RUSKA GRAMATIKA

KRATAK PREGLED OSNOVNIH PRAVILA

Sastavio Mato pekuljak Udruga za ruski jezik i kulturu http://www.ruskijezik.info Zagreb 2012 !. izdanje" Napomena #reuzi$anje% u$no&a'anje i kopiranje o'e gra$atike je slobodno uz u'jet na'o(enja i$ena autora te nazi'a Udruge i po'ezni)e na web adresu Udruge.

001. RUSKA AZ UKA 001. *uska azbuka sadr&i slj+d+,- slo'a: !"# $ be % & 'e ' ( ge ) * de + , je - . jo / 0 &e 1 2 ze 34i 56j 7 8 ka 9 : +l. ; < +$ = > en ?oo @ A pe B C +/ D E es F G te HIu J K ef L M ha N O 0+ P Q 1+ R S 2a T U 2.:a VW X Y 3t'rdo4 i ZZ [\+ ] ^ ju _ ` ja

00a. RUSKI IZGOVOR 002. *usko pis$o s-d/&i: 10 s-$5gl-sni1kih slo'a: 6 "% \% 4b c% I tz'. t'rdi sa$oglasni)i" 6 `% ,% 4% .% ^ tz'. $eki sa$oglasni)i" 21 sugl-sni1k5 slo'o: 6 $% &% (% *% 0% 2% 6% :% <% >% C z'u1ni suglasni)i" 6 A% Kb 8% G% S% E% M% O% Q% U b+z'u1ni suglasni)i" 2 slo'a koja n+ 5zn-1-'-ju nikak'e glaso'e: 6 W tz'. t'rdi znak" 6 Z tz'. $eki znak". 007. *uski sa$oglasni)i se izgo'araju jasno sa$o u n-gl-2+ni$ slogo'i$a% - u n+n-gl-2+ni$ se slogo'i$a izgo'araju slabije i nejasnije. 008. U ruski$ /ij+1i$- n-gl-2+9 $5&+ biti bilo koji slog :- i posljednji slog u 'i2+sl5&n5j /ij+1i"% -li se to u pis$u u pra'ilu posebno n+ 5zna1a'-; sa$o u ud&b+ni0i$- i rj+1ni0i$- ruskog jezika iznad sa$oglasnika u n-gl-2+95$ slogu sta'lja se znak naglaska d". 00<. *uski suglasni)i $ogu biti kako t'rdi tako i $eki% izuzetak su: 6 0% S% O koji su u'ijek t'rdi% i to izrazito" 6 Q% U koji su u'ijek $eki". 00=. *uski su suglasni)i $eki ako 6 u pis$u 6 s njiho'e desne strane stoji neko $eko s-$5gl-sni1k5 slo'o ili Z. 00>. *uski se z'u19i suglasni)i izgo'araju b+z'u1n5: 6 ispred b+z'u1nih suglasnika 6 n- kraju /ij+1i. 00?. *uski se b+z'u1ni suglasni)i izgo'araju z'u1n5: 6 ispred z'u1nih suglasnika osi$ 6% :% <% >% C".

00e. POSE NOSTI IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVA 00@. *usko slo'o , izg5'-r- se: n- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z 6 kad je n-gl-2+n5 6 kao je 6 kad nije n-g!-2+95 6 kao ji iza suglasnika 6 kad je n-g!-2+n5 6 kao + 6 kad nije n-gl-2+95 6 kao i iza 0% S% O 6 u slogo'i$a ispred n-g!-2+n5g sloga 6 kao 3t'rdo4 i% - u slogo'i$a iza n-gl-2+95g sl5g- 6 k-5 6 a". 010. *usko sbo'o . u'ijek 9-gl-2+95" izgo'ara se: 9- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z 6 kao foiza suglasnika 6 kao o. 011. *usko slo'o 4 izgo'ara se: iza 0% S% O 6 kao 3t'rdo4 i iza ostalih suglasnika 6 kao i iz- Z 6 kao ji. 012. *usko slo'o o izgo'ara se: kad je n-gl-2+n5 6 kao 5 kad nije n-g!-2+n5 6 kao -. 017. *usk5 sl5'5 ^ izg5'- se: n- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z 6 kao ju iza suglasnika 6 kao u. 018. *usko slo'o ` izgo'ara se: 9- :51+tku /ij+1i% iza sa$oglasnika% iza W i Z 6 kad je n-gl-2+95 6 kao ja 6 kad nije n-gl-2+95 6 kao ji u slogo'i$a iza n-gl-2+n5g sloga 6 kao ja iza suglasnika 6 kad je n-gl-2+n5 6 kao 6 kad nije n-g!-2+95 6 kao i u slogo'i$a iza n-gl-2+n5g sloga i n+ ispred $ekog suglasnika 6 kao a".

00g. POSE NOSTI IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVNIH SKUPINA 01<. Aeke se ruske sugl-sni1k+ skupine u izg5'5/u sk/-,uju: EG> se sk/-,uj+ u sn 2*> se sk/-,uj+ u zn EG8 se sk/-,uj+ u sk 2*8 se sk/-,uj+ u sk &EG& s+ sk/-,uj+ u st' EG: se sk/-,uj+ u sl GEG& se sk/-,uj+ u 0t' >*E B+ sk/-,uj+ u ns GZE` se sk/-,uj+ u ):a GE` B+ sk/-,uj+ u ):a. 01=. U ruskoj /ij+1i Ec:>O, n+ izgo'ara se :. 01>. U ruski$ /ije1i$- E,C*O, i Ac,2*8" n+ izgo'ara se *. 01?. U ruski$ /ij+1i$- QGc% 8c>,Q>c% E8IQ>c te u /ij+1i$- iz'edeni$a od tih /ij+1i Q se izgo'ara kao 2. 01@. *uske sugl-sni1k+ skupine EQ% 2Q% 0Q izgo'araju se kao 2.:% - skupine 20% kao kao &.:. 020. Ud'ojena sugl-sni1k- slo'a n-j1e2,+ se u rusko$ jeziku izgo'araju kao 5dg5'-/-ju,i dugi suglasnik% - ponekad 6 kao 5dg5'-/-ju,i kratki suglasnik. 021. Clo'o ( u ruski$ geniti'ni$ pridje'ski$ i z-$j+ni1ki$ z-'/2+0i$- 6c(c% 6,(c izgo'ara se kao '.

