I.Uvod: 1. Provodnici, 2. Izolatori (Dielektrici) I 3. Poluprovodnici

Filip Ler: OSNOVE ELEKTROTEHNIKE I ELEKTRONIKE
1
I. U V O D
MATERIJALI U ELEKTROTEHNICI
Svi materijali koji se koriste u elektrotehnici dele se u tri grupe:
1. Provodnici,
2. Izolatori (dielektrici) i
3. Poluprovodnici.
Provodnici su materijali u ijem sastavu postoji veliki broj naelektrisanih
estica koje mogu da se relativno slobodno kreu po materijalu. Najbolji
provodnici su metali, kao to su bakar, aluminijum i srebro. U dobre
provodnike spadaju jo i zlato i platina, ali se iz objektivnih razloga ne
koriste. Kod metala su elektroni iz spoljanje elektronske ljuske atoma
slabo vezani za atom, tako da mogu da se slobodno kreu od atoma do
atoma kroz materijal. U sluaju tenih rastvora, neutralni molekuli
rastvorene supstance se raspadaju na dva suprotno naelektrisana dela tzv.
pozitivne i negativne jone. Joni mogu da postoje i u gasovima. Ako u
nekom gasu nema jona, ne moe doi ni do kretanja naelektrisanih estica
pod dejstvom elektrinih sila i gas se ponaa kao izolator.
Izolatori ili dielektrici su materijali kod kojih su u normalnim uslovima
elektroni iz spoljanje elektronske ljuske vrsto vezani za svoj atom ili
grupu atoma koji obrazuje molekul. Najbolji izolatori su guma, porcelan,
keramika, bakelit itd.
Poluprovodnici su materijali kod kojih je broj naelektrisanih estica koje
mogu da se slobodno kreu pod dejstvom elektrinih sila mnogo manji
nego u sluaju provodnika, ali ipak mnogo vei nego u sluaju izolatora.
Najpoznatiji poluprovodnici su silicijum i germanijum odn. elementi IV
grupe periodnog sistema elemenata.
2
ELEKTRINO POLJE, POTENCIJAL I NAPON
Jo u starom veku, pre vie od 2600 godina, grki filozof Tales je opisao
ogled ako se komad ilibara protrlja vunenom tkaninom, i tkanina i
ilibar stiu osobinu da privlae ili odbijaju sasvim lake predmete, kao to
su opiljci drveta, pramenovi kose, vune itd.
Tek oko 1600. godine je engleski lekar Vilijem Dilbert detaljno ispitao
ovu pojavu i zakljuio da jo mnogi drugi predmeti mogu da steknu ovu
osobinu. Prema grkoj rei elektron, to znai ilibar, on je sva tela
koja trenjem stiu osobinu privlaenja ili odbijanja nazvao naelektrisana
tela.
Ovo privlaenje (ili odbijanje) je posledica postojanja elektrinog polja.
2
2 1
4
1
r
q q
F =
tc
Kulonov zakon
Elektrinim poljem se naziva naroito fiziko stanje u okolini
naelektrisanog tela, koje se manifestuje dejstvom elektrine sile na drugo
naelektrisano telo.
Jaina elektrinog polja izraunava se kao kolinik elektrostatike sile
koja u datoj taki polja deluje na probnu koliinu naelektrisanja q
p
.
Jedinica za jainu elektrinog polja je volt po metru.
p
q
F
E =
(
= =
m
V
C
N
r
q
E
2
4
1
tc
Probno naelektrisanje uneto u neku taku elektrinog polja poseduje neku
potencijalnu energiju E
p
. Ono e se pod dejstvom Kulonove elektrine
sile kretati. Pri ovome se njegova potencijalna energija smanjuje upravo
za rad dobijen delovanjem sile F. Ako se neka taka polja uzme kao
referentna, onda se sve druge take mogu opisati skalarnom veliinom,
koja se naziva potencijal posmatrane take u odnosu na referentnu.
3
Potencijal se oznaava sa V i definie kao potencijalna energija u datoj
taki polja kroz probno naelektrisanje. Jedinica za elektrini potencijal je
volt.
| | V
q
E
V
p
p
=
Potencijal neke take elektrinog polja brojno je jednak radu koji bi
izvrile elektrine sile pri pomeranju jedininog naelektrisanja iz te take
u referentnu.
Razlika potencijala izmeu dve take elektrinog polja naziva se napon,
a jedinica je takoe volt.
p p
B
p
A
B A AB
q
A
q
E
q
E
V V U = = =
AB
p p
A
p
B
A B A B
U
q
A
q
E
q
E
V V U = = = =
A - rad koji bi izvrile elektrine sile pri pomeranju naelektrisanja iz
take A u taku B
Treba uoiti da bi rad izmeu dve take u elektrinom polju bio isti bez
obzira na oblik putanje po kojoj bi se naelektrisanje kretalo. Rad, koji
izvre sile elektrostatikog polja pri pomeranju probnog naelektrisanja
du neke putanje, ne zavisi od oblika putanje, ve samo od poloaja
njenih krajnjih taaka. Drugim reima, to znai da rad zavisi samo od
razlike potencijala, tj. napona.
U posebnom sluaju, kad su izvorna i odredina taka iste, tj. kad je
putanja zatvorena kriva linija, rad e imati vrednost nula: (A = 0).
Elektrostatiko polje, kao i gravitaciono polje, pripada grupi tzv.
konzervativnih polja. Zajednika osobina ovih polja je da je rad sile po
zatvorenoj putanji jednak nuli.
4
II. J E D N O S M E R N A S T R U J A
1. DELOVI ELEKTRINOG KOLA
1 Provodnici sadre slobodna naelektrisanja i zbog toga dobro
provode struju. Provodnici spajaju sve delove elektrinog kola.
- provodnici prve vrste metali
- provodnici druge vrste - elektroliti, jonizovani gasovi
2 Izvor struje je ureaj koji obezbeuje proticanje struje u
elektrinom kolu. U njemu se vri pretvaranje drugih vidova
energije (hemijske, mehanike, toplotne) u elektrinu. Izvor
struje ima dva pola: + i -, koji su na razliitim potencijalima.
Elektromotorna sila karakterie svaki izvor.
3 Elektrini potroa pretvara elektrinu energiju u neki
potreban oblik npr. sijalica, otpornik, greja itd.
4 Prekida slui za uspostavljanje i prekidanje protoka struje.
5 Elektrini osigura titi elektrine potroae i druge elemente
kola od jake struje (prvo on pregori, pa prekine kolo).
6 Elektrini merni instrument meri elektrine veliine u
elektrinom kolu.
5
2. JAINA ELEKTRINE STRUJE (FIZIKI I TEHNIKI
SMER)
Svako usmereno kretanje naelektrisanih estica kroz provodnik naziva se
elektrina struja. U zavisnosti od estica koje se kreu, struju delimo na
elektronsku ili kondukcionu (u metalima) i jonsku (u fluidima tj.
tenostima i gasovima).
Na slici je prikazano prosto strujno kolo. Sastoji se iz dve ploe, koje su
naelektrisane istom koliinom naelektrisanja, ali suprotnog znaka. Ako
ove dve ploe spojimo metalnim provodnikom, potei e elektrina
struja. Ali, pri svakom prelasku elektrona sa negativne na pozitivnu
elektrodu, dolazi do rekombinacije pozitivnih i negativnih estica, usled
ega se koliina naelektrisanja smanjuje. Samim tim se smanjuje jaina
elektrinog polja, smanjuje se napon i struja, i na kraju struja prestaje da
tee. Da bismo struju odravali konstantnom, potrebno je da imamo
elektrini ureaj koji e vraati sve prispele elektrone sa pozitivne na
negativnu elektrodu. Veliina koja kvantitativno opisuje elektrinu struju
naziva se jaina elektrine struje I, a jedinica je amper A.
Jaina elektrine struje je brojno jednaka koliini naelektrisanja koja
protekne kroz popreni presek provodnika u jedinici vremena.
| | A
t
e n
t
q
I

= =
e=1.610
-19
C
6
Osnovna dejstva elektrine struje
- toplotno, zagrevanje provodnika kroz koji protie struja,
- magnetno, stvaranje magnetnog polja u okolini provodnika sa
strujom,
- hemijsko, pojava elektrolize pri proputanju struje kroz elektrolit,
- svetlosno,
- fizioloko, prolazak elektrine struje kroz organizam moe biti
opasan, izaziva hemijsko razlaganje organskih molekula, ija je
posledica grenje miia, odnosno treperenje celog organizma.
Ukoliko te promene zahvate srce, nastupa momentalna smrt.
3. ELEKTRINI OTPOR
Elektroni se usmereno kreu kroz provodnik. Prolazei kroz prostor
izmeu atoma, padaju pod njihov uticaj i manje ili vie skreu sa svoga
puta. Pri tom skretanju elektroni se sudaraju sa atomima materije, pri
emu se jedan deo kinetike energije predate atomima pretvara u toplotu
(provodnik se zagreva). Zbog toga kaemo da svako odupiranje
materijala provodnika usmerenom kretanju elektrona predstavlja izvestan
otpor.
Koliko e elektroni skretati i koliko e se kinetike energije pretvoriti u
toplotu zavisi od unutranjeg sastava materije provodnika.
Atomi pojedinih materijala su razliiti po veliini, to odreuje vei ili
manji meuatomski prostor za slobodne elektrone odn. manje ili vee
protivljenje njihovom usmerenom kretanju. Uticaj vrste materijala
provodnika na njegov elektrini otpor dat je veliinom koja se zove
specifini otpor . Pored specifinog otpora materijala od koga je
provodnik napravljen, na njegov elektrini otpor utiu i njegove
dimenzije duina l i povrina poprenog preseka S.
| | O =
S
l
R
Ako je dui provodnik, brojnije je sudaranje elektrona meusobno, pa je
elektrini otpor vei. Ako je popreni presek vei, vei je broj elektrona
7
koji se paralelno kreu, pa je manji elektrini otpor. Jedinica elektrinog
otpora je om .
Elektrini otpor nekog provodnika je upravo srazmeran specifinom
otporu materijala od kojeg je provodnik napravljen i njegovoj duini, a
obrnuto srazmeran povrini poprenog preseka.
Poto je elektrini otpor fiziko svojstvo materije, to na njega utie
fiziko stanje provodnika, a prvenstveno i najvie promena temperature.
Specifini otpor metalnih provodnika u ogranienom temperaturnom
podruju najee linearno raste sa porastom temperature. To se moe
objasniti veim oscilacijama atoma materije, to prouzrokuje vie sudara
elektrona sa atomima.
( ) | |
0 0
1 T T + = o
zavisnost specifinog otpora od
temperature
T
o
= 20
o
C
o
specifini otpor na 20
o
C
temperaturni koeficijent
VEZIVANJE OTPORNIKA
Otpornici su elementi konstruisani tako da u elektrino kolo unesu
odreenu otpornost, koja je velika u odnosu na otpornost provodnika za
vezu.
Redna (serijska) veza
I = const.
R
e
= R
1
+ R
2
+ ... + R
n
R
e
=
=
n
i
i
R
1
Ekvivalentni otpor vie redno vezanih otpornika jednak je zbiru pojedinih
otpornosti redno vezanih otpornika.
Redna veza otpornika primenjuje se samo u nekim posebnim sluajevima.
Otpornici vezani u seriju s nekom elektrinom napravom, mainom i
slino imaju zadatak da zatite pomenute naprave od previsokog napona.
8
Paralelna (otona) veza
U = const.
n e
R R R R
1
...
1 1 1
2 1
+ + + =
=
=
n
i i e
R R
1
1 1
Reciprona vrednost ekvivalentnog otpora vie paralelno vezanih
otpornika jednaka je zbiru recipronih vrednosti otpora pojedinih
paralelno vezanih otpornika.
Vrlo esto se otpornici upotrebljavaju u paralelnoj vezi sa nekom
elektrinom napravom, mainom i slino. Namena im je da rasterete
pomenute naprave od prevelike jaine struje.
Elektrina provodnost i superprovodnost
Reciprona vrednost elektrinog otpora je elektrina provodnost.
Jedinica za elektrinu provodnost je simens S.
(
=
O
= = S
l
S
R
G
1 1 1
Specifina provodnost je reciprona vrednost specifinog elektrinog

otpora, a jedinica je simens po metru.
(
=
O
=
m
S
m
1 1
Elektrina provodnost nekog provodnika upravo je srazmerna

specifinom provodnou materijala od kojeg je provodnik napravljen i
sa povrinom poprenog preseka , a obrnuto srazmerna njegovoj duini.
Videli smo da sa porastom temperature otpor uglavnom kod svih metala
raste, dok opada kada temperaturu sniavamo. Postavlja se pitanje koliki
e biti otpor provodnika pri vrlo niskim temperaturama, naroito u
podruju apsolutne nule (-273
o
C).
9
Superprovodnost je pojava da elektrini otpor na temperaturama vrlo
bliskim apsolutnoj nuli pada na nulu. Temperatura ispod koje se
manifestuje ovaj fenomen naziva se kritinom temperaturom T
k
. Ovu
pojavu je prvi otkrio 1911. godine Kamerling Ones.
Svi isti metali ne mogu prei u superprovodno stanje. Superprovodnost
imaju samo oni metali iji se broj valentnih elektrona kree izmeu 2 i 8.
To znai da dobri provodnici, kao to su srebro i bakar, ne mogu prei u
superprovodno stanje jer su jednovalentni.
Superprovodno stanje je uoeno kod vie od 20 elemenata u periodnom
sistemu, koji su po svojoj prirodi metali npr. volfram, titan, olovo i
niobijum.
Kada su u formi tankog sloja ili pod visokim pritiskom, superprovodne
osobine pokazuju neki elementarni poluprovodnici, kao to su silicijum,
germanijum, antimon i selen. Sredinom sedamdesetih godina dvadesetog
veka superprovodne karakteristike detektovane su u keramikama koje su
sadrale barijum, olovo, bizmut i kiseonik.
Dugi niz godina je superprovodnost bila predmet isto akademskog
istraivanja, dok se zadnjih godina XX veka poela vriti intenzivna
eksperimentalna istraivanja, koja su pokazala da se ona sa uspehom
moe primenjivati u raznim granama tehnike, kao to su npr. raunske
maine, elektronska mikroskopija, magnetohidrodinamiki generatori,
podzemni energetski kablovi, elektromagneti, ureaji za kosmonautiku
itd.
4. OMOV ZAKON
Videli smo da se slobodni elektroni koji se nalaze u metalnom
provodniku usmereno kreu pod uticajem napona. to je vei napon,
elektroni se bre kreu, odnosno broj elektrona koji proe kroz
posmatrani presek provodnika u jedinici vremena je vei. Dakle, sa
porastom napona raste i jaina struje. S obzirom na stalan napon izvora,
ubrzanje elektrona bi neprestano raslo, odnosno jaina struje bi postizala
sve veu vrednost da nije uticaja atoma na elektrone koji se izmeu njih
kreu tj. da nije elektrinog otpora provodnika. On vie ili manje
usporava elektrone, pa e u provodniku tei slabija odnosno jaa struja.
Ovo pokazuje da izmeu jaine struje, napona i otpora postoji meusobna
zavisnost.
10
Omov zakon daje vezu izmeu jaine struje, napona i otpora.
I. Zavisnost struje od napona:
R=const.
I ~ U
* struja je srazmerna naponu
II. Zavisnost struje od otpora
U=const.
I~
R
1
* struja je obrnuto srazmerna otporu
Na osnovu eksperimentalno dobijenih podataka, 1827. godine nemaki
fiziar Georg Simon Om je utvrdio da je struja u grani kola srazmerna
naponu na krajevima te grane, a obrnuto srazmerna otporu.

