Ananas Ananas sadr i ugljene hidrate i njegova energetska vrednost iznosi oko 46 kcal u 1 00 g voa.

Od minerala ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i mangana. Od biljnih pigmenata ima beta karotin. Od vitamina sadr i vitamin C i ne to biljnih vlakana, to podstie probavu naroito belanevinama. Ananas je dobar kod reumatinog artritisa, a dobar je protiv celulita i stvaranja bora. Mo e da pomogne kod sledeih bolesti: lo eg varenja, upale plua, bronhitisa, anoreksije , sunanice, edema, alergije, gu avosti, arteroskleroze,grebanja u grlu, raka. Jaa organe za varenje i disanje kao i slezinu. Sadr i veu koliinu eera, pa bi trebalo da ga dijabetiari izbegavaju. Avokado

Avokado - spada u bobiasto voe, ali ga neki svrstavaju u povre zbog visokog sadr aja masti i neutralnog ukusa. Raste na stablima visine i do 20 metara, a mo e dostii te i nu od 150 g do 1 kg. U 100 g jestivog dela ima ak 217 kcal. Ovo povre treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba pr ilikom pritiska. Jede se uglavnom, kao i ostalo voe, u sirovom stanju. See se uzdu u krug, sve do se menke. Zatim se polovine okreu u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i vono meso vade se ka iicom. Ko a se mo e lju titi no iem. Ni semenka ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izme a ti sa limunovim sokom. Priprema se tako to se vono meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadii lososa ili druge ribe, raii, kockice mesa. pric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine avokada. Ovo povre treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba pr ilikom pritiska. Jede se uglavnom, kao i ostalo voe, u sirovom stanju. See se uzdu u krug, sve do se menke. Zatim se polovine okreu u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i vono meso vade se ka iicom. Ko a se mo e lju titi no iem. Ni semenka ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izme a ti sa limunovim sokom. Priprema se tako to se vono meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadii lososa ili druge ribe, raii, kockice mesa. pric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine ploda. Kockice avokada mogu se dodati u supe ili orbe, ali tada tenost ne lovine ploda. Kockice avokada mogu se dodati u supe ili orbe, ali tada tenost ne sme da kljua, je r mogu stvoriti gorke materije. Isto se mo e desiti ako se celi plodovi zamrznu. A li ako se meso avokada pome a sa limunovim sokom, onda se mo e zamrznuti u dobro zat vorenoj ambala i, pa ga odmrzavati u fri ideru. Pasirano meso avokada odlina je maska za lice, pa lice posle tretmana ima istu gla tku ko u. A uz dodatak maslinovog ulja avokado je dobar za pakovanje o teene kose. Zbog sadr aja nezasienih masnih kiselina smanjuje nivo holesterola u krvi, odnosno poveava udeo "dobrog" HDL holesterola. Tako?e je bogat kalijumom, u 100 g ploda i ma 500 mg kalijuma. Ukoliko patite od nesanice pojedite uvee avokado jer sadr i dosta triptofana od koj eg se gradi hormon sna - melatonin. A zbog kremastog vonog mesa avokado titi eludac od prevelike koliine kiselina. Banana Banane sadr e balastne materije i zbog toga su znaajne za regilisanje varenja, ali su za razliku od oraha recimio ili muslija pogodne za dijete jer sadr e svega 0,5 % masnoe na 100 g voa i 70 % vode. Dobra je i zato to odmah stvara oseaj sitosti. Pr osena banana ima oko 90 kalorija.