00h. NEKE POSE NOSTI RUSKOG PRAVOPISA 022. U rusko$ se jeziku iza (% 8% M% 0% S% U n+ :i2+ Y% nego s+ u$jesto Y :i2+ 4. 027. !za 0% S% Q% U u iz'orno ruski$ /ij+1i$- n+ :i2u s+ ^% `% nego se u$jesto ^ :i2+ I% - u$jesto ` 6 ". 028. !za O u iz'orno ruski$ /ij+1i$- :i2+ se Y sa$o u :-d+&ni$ nasta')i$a% ina1e se u$jesto Y :i2+ 4. 02<. U rusko$ se jeziku slo'o . n+ :i2+ iza O. 02=. Clo'o . u ruski$ s+ tiskani$ teksto'i$a redo'ito :i2+ kao , tj. bez d'ije t51k+". 02>. !$+9- naroda te stano'nika pokrajina i grado'a n- rusko$ s+ jeziku :i2u $ali$ :51+t9i$ slo'o$.

00i. RUSKI GLAGOLI 02?. U neodre(eno$ glagolsko$ obliku infiniti'u" ruski glagoli i$aju jedan od slj+d+,ih k-/-kt+/isti1nih z-'r2+t-k-: 6 GZ n-j1+2,+" 6 QZ 6 G4. 02@. *uski glagoli i$aju D glagolska n-1i9-: - izja'ni n-1in indikati'" 6 zapo'jedni n-1in i$perati'" 6 pogodbeni n-1in kondi)ional". 070. U indikati'u ruski glagoli i$aju D glagolska 're$ena: 6 s-d-2nj+ 'rije$e prezent" 6 budu,+ 'rije$e futur" - :r52l5 'rije$e perfekt". 071. U i$perati'u u 2. !i)u jednine i u 2. !i)u $no&i9+" ruski glagoli i$aju jedan od slj+d+,ih z-'r2+t-k-: 64%64G, 66%66G, 6Z%6ZG,. 072. U k5ndi0ion-lu ruski glagoli i$aju oblike perfekta uz koje s+ dodaje 1+sti0- $Y.

00j. PREZENT RUSKIH GLAGOLA 077. U prezentu ruski glagoli i$aju jedan od slj+d+,ih nizo'a z-'r2+t-k-: pr'a 'rsta: 1. li)e jednine 2. li)e jednine D. li)e jednine 1. li)e $no&n+ 2. li)e $no&in+ 7. li)e $no&in+ 6I iza suglasnika"% 6^ iza sa$oglasnika" 6,SZ kada je naglasak n- osno'i" 6.SZ kada je naglasak n- z-'r2+tku" 6,G kada je naglasak n- osno'i" 6.G kada je naglasak n- z-'r2+tku" 6,< kada je naglasak n- osno'i" 6.< kada je naglasak n- z-'r2+tku" 6,G, kada je naglasak n- osno'i" 6.G, kada je naglasak n- z-'r2+tku" 6kG iza suglasnika" 6^G iza sa$oglasnika"

druga 'rsta: 1. li)e jednine 6I iza 0% S% Q% U" 6^ u ostali$ slu1-j+'i$-"

10

2. li)e jednine D. li)e jednine 1. li)e $no&n+ 2. li)e $no&in+ 7. li)e $no&in+

64SZ 64G 64< 64G, 6"G iza 0% S% Q% U" 6`G u ostali$ slu1-j+'i$-".

078. #riliko$ pro$jene ruskih glagola :5 li)i$a $5gu,+ su slj+d+,+ glaso'ne pro$jene: u slu1-ju pr'og niza z-'/2+t-k-: (l0% 8lQ u slu1-ju drugog niza z-'r2+t-k-: SlE% 0l2% 0l*% QlG% UlEG% $:l$% &:l&% A:lA% <:l<% K:lK. 07< Aeki ruski glagoli i$aju s'oje posebnosti u prezentu: prezent glagola $,0"GZ glasi: $,(I% $,04SZ% $,04G% $,04<% $,04G,% $,(IG; prezent glagola ,EGZ u zna1enju EjestiE" glasi: ,<% ,SZ% ,EG% ,*4<% ,*4G,% ,*`G; prezent glagola McG,GZ glasi: McQI% McQ,SZ% McQ,G% McG4<% McG4G,% McG`G.

11

00m. nUTUR RUSKIH GLAGOLA 07=. Futur ruskih glagola o'isi 5 s'r2+n5sti ili n+s'r2+n5sti u zn-1+9ju glagola. 07>. G!ago!i u 1ij+$ je zna1+9ju s-dr&an- neka s'r2+n5st glagoli s'r2+95g 'ida" i$aju u futuru jednake z-'r2+tk+ kao glagoli n+s'r2+n5g 'ida u 1ij+$ je zn-1+nju s-dr&-n- neka n+s'r2+n5st" u prezentu% tj. prezent glagola s'r2+95g 'ida i$a zn-1+9j+ futura. 07?. Futur ruskih glagola n+s'r2+n5g 'ida t'ori se od: - oblika futura glagola $YGZ $I*I% $I*,SZ% $I*,G% $I*,<% $I*,G,% $I*IG" i infiniti'a konkretnog glagola. 07@. Futur glagola *"GZ i$a nekih posebnosti: *"<% *"SZ% *"EG% *"*4<% *"*4G,% *"*IG.

12

00o. PERnEKT RUSKIH GLAGOLA 080. U perfektu ruski glagoli i$aju slj+d+,+ z-'r2+tk+: u jednini: - za $u2ki rod 6: - za &+9ski rod 6:" - za srednji rod 6:c u $n5&ini: 6:4. 081. #erfekt glagola 4*G4 glasi: S.:% S:"% S:c; S:4.