R
U
I = Omov zakon za deo strujnog kola

r R
I
+
=
c
Omov zakon za celo strujno kolo
e.m.s. izvora, r unutranji otpor izvora
11
5. KIRHOFOVA PRAVILA
Pri izraunavanju nepoznatih veliina u prostom elektrinom kolu sa
jednom konturom sluimo se samo Omovim zakonom. Meutim, pri
razmatranju sloenijih razgranatih kola sa vie kontura, potrebno je pored
primene Omovog zakona koristiti i Kirhofova pravila (ima ih dva).
Prvo Kirhofovo pravilo
vor je mesto u elektrinom kolu gde se spajaju tri i vie provodnika
odnosno mesto grananja struje. Za svaki vor vai zakon odranja
naelektrisanja.
q
1
+ q
2
= q /:t
2 1
I I I + =
Prvo Kirhofovo pravilo glasi: Zbir struja koje utiu u vor jednak je
zbiru struja koje istiu iz vora.
Ako struje koje utiu u vor obeleimo sa "-", a one koje istiu sa "+",
tada je algebarski zbir struja za svaki vor razgranatog kola jednak nuli.
0
1
=
=
n
i
i
I
5 4 3 2 1
I I I I I + + = +
ili
0
5 4 3 2 1
= + + + I I I I I
12
Drugo Kirhofovo pravilo
Konvencija: uzimamo da je pozitivan smer konture u smeru kazaljke na
satu (kontura je zamiljena linija koja ide od vora do vora).
Pri obilasku konture nailazimo na izvore e.m.s. i na otpornike. Ako pri
obilasku naiemo prvo na "+" pol izvora, njegovu e.m.s. emo u
jednainama uzimati sa znakom "-".
Ako se smer struje I, koja prolazi kroz otpornik R, poklopi sa smerom
obilaska konture, tada emo pad napona na otporniku uzimati sa znakom
"+".
Drugo Kirhofovo pravilo glasi: Zbir svih elektromotornih sila jednak je
zbiru padova napona u zatvorenoj konturi.

= =
=
n
i
i i
m
i
i
R I
1 1
c
Ako pravila obilaska konture primenimo na kolo sa slike, tada je za
konturu I:
2 2 1 1 1
R I R I + = c
a za konturu II:
3 3 2 2 2
R I R I + = c .
13
6. ELEKTRINI RAD I SNAGA. DULOV ZAKON
8.1. ELEKTRINI RAD
Pri pomeranju naelektrisanja q u elektrinom polju sa jednog na drugi
potencijal, izvri se rad srazmeran koliini naelektrisanja i naponu.
( ) | | J U q V V q A = =
2 1
Posmatrajmo jedan deo elektrinog polja kroz koji, pod uticajem
potencijalne razlike (napona), tee elektrina struja. Kreui se, na svom
putu elektroni padaju pod uticaj atoma, sa njima se sudaraju i predaju im
deo svoje kinetike energije, usled ega se provodnik zagreva. Pri tome
su elektroni izvrili rad.
Kada elektrina struja vri rad, moemo napisati:
t I U A =
Elektrini rad je proporcionalan naponu, jaini struje i vremenu
proticanja.
Pri radu elektrine struje, elektrina energija se pretvara u neki drugi
oblik energije - toplotnu, mehaniku, svetlosnu, hemijsku itd.
8.2. ELEKTRINA SNAGA
Pojam rada nije dovoljan da se okarakterie maina u pogledu njene
sposobnosti. Svaki motor, radei krae ili due vreme, moe da izvri
odreeni rad. Dakle, za karakteristiku nekog motora nije dovoljno navesti
rad koji on moe izvriti, ve i vreme za koje ga moe izvriti. Zato se
uvodi pojam snage.
Snaga je brzina vrenja rada odnosno rad u jedini vremena. Jedinica za
snagu je vat W.
| | W
t
A
P =
Snaga motora je utoliko vea ukoliko se odreeni rad izvri za krae
vreme.
I U
t
t I U
P =

=
14
Elektrina snaga koju elektrina struja razvija na delu elektrinog kola
srazmerna je jaini struje i naponu na tom delu kola.
MJ s W kWh 6 . 3 3600 1000 1 = =
8.3. DULOV ZAKON
Poznato je da kod nepokretnih provodnika sav rad ide na poveanje
njihove unutranje energije. Promena unutranje energije jednaka je
koliini toplote koja se izdvaja u provodniku. Zato se o koliini toplote
moe suditi na osnovu izvrenog rada elektrine struje.
Pri proticanju elektrine struje, elektroni se sudaraju sa atomima
provodnika i tako gube deo svoje energije koja se pretvara u toplotnu.
Merei ukupnu osloboenu koliinu toplote kalorimetrom, engleski
fiziar Dul je eksperimentalno pokazao da je ona srazmerna otporu
provodnika, kvadratu jaine struje i vremenu proticanja.
| | J t I R Q =
2
Do relacije koja predstavlja Dulov zakon moe se doi polazei od
izraza za rad sila elektrinog polja. To znai da se u sluaju otpornika kod
prijemnika praktino sav elektrini rad transformie u toplotu.
8.3.1. Primena Dulovog zakona
a) u domainstvu grejalica, bojler, reo, elektrini tednjak, TA pe,
pegla, mikrotalasna penica, maina za ve, fen za kosu, termike
sijalice...
b) u industriji - lune pei (elektrini luk)
Radi zatite od pregrevanja provodnika i topljenja izolacije, u elektrinim
instalacijama se ugrauju topljivi osigurai. Njihova uloga je da kod
kritinih vrednosti jaine struje, usled Dulovog efekta, izazovu
kontrolisani prekid strujnog kola (topljenje osiguraa).
15
6 A uta
10 A crvena
16 A siva
20 A plava
Glavni radni deo osiguraa je mali odseak ice odreenog preseka,
napravljen od lako topljivog materijala (npr. od olova, kalaja, srebra,
aluminijuma ili njihovih legura). Pri porastu struje iznad naznaene
jaine, ica osiguraa se istopi i prekida se elektrino kolo. Time se
iskljuuju provodnici, maine i drugi potroai i tako se zatiuju od
prevelike jaine elektrine struje.
Sijalice sa usijanim vlaknom neekonomine, jer preko 95% elektrine
energije se troi na toplotu, a ostalo na svetlost. Vlakno treba da se pravi
od materijala sa visokom takom topljenja.
16
Raunski zadaci
1. Kolika koliina naelektrisanja protekne kroz popreni presek
provodnika u jednoj minuti ako njime tee struja jaine 15 A?
2. Utvreno je da pri stalnoj jaini struje kroz provodnik protekne
0,12 C svakog minuta. Kolika je ta stalna jaina struje?
3. Kroz sijalicu tee struja jaine 0,45 A u toku 14400 s. Kolika
koliina naelektrisanja e proi kroz sijalicu?
4. Za koje vreme kroz popreni presek provodnika protekne koliina
naelektrisanja od 6 C ako jaina struje iznosi 2 mA?
5. Kroz metalni provodnik protie stalna elektrina struja jaine 8 A.
Koliko elektrona proe kroz jedan presek provodnika svake
sekunde?
6. Provodnikom tee struja jaine 1 A. Koliko elektrona protekne
kroz popreni presek provodnika u 1 s?
7. Za 65 s kroz popreni presek provodnika protekne koliina
naelektrisanja od 780 C. Kolika je jaina struje u provodniku?
8. Otpor aluminijumskog provodnika duine 50 km iznosi 56 .
Kolika je povrina njegovog poprenog preseka ako je specifini
otpor aluminijuma 0,02810
-6
m?
9. Koliki treba da bude popreni presek bakarnog provodnika duine
10 km da bi njegova otpornost iznosila 17 ?
10.Koliki je specifini otpor provodnika duine 100 m i preseka 4
mm
2
ako njegov otpor iznosi 0,7 ?
11.Koliki popreni presek mora imati bakarni provodnik duine 50 m
i otpora 5 ? Specifini otpor bakra iznosi 1,710
-8
m.
12.Ukupni otpor tri jednake sijalice spojene paralelno iznosi 120 .
Koliki je otpor jedne sijalice?
13.Izraunati ekvivalentni otpor kombinovane veze prikazane na slici.
17
14.Izraunati ekvivalentni otpor kombinovane veze prikazane na slici.
15.Izraunati ekvivalentni otpor kombinovano spojenih otpornika i
struju koja tim kolom tee.
16.Kroz otpornik otpora 10 prolazi struja jaine 2 A. Koliki je pad
napona na otporniku?
17.Na izvor od 30 V vezana su dva otpornika otpora 10 i 20 .
Kolika e biti jaina struje u svakom otporniku ako su vezani: a)
redno; b) paralelno?
18.Kolika struja protie kroz voltmetar ako on pokazuje napon od 300
V i prua struji otpor od 15 k?
19.Koliki napon moramo prikljuiti na krajeve provodnika otpora 60
da bismo dobili struju 125 mA?
20.Otpornik otpornosti 42 prikljui se na elektrini izvor napona 2,1
V. Kolika koliina naelektrisanja protekne kroz ovaj otpornik za 1
minut?
21.Baterija akumulatora elektromotorne sile od 6,6 V i unutranjeg
otpora od 0,03 vezana je za otpornik od 0,08 . Izraunati napon
na krajevima akumulatora kada se on vee za otpornik.
22.Bakarna ica duine110 m i poprenog preseka 1 mm
2
ukljuena je
na napon od 12 V. Kolika je jaina struje kroz icu? Specifini
otpor bakra je 1,7810
-8
m.
23.Unutranji otpor akumulatora je 0,02 , a napon na polovima 1,1
V pri jaini struje u kolu od 7,5 A. Kolika je elektromotorna sila
akumulatora?
24.U datom kolu je:
1
=2 V,
2
=6 V,
3
=1 V, R
1
=5 , R
2
=2 , R
3
=4
, r
1
=r
2
=r
3
=1 . Nai jainu struje koja tee kroz kolo.
18
25. Izraunati struje kroz otpore na slici ako je R
1
=10 , R
2
=4 , R
3
=
12 ,
1
=4 V,
2
=8 V.
26.Rad pri premetanju koliine naelektrisanja od 0,4 C iz jedne u
drugu taku elektrinog polja iznosi 24 J. Koliki je napon izmeu
tih taaka?
27.Napon na krajevima potroaa iznosi 24 V, a jaina struje koja
kroz njega protie 0,4 A. Koliki se elektrini rad izvri u toku 5
minuta?
28.Vlakno sijalice ima otpornost 484 , apredvieno je za prikljuak
na elektrinu mreu napona 220 V. Kolika je snaga sijalice?
29.Motor snage 67,5 KW radi uz napon 500 V. Kolika struja protie
motorom?
30.Za koje vreme elektrini greja snage 1 kW oslobodi koliinu
toplote 36 MJ?
31.Kroz metalni provodnik otpora 10 ravnomerno protekne
naelektrisanje od 40 C u toku 20 min. Kolika se pri tome koliina
toplote oslobodi u provodniku?
32.Kroz provodnik protekne 810
19
elektrona u toku 4 s. Za to vreme
se u provodniku oslobodi koliina toplote 670 J. Odrediti otpor
provodnika.
19
20
III. M A G N E T N O P O L J E
9. UZAJAMNO DELOVANJE NAELEKTRISANIH ESTICA KOJE
SE KREU
Kada se naelektrisane estice kreu, onda se pored elektrostatikog
uzajamnog delovanja pojavljuje jo jedna interakcija. Ta interakcija postoji
samo pri kretanju naelektrisanih estica.
Sile uzajamnog delovanja koje su posledica kretanja naelektrisanih estica,
nazivaju se magnetne sile.
Intenzitet, pravac i smer magnetnih sila zavise od intenziteta, pravca i
smerova brzina estica, od veliine i znaka njihovih naelektrisanja kao i od
rastojanja izmeu njih.
u' = sin
2
2 1 2 1
1
r
v v q q
k F
2
2
7
10
C
Ns
k

