog spasiteljskog dela kojeg je ostvario kroz ljubljenog Sina. Kao dokaz za tvrdnju da je svakom pojedinom greniku radi spasenja, kao i svakom hri!aninu i Crkvi u celini za svakodnevnu pobonost i bogosluenje potrebno samo i isklju$ivo Sveto pismo sa svojih 66 knjiga i nijedan drugi izvor iz koga bi crpeli verska saznanja, poslui!e tekstovi u nastavku moga izlaganja. Boansko nadahnu e Svetog pisma
Jedina dva dosadanja prevoda i izdanja kompletnog Svetog pisma (Starog i Novog zaveta) na srpskom jeziku sastoje se od ''ueg'' tj. protestantskog kanona od 66 biblijskih knjiga. To su prevodi Biblije koje su sa $inili &uro Dani$i! i Vuk Karadi!, kao i dr Lujo Bakoti!. Bilo bi dobro ista !i i $injenicu da daleko najve!i broj tampanih Biblija na mnogim svetskim jezicima, milo !u Boijom, poseduje u svom sastavu samo bogonadahnute knjige (njih 66), bez tzv. apokrifnih tekstova. Kao to !u napomenuti u nastavku naeg prou $avanja, Rimokatoli$ka i Pravoslavne crkve priznaju za bogonadahnute i korisne za duhovni rast i vaspitanje i neke knjige koje ne postoje u srpskim prevodima Svetih pisama (tj. one knjige koje su od strane drevnih jevrejskih i hri!anskih autoriteta odba$ene kao one koje sadre verovanja opre$na u$enju izvornih biblijskih tekstova).
"Ovo najpre znajte da se ni jedno prorotvo Pisma ne moe tuma$iti kako ko ho e. Jer nikad prorotvo ne bi $ove$ijom voljom, nego su Duhom Svetim noeni sveti ljudi govorili od Boga ".3 U upravo navedenom novozavetnom tekstu, jedan od prvih Hristovih u$enika, ap. Petar, govore!i o problemima sa kojima se susre!u ljudi koji ele da ispravno shvate odre ena biblijska proro$anstva, iznosi svoju $vrstu veru u to da su pisci Biblije (me u kojima i on sam) svoje tekstove zapisivali pod direktnim nadahnu!em i vo stvom Svetog Duha. Za vreme zemaljskog ivota Gospoda Isusa Hrista i njegovih apostola, jedino Sveto pismo koje je bilo $itano sa njihove strane (kao i od strane njihovih savremenika) jesu bile starozavetne knjige. Budu!i da su pisci starozavetne zbirke svetih spisa bili Izrailjci (tj. Jevreji, potomci Avraama, Isaaka i Jakova), ova nacija je imala, u to vreme, nesvakidanju privilegiju da jedina poseduje i $ita bogonadahnute tekstove. Kao obe!ani Boiji Mesija i "osniva$ hri!anske religije", Isus Hristos je propovedao i nau$avao da su svi starozavetni spisi (koje i mi danas imamo u svojim Biblijama) u potpunosti od Boga nadahnuti i apsolutno nepogreivi. Iskazuju!i svoj stav o bogonadahnutosti Starog zaveta, Sin Boiji je rekao: ''Jer vam zaista kaem, dok ne pro e nebo i zemlja, ne!e ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude.'' 4 Bogonadahnutost jevrejskog kanona Starog zaveta Jevrejski kanon Starog zaveta (tj. celokupnog njihovog Svetog pisma, jer oni ne priznaju Novi zavet), koji je nazvan jo i "ui" tj. "palestinski", u potpunosti je identi$an dananjem tzv. "protestantskom" kanonu Starog zaveta. Jedinu razliku predstavlja to to jevrejski kanon broji 24 biblijske knjige (umesto 39), a razlog je taj to se neke knjige u jevrejskoj Bibliji nalaze grupisane tako da vie njih $ine jednu. Tako na primer, spomenute 24 knjige su tradicionalno podeljene u tri grupe: - Zakon (koji obuhvata 5 Mojsijevih knjiga); - Proroci (tzv. "prvi proroci": Knjiga Isusa Navina, knjiga o Sudijama, 1. i 2. Samuilova (kao jedna knjiga), 1. i 2. o Carevima (kao jedna knjiga); "poslednji proroci": Isaija, Jeremija i Jezekilj, i grupa od 12 proro$kih knjiga manjih po obimu koja se naziva "knjigom malih proroka" i ra$una kao jedna knjiga);
3 4
2. posl. Petrova 1:20-21 Ev. po Mateju 5:18
- Spisi (Knjiga o Jovu, Pri$e Solomonove, 1. i 2. Dnevnika, Jezdra i Nehemija, Ruta, Pesma nad pesmama, Propovednik, Pla $ Jeremijin, Jestira i knjiga proroka Danila). Tako e, napred pobrojane knjige jevrejske Biblije (naeg Starog zaveta) se ne nalaze pore ane istim redosledom kao to je to slu$aj u hri!anskim. Jevrejska Biblija otpo$inje 1. Mojsijevom knjigom a zavrava 2. knjigom Dnevnika (umesto knjigom proroka Malahije kao to je to slu$aj sa Starim zavetom u hri!anskom Svetom pismu). to se ti$e na$ina formiranja kanona jevrejske Biblije, protestantski teolog Branko Bjelajac, u svom delu "Sveto pismo u Srba" kazuje slede !e: "Najranije odre enje knjiga Staroga zaveta kao "svetih knjiga" ili "svetih spisa" dao je rimski istori$ar i vojnik jevrejskog porekla Josif Flavije, oko 100. godine posle Hrista. Za njega je osnovna odlika ove literature bila sadrana u tome to su ti spisi bili boanska objava nesumnjivog autoriteta , koji su nastali u doba proroka i stoga su bili pod boanskim nadahnu em. Flavije je izjavio kako je u Svetim pismima objavljena celokupna istorija sveta sve do cara Artakserksa Prvog. Kanon Starog zaveta formiran je u doba cara Artakserksa Prvog oko 424. godine pre Hrista. Veruje se da je to delimi $no u$inio prorok Jezdra, a da je ostatak spisa sakupio prorok Nemija.''5 No, iako je zbirka knjiga koje su kanonizovane u ono to mi danas nazivano Starim zavetom, sabrana jo u V veku pre Hrista, u narednim stole!ima su nastale jo neke jevrejske istorijske knjige koje su sadrale i religijske primese. Prilikom prevo enja jevrejske Biblije na gr$ki jezik u Aleksandriji (u Egiptu) u tre!em ili drugom veku pre Hrista, od strane sedamdeset dvojice prevodilaca, zajedno sa biblijskim knjigama prevedene su i ove istorijske knjige, tako da su sve one nale svoje zajedni$ko mesto u novonastalom prevodu nazvanom Septuaginta (LXX tj. "prevod sedamdesetorice"). Ove istorijske knjige se jo nazivaju i apokrifima (jer sadre pored istorijskih podataka i religijske ideje i u $enja koja nisu u saglasnosti sa tvr enjima bogonadahnutih spisa). Evo ta je o starozavetnom kanonu (tj. knjigama jevrejske Biblije) izme u ostalog rekao Josif Flavije (koji je pre svog zarobljavanja od strane Rimljana, tokom Judejskog rata koji je vo en od 66-73. god. posle Hrista, bio jevrejski vojskovo a i pripadnik verske struje fariseja):
Sveto pismo u Srba; 2. izdanje, Alfa i Omega, Beograd 2003. god. str. 14 -15. Naglasak moj.
"Kod nas nije slu$aj da imamo veliki broj knjiga koje se ne slau, ili se suprotstavljaju jedna drugoj. Imamo ih samo dvadeset dve6, koje sadre istoriju svih vremena, knjige u koje se s pravom verovalo . Od ovih, pet su Mojsijeve, koje sadre zakone i najranije tradicije od stvaranja sveta do Mojsijeve smrti. Posle Mojsija do vladanja cara Artakserksa, persijskog cara, proroci koji su sledili Mojsija napisali su istoriju doga aja koja se pojavila u njihovo vreme, ukupno trinaest knjiga. Ostala $etiri dokumenta sadre pesme Bogu i prakti$ne pouke ljudima. Od vremena Artakserksa (430 godina pre Hrista) svaki doga aj je zapisan, ali novi zapisi nisu smatrani vrednim da se prime poput onih pre njih, zato to vie nije bilo proroka . Na stav prema proro $kim pismima vidi se u tome to, niko nije pokuao ni da doda, ni da ukloni ili promeni jedno slovo, iako je veliki period vremena (500 godina) do sada proao. Svakom Jevrejinu je uro eno da ove knjige smatra Boijim zapovestima, da ih dri, i ako je potrebno, da umre za njih." 7 Da je istina ono to je pisao istori$ar Flavije moemo da potvrdimo i re$ima Gospoda Isusa Hrista. On, naime, nikada u svojim govorima nije navodio citate iz apokrifnih knjiga (iako su i one u njegovo vreme postojale u okviru Septuaginte i $itale se me u Jevrejima u rasejanju, u gr$kom govornom podru$ju). Isus tako e nije citirao ni izreke poznatih jevrejskih u$itelja (rabina) iz prolosti, iako je to bio istaknut obi$aj me u rabinima njegovog doba, ve! se oslanjao isklju$ivo na Sveto pismo8. Zanimljivo bi bilo da, a u vezi kanona jevrejske Biblije kojeg je Isus priznavao, istaknemo i upozorenje koje je Gospod izrekao bezakonim Jevrejima svoga doba, u kome je istakao da !e ih, zbog odbacivanja Mesije sti!i zasluena kazna: "Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? Zato, evo vam aljem proroke, i mudre i knjievnike. Od njih !ete jedne ubiti i raspeti, a druge ibati u vaim sinagogama i goniti od grada do grada, da do e na vas sva pravedna krv, prolivena na zemlji, od krvi Avelja
6
Jevreji su ponekada ra$unali knjige Isusa Navina, knj. o Sudijama i knj. o Ruti kao jednu, umesto kao tri knjige, te otuda razlika izme u malopre navedenog podatka da jevrejska Biblija sadri 24. knjige, i ovog upravo pomenutog o broju od 22 knjige. Vidi kod: Dragan Simov, ta kae Sveto pismo; drugo izdanje, Alfa i Omega, Beograd 1996. god. str. 39. Isto tako, ponekada se Ruta i Sudije smatraju jednom knjigom, kao i Jeremija i Pla$ Jeremijin, tako da se ponovo dolazi do 22 knjige umesto 24, iako se time u kanonu ne vre bilo kakve promene. Vidi u: Teoloki $asopis Teolokog fakulteta Novi Sad, br. 2, 2002. godine. str. 49. 7 ta kae Sveto pismo, str. 38-39. Naglasak moj. 8 Vidi slede!e stihove: Mt. 5:17-18; 22:29-32, 37-40; Mk. 7:8-9; Lk. 4:17-21; 18:31-33; 24:27, 32, 44-45.
pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste izme #u hrama i rtvenika. Zaista vam kaem, sve !e to do!i na ovaj narataj."9 Isus, kao to vidimo, pominje "svu pravednu krv prolivenu na zemlji" i to od krvi Avelja (sina Adama i Eve koga je ubio njegov brat Kain) pa sve do Zaharije sina Varahijinog. Smrt pravednog Avelja je opisana u prvoj knjizi jevrejske Biblije, Prvoj knjizi Mojsijevoj 4:8-11, a smrt Zaharije u poslednjoj knjizi te iste Biblije, Drugoj knjizi Dnevnika, u 24:20-22. Iako su mnoge bezimene Boije sluge izgubile svoje ivote i posle zavretka pisanja bogonadahnutih starozavetnih knjiga, a pogotovo u vreme Makaveja to je opisano u istoimenim starozavetnim apokrifnim knjigama, Gospod Hristos je navo enjem imena dva nevino stradala $oveka, sa samog po$etka, kao i sa samog kraja jevrejske Biblije potvrdio $injenicu da je i On smatrao Prvu knjigu Mojsijevu prvom, a drugu knjigu Dnevnika poslednjom knjigom Boijeg starozavetnog otkrivenja (dakle, bez apokrifne literature). Ovaj kanon je i kona$no potvr en krajem prvog veka nove ere, od strane uvaenih jevrejskih rabina: "U tom smislu treba spomenuti i sabor jevrejskih stareina u mestu Javne (latinski Jamnia) pod vo stvom rabina Johanana ben Zakaja, nedaleko od Jerusalima oko 90. godine. On je proizaao iz potrebe da se vidi da li bi neke novije knjige (npr. Knjiga Isusa, sina Sirahova ) mogle biti pridodate kanonu. Na tom skupu je potvr en "ui" jevrejski kanon zaklju$en jo u 5. stole!u pre Hrista. Naime, prema rabinskom predanju Bog je objavio sebe kroz neprekinuti niz bogonadahnutih ljudi, po$evi od Mojsija do Jezdre. (...) Bitno je naglasiti da Javnejski sabor nije doneo nove zaklju$ke i reenja, ve samo potvrdio kanon koji je ve vekovima bio opteprihva en me#u Jevrejima.''10 Ipak, iako su kanonu Starog zaveta stole!ima pripadale samo one knjige koje i mi danas imamo na srpskom jeziku (tzv. "ui" palestinski kanon, koga su jedino priznavali Isus i apostoli), Rimokatoli$ka crkva je u XVI veku (1546. godine), na jednom svom saboru u Trentu, na $etvrtoj sesiji zasedanja, donela odluku o proirivanju ove zbirke knjiga prihvataju!i tzv. "iri" tj. aleksandrijski kanon kakav se nalazio u gr$kom prevodu Septuaginti. Zbog toga danas, u rimokatoli$kim
Ev. po Mateju 23:33-36 (Vidi tako e: Knjiga proroka Zaharije 1:1). Naglasak moj. 10 Teoloki $asopis Teolokog fakulteta Novi Sad, br. 2. 2002. god. str. 49. Naglasak moj.
prevodima Biblije nalazimo, u Starom zavetu, ukupno 46 knjiga (umesto 39), kao i dodatna poglavlja u knjizi proroka Danila i knjizi o Jestiri. to se, pak, ti$e kanona Starog zaveta kojeg priznaju i prihvataju pravoslavne crkve, evo ta o tome kazuje Branko Bjelajac u svojoj knjizi "Sveto pismo u Srba": "Pravoslavne crkve su ranije svoj kanon Starog zaveta saobraavale u skladu s proirenjima i nabrajanjima crkvenih otaca Atanasija Aleksandrijskog (koji priznaje kao kanonsku knjigu Varuhovu), Grigorija Bogoslova, Kirila Jerusalimskog i drugih, to je kasnije preuzeo sv. Sava i objavio u svom Zakonopravilu (Nomokanonu). Me utim, za razliku od toga, danas me#u teolozima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje dve struje: s jedne strane su oni koji smatraju da je pravi kanon Staroga zaveta takozvani palestinski ui kanon (kakav imamo objavljen u prevodima &ure Dani$i!a i dr Luja Bakoti!a); dok drugi, teolozi mla #e generacije, smatraju da treba prihvatiti takozvani aleksandrijski iri kanon. Ovaj iri kanon obuhvata sve knjige ueg kanona i apokrifne knjige, koje su u kanon ule na osnovu razmatranja mnogih crkvenih otaca: Vasilija Velikog, Kirila Aleksandrijskog, Jefrema Sirca, Jovana Zlatoustog itd. (...) Kako pak ne postoji jasan kanon me u pravoslavnim crkvama, one su na svepravoslavnoj konferenciji odranoj 1961. godine na Rodosu u Gr$koj, odlu$ile da se sazove Veliki svesabor na kojem bi trebalo da se razmatra autoritet drugokanonskih (nekanonskih) knjiga koje se $itaju u pravoslavnim crkvama. Od ovog Sabora (budu!eg Osmog vaseljenskog sabora, prim. I. S.) se o$ekuje da kona$no odredi kanon Staroga zaveta za pravoslavne crkve . (...) Me utim, bez obzira na budu!e odluke, pojedini profesori na Bogoslovskom fakultetu SPC ve! danas nau$avaju studente da u kanon Staroga zaveta spadaju i: Druga Jezdrina, Knjiga o Tovitu, Knjiga o Juditi, Knjiga premudrosti Solomonove, Knjiga premudrosti Isusa sina Sirahova, Poslanica Jeremijina, Knjiga proroka Varuha, Prva, druga i tre!a Makavejska i Tre!a knjiga Jezdrina, to predstavlja proirenje i ireg, aleksandrijskog kanona (koji prihvata rimokatoli$ka crkva). (...) S druge strane, profesor dr Dimo Peri !, u svojoj knjizi Crkveno pravo, u drugom dopunjenom izdanju iz 1999. godine koja je ujedno i udbenik za ovaj predmet na Pravnom fakultetu u Beogradu, bez imalo dvojbe za kanon Starog zaveta uzima ui, palestinski kanon, dakle onaj isti koji je kod Dani$i!a i Bakoti!a u prevodima, i koji se naziva jo i protestantskim. (...) O$igledno je da oko pitanja kanona Staroga zaveta, kao i oko toga koje knjige spadaju u deuterokanonske, a koje su apokrifne, me u pravoslavnim teolozima jo uvek nema saglasnosti $ak ni u okviru jedne crkve, SPC.''11
11
Sveto pismo u Srba, 2. izdanje, Beograd 2003. g. str. 20-22. Naglasci moji.