13

010. RUSKE IpENIqE 082. *uske i$eni)e $ogu biti slj+d+,+g roda: 6 $u2k5g roda - srednjeg roda - &ensk5g roda. 087. Aeke ruske i$eni)e $ogu biti istodobno $u2k5g i/i!i &+nsk5g roda to su i$eni)e tz'. 5:,+g roda". 088. *uske i$eni)e $ogu i$ati slj+d+,- brojna stanja:

14

6 jedninu - $no&inu. 08<. Aeke ruske i$eni)e upotreblja'aju s+ sa$o u jednini% druge sa$o u $no&ini% no '+,i9- i$a i jedinu i $no&i9u. 08=. *uske i$eni)e $ogu i$ati slj+d+,+ :-d+&n+ oblike: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' odgo'ara 9- pitanja: 8Gcr QGcr s ttor utcr odgo'ara 9- pitanja: 8c(cr Q,(cr s tovar w,v"r odgo'ara 9- pitanja: 8c<Ir Q,<Ir s tomxr w,mxr odgo'ara 9- pitanja: 8c(cr QGcr s tovar utcr odgo'ara 9- pitanja: 8,<r Q,<r s timer wim,r odgo'ara 9- pitanja: ycz 8c<r ycz Q.<r s yoz tomr ycz w,<r

08>. K-d+&ni z-'r2+0i ruskih i$eni)a o'ise 5 rodu i broju% ali i 5 to$e 9- kaka' 6 t'rdi ili $eki 6 suglasnik z-'r2-'- nepro$jenji'i dio i$eni)e tj. njena osno'a". 08?. Aeke ruske i$eni)e i$aju sa$o jedan 6 no$inati'ni 6 oblik% bez obzira n- to koje se :-d+&n5 pitanje za tu i$eni)u $o&e posta'iti. 08@. U $n5&i9i 5 rodu i$eni)e o'ise u rusko$ jeziku prakti1ki sa$o z-'r2+0i geniti'a.

011. {EDNINA RUSKIH IpENIqA ;U|7OG I SREDN{EG RODA 0<0. *uske i$eni)e $u2k5g i srednjeg roda kojih osno'a z-'r2-'- 9- t'rdi suglasnik i$aju u jednini slj+d+,+ :-d+&n+ z-'r2+tk+: Ao$inati' Geniti' }~ i$eni)e $. roda" 6c i$eni)e sr. roda" 6"

15

Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati'

6I kao no$inati' ili geniti' i$eni)e $u2kog roda" kao no$inati' i$eni)e srednjeg roda" 6c< 6,

0<1. *uske i$eni)e $u2k5g i srednjeg roda kojih osno'a z-'/2-'- 9- $eki suglasnik i$aju u jednini slj+d+,+ :-d+&n+ z-'r2+tk+: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' }~ i$eni)e $. roda" 6, i$eni)e sr. roda" 6` 6^ kao no$inati' ili geniti' i$eni)e $u2kog roda" kao no$inati' i$eni)e srednjeg roda" 6,< kada je naglasak n- osno'i" 6.< kada je naglasak na za'r2etku" 6,

0<2. *uske i$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine z-'r2-'-ju 9- 66 n+ dodaju :-d+&n+ z-'r2+tk+ to$e 66% nego i$ k-/-kt+/isti1ni :-d+&9i z-'r2+0i dolaze n- $jesto 6 6% - 6,< i$ pod naglasko$ postaje 6.<. 0<7. U instrurnentalu jednine kod ruskih i$eni)a $u2k5g i srednjeg roda kojih osno'a z-'r2-'- n- 0% S% O% Q% U z-'r2+t-k je: 6c< kada je naglasak 9- z-'r2+tku" 6,< kada je naglasak 9- osno'i". 0<8. Lod ruskih i$eni)a $u2k5g roda koje zn-1+ n+2t5 ne&i'o - akuzati' je jednak no$inati'u% - kod i$eni)a $u2k5g roda koje zn-1+ ne2to &i'o 6 akuzati' je jednak geniti'u. 0<< U no$inati'u jednine ruskih i$eni)a $u2k5g roda $ogu u osno'i stajati sa$oglasni)i c% , ili .% koji s+ n+ poja'ljuju u drugi$ :-d+&ni$ obli)i$a. 01a. {EDNINA RUSKIH IpENIqA +NS7?G RODA 0<=. *uske i$eni)e &+nsk5g roda kojih osno'a z-'r2-'- n- t'rdi suglasnik i$aju u jednini slj+d+,+ :-d+&9+ z-'/2+tk+: Ao$inati' Geniti' 6" 6Y

16

Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati'

6, 6I 6c6 6,

M Nako se $ijenjaju :5 :-d+&i$- i ruske i$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine i$aju z-'r2+t-k 6". 0<>. *uske i$eni)e &ensk5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- $eki suglasnik i$aju u jednini s!j+d+,+ :-d+&n+ z-'r2+tk+: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 6` 64 6, 6^ 6,6 kada je naglasak n- osno'i" 6.6 kada je naglasak na za'r2etku" 6,

M Nako se $ijenjaju :5 :-d+&i$- i ruske i$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine i$aju z-'r2+t-k 6`. 0<?. U instru$entalu jednine kod ruskih i$eni)a &+nsk5g roda kojih osno'a z-'r2-'- n- 0% S% Ob Q% U z-'r2+t-k glasi: 6c6 kada je naglasak n- z-'/2+tku" 6,6 kada je naglasak n- osno'i". 0<@. *uske i$eni)e &ensk5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- $eki suglasnik iza kojeg u no$inati'u jednine stoji 6Z i$aju u jednini slj+d+,+ :-d+&n+ z-'r2+tk+: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 6Z 64 64 6Z 6Z^ 64

17

01e. ;NOIN! RUSKIH IpENIqA yOSIp GENITIVAz

18

0=0. *uske i$eni)e kojih osno'a z-'/2-'- n- t'rdi suglasnik i$aju u $no&ini slj+d+,+ :-d+&9+ z-'r2+tk+: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 6"< kao no$inati' ili geniti' 6"<4 6"M 6Y% 6" neke i$eni)e $u2k5g i '+,i9- i$eni)a srednjeg roda"