Zbog visokog sadr aja vitamina B, banane su pogodne za umirivanje nervnog sistema. One sadr e i dosta kalijuma , to mo e smanjiti rizik izlivanja krvi u mozak i balans a vode u organizmu. Naunici su ustanovili da 2 banane dnevno mogu smanjti visok krvni pritisak za 10% nedeljno. Pojedite bananu pre spavanja - ona poma e kod nesanice, jer sadr i triptofan, supsta ncu koja podstie proizvodnju serotonina u organizmu koji smiruje. Banana poma e kod visokog krvnog pritiska, poremeaja rada creva, alkoholizma, ira, h emoroida, kolitisa, lo eg varenja, reumatoidnog artritisa, sranih smetnji i bolesti zavisnosti. Dobra je za creva, slezinu, stomak i organe za varenje. Badem Badem - ili kako ga jo zovu "grki orah" je sr semena bademovog drveta. Potekao je i z Azije, a odatle je dospeo u Grku i Rim. Postoje slatki i gorki bademi. Slatki s e upotrebljavaju za kolae, torte i ostala slatka i slana jela. Gorki bademi mogu biti otrovni u velikim koliinama, a u manjim koliinama se koriste za likere (amare to). Od badema se dobija ulje koje se koristi za negu ko e i kose. Bademi sadr e nezasiene masne kiseline, koje sni avaju holesterol u krvi. Pored toga sadr e veliku koliinu vlaknastih materija i tako podstiu varenje i spreavaju nastanak stomanih oboljenja. Vitamini B grupe i E vitamin kojima je veoma bogat ine badem idealnim uvarem srca i krvotoka. Kalcijuma ima vi e nego u mleku. A sadr i i kalijum i magnezijum, pa se preporuuje osobama koje ne piju mleko i ne jedu meso. Svakodnevnim konzumiranjem 45 g badema mo ete smanjiti rizik pojave sranih bolesti. Blan iranje badema: Bademe kuvati 3 minuta u vodi, pa ih olju titi. Dobri su za tort e od bele okolade. Ili ih mo ete prepei u tiganju bez ulja, pa upotrebiti za kolae il i posuti salatu. Breskva Sadr i veliki procenat vode. Male je energetske vrednosti u 100 g voa ima oko 38 kc al. Osim toga obiluje beta-karotinom, vitaminom C i B. Energetska vrednost ovog voa potie uglavnom od ugljenih hidrata, pa se ne preopruuj e dijabetiarima. A sadr aj celuloze ini je te e svarljivom, pa se neolju tena ne preporuuje osobama koje pate od eludanih i unih oboljenja. to se tie minerala ima kalijuma i natrijuma, pa je izvrstan diuretik. Breskve su d obre za osobe koje pate od kardiovaskularnih oboljenja i povi enog krvnog pritiska . Breskva poma e kod lo eg varenja, ka lja, kamena u be ici, sranih smetnji, raka, anemije i zatvora. Dobra je za krvne sudove, organe za varenje i slezinu. Borovnica

Borovnica je listopadni grm visine do 50 cm, gustih, tankih i o tro uglastih granic a. Kora je zelena, tanka, gola i sjajna. Listovi su jajasti i na vrhu za iljeni na kratkim peteljkama. Cvetovi su pojedinani na kratkim peteljkama. Slatkasto kiselkasti plodovi jedu se sve i ili se od njih pripremaju sokovi, kompo ti i d emovi. Razmno avanje je semenom i vegetativno. U na im krajevima borovnica se naje e nalazi u smrekovim umama, esto se mo e nai na visi a i preko 2000 metara. Li e borovnice poma e u leenju proliva, katara eluca, greva, ka lja, kao i eerne bolest k iz lista upotrebljava se u narodu za ispiranje usta kod upale sluznice. Borovnica poma e jo kod visokog holesterola, infekcije urinarnog trakta, zatvora, d ijareje Alchajmerove bolesti, ateroskleroze, degenerativne promene mi ia, raznih up ala, kolitisa, Rejnooove bolesti, upale be ike, ciste, gastroenteritisa...Pored to ga jaa krvne sudove, nerve, vid, jetru, imunolo ki sistem i organe za varenje.