=
Pravac magnetne sile uvek je normalan na pravac vektora brzine
posmatrane estice. Ako su oba naelektrisanja istog znaka, a brzine istog
smera, sila je privlana, koa i onda kada su naelektrisanja razliitih znakova
a brzine suprotnih smerova. Sila je odbojna ako se raznoimeno naelektrisane
estice kreu u istom smeru ili kada su njihova naelektrisanja istog znaka, a
kreu se u suprotnim smerovima.
Zakon akcije i reakcije ne vai u optem sluaju za magnetnu interakciju
izmeu pojedinanih estica.
vc: intenziteti magnetnih sila kojima uzajamno deluju mnogo su manji od
intenziteta elektrostatikih sila koje istovremeno sa magnetnim
21
vc: magnetne sile su istog reda veliine kao elektrine
10. MAGNETNO POLJE
Magnetno polje je medijum kojim se ostvaruje magnetno uzajamno
delovanje. Magnetno polje postoji oko provodnika kroz koje protie
elektrina struja, kao i oko prirodnih i vetakih magneta.
1821. godine danski fiziar Ersted je konstatovao magnetno polje elektrine
struje.
Pravilo desne ake: Ako se postavi desna aka iznad pravog provodnika,
kroz koji protie elektrina struja, tako da prsti pokazuju smer struje I, tada
e palac pokazivati smer skretanja severnog pola N magnetne igle.
Magnetno polje u svakoj taki prostora opisuje se pomou vektorske veliine
koja se naziva magnetna indukcija B
. Vektor B
nije nikada istog pravca

kao vektor magnetne sile F
m
. Pravci vektora B
i F
m
uvek su normalni
jedan na drugom. Jedinica za magnetnu indukciju je tesla T.
] [
sin
T
v q
F
B
m

=
- ugao izmeu v
i B
Magnetno polje se slikovito prikazuje linijama sila magnetnog polja. Linija

ija tangenta u svakoj taki ima pravac vektora magnetne indukcije naziva se
linija sila magnetnog polja. Linije sila magnetnog polja su zatvorene
krunog oblika (zato je magnetno polje vrtlono polje).
22
Pravilo desne ruke: Ako obuhvatimo prav provodnik desnom rukom tako
da palac pokazuje smer struje I, tada e savijeni prsti pokazivati smer linija
sila magnetnog polja.
Jaina magnetnog polja H je vektorska veliina kojom se izraava stanje
izmeu magnetnih polova, a veza izmeu magnetne indukcije i jaine
magnetnog polja data je relacijom:
H B =
0
,
gde je
0
magnetna permeabilnost vakuuma i iznosi 410
-7
A
m T
. Jedinica
za jainu magnetnog polja je amper po metru.
Broj linija sila magnetnog polja koje prou kroz ravnu povrinu koja je
normalna na pravac linija sila magnetnog polja naziva se magnetni fluks
(skalarna veliina), a jedinica je veber Wb:
n
S B = u
| | Wb S B o cos = u
23
11. DELOVANJE MAGNETNOG POLJA NA NAELEKTRISANE
ESTICE KOJE SE KREU. LORENCOVA SILA
B v q F

=
sin = qvB F Lorencova sila
Kada se estica kree u pravcu vektora B
tada je F
m
=0. Pravac vektora B
se
moe definisati kao pravac u kome treba da se kree naelektrisana estica u
magnetnom polju da bi Lorencova sila koja na nju deluje bila jednaka nuli.
Pravac Lorencove sile uvek je normalan i na pravac vektora v
i na pravac
vektora B
. Lorencova sila deluje u pravcu normale na ravan u kojoj se

nalaze vektori v
i B
.
Smer Lorencove sile zavisi od smerova v
i B
i od znaka naelektrisanja
estice koja se kree. Odreuje se pravilom desnog zavrtnja. Poto
Lorencova sila uvek deluje u pravcu normalnom na pravac brzine estice,
magnetno polje ne moe promeniti intenzitet brzine estice koja se u njemu
kree. To znai da se kinetika energija estice koja se kree u magnetnom
polju ne moe promeniti delovanjem toga polja na nju.
Naelektrisana estica koja ulee u homogeno magnetno polje u pravcu
normalnom na linije sile magnetnog polja kree se po krunoj putanji.
24
eB
mv
r =
poluprenik krune putanje
12. DELOVANJE MAGNETNOG POLJA NA PROVODNIK SA
STRUJOM. AMPEROV ZAKON
Kada se provodnik kroz koji protie elektrina struja nalazi u magnetnom
polju, na naelektrisane estice, ije usmereno kretanje u provodniku ini tu
struju, deluje Lorencova sila. Ova sila se prenosi na provodnik, te se kae da
magnetno polje deluje na provodnik sa strujom. Sila kojom magnetno polje
deluje na takav provodnik jednaka je rezultanti svih Lorencovih sila koje
deluju na pojedinane naelektrisane estice.
Intenzitet sile kojom magnetno polje deluje na provodnik sa strujom
srazmeran je jaini struje, duini provodnika i intenzitetu magnetne
indukcije:
o sin = BIl F
25
Delovanje magnetnog polja na provodnike sa strujom koristi se kod
elektromotora, elektrinih mernih instrumenata i drugih ureaja.
13. ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
1821. g. Ersted je konstatovao magnetno polje elektrine struje.
1831. g. Faradej ako struja stvara magnetno polje, moe i obrnuto.

Eksperiment Faradeja sa stalnim magnetom, koji je pribliio zatvorenom
provodnom kolu unutar koga je vezan vrlo osetljiv merni instrument,
pokazuje da kazaljka instrumenta skree. Zaustavljanjem magneta, kazaljka
instrumenta se ponovo vraa na nulu. Prilikom udaljavanja magneta,
kazaljka instrumenta ponovo skree ali na suprotnu stranu. Na taj nain,
primicanjem i odmicanjem stalnog magneta, u kalemu dolazi do indukcije
struje. Ako kolo nije zatvoreno na njegovim krajevima e se indukovati
elektromotorna sila. Ona zapravo unutar svakog zatvorenog kola uslovljava
nastanak struje.
Poto je oko ipkastog magneta magnetno polje nehomogeno, to se njegovim
primicanjem ili odmicanjem u kolu stvara promenljiv magnetni fluks
odgovoran za nastanak elektromotorne sile odn. indukovane struje.
Nastanak kratkotrajne indukovane struje usled promenljivog magnetnog
fluksa naziva se elektromagnetna indukcija.
Faradejev zakon elektromagnetne indukcije: Indukovana elektromotorna
sila jednaka je negativnoj promeni magnetnog fluksa u toku vremena.
26
| | V
t
e
A
Au
=
Znak minus u formuli je posledica Lencovog pravila, koje je postavio
ruski naunik Lenc 1834. godine.
Lencovo pravilo: Indukovana struja ima uvek takav smer da ona svojim
sopstvenim magnetnim poljem tei da sprei promene koje dovode do
nastanka indukcije.
Pojava indukovanog napona u navoju koji se okree u magnetnom polju ima
veoma veliki znaaj. Naime, na ovom principu se proizvodi elektrina
energija u svim obrtnim generatorima.
14. SOPSTVENO MAGNETNO POLJE, INDUKTIVNOST I
SAMOINDUKCIJA
B~I
s
~B
s
~I
I L
s
= u
(
=
u
= H
A
Wb
I
L
s
Svaka zatvorena strujna kontura poseduje sopstveni magnetni fluks
s
koji
potie od sopstvenog magnetnog polja. Poto je magnetna indukcija
srazmerna struji koja je stvara i sopstveni magnetni fluks bie joj srazmeran.
Koeficijent proporcionalnosti izmeu fluksa i struje koja ga je izazvala
naziva se induktivnost L, a jedinica za induktivnost je henri H.
Induktivnost provodnika zavisi od njegovog oblika i njegovih dimenzija, kao
i od magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se nalazi.
I=const. 0 = AI , 0 = Au , 0 = e
I A ~
t
I
L
t
e
A
A
=
A
Au
= Au
27
Ako je struja u kolu vremenski promenljiva i sopstveni fluks e se menjati u
vremenu. Zbog toga nastaje pojava samoindukcije.
15. MAGNETNA SVOJSTVA MATERIJALA
Prilikom unoenja nekog tela u nehomogeno magnetno polje, moe se na
podesan nain registrovati nastanak sile izmeu uneenog uzorka i datog
magnetnog polja. Sila koja pri tom nastaje zavisi od vrste uzorka. Ona moe
biti odbojna, kada nastaje spontana tenja da se uzorak izbaci iz magnetnog
polja, ili privlana, kada ista uvlai uzorak u deo prostora gde je polje jae.
U pogledu magnetnih osobina, svi materijali se dele u tri grupe:
1. Dijamagnetni materijali (dijamagnetici), kod kojih je magnetna
permeabilnost
1
neznatno manja od permeabilnosti vakuuma odnosno
r
<1, poto se unutranje magnetno polje suprotstavlja spoljanjem.
Takvi materijali su npr. voda, bizmut i bakar.
2. Paramagnetni materijali (paramagnetici), kod kojih je magnetna
permeabilnost neznatno vea od permeabilnosti vakuuma odn.
r
>1,
jer se unutranje magnetno polje poklapa sa spoljanjim. Takvi
materijali su npr. platina, vazduh i aluminijum.
Obe ove grupe materijala, koje nemaju znaajnijih primena za izgradnju
magnetnih kola, nazivaju se nemagnetnim materijalima, jer je kod njih
o
.
3. Feromagnetni materijali (feromagnetici), koji ine grupu
magnetnih materijala za izgradnju magnetnih kola, kod kojih je
magnetna permeabilnost znatno vea od permeabilnosti vakuuma
odnosno .
r
1 (od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada). Osim
mekog gvoa, u ovu grupu spadaju jo i kobalt, nikl i razne njihove
legure. Pretpostavlja se da poveanju unutranjeg polja doprinose
oblasti unutar feromagnetnih materijala, koji se nazivaju domeni.
Unutar feromagnetika domeni su haotino rasporeeni, zbog ega
ovakvi materijali nisu stalni magneti. Kad se ovakvi materijali nau u
spoljanjem magnetnom polju dolazi do spontane orijentacije njihovih
magnetnih domena u smeru polja.