0=1. *uske i$eni)e kojih osno'a z-'/2-'- n- $eki suglasnik i$aju u $no&i9i slj+d+,+ :-d+&9+ z-'/2+tk+: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 6`< kao no$inati' ili geniti' 6`<4 6`M 64% 6` neke i$eni)e $u2k5g i '+,i9- i$eni)a srednjeg roda"

0=2. !$eni)e srednjeg roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju 9- 68c% - naglasak i$ u no$inati'u $no&i9+ pada n- osno'u% u to$ :-d+&u i$aju z-'r2+t-k 64 iza 8". 0=7. Aeke i$eni)e $u2k5g i srednjeg roda u no$inati'u $no&in+ z-'/2-'-ju 9- 6Z`. 0=8. U slu1-ju i$eni)a kojih osno'a z-'r2-'- n- (% 8% M% 0% S% O% Q% U postoje odstupanja od 5:,ih pra'ila 5 :-d+&ni$ z-'r2e)i$- obziro$ n- pra'opisna 5gr-ni1+9j- u s'ezi s ti$ suglasni)i$a 'idi t51k+ 022% 027 i 028 o'og #regleda". 0=<. U $no&i9i s'e i$eni)e koje zn-1+ n+2t5 n+&i'5 i$aju akuzati' jednak no$inati'u% - s'e i$eni)e koje zn-1+ n+2t5 &i'5 i$aju akuzati' jednak geniti'u% s ti$ da i$eni)e srednjeg roda 'rlo rijetko zn-1+ n+2t5 &i'5.

01g. GENITIV ;N?IN+ RUSKIH IpENIqA

19

0==. U geniti'u $no&i9+ ruske i$eni)e i$aju slj+d+,+ z-'r2+tk+: 6c& u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'r2-'- n- neki t'rdi suglasnik% osi$ 0% S% te O ako naglasak pada n- z-'/2+t-k 6,&M u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- 6 u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- O ako naglasak pada n- osno'u M pod naglasko$ 6e& postaje 6.& u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda koje u no$inati'u $no&i9+ z-'/2-'-ju 9- 6Z`% ako naglasak pada nosno'u 6,6 u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda kojih osno'a z-'/2-'- n- neki $eki suglasnik% - takoder n- 0% S u slu1-ju i$eni)a $u2k5g roda koje u no$inati'u $no&in+ z-'/2-'-ju n- 6Z`% ako je z-'r2+t-k pod naglasko$ u slu1-ju i$eni)a srednjeg roda kojih osno'a z-'/2-'- n- neki $eki suglasnik u slu1-ju i$eni)a &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z`% ako je z-'r2+t-k pod naglasko$ u slu1-ju i$eni)a &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z; 646 u slu1-ju i$eni)a srednjeg roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z, iii 6xe u slu1-ju i$eni)a &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 6Z`% ako je naglasak nosno'i }~ u slu1-ju nekih i$eni)a $u2kog roda u slu1aju i$eni)a srednjeg roda kojih osno'a z-'/2-'- n- t'rdi suglasnik u slu1aju 'e,ine i$eni)a &enskog roda% osi$ onih koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju 9- 6Z. Mo'aj z-'/2+t-k $o&e izaz'ati u$etanje c% , ili . u osno'u radi njenog !-k2+g izgo'aranja

20

01h. NEKE POSE NOSTI U B!D+NI; Z!VR|+DI;! RUSKIH IpENIqA 0=>. U geniti'u jednine neke i$eni)e $u2kog roda $ogu i$ati pored redo'nog z-'r2+tk- 6" 6`" i z-'r2+t-k 6I 6^"% n-r51it5 kad se geniti'o$ 5zn-1-'- neka k5li1i9- ili dio n+1+g-. 0=?. U !okati'u jednine neke - '+,ino$ j+dn5sl5&n+ - i$+ni)e $u2k5g roda kada stoje uz prijedloge & ili >" i$aju z-'r2+t-k 6I 6^". 0=@. !$eni)e $u2k5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju 9- 646% i$eni)e srednjeg roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 64e te i$+ni0+ &+9sk5g roda koje u no$inati'u jednine z-'/2-'-ju n- 64` i$aju u !okati'u jednine z-'r2+t-k 644.

21

01i. RUSKI PRID{EVI 0>0. *uski s+ pridje'i :5 s'oji$ zn-1+9ji$- dijele n-: - opisne pridje'e - gradi'ne pridje'e - pos'ojne pridje'e. 0>1. *uski opisni pridje'i redo'no $ogu i$ati d'a oblika 6 dugi oblik 6 kratki oblik koji s+ u pra'ilu ja'lja sa$o kao i$enski dio predikata". 0>2. Lratki s+ oblik ruskih pridje'a n+ $ijenja :5 :-d+&i$-% - z-'r2-'-: u jednini 6 u $u2k5$ rodu n- 6O - u srednje$ rodu n- 6c ili 6, 6 u &+9sk5$ rodu n- 6" ili 6` u $no&i9i - 9- 6Y ili 64. 0>7. *uski gradi'ni pridje'i $ogu i$ati sa$o dugi oblik% - pos'ojni ili sa$o dugi oblik pos'ojni pridje'i n- 6E846 i 646" ili sa$o kratki oblik pos'ojni pridje'i n- 6c&% 6,&% 6Y>% 64>"% s ti$ da se ti kratki obli)i pos'ojnih pridje'a $ijenjaju :5 :-d+&i$-% i to /-zli1it5 od dugih oblika opisnih i gradi'nih pridje'a. 0>8. Hugi obli)i ruskih opisnih i gradi'nih pridje'a i$aju d'ije 'rste pro$jene :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$-% o'isno 5 to$e da !i i$ osno'a z-'r2-'- n- t'rdi ili n- $eki suglasnik.