Brusnica Brusnica uz minerale i vitamine kao to su vitamini A i C, kalijum, biljna vlakna u njima su otkriveni i brojni bioflavonoidi koji imaju sna no antioksidantsko dejs tvo, vrlo va no u preventivi i smanjivanju rizika obolevanja od razliitih oblika ka rcinoma, posebno raka dojke i debelog creva. Pored toga poma e kod alergije, upale be ike, infekcije urinarnog trakta. Kod sranih smetnji, ateroskleroze. A jaa be iku, urinarni trakt i krvne sudove. Bundeva mo e pomoi kod poremeaja imuno sistema, sranih smetnji, raka, akni. erimoja erimoja je poznata i pod imenom Amona. Slatka je i podsea na bananu i vanilu. Kori sti se kao voka ili za mlene napitke. erimoja sadr i dosta kalcijuma koji je nezamenljiv za kosti i zdrave zube, a ugljen i hidrati brzo snabdevaju telo energijom. Vi nja Vi nje sadr e biljni pigment koji je moni antioksidans u prevenciji sranih oboljenja i tumora. Najvei sadr aj u vi njama je ugljenih hidrata i glukoze. Vi nje su bogat izvor kalijuma . Imaju visok procenat vode oko 84%, a sadr aj belanevina je jako nizak. Masti nema ju. Zbog sadr aja vinske, jabune i limunske kiseline, kao i vode deluju jako osve avajue n a organizam. Vi nje sadr e vitamin C i vitamine B grupe, kao i kobalt, to je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska, za jaanje krvnih sudova, posebno kapilara. Zbog sadr aja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom plodu vi nje pog odan je u prevenciji raka, kao i za leenje anemija. Sadr i i kumarin koji ima sposo bnost da smanjuje gustinu krvi pa su vi nje dobre u prevenciji arteroskleroze i ma lokrvnosti. Gro e Gro e sadr i veliku koliinu vode oko 82%, 16% glukoze i fruktoze, 0,40% masti i 0,80% belanevina. Zbog velokog sadr aja kalijuma i vonih kiselina podstie mokrenje i poma e u eliminaciji toksina iz organizma. Bolje dejstvo u tom pogledu ima gro ?e koje nij e prezrelo, sa krupnoim i sonim zrnom. Prisustvo organskih kiselina deluje laksativno na organizam i reguli e rad creva t j. spreava zatvor. Tako da diuretika i laksativna svojstva gro ?a deluju dobro kod gojaznih osoba pril ikom sprovo?enja dijeta. Tanini i polifenoli kojih ima u gro ?u branioci su organizma od virusa i spadaju u antikancerogene materije. A gro ?ani eer je neophodan za rad mozga i sranog mi ia. Flav onoidi preventivno deluju na pojavu bolesti krvi i krvnih sudova. Dijabetiari ga trebaju izbegavati. Gro ?e treba dobro oprati tako to se grozdovi potope u mlaku vodu i ostave da odsto je neko vreme, a potom ih treba isprati mlazom tekue vode da bi se odstranila hem iska sredstva kojim je voe tretirano. Gro ?ane kure se preporuuju protiv hroninog zatvora, oboljenja jetre, gastritisa kao i za jaanje organizma. Gro ?e poma e kod ka lja, lo e krvne slike, ote anog mokrenja, ugru aka, raka, artritisa, up ale, reumatoidnog artritisa, utice, edema, ekcema, dermatitisa, ateroskleroze i v alunga. Jaa slezinu, krvne sudove, srce, bubrege, plua, urinarni trakt, stomak i jetru. Dunja Niske su kalorine vrednosti 62 kcal u 100 g voa, pa se preporuuju u ishrani gojazni h.

Od minerala dunje sadr e kalcijum, natrijum, gvo ?e, fosfor i bakar. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A), vitamine B-kompleksa i vitamin C. Sadr aj vonih kiselina i eera daje im posebnu aromu. Dinja Dinja je niskokalorino voe, sadr i samo 24 kcal u 100 g voa, pa se preporuuje kod redu kcione dijete. Osim toga sadr i oko 2000 mikrograma beta-karotina (provitamina A) u 100 g voa, koji je uvar imuniteta, a dobar je i kao antikancerogena materija. Di nja sadr i i ne to vitamina B-grupe, kao i vitamin C. Pored toga u dinji ima kalijum a, fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Dinja je izvrstan diuretik, pa se preporuuje osobama sa ote anim izluivanjem vode iz organizma (kod zapalenja bubrega, be ike, pr ostate, reume, gihta). Dinja je dobra protiv sranih smetnji, akni, angine i poremaaja u radu imuno sistem a. Dobra je za ko u, srce i imunolo ki sistem. Dijabetiarima kao i osobama sa povi enim nivoom triglicerida u krvi preopruuje se op rez, zbog lako resorbujuih ugljenih hidrata. Prilikom kupovine birajte dinje zlatno ute boje i tvrde kore. Mo ete je jseti sve u, u vonim salatama, kompotima, kao i u kombinaciji sa drugim voem. Slu i se i kao predj elo (dinja umotana u pr utu). Marakuja Marakuja je voe poreklom iz Kolumbije. Ovo mirisno voe ra ireno je u Srednjoj i Ju noj Americi, a uspeva i u Andima na visinama od 2400 metara. Najukusnija vrsta je o kruglog oblika i vrlo tamne kore. Semenke su jestive mada se naje e odstranjuju. Plod je veoma slatkog ukusa i izrazito zdrav zbog velikig sadr aja vitamina C, kal cijuma i gvo ?a. Jede se sve a. Dobra je za vone salate i sladolede. Od marakuje se n aje e pravi sok, iji ukus postaje izvanredan uz dodatak soka od limuna. Urma Urme su ukusan plod tropskog drveta koje raste u suptropskom pojasu Azije. Na tr i t u se nalaze u sve em stanju ili osu ene sa ko ticom ili bez nje, kao i u pra kastom obli ku. Urma, datula pripada rodu palmi. Prava datula ima oko 100 vrsta. Plodovi su veom a slatki, imaju oblik izdu ene ljive sa duguljastim ko ticama. Ljuska je tanka i tamn o-mrke boje. U 100 g su ene ima 273 kalorije. Urme su bogate eerima (320 kcal u 100 g). Sadr i vitamine i minerale, ali samo u pro senim koliinama. Jedu se zajedno sa ljuskom. Koriste se kao hrana i za pravljenje osve avajuih napit aka, sirupa, alkoholnih pia i kao surogat kafe. Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom. Mogu se kombinovati i sa muslijem. Pospe uje mentalne aktivnosti i koncentraciju. Urme mogu pomoi kod sledeih bolesti: rak pankreasa, slobodni radikali, lo a krvna sl ika, gubitak te ine, umor, impotencija, anemija i bronhtis. A tako?e jaaju reproduk tivni sistem, jetru, organe za varenje, disajne organe i nervni sistem. Tre nja Tre nje sadr e veliku koliinu vode, pa im je energetska vrednost vrlo niska svega 48 kcal u 100 g voa. Sadr e celulozu pa dobro reguli u probavu, a zbog velikog sadr aja vo de i kaoijumaolak avaju izbacivanje vode iz organizma, pa tako pobolj avaju rad bibr ega, ui i jetre. Tre nje imaju i najveu koliinu C vitamina u odnosu na ostalo ko tiavo voe. Zreliji plodo vi tamnije boje sadr e veu koncentraciju antocijana i imaju vee antianemijsko delova nje. Protiv reume, svakodnevno osam dana po tri puta dnevno, piti po a u soka od sve ih tr e anja. Tre nja je dobra kod problema sa ejakulacijom, lo e krvne slike, gu avosti, kamena u b