1
Magnetna propustljivost
28
Za proraun magnetnog kola mora se poznavati zavisnost magnetne
indukcije B od jaine magnetnog polja H, koja je nelinearna i vieznana
funkcija. Takve krive se nazivaju krive magneenja ili histerezisne
krive.
Remanentni magnetizam B
r
nastaje zbog injenice to pri smanjenju jaine
magnetnog polja do nule, magnetna indukcija nee ieznuti (H=0, B=B
r
).
Da bi se smanjila magnetna indukcija do nule treba obezbediti magnetno
polje suprotnog smera tzv. koericitivno polje (H=-H
k
, B=0).
Za magnetne materijale kod kojih je jako izraen remanentni magnetizam
kaemo da imaju vei histerezis, zbog ega se mogu koristiti kao vetaki
magneti. To su tzv. magnetno tvrdi materijali. Materijali iji je
histerezis mali nazivaju se magnetno meki a koriste se za izradu jezgara
transformatora.
magnetno tvrdi materijali
magnetno meki materijali
Na nekoj vrednosti temperature svaki feromagnetik gubi svoje feromagnetne
osobine. Domeni se tada rue a feromagnetik prelazi u paramagnetik.
Temperatura na kojoj se gube feromagnetne osobine naziva se Kirijeva
taka.
29
Raunski zadaci
1. Kroz dugaak prav provodnik tee struja jaine 50 A. Kolika je
magnetna indukcija na rastojanju 5 cm od provodnika?
2. Beskonaan prav provodnik savijen je pod pravim uglom. Kroz
provodnik tee struja jaine 20 A. Nai magnetnu indukciju u taki A
na slici ako je r=5 cm.
3. Kolika je magnetna indukcija u centru tankog prstena kroz koji protie
struja jaine 10 A ako je poluprenik prstena 5 cm?
4. Koliki je poluprenik krune putanje protona u homogenom
magnetnom polju indukcije 15 mT ako je brzina protona 210
6
m/s?
Masa protona je 1,6610
-27
kg.
5. Prav provodnik kroz koji tee struja jaine 10 A nalazi se u
homogenom magnetnom polju indukcije 2 T. Linije sile magnetnog
polja normalne su na provodnik. Kolikom silom deluje polje na deo
provodnika duine 1 m?
6. Prav provodnik duine 10 cm kroz koji tee struja jaine 20 A nalazi
se u homogenom magnetnom polju indukcije 10 mT. Nai ugao
izmeu pravca vektora magnetne indukcije i provodnika ako na njega
deluje sila 10 mN.
7. Magnetni fluks kroz metalni ram ravnometno se menja od 0,1 Wb do
0 u toku 1 ms. Kolika je indukovana e.m.s. u ramu?
8. U nekom strujnom kolu se indukuje e.m.s. 24 V. Kolika je brzina
promene fluksa?
9. U kalemu induktivnosti 10 mH menja se ravnomerno jaina struje od
3,5 A do 1,5 A tokom 2 ms. Kolika e se e.m.s. indukovati u kalemu?
30
IV. N A I Z M E N I N E S T R U J E
16. NAIZMENINA STRUJA NASTANAK I KARAKTERISTIKE
Svako naelektrisano telo stvara oko sebe elektrino polje. Ako se neko
naelektrisano telo nae u tom polju, na njega deluju privlane ili odbojne
elektrine sile koje ga primoravaju da se kree. Pod uticajem elektrinog
polja elektroni se u metalnim provodnicima kreu u elektrinom polju. Poto
je polje uvek istog smera i elektrina struja je jednosmerna. Kada bi se iz
odreenih razloga smer elektrinog polja menjao, menjao bi se i smer struje.
Ovakva struja se naziva naizmenina.
Dobijanje:
Provodnik u obliku rama se obre u magnetnom polju ili se menja magnetno
polje, a ram miruje. Na krajevima rama se indukuje e.m.s. koja tera struju
kroz provodnik:
t
e
A
Au
=
U toku jednog obrtaja rama, elektrino polje i elektroni e dvaput promeniti
smer. Vreme obrtaja rama je period T. Broj obrtaja rama u toku jedne
sekunde je (linearna) frekvencija f.
31
| | Hz
T
f
1
=
Svakih 180
o
se menja smer struje u ramu. Prilikom obrtanja, ravan u kome
lei ram, zaklapa razliit ugao sa linijama sila magnetnog polja. Neka je taj
ugao na poetku obrtanja iznosio . Posle nekog vremena t on e iznositi
t+ .
Iz ovoga zakljuujemo da je t preeni ugao u radijanima tokom obrtanja
rama, pa je ugaona brzina kojom se ram obre (odn. kruna frekvencija).
(
= =
s
rad
T
f
t
t e
2
2
17. TRENUTNA, MAKSIMALNA, EFEKTIVNA I SREDNJA
VREDNOST NAIZMENINE STRUJE I NAPONA
Najvaniju ulogu u elektrotehnici igraju periodine veliine, koje se menjaju
po sinusnom ili kosinusnom zakonu. Poto su matematiki sinusna i
kosinusna funkcija najjednostavnije periodine funkcije, dobile su naziv
prostoperiodine funkcije.
32
Za neku veliinu (struju, napon, e.m.s) kaemo da je prostoperiodina, ako
se u vremenu menja po zakonu oblika sin(t+ ) ili cos(t+ ), gde su i
konstante.
Struja
Jaina struje je u poetku obrtanja rama jednaka nuli, i zatim postepeno raste
i posle etvrtine perioda dostie maksimalnu vrednost I
o
.
U toku naredne etvrtine perioda jaina struje postepeno odada ponovo do
nule, i u momentu T/2 struja promeni smer. Zatim raste do vrednosti I
o
,
koju dostie na kraju tree etvrtine perioda a potom opada do nule u
trenutku T, kada ponovo promeni smer. Time je zavren jedan ciklus. Ovaj
proces se periodino ponavlja.
Trenutna vrednost naizmenine struje se menja po sinusnom zakonu:
( )| | A t I i
o
e + = sin
poetna faza (poetni ugao pri rotaciji)
i trenutna vrednost naizmenine struje
Prilikom merenja, instrument pokazuje efektivnu vrednost struje (ili
napona). Efektivna vrednost se dobija preko koliine toplote.
2
o
ef
I
I =
Efektivna vrednost naizmenine struje jednaka je jaini stalne
jednosmerne struje koja u datom provodniku za isto vreme proizvede istu
koliinu toplote kao naizmenina struja.
Srednja vrednost naizmenine struje u toku jednog perioda bila bi nula,
pa se zato ona definie za polovinu perioda. To je ona stalna vrednost struje
pri kojoj za vreme T/2 kroz popreni presek provodnika protekne ista
koliina naelektrisanja kao i pri posmatranoj naizmeninoj struji.
Toplota je uvek prisutna i ne zavisi od smera struje. Zbog toga se efektivna
vrednost rauna za celu periodu.
33
Napon
Analogno struji, izraz za trenutnu vrednost naizmeninog napona bie:
( )| | V t U u
o
e + = sin
gde je U
o
maksimalna vrednost naizmeninog napona.
Efektivna vrednost naizmeninog napona se izraunava po formuli:
.
2
o
ef
U
U =
18. FAZORSKO PREDSTAVLJANJE NAIZMENINIH VELIINA
Fazor ili obrtni vektor je vektor stalnog intenziteta, iji je poetak fiksiran u
jednoj taki, oko koje on rotira u ravni konstantnom ugaonom brzinom .
Projekcija njegovog vrha na ordinatu (y-osu) ponaa se po sinusnom zakonu
tj. osciluje izmeu maksimalnih vrednosti. Taj dijagram se zove fazorski
dijagram, a x-osa se zove fazorska osa.
34
19. OSNOVNI ELEMENTI U KOLU NAIZMENINE STRUJE
U mreama sa vremenski promenljivim strujama koristi se veliki broj
elemenata razliite prirode (diode, tranzistori, otpornici, solenoidi,
kondenzatori, transformatori itd.).
otpornik
kalem (solenoid)
kondenzator
Kondenzator je sistem od dva (ili vie) provodnika naelektrisana istim
koliinama naelektrisanja razliitog znaka izmeu kojih je izolator.
Karakteristika svakog kondenzatora jeste njegov kapacitet. Kapacitet
kondenzatora zavisi od njegove geometrije i vrste dielektrika koji se nalazi
izmeu njegovih ploa. Jedinica za kapacitet kondenzatora je farad F.
| | F
U
q
C =
35
| | F
d
S
C c =
kapacitet ploastog kondenzatora
Naizmenina struja se po svojim osobinama znatno razlikuje od
jednosmerne. Tako npr. pomou jednosmerne struje moemo vriti
elektrolizu, a pomou naizmenine ne. Ili, ako u kolo jednosmerne struje
stavimo kondenzator, zakljuiemo da struja ne tee jer kondenzator
predstavlja beskonaan otpor za nju. Meutim, naizmenina struja moe tei
i pored prisustva kondenzatora u istom tom elektrinom kolu.
20. VRSTE OTPORA U KOLU NAIZMENINE STRUJE
1. termogeni (omski) otpor R - aktivan
2. induktivni otpor
2
X
L
3. kapacitivni otpor X
C

20.1. TERMOGENI OTPOR
Termogeni (omski) otpor nastaje usled pretvaranja elektrine energije u
toplotnu izazvanog sudarima elektrona i atoma provodnika. Ovaj otpor ne
zavisi od smera struje; isti je i za jednosmernu i za naizmeninu struju.
| | O =
S
l
R
Struja i napon su u fazi tj. istovremeno dostiu maksimalne i nulte vrednosti.
To znai, da je fazna razlika izmeu njih jednaka nuli ( 0 = ).

2
Induktivni i kapacitivni otpori su reaktivni.
36
20.2. INDUKTIVNI OTPOR
Naizmenina struja ima indukciono dejstvo. Ono potie usled toga to
promenom smera struje menja i magnetno polje koje ono stvara oko
provodnika. Ovo je naroito izraeno kod kalema (solenoida). Usled toga
svaki kalem induktivnosti L prua otpor proticanju naizmenine struje.
Elektrina energija se na induktivnom otporu pretvara u magnetnu, a takoe
se i magnetna energija ponovo vraa u elektrino. Zbog toga je induktivni
otpor reaktivan.
| | O = e L X
L
Induktivni otpor zavisi od induktivnosti kalema i krune frekvencije
naizmenine struje.
U trenutku kad se zatvori prekida u elektrinom kolu, napon na krajevima
dostie neometano maksimalnu vrednost posle etvrtine perioda. Usled
samoindukcije, jaina struje nee u istom vremenskom intervalu dostii
maksimalnu vrednost ve e kasniti etvrtinu perioda u odnosu na napon.
20.3. KAPACITIVNI OTPOR
Prisustvo kondenzatora u kolu naizmenine struje prouzrokuje postojanje
kapacitivnog otpora. Kapacitivni otpor zavisi od kapaciteta kondenzatora i
krune frekvencije naizmenine struje.
| | O
=
e C
X
C
1
37
Kondenzator ne proputa jednosmernu struju jer sadri u sebi izolator.
Elektrina energija se kod kapacitivnog otpora pretvara u elektrostatiku i
obrnuto; zato je kapacitivni otpor reaktivan.
U trenutku kada se ukljui prekida u elektrinom kolu, elektrina struja
poinje da tee u jednom smeru i usled toga se ploe kondenzatora
naelektriu raznoimeno. Koliina naelektrisanja na ploama e dostii
maksimalnu vrednost u trenutku kada struja promeni smer (t=T/2). U tom
trenutku e i napon izmeu ploa biti maksimalan, ali je jaina struje
jednaka nuli. Dakle, struja i napon su fazno pomereni i to tako da struja
prednjai za etvrtinu perioda.
21. RLC-KOLO. OMOV ZAKON ZA NAIZMENINU STRUJU.
NAPONSKA REZONANSA
RLC-kolo predstavlja rednu vezu otpornika, kalema i kondenzatora.
Razmotrimo situaciju kada se u elektrinom kolu nau redno vezana sva tri
tipa otpora.
38
Odgovarajui fazorski dijagram je:
Fazor ukupnog napona U jednak je vektorskom zbiru fazora pojedinanih
napona:
C L R
U U U U + + =
Intenzitet fazora ukupnog napona izraunava se pomou Pitagorine teoreme:
2 2
) (
C L R
U U U U + =
gde je, na osnovu Omovog zakona:
R I U
R
=
L L
X I U =
C C
X I U =
S druge strane, intenzitet fazora ukupnog napona iznosi:
Z I U =
-
gde je Z ukupan otpor u kolu naizmenine struje (impedansa):
2
2
1
|
.
|
\
|
+ =
e
e
C
L R Z

-
Izraz predstavlja Omov zakon za naizmeninu struju.
39
Interesantan je sluaj kada su induktivni i kapacitivni otpori meusobno
jednaki:
e
e
C
L
1
=
Tada impedansa ima najmanju vrednost Z=R. Jaina struje je tada najvea i
u fazi je sa naponom. Kae se da je u kolu nastala naponska rezonansa.
LC
1
2
= e
LC
f
rez
t 2
1
=
Tomsonov obrazac
U toku dana se u mrei naizmenine struje neprekidno ukljuuju i iskljuuju
pojedini delovi, pa se ukupna induktivnost i kapacitet menjaju. Zato moe da
nastane sluaj da se induktivni i kapacitivni otpor izjednae pa nastaje
naponska rezonansa, koja moe da izazove poremeaje u mrei (poveanje
struje i napona u pojedinim delovima mree). Zakljuujemo da je pojava
naponske rezonanse nepoeljna u tehnici jake struje (energetici). Meutim, u
tehnici slabe struje (elektronici) naponska rezonansa se veoma esto
primenjuje za pojaavanje signala.
22. SNAGA U KOLU NAIZMENINE STRUJE
trougao napona
trougao otpora
trougao snaga
40
U kolu naizmenine struje postoje tri snage:
1. Aktivna snaga P je neka korisna snaga, koja se javlja na termogenom
(aktivnom) otporu.
| | W R I I U P
R
= =
2
2. Reaktivna snaga P
X
elektrina energija koja se pretvara u
magnetnu ili elektrostatiku i obrnuto.
| | VAr X I I U P
X X
= =
2 --
3. Prividna snaga P
S
neka ukupna energija kojom raspolae izvor.
| | VA Z I I U P
S
= =
2 ---
Faktor snage cos govori o odnosu aktivne (korisne) i prividne (ukupne)
snage:
s
P
P
= cos
idealan sluaj cos=1 (P=P
S
) sva elektrina energija je utroena na
elektrini rad (to je teko postii)
realan sluaj cos=0.8 80% ukupne elektrine energije se pretvara u
aktivnu, a 20% se gubi na stvaranje magnetnog polja
23. VIEFAZNI SISTEMI
Viefazne (ili polifazne) naizmenine struje, koje je ostvario Nikola
Tesla 1887. godine imaju i drugih prednosti
3
: stvaraju obrtno magnetno polje
koje se koristi kod elektromotora, ekonominije su za prenos na velike
daljine itd. Zbog ovoga su mnogo znaajnije od jednofazne (monofazne)
naizmenine struje i danas se uglavnom one i koriste.