A evo ta nam isti protestantski teolog saoptava o istorijskom razvoju stavova o kanonu Starog zaveta me u isto$nim verskim autoritetima, a pogotovo u XVII stole !u: "U godinama 1642. i 1672., pravoslavni sabori u Jasi i Jerusalimu potvrdili su kao 'originalne delove Pisma ': 1. Jezdrinu (u Vulgati to je 3. Jezdrina), Tovita, Juditu, 1., 2. i 3. Makavejsku, Premudrost Solomonovu, Varuha, Premudrost Isusa sina Sirahova, i poslanicu Jeremijinu. Ovaj kanon je poznat kao kanon 'Septuaginta plus'. (...) Pravoslavni teolozi veruju da su izmene u Septuaginti na $injene po nadahnu u Svetoga Duha, tako da se imaju prihvatiti kao deo Boijeg nastavljenog otkrivenja . (...) Me utim, situacija me u pravoslavnim crkvama danas nije tako jasna. Odre ene apokrifne knjige su navedene kao autoritativne na Sedmom ekumenskom saboru u Nikeji 787. godine kao i u Konstantinopolju 869. godine. Tokom vekova koji su usledili posle Velike izme 1054. godine, pitanje kanona nije se postavljalo kao pitanje. Me#utim, kada je konstantinopoljski patrijarh Kiril Lukarski objavio i odtampao Veroispovedanje u kojem je potvrdio stari jevrejski kanon, sazvan je Sinod u Jasi 1642. godine gde je to bilo osu #eno, a patrijarh je smaknut sa trona. Verovatno jedan od najvanijih sinoda u istoriji isto$nopravoslavne crkve bio je odran 1672. godine u Jerusalimu. On je odran kako bi se suprotstavio uticaju Kirila Lukarskog i 'grupe kalvinista', i na
Bilo bi zanimljivo spomenuti i to da, npr. pravoslavni bogoslov, proto akon Radomir Raki!, u svom ''Biblijskom re$niku'' kae da Stari zavet sadri ukupno 39 knjiga, to odgovara uem kanonu, dok mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, kanonskim (iako ipak ''drugokanonskim'' - ali ne i apokrifnim) smatra i: prvu Jezdrinu, tri Makavejske, Toviju, Juditu, dodatke Danilu (Suzana, molitva Azarijina, himna tri mladi !a, Vil i Drakon), dodatke Jestiri, Varuhovu knjigu, poslanicu Jeremijinu, premudrost Isusa sina Sirahova i Premudrost Solomonovu. U uvodu svom prevodu knjige ''Premudrosti Solomonove'' on navodi da se ove knjige u SPC koriste u starom, crkvenoslovenskom prevodu. Vidi u: Sveto pismo u Srba, str. 21. Zastupaju!i stav o tome da Stari zavet ne broji 39 ve! 46 knjiga, kao i to da su i ovih dodatih 7 (koje postoje u rimokatoli $kim Biblijama) tako e kanonske, pravoslavni predava$ Goran Radenkovi! kazuje slede!e: ''Stari i Novi Zavet, koji $ine Bibliju, predstavljaju korpus od 73 knjige koje su nastale u vremenskom periodu od oko 1.000. godina; 46 knjiga $ine Stari Zavet, a 27 knjiga Novi Zavet.'' Sveti knez Lazar, $asopis za duhovni preporod, br. 4 [24], 1998. god. str. 61. Naglasak moj.
njemu je izri$ito re$eno da su ove knjige Premudrosti, Judita, Tovija, dodaci Danilu, i $etiri Makavejske kanonske.''12 Ipak, razli$ito od zaklju$aka prethodno pomenutih pravoslavnih sabora koji potpadaju (po pravoslavnom u $enju - kao to !emo se uveriti u drugoj polovini ovog poglavlja), u tzv. "sveto predanje" koje je, smatra se, bogonadahnuto poput Svetog pisma, kao i razli$ito od miljenja mnogih pravoslavnih patrijaraha, episkopa i drugih savremenih bogoslova, stoji i 33. pravilo (kanon) svetog, pomesnog, kartaginskog sabora ($ije se odluke tako e smatraju delom "svetog predanja"), koji negira kanoni$nost nekim od malo$as pomenutih knjiga. Evo kako glasi ovo pravilo13 u delu koji regulie broj starozavetnih knjiga: "33. pravilo: O tome da se, osim kanonskih knjiga , u hramu nita drugo ne $ita Tako e se ustanovljuje da se, osim kanonskih knjiga , nita drugo pod imenom Boanskih knjiga, ne moe $itati u hramovima . A kanonske knjige su ove : Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi, ponovljeni Zakoni, Isus Navin, Sudije, Rut, $etiri knjige Carstva, dve knjige Paralipomenon (tj. dve knjige Dnevnika, prim. I. S.), Jov, Psaltir, pet knjiga Solomonovih, dvanaest knjiga proroka, Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo, Tovija, Judit, Jestir, dve knjige Jedrine." 14 U pomenutom spisku nalazi se ukupno 42 knjige, me u kojima i ranije pominjane Tovija i Judita. Me utim, ovaj sabor izri$ito tvrdi da knjige Makavejske, Varuh, poslanica Jeremijina, Premudrost Isusa sina Sirahova i druge ranije navedene nisu kanonske i da se ne smeju $itati u pravoslavnim hramovima. No o$ito je da se ovaj pomesni kartaginski sabor, $iji se kanoni (pravila) nalaze u "zborniku pravila Pravoslavne crkve", i kao takvi trebali da se potuju, ne potuje ni od strane pravoslavaca koji podravaju tzv. "ui" kanon Biblije, niti pak od onih koji podravaju "iri" kanon Septuaginte (ili pak kanon nazvan "Septuaginta plus"). Tako, izgleda da pitanje kanoni$nosti ili nekanoni$nosti odre enih apokrifnih knjiga i dalje ostaje otvoreno, sve do nekog slede!eg "sveopteg sabora", kada bi, barem prema najavama, trebali da o $ekujemo kona$ni rasplet doga aja.
12 Teoloki $asopis Teolokog fakulteta Novi Sad, br. 2. god. 2002. str. 45. Naglasak moj. 13 Dva crkvena sabora u Kartagini, na kojima je donesena odluka o tome koje knjige $ine, a koje ne, zbirku autoritativnih apostolskih spisa (Novoga zaveta) odrani su 397. i 419. god. posle Hrista. 14 Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve, ibenik 2003. str. 94. Naglasak moj.
10
Poto smo upravo utvrdili da su jedino protestantske (kao i evan eoske) crkve te koje potuju kanon Starog zaveta kojeg se pridravao i Gospod Isus Hristos, za razliku od rimokatolika i pravoslavnih (koji, barem to se ti$e ovih poslednjih $ak ni posle 2000 godina postojanja hri!anstva nisu doli do zaklju$ka koje knjige pripadaju Bibliji a koje ne; - moda !e ovo pitanje ostati nereeno sve do drugog Hristovog dolaska), pogleda!emo na koji je na$in nastao Novi zavet. Bogonadahnutost kanona Novoga zaveta Zbirka knjiga koju su napisali Hristovi apostoli kao i njihovi najblii saradnici u prvom veku nae ere, a koju moemo za razliku od Starog zaveta (jevrejske Biblije) da nazovemo "hri!anskom Biblijom", zvani$no je po$ela da se naziva "Novim zavetom" tek nakon okon$anja apostolske epohe (u II veku posle Hrista). Uporedo sa nastajanjem apostolskih spisa (poslanica, evan elja i Otkrivenja), koji su kasnije prepoznati kao bogonadahnuti i uvrteni u kanon Novog zaveta, nastajali su i tzv. apokrifni zapisi koji su poticali iz pera autora koji su u manjoj ili ve!oj meri bili pod uticajem neke od nehri!anskih filozofija, ili svoje, Duhom Svetim neprosvetljene, telesne pameti. Evo ta o apokrifima izme u ostalog kae Radomir Raki!: ''U 2. veku su nastala apokrifna jevan elja, apokrifna Dela apostolska, poslanice, $ak i apokalipse (Otkrivenja), obi$no napisani u ime nekih apostola, a skoro uvek su odraavala osobena gledita . Hri ani nisu smesta odbacivali takva dela ukoliko su bila bliska knjigama smatranim za kanonske. Kad je bio u pitanju takav spis kao to je Tomino jevan#elje, nedavno prona #eno u koptskoj verziji , oni uopte nisu bili spremni da ga odbace . A pritom su bili svesni da sve sadrano u tom evan elju, ma koliko bilo blisko onom to je smatrano autoritativnim predanjem, ima osobiti gnosti $ki preliv.''15 Jedan od osnovnih problema koji se javio posle smrti apostola, a bio je prisutan i za vreme njihovog ivota, jeste pitanje autenti$nosti (originalnosti) verskih spisa koji su se $itali u hri!anskim crkvama gde god da su one postojale. Apostol Pavle je, naime, upozoravao hri !ane u Solunu jo sredinom prvog veka da se po crkvama raznose i poslanice koje nisu napisane apostolskom rukom a $iji sadraji mnogo vie zbunjuju i
15
Sveti knez Lazar, 'asopis za duhovni preporod, br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 93. Naglasak moj.
11
odvode na stranputicu nego to doprinose utvr ivanju onih koji su poverovali: ''A vas, bra!o, molimo u pogledu dolaska Gospoda naega Isusa Hrista i naeg skupljanja oko njega, ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplaiti, ni duhom, ni re$ju, ni toboe naom poslanicom kao da je dan Gospodnji ve! tu. Da vas niko ne prevari ni na koji na$in...''16 Budu!i da je ap. Pavle diktirao svoje poslanice piscu koji ih je zapisivao od re$i do re$i17, to je zna$ilo da je rukopis Pavlovih poslanica uvek bio razli$it (jer su poslanice ispisivali svojeru$no svojim rukopisom, razli$iti pojedinci kojima je apostol diktirao). To je naravno stvaralo i problem prvovekovnim $itaocima u vezi prepoznavanja originalnih Pavlovih pisama sa jedne, i raznih pisama koja su poticala od lanih u$itelja sa druge strane. Zbog toga je apostol imao praksu da poslednjih nekoliko re$i ispisuje svojeru$no rukopisom koji je bio poznat crkvama kojima su poslanice bile upu!ivane. On u vezi te svoje prakse, uvedene zbog spre$avanja mogu!nosti da vernici budu obmanuti, kae: ''Pozdrav mojom rukom, Pavlovom.'' (Kol. 4:18); ili: ''Pozdrav je mojom rukom, Pavlovom. To je znak u svakoj poslanici; tako piem.'' (2. Sol. 3:17; naglasak moj). 18 Evan elist Luka je tako e potvrdio $injenicu koja mu je bila poznata, a to je da su se mnogi latili posla da (pitanje je koliko uspeno i
2. posl. Solunjanima 2:1-3. Naglasak moj. U posl. Rimljanima 16:22 npr. $itamo: ''Pozdravljam vas u Gospodu ja, Tertije, koji napisah ovu poslanicu.'' iako je zapravo jasno da je autor poslanice ap. Pavle (Rim. 1:1-7), a da je Tertije bio samo jedan od lokalnih vernika koji se ponudio da zapie Pavlove re$i. 18 Verovatno je da !e neki prou$avaoci Biblije postaviti pitanje zbog $ega Pavle onda $itav tekst svojih pisama nije pisao svojeru$no, ukoliko je ve! postojala opasnost obmane mnogih vernika o kojima se on duhovno starao? Odgovor bi mogao da bude u tome da je ap. Pavle, u poznijem dobu svoga ivota, bio veoma slabog vida (ili je moda bio dalekovid), te ga je to ometalo da pie svojom rukom. Naznake za opravdanost stava o Pavlovom slabom vidu nalazimo u posl. Galatima 4:15 i 6:11, gde on kazuje da su re $i ispisane njegovom rukom pisane veoma krupnim slovima, kao i to da su ga vernici iz Galatije tako voleli, da bi, da su samo mogli, i svoje o$i izvadili i dali ih njemu.
17
16
12
verno?) opiu doga aje iz ivota Isusa Hrista kao i njegovih najbliih prijatelja i saradnika: ''Poto su mnogi preduzeli da opiu doga #aje koji su se ispunili me#u nama, - onako kako nam predae oni koji su od po$etka bili o$evici i sluitelji re$i, - naumih i ja - poto sam sve ta$no ispitao od po $etka da ti napiem po redu, ugledni Teofile, da uvidi istinitost onoga o $emu si pou$en.''19 Pod odrednicom ''mnogi'', koju je istakao u prvom stihu prve glave svog evan elja, Luka sasvim sigurno nije mislio na evan eliste Mateja i Marka, koji su pisali svoja evan elja u priblino vreme kad i on sam (ap. Jovan je svoje evan elje pisao znatno kasnije od ostalih evan elista)! Ovi ''mnogi'' su oni hri!anski pisci (ili moda tzv. ''hri!anski gnostici''), koji svoje biografske radove o ivotu i radu Isusa Hrista ili nisu dovrili (jer ih na taj poduhvat nije ni inspirisao Duh Sveti), ili, pak, njihova dela nisu bila verodostojna zbog ubacivanja mnogih legendarnih doga aja ili izreka koje nisu izvorno poticale od Hrista. Zbog toga evan elist Luka striktno naglaava da je on ''sve ta$no ispitao od po$etka'' to o$ito zna$i da neki nazovi ''evan elisti'' nisu bili tako pedantni te stoga njihovi spisi nisu ni uvrteni me u knjige Novog zaveta. Zbog postojanja ve!eg broja ovakvih ''Hristovih biografa'' i pisaca lano-apostolskih poslanica, u toku prvog a posebno u drugom veku posle Hrista (a i u nekoliko narednih), nastale su mnoge knjige koje su se u manjoj ili ve!oj meri udaljavale od evan elske istine o kojoj su pisali pravi Hristovi apostoli. Me u mnogim verskim spisima koji su se $itali me u hri!anima u drugom i tre!em veku nalazile su se i knjige pod nazivom (na primer): Dela Pavlova, Jermin Pastir, Apokalipsa Petrova, Poslanica Varnavina, Evan elje po Jevrejima, Evan elja po Petru, Nikodimu, Mariji, Tomi, Matiji, protoevan elje Jakovljevo (knjiga o Marijinom ro enju), Dela Andrejeva, Pavlova, Jovanova itd. Sa druge strane, pored ovih dela koja su bila pripisivana apostolima ili njihovim bliskim prijateljima (radi to boljeg prihvatanja od strane zbunjenih vernika), u istom korpusu dela nalazile su se i knjige koje su krajem prvog i po$etkom drugog veka pisali naslednici apostola, stareine hri!anskih crkava, radi pouke vernika. Me u ovim spisima moemo da izdvojimo, na primer, sedam poslanica antiohijskog episkopa Ignjatija (upu!enih: Rimljanima, Efescima, Traljanima, Smirljanima, Filadelfljanima, Magneanima i Polikarpu), dve poslanice Klimenta iz Rima upu!ene Korin!anima, kao i Polikarpovo pismo Filipljanima.