ubregu, raka, lumbaga, upale, bolesti srca, slezine i problema sa perifernim ner vnim sistemom. Smokva Sve e smokve su niskokalorino voe oko 41 kcal u 100 g voa. Dobrog su mineralonog sast ava i poseduju kalcijum i fosfor u povoljnom odnosu. Suve smokve sadr e skoro 4 puta veu koliinu ovih minerala. Smokve sadr e kalijum i mag nezijum pa ubla avaju deprsiju, umor i olak avaju predmenstrualne tegobe. Ovo voe su enjem dosti e ak 65% eera, pa se ne preporuuje dijabetiarima, kao i osobama povi enim nivoom holesterola, triglicerida i naravno kod redukcionih dijeta. Znaajan su izvor selena, bakra i gvo ?a. A sadr e i ne to vitamina B grupe, beta-karoti na i vitamina C. Zbog velike koliine eera zabranjuje kod proliva, a suve smokve su izuzetne u terapi ji zatvora. Smokva poma e kod visokog pritiska, raka, pritiska, dijabetesam ka lja, lo eg varenja, zubobolje, upale desni, ira, grebanja u grlu, gastritisa, bronhitisa i zatvora. Jaa imunolo ki sistem, organe za varenje, disajne organe, gu terau i debelo crevo. Kaki Kaki se koristi za egzotine vone salate ili za torte u toku zime. On je zaista zre o kada je mek i kad mu se meso providi kroz tanku koru. Fosfor, koji kaki sadr i je od ogromnog znaaja za aktivnost mozga i nerava kao i za proi avanje krvi. On je sastavni deo elija ljudskog organizma. Kivi U 100 g kivija ima ak oko 85 mg vitamina C i samo 44 kcal. Ovo voe znaajan je izvor kalijuma koji reguli e krvni pritisak, a bogat je i folnom kiselinom koja potpoma e sintezu proteina. Supstanca lutein titi vid. Najbolje ga je jesti u sve em stanju svakog dana naroito zimi u veim koliinama. Osobe obolele od dijabetesa moraju ga jesti u odre?enoj koliini zbog ugljenih hid rata. Kivi sni ava holesterol, neutrali e slobodne radikale, poveava odbrambene sposobnosti organizma i potpoma e eliminaciju toksina iz organizma. Poma e kod ote anog disanja, bronhitisa, raka plua, grebanja u grlu, slobodnih radikala, kamena u bubregu i as tme. Jaa organe za disanje, organe za varenje i be iku. Klementina Klementina se koristi kao voka ili za kolae i deserte. Divan miris koji je javlja prilikom lju tenja, dolazi od eterinih ulja koja su u njenoj kori. Sadr i flavonoide koji tite elije od slobodnih radikala, a vitamin C poma e organizmu u borbi protiv izazivaa bolesti. Limun Limun sadr i veliku koliinu vitamina C, pa se preporuuje u svakodnevnoj ishrani svih populacionih grupa u prevenciji i leenju svih zapaljenja. Organske kiseline u limunu i grejpfrutu podstiu luenje eludanog soka i time poma u var enje hrane. Osobe koje pate od gastritisa i ira na elucu trebalo bi da piju razbla eni sok od li muna. Protiv promuklosti, svakog sata popiti po supenu ka iku sve e ce?enog soka os limuna , a uvee olju toplog mleka sa umuenim umancetom i medom. Limun poma e kod ka lja, upale grla, gripa, lo eg varenja, kamena u ui, raka,svraba, tuca nja, diajbetesa, zatvora, ekcema, visokog pritiska, prehlade, sranih smetnji. reu matoidnog artritisa, trovanja i ateroskleroze.Jaa jetru, imunolo ki sistem, organe za varenje i ko u. Jabuka