--
Jedinica za reaktivnu snagu je volt amper reaktivni Var, ali je dimenziono jednak vatu W.
---
Jedinica za prividnu snagu je volt amper.
3
u odnosu na dosadanju jednofaznu naizmeninu struju, koja je prouavana
41
23.1. TROFAZNI SISTEMI
Trofazne naizmenine struje se stvaraju tako to se na obrtnom delu
generatora rotoru nalaze tri jednaka rama (u daljem tekstu fazni namotaji)
prostorno pomerena za treinu punog ugla tj. za 2/3 (ili 120
o
). Rotor je
smeten u magnetnom polju nepokretnog dela statora.
Pri obrtanju rotora stalnom ugaonom brzinom, u svakom namotaju e
se indukovati po jedna naizmenina e.m.s sinusnog oblika, iste frekvencije i
maksimalne vrednosti. S obzirom na prostornu pomerenost faznih namotaja
za tano 2/3, ove indukovane e.m.s. bie vremenski pomerene za tano T/3.
Izrazi za njihove trenutne vrednosti bie:
t E e e sin
0 1
=
|
.
|
\
|
=
3
2
sin
0 2
t
et E e |
.
|
\
|
=
3
4
sin
) 3
t
et E e
Matematiki se moe potvrditi da je u svakom trenutku algebarski zbir ove
tri e.m.s. jednak nuli:
e
1
+ e
2
+ e
3
= 0.
42
23.2.VEZIVANJE TROFAZNIH SISTEMA
Pri praktinoj proizvodnji trofazne struje rotor elektrinog generatora koji ih
stvara nema samo tri namotaja, ve tri kalema sa velikim brojem namotaja.
Oni mogu biti vezani na dva naina:
1. veza u zvezdu
2. veza u trougao
23.2.1. VEZA U ZVEZDU
I
1
,I
2
,I
3
linijske struje
I
f1
,I
f2
,I
f3
fazne struje
U
12
,U
23
,U
31
linijski naponi
U
f1
,U
f2
,U
f3
fazni naponi
Fazne struje su struje koje teku kroz faze, a linijske struje su struje koje
prolaze kroz provodnike koji odvode struju iz generatora.
Fazni napon je napon izmeu nule i faze, a linijski napon je meufazni
odn. vlada izmeu dve faze.
Kod veze u zvezdu, linijske i fazne struje su iste.
43
1 1 f
I I =
2 2 f
I I =
3 3 f
I I =
Linijski i fazni naponi su razliiti. Linijski naponi su jednaki faznoj razlici
faznih napona.
2 1 12 f f
U U U =
3 2 23 f f
U U U =
1 3 31 f f
U U U =
Ako je sistem simetrian (sve faze iste), onda je I
o
=0.
3 2 1
I I I I = = =
31 23 12
U U U U = = =
3 2 1 f f f f
I I I I = = =
3 2 1 f f f f
U U U U = = =
f
I I =
3 =
f
U U
Za simetrian sistem, linijski naponi su vei od faznih za 3 puta. Obino je
fazni napon 220 V, a linijski 380 V.
23.2.2. VEZA U TROUGAO
44
Trougao (uopte poligon) nastaje ako na kraj prvog provodnika veemo
poetak drugog, a na kraj zadnjeg poetak prvog.
Linijski i fazni naponi su isti.
12 1
U U
f
=
23 2
U U
f
=
31 3
U U
f
=
Linijske i fazne struje su razliite. Linijske struje su jednake faznoj razlici
faznih struja.
3 1 1 f f
I I I =
1 2 2 f f
I I I =
2 3 3 f f
I I I =
Za simetrian sistem:
f
U U =
3 =
f
I I
Linijske struje su vee od faznih za 3 puta.
23.3. SNAGA TROFAZNIH SISTEMA
Sabiranjem snaga sve tri faze dobija se snaga trofazne naizmenine struje.
3 3 3 2 2 2 1 1 1
cos cos cos
f f f f f f
I U I U I U P + + =
Ako je sistem simetrian tj. sve tri fazne struje i napona jednaki, aktivna
snaga trofaznog sistema bie:
cos 3 =
f f
I U P
veza u zvezdu:
cos 3 cos
3
3 = = I U I
U
P
45
veza u trougao:
cos 3 cos
3
3 = = I U
I
U P
Snaga trofaznog sistema ne zavisi od naina vezivanja.
Raunski zadaci
1. Izraunati period naizmenine struje ukoliko je frekvencija 50 Hz.
2. Koliko iznosi period naizmenine struje ako je kruna frekvencija 157
rad/s ?
3. Trenutna vrednost naizmenine struje koja tee u jednom kolu iznosi
12 A. Odrediti maksimalnu vrednost struje ako vremenski ugao iznosi
30
o
.
4. Naizmenina struja ima jainu i=4sin376t i prolazi elektrinom pei
otpora 500 . Kolika je frekvencija i kolika je maksimalna i efektivna
vrednost struje i napona?
5. Napisati izraz za trenutnu vrednost naizmenine struje u etvrtoj
sekundi, ako je efektivna vrednost struje 4 A, a period 628 s,
uzimajui da je poetna faza jednaka nuli.
6. Efektivna vrednost naizmenine struje iznosi 2 A. Kolika je njena
maksimalna vrednost?
7. Efektivna vrednost naizmenine struje koja protie kroz vlakno
sijalice iznosi 1,1 A. Vremenski ugao iznosi 30
o
, a otpor niti sijalice
200 . Odrediti maksimalnu vrednost naizmeninog napona na
krajevima vlakna sijalice.
8. Odrediti trenutnu vrednost struje i=102sin(t+/4) u trenutku t=T/8.
9. U kom trenutku je napon u=100cos(t-/4) jednak nuli?
10.Nacrtati fazorski dijagram napona ako je u=u
o
sin(t+/4).
11.Nacrtati fazorski dijagram struje ako je i=i
o
sin(t- /2).
12.Induktivni otpor kalema u kolu naizmenine struje perioda 10
-3
s
iznosi 80 . Kolika je induktivnost tog kalema?
13.Koliki je induktivni otpor ako je maksimalni napon 100 V a efektivna
vrednost struje 20 A i kolika je induktivnost ako je kruna frekvencija
100 rad/s?
14.Kalem ima induktivnost 0,016 H. Izraunati induktivni otpor kalema
pri proticanju naizmenine struje frekvencije 50 Hz.
46
15.Kapacitet kondenzatora prikljuenog u kolo naizmenine struje
frekvencije 200 Hz iznosi 10
-6
F. Koliki je njegov kapacitivni otpor?
16.Koliki je kapacitet kondenzatora koji se nalazi u kolu naizmenine
struje kroz koje tee struja od 5 A ako je napon u=1602sin 100t.
17.Kroz kondenzator kapaciteta 20 F prolazi struja 0,1 A frekvencije
100 Hz. Na koliki je napon prikljuen kondenzator?
18.Otpornik termogenog otpora 100 , induktivni kalem induktivnosti
0,1 H i kondenzator kapaciteta 10 F vezani su na red i prikljueni na
izvor naizmenine struje napona 220 V i frekvencije 50 Hz. Odrediti:
a) impedansu ovog kola, b) jainu struje koja protie kroz ovo kolo, c)
napone U
R
, U
L
i U
C
, d) rezonantnu frekvenciju kola i e) jainu struje
pri rezonanciji.
19.Kroz rednu vezu otpornika otpora 150 i kondenzatora kapaciteta
200 F, koja je prikljuena na napon od 500 V, protie struja od 2 A.
Odrediti krunu frekvenciju.
20.Odrediti rezonantnu frekvenciju kod redne veze otpornika otpornosti
10 , kalema induktivnosti 0,02 H i kondenzatora kapaciteta 507,2 F
i izraunati struju u kolu i napone na krajevima kalema i kondenzatora
ako je napon gradske mree 220 V.
21.Kolika mora biti kruna frekvencija koja protie kroz LC kolo
induktivnosti 2 H i kapaciteta 0,8 mF, da bi ono bilo u naponskoj
rezonansi?
22.Kolo je redno vezano sa termogenim otporom od 40 i
kondenzatorom. Koliki je kapacitet nepoznatog kondenzatora ako pri
frekvenciji od 50 Hz i naponu od 220 V struja u kolu mora biti 2 A?
23.U kolu naizmenine struje od 380 V i frekvencije 50 Hz nalazi se
omski otpor od 100 i kalem induktivnosti 0,2 H spojeni u seriju.
Kolika je efektivna i maksimalna vrednost struje koja prolazi kolom?
24.Izraunati aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu u kolu sa otporom 20
koji je prikljuen na napon 200 V.
25.Odrediti faktor snage ako je napon 110 V, jaina struje 12 A i snaga
800 W.
26.Tri jednaka otpora od po 50 vezana su : a) u trougao, b) u zvezdu i
prikljuena na linijske napone od 380 V. Izraunati fazne i linijske
struje u oba sluaja.
47
V. E L E K T R I N E M A I N E
Elektrine maine su pretvarai energije koji rade na principu Faradejevog
zakona elektromagnetne indukcije.
( )
t
S B S B
t
S B
t
e
A
A + A
=
A
A
=
A
Au
=
Dele se na:
- transformatore (statika elektromagnetna indukcija W
el1
W
el2
)
- rotacione maine (generatori i elektromotori)
Svaka maina ima magnetni deo, koji je u obliku jezgra od feromagnetnih
materijala (meko gvoe) i elektrini deo, koji je u obliku dva ili vie
namotaja, koji mogu biti meusobno nepokretni (transformator) ili pokretni
(elektromotor). Za magnetni deo maine se koriste dinamo limovi (meko
gvoe) debljine 0,65 mm, zbog spreavanja vrtlonih struja. Za elektrine
delove koristi se bakar u obliku ice ili trake.
Prema snazi elektrine maine se dele u etiri klase:
1. mikromaine (P<0,5 kW)
2. maine male snage (0,5 kW<P<10 kW)
3. maine srednje snage (10 kW<P<250 kW) i
4. maine velike snage (P>250 kW) (npr. transformatori).
24. TRANSFORMATORI
Transformatori su elektrine maine koje elektrinu energiju jednog
napona i struje pretvaraju u elektrinu energiju neke druge vrednosti napona
i struje. Pri tome je izlazna energija neto manja od ulazne, jer se u
transformatoru javljaju gubici tj. deo elektrine energije se pretvara u
toplotnu. Ti gubici su veoma mali, mogu da budu i do 2%.
48
Transformatori se koriste:
1
o
pri prenosu elektrine energije na izlazu iz generatora potrebno je
poveati napon da bi se smanjila struja, a time i Dulovi gubici u vodovima
koji su srazmerni kvadratu struje;
2
o
pri potronji elektrine energije potrebno je sniziti visok napon u
vodovima na mrei.
Prema tome, da li podiu ili sputaju napon, transformatori mogu biti uzlazni
i silazni.
Princip rada transformatora
Rad transformatora se zasniva na principu elektromagnetne indukcije. On
se sastoji iz gvozdenog magnetnog kola, sastavljenog iz tankih gvozdenih
limova i dva navoja na magnetnom kolu primara i sekundara.
m
I
I
U
U
N
N
p
s
s
p
s
p
= = = prenosni odnos transformatora
Kada kroz primar protie naizmenina struja koja stvara promenljivo
magnetno polje, tada se u sekundaru javlja indukovana e.m.s. Poto je struja
primara naizmenina i fluks koji ona stvara bie promenljiv.
49
Vrste transformatora
a) jednofazni
b) trofazni
c) merni
d) regulacioni (varijak)
e) autotransformatori (razdelnici napona)
U trofaznim transformatorima primarni odnosno sekundarni navoji mogu
biti vezani u zvezdu ili u trougao.
U elektrinim merenjima se upotrebljavaju merni jednofazni i trofazni
transformatori, koji se primenjuju u merenjima struje, napona, snage i
energije, a poznati su pod nazivom strujni i naponski merni transformatori.
Regulacioni transformatori se upotrebljavaju u elektrinim postrojenjima i
elektranama.
Autotransformatori imaju samo jedan namotaj (primar) i koriste se za
sniavanje napona pri merenjima i u laboratorijama.
Gubici u transformatoru
Gubici u transformatoru mogu biti dvojaki:
1. gubici u bakru odn. navojima (Dulovi gubici)
2. gubici u gvou odn. magnetnom kolu njih ima dve vrste:
a) vrtlone struje
b) histerezisni gubici.
Da bi se smanjili gubici usled vrtlonih struja, jezgro transformatora
(magnetno kolo) se pravi od dinamo-limova, koji su meusobno izolovani i
spojeni u pakete.
Histerezisni gubici se smanjuju, ako je povrina histerezisne krive manja
odn. ako se koriste magnetno meki materijali
4
.
Hlaenje transformatora
a) suvo (vazduno)
b) uljno

4
Vidi 15. Magnetna svojstva materijala
50
Pri hlaenju vazduhom uglavnom se koristi prirodno strujanje vazduha, koje
se sastoji u tome da zagrejan vazduh okoline transformatora, kao rei, tei
da se penje i da usupa mesto hladnijem. Hlaenje uljem sastoji se u tome da
se transformatorsko magnetno kolo sa navojima stavi u transformatorski sud
u kome se ulje zagreva i cirkulie slino vazduhu.
25. ROTACIONE ELEKTRINE MAINE
U rotacione elektrine maine spadaju:
- generatori
- elektromotori (ili obino samo motori).
Prema mehanikim funkcijama osnovni delovi rotacionih maina su rotor
(pokretni deo) i stator (nepokretni deo). Prema elektrinim funkcijama
delovi su induktor i indukt. Induktor slui za stvaranje magnetnog fluksa,
a indukt je deo u kome se indukuje napon.
Rotacione maine se prema brzini obrtanja rotora dele na sinhrone i
asinhrone.
51
26. ASINHRONE MAINE
Kao i sve druge maine, asinhrone maine su reverzibilne tj. mogu da rade i
kao generatori i kao motori, ali se mnogo ee primenjuju kao motori.
26.1. KONSTRUKCIONI SASTAV ASINHRONIH MOTORA
Osnovni konstrukcioni delovi asinhronih motora su nepokretni deo stator i
pokretni deo rotor.
Stator je u obliku upljeg valjka od lameliranog gvoa (meusobno
izolovanih limova), iji je unutranji obod iljebljen. U ljebovima se nalaze
navoji od izolovanih bakarnih provodnika, koji mogu biti jednofazni i
trofazni. Kroz navoje se dovodi naizmenina struja i kod trofaznog
asinhronog motora se stvara obrtno magnetno polje.

Rotor je u vidu gvozdenog valjka od lameliranog gvoa du ijeg omotaa
su ljebovi u koje se smetaju izolovani provodnici navoja rotora. Rotor se
52
izrauje na dva naina: sa prstenovima (klizno-kolutni tj. sa namotanim
rotorom) ili kavezni (sa kratko spojenim rotorom). Kod kaveznih su
provodnici u vidu tapova koji se smetaju u ljebove i onda se pomou dva
metalna obrua kratko spoje sa svake strane.
Ostali delovi su:
- oklop motora,
- ventilator i
- vratilo rotora.
26.2. OBRTNO MAGNETNO POLJE
Obrtno magnetno polje je posledica trofazne naizmenine struje. U statoru
postoje tri fazna namotaja prostorno pomerena za ugao od 120
o
, kroz koje
teku trofazne naizmenine struje. Te tri struje su iste po amplitudi, ali su
prostorno pomerene za isti vremenski ugao.
t I i
o
e sin
1
=
|
.
|
\
|
=
3
2
sin
2
t
et I i
o
|
.
|
\
|
=
3
4
sin
3
t
et I i
o
Ove tri struje, koje se razlikuju u fazi, obrazuju rezultujue magnetno polje
koje se obre nekom ugaonom brzinom. Rezultujui vektor magnetne
indukcije
r
B
je stalnog intenziteta, a obrtnog pravca, pa se zato naziva obrtno