19
Ev. po Luki 1:1-4. Naglasak moj.
13
Da je konfuzija me u hri!anima u drugom veku bila poprili$na po pitanju koje knjige zasluuju da budu svrstane u kanon Novog zaveta a koje da budu odba$ene kao one koje zagovaraju u$enje koje se razlikuje od apostolskog, dokazuje i slu$aj da su mnogi hri!anski autoriteti iz tog vremena (a i kasnije), kao autenti$ne i bogonadahnute prihvatali odre ene apokrifne knjige (koje su kasnije bile odba$ene) a odbacivali one za koje se kasnije pouzdano utvrdilo da su upravo autenti$ne i da poti$u od apostola. Najvie se raspravljalo po pitanju autenti$nosti novozavetne knjige Otkrivenja Jovanovog, iako ni neke druge knjige nisu bile pote ene (kao na primer II i III posl. Jovanova, Judina, II Petrova, Jevrejima...). Ipak, prema svojoj providnosti i velikoj milosti prema ljudskom rodu, kome je eleo da podari u potpunosti autoritativnu zbirku knjiga u kojoj je nepogreivo opisana Njegova ve$na Istina, Gospod je upravljao mislima ina$e pogreivih i grekama sklonih ljudi da bi se novozavetni kanon na kraju ipak uobli$io i postao onakav kakvog ga mi imamo danas. O na$inu i vremenu kona$nog formiranja kanona Novog zaveta Bjelajac kazuje slede!e: ''Pojavila su se nova ''evan elja'' i nova tuma$enja. Me utim, osnov za kanonizaciju bila je autenti $nost apostolske doktrine u njima . U ovom periodu nije postojala nikakva zvani$na institucija ili organizacija koja bi izvrila sistematizaciju novozavetnih knjiga, pa je i to bio jedan od razloga to su se pojavili jeretici koji su nudili svoja ''sveta pisma''. U tre em i $etvrtom veku dolazi do formiranja Novog zaveta u obliku koji imamo danas . Veliku ulogu tu su odigrale tzv. isto$ne crkve koje su Novi zavet prihvatile kao Sveta pisma. Do sredine $etvrtoga veka, vie nije bilo nikakve sumnje u autenti$nost novozavetnih tekstova, osim u Otkrivenje, koje nije bilo na spisku knjiga Novog zaveta na saboru u Laodikeji 367. godine. Aleksandrijski episkop Atanasije je 367. godine u svojoj 39-toj Vaskrnjoj poslanici vernicima objavio da je kanon Novog i Starog zaveta odre en i da se ne moe menjati . U Egiptu je bilo velikih problema s lokalnim crkvama koje nisu $itale i tuma$ile samo izvorne tekstove, tako da je Atanasije bio prinu en da napie sadraj kanon Novog zaveta. Te iste godine, ovu Atanasijevu preporuku poslanicu crkvama usvaja i crkveni Sabor u Laodikeji. Atanasije je dao spisak knjiga za koji kae da su ''odre ene od otaca da ih $itaju oni koji tek prime hri!anstvo, i koji trae uputstva u pobonoj re$i''. Rimska crkva tako e usvaja ovaj, Atanasijev, kanon na svom Koncilu 382. godine pod papom Damaskusom. Do sabora u Kartagini 397. godine sve knjige Staroga i Novoga zaveta su kanonizovane, uklju$uju!i i Otkrivenje. Odluke ovog Sabora su potvr ene na slede!em Saboru u Kartagini 419. godine. Me utim, smatra se da je kanon Novog zaveta kona$no prihva!en i usvojen od strane svih crkava
14
tek na drugom trulonskom (Quinisextine) saboru u Carigradu 692. godine, ali i tamo su usvojena dva kanona Novog zaveta: jedan s Otkrivenjem a drugi bez Otkrivenja Jovanovog. Tek se u spisima gr$kih crkava u desetom veku moe prona!i Otkrivenje kao deo Novog zaveta.''20 Nakon to smo ovim utvrdili na koji je na$in i kada dolo do odbacivanja apokrifnih knjiga i formiranja zbirke apostolskih bogonadahnutih spisa i njihovog proglaavanja jedino merodavnim delima za pravilno formiranje bogougodnog hri!anskog veroispovedanja kod ljudi, elim da posebno obratimo panju jo na jedno, veoma vano pitanje. Iako !e moda ovo izgledati kao ponovno stavljanje upitnika na ve! date odgovore, moramo ponovo da se pozabavimo pitanjem: Kada je zapravo nastao Novi zavet? - Kada je nastao Novi zavet i ko su njegovi autori? Ovo pitanje moramo ponovo da postavimo iz razloga to teolozi pravoslavne crkve neprestano insistiraju na tezi da je Crkva Hristova ($itaj: Pravoslavna crkva) postojala pre Novog zaveta, te da je Crkva napisala i presudno uticala na kona$no formiranje kanona Novog zaveta! To u prevodu zna$i (a to je upravo ono to pravoslavni ovom tezom ele da dokau) da je jedino ''prava i izvorna'' Hristova Crkva (tj. Pravoslavna) ta koja ima svetoduhovski autoritet i ovla!enje da tuma$i Sveto pismo! Ova teza se posebno potencira prilikom rasprave pravoslavnih sa evan eoskim protestantima (i ostalim nepravoslavnim verskim zajednicama), po pitanju ispravnosti odre enih pravoslavnih verovanja koja nemaju svoja utemeljenja u Bibliji i sa kojima se protestanti ne slau. Evo ta o ovome moemo da pro $itamo u tekstu proto akona Radomira Raki!a: ''Postojanje i priroda kanona podrazumeva postojanje Crkve. Ovime se eli re!i da bez Crkve ne bi bilo Novog zaveta. Upravo kao to Novi zavet izraava odgovor (udovoljenje) apostola i njihovih u$enika Hristu, tako i Crkva izraava isti odgovor (udovoljenje); me utim, Novi zavet je plod crkve, dok Crkva nije plod Novog zaveta. Crkva bi mogla propovedati, i stvarno je propovedala, jevan elje bez posredovanja Novog Zaveta; no Novi zavet ne bi mogao nastati nezavisno od Crkve.''21
Sveto pismo u Srba, str. 23-24. Naglasak moj. Sveti knez Lazar, br. 1-2 [29-30], 2000. god. Tekst Radomira Raki !a. str. 89. Naglasak moj.
21
20
15
Tekst koji !u dalje navesti pisan je perom svetenika Dejmsa Berntajna (Amerikanca koji je poreklom Jevrejin). U njemu je ovaj teolog objasnio zbog $ega je, izme u ostalog, preao iz evan eoskog protestantizma u pravoslavlje, govore!i da je glavni razlog tome bilo uo$avanje $injenice o postojanju istorijskog hri!anstva oli$enom u njemu. Budu!i da je protestantizam kao pokret reformacije nastao tek u XVI veku, to po njegovom miljenju nije bilo mogu!e da on predstavlja ''izvornu Hristovu Crkvu''.22 Budu!i da pre po $etka svoga interesovanja za pravoslavlje, kako sam kae, uopte nije bio upoznat sa istorijskim putem formiranja kanona Novog zaveta, Berntajn je na kraju zaklju$io da mora da se priklju$i crkvi koja je ''stvorila'' Novi zavet a to je bila crkva od Istoka: ''U mojim ranim hri!anskim godinama, ve!i deo mog religioznog obrazovanja sticao sam sopstvenim $itanjem Biblije. Kad sam otiao na koled, depno izdanje Svetog Pisma bilo je moj stalni pratilac. U$io sam omiljene delove Svetog Pisma napamet, i samom ih sebi navodio kad sam bio u iskuenjima ili drugima kad sam eleo da ih privedem Hristu. (...) Moje po $etno nastrojenje je bilo da to god je bilo dovoljno dobro za Apostole dovoljno je dobro i za mene li $no. Tada sam se prvi put iznenadio . Kao to sam malopre pomenuo, znao sam da je Apostol Pavle Sveto Pismo smatrao Bogom nadahnutim (2. Tim. 3, 16). Ali ja sam uvek smatrao da ''Pismo'' o kome on tu govori podrazumeva celu Bibliju i Stari i Novi Zavet. U stvarnosti, nije bilo ''Novog Zaveta'' kad je on to izjavio. (...) Kad su Apostoli iveli i pou $avali, nije bilo Novog Zaveta i Stari Zavet jo nije bio dovren (autor misli na kona$nu kanonizaciju knjiga jevrejske Biblije od strane rabina u Jamniji oko 90. god. posle Hrista; prim. I. S.). Koncept ''Pisma'' bio je mnogo slabije definisan nego to sam ja zamiljao. (...) Drugo veliko iznena #enje nastalo je kad sam shvatio da se prvi kompletan spisak novozavetnih knjiga kakve imamo danas pojavio preko trista godina posle smrti i vaskrsenja Hristovog. (...) Za mene je bilo teko da zamislim da je Crkva opstajala i napredovala bez kompletnog Novog Zaveta. To je moda bio moj prvi
Pravoslavni autori dosta $esto, a povodom teolokih ''rasprava'' sa protestantima, iznose, ina$e pogrenu, tezu da verovanje evan eoskih protestanata poti$e iz vremena porekla konkretnih protestantskih denominacija od pre nekoliko vekova. Nasuprot tome, za razliku od tzv. ''istorijskog hri!anstva'' koje danas u svetu postoji u obliku Rimokatoli $ke i Pravoslavnih crkava, i uklju$uje nepregledni broj u$enja i verovanja uvedenih u crkvene dogme tokom mnogih stole !a, protestanti su eleli da izvre ''reformu'' i praksu Crkve vrate na njene prahri!anske apostolske uzore. U ovoj knjizi su na$injeni pregled i data objanjenja povodom uvo enja mnogih u$enja i praksi koje nemaju apsolutno nikakvog utemeljenja u svetim tekstovima Staroga i Novoga zaveta.
22
16
klju$ za odgonetanje $injenice da je sveukupnost ivota Crkve neto mnogo vie od samo pisane Re$i. (...) Slede e to me je iznenadilo bilo je otkri!e da je mnogo ''evan elja'' pored onih iz novozavetnog kanona kruilo u prvom i drugom stole!u. To su bila Evan elje po Jevrejima, Evan elje po Egip!anima, Evan elje po Petru, da pomenemo samo neke. (...) Bio sam naro $ito zainteresovan za traenje najstarijeg legitimnog popisa novozavetnih knjiga. Neki veruju da je to Muratorijev kodeks, sa kraja drugog veka. On isklju$uje Poslanicu Jevrejima, Jakovljevu, kao i dve Petrove (tj. neke od bogonadahnutih tekstova; prim. I. S.), ali uklju$uje Otkrivenje Petrovo i Premudrosti Solomonove (tj. neke od apokrifa; prim. I. S.). (...) Tokom vremena, Crkva je ustanovila koji su spisi zaista apostolski, a koji nisu . (...) Umesto da pokuavam da sudim Crkvi na osnovu svojih savremenih predrasuda, morao sam da se smirim i da se sjedinim sa Crkvom koja je stvorila Novi Zavet , i da joj dopustim da me vodi ka pravom razumevanju Svetog Pisma. (...) Dananja Pravoslavna Crkva je neposredni i jasan istorijski kontinuitet sa Crkvom Apostola, i sa$uvala je netaknutim kako Sveto Pismo, tako i Sveto Predanje koje nam pomae da Pismo na pravi na $in protuma$imo. 'im sam to shvatio, obratio sam se u Pravoslavlje.''23 Nakon to smo se i konkretno upoznali sa stavom pravoslavnih o tome da su, zapravo, ''oni'' stvorili Novi zavet, te upravo iz tog razloga i polau pravo da ga jedini, na svoj ''ispravni'' na$in tuma$e, za razliku od svih drugih a naro$ito protestanata, jo jednom postavljamo pitanje: Kada je zapravo nastao Novi zavet? Ili, moda jo preciznije: kada su nastale, odnosno, kada su napisane knjige Novoga zaveta? To da su novozavetne knjige napisane nekoliko decenija posle osnivanja Hristove Crkve (koja je ''ro ena'' na dan silaska Svetog Duha na apostole, deset dana nakon Hristovog vaznesenja na nebo) $injenica je koju niko, a ponajmanje evan eoski protestanti, ne eli da porekne. Dakle, istina je da je Crkva napisala Novi zavet, ili, bolje re$eno, pojedini pripadnici Crkve apostoli i njihovi najblii saradnici. Istina je i to da je Crkva najmanje dve decenije bila bez ijedne novozavetne knjige (poto su apostoli po$eli da piu svoje poslanice tek negde nakon 50-te god. nove ere), te da se evan elje u to vreme propovedalo isklju$ivo usmenim putem (ili putem usmenog ''predanja'', kako to pravoslavni vole da kau). Naravno, u to vreme su u Crkvi postojali i odre eni darovi Svetog Duha (a koji su kasnije izostali) predati pojedincima u vidu, npr. dara prorotva (preko kojeg se ranim hri!anima, pored apostolskih propovedi, obznanjivala Boija volja - zbog nepostojanja autoritativnog pisanog
23
Biblija bez Boga, hri!anstvo bez crkve, Svetigora, Cetinje 1997. god. str. 8-25. Naglasak moj.