Jabuke sadr e oko 85% vode, oko 15% ugljenih hidrata i 2% protiena. Vonih eera ima ok o 10%, kao i mineralnih materija: fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvo ?e it d. Zatim sadr e vitamine (karotin, vitamine A, B C). Jabuke su vrlo su va ne za negu zuba, zato ih je najbolje jesti sirove i neolju tene , jer se grickanjem sve e jabuke iste zubi vonim sokom iz jabuke, a i cela usna uplji na. Sirove olju tene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe koje pate od dijareje, gast ritisa i ulkusa. Me?utim, peene ili kuvane jabuke su lek za ove tegobe. Zbog sadr aja pektina jabuke su dobre u eleminicaji vi ka holesterola i izluivanja tet nih matreija iz organizma, pa je dobro da ih konzumiraju osobe koje pate od obol jenja jetre i bubrega, kao i za leenje anemije. Protiv anemije svako jutro na gladan stomak pojesti jednu narendanu jabuku preli venu sokom od limuna, ka ikom meda i ka iicom soka od drenjina ili bokvice. Jabuka mo e da pomogne kod dijabetesa tipa 2, visokog holesterola, astme,zatvora, groznice, lo eg varenja, suvog ka lja, raka, kardiovaskularne bolesti, ira, gu avosti, dijareje, ateroskleroze i reumatoidnog artritisa. Jaa tanko i debelo crevo, jetru, organe za varenje,kardiovaskulani sistem i krvne sudove. Jagoda Bogate su vodom, pa im je energetska vrednost svega 26 kcal u 100 g voa. sadr e vit amin B i karotin, a imaju veliku koliinu C vitamina, pa se svrstavaju u vrlo mone antioksidanse koji neutrali u dejstvo slobodnih radikala izazivaa tumora. Znaajni su izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma i gvo ?a. Sitniji i tamniji plodovi sadr e veu koliinu vitamina i minerala. Jagoda poma e kod ote anog mokrenja, lo e krvne slike, umora, dijareje, utice, kamena u bubregu, ui, srane bolesti i be ici. Jaa urinarni trakt, krvnesudove, nerve, be iku, unu kesu i bubrege. Kupina i malina

Maline imaju specifian miris i ukus koji potie od eterinih ulja. A opor ukus kupina potie od znatne koliine tanina. Ove vrste voa imaju osve avajuu mo zbog jabune i limun ke kiseline. to se tie vode sadr e oko 80% vode, pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i po tie prvenstveno od ugljenih hidrata glukoze, saharoze i fruktoze. Lako su svarlji ve jer celulozu nemaju. Najvi e imaju vitamina C i ne to vitamina B grupe, kao i bet a-karotina (provitamina vitamina A). Blagotvorne su u prevenciji i leenju anemije, zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. A beta-karotin je moan antioksidans. Od minerala sadr e najvi e kalijuma, koji je dobar za sni avanje krvnog pritiska, pa s e preporuuje za ouvanje srca i krvnih sudova. Kupine sadr e vi e kalcijuma od malina, pa ih treba iskljuiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ogranien. Sve bobiasto voe karakteri e visoka koncentracija antikancerogenih materija, pa se o vo voe preporuuje u prevenciji nastanka tumora. Kupine su fikasne u terapiji upale grla, angine, laringitisa, a koriste se i za ispiranje usta u sluaju upale sluzoko e. Spolja se koriste u leenju rana. Kajsija Kajsije sadr e dosta vode i niske su enewrgetske vrednosti oko 28 kcal. Imaju veli ku koliinu provitamina A (beta-karotina). Samo 200 g kajsija skoro da obezbe?uje dnevnu potrebu za ovim provitaminom.kajsije sadr e i dosta kalijuma koji podstie ra d srca, a kao dobar diuretik preporuuje se kod bubre nih i kardiovaskularnih obolje nja. Pored toga one sadr e ijod cink, hrom, mangan. Zbog koliine eera ne preporuuju se kod obolelih od dijabetesa. Sve e kajsije treba da izbegavaju i osobe koje pate od nadimanja i goru ice. Poneko koristi jezgra ko tica, ali treba biti obazriv zato to jezgra sadr e cijanovodoninu kiselinu. Kajsija mo e pomoi kod sranih smetnji, degenerativne promene mi ia, nesanice, raka, slo bodnih radikala, zatvora, ka lja, emfizema (nagomilavanje vazduha u tkivima, naroit