22

01j. {EDNINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRID{EVA 0><. *uski pridje'i s osno'o$ n- t'rdi suglasnik i$aju slj+d+,+ :-d+&9+ z-'/2+tk+ u jednini :5 rodo'i$a: $u2ki rod Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 6Y6 6c6" 6c(c 6c<I kao no$inati' ili geniti' 6Y< 6c< srednji rod 6c, 6c(c 6c<I 6c, 6Y< 6c< &enski rod 6"` 6c6 6c6 6I^ 6c6 6c6

0>=. *uski pridje'i s osno'o$ n- $eki suglasnik i$aju slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+ u jednini :5 rodo'i$a: $u2ki rod Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 646 6,(c 6,<I kao no$inati' ili geniti' 64< 6,< srednji rod 6,, 6,(c 6,<I 6,, 64< 6,< &enski rod 6`` 6,6 6,6 6^^ 6,6 6,6

0>>. *uski pridje'i s osno'o$ n- 0% S% Qb U i$aju slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+ u jednini :5 rodo'i$a: $u2ki rod srednji rod &enski rod

23

Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati'

646 6c6" 6,(c 6c(c" 6,<I 6c<I" kao no$inati' ili geniti' 64< 6,< 6c<"

6,, 6c," 6,(c 6c(c" 6,<I 6c<I" 6,, 6c," 64< 6,< 6c<"

6"` 6,6 6c6" 6,6 6c6" 6I^ 6,6 6c6" 6,6 6c6"

01m. pNOINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRID{EVA 0>?. *uski pridje'i s osno'o$ n- t'rdi suglasnik i$aju u $no&i9i slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 6Y, 6YM 6Y< kao no$inati' ili geniti' 6Y<4 6YM

0>@. *uski pridje'i s osno'o$ 9- $eki suglasnik i$aju u $no&ini slj+d+,+ :-d+&n+ z-'/2+tk+: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 64, 64M 64< kao no$inati' ili geniti' 64<4 64M

0?0. *uski pridje'i s osno'o$ n- 0% S% Q% U i$aju u $no&ini jednake :-d+&n+ z-'/2+tk+ kao i pridje'i s osno'o$ 9- $eki suglasnik.

24

01o. KOpPARATIV I SUPERLATIV RUSKIH PRID{EVA 0?1. *uski pridje'i u pra'ilu sa$o opisni" $ogu i$ati tri stupnja: - poziti' - ko$parati' 6 superlati'. 0?2. U ko$parati'u ruski pridje'i: i$aju jedan od slj+d+,ih z-'r2+t-k-: },, ili 6,6 6, uz stano'ite glaso'ne pro$jene" 6S, *":ZS,% *c:ZS,% Gc>ZS,% EG"CS,"; i$aju oblik poziti'a s $c:,, ili <,>,, ispred poziti'a neki pridje'i i$aju sa$o taka' ko$parati'". 0?7. Lo$parati'i n- 6,, 6,6"% 6, i 6S, n+ $ijenjaju se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$-. 0?8. U superlati'u ruski pnidje'i: i$aju jedan od slj+d+,ih z-'/2+t-k-: 6,6S46 oblik za jedninu% $u2ki rod% no$inati'" 6"6S46 sa stano'iti$ glaso'ni$ pro$jena$a; ob!ik za jedninu% $u2ki rod% no$inati'"; i$aju oblik poziti'a s E"<Y6% >"4$c:,, ili >"4<,>,, ispred poziti'a; i$aju oblik ko$parati'a s- &E,(o za n+&i'5" ili &E,M za &i'5". 0?<. Cuperlati'i 9- 6,6S46 i 6"6S46 $ijenjaju se po broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$-; u slu1-ju superlati'a sa E"<Y6 P poziti' - :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- $ijenjaju se oba dijela% - u slu1-ju superlati'a s >"4$c:,, ili >"4<,>,, 6 :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- $ijenja se sa$o drugi dio tako sasta'ljenih superlati'a. 0?=. Aeki pridje'i i$aju s'ojih posebnosti u ko$parati'u i superlati'u:

25

pnidje'i McCcS46b A:cMc6b $c:ZSc6b <":,>Z846 i <":Y6 6 t'ore ko$parati'e od drugih korijena pnidje'i &YEc846% >42844% EG"CY6% <c:c*c6% McCcS46% A:cMc6% $c:ZSc6% <":,>Z846 i <":Y6 - i$aju oblike n- 6S46% u zn-1+nju i ko$parati'a i superlati'a.

0a0. RUSKI GLAGOLSKI PRID{EVI 0?>. U rusko$ jeziku postoje 1etiri 'rste glagolskih pridje'a pridje'a koji se t'ore od glagola". 0??. Glagolski pridje' radni s-d-2nji z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda: - u slu1-ju glagola pr'e 'rste pro$jene n- 6IU46 6^U46" 6 u slu1-ju glagola druge 'rste pro$jene n- 6"U46 `U46". 0?@. Glagolski pridje' radni pro2li z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda n- 6&S46 ili sa$o 6S46. 0@0. Glagolski pridje' trpni s-d-29ji z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda: - u slu1-ju glagola pr'e 'rste pro$jene n- 6,<Y6 6c<Y6" 6 u slu1-ju glagola druge 'rste pro$jene n- 64<Y6. 0@1. Glagolski pridje' trpni :/52!i z-'/2-'- u no$inati'u jednine $u2k5g roda 9- 6>>Y6% 6,>>Y6 uz stano'ite glaso'ne pro$jene" ili 6GY6. 0@2. Glagolski pridje'i trpni s-d-29ji i :/52!i" i$aju pored dugih oblika i kratke n- 6<% odnosno n- 6> ili 6G% u no$inati'u jednine $u2k5g roda"% analogno opisni$ pridje'i$a.