17
izvora; vidi: Dela ap. 10:3-7; 9-16, 19, 13:1; 16:6-7; 18:9; 21:7, 9-11; 1. Kor. 12:10; 14:4-5). Ta $no je i to da bi Crkva mogla i dalje da opstaje bez ijednog pisanog izvora (dakle, bez knjiga Novog zaveta), ali samo ukoliko bi ostala u potpunosti verna Hristovom tj. apostolskom u$enju i praksi koje bi morala da nepromenjeno usmeno prenosi iz generacije u generaciju. Me utim, u skladu sa apostolskim upozorenjima, ne samo da su lani u$itelji (judaisti, gnostici i drugi) bili aktivni u zavo enju prostodunih hri!ana, ve! su $ak i neki od hri!anskih stareina (prezvitera tj. episkopa) koje su li$no apostoli rukopoloili, kasnije odbacivali pravu nauku i ''uvodili pogubna krivoverja'' (Dela ap. 20:2830). Upravo zbog toga je bilo veoma bitno da apostoli veoma pedantno i detaljno obrazloe svaki detalj jedino ispravnog hri!anskog u$enja i takvog ga predaju Crkvi. Jer, ukoliko se lani u$itelji nisu libili da jo u apostolsko vreme ire razli$ita krivoverja, a u dosta navrata su i uspeli da skrenu hri!ane sa pravog puta i u$ine ih malodunima (Kol. 2:4; 2. Sol. 2:2-5; 2. Tim. 2:16-18), koliko se jo vie podrazumevalo da !e nakon smrti direktnih Hristovih sledbenika, koji su imali prilike da li$no sluaju re$i sa Spasiteljevih usana, uspeti u zavo enju vernika lanim naukama ukoliko ne budu postojali apostolski zapisi koji !e sadrati potpunu Istinu? Postoji mnotvo dokaza, od kojih je neke spomenuo i ''preobra !enik'' Berntajn, da su tzv. rani crkveni oci bili u velikoj zabuni koji spisi poti$u od apostola a koji ne. Sa druge strane, zbog odre enih zloupotreba svetih tekstova i njihovog pogrenog tuma$enja od strane lanih u$itelja, crkveni autoriteti iz kasnijih vekova su dolazili u iskuenje i odbacivali, pored samih krivoverja, i bogonadahnute tekstove koje su jeretici pogreno tuma$ili (o$igledan primer za to je odbacivanje autoritativnosti i bogonadahnutosti knjige Jovanovog Otkrivenja po$evi od IV veka pa na dalje, iako su ovu knjigu smatrale svetom i bogonadahnutom sve crkvene vo e sa po$etka II veka). Da crkvene stareine iz posleapostolskog perioda nisu ba bile ''na visini zadatka'' to se ti$e ''odbrane vere koja je jednom zauvek predata svetima '', a na koju ih je pozvao apostol Juda u drugoj polovini prvog veka nove ere, dokazuje i tekst koji sledi. Naime, na osnovu njegovog $itanja moemo da saznamo da je Crkva u to vreme, odnosno njeni u$itelji, po$ela da odbacuje neke od apostolskih svetih spisa i prihvata gnosti$ke (jereti$ke) tekstove kao bogonadahnute: ''Ovo je bilo i rimsko gledite: posl. Jevrejima se nije nalazila u Muratorijevom zborniku, a nisu je prihvatali sv. Ipolit, Gaj i Novicijan. Isto je bilo i afri$ko gledite. Tertulijan je citirao posl. Jevrejima samo jednom, a citat pripisuje Varnavi (De pudic. 20). Vaistinu, prvi zapadni pisac koji posl. Jevrejima smatra kanonskom knjigom bio je Ilarije Poatjeski (umro 367. g.). S druge strane, posl. Jevrejima su visoko cenili u Aleksandriji i drugde na Istoku. Panten (2. vek) je smatrao da ju je ap.
18
Pavle napisao anonimno, budu!i da je pisana Jevrejima kojima bi on mogao biti podozriv. (...) Sv. Kliment je predlagao da je ap. Pavle napisao poslanicu na jevrejskom jeziku i da ju je Luka preveo na gr$ki. (...) Na Zapadu je postojala znatna zbrka krajem 4. veka . Filastrije Bre!ijski (umro 397) drao je posl. Jevrejima za Pavlovu, ali ne i za kanonsku, s druge strane, afri$ki sabori drani 393. i 397. prihvatili su kanoni $nost ''trinaest poslanica apostola Pavla'' i ''od istoga, jednu Jevrejima'', prave !i na taj na$in razliku ali ne i razli$itost. (...) U najranijem periodu za koji imamo podatke drugi vek hri!anski pisci su koristili samo I Petrovu i I Jovanovu poslanicu (premda se ponekad II Jovanova smatrala delom I Jovanove). Ovo se odrava i u 3. veku kod sv. Ipolita, Novacijana i sv. Kiprijana, i kod Origena koji spominje sumnje oko drugih sabornih poslanica, ali ne oko ovih (tako isto i Jevsevije, po$. 4. veka). Jo kasnije, samo ove dve saborne poslanice prihvataju Diodor Tarsijski (umro oko 394) i Nestorije (umro 451). (...) Potpuniji spisak moemo dobiti iz Origenovih spisa, jer je on prihvatio svih sedam sabornih poslanica, ali je izrazio sumnje u Jakovljevu, Judinu i II Petrovu, kao to je to $inio njegov oboavalac Jevsevije. Me utim, ve!ina gr$kih pisaca 4. veka nisu imali sumnju u neku od ovih poslanica, i njihovo miljenje je bilo preovla uju!e i na Istoku i na Zapadu, osim u Siriji. Sirijsko gledite, kao reagovanje na porast kanona, odraeno je u spisu ''U$enje Adajevo'' i u spisima Afraata i sv. Jefrema Sirijskog, svi iz sredine 4. veka. Shodno njima, nije bila prihva!ena ni jedna saborna poslanica, a istovremeno su podgrevane sumnje u jedan spisak kanonskih knjiga oko 400. g. i u spisima Teodorita Mopsuestijskog. 'ak i u 6. veku je gr$ki putnik Kozma Indikoplevit delio ovo gledite. Posredni$ki stav je zauzimao sv. Jovan Zlatoust, najpre patrijarh antiohijski a zatim carigradski (umro 407), kao i Teodorov u $enik Teodorit Kirski (umro 458): saborne poslanice su Jakovljeva, I Petrova i I Jovanova. Isto gledite se odraava u sirijskom prevodu Svetog pisma poznatom kao Peito, a koji spominje Kozma. (...) Otkrivenje Jovanovo su visoko cenili skoro svi pisci 2. veka koje znamo (...) U 4. stole u, Otkrivenje su odbacivali svi isto$ni pisci izvan Aleksandrije; zapadni sirijski pisci nisu ga prihvatali do 5. veka; isto$ni sirijski pisci, koliko nam je poznato, nikad ga nisu prihvatili. Pa i u 9. veku mnogi hri!ani gr$kog govornog podru$ja i dalje su imali sumnje u ovu knjigu. (...) Apokrifne knjige su ponekad $itane u crkvi ili su ina$e smatrane za autoritativne. Oko 190. g. Serapion Antiohijski je imao muke kako bi potisnuo tzv. ''Petrovo jevan elje'' a neki tajanstveni fragment koji je nedavno pronaao prof. Morton Smit navodi kako sv. Kliment tvrdi da je u Aleksandriji postojalo ''tajno Markovo evan elje''. I Ipolit i Origen su koristili ''Dela Pavlova''.24
24
Sveti knez Lazar, br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 94-97. Naglasak moj.
19
Kao to moemo da zaklju$imo nakon celokupnog naeg razmatranja opisanog na prethodnim stranicama, i neki od onih koji se danas u Pravoslavlju cene i potuju kao ''svetitelji'' ili ''blaeni'', ne samo da nisu pozitivno doprinosili odre ivanju kanona Novog zaveta, ve! su otvoreno zastupali me usobno opre$ne stavove po pitanju bogonadahnutosti najrazli$itijih pisanija. U raznim delovima Rimskog carstva kolala su i $itala su se najrazli$itija dela nepoznatih autora, i ta vie potovala kao posve autoritativna. Iz ranije citiranog teksta Radomira Raki!a saznali smo da se hri!ani u posleapostolskoj eri nisu tako lako odricali apokrifnih evan elja, a posebno tzv. ''Evan elja po Tomi'', kojeg uopte nisu bili spremni da odbace, iako su mogli da uvide da je bilo obojeno gnosticizmom25. Ono to bi jo bilo zanimljivo da na ovom mestu pomenem, pre nego to to u narednim poglavljima i argumentovano potvrdim, jeste da dananja Pravoslavna crkva mnoga svoja verovanja i dan-danas bazira na drevnim apokrifnim tekstovima koji se ne nalaze u Novom zavetu. To se pogotovo odnosi na detalje o ro enju i ivotu Marije, Isusove majke, za koju apokrifno ''Protoevan elje Jakovljevo'' (nastalo u II veku nove ere) ispreda mnoge legende koje se ne mogu dovesti u vezu sa izvornim apostolskim tekstovima. Isto tako, takozvana ''evan elja po Jevrejima i po Egip !anima'', kao i ''evan elje po Tomi'' sadre odre ene gnosti$ke ideje o uzvienosti sama$kog nad bra$nim ivotom, te stoga ne $udi da je pokret hri!anskog monasticizma (monatva) nastao upravo u Egiptu u kome su ova ''evan elja'' bila i najzastupljenija. No, ono to bi trebali posebno da istaknemo, jeste podatak da se dananji pravoslavni autori, bez imalo pardona, usu uju da ustvrde da jedan deo novozavetnih apokrifa uopte ne sadri u sebi bilo ta jereti$ko, te da bi, po njihovom miljenju valjda, i ti spisi mogli da budu $itani od strane hri!ana kao tivo za versku pouku. Da to ipak nije slu$aj, dokaza!u navode!i detalje iz apokrifnog ''Nikodimovog evan elja'' koje je nastalo u III stole!u, a za koje je episkop rako-prizrenski Artemije, prilikom objavljivanja u eparhijskom $asopisu ''Sveti knez Lazar'', izme u ostalog rekao: ''Neki od tih apokrifnih spisa napisani su da ''popune'' prazninu, koja zaista postoji u izlaganju ivota Gospoda Isusa Hrista i Apostola. Dvadeset sedam kanonskih knjiga Novog Zaveta ne sadre mnoge detalje koje pobona narodna dua eli da sazna, naro$ito to se ti$e detinjeg uzrasta Isusa Hrista...(...) Pred nama je upravo ovo Nikodimovo Evan elje u prevodu prof. Tomislava Jovanovi!a, koje sa bogatom matom opisuje
25
Vie o gnosticima i njihovom verovanju moete pro $itati u poglavlju: Vaseljenski sabori.
20
do detalja su enje i stradanje Gospoda Hrista, a ne njegov ivot. Prijem$ivost proste i pobone narodne due za ovu vrstu literature, pokazuje $injenica da je ovo Nikodimovo Evan elje poznato danas u preko 180 slovenskih prevoda. Budu i da u njemu nema nita jereti$kog, mi ga stavljamo pred nae $itaoce upoznavanja radi .''26 Upore ivanjem kazivanja koja su zapisana u Novom zavetu (tj. kanonskim apostolskim evan eljima) i onih koji se nalaze u ''Nikodimovom Evan elju'' nastalom vie od dva veka nakon odigravanja pomenutih doga aja, uvide!emo koliko je zapravo velika razlika me u njima. Izme u novozavetnih izvetaja i apokrifa postoje ozbiljne kontradiktornosti koje nam nipoto ne dozvoljavaju da izjavimo (poput pomenutog pravoslavnog episkopa) da ''u njima nema ni$eg jereti$kog'', ve! ukazuju na to da su oni sa pravom odba$eni - kao spisi u koje ne moemo imati nikakvog poverenja. ''Evan elje po Nikodimu'' sadri nekoliko istorijskih neta$nosti. Najpre, u ovom ''evan elju'' stoji zapisano da su Jevreji pred Pilata izali sa slede!om optubom: ''On re$e: Mogu razoriti hram ovaj i za tri dana sazida !u ga. Re$e Pilat: Koji hram? Rekoe Jevreji: Ovaj hram na, koga sazda Solomon za 46 godina , a ovaj govori kako !e ga razoriti i za tri dana sazidati ga.'' (naglasak moj).27 Pisac ovoga dela je sastavljaju!i upravo navedeni tekst pogreio najmanje dvostruko. Prva greka se sastoji u njegovom nepoznavanju Starog zaveta u kome je jasno zapisano da je Solomon sagradio Boiji hram u Jerusalimu za ta$no sedam godina i est meseci, a ne za $etrdeset est godina, koliko je to ovde navedeno. U 1. knjizi o Carevima, naime $itamo: '''etiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje Misirske, $etvrte godine carovanja Solomunova nad Izrailjem, mjeseca Zifa, a to je drugi mjesec, po$e zidati dom Gospodu. (...) A jedanaeste godine mjeseca Vula, koji je osmi mjesec, svri se dom sa svijem stvarima svojim i sa svijem to mu pripada. Tako ga sazida za sedam godina .''28
26 27 28
Sveti knez Lazar, br. 1 (9), Prizren 1995. god. str. 170. Naglasak moj. Na istom mestu, str. 178. 1. Carevima 6:1, 38. Naglasak moj.
21
Druga greka, na osnovu koje je, naime, i doao do podatka o zidanju hrama u toku $etrdeset i est godina jeste njegovo pogreno razumevanje teksta iz evan elja po Jovanu. Evo kako je glasio dijalog izme u Isusa i njegovih verskih protivnika: ''Tada prozborie Judeji i rekoe mu: kojim znakom nam dokazuje to to $ini? Odgovori Isus i re$e im: sruite ovaj hram, pa !u ga za tri dana podi!i. Onda rekoe Judeji: za $etrdeset i est godina sagra #en je ovaj hram, a ti !e ga podi!i za tri dana? No on je govorio o hramu svoga tela''.29 U $itavom tekstu napisanom u drugoj glavi ev. po Jovanu, ili pak u celom Novom zavetu, nigde ne moemo da na emo podatak da je Solomon gradio hram $etrdeset i est godina, to bi, uostalom, bilo i u suprotnosti sa onim to nam govori Stari zavet. Biblija nikada nije sebi protivre$na iz razloga to je u potpunosti nadahnuta nepogreivim Bogom. No, Judeji su Isusu ipak rekli da je hram zidan $etrdeset i est godina, zar ne? Naravno. Ipak, ovde se uopte ne radi o Solomonovom zidanju hrama, ve! o obnovi hrama koju je 20-te godine pre nove ere zapo$eo judejski kralj Irod Veliki, a koja je trajala sve do 64. godine posle Hrista (dakle, ukupno preko 80 godina)30. Budu!i da se doga aj kojeg Jovan opisuje odigrao u prvoj godini zemaljske slube Gospoda Isusa, u dobi kada mu je bilo oko 30 godina (Lk. 3:23), on se hronoloki smeta u 26. ili 27. godinu nove ere (Hristos je ro en 4. ili 5. god. pre nove ere). Stoga je jasno da Judeji, prilikom razgovora sa Isusom, a koji je zapisan u ev. po Jovanu 2:20, nisu mislili na Solomonovo zidanje hrama, ve! na ponovno zidanje tj. obnovu hrama koju je zapo$eo Irod, a koja je do toga momenta trajala ta$no 46 godina. Da je pisac ovog ''evan elja'' odista imao bujnu matu kada je zapisivao svoj tekst, dokazuje i slede!i navod koji se ne samo suprotstavlja kazivanju istinitih evan elja, ve! i zastupa odre ene nauke koje ne moemo da prona emo nigde u apostolskim zapisima. On predstavlja deo pisma koje je, navodno, Pontije Pilat uputio rimskom Cezaru povodom deavanja u Judeji, a koja su vezana za stradanje i vaskrsenje iz mrtvih Isusa iz Nazareta:
29 30
Ev. po Jovanu 2:18-21. Naglasak moj. Navedeno prema: Novozavjetni komentari, tuma$enje evan elja po Ivanu, Leon Morris, Dobra Vest, Novi Sad, 1984. god. str. 165; i The NIV Study Bible, 10 th Anniversary Edition, Zondervan Publishing House, Copyright 1995 by Zondervan Corporation, str. 1594. Podnoni komentar na stih: Ev. po Jovanu 2:20.