o ispod ko e), anemije, umora, bronhitisa, astme i anksioznosti (neodre?en strah i strepnja). Jaa srce, oi, plua, creva, nerve i imunolo ki sistem. Kru ka Kru ke sadr e oko 40 kcal u 100 g voa i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. Pored t oga sadr e i biljna vlakna, tanin i pektin. Zbog biljnih vlakana koje sadr i kru ku treba da izbegavaju osobe sa poveanom kiselin om u eludcu, osobe sa svim crevnim poremeajima, osobe sa oboljenjem unih puteva, kao i one osobe koje pate od gastritisa. Njima su dopu tene samo olju tene i ispasirane kru ke. Zbog eera dijabetiari ih trebaju izbegavati.U njima ima vitamina C, a od minerala k alijum i fosfor. Sirova i neolju tena kru ka dobra je protiv zatvora. Kru ka mo e da pomogne kod visokog holsterola, alergije, ka lja, dijabetesa, ote anog mo krenja, alkoholizma,dijareje, reumatoidnog artritisa i kamena u ui. Jaa plua,organe za varenje, unu kesu, i lezde sa unutra njim luenjem. Kesten Pitomi (jestivi) kesten uspeva u zemljama Sredozemlja, ali i u ju nom Tirolu (seve rna Italija). Ima ga i kod nas. Sirov kesten nije jestiv mora se ispei ili skuvat i.Pre termike obrade treba no em zasei vrh opne, pa ga kuvati 20 minuta u vodi, tj. dok se opna ne odvoji.Peenje kestena mo e se obaviti u poklopljenom tiganju oko 10 minuta (naravno zasecanje opne ne treba zaboraviti) ili na plehu u penici na 200 stepeni, dok se ljuska ne odvoji. Kad se peeni ili kuvani kesten prohladi, prstim a ukloniti opnu, a tanku ko icu skinuti no em.Kuvano kestenje odlino je za punjenje g uske, pileta ili kao prilog uz crveni kupus. Lubenica Lubenica sadr i oko 95% vode, pa je na prvom mestu po diuretikoj moi. Zato se prepor uuje u ishrani osoba kod kojih je ote ano izluivanje tenosti (kardivaskularna oboljen ja, oboljenja jetre i bubrega). U 100 g voa ima 21 kcal koje potiu od lako resorbujuih ugljenih hidrata. Zato se ko nzumiranje voa ograniava kod dijabetesa i povi enog nivoa triglicerida. Pored kalijuma od minerala sadr i jo fosfor, magnezijum i cink. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A) i vitamin C. Lubenica poma e kod sranih smetnji, grebanja u grlu, infekcije urinarnog trakta, ra ka, depresije i edema. Jaa organe za varenje, be iku, srce i krvne sudove. Le nik Osu en plod le nika koji se i koristi u ishrani sadr i oko 701 kcal u 100 g voa. Visoka energetska vrednost potie od visokog sadr aja masti oko 70%, ugljenih hidrata 6% i belanevina 14%. Veliki je izvor vitamina E i linolne kiseline. Le nici sadr e i znaajne koliine kalijuma, kalcijuma i sumpora, ne to fosfora i magnezij uma. Zbog velike koliine masti ne preporuuje se kod dijeta za mr avljenje, kod unih oboljen ja i povi enog nivoa triglicerida i holesterola u krvi. Le nik je pogodan u dijetoterapijama za neuhranjene. Nar ili ipak

Plod ima oblik crvene jabuke sa tvrdom i glatkom korom. Sadr i minerale: kalijum, kalcijum, fosfor i vitamine: beta karoten i vitamin C. Meso ima ukus slian borovn ici; Sastavljeno je od sitnih mekih i sonih zrna. Jedu se samo zreli plodovi tako to se ka ikom izbu i kora i iz sredine se vade zrna. Plodovi divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa ili za sok koji je dobar protiv dijareje. Nar mo e da pomogne kod klimakterinih tegoba, problema sa prostatom, hormonske nera vnote e, sranih smetnji, umora, upale, crevnih parazita, nedostatka apetita, eludanih tegoba, poremeaja rada une kese i urinarnog trakta, dijareje i raka prostate.