26

0a1. RUSKE ZAp{ENIqE 0@7. *uske se za$jeni)e dijele n- 10 'rsta: - !i1n+ za$jeni)e - po'ratna za$jeni)a 6 pos'ojne za$jeni)e - pokazne za$jeni)e - upitne za$jeni)e - odnosne za$jeni)e 6 odre(ene za$jeni)e - 5d/i1n+ za$jeni)e - neodredene za$jeni)e - brojne za$jeni)e. 0@8. Goto'o s'e ruske za$jeni)e $ijenjaju se :5 :-d+&i$-% - neke i :5 broje'i$a i rodo'i$a. 0@<. C'oje posebne pro$jene :5 :-d+&i$- i$aju slj+d+,+ ruske za$jeni)e: - !i19+ za$jeni)e - po'ratna za$ejni)a - pos'ojne za$jeni)e - pokazne za$jeni)e - upitne za$jeni)e 6 odnosne za$jeni)e. 0@=. Qdre(ene% 5dri1n+% neodre(ene i brojne ruske za$jeni)e i$aju: - dijelo$ s'oje posebne pro$jene odre(ena za$jeni)a E"<% odre(ena za$jeni)a &,EZ% neodre(ena za$jeni)a >,846"

27

- dijelo$ se $ijenjaju :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- kao 5dg5'-/-ju,i pridje'i odre(ena za$jeni)a E"<Y6% odre(ena za$jeni)a 8"0*Y6% odre(ena za$jeni)a &E`846% 5dri1nza$jeni)a >48"8c6% n+5dr+(e- za$jeni)a >,8cGcCY6% neodre(ena zarnjeni)a 8"8c6}Gc% neodre(ena za$jeni)a 8"8c6}:4$c% neodre(ena za$jeni)a 8"8c6}>4$I*Z% neodre(ena za$jeni)a 8c,}8"8c6 i analogne neodredene za$jeni)e s 8cGcCY6z - dijelo$ se $ijenjaju kao upitne i odnosne za$jeni)e 8Gc% QGc 5d/i1n+ i neodre(ene za$jeni)e sasta'ljene od 8Gc ili QGc doda'anje$ >46b >,6% 8c,6% 6Gc% 6:4$c% 6>4$I*Z% 2t5 ukazuje n- odri)anje />46/% odnosno neodredenost /ostali ele$enti/".

0aa. RUSKE LIN+ I POVRATNA ZAp{ENIqA 0@>. *uske !i1n+ za$jeni)e sa s'oji$ $5gu,i$ :-d+&ni$ obli)i$a jesu: jedni9-: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' $no&in-: Ao$inati' Geniti' Hati' <Y >"E >"< &Y &"E &"< c>4 4M 4< ` <,>` <>, <,>` <>c6 <>, GY G,$` G,$, G,$` Gc$c6 G,$, c> ,(c ,<I ,(c 4< >.< c>c ,(c ,<I ,(c 4< >.< c>" ,. ,6 ,. ,6 >,6

28

Ikuzati' !nstru$ental Jokati'

>"E >"<4 >"E

&"E &"<4 &"E

4M 4<4 >4M

0@?. *uske !i1n+ za$jeni)e 7. !i)a jednine o>b c>cb c>"" i $no&ine c>4" st5j+,i iza '+,i9+ prijedloga dobi'aju :51+t95 >6. 0@@. !za pnjedloga $:"(c*"C`% &>,% &cAC,84% &E:,*EG&4,% >"A,C,8cC% >"&EGC,QI% Ec(:"E>c i Ac*c$>c% kao i iza ko$parati'a pridje'a i priloga% ruske !i1n+ za$jeni)e D. li0- n+ dobi'aju :51+tn5 >6. 100. K-d+&9i ob!i)i ruske po'ratne za$jeni)e no$inati'a ne$a" glase: Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' E,$` E,$, E,$` Ec$c6 E,$,

0ae. RUSKE POSVO{NE ZAp{ENIqE 101. R5gu,i obli)i ruske pos'ojne za$jeni)e <c6 analogno i G&c6" jesu: $u2ki rod Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' <c6 <c,(c <c,<I kao no$inati' ili geniti' <c4< <c.< srednji rod <c. <c,(c <c,<I <c. &enski rod <c` <c,6 <c,6 <c^ $no&ina <c4 <c4M <c4< kao no$inati' ili geniti' <c4<4 <c4M

!nstru$ental Jokati'

<c4< <c.<

<c,6 <c,6

102. R5gu,i obli)i ruske pos'ojne za$jeni)e >"S analogno i &"S" jesu: $u2ki rod Ao$inati' >"S srednji rod >"S, &enski rod >"Sa $no&ina >"S4

29

Geniti' Hati' Ikuzati'

>"S,(c >"S,<I kao no$inati' ili geniti' >"S4< >"S,<

>"S,(c >"S,<I >"S,

>"S,6 >"S,6 >"SI

>"S4M >"S4< kao no$inati' ili geniti' >"S4<4 >"S4M

!nstru$ental Jokati'

>"S4< >"S,<

>"S,6 >"S,6

107. Za 5z9-1-'-nj+ pripadanja D. !i)u ruski jezik ne$a posebnih za$jeni)a% nego se u tu s'rhu upotreblja'a geniti' 5dg5'-r-ju,+ li1n+ za$jeni)e% i to kao oblik koji s+ n+ $ijenja :5 :-d+&i$-. 108. #os'ojno6po'ratna za$jeni)a E&c6 $ijenja se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- analogno pro$jeni pos'ojne za$ejni)e <c6.

0ag. RUSKE POKAZNE ZAp{ENIqE 10<. R5gu,i ob!i)i ruske pokazne za$jeni)e \GcG analogno i GcG% osi$ u instru$entalu $u2k5g i srednjeg roda u jednini% te u $no&i9i - gdje u$jesto 4 stoji ," jesu: $u2ki rod Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' \GcG \Gc(c \Gc<I kao no$inati' ili geniti' \G4< \Gc< srednji rod \Gc \Gc(c \Gc<I \Gc &enski rod \G" \Gc6 \Gc6 \GI $no&ina \G4 \G4M \G4< kao no$inati' ili geniti' \G4<4 \G4M

!nstru$ental Jokati'

\G4< \Gc<

\Gc6 \Gc6

10=. #okazne za$jeni)e G"8c6 i G"8c&c6 $ijenjaju se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$- analogno 5dg5'-/-ju,i$ opisni$ i gradi'ni$ pridje'i$a u dugo$ obliku".

30

0ah. RUSKE UPITNE I ODNOSNE ZAp{ENIqE 10>. K-d+&9i ob!i)i ruskih upitnih i odnosnih za$jeni)a 8Gc% QGc jesu: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' 8Gc 8c(c 8c<I 8c(c 8,< 8c< QGc Q,(c Q,<I QGc Q,< Q.<

10?. R5gu,i obli)i upitne i odnosne za$jeni)e Q,6 jesu: $u2ki rod srednji rod &enski rod $no&ina

31

Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati'

Q,6 QZ,(c QZ,<I kao no$inati' ili geniti' QZ4< QZ.<

QZ. QZ,(c QZ,<I QZ.