22
''Predadoh Isusa volji njihovoj svezavi ga, ni jedno delo zlo ne naavi kod njega. I na$inivi krst, raspee ga. A kad raspee njega, odmah sunce usred dana pomra$i se i tama nastade po vaseljeni, i zvezde na nebu javie se, i luna kao krvlju obavi se zbog umrlog Isusa na krstu, i zavesa njihove crkve raspara se na dvoje, i zemlja potrese se, i kamenje raspade se, i rasede se zemlja, i ponori javie se do podzemnog ada , i grobovi otvorie se, i ustadoe neki iz mrtvih, koji behu od istih tih Jevreja i koje nazivahu pravednicima, i pravedni patrijarsi njihovi Avraam, Isak i Jakov i drugi mnogi sa njima, i javie se na dugo vreme, i ponovo nevidljivi behu, kao to mnogi posvedo$ie od Jevreja, videvi i sve one proroke i pravednike, koji se prestavie pre tri ipo hiljade godina . A ja i od njih mnoge videh. I tresae se zemlja od estog $asa dana do devetog u petak. I kasno u subotu uve$e grom bee sa nebesa. I svetlost javi se, svetlija sedmostruko ja$eg sijanja od sun$evog. I jo usred no!i [do oe] muevi visoki veoma, slavni, odeveni u presvetlu ode!u, i vikahu govore!i: 'Raspeti Hristos usta! Uzlazite na nebo, svi pravedni, koji ste u adu obasjani!' A broj onih presvetlih mladi!a koji pozivahu bee neizbrojiv. A svu no onu ne prestajae svetlost ona neizreciva. A u provalije te zemaljske, koje toga dana zemlja stvori, mnogi propadoe i izgubie se i ne na#oe se, koji na Isusa okrenue se. I sam o$evidac bejah tada ovoga. I strahom velikim i izbezumljeno!u zahva!en bejah i videh to nikada ne videh niti sluah. Zato drhtim zbog onih vi enja i, boje!i se tvoje veli$ine, opisah i poslah tvom gospodstvu ta bee sa Isusom, i to videh one no!i smr!u njegovom i ta u$inie Jevreji Isusu. O tome, ipak, napisah na znanje tvojoj veli$ini i vladavini.''31 Kao to moe da primeti svaki poznavalac kanonskih evan elja, najve!i deo upravo navedenog teksta uopte ne odgovara opisima doga aja kakvim ih predstavljaju Hristovi apostoli. Re$enice koje sam podebljanim kurzivom posebno naglasio su pogotovo u neskladu sa bogonadahnutim izvetajima. No, krenimo redom. Ponajpre se sre!emo sa kazivanjem koje nam stavlja do znanja da se tokom Hristovog raspe!a dogodilo pomra $enje sunca (u ranijem tekstu ovog ''evan elja'', na str. 184 je zapisano: ''A bee oko estoga $asa dana. I bi tama pomra$enjem sunca po $itavoj zemlji do devetog $asa.''). U isto vreme, kae se dalje, mesec je dobio boju krvi. Ipak, iako se ovaj izvetaj prividno slae sa onim to $itamo u evan eljima (Mt. 27:45), tekst ovog apokrifa kao da naglaava da se radilo o obi $nom pomra$enju sunca, iako pritom nije jasno kako je mogu!e da se tada mogao da vidi i mesec (poto znamo da pomra$enje sunca nastaje onda kada ga delimi$no ili u potpunosti zakloni mese$ev disk). Sa druge strane, iako Sveto pismo
31
Sveti knez Lazar, br. 1 (9), 1995. god. str. 197. Naglasak moj.
23
izvetava o zemljotresu i raspadanju stena u trenutku Isusove smrti (Mt. 27:51), ono nita ne govori o ''pojavljivanju ponora'' koji je dopirao do ''podzemnog ada''. Dalje, iako Pismo govori o vaskrsavanju mnogih umrlih starozavetnih pravednika u trenutku Hristove smrti (ili moda u trenutku Njegovog vaskrsenja; vidi: Mt. 27:52-53), ono ipak ne govori nita o vaskrsenju Avraama, Isaaka, i Jakova, kao i starozavetnih proroka o $emu bi apostoli sasvim sigurno pisali da su neto o tome znali. Napomena da su Jevreji videli mnotvo vaskrslih pravednika koji su bili pomrli ''tri i po hiljade godina'' pre Isusovog vremena je tako e zbunjuju!a. Naime, patrijarsi Avraam, Isaak i Jakov su iveli izme u 2000. i 1800. godine pre Hrista, a vreme od 3500 godina pre Hrista je onaj period koji se hronoloki smeta u vreme pre potopa, nekoliko stotina godina posle stvaranja sveta u doba koje Boija Re $ opisuje kao vreme velikog bezakonja bez ikakvih napomena da su tada iveli ''mnogi pravednici'' (1. Mojs. 6:6-7, 13). Hristovi apostoli (evan elisti) tako e ne govore da se ''zemlja tresla od estog do devetog $asa u petak'' (dakle $itava tri sata) ve! da se to desilo samo u trenutku Hristove smrti (Mt. 27:50-51). Veliku izmiljotinu predstavlja i pripovest o pojavljivanju velikog broja an ela, u toku veoma svetle no!i izme u subote i nedelje, uo$i Isusovog vaskrsenja (no! je bila sedam puta svetlija od obi$nog osun$anog dana!!!). Ukoliko se ovako neto zaista desilo, svi apostoli bi bili o$evici tog doga aja, koji bi im svakako pomogao da povrate veru u Hristovo vaskrsenje koju su bili u potpunosti izgubili. Me utim, nasuprot ovome, u nedelju rano ujutru32, nakon primanja prvih vesti o Isusovom vaskrsenju iz mrtvih, apostoli su uzvratili neverovanjem (Mk. 16:9-13). U kanonskim apostolskim evan eljima se zaista nigde ne spominje $udesna svetlost koja je no! pred Hristovo vaskrsenje pretvorila u najsjajniji dan u istoriji sveta. Prema ovom apokrifu, Pontije Pilat je poverovao u Hristovo vaskrsenje $itav dan pre apostola, iako taj zaklju$ak na osnovu Novog zaveta uopte nije izvodljiv. Novinu u odnosu na biblijske izvetaje i Gospodnju nauku o zagrobnom ivotu predstavlja i pomen ''pojavljivanja ponora do podzemnog ada'', iz koga su, na poziv an ela, izali svi pravednici (tj. njihove nematerijalne due) i popeli se na nebo. Tako e, nigde se ne pominje ni velika pogibija Hristovih protivnika koji su propali u mra$ne dubine otvorenog adskog ambisa...
Apostol Jovan u svom evan elju navodi da su ene otile na Isusov grob, zbog pomazanja njegovog umrlog tela (a ne da bi se uverile u vaskrsenje; to nam jo jednom dokazuje da niko od Isusovih u $enika nije o$ekivao Njegovo vaskrsnu!e), jo pre svitanja dok je jo bio mrak, tako da u evan eljima zaista ne moemo na!i nikakvog pomena velike svetlosti koja je bila zastupljena tokom $itave te no!i (Ev. po Jovanu 20:1).
32
24
Kao to vidimo, tzv. ''Nikodimovo Evan elje'', koje u tekstu daje lano svedo$anstvo o autenti$nosti svog autorstva33, i koje je posve sigurno pisano mnogo nakon smrti onog pravog Nikodima iz prvog stole!a34 nipoto nije tako ''bezazleno'' to se ti$e propagiranja raznovrsnih istorijskih neta$nosti i verskih doktrinarnih zabluda kako ga nam je predstavio episkop Artemije. Nasuprot tome, ovo tzv. ''evan elje'' predstavlja pravi pravcati izvor raznih jeresi, te je, Bogu hvala, odista dobro to Gospod nije dozvolio da se ovakav spis na e me u svetim knjigama Novoga zaveta. ''Nikodimovo Evan elje'' je bio samo jedan od gotovo nepreglednog broja jereti$kih apokrifnih spisa koje su neki ''crkveni oci'' koristili kao kanonske i bogonadahnute. Ipak, iako je, u ono vreme, bilo znatno tee razlu$iti apostolske spise od onih nazoviapostolskih, ipak smatram da pred tadanjim crkvenim u$iteljima i nije bio posebno teak zadatak. Ve! smo, iz samo nekoliko navedenih re$enica iz ''Nikodimovog Evan elja'' uo$ili kolika je velika razlika izme u njega i apostolskih tekstova. Ukoliko jo znamo da apokrifni tekstovi, poput ''Evan elja po Tomi'' i sli$nih npr. u$e da je Gospod Isus negovao telesni ljubavni odnos sa Marijom Magdalinom, da je nau$avao da ene da bi dostigle spasenje - moraju da postanu mukarci, ili pak da Isus nije uistinu umro na krstu jer nije ni posedovao pravo ljudsko telo, da postoje Bog Otac i Bog Majka, da je Isus imao brata blizanca (tzv. Judu Tomu), da nema vaskrsenja mrtvih itd35. onda je sasvim jasno da apokrifna evan elja, oko kojih su ''lomljena
Pisac ovog apokrifa je lano pripisao autorstvo Isusovom sledbeniku Nikodimu re$ima: ''A Nikodim , neki mu Jevrejin, koji ovo i napisa , stoje!i tu ispred svih i tog u$itelja jevrejskog, re$e Pilatu...''. Vidi na str. 179. $asopisa Sveti knez Lazar, br. 1 (9), 1995. god. 34 Dokaz da je ovo ''evan elje'' napisano mnogo nakon smrti ''pravog'' Nikodima nalazi se i u samom tekstu apokrifa. Naime, na str. 199 $asopisa ''Sv. knez Lazar'', na kojoj je opisan njegov zavrni deo, stoji da je (to je tako e istorijski neta$no) rimski cezar, odlu$io da Jevreje kazni zbog toga to su ovi raspeli Isusa . Stoga, cezar je naredio izvesnom Likiniju da okupi vojsku i porobi judejsku zemlju. Ovaj Likinije je ispunio carevu zapovest. U apokrifu stoji zapisano: ''I kada okupi veliku vojsku, osvoji ceo jevrejski rod i rasu ih me u druge narode, te je i do danas tako.'' (Istorijski, ovaj doga aj osvajanja jevrejske zemlje, pod vo stvom rimskog vojskovo e Tita Vespazijana, odigrao se tokom poznatog ''Judejskog rata'' koji je vo en od 66-73. god. nove ere. Kona $no rasejanje Jevreja je, pak, usledilo posle njihove pobune protiv Rimljana po vo stvom lanog mesije Bar-Kohbe 135. godine posle Hrista). Odrednica ''te je i do danas tako'' nam ukazuje na $injenicu da su Jevreji ve! due vreme bili rasejani (to odgovora datiranju pisanja ovog apokrifa u tre!i vek nove ere, a ne tokom ivota pravog, biblijskog Nikodima iz prvog veka). 35 Mnogo vie informacija o apokrifnim tekstovima vidi u poglavlju: Vaseljenski sabori.
33
25
koplja'' u prvim vekovima hri!anstva uopte nisu tako ''sli$na'' apostolskim spisima kao to bi to neko mogao da pomisli na osnovu velikih dilema oko njih kod crkvenih autoriteta iz prolosti. Ono to je ipak iznad svega jasno jeste da su gotovo svi apokrifi nastali nakon smrti Hristovih apostola, tj. od drugog veka nove ere pa na dalje. Sa druge strane, spisi koje mi danas imamo u Novom zavetu pisani su rukom Hristovih apostola u drugoj polovini prvog veka, i sadre Bogom danu poruku neophodnu za spasenje i Njemu ugodno hri!ansko ivljenje. Novi zavet je, dakle, stvoren od strane prvovekovne apostolske Hristove Crkve, a ne od strane pravoslavne crkve (koja se usu uje da se nazove tvorcem Novog zaveta samo iz razloga to su njeni ''sveti oci'', i to, kao to smo videli, sve do desetog veka bili u nedoumici o tome koje su knjige pravoverne a koje jereti$ke, i na taj na$in stvarali konfuziju skoro hiljadu godina). No, ukoliko pogledamo realnosti u o$i, mo!i !emo da zaklju$imo da je Pravoslavna crkva uistinu stvorila, ali ne samo Novi zavet ve! i $itavu, i to neku ''novu'' - svoju Bibliju. Naime, kao to sam ranije pokazao, Pravoslavlje u celini, do dananjeg dana, nije na $isto koje knjige treba a koje ne treba priznati kao kanonske iz Starog zaveta, te potuju!i starozavetne apokrife kao bogonadahnute (drugokanonske) i baziraju!i svoju teologiju izme u ostalog i na njima, stvara novi kanon Svetog pisma za koji Gospod Hristos i apostoli uopte nisu znali niti su iz njega citirali. Tako e, to se ti$e Novog zaveta, dananja Pravoslavna crkva, i pored tvrdnje da su upravo njeni ''sveti oci'' formirali kanon hri!anskih spisa (i odbacili apokrife), ba na nekim od odba $enih apokrifa36 bazira zna$ajan deo svoga crkvenog u$enja, kao na primer ono o Bogorodici (apokrif: Protoevan elje Jakovljevo)37 itd. O$igledno je, stoga, da se Pravoslavna crkva ne slae ni sa trenutnim opsegom novozavetnog kanona, te bi, kada bi se ona pitala, i njega zna$ajno proirila i na taj na$in stvorila Bibliju kakva je njoj po meri. - Postoji samo ezdeset i est bogonadahnutih knjiga Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta na svojim stranicama, i to na vie mesta, stavlja do znanja da je sa Boije ta$ke gledita apsolutno
Verovatno se rukovode!i devizom da u njima nema ni $eg jereti$kog. Veliki pravoslavni teolog Justin Popovi ! priznaje da mnogo to ta od pravoslavnog u$enja poti$e iz apokrifnih evan elja, re$ima: ''U ovoj ''povesti'' (Justin misli na ''povest o ro enju Isusa Hrista''; prim. I. S.) iznete su razne pojedinosti o Ro enju Gospoda Hrista, kojih nema u Evan elskoj blagovesti o tome. Skoro sve te pojedinosti pozajmljene su iz takozvanih apokrifnih evan #elja. (...) U tu vrstu kazivanja spada na prvom mestu ''Prvoevan elje Jakovljevo'', koje je nesumnjivo najstariji spomenik apokrifne knjievnosti.'' itija svetih za 25. decembar, str. 722. Naglasak moj.
37 36
26
nedopustivo bilo kakvo dodavanje ili oduzimanje otkrivenju kojeg je On obznanio preko svojih slugu proroka i apostola. Dakle, Gospod nipoto u svojoj Crkvi ne dozvoljava ispovedanje vere koje proisti$e iz apokrifnih jereti$kih tekstova, a koji su napisani tokom starozavetnog ili novozavetnog vremenskog perioda. Evo nekih stihova koji nam upravo to potvr uju: ''Nita ne dodajte k rije$i koju vam ja zapovijedam, niti oduzmite od nje, da biste sa$uvali zapovijesti Gospoda Boga svojega koje vam ja zapovijedam.''38 ''Nita ne dodaji k rije$ima njegovijem, da te ne ukori i ne na#e se laa.''39 ''Svedo$im svakom ko slua proro$ke re$i ove knjige: ako im ko dometne neto, na toga !e Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. Ako pak ko oduzme neto od re$i ove proro$ke knjige, Bog e oduzeti njegov deo od drveta ivota i od svetog grada, koji su opisani u ovoj knjizi.''40 Boije svedo$anstvo je jasno. Ukoliko se bilo koje zemaljsko propadljivo i smrtno stvorenje usudi da doda ili oduzme samo jedno jedino slovo Boijoj Re$i (i tako savrenu Re$ Svesavrenog Boga u$ini nesavrenom), sasvim je sigurno da !e zavriti u ve$noj smrti u ognjenom jezeru u kome !e biti pla$ i krgut zuba. Gospod svedo$i da je Njegova Re$ oduvek i za ve$nost postojana i apsolutno nepromenljiva: ''Do vijeka je, Gospode, rije $ tvoja utvr#ena na nebesima.''41 I, kao to sam rekao, upravo iz razloga to je Boija Re $ ve$na, a zemaljski $ovek prolazan, a uz to i jako sklon $injenju greaka, on Svetom pismu ne sme, to se ti$e obima biblijskog bogonadahnutog teksta ili na$ina njegovog tuma$enja, dodati ili oduzeti ijednu re$ koja se njime ne podrazumeva. Gospod je naime rekao proroku Isaiji: ''Glas govori: vi$i. I re$e: ta da vi$em? Da je svako tijelo trava i sve dobro njegovo kao cvijet poljski. Sui se trava, cvijet opada kad duh
38 39 40 41
5. Mojsijeva 4:2. Naglasak moj. Pri$e Solomunove 30:6. Naglasak moj. Otkrivenje Jovanovo 22:18-19. Naglasak moj. Psalam 119:89.