Jaa organe za varenje, nervni sistem, prostatu, srce i krvne sudove, nokte, sa unutra njim luenjem, unu kesu, be iku i eludac. Nektarina

lezde

Nektarina ili goli ava breskva male je hranljive vrednosti, svega 53 kalorija na 1 00 g mesa. Kalijum iz nektarina deluje kao prirodno sredstvo za regulisanje krvnog pritiska , a blage vone kiseline podstiu apetit. Nektarina mo e pomoi kod sranih smetnji, raka i osetljivih mlade a. Jaa imunolo ki sistem . Orah Orah sadr i 60 % masti. Energetska vrednost je 649 kcal u 100 g voa, tako da nije p ogodan za ishranu kod unih oboljenja, kod povi enog holesterola i triglicerida u krv i. Ali masti u orahu su nosioci vitamina E koji je moni antioksidans i antikanceroge ni vitamin. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, stvaranje r eproduktivnih elija i funkcionisanje hipofize. Sadr i i masnu alfa-linoleinsku kise linu koja je dobra protiv kardiovaskulanih oboljenja. Od vitamina sadr i znaajne koliine vitamina B6, koji je neophodan u prevenciji anemi je kao i vitamin B2 koji je potreban organizmu za normalno funkcionisanje vida i obnavljanje kose i ko e. Orah od minerala sadr i veliki procenat magnezijuma koji omoguava normalno funkcion isanje nervnog sistema,a tako?e ubla ava i predmenstrualne tegobe. Orah sadr i od minerala jo i kalijum, kalcijum i fosfor. Mo emo zakljuiti da je orah dobar u borbi protiv starenja i bolesti kao to je rak. Esencijalne masne kiseline iz oraha mogu da snize holesterol, a gvo ?e je neophodn o za transport kiseonika u krvi. Me?utim, zbog velike koliine ulja imaju ogranien rok trajanja i brzo postaju gorki . Jedu se sve i ili u kolaima. Ogrozd Ogrozd potie iz ju ne Evrope, Sredozemlja i Bliskog istoka. Mo e uspevati i na veim na dmorskim visinama. Raste kao divlja biljka u obliku grma koji je pun trnja. Uspe va i kod nas i mo e se nabaviti kod proizvoaa rasada. Spada u voe koje se ne prska pa je zbog toga cenjena voka. Pitome sorte ogrozda potiu od evropske vrste Ribes grosularia. Plod je oblo en proz ranom ko icom kroz koju se nazire meso, staklasto i belkaste boje, a posebnu mu dra daju uzdu ne prugice. Plod ogrozda mo e biti ute, zelene ili crvene boje. Plodovi mog u biti sa maljavom poko icom ili bez malja. Tra i umereno vla na i plodna zemlji ta, nar oito zemlji ta koja obiluju kreom. Zreli plodovi se mogu u fri ideru uvati i do nekolik o sedmica. Bobice ogrozda mogu se konzumirati sirove ili preraene u kompot, sokove, marmelad e, ele, vino i sire. Ogrozd mo e biti osnova umaka ili dodatak plavoj ribi. Plod ogrozda bogat je vitaminom C, kalijumom, betakarotenom, dijetetskim vlaknim a a ne to manje ima kalcijuma i gvo a. Ogrozd poma e kod reumatoidnog artritisa. Takoe jaa i imunolo ki sistem. Papaja Ako se na dnevnom jelovniku ne nalazi sve e voe ili sok od ce?enog voa, onda su prob lemi sa elucem i varenjem gotovo neizbe ni. Naunici tvrde da je papaja najbolja. Supstance ovog egzotinog voa ne samo da pospe uj u razmenu materija pri varenju i crevnu funkciju nego poma u izleenju obolelog eludan o-crevnog trakta. Pistai Gaji se u mediteranskim zemljama i na primorju zbog semenki koje se nazivaju pis tacijski bademi ili sirijski orasi. Plod je mali ora astog oblika sa veoma ukusnim jezgrom. U 100 g ploda ima 621 kalorija. Bogati su raznim mineralima kalijum, f