QZ` QZ,6 QZ,6 QZ^

QZ4 QZ4M QZ4M kao no$inati' ili geniti' QZ4<4 QZ4M

!nstru$ental Jokati'

QZ4< QZ.<

QZ,6 QZ,6

10@. Upitne i odnosne za$jeni)e 8cGcCY6 i 8"8c6 $ijenjaju se :5 broje'i$a% rodo'i$a i :-d+&i$a analogno 5dg5'-/-ju,i$ opisni$ i gradi'ni$ pridje'i$a u dugo$ obliku".

0ai. RUSKI RO{EVI 110. Qsno'ni ruski gla'ni i redni broje'i jesu: 1 2 7 8 < = > c*4>b c*>cb c*>" yc*>4z *&"% *&, GC4 Q,GYC, A`GZ S,EGZ E,<Z 1. 2. 7. 8. <. =. >. A,C&Y6 &GcCc6 GC,G46 Q,G&.CGY6 A`GY6 S,EGc6 E,*Z<c6

32

? @ 10 11 12 17 18 1< 1= 1> 1? 1@ 20 70 80 <0 =0 >0 ?0 @0 100 200 700 800 <00 =00 >00 ?00

&cE,<Z *,&`GZ *,E`GZ c*4>>"*O"GZ *&,>"*O"GZ GC4>"*O"GZ Q,GYC>"*O"GZ A`G>"*O"GZ S,EG>"*O"GZ E,<>"*O"GZ &cE,<>"*O"GZ *,&`G>"*O"GZ *&"*O"GZ GC4*O"GZ EcCc8 A`GZ*,E`G S,EGZ*,E`G E,<Z*,E`G &cE,<Z*,E`G *,&`>cEGc EGc *&,EG4 GC4EG" Q,GYC,EG" A`GZEcG S,EGZEcG E,<ZEcG &cE,<ZEcG

?. @. 10. 11. 12. 17. 18. 1<. 1=. 1>. 1?. 1@. 20. 70. 80. <0. =0. >0. ?0. @0. 100. 200. 700. 800. <00. =00. >00. ?00.

&cEZ<c6 *,&`GY6 *,E`GY6 c*4>>"*O"GY6 *&,>"*O"GY6 GC4>"*O"GY6 Q,GYC>"*O"GY6 A`G>"*O"GY6 S,EG>"*O"GY6 E,<>"*O"GY6 &cE,<>"*O"ZY6 *,&`G>"*O"GY6 *&"*O"GY6 GC4*O"GY6 EcCc8c&c6 A`G4*,E`GY6 S,EG4*,E`GY6 E,<4*,E`GY6 &cEZ<4*,E`GY6 *,&`>cEGY6 EcGY6 *&IMEcGY6 GC.MEcGY6 Q,GYC.MEcGY6 A`G4EcGY6 S,EG4EcGY6 E,<4EcGY6 &cEZ<4EcGY6

33

@00 1000 10000 00 10000 00000

*,&`GZEcG GYE`Q" <4::4c> <4::4"C*

@00. 1000. 100000 0. 100000 0000.

*,&`G4EcGY6 GYE`Q>Y6 <4::4c>>Y6 <4::4"C*>Y6

111. C'i ruski broje'i $ijenjaju se po pade&i$a% a broje'i c*4>% *&" te s'i redni broje'i $ijenjaju se i po rodo'i$a.

0aj. PROp{ENE RUSKIH GLAVNIH

RO{EVA B? B!DEI;!

112. R5gu,i ob!i)i ruskog gla'nog broja c*4> jesu: $u2ki rod Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' c*4> c*>c(c c*>c<I kao no$inati' ili geniti' srednji rod c*>c c*>c(c c*>c<I c*>c &enski rod c*>" c*>c6 c*>c6 c*>I $no&ina c*>4 c*>4M c*>4< kao no$inati' ili geniti'

34

!nstru$ental Jokati'

c*>4< c*>c<

c*>4< c*>c<

c*>c6 c*>c6

c*>4<4 c*>4M

117. R5gu,i ob!i)i ruskog gla'nog broja *&" jesu: $u2ki rod Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' *&" *&IM *&I< kao no$inati' ili geniti' *&I<` *&IM srednji rod *&" *&IM *&I< kao no$inati' ili geniti' *&I<` *&IM &enski rod *&, *&IM *&I< kao no$inati' ili geniti' *&I<` *&IM

118. *uski gla'ni broj GC4 analogno i Q,GYC,z i$a slj+d+,+ :-d+&n+ oblike: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' GC4 GC.M GC.< kao no$inati' ili geniti' GC,<` Q,GYCZ<`S" GC.M

11<. *uski gla'ni broje'i od A`GZ do *&"*O"GZ te gla'ni broj GC4*O"GZ $ijenjaju se po pade&i$a kao i$eni)e &enskog roda koje u no$inati'u jednine za'r2a'aju na 6Z bez oblika za $no&inu". 11=. *uski gla'ni broje'i EcCc8% *,&`>cEGc i EGc i$aju zapra'o sa$o d'a :-d+&n- oblika: Ao$inati' Geniti' Hati' Ikuzati' !nstru$ental Jokati' EcCc8 EcCc8" EcCc8" EcCc8 EcCc8" EcCc8" *,&`>cEGc *,&`>cEG" *,&`>cEG" *,&`>cEGc *,&`>cEG" *,&`>cEG" EGc EG" EG" EGc EG" EG"

35

11>. Lod s!5&+9ih gla'nih broje'a $ijenja se :5 :-d+&i$- s'aki sasta'ni dio% s ti$ da: 6 drugi dio broje'a A`GZ*,E`G 6 &cE,<Z*,E`G u no$inati'u i akuzati'u ne$a n- kraju }Z - drugi dio broje'a *&,EG4 6 *,&`GZEcG glasi: u geniti'u 6EcG u dati'u 6EG"< u instru$entalu 6EG"<4 u !okati'u 6EG"M. 11?. *uski gla'ni broje'i GYE`Q"% <4::4c> i <4::4"C* $ijenjaju se :5 :-d+&i$a kao 5dg5'-/-ju,+ i$eni)e.