27
Gospodnji dune na nj; doista je narod trava . Sui se trava, cvijet opada; ali rije$ Boga naega ostaje do vijeka .''42 A kao jo jedan dokaz o istinitosti verovanja evan eoskih hri!ana, koji zastupaju bogonadahnutost ''ueg'' kanona Svetoga pisma koji se sastoji od 66 knjiga, za razliku od rimokatolika i pravoslavnih koji zastupaju druga$ija gledita, moe da nam poslui i jedno izuzetno, ili bolje re$eno, zapanjuju!e otkri!e. Do ovog otkri!a je doao ruski matemati$ar dr Ivan Panin, koji je iveo na prelazu izme u XIX i XX veka. Ovaj nau$nik, koji je bio iskreni hri!anski vernik i verovao u boansko nadahnu!e Svetog pisma u njegovih 66 knjiga, ponudio je nepobitan dokaz u prilog svom $vrstom ube enju: ''Gospodin Panin nije bio prvi koji je otkrio da postoji $udna matemati$ka struktura koja se provla$i kroz Bibliju. I drugi su pisali o toj temi. Bili su to Browne u svom ''Ordo Saeculoreum'', Grant u svojoj ''Numeri$koj Bibliji'' i Bullinger u svojim ''Brojevima u Pismu''. Svi su oni izneli zapanjuju!e dokaze numeri$kih karakteristika u Bibliji.''43 Polaze!i od biblijske pretpostavke da broj 7 predstavlja broj Boijeg savrenstva, dr Panin je proveo dugi niz godina u marljivom prou$avanju Biblije na originalnim jezicima, to se ti$e njenih numeri$kih (broj $anih) fenomena. Pored toga to se u knjizi Postanja (1. Mojsijeva) pominje ciklus od 6+1 dan stvaranja od strane Tvorca, kao i sedmodnevna nedelja, broj 7 se pominje u jo nekim slu$ajevima. Naime, za razliku od broja $ove$jeg, koji je broj 6 (jer je stvoren estog dana stvaranja), knjiga Otkrivenja kazuje da broj sedam (7) karakterie savrenstvo boanskih osoba Svete Trojice Oca, Sina (Isusa Hrista) i Svetoga Duha. U otkrivenjskoj viziji, Isus Hristos je kao Jagnje Boije predstavljen kao onaj koji ima sedam o$iju i sedam rogova: ''I videh sred prestola i $etiri iva bi!a i sred stareina Jagnje gde stoji kao zaklano, sa sedam rogova i sedam o $iju, to su sedam Boijih duhova poslanih po svoj zemlji.''44
Isaija 40:6-8. Naglasak moj. Dr Ivan Panin, Matematika i Biblija, apsolutni matemati $ki dokazi o boanskoj nadahnutosti Biblije, izdaje: Centar za kreacionisti $ke studije, skripta, bez godine izdavanja, str. 4. 44 Otkrivenje Jovanovo 5:6. Naglasak moj. Sedam o$iju i sedam rogova koje poseduje Jagnje (Hristos) jesu simbol Svetog Duha koji je poslan na zemlju na dan Pedesetnice, deset dana nakon Hristovog vaznesenja. Sveto pismo jasno nau $ava da je Sveti Duh zapravo Hristov Duh tj. Duh Boiji (Rim. 8:9, 11, 14-16), te da je isho en od nebeskog Boga Oca (Ev. po Jovanu 15:26).
43 42
28
''Odmah se zaneh, i vidi, na nebu stajae presto, a na prestolu se ae neko, i taj to se ae bee na izgled kao kamen jaspis i sard, i okolo prestola bee duga na izgled kao smaragd. I okolo prestola behu dvadeset i $etiri prestola, a na prestolima videh dvadeset i $etiri stareine kako sede, obu$eni u bele haljine, a na svojim glavama imahu zlatne krune. I od prestola izlaahu munje i glasovi i gromovi; a sedam vatrenih buktinja gorelo je pred prestolom; to su sedam Boijih duhova ''.45 ''Jovan na sedam crkava u Aziji: blagodat vam i mir od onoga koji jeste i koji bee i koji e do i, i od sedam duhova koji su pred njegovim prestolom, i od Isusa Hrista , koji je verni svedok, prvenac od mrtvih i vladar nad zemaljskim carevima.''46 U prvom poglavlju Otkrivenja, vaskrsli Gospod je, tako e, prikazan kao onaj koji u svojoj ruci dri sedam zvezda i hodi posred sedam sve njaka, koji predstavljaju sedam otkrivenjskih crkava47 kao i sedam velikih proro$kih perioda u istoriji hri!anske Crkve sve do Gospodnjeg drugog dolaska (Otk. 1:12-20). Polaze!i, dakle, od broja 7 kao oznake Boijeg savrenstva, dr Panin je doao do slede!eg zaklju$ka, a koji se ti$e bogonadahnutosti Svetog pisma: ''Sledi jedan skra!eni primer vrste fenomena koje gospodin Panin nalazi u ovim tekstovima: On uzima kao predmet prou$avanja Hristov rodoslov u Mateju 1, 1-17, ili jednu knjigu Biblije kao celinu, ili Bibliju u celosti, i pokazuje slede!u vrstu fenomena: - broj re$i u re$niku deljiv je sa sedam, - broj re$i koje po$inju samoglasnikom deljiv je sa sedam, - broj re$i koje po$inju suglasnikom deljiv je sa sedam, - broj slova u re$niku deljiv je sa sedam, - od ovih slova, i ona koja su suglasnici i ona koja su samoglasnici deljiva su sa sedam,
45 46
Otkrivenje Jovanovo 4:2-5. Naglasak moj. Otkrivenje Jovanovo 1:4-5. Naglasak moj. Ovakav uvodni pozdrav, koji izme u ostalog potvr uje verovanje Crkve u tri boanske osobe, Oca, Sina i Svetoga Duha (u ovom tekstu u malo druga$ijem redosledu: Otac, Sveti Duh i Sin), potvr uje i to da se u Otkrivenju na vie mesta, kao ''broj'' Svetoga Duha spominje broj sedam (7). 47 Kao to sam vaskrsli Hristos, preko svoga sluge apostola Jovana upu!uje sedam pisama sedmorim crkvama (Otk. 1:11; kao i 2. i 3. poglavlje), tako je i apostol Pavle pisao svoje poslanice upu !ene na sedam prvovekovnih crkava.
29
- broj re$i koje se javljaju u re$niku vie od jednom deljiv je sa sedam, - broj onih re$i koje se javljaju samo jednom tako e je deljiv sa sedam, - broj re$i koje se javljaju u vie od jednog oblika deljiv je sa sedam; broj onih koje se javljaju u samo jednom obliku tako e je deljiv sa sedam. - broj imenica je deljiv sa sedam; broj re $i koje nisu imenice tako e je deljiv sa sedam, - broj vlastitih imena je deljiv sa sedam; broj mukih imena je deljiv sa sedam i broj enskih imena je deljiv sa sedam, - broj re$i koje po$inju svakim slovom alfabeta deljiv je sa sedam.''48 Ono to je sigurno jeste da biblijski pisci uopte nisu bili svesni numeri$kih vrednosti tekstova koje su ispisivali, ve! su na materijal za pisanje nizali re$i po Boijoj inspiraciji onako kako ih je vodio Duh Sveti. Apostol Petar je za pisce Staroga zaveta rekao: ''Jer nikad prorotvo ne bi $ove$ijom voljom, nego su Duhom Svetim noeni sveti ljudi govorili od Boga.'' (2. Petr. 1:21). Prema Ivanu Paninu, koji je, podsetimo se, bio matemati$ar a ne teolog, ova fasciniraju!a numeri$ka struktura predstavlja vrhunski dokaz o apsolutnom Boijem vo stvu prilikom pisanja svih 66 knjiga Staroga i Novoga zaveta. O tome da je ljudima, bez Boije pomo !i, u potpunosti nemogu!e da napiu obimno delo koje ima ovakvu strukturu, dr Panin je rekao: ''Ali mnogi od autora Biblije bili su ljudi izabrani iz vrlo niskih ivotnih krugova, imaju!i malo ili nimalo kole. Da su Matej, Marko, Luka ili Jovan, na primer, pokuali da, nepomognutom ljudskom mudro!u, piu i proizvedu skladne numeri$ke karakteristike koje nalazimo kroz sve njihove knjige, koliko bi im bilo potrebno da ih napiu? Setite se da sa svakom dodatnom re$enicom teko!a konstruisanja na ovom planu raste aritmeti$kom i geometrijskom progresijom, jer bi oni tako pokuavali da napiu svaki odeljak tako da razviju konstantno fiksne numeri$ke veze sa onim to ide pre i to dolazi posle.'' 49
48 49
Ivan Panin, Matematika i Biblija, skripta, str. 5. Naglasak moj. Na istom mestu.
30
Poznato je, tako e, da Sveto pismo u originalu sadri ta$no 444.000 re $i (300.000 u Starom i 144.000 u Novom zavetu) 50. Ivan Panin je, pak, sa svoje strane, izazvao bilo kog $oveka da pokua da napie smislen tekst od samo nekoliko stotina re$i, i to u roku znatno dueg vremenskog perioda nego to su apostoli pisali svoja evan elja ili poslanice: ''On izaziva bilo kojeg $oveka da napie bilo koji odeljak od 300 re$i inteligentno, i proizvede neke numeri$ke fenomene sli$nih vidova, i da ga dovri za est meseci. Gospodin Panin kae da !e bilo koji $ovek koji to moe ostvariti dokazati da je mag. Nijedan $ovek to ne moe u$initi.''51 Na samom kraju naeg dokazivanja velike nebeske Istine o tome da Biblija sa svojih 66 knjiga predstavlja jedini bogonadahnuti izvetaj koji bi hri!ani trebali da prihvate kao temelj za svoje verovanje (bez dodatnih ''otkrivenja'' koja poti$u iz apokrifa ili u$enja kasnijih crkvenih autoriteta), a koriste!i se neospornim matemati$kim dokazima do kojih je doao Ivan Panin, verovatno nam postaju mnogo jasniji ranije navedeni stihovi iz Knjige nad knjigama koji govore o njenom ''ve$itom utemeljenju na nebesima'' (Ps. 119:89) i njenom ''ostajanju za ve$nost'' (Isa. 40:8). Verovatno nam postaje jo jasnije i zbog $ega je Gospod Isus Hristos imao tako nemerljivo veliko poverenje u ispunjenje svakog pojedinog slova zapisanog u Starom zavetu (Mt. 5:18)52, ili zbog $ega je tako uvereno mogao da kae: ''Nebo i zemlja !e pro!i, ali moje re$i ne!e pro!i.'' (Mt. 24:35). Da je kojim slu$ajem bilo mogu!e da Bog, Gospodar neba i zemlje, dozvoli da neki od apokrifnih tekstova, koji na manje ili vie neta$an na$in opisuje Hristove govore kao i njegovo delovanje, u e u kanon Svetog pisma, prethodne Isusove re$i ne bi imale nikakvu teinu. Ipak, nasuprot ovome, Gospod Hristos, kao Ve $ni Bog $iji je Sveti Duh nadahnuo Njegove sluge radi pisanja savrene Re$i, u$inio je da i mi danas, u XXI veku, imamo autoritativan i siguran izvor za davanje odgovora na sva pitanja hri!anske vere i ispravne bogoslubene prakse. Apostol Petar je, poput Gospoda Isusa Hrista (u Mt. 24:24) savetovao
50
Vidi u: Milan Vukomanovi !, Rano hri!anstvo od Isusa do Hrista, Svetovi, Novi Sad, 1996. god. str. 24, 28. Ivan Panin je prilikom svoga ''brojanja'' koristio ''Primenjeni jevrejski tekst'' kao Stari zavet i Wescott-Hort tekst za Novi zavet. 51 Ivan Panin, skripta, str. 5. Naglasak moj. 52 Ovaj stih glasi: ''Jer vam zaista kaem, dok ne pro e nebo i zemlja, ne!e ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude.''
31
hri!ane da dobro paze na sva biblijska u$enja kako ne bi doli u priliku da budu prevareni od lanih u$itelja, koji ele da obmanu Boije izabranike: ''I tako imamo $vr u proro$ku re$, a vi dobro $inite to pazite na nju kao na svetilo koje svetli na mra$nom mestu dok ne svane dan i zvezda Danica se ne pojavi u srcima naim.''53 Ukoliko bi Bibliji, kakvu mi danas poznajemo i imamo i na srpskom jeziku, bilo dodato ili oduzeto samo jedno jedino slovo $itav sistem ustanovljenih, matemati$ki dokazanih konstrukcija i deljivost Boijim brojem savrenstva bio bi nepovratno naruen. Nakon svih ovih saznanja, okrenu!emo se razmatranju pravoslavnog u$enja o ''svetom predanju'' i utvrditi da se ovaj, prvi po vanosti izvor pravoslavnog veroispovedanja, nalazi u nepomirljivoj suprotnosti sa biblijskim otkrivenjem, i to ne samo naruavaju!i prou$eno matemati$ko savrenstvo (koje je, sve u svemu, i manje bitno) ve! i pori$u!i mnoga veoma jasna biblijska u$enja, uz dodavanje mnogih koja se njome ni malo ne podrazumevaju.
TA JE SVETO PREDANjE? Pravoslavna crkva ovaj pojam objanjava na slede!i na$in: ''Usmeno predavanje u$enja Isusa Hrista i doga aja jevan elske istorije je Sveto Predanje. U crkvi ono postoji naporedo sa Svetim Pismom i dopunjava ga (...) no u evan elju ni priblino nije sve zapisano. Jevan elist Jovan kae da kad bi se o svemu podrobno pisalo, tada se ni u sami svet ne bi mogle smestiti napisane knjige (Jov. HHI, 25). Mnogi doga aji su se i dalje prepri$avali usmeno. Na primer pri$e o Ro enju Bogorodi$inom, o Vavedenju Njenom u Hram, o Njenom slavnom Uspenju, nisu napisane u evan elju.''54 ''ta je Sveto predanje? To su sva ona duhovna blaga koja smo nasledili od naih svetih predaka, a koja su u savrenoj harmoniji sa Svetim pismom i koja nam pomau da pravilno razumemo Sveto pismo. ta je starije Sveto pismo ili Sveto predanje? Sveto predanje. ta je obimnije? Sveto predanje. Sveti Jovan jevan elist potvr uje ovo govore!i:
53 54
Druga Petrova 1:19. Naglasak moj. Pravoslavna veronauka, Glas Crkve, Valjevo 1990. god. str. 23-24. Naglasak moj.