magnetno polje. Obrtanja u materijalnom smislu nema, samo se okree
53
magnetna pobuda (polje) zbog naizmeninog smanjivanja, poveavanja i
promene smera trofaznih struja kroz namotaje.
Brzina kojom se obre vektor magnetne indukcije naziva se sinhrona
brzina n
s
i odgovara ritmu promene trofazne struje tj. iznosi 50 Hz = 50 ob/s
= 3000 ob/min.
26.3. PRINCIP RADA TROFAZNOG ASINHRONOG MOTORA
Namot statora prikljuuje se na napon mree usled ega kroz njega potee
struja. Trofazne struje u trofaznim namotima obrazuju obrtno magnetno
polje. Obrtni magnetni fluks ovog polja preseca provodnike iz statora i
rotora. U statoru se zbog toga indukuje protivnapon, koji odrava ravnoteu
mree u naponu ili kontraelektromotornu silu, koja predstavlja glavno
ogranienje prekomernoj struji statora. Iz istih razloga u namotu rotora se
indukuje e.m.s. koja prouzrokuje struju rotora. Poto se provodnici rotora,
kroz koje tee struja, nalaze u magnetnom polju, na njih e delovati
elektromagnetna sila intenziteta F=BIl, koja tei da obrne rotor u smeru
obrtanja magnetnog polja.
Ako bi se rotor okretao sinhronom brzinom odn. brzinom magnetnog polja,
ne bi postojalo presecanje provodnika i magnetnih linija sila, pa ne bi bilo ni
promene fluksa, ni indukovanja e.m.s, ni struje rotora, ni elektromagnetne
sile na provodnike rotora, pa ni obrtanja rotora. Zato rotor mora da se okree
manjom brzinom od sinhrone, koja se naziva asinhrona brzina n. Razlika
izmeu sinhrone i asinhrone brzine naziva se klizanje s i obino se izraava
u procentima u odnosu na sinhronu brzinu.
% 100
=
s
s
n
n n
s
U nominalnom reimu rada klizanje najee iznosi 4-9%. Klizanje je
najvee pri putanju motora u rad, jer je tada asinhrona brzina jednaka nuli
(rotor stoji).
54
26.4. PUTANJE U RAD TROFAZNOG ASINHRONOG MOTORA
Pri putanju u rad asinhronog motora, struja koja se javlja u rotoru je
nekoliko puta vea od normalne radne struje rotora. Tada je struja statora
nekoliko puta (3-5) vea od nominalne, pa se pri putanju motora javlja
strujni udar koji je opasan za mreu. Zato je potrebno ograniiti veliku
polaznu struju rotora, to se izvodi na dva naina:
1. vezivanjem otpora u kolo rotora kod klizno-kolutnih asinhronih
motora. Prilikom putanja u rad otpornost trofaznog otpornika se
podesi na maksimalnu da bi struja bila to manja, pa se tokom zaleta
postepeno smanjuje, a na kraju zaleta moe potpuno da se iskljui
odn. da se namot kratko spoji.
2. smanjenjem indukovane e.m.s. rotora u trenutku putanja u rad,
to se radi kod kaveznih motora. U praksi se to izvodi tako to se
namot statora, koji je u nominalnom reimu rada vezan u trougao, pri
putanju u rad prevezuje u zvezdu. Tada se na krajevima svakog
faznog namotaja napon smanji 3 puta, a struja jo 3 puta odn.
ukupno 3 puta. Ureaj pomou koga se to postie naziva se starter ili
preklopka zvezda-trougao. Uslov za njegovu primenu je da motor u
nominalnom reimu rada radi u vezi trougao i da je zalet rastereen.
Mehaniki trzaj koji je pri direktnom putanju u rad takoe veliki,
smanjuje se na ovaj nain 3 puta.
26.5. JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR
Jednofazni asinhroni motor se razlikuje od trofaznog po tome to na
statoru ima jedan fazni namot koji zauzima oko 2/3 obima statora. Namotaj
rotora je isti kao kod trofaznog, to znai klizno-kolutni ili kavezni.
Magnetno polje koje stvara naizmenina struja statora nije obrtno ve je
statiko i pulsirajue. Dokazano je da takvo magnetno polje moe da se
rastavi na dva polja upola manjeg intenziteta, koja se obru u suprotnim
smerovima. U svakom trenutku njihov zbir daje intenzitet pulsirajueg
magnetnog polja.
Pulsirajui fluks indukuje u navojima rotora e.m.s. koja prouzrokuje struju
rotora. Svako od dva magnetna polja deluje na provodnik sa strujom
elektromagnetnom silom istog intenziteta, a suprotnih smerova, tako da rotor
55
jednofaznog asinhronog motora stoji. Tek ako se mehanikom silom rotor
pokrene u jednom smeru, nastavie da rotira kao motor koji ima jedno
magnetno polje. Poto je mehaniko pokretanje nepraktino, obino se
jednofazni motor snabdeva pomonim namotom PN i predspojnom spravom
PS, koja se vezuje na red sa pomonim namotom. Kao predspojna sprava
najee se koristi kondenzator, a moe i kalem ili otpornik.
27. MAINE ZA JEDNOSMERNU STRUJU
Delovi:
1. Stator je u obliku valjka od punog gvoa i na njemu su sa unutranje
strane privreni magnetni polovi oko kojih se nalazi pobudni namot
na koji se prikljuuje jednosmerni napon.
2. Rotor je isto u obliku valjka napravljenog od paketa limova koji po
spoljanjem obodu formiraju ljebove. Namotaj rotora je kratko
spojen (kavezni).
3. Komutator ini kolektor i etkice. Kolektor je uplji valjak
sastavljen od ploica koje se nazivaju lamele i najee je izraen od
mesinga. Lamele su meusobno izolovane a i od susednih provodnih
delova. Kolektor se nalazi na osovini rotora na izolovanom valjku.
Kolektor se okree zajedno sa rotorom.
U tano odreenoj zoni, koja se naziva neutralna zona, nalaze se
ugljene (grafitne) dirke, koje se nazivaju etkice. One su fiksirane.
27.1. PRINCIP RADA GENERATORA JEDNOSMERNE STRUJE
Jednosmerna struja pobudnog namota statora stvara stalno magnetno polje.
Rotor se okree u tom magnetnom polju i usled dinamike indukcije, u
njegovim provodnicima se stvara e.m.s. Sve elektromotorne sile pod jednim
polom su istog smera, a pod drugim suprotnog smera.
E.m.s. pod jednim polom se sabiraju i njihova ukupna vrednost se dobija na
etkicama.
56
Vrednost e.m.s. u jednom namotaju se menja od nule, kada je kontura
normalna na magnetne linije sila, preko maksimalne, kada je kontura
paralelna osi polova, pa ponovo do nule. Struja menja intenzitet, ali ne
menja smer i to je pulsirajua struja. Ona izaziva iste efekte kao
naizmenina struja. Da bi izbegli pulsirajuu struju, ubacujemo jo koji ram i
dobija se poravnata struja.
27.2. GUBICI KOD GENERATORA
Kod generatora jednosmerne struje se javlja vie vrsta gubitaka. Oni mogu
biti mehanike, magnetne i elektrine prirode.
1. mehaniki gubici trenje u leitima rotora (deo energije se pretvara
u toplotu)
2. magnetni gubici zbog postojanja struja koje su promenljive u kolu,
dolazi do namagnetisavanja i razmagnetisavanja kola. Zato je
potrebno uloiti energiju koja je jednaka povrini histerezisne krive
(ta energija se pretvara u toplotu). Zato se materijali prave od gvoa.
3. elektrini gubici potiu iz dva razloga:
- protok struje kroz unutranje kolo zbog omskog otpora proizvodi
toplotu
- promenljiva magnetna polja proizvode pojavu indukovanja struje u
svim metalnim provodnicima (vrtlone struje). Zato treba izbegavati
masivne metalne delove. Vrtlone struje bi bile toliko jake da bi
mogle istopiti generator kada bi bio masivan.
Ovi gubici dostiu 10% ukupne energije koju stvara generator.
57
VI. E L E K T R I N A M E R E N J A
Izmeriti neku veliinu znai utvrditi koliko se odgovarajua jedinica mere
sadri u njoj. Predmet merenja su veliine (sve ono to moe da se menja).
Merenja mogu biti:
- neposredna (direktna) i
- posredna (indirektna).
Direktna merenja su ona kod kojih se vrednost merene veliine dobija
neposredno ili poreenjem sa fizikom veliinom iste prirode, npr. merenje
napona pomou voltmetra. Indirektna merenja su ona kod kojih se brojna
vrednost merene veliine dobija nekom matematikom relacijom, a mere se
fizike veliine drugaije prirode, npr. merenje snage na osnovu merenja
napona i struje.
Veliine mogu biti merljive, odredljive i procenjive. Merljive su one na koje
se moe primeniti zakon jednakosti i: ms, duina, ina struje...
Odredljive su one na koje se ne moe primeniti zakon jednakosti, ali ne i
sabiranja: temperatura, potencijal... Procenjive su one na koje se ne moe
primeniti ni zakon jednakosti ni sabiranja, ve se moe izvoditi subjektivna
ocena: lepota, inteligencija, glupost
28. ELEKTRINI MERNI INSTRUMENTI
Elektrini merni instrumenti su ureaji u kojima se ostvaruje interakcija
merene veliine i dela instrumenta koji se pokree pod uticajem te veliine.
Ovaj deo ureaja je kretni sistem.
Elektrine merne instrumente, prema korienju razliitih dejstava elektrine
struje, moemo podeliti na one koje koriste: magnetna, toplotna, hemijska,
elektrostatika, indukciona i druga dejstva elektrine struje. Uglavnom se
koriste instrumenti sa magnetnim i indukcionim dejstvom elektrine struje i
oni obrazuju grupu tzv. elektromehanikih instrumenata, koji rade na
principu transformacije dovedene elektrine energije u mehaniko kretanje.
58
Osnovni delovi elektrinih mernih instrumenata:
1. Kutija instrumenta (kuite) titi njegov mehanizam od praine,
vlage, mehanikih udaraca itd. Izrauje se najee od drveta ili
bakelita.
2. Ureaj za oitavanje brojne vrednosti merene veliine sastoji se
od:
- skale i
- kazaljke.
Skala moe biti linearna (podeoci ravnomerno rasporeeni) ili
kvadratna i logaritamska (podeoci neravnomerno rasporeeni).
Kazaljka se pravi u dva oblika:
- oblik strelice, za gruba pogonska merenja
- oblik noa, za precizna laboratorijska merenja.
Kod nekih galvanometara se koristi svetlosni snop.
Oitavanje moe biti i direktno pomou digitalnih instrumenata.
3. Sistem za uvrivanje i uravnoteavanje pokretnog dela
4. Sistem za priguivanje (umirivanje) kazaljke
Priguivanje se vri na dva naina:
59
a) za kazaljku se privrsti klip sa cilindrom (vazduni priguiva)
b) kazaljka se stavi u blizini stalnog magneta koji indukuje struju u
kazaljci; ona tei da se suprotstavi uzroku nastanka, te se interakcijom
magnetnog polja magneta i kazaljke priguuju oscilacije i zaustavlja
kazaljka (tzv. elektromagnetni priguiva).
elektromagnetno priguenje vazduno priguenje
5. Mehanizam za pretvaranje elektrine energije u mehaniku ili
neku drugu koju moemo oitati.
Oznake na instrumentima
I. Oznake za vrstu struje
__ jednosmerna struja
naizmenina struja
i jednosmerna i naizmenina struja
II. Oznake za poloaj rada:
uspravan poloaj
horizontalan poloaj
Z
kosi poloaj
60
III. Oznake za ispitni napon:
ispitni napon (u kV)
neispitani napon
IV. Oznake za veliinu koju instrument meri:
A Ampermetar
V Voltmeter
G Galvanometar
W Vatmetar
Ommetar
Hz Hercmetar
V. Oznake prema principu rada:
Instrument sa pokretnim kalemom
Instrument sa pokretnim gvoem
Termiki instrument (Instrument sa vruom icom)
Elektrodinamiki instrument
Indukcioni instrument
Vibracioni instrument
61
VI. Posebne oznake:
zavrtanj za nulti poloaj
stezaljka za uzemljenje
! upozorenje na uputstvo
Osnovni parametri elektrinih mernih instrumenata:
1. Merni opseg (A
m
), pokazuje za koje merene vrednosti instrument
moe tano da meri, npr. 0-250 V, 0-10 A...
2. Konstanta instrumenta (C), daje vrednost jednog podeoka u
jedinicama merene veliine.