osfor, magnezijuma, kalcijuma itd., a sadr i pored ostalog i vitamine naroito B gru pe. Koriste se pr eni sa solju (slino kikirikiju). Zatim, za kolae, sladoled i kao dodat ak mesnim prera?evinama, naroito kobasicama. Fitosteroni iz pistaa sni avaju nivo holesterola u krvi. Pomorand a Mandarine i pomorand e sadr e ugljene hidrate (gro ?ani eer). Od vitamina najvi e vitaimn C u 100 g voa oko 50 mg. Pored vitamina C ima vitamina B1, B2 i B6. Zato je ovo voe dobro u borbi protiv prehlada, a poveava i apetit jer organske kis eline podstiu luenje eludanog soka. Dobro ih je jesti u sve em stanju, a i u raznim salatama (vonim ili sa povrem kombin ovano sa jajima ili tunjevinom). U stvari svaki dan treba zapoeti sve e ce?enim sokom od narand e zasla?enim medom. Pomorand a mo e pomoi kod upale desni, neplodnosti, raka pankreasa, raka plua, visikog pritiska,astme, bronhitisa, lo eg varenja, poremeaja rada jetre, kararakte i povi en og holesterola. Jaa reproduktivneorgane, vezivna tkiva, lezde sa unutra njim luenjem, oragne za disnaje, oi i jetru. Roga Roga je mediteransko zimzeleno drvo koje raste i preko 10 metara visine. Sazrevan je plodova rogaa traje skoro godinu dana. Zreli plodovi se mogu konzumirati sve i k ao slatka grickalica. A sa mlevenim rogaem mogu se pripremiti razni kolai i poslas tice. Pr en i samleven mo e poslu iti kao zamena za kakao, (njegov proizvod) okoladu ili kafu . Bogat je vitaminima i mineralima a posebno kalcijuma, kao i nekih drugih eleme nata u tragovima. Masnoa se u njemu pojavljuje samo u neznatnim koliinama. Na Srednjem Istoku roga je veoma popularan i koristi se za pripremu razliitih slat ki a i pia. U ishrani je najbolje upotrebljavati fino mleven rogaev prah, kojim se m ogu pripremiti ukusna i zdrava topla "okoladna" pia i deserti. Grejpfrut Ovo voe je hibrid limuna i narand e. Od vitamina najvi e ima vitamin C i B1, kao i vi tamin B2, zatim nijacina i karotenoida.Grejpfrut ima veliki sadr aj julikopena, an tioksidansa koji je znaajan za prevanciju tumora creva i prostate, a dobar je i z a sni avanje nivoa (LDL) holesterola u krvi. Neka istra ivanja su pokazala da grejpgrut ili sok od ovog voa, u sklopu uravnote ene ishrane, mo e doprineti boljoj regulaciji telesne mase, a samim tim i pobolj anju k ontrole eerne bolesti, naroito kod gojaznih osoba obolelih od ove bolesti. Grejpfrut poma e kod gojaznosti, ka lja, lo eg varenja, upale grla, prehlade, gripa, s vraba, raka, dijabetesa, ekcema, visikog pritiska, reumatoidnog artritisa, lo eg v arenja, ateroskleroze i sranih smetnji. Jaa jetru, imunolo ki sistem, organe za vare nje i ko u. ljiva

Ovo voe je bogat izvor kalijuma i fosfora, gbo ?a,magnezijuma, kao i karotina, vita mina C i E. ljive sadr e i pigment antocijana koji je va an u prevenciji anemije. Pored toga u ljivama ima dosta ugljenih hidrata, glukoze 51%, fruktoze 14% i saha roze 31%. Jabuna i limunska kiselina u kombinaciji sa vonim eerima daju dobar ukus o vom vou. Biljna vlakna sadr ana u ljivama igraju va nu ulogu u regulaciji pravilnog ra da creva, pa su dobre (i sve e i suve) protiv hroninog zatvora. ljive poma u kod dijabetesa, poremeaja rada jetre, zatvora, raka, ateroskleroze, reu matoidnog artritisa, gu avosti, dehidracije, neurolo kih poremeaja, umora i osteoporo ze. Jaaju jetru, krvnesudove, organe za varenje, ko tani sistem i debelo crevo. Dijabetiarima se preporuuje oprez jer sadr e znatne kiliine eera. Su ene ljive su im za njene, a sve e mogu jesti u malim koliinama dok nisu prezrele. Protiv hroninog zatvora pre spavanja pojesti 15-20 suvih ljiva. Dobar je i kompot

od suvih

ljiva u koji treba dodati i suve smokve.