0am. PROp{ENE RUSKIH REDNIH RO{EVA B? PADEIpA 11@. *uski redni broje'i i$aju :-d+&9+ oblike analogn+ :-d+&ni$ obli0i$- 5dg5'-/-ju,ih opisnih i gradi'nih pridje'a u dugo$ obliku"% tj. onih koji$a osno'a z-'/2-'- n- t'rdi suglasnik uz izuzetak rednog broja GC,G46% koji i$a :-d+&n+ oblike analogne :-d+&ni$ obli)i$a pos'ojnih pridje'a 9646": $u2ki rod Ao$inati' Geniti' GC,G46 GC,GZ,(c srednji rod GC,GZ, GC,GZ,(c &enski rod GC,GZ` GC,GZ,6 $no&ina GC,GZ4 GC,GZ4M

36

Hati' Ikuzati'

GC,GZ,<I kao no$inati' ili geniti' GC,GZ4< GC,GZ,<

GC,GZ,<I GC,GZ,

GC,GZ,6 GC,GZ^

GC,GZ4< kao no$inati' ili geniti' GC,GZ4<4 GC,GZ4M

!nstru$ental Jokati'

GC,GZ4< GC,GZ,<

GC,GZ,6 GC,GZ,6

120. Lod s!5&+9ih ruskih rednih broje'a :5 :-d+&i$a se $ijenja sa$o posljednji broj.

0ao. RUSKI PRILOZI 121. ! neki ruski prilozi $ogu% poput pidje'a% i$ati tri stupnja: 6 poziti' 6 ko$parati' jednak jednosta'no$ ko$parati'u pndje'a" 6 superlati' jednak drugo$ sl5&en5$ superlati'u pridje'a".

37

122. Aepra'ilnosti u t'orbi ko$parati'a i superlati'a ruskih priloga analogne su nepra'ilnosti$a u t'orbi ko$parati'a i superlati'a ruskih pnidje'a. 127. U rusko$ jeziku postoje d'ije 'rste glagolskih priloga priloga koji se t'ore od glagola": 6 glagolski prilog s-d-29ji koji z-'/2-'- 9- 6` ili 6"; osi$ glagolskog priloga s-d-29j+g od glagola $YGZ% - koji glasi $I*IQ4" 6 glagolski prilog :/52!i koji z-'/2-'- n- 6& 6&S4" ili 6S4". 128. U slu1aju nekih glagola s'r2enog 'ida u$jesto oblika na 6& 6&S4" ili 6S4" u ulozi glagolskog priloga pro2log poja'ljuje se oblik 9- 6` ili 6".

0e0. NEKE POSE NOSTI GRADN{E RUSKIH R++NID!

38

12<. U rusko$ se jeziku u prezentu redo'no izosta'lja :5$o,9i glagol $YGZ .". 12=. !$enski dio predikata u rusko$ je jeziku jedino u prezentu ob'ezatno u no$inati'u% in-1+ $5&e 6 - s- neki$ :5$o,ni$ glagoli$a i $ora - biti u instru$entalu . .". 12>. Lad se u rusko$ jeziku u prezentu ipak upotreblja'a oblik ,EGZ 7. li)e jednine prezenta :5$o,n5g glagola $YGZ"% taj oblik zapra'o i$a zn-1+nj+ glagola 4<,GZ .". 12?. U slu1-ju tz'. po'ratnih glagola po'ratna je za$jeni)a u rusko$ jeziku zapra'o stopljena s glagolo$% i to kao: }EZ iza sa$oglasnika" }E` iza suglasnika% a u slu1aju glagolskih pridje'a i iza sa$oglasnika". 12@. H'ije !i19+ za$jeni)e '+&u se u rusko$ jeziku tako da s+ pr'a za$jeni)a sta'lja u $no&inu istoga !i)a% - druga za$jeni)a $o&e to biti i i$eni)a" stoji u instru$entalu s pnijedlogo$ E Ec". 170. U s'akodne'noj ruskoj kon'erza)iji 1esto se upitno zna1enj+ r+1+ni0+ iz/-&-'- 6 u$jesto upitno$ /ij+1ju :4 6 k-/-kt+risti15$ upitno$ intona)ijo$. 171. U rusko$ su k9ji&+'n5$ jeziku% - takoder u znanst'eni$ i st/u1ni$ teksto'i$a% relati'no 1+st+ tz'. pasi'ne r+1+ni0+ .".

SADRA{

39

01. *uska azbuka 02. *uski izgo'or 07. #osebnosti izgo'ora nekih ruskih slo'a 08. #osebnosti izgo'ora nekih ruskih slo'nih skupina 0<. Aeke posebnosti ruskog pra'opisa 0=. *uski glagoli 0>. #rezent ruskih glagola 0?. Futur ruskih glagola 0@. #erfekt ruskih glagola 10. *uske i$eni)e 11. Tednina ruskih i$eni)a $u2k5g i srednjeg roda 12. Tednina ruskih i$eni)a &+nsk5g roda 17. Rno&in- ruskih i$eni)a osi$ geniti'a" 18. Geniti' $no&i9+ ruskih i$eni)a 1<. Aeke posebnosti u :-d+&ni$ z-'r2+0i$- ruskih i$eni)a 1=. *uski pnidje'i 1>. Tednina ruskih opisnih i gradi'nih pnidje'a 1?. Rn5&in- ruskih opisnih i gradi'nih pnidje'a 1@. Lo$parati' i superlati' ruskih pridje'a 20. *uski glagolski pnidje'i 21. *uske za$jeni)e 22. *uske li1n+ i po'ratna za$jeni)a 27. *uske pos'ojne za$jeni)e 28. *uske pokazne za$jeni)e 2<. *uske upitne i odnosne za$jeni)e 2=. *uski broje'i 2>. #ro$jene ruskih gla'nih broje'a :5 :-d+&i$2?. #ro$jene ruskih rednih broje'a :5 :-d+&i$2@. *uski pnilozi 70. Aeke posebnosti gradnje ruskih re1eni0-

40