32
''A ima i mnogo drugo to u$ini Isus, koje kada bi se redom popisalo, mislim, ni u sami svet ne bi mogle stati napisane knjige (Jn. HHI, 25).''55
''Sveto predanje obuhvata: 1. Kratka izlaganja i formulisanja naeg pravoslavnog verovanja; 2. U$enje o sedam svetih tajana, kao i $inove kako se one vre; 3. Apostolska pravila (kanone); 4. Pravila (kanone) sedam vaseljenskih sabora, koji su odrani u: I Nikeji 325. g. sa 318 svetih otaca, II Carigradu 381. g. sa 150 svetih otaca, III Efesu 431. g. sa 200 svetih otaca. IV Halkidonu 451. g. sa 630 svetih otaca, V Carigradu 533. g. sa 160 svetih otaca, VI Carigradu 680. g. sa 170 svetih otaca, i u VII Nikeji 787. g. sa 367 svetih otaca. (Na ovih sedam vaseljenskih sabora, u$estvovalo je, dakle, ukupno oko 2.000 predstavnika hri!anske crkve iz celog sveta); Kanoni i pravila nekoliko pomesnih sinoda ili sabora; Pravila o crkvenoj disciplini sv. Vasilija Velikog i drugih svetitelja; 7. Spisi svetih otaca Crkve; 8. Liturgije i druga crkvena bogosluenja; 9. itija hri!anskih svetitelja i mu$enika; 10. Poboni obi$aji, zna$enja i simvoli kao izrazi nae vere, nade i ljubavi.''56 Dakle, ukratko re$eno, Pravoslavna crkva veruje da je tzv. sveto predanje starije od Svetog pisma (Novog zaveta), da ga dopunjava, te da je u potpunoj saglasnosti sa njegovom objavom. Naravno, nije ni malo teko uporediti tekstove Biblije i pravoslavnog predanja i proveriti da li su u saglasnosti tj. da li se slau po svim (a ne samo nekim) pitanjima hri!anske vere. Ono to se pre svega i iznad svega o$ekuje je da, ako je ''sveto predanje'' zaista istinito - ono mora biti u potpunosti saglasno sa u$enjem koje je u davnini, pre dve hiljade godina, zapisano u svetim tekstovima prvovekovne apostolske Crkve, a koje mi nazivamo Svetim
55 56
5. 6.
Episkop Nikolaj, Vera Svetih, abac 1988. god. str. 21-22. Naglasak moj. Na istom mestu, str. 22, 24 .
33
pismom. Bogonadahnuta knjiga Staroga i Novoga zaveta, koju je pisalo preko $etrdeset pisaca u toku ogromnog vremenskog perioda od preko jednog i po milenijuma, ne sadri niti jednu protivre$nost u svojim u$enjima i tvr enjima. Hristovi apostoli, iako razli$itih obrazovanja, karaktera, nacionalnosti i inteligencije, zapisivali su po nadahnu!u Svetog Duha knjige Novoga zaveta u toku pedeset godina (u 2. polovini prvog veka nove ere) i ni u jednom detalju nisu bili kontradiktorni jedan drugome. No, kao to !emo vrlo lako uvideti i zaklju$iti naim upore ivanjem Boije Re$i i ''svetog predanja'' - mnoga dogmatska tvr enja ove uzdanice na kojoj je utemeljeno pravoslavno u$enje, ni izbliza nisu $ak ni sli$na u$enju Hrista i apostola u Novom zavetu. Ipak, pre nego to krenemo na samo upore ivanje ova dva izvora vere (koje je sadrano u narednim poglavljima knjige), zaustavimo se kratko na stihovima koje citiraju pravoslavni teolozi pokuavaju!i da dokau da je i ranohri!anska zajednica potovala predanja u koja danas veruju pripadnici Isto$ne crkve.57 Upotreba re#i ''predanje'' u Novom zavetu Postoji nekoliko pomena re$i ''predanje'' u apostolskim spisima (u zavisnosti od prevoda). Kada se taj pojam spominje u evan eljima (ev. po Mateju 15. gl; po Marku 7. gl.), on biva negativno okarakterisan od strane Gospoda Isusa Hrista. Hristos u ovim tekstovima osu uje jevrejske verske vo e i daje im do znanja da $uvanjem i dranjem predanja svojih predaka ukidaju Boiju Re$ i zapovest. Dakle, jevrejsko ''predanje'' je bilo protivre $no Svetom pismu (Starom zavetu u to vreme) i njegova direktna negacija. Onima koji su ovakvo predanje drali, Isus objavljuje da je njihovo bogopotovanje uzaludno jer se zasniva na ljudskim zapovestima i mudrovanjima a ne na Boijoj Re$i. to se ti$e ''predanja'' u apostolskim poslanicama, ono se pojavljuje nekoliko puta: u 1. posl. Korin!anima 11:2, 23; 15:3; 2. posl. Solunjanima 2:15; 3:6; posl. Galatima 1:14 i u posl. Koloanima 2:8. Poslanica Galatima ''Vi ste svakako $uli za moj nekadanji na$in ivota u judejstvu, da sam preko mere gonio crkvu Boiju i razarao je, pa sam u judejstvu
Lazar Milin, dokazuju!i da Sveto pismo potvr uje da treba verovati i svetom predanju (koje danas postoji u Pravoslavlju), isti$e stihove: Ev. po Jovanu 21:25, 1. Kor. 11:2; 2. Sol. 2:15; 1. Tim. 6:20 i 2. Tim. 2:2. Vidi u: Nau $no opravdanje religije, Crkva i sekte, str. 160.
57
34
prevaziao mnoge svoje vrnjake u svom narodu kao preterani revnitelj za svoja ota$ka predanja .'' (posl. Galatima 1:13-14. naglasak moj.). Ni u jednom od prethodno nazna$enih stihova ne moemo prepoznati da je re $ o predanjima koja govore o doga ajima iz pravoslavnog ispovedanja, o kojima su apostoli znali, ali ih nisu zapisali (vezano za Bogorodicu i sl.). Kada ap. Pavle u posl. Galatima govori o predanju, on ga isti$e kao izrazito negativnu pojavu (kao i Hristos u evan eljima), govore!i da je zbog revnovanja i dranja ota$kih obi$aja bio slep za duhovnu realnost koja ga je okruivala. Poslanica Koloanima Kada isti apostol u poslanici Koloanima pominje ovaj pojam, on veoma ozbiljno upozorava tadanje vernike da se $uvaju lanih nauka i filozofija koje nastaju kroz ljudska mudrovanja (predanja) a na tetu prave evan eoske nauke. Ovakva predanja, koja su i u prvom veku bila prisutna, a koje su irili neki nazoviapostoli, Pavle naziva sujetnom prevarom: ''Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom i sujetnom prevarom po ljudskom predanju, po svetskim stihijama, a ne po Hristu.'' (posl. Koloanima 2:8. Naglasak moj). Izme u ostalih lanih smeranja, ova predanja su uklju$ivala i zapovesti da se, umesto samo i jedino Bogu, hri!ani treba da klanjaju i slue an elima (Koloanima 2:18). 1. Poslanica Korin anima
Sa druge strane, u preostalim stihovima koji govore o predanju (1. Kor. 11:2, 23; 15:3; 2. Sol. 2:15; 3:6), apostol se o njemu odnosi na pozitivan na$in i ima na umu vrlo konkretne stvari. Naime, u toku prvih dvadesetak godina postojanja hri!anske Crkve, do pedesetih godina prvoga veka, apostoli su propovedali evan elje usmeno jo uvek nita ne zapisuju!i. Kako se kroz godine broj hri!ana neprestano pove!avao i crkve se osnivale u mnogim gradovima Rimskog carstva, a u isto vreme se pojavili i lani u$itelji koji su iskrivljivali nauku Gospodnju, ukazala se potreba da se apostolskim pisanjem utvrdi pravo Hristovo u $enje i kao takvo iri me u novozavetnim zajednicama. Dakle, u prve dve decenije irenja hri!anstva, apostoli su usmenim propovedanjem (predavanjem) pou$avali u$enike hri!anskoj veri. Tako, kada ap. Pavle spominje predanje u posl. Korin!anima, on pie tamonjim vernicima podse!aju!i ih na svoje ranije propovedanje dok je jo bio me u njima:
35
''Ugledajte se na mene, kao to se i ja ugledam na Hrista. Hvalim vas pak to me se se!ate u svemu i to drite predanja onako kako sam vam predao.'' (1. Kor. 11:1, 2. Naglasak moj.) . ''Ja sam, naime, primio od Gospoda to sam i vama predao, da je Gospod Isus, one no!i kada je bio predan, uzeo hleb...''. (1. Kor. 11:23. Naglasak moj). ''Obznanjujem vam, bra!o, evan elje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, u kom i stojite, kojim se i spasavate, ako ga $vrsto drite kako sam vam ja objavio, sem ako niste uzalud poverovali. Jer sam vam pre svega predao to sam i primio: da je Hristos umro za nae grehe po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut tre!ega dana po Pismima.'' (1. Kor. 15:1-4. Naglasak moj). Poto pisac ove poslanice nije bio jedan od dvanaestorice apostola, te nije li$no prisustvovao Hristovoj smrti i vaskrsenju, on napominje da je im predao (na usvajanje verom) ono to je i sam primio (na znanje i verovanje) od drugih. Zapravo, sadraj vie poglavlja ovog pisma predstavlja ponavljanje onoga to im je nekoliko godina ranije predao svojim propovedanjem, a to iz razloga to su se neki u me uvremenu pokolebali u veri i govorili da nema vaskrsenja iz mrtvih (stihovi 15:11-19), verovatno pod uticajem gr $ke misli i religije koja je to negirala. U pravoslavnoj literaturi, izme u ostalih, mogu da se pro$itaju i izjave poput ove koja sledi, a kojima se eli da dokae da apostoli upu !uju dananje vernike da se dre pravoslavnih predanja: ''U Novom Zavetu stoji zapovest (1. Tim. 6, 20; Tim. 2, 2) i pohvala (1. Kor. 11, 2) za dranje i $uvanje Svetog Predanja.''58 Milan Vukomanovi!, sociolog religije, me utim, zastupa ispravno uverenje da se termin ''predanje'' kojeg spominju apostoli ne moe poistovetiti sa ''predanjem'' o kojem govore sveti oci kao i pravoslavci modernog vremena: ''Vano je tu, svakako, uo$iti da se apostol poziva na usmenu kerigmatsku tradiciju, na jedno predanje koje treba sa$uvati u pam enju. Punih sedam vekova nakon ovog Pavlovog svedo$anstva, vizantijski
Tekst Branislava Peranovi!a, u knjizi ''Biblija bez Boga, hri!anstvo bez crkve''; Cetinje 1997. str. 27. Naglasak moj.
58
36
u$enjak Jovan Damaskin pozivao se, u svom spisu o ikonama, na to izvorno zna$enje Tradicije kao pam!enja, i to kolektivnog pam!enja. Tradicija je, kako tu veli Damaskin, ome ena ve$nim granicama, i kao takva ona je trajna i nepromenljiva. Me#utim, sam sadraj hri anske Tradicije u prvom veku, u Pavlovo doba, nije isti kao onaj u osmom veku. (...) Kada Pavle upu uje na Tradiciju, on tu uglavnom ima u vidu samo usmenu propoved o Isusovoj smrti i vaskrsenju, sakrament krtenja, nekakav rudimentarni oblik evharistije i Stari Zavet . Sa druge strane, kad Jovan Damaskin govori o Tradiciji, on se ve! moe pozvati na vie razli$itih elemenata, slojeva hri!anskog predanja: Novi, a ne samo Stari Zavet; Nikejski simbol vere i dogmu o Trojstvu; religijske i politi$ke odluke bar est vaseljenskih sabora, neto razvijeniji oblik liturgije, evharistije; dela crkvenih otaca; i najzad, ikone kao ''neslubeni'', ali u Jovanovo vreme ve! nairoko rasprostranjeni vid pravoslavnog bogosluenja.''59 Sa druge strane, ''pohvala'' za dranje predanja upu!ena Korin!anima, odnosi se samo na njihovo se!anje na Pavlov primeran hri!anski ivot i ranije izre$ene propovedi o raznim duhovnim istinama, kao to iz teksta jasno proizilazi (11:1-2). Ipak, iako ovaj apostol sada ispisuje mnogo od onoga to je ranije bio usmeno izgovorio, u njegovim kazivanjima nigde ne nalazimo da su besede o ''vavedenju Bogorodice'' i sl. bile sadrane u ranije izgovorenim propovedima (predanjima) upu!enim ovim i vernicima drugih crkava. 2. poslanica Solunjanima I preostala dva stiha, ispisana perom ve! pomenutog u$itelja prve Crkve, nedvosmisleno odbacuju mogu!nost da se pod njima podrazumevaju predanja dananjeg isto$nog hri!anstva. U prvom od njih, apostol ohrabruje vernike u Solunu da stoje $vrsto i nepokolebljivo u veri, upu!uju!i ih da se pridravaju onoga to su nau$ili iz njegove usmene re$i (propovedi) i pisma koje im je pisao sa svojim saradnicima par godina ranije (a koje mi nazivamo Prvom poslanicom Solunjanima). ''Stojte onda $vrsto, bra!o, i drite predanja koja nau$iste bilo naom re$ju bilo naom poslanicom.'' (2. Sol. 2:15. Naglasak moj ). Ovo je bilo od posebne vanosti iz razloga to Solunjani, poput drugih hri!ana irom Rimskog carstva, nisu imali kompletno Boije
59
Milan Vukomanovi!, Rano hri!anstvo - od Isusa do Hrista, Svetovi, Novi Sad, 1996. god. str. 289-290. Naglasak moj.
37
otkrivenje u pisanom obliku (za razliku od vernika koji su iveli u kasnijim vekovima pa sve do danas), da bi iz njega mogli da se pou$avaju. U to vreme su kolala razna tuma$enja izvorne evan eoske poruke kao i pisma (poslanice) koje su crkvama upu!ivali nepoznati autori koji se nisu libili da se potpiu i imenima apostola, samo da bi njihova krivoverja bila to bolje prihva!ena me u novoobra!enima. Takva predanja i poslanice su imale veoma negativan efekat po duhovnu stabilnost crkava i pojedinaca i ruile veru mnogih. Primere upravo re$enog nalazimo na nekoliko mesta u Novom zavetu: ''A vas, bra!o, molimo u pogledu dolaska Gospoda naega Isusa Hrista i naeg sakupljanja oko njega, ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplaiti, ni duhom, ni re$ju, ni toboe naom poslanicom kao da je dan Gospodnji ve! tu. Da vas niko ne prevari ni na koji na$in...'' (2. Sol. 2:2. Naglasak moj). ''A poganih praznih re$i kloni se, jer !e takvi sve vie napredovati u bezbonosti, i njihova re$ izjeda!e kao rak rana. Me u ovima su Imenej i Filit, koji se udaljie od istine govore!i da se vaskrsenje ve! dogodilo, i tako rue ne$iju veru.'' (2. posl. Timoteju 2:16-17 ). O$igledno je da se ni iz ovih stihova ne moe zaklju$iti da Pavle upu!uje vernike da dre u se!anju predanja o Bogorodici i svetiteljima, ve! se radi o temeljnim istinama novozavetnog hri!anstva a to su vaskrsenje mrtvih i drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista. Poslednji citat sa kojim se susre!emo a koji pominje re$ ''predanje'' se nalazi tako e u 2. posl. Solunjanima, a glasi ovako: ''A vama nalaemo, bra!o, u ime Gospoda naega Isusa Hrista, da se odvojite od svakoga brata koji ivi neuredno, a ne po predanju koje su primili od nas.'' (stih 3:6. Naglasak moj). Kao to je o$igledno iz samoga stiha, kao i $itavog konteksta, Pavle je jo ranije dao uputstva ovoj zajednici o primernom hri!anskom ivljenju, kojih se, naalost, nisu ba svi pridravali. Konkretno, radilo se o nekima koji su eleli da ive na ra$un svoje bra!e i sestara po veri, u isto vreme nita ne rade!i i ne privre uju!i (stihovi 7-12). Zato apostol ponovo ponavlja (ovoga puta i zapisuju!i ovu uredbu koju im je ranije saoptio u formi usmenog predanja, u stihu 10): ''Jer i kad smo bili kod vas, ovo smo vam nalagali: ako neko ne!e da radi, neka i ne jede.''