C=A
m
/N
N broj podeoka na skali
3. Tanost govori o tome koliko instrument najblie moe da odredi
vrednost merene veliine u odnosu na njenu pravu vrednost. Klasa tanosti
pokazuje koliku procentualnu greku ini dati instrument.
4. Osetljivost S=1/C
to je osetljivost instrumenta vea, to se njime mogu meriti manje vrednosti
merene veliine.
5. Ispitni napon, govori koliki najvei napon moe da se posti kroz
instrument, a da ne doe do probijanja van instrumenta.
62
6. Unutranji otpor , omski otpor kalema.
7. Histerezis je veliina greke mernog instrumenta koja nastaje na
izlazu, kada se mernoj vrednosti prilazi bilo njenim smanjenjem ili
poveanjem. Izazivaju ga zaostaci magnetne energije, efekti trenja ili
elastine deformacije.
Greke pri merenju
Greke mogu biti grube, sistematske i sluajne.
Grube greke nastaju zbog neznanja ili nepanje onoga ko meri.
Sistematske greke nastaju zbog nesavrenosti instrumenata i mernih
metoda. Ne mogu se otklanjati ponovnim merenjima, ve samo korienjem
tanijih metoda.
Sluajne greke nastaju zbog razloga koji se pojavljuju tokom merenja, a
koji se ne mogu predvideti. One se eliminiu tako to se vri vie merenja i
kao rezultat se uzima srednja vrednost.
29.1. INSTRUMENT SA POKRETNIM KALEMOM
Principijelna ema instrumenta sa pokretnim kalemom
63
1. polovi permanentnog magneta
2. polni nastavci od mekog gvoa
3. valjkasto jezgro od mekog gvoa
4. kretni kalem (kroz koji protie struja)
Prenik jezgra je neto manji od prenika otvora, tako da je izmeu polnih
nastavaka i jezgra uski vazduni prostor, u kome je veoma jako magnetno
polje. U tom polju se kree kretni kalem, koji je kod veine istrumenata te
vrste namotan na laki aluminijumski okvir.
Struja se dovodi u kalem kroz spiralna, meusobno izolovana pera, koja
istovremeno slue za vraanje kazaljke na nulu kada struja ne protie.
Kada kroz pokretni kalem protie elektrina struja, na njega deluje elektrini
obrtni moment, pod ijim se uticajem on obre srazmerno veliini struje.
Otklon kazaljke je, prema tome, srazmeran veliini merene struje, pa je
skala linearna.
Kalem se kree u polju stalnog magneta, pa e se i kazaljka pomerati levo ili
desno, u zavisnosti od smera merene struje.
Instrumenti sa pokretnim kalemom slue iskljuivo za merenje
jednosmernih vrednosti struje i napona.
Kod naizmenine struje iz mree, smer se promeni 100 puta u sekundi. Zbog
toga bi se kalem morao zaokrenut 50 puta udesno i 50 puta ulevo u toku
jedne sekunde. On, meutim, nije u stanju da to izvede, zbog svoje inercije,
te ostaje u nultom poloaju oko kojeg vri vie ili manje primetne oscilacije.
Priguenje instrumenta je elektromagnetsko. Okvir od aluminijuma na
kome je namotan kretni kalem je ustvari kratko spojeni navoj koji se
Lencovim pravilom suprotstavlja promeni smera kretanja kalema tj.
oscilovanja u krajnjem poloaju.
Klasa tanosti: kao laboratorijski 0,1 % greke, a kao pogonski 1% greke
Spadaju u klasu skupljih instrumenata, a najee se upotrebljavaju od svih
instrumenata.
Koriste se i kao balistiki galvanometar, fluksmetar i kao tangentna busola.
64
Loa osobina im je ta to su osetljivi na udare i preoptereenja i raspolau
sopstvenom induktivnou koja nije zanemarljiva (reda mikrohenrija pa i
milihenrija).
Galvanometri
Galvanometri su vrlo osetljivi instrumenti, koji slue za merenje vrlo malih
struja i napona (reda veliine: za struje do 10
-11
A, odnosno za napone do
10
-7
V). Oni se prvenstveno upotrebljavaju u laboratorijskim merenjima, a
naroito kao nul-instrumenti za uravnoteavanje mernih mostova i
kompenzatora.
Balistiki galvanometar, pored upotrebe u balistici, upotrebljava se za
merenje kapaciteta i meuinduktiviteta i za razna magnetna merenja. U
novije vreme, za magnetna merenja, umesto balistikog galvanometra, sve
se vie koristi fluksmetar.
29.2. TERMIKI INSTRUMENTI
Termiki merni instrument ili instrument sa vruom icom spada u najstarije
merne instrumente.
Princip rada termikih instrumenata se zasniva na fizikoj pojavi da se
poveanjem temperature metali ire, pri emu je rastezanje srazmerno
dovedenoj koliini toplote odnosno povienju temperature.
Za komad ice (koju zagrejemo) moemo pisati:
l=l
0
(1+t),
gde je:
l duina zagrejane ice (na temperaturi t),
l
0
duina ice na 0
o
C,
termiki koeficijent linearnog izduenja i
t temperatura.
Ako se ica zagreva tako to kroz nju prolazi struja, onda se moe napisati
da je promena duine srazmerna kvadratu struje:
l = kI
2
,
65
gde je:
k konstanta u koju je uzet u obzir termiki koeficijent linearnog izduenja
i otpor ice R.
Iz ove formule se vidi da je skala kvadratna.
Principijelna ema termikog instrumenta
1. vrua ica
2. ploa instrumenta
3.
4. nosai vrue ice
5. pomona ica
6. pomoni nosa
7. valjak sa svilenom niti
Vrua ica kroz koju prolazi merena struja razapeta je izmeu nosaa, koji
su privreni na metalnoj ploi instrumenta. Na vruu icu je privrena
pomona ica. Na pomonu icu je privrena pomona nit omotana oko
malog valjka, koji se nalazi na osi instrumenta, na koji je privrena
kazaljka. Kada kroz vruu icu protie struja, ona se zagreva i istee
srazmerno kvadratu struje. Ceo sistem pomie vruu icu prema dole, to
zavrti valjak a time i kazaljku.
Vrua ica se mora praviti od materijala sa visokom takom topljenja i ovi
instrumenti su veoma osetljivi na previsoke vrednosti struje.
66
Termiki instrumenti slue za merenje jednosmerne i naizmenine struje.
Upotrebljavaju se kao voltmetri (ree) i kao ampermetri.
29.3. ELEKTRODINAMIKI MERNI INSTRUMENT
Ova instrument se zasniva na pojavi strujne sile izmeu dva provodnika kroz
koje protie elektrina struja. Ona nastoji da priblii provodnike u kojima
tee struja u isto smeru, a odbija ih ako struje u njima teku u suprotnim
smerovima.
Merni sistem instrumenta se sastoji iz dva kalema od kojih je jedan
nepomian, dok se drugi moe kretati. Kada kroz kalemove teku struje pod
uticajem strujne sile, pokretni kalem se zakrene u zavisnosti od smera struje,
na levu ili desnu stranu. Na istoj osi sa pominim kalemom nametena je i
kazaljka.
Elektrodinamiki instrument se upotrebljava i za jednosmernu i za
naizmeninu struju.
Otklon kazaljke je srazmeran jainama struja koje prolaze kroz kalemove:
= kI
1
I
2.
Ako su struje jednake, onda je =kI
2
, pa sledi da je skala instrumenta
kvadratna.
Elektrodinamiki instrumenti se upotrebljavaju kao voltmetri, ampermetri i
kao vatmetri.
Elektrodinamiki instrumenti su najprecizniji instrumenti, sa klasom tanosti
od 1%.
Mana ovih instrumenata je to je magnetno polje slabo ako se stavi jezgro od
mekog gvoa u kalem.
67
29.4. INDUKCIONI MERNI INSTRUMENT
Indukcioni merni instrumenti rade zahvaljujui uzajamnom dejstvu
promenljivog magnetnog polja i indukovanog magnetnog polja, odnosno na
principu elektromotora.
Za delovanje je potrebno obrtno magnetno polje, ije se linije sile jednim
delom zatvaraju preko rotora. U pominom delu se indukuje e.m.s. koja
potera struju kroz namotaje, a ona stvara obrtni moment.
Dele se na instrumente:
- sa ploom
- sa bubnjem (kalemovima)
Indukcioni instrumenti mere samo naizmeninu struju, jer jednosmerna
struja ne stvara obrtno magnetno polje. Danas se koriste indukciona brojila.
68
VII. O P T I K I I N S T R U M E N T I
Optiki instrumenti predstavljaju sisteme (kombinacije) soiva, ogledala,
prizmi, dijafragmi i dr. pomou kojih se obezbeuje posmatranje i onih
predmeta ili njihovih delova koji se ne mogu (najjasnije) videti neposrednim
posmatranjem.
Konstrukcija i primena optikih instrumenata zasnovani su na zakonima
geometrijske optike. Meutim, neke njihove karakteristike, kao to su mo
razlaganja i granice uveanja, mogu se objasniti samo primenom talasne
optike.
30. OKO
Sa fizikog stanovita, oko odgovara optikom sistemu sastavljenom od vie
providnih sredina razliitog indeksa prelamanja, a koje zajedno deluju kao
jedno sabirno soivo male ine daljine. Prema formiranju lika, oko
najpriblinije odgovara fotografskom aparatu.
Optiki sistem ini ronjaa, prednja komora sa providnom tenou, ono
soivo i zadnja komora ispunjena staklastom masom. Ispred soiva je
obojena duica (plavo, crno oko) u ijoj se sredini nalazi zenica (iris)
krunog otvora (blenda). Tim se otvorom automatski regulie intenzitet
proputene svetlosti tj. pri jaem osvetljenju zenica se skuplja, a pri
slabijem, ona se iri. Zenica je crna, jer predstavlja otvor mrane komore. Na
zadnjem delu unutranjosti oka naspram zenice, nalazi se mrenjaa u kojoj
zapoinje oni nerv. Optika osa koja prolazi kroz centar onog sistema
pogaa najosetljiviji deo na mrenjai tzv. utu mrlju. Mesto gde izlazi oni
ivac iz oka naziva se slepa mrlja, jer je taj deo potpuno neosetljiv na
svetlost.
Zraci od osvetljenog predmeta prolaze kroz ronjau, prednju komoru,
zenicu, soivo i staklasto telo, da bi na mrenjai odn. utoj mrlji formirali
realan lik. Kako su likovi predmeta jedino tada jasni, ako padaju na utu
mrlju, mora se, prema tome, menjati ina daljina onog soiva. Ovu
funkciju bez uticaja volje oveka vre oni miii, a ta se sposobnost oka
naziva akomodacija.
69
Dobijeni likovi na mrenjai su realni, obrnuti i umanjeni. Obrnuti se likovi
ipak vide kao uspravni, jer se u naoj svesti formira uspravan lik na osnovu
iskustva steenog pipanjem. Predmet e se jasnije videti ukoliko je lik na
mrenjai vei. Pribliavanjem predmeta oku poveava se vidni ugao
5
.
Meutim, predmet e se pribliavati oku samo do bliske take vide jer na
bliem rastojanju lik nee biti jasan.
Merilo moi razdvajanja (otrine vida) je vidni ugao pod kojim se dve take
jo vide razdvojene.
31. LUPA
Lupa pripada grupi instrumenata pomou kojih se bliski predmeti vide pod
veim uglom nego samo okom.
Lupa je najjednostavniji optiki instrument koji slui za posmatranje manjih
predmeta kad nisu potrebna velika uveanja. To je u veini sluajeva prosto
sabirno soivo (uveliavajue staklo) manje ine daljine, koje se postavlja
tako da predmet koji se posmatra bude na rastojanju manjem od ine
daljine. Pri posmatranju predmeta kroz lupu, oko u produetku prelomljenih
zraka u suprotnom smeru vidi imaginaran lik predmeta.
Uveanje lupe obino se kree od 2-10. S rastuim uveanjem opadaju vidno
polje i rastojanje lupa-objekat. Zbog toga se za uveanje 15 do 28 puta, pa
navie, preporuuje upotreba mikroskopa.
32. MIKROSKOP
Mikroskop daje poveane likove mikroobjekata i omoguava izuavanje
njihove strukture. Uveanje mikroskopom iznosi od 50 do preko 1000 puta,
to zavisi od svojstava optikih elemenata od kojih je sastavljen.
Pored mikroskopa sa svetlim poljem pojavilo se i nekoliko novih tipova
mikroskopa, kao to su ultramikroskop (mikroskop sa tamnim poljem), fazno
kontrasni mikroskop, polarizacioni mikroskop i elektronski mikroskop.