38
Najcitiraniji stih Na kraju elim da obratimo panju na stih koji pravoslavni autori ponajvie citiraju, ele!i da njegovim, ina$e pogrenim tuma$enjem potvrde valjanost svoga veroispovedanja. Pomenuti tekst se nalazi u poslednjem poglavlju Jovanovog evan elja: ''A ima i mnogo $ega drugog, to Isus u$ini, koje kad bi se zapisalo jedno po jedno mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.'' (Ev. po Jovanu 21:25). Ovaj stih je omiljen me u pravoslavnim bogoslovima. Po njihovom miljenju on predstavlja svojevrstan dokaz o tome da $ak i apostoli potvr uju istori$nost i istinitost predanja koja se veruju u okvirima isto$nog hri!anstva, a koja !e biti detaljno razmotrena u narednim poglavljima. Ipak, pored ove Jovanove izjave, postoji jo jedna, koju oni uglavnom veto zaobilaze jer im se o$igledno ne uklapa u pomenuti koncept. Ona glasi ovako: ''I mnoga druga $uda u$ini Isus pred u$enicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Boiji, i da veruju!i imate ivot u njegovo ime.'' (Ev. po Jovanu 20:3031). Ovi stihovi, poput onog iz dvadeset prvog poglavlja, su vie nego jasni u svom zna$enju i za $itaoca koji se po prvi put sre!e sa Biblijom, tako da je potrebna velika mata da bi se u njima pro $italo ono to tamo ne pie. Jedino to ovi tekstovi naglaavaju jeste da su postojala jo mnoga dela i $uda koja je Isus u$inio pred u$enicima za vreme njegove zemaljske misije koja je okon$ana vaznesenjem na nebo. Apostol tako e naglaava i re$i: ''...koja nisu zapisana u ovoj knjizi''. (stih 20:30; naglasak moj), misle!i pritom svakako na knjigu koju je on upravo dovravao, a koju mi nazivamo evan eljem po Jovanu. Sam Jovan je u svom evan elju zabeleio mnogo manje Hristovih $udesnih dela nego to je to slu$aj sa drugim evan elistima (Jovan spominje manje od deset Hristovih $uda u svom izvetaju, to svakako predstavlja kap u moru $udesnih deavanja vezanih za Spasiteljev ivot. Zato, ukoliko iskreni $italac Svetoga pisma eli da sazna o kojim to $udima Jovan nije pisao, pozvan je da pro $ita i ostala evan elja). Ono to je jo interesantno da pomenem jeste da Jovan kae i slede!e:
39
''A ima i mnogo $ega drugog, to Isus u$ini, koje kada bi se zapisalo jedno po jedno mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.'' (stih 21:25; naglasak moj). 'injenica je da prilikom $itanja sva $etiri evan elja nalazimo pomen mnogih Hristovih $udesnih dela. Neka od njih su opisana prili$no detaljno (kao na pr. ona koja su opisana u Jovanovom evan elju), a druga spomenuta u kratkim crtama (kao na pr. u ev. po Mateju 4:23-25; u kome se govori o velikom mnotvu ljudi koji su bili isceljeni od svojih bolesti i tegoba. Doga aji poput ovog nisu predstavljali retkost tokom Hristove troipogodinje propovedni $ke mesijanske slube). Poto je apostol Jovan bio svedok svih deavanja (pa i onih koja nisu zapisali ostali apostoli), te poto je sasvim sigurno na stotine ljudi bilo isceljeno, oslobo eno zlih duhova ili vaskrsnuto, ovaj evan elista je uistinu imao pravo kada je rekao da bi za opisivanje svih doga aja ponaosob (''jedno po jedno '') bilo potrebno jako puno vremena i velika koli$ina materijala za pisanje (papirusa i pergamenata, tj. ''knjiga''). Pravoslavna ''sveta predanja'' o doga ajima u vezi Bogorodice, mnogobrojnih svetitelja i ''$udesima'' vezanim za njihove ivote, a koja poti$u iz kasnijih decenija ili vekova, sasvim sigurno ne mogu da se svrstaju pod ''$uda koja je Isus u$inio pred svojim u$enicima'' a o $emu jedino govori apostol Jovan. No, trideset i prvi stih 20. poglavlja ovog evan elja nam otkriva jo jednu vrlo vanu $injenicu. Ona nam kazuje da, iako mnoga Hristova dela nisu opisana, kao ni mnoge njegove besede (setimo se samo izjave ap. Pavla iz Dela apostolskih 20:35; u kojoj on citira re $enicu Gospoda Isusa Hrista koju nije zabeleio nijedan evan elista a koja glasi: Blaenije je davati nego li primati), ipak ono to je zapisano jeste vie nego dovoljno da svaka osoba koja iskreno poveruje u Hrista ima ve $ni ivot: ''...a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Boiji, i da veruju i imate ivot u njegovo ime .'' (stih 20:31, naglasak moj). Na kraju krajeva, uo$ili smo da stih koji pravoslavnima najvie odgovara po pitanju u$enja o biblijskoj zasnovanosti ''svetog predanja'' zapravo uopte ne potvr uje njihovo gledite. Da li je sveto predanje starije od Svetog pisma? Interesantno bi bilo napomenuti i zapaanje koje nam odmah upada u o$i prilikom $itanja tvrdnji pravoslavaca da je ''sveto predanje'' starije od Svetog pisma. Naime, odluke Vaseljenskih sabora, u$enje o svetim tajnama, kanoni i pravila pomesnih sinoda i sabora, pravila sv.
40
Vasilija i ostalih svetitelja, spisi svetih otaca i njihova itija kao i ostale ''komponente'' pravoslavnog predanja nastale su vekovima posle zavretka pisanja Biblije i smrti apostola! Sav problem koji zapravo teolozi Isto $ne crkve ele da ree proglaavanjem svetog predanja jednakim Svetom pismu jeste u spoznanju $injenice da u okviru njihovog verovanja postoji duga$ak niz dogmi koje ne mogu ni na koji na$in da prona u svoje utemeljenje u svetim tekstovima hri!anstva (Novom zavetu). Mnoge su $ak u direktnoj suprotnosti sa apostolskom teologijom. Pravoslavni autor Ivan Nikoljin, nastavnik vitanske duhovne seminarije, priznao je da je razlog preteranog naglaavanja vanosti predanja upravo ovaj: ''Vanost i neophodnost predanja i u jednom i u drugom obliku60 neosporivi su. (...) Ako Sv. Predanje ne bi dopunjavalo Sv. Pismo, onda bi, zna$i, mnoga verska pitanja (potovanje svetitelja, ikona, molitva za umrle) ostala bez povoljnog reenja .''61 Stoga, jedino reenje koje je teolozima Isto $ne crkve bilo preostalo, sastojalo se u proklamovanju napred pomenutih predanjskih u$enja za jednako bogonadahnute poput tekstova koji su proizali iz pera li$nih pratilaca Isusa Hrista. Po pravoslavnima, osoba nipoto ne sme $itati Bibliju razumevaju!i je nezavisno od u$enja svetih otaca, napominju!i da bi tako neto i pomisliti bila ''lana i sablasna misao''62 : ''Crkveno u$enje se zasniva na dva izvora: Svetom Pismu i Svetom Predanju, pri $emu se Sveto Pismo smatra izdankom Svetog Predanja, i kao takvo, tuma $i se samo u njegovim okvirima .''63 Dobar odgovor na ovu tvrdnju dao je pravoslavni episkop Georgije Popovi! (episkop niki, pa temivarski, iveo do 1757. god), $ije je re$i zapisao veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradovi !. On je rekao: ''Bog pravedni i milostivi sozdao je $loveka svobodna, dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosvetavaju. Stari su mislili za sebe (episkop misli na svete oce; prim. I. S.), a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja otesani . Ljudi smo slovesni, umom i razumom od
Autor misli na usmeni i pisani oblik predanja. Ivan Nikoljin, Pravoslavna apologetika, 1934. god. str. 160. Naglasak moj. 62 Sergij Bulgakov, Pravoslavlje, 1991. god. str. 69. 63 U ta veruju pravoslavni hri!ani, Svetilo, Mala pravoslavna biblioteka, str. 2. Naglasak moj.
61
60
41
boga obdareni, a pri tom imamo u ruku Jevan elije Hristovo i apostolske nauke to je, dakle, potreba da nas drugi za nos vuku ? Niti je pravo ni poteno. ''64 Kada bi o biblijskim tekstovima rasu ivali odvojeno od u$enja mnogobrojnih ''svetih otaca'', upravo onako kako bi i trebalo da se rasu uje (iako pravoslavni to smatraju sablasnom milju), na osnovu njih bi nam postalo jasno da Gospod ni u kom slu$aju ne odobrava veliki deo njihove verske prakse (kao to !e biti prikazano u narednim poglavljima, Boija Re$ zabranjuje ikonopotovanje, molitve za umrle, molitveno obra !anje preminulim ''svetiteljima'', a ima i sasvim druga$iji pogled na u$enje o spasenju, krtenju, pri$e!u, vaskrsenju mrtvih da spomenem samo neke). Ovako, kada osoba na svoje o$i stavi svetopredanjske ''nao$are'' i prihvati zna$enje Biblije koje je proisteklo iz umova kasnijih crkvenih autoriteta (a koji su u mnogo $emu bili i jedni drugima protivre$ni - to !e biti u ovoj knjizi prikazano), koji su u hri!ansko bogosluenje uvodili najrazli$itije novotarije, sasvim je sigurno da ne!e uo$iti izvorno hri!ansko ispovedanje, ve! !e postati potovalac neautenti$nog poimanja najsvetije vere. Ovu istinu je uo$io i jedan od najve!ih i najpoznatijih knjievnika modernog doba, ruski pisac Lav Nikolajevi$ Tolstoj. Iako nije pripadao crkvama evan eoskih hri!ana, niti je u mnogo $emu delio njihovo verovanje, Tolstoj je napisao nekoliko dela u kojima je ispoljio otvoreno neslaganje sa u$enjem Pravoslavne crkve to je na kraju doprinelo otvorenom sukobu i njegovim isklju$enjem iz pomenute organizacije. Evo ta je, izme u ostalog Tolstoj napisao, upore uju!i izvorno Hristovo u$enje sa mnogobrojnim njegovim tuma$enjima koja su nastala tokom kasnijih vekova: ''I ja po$eh izu$avati hri!anstvo u onom to iz hri!anskog u$enja rukovodi ivotom ljudskim. Ja po$eh izu$avati ono hri!anstvo $iju sam primenu video u ivotu, i stadoh upore ivati tu primenu sa njenim izvorom. Izvor hri!anskog u$enja behu jevan elja; i u jevan eljima ja nalaah objanjenje onoga smisla koji je rukovodio ivotima svih ive!ih ljudi. No naporedo sa tim izvorom $iste vode ivota ja na #oh neopravdano sjedinjeno sa njim blato i travuljinu , koji su zaklanjali od mene njegovu $istotu; naporedo sa visokim hri anskim u$enjem ja na#oh svezano sa njim, njemu tu#e, runo u$enje jevrejsko i crkveno.''65
Dositej Obradovi!, Izabrani spisi, 1989. god. str. 94. Naglasak moj. Tolstoj, Jevan elje, izdava$: Metaphysica, Beograd 2004. god, str. 18-19. Naglasak moj.
65
64
42
Za sam kraj nave!u i izjavu koja !e nam jo jedanput potvrditi da se pravoslavno verovanje, u celini, ne temelji samo na Bibliji ve! i na predanjima koja su u nedovrenom procesu stalnog nastajanja. Shodno tome, saznajemo da se u$enju Isto$ne crkve stalno dodaju nova otkrivenja koja postaju sastavni deo njene dogme: ''Sveto predanje se uvek nastavlja , i sada nita manje nego ranije, ivimo u Svetom predanju i stvaramo ga.'' 66 Upravo iz razloga to se pravoslavno predanje stalno nastavlja i dodaju mu se nove pojedinosti (koje su, pored toga to su nove, i suprotne u$enju apostola), valjalo bi ponovo posluati episkopa Georgija Popovi !a koji je zastupao ispravno biblijsko gledite: ''No, nije li nam slobodno rasuditi je li mogu!e da duh sveti drugoja$e $rez apostola Pavla u$i i uzakonjava, a drugoja$e $rez svete oce? Na ovi na$in duh bi sveti samom sebi protivre$io, danas na jedan na$in u$e!i, a sutra na drugi, i ne bi mu se moglo ni u jednoj ni u drugoj stvari verovati; no to nije mogu!e ni pomisliti. to god duh sveti jedanput uzakoni i ustanovi, to mora vo vek veka nepokolebimo i sveto ostati . Ljudi $esto krat sami sebi protivore$e i protivuzakonovljavaju, jer su ljudi podloni pogrekam; a duh boiji, ve$na istina, bezgreni i sovreni, nikad ni u $emu niti moe niti ho!e sebi protivre$iti ni protivuzakonovljavati niti u $em pogreiti. Zato, dakle, ako su sveti oci u $emgod protiv nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni su mogli kao ljudi u tom pogreiti, protiv javne duha svetoga nauke, $rez apostola Pavla predate, mudruju i i ustanovljavaju i (...) Ali je bilo mnogo svetih otaca!? Nita to ne $ini. Da ih je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet sloi, da an eo s neba do e i da u$i to protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni verovati. Ovo ne velim ja nego sami duh sveti iz usta apostola Pavla (episkop misli na stihove iz posl. Galatima 1:6-10; primedba I. S.). ''Nemojte svakom duhu verovati, no iskuavajte je li od boga '' u$i nas isti oni koji je iz prsiju Spasiteljevih mudrost po$erpao, Joan Bogoslov (1. posl. Jovanova 4:1; prim. I. S.). Kako emo ih, dakle, iskuavati? (...) Je li soglasno prvoj nauci svetoga duha? I ako nije, nije od boga; bog svoju volju nikad ne izmenjava.''67 Budu!i da se u potpunosti slaem sa izjavom mudrog episkopa, u narednim poglavljima !u nastaviti sa izlaganjem pravoslavnog svetoota$kog poimanja hri!anstva, upore uju!i ga sa njegovim izvorom 66 67
Sergij Bulgakov, Pravoslavlje, 1991. god. str. 83. Naglasak moj. Dositej Obradovi!, Izabrani spisi, str. 92-93. Naglasak moj.
43
tekstovima Staroga i Novoga zaveta, kao i mnogim drugim istorijskim $injenicama. Iz upravo tog i takvog izlaganja, svakome $itaocu ovoga dela !e postati jasno da se Isto$na crkva nipoto ne moe nazvati ''svetom, sabornom i apostolskom'' (to je pridev kojim se stalno, bez ikakve osnove, ukraava), kao i to da ''sveto predanje'' pomenute crkve na isti na$in ukida Boiju Re$, kao to je to bio slu$aj sa jevrejskim predanjem koje je Gospod osudio i proglasio ''uzaludnim potovanjem''. (Mt. 1:1-8; Mk. 7: 1-13).
44

Stamenkovic 1-Pismo Predanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Stamenkovic 1-Pismo Predanje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stamenkovic 1-Pismo Predanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVETO PISMO I SVETO PREDANJE

Prvo poglavlje iz knjige "Pravoslavlje obasjano evan #eljem".

2. posl. Petrova 1:20-21 Ev. po Mateju 5:18

Ev. po Luki 1:1-4. Naglasak moj.

You might also like