5
Vidni ugao je ugao koji zaklapaju zraci, koji polaze od graninih ivica predmeta ili njegovog lika (koji se
posmatra kao predmet) i prolaze kroz optiki centar onog soiva.
70
32.1. ELEKTRONSKI MIKROSKOP
Na osnovu principa talasne mehanike svakoj estici, koja se kree
dovoljnom brzinom mogu da se pripiu talasna svojstva. Talasna duina,
koja se moe pripisati takvoj estici, zavisi od njene brzine i to prema
jednaini
mv
h
=
Poto je kinetika energija elektrona jednaka radu elektrinog polja eU,
moe se napisati
| | nm
U meU
h 23 , 1
2
= =
Talasna svojstva estica se mogu iskoristiti za dobijanje uvelianih likova
predmeta. U elektronskom mikroskopu mesto svetlosnih zraka se fokusira
snop elektrona, ija mala talasna duina uslovljava dobijanje i znatno veih
moi razdvajanja. Vrhunski elektronski mikroskop ima mo razdvajanja od
0.2 do 0.5 mm.
Pogodno izabrana elektrina ili magnetna polja mogu da deluju na
elektronski snop slino kao soiva na zrake svetlosti. Ova polja nazivaju se
elektronska soiva. U elektronskom mikroskopu se koristi dejstvo ovakvih
polja na snop elektrona.
Kod optikog mikroskopa kondenzor sakuplja svetlost i upuuje je na
predmet. Posle uzajamnog dejstva sa predmetom (apsorpcija, rasejanje i
difrakcija) snop svetlosti se preobraava tako da sadri informacije o
predmetu.
Kod elektronskog mikroskopa uarena nit emituje elektrone, koje ubrzava
velika razlika potencijala, pri emu se formira monohromatski snop
elektrona. Elektronsko soivo prikladno oblikovano deluje na snop tako da
ga ini paralelnim i usmerava na predmet. Posle uzajamnog dejstva sa
predmetom (uglavnom rasejanje) snop elektrona se preobraava tako da
sadri informacije o predmetu. Snop elektrona dalje sabira i fokusira
objektiv stvarajui meusliku. Meusliku poveava okular dajui konanu
sliku na fluorescentnom ekranu ili fotografskoj ploi.
71
Ceo elektronsko-optiki sistem, preparat i fotomaterijal nalaze se u
metalnom tubusu u kome je visoki vakuum.
Elektronski mikroskop se upotrebljava u mnogim podrujima naunog
istraivanja. Posebno veliku primenu ima u istraivanjima u medicini i
biologiji.
33. FOTOGRAFSKI APARAT
ema fotografskog aparata:
Objektiv S predstavlja sistem vie soiva (etiri i vie) i nalazi se u prednjem
delu komore. Zadnji zid mrane komore je od mutnog stakla (ploa za
viziranje). Objektiv daje realan lik AB predmeta AB u ravni mutnog stakla
u koju se postavlja fotografska ploa ili film. Otrina lika se postie
pomeranjem objektiva unapred ili unazad. Objektiv ima dijafragmu koja
slui za regulisanje svetlosnog fluksa koji pada sa predmeta u aparat.
Pri fotografisanju nekog predmeta prvo se pomeranjem dobije otar lik na
ploi za viziranje, a zatim se ova ploa zamenjuje fotografskom ploom.
Staklena ploa ili film od celuloida prematani su slojem elatina koji sadri
ravnomerno rasporeen prah od srebro-bromida (AgBr).
Kada se objektiv otvori, svetlosni zraci deluju hemijski na srebro-bromid,
vri se eksponiranje. Fotoploa ili film se ovom delovanju izloi veoma
kratko vreme. Ploa se nalazi u mranoj kaseti koja se sme otvoriti samo u
mraku ili pri crvenoj svetlosti. Na njoj se ne vidi nikakva slika sve dok se ne
izvri razvijanje. Posle toga se fotoploa ili film sputa u specijalno
pripremljene tenosti razvijae u kojima se vri razlaganje srebro-bromida
na Ag i Br, to je bilo samo zapoeto pod uticajem svetlosti. Izdvojeni
srebrni prah ima crnu boju usled ega mesta gde je pala svetlost pocrne jaa
nego ostala. Mesta gde svetlost nije padala ostaju sasvim providna.
72
Na fotoploi ili filmu se dobija negativna slika ili negativ. Pre nego to se
negativ iznese na svetlost, mora se fiksirati. U tu svrhu se koristi vodeni
rastvor natrijumtiosulfata (Na
2
S
2
O
3
), koji sa ploe uklanja zaostali deo
nerazloenog AgBr. Kada se negativ stavi na fotografsku hartiju dobija se po
izvrenom eksponiranju, razvijanju i fiksiranju, pozitiv ili obino fotografija.
73
VIII. L A S E R I
34. LUMINESCENCIJA
Luminescencija je proces hladne emisije elektromagnetnog zraenja. Ona
ne podlee zakonima toplotnog zraenja, pa se moe javiti veoma intenzivno
i na niskim temperaturama i u svim agregatnim stanjima.
Zavisno od naina na koji se ona pobuuje, postoji:
- fotoluminescencija indukuje se svetlou (najee UV zraenjem)
- radioluminescencija pobuuje se visokoenergijskim esticama ili
zracima
- katodoluminescencija nastaje pri udaru elektrona (katodni zraci) o
material prepreke
- elektroluminescencija dolazi do direktnog pretvaranja elektrine
energije u energiju zraenja, obino pri pranjenju kroz razreene
gasove
- hemiluminescencija pretvaranje hemijske energije
- bioluminescencija hemiluminescencija ivih organizama (npr.
svici) itd.
Prema vremenu ivota pobuenog stanja, luminescencija moe biti:
- fosforescencija proces kod kojeg je ovo vreme due od 10
-8
s (moe
da traje i do 1 s)
- fluorescencija vreme krae od 10
-8
s.
Razlika u vremenu trajanja je posledica razliitih procesa u molekulima.
Kod fluorescencije se emisija vri sa nivoa koji je bio pobuen, dok kod
fosforescencije molekul predaje deo energije nekim neradijativnim
procesom (procesom bez zraenja) i prelazi na nii nivo sa kojeg je povratak
u osnovno stanje malo verovatan (zabranjen prelaz). U takvom sluaju on u
ovom stanju ostaje due i tek potom se vraa u osnovno stanje.
74
Scintilacija je bljesak svetlosti koji se vidi pri pobuivanju luminescentne
supstance. Na ovoj pojavi se zasniva veliki broj detektora u nuklearnoj fizici
scintilacioni brojai.
35. PRINCIP RADA LASERA
Svetlost emitovana pri stimulisanoj emisiji ima izuzetna svojstva, te je zbog
toga bilo veoma vano nainiti izvore stimulisanog zraenja. To su laseri
(Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation). Prvi ureaji na
ovom principu radili su u mikrotalasnoj oblasti i zato su se zvali maseri.
Osnovni princip rada lasera je u sutini jednostavan: pri prolasku kroz
supstancu intenzitet zraenja opada usled apsorpcije, zavisno od debljine
sloja kroz koji prolazi. Istovremeno sa procesom apsorpcije odvija se i
proces stimulisanog zraenja. Naime, uvek postoji odreeni broj atoma date
supstance u nekom viem energijskom stanju u odnosu na osnovno
energijsko stanje atoma. Tada, pod uticajem spoljanjeg zraenja, postoji
verovatnoa da e doi do pojave stimulisane emisije svetlosti. Usled toga se
poveava intenzitet zraenja pri prolazu kroz datu supstancu (negativna
apsorpcija).
U normalnim uslovima, broj atoma na nekom energijskom nivou
eksponencijalno opada sa porastom energije. To je tzv. normalna
naseljenost energetskih nivoa.
U sistemima sa normalnom naseljenou uvek ima vie atoma u niem nego
u viem energijskom stanju, te je proces apsorpcije izraniji od procesa
stimulisane emisije. U sistemima sa normalnom naseljenou ne moe se
ostvariti pojaanje svetlosti.
75
Za pojaanje je neophodno obezbediti tzv. inverznu naseljenost, odnosno
stvoriti uslove da u nekom pobuenom energijskom nivou bude vie atoma
nego to ih ima u nekom niem nivou.
Ovo je mogue ostvariti kod atoma koji imaju neki metastabilni energijski
nivo. Metastabilan je onaj nivo u kome je duina ivota atoma mnogo vea
nego u drugim pobuenim stanjima. Atomi apsorbuju energiju od nekog
jakog spoljanjeg izvora i prelaze iz osnovnog stanja energije E
1
u nestabilno
stanje E
3
. U tom stanju se zadravaju veoma kratko i prelaze u metastabilno
stanje E
2
. Tu ostaju relativno dugo, a potom prelaze u osnovno stanje E
1
.
Nivo E
2
se brzo puni (prelaskom elektrona sa E
3
), a sporo prazni, te se
njegova naseljenost poveava. Nivo E
1
je brzo prazni (jer je spoljanji izvor
energije snaan), a sporo puni (jer se sporo deavaju prelazi sa E
2
na E
1
).
Dakle, naseljenost nivoa E
1
se smanjuje, odnosno moe se postii da na
nivou E
2
bude vie atoma nego na E
1
. U takvim uslovima svetlost koja se
dobija prelaskom sa drugog na prvi nivo moe da se pojaava stimulisanim
emisijama. Proces pobuivanja atoma aktivne sredine naziva se
pumpanjem lasera.
Svi fotoni laserskog zraenja imaju istu frekvenciju (odn. talasnu duinu),
fazu, polarizaciju, pravac i smer kretanja. Dakle, ovo zraenje se odlikuje
visokim stepenom koherentnosti i monohromatinosti, a naroito
usmerenou snopa.
Osnovni delovi svakog lasera su:
- radno telo (aktivna sredina), gde nastaje stimulisano zraenje,
- izvor zraenja za pobuivanje te sredine,
- sistem za pojaanje stimulisanog zraenja optiki rezervoar i
- sistem za hlaenje.
76
Da bi se dobilo stimulisano zraenje velikog intenziteta i samo u jednom
pravcu, radno telo obino ima oblik cilindra. Fotoni koji se kreu u pravcu
ose cilindra imaju veu verovatnou da se susretnu (interaguju) sa
pobuenim atomima, nego oni koji se kreu u nekom drugom pravcu i koji,
zbog toga to prelaze krai put, bre naputaju aktivnu sredinu. Usled toga
se fotoni stimulisanog zraenja obrazuju samo u jednom pravcu, du ose
aktivnog tela (koje moe biti u sva tri agregatna stanja). Duina puta tih
fotona moe se jo poveati stavljanjem ogledala na krajeve aktivne sredine,
pomou kojih se snop ili deo snopa svetlosti vraa natrag u aktivnu sredinu,
gde dalje uzrokuje stimulisanu emisiju poveavajui intenzitet tog zraenja.
Usled viestrukog odbijanja od ogledala, dobija se zraenje izuzetno velikog
intenziteta.
77
36. PRIMENA LASERA U GRAFIKOJ STRUCI
36.1. HOLOGRAFIJA
Holografija je metoda dobijanja i reprodukovanja trodimenzionalnih likova
na fotografskoj ploi primenom koherentne svetlosti (lasera). Na
fotografskoj ploi se ne registruje samo raspored intenziteta svetlosnih zraka
kao u obinoj fotografiji ve i njihovi smerovi i faze.
Holografija je metod dobijanja prostornog lika predmeta, koji se zasniva na
interferenciji i difrakciji svetlosti.
Hologram karakterie veliki kapacitet u pogledu koliine informacija koje
moe da sadri. Npr. ako na listu fotopapira dimenzije 6x9 mm moe stati
jedna stranica tampanog teksta, na istoj povrini, zavisno od kvaliteta
emulzije, moe se zapisati od 100 do 300 holograma. U dananje vreme,
kada naglo raste tamparska produkcija, problem skladitenja informacija
postaje sve vei. Holografisanje omoguava reavanje tih problema.
Hologrami se mogu koristiti kao optiki elementi (soiva, difrakcione
reetke). Postoje jo i neoptika i sintetika (kompjuterska) holografija.
Neoptika holografija se snima radio i mikrotalasima, kao i ultrazvukom. U
kompjuterskoj holografije se pomou raunara prave hologrami
nepostojeih, zamiljenih objekata.
78
36.2. LASERSKI TAMPA
Laserska tehnologija od samog nastanka se pokazala superiornom za
poslovnu primenu. Laserski tampai su odlini za tampu teksta, a upravo
su tekst i na tekstu bazirani dokumenti u kancelarijama najei. Danas se
laserski tampai koriste u pripremi za tampu, a postali su i dovoljno jeftini
i za kunu upotrebu.
U osnovi procesa tampe na laserskim tampaima je elektrofotografski
postupak, koji je preuzet sa fotokopirnih maina. U srcu tehnologije se
nalazi valjak sa organskim fotoprovodljivim slojem na povrini. Ako ovaj
valjak naelektriemo negativnim naelektrisanjem, a zatim neke njegove
delove osvetlimo snopom svetla velikog intenziteta, on oslobaa elektrone
koji odlaze ka uzemljenju valjka i na taj nain postaje prijemiv za estice
tonera, koje su naelektrisane istim naponom kao i ostatak valjka (koji ih
zbog toga ne privlai).
Ceo proces tampe poinje naelektrisavanjem fotoosetljivog valjka
prenoenjem naelektrisanja sa zasebnog valjka kome je to jedina namena.
Kako valjak dalje rotira, naelektrisani deo dolazi u podruje osvetljivanja
laserskim zrakom. Laserski zrak prelazi velikom brzinom preko izvodnice
valjka i osvetljava ga na mestima gde je potrebno ostaviti taku (laser je
upaljen), a na mestima na kojima na papiru treba da ostane belo, laserski
zrak je ugaen.
Kada laserski zrak pree preko jedne irine valjka, on se zarotira za vrlo
mali ugao (jedan korak), i zatim se proces osvetljavanja ponavlja na
sledeem redu piksela. Malo dalje se u kontaktu sa fotoosetljivim valjkom
nalazi developer. To je valjak mnogo manjeg prenika od fotoosetljivog
valjka i koji iz rezervoara kupi ravnomeran sloj tonera.
79
Izmeu developera i fotoosetljivog valjka ne postoji stvarni fiziki kontakt
njihove povrine se nalaze na rastojanju dovoljno malom da estice tonera
mogu da preskoe sa developera na valjak. Toner i povrina valjka se nalaze
na istom naponu (oko 600 V), pa toner preskae samo na ona mesta na koja
je pao laserski zrak i na kojima je naelektrisanje manje (oko 400 V). Daljom
rotacijom fotoosetljivog valjka na koje su prenete estice tonera dolaze u
dodir sa papirom.
Sa druge strane papira, nalazi se transfer roler mali valjak obloen
gumastim materijalom, koji je naelektrisan pozitivno i koji privlai estice
tonera sa fotoosetljivog valjka na papir (koji se takoe pozitivno
naelektrie). Pritisak koji transfer roler vri na papir obezbeuje da se estice
tonera precizno prenesu na papir i da se ne raspu odmah po odvajanju papira
od valjka.
80
IX. E L E K T R O N I K A
Elektronika je nauka koja prouava kretanje elektrona i drugih
naelektrisanih estica u vakuumu, gasovima, poluprovodnicima i pojave
vezane za to kretanje.
37. KRETANJE ELEKTRONA KROZ VAKUUM U HOMOGENOM
ELEKTRINOM I MAGNETNOM POLJU
Kretanjem elektrona kroz vakuum u elektrinom i magnetnom polju bavi se
elektronska optika.
37.1. KRETANJE ELEKTRONA U HOMOGENOM ELEKTRINOM
POLJU
Elektrino polje nastaje oko svakog naelektrisanog tela i ono deluje na svako
naelektrisano telo.
I sluaj: Kada elektron (ili bilo koja naelektrisana estica) uleti u pravcu
polja, on menja samo brzinu (ili se ubrzava ili usporava) u zavisnosti od
smera polja (i znaka estice).
eE F = , ma F =
ma eE =
m
eE
a =
81
Neka se u homogenom elektrinom polju E kree elektron sa poetnom
brzinom v
o
u pravcu polja. Na elektron e tada delovati Kulonova sila F=eE.
Pod dejstvom te sile elektron e se kretati ubrzano, du linije i suprotno
smeru elektrinog polja.
II sluaj: Kada elektron (ili bilo koja druga naelektrisana estica) uleti u
pravcu normalnom na pravac polja, on skree sa pravolinijske putanje.
U ovom sluaju e se elektron kretati kroz to polje analogno kretanju
horizontalnog hica u gravitacionom polju. Naime, dok horizontalna
komponenta brzine v
o
ostaje nepromenjena, jer u tom pravcu nema uticaja,
pod dejstvom sile F=eE javie se vertikalna komponenta brzine. Ova
komponenta je utoliko vea ukoliko se elektron due nalazi u prostoru
izmeu naelektrisanih ploa.
Elektron se u prostoru izmeu ploa kondenzatora kree po paraboli, a po
izlasku iz elektrinog polja kree se pravolinijski.
37.2. KRETANJE ELEKTRONA U HOMOGENOM MAGNETNOM
POLJU
Magnetno polje nastaje oko naelektrisanja koja se kreu i deluje samo na
naelektrisanja u kretanju.
Sila dejstva na kretanje elektrona u magnetnom polju tzv. Lorencova sila
(koja deluje na jedno jedino naelektrisanje e, koje se u polju indukcije B
kree brzinom v normalno na pravac linija sila polja) data je izrazom:
evB F =
82
Poto je Lorencova sila normalna na pravac kretanja elektrona, ona nee
promeniti brzinu elektrona v kojom je elektron uleteo u homogeno magnetno
polje, ve samo njen pravac. Zbog ravnomerne promene brzine, elektron e
se kretati po krunoj liniji, gde je v tangencijalna brzina, a F centripetalna
sila.
evB F = ,
r
mv
F
2
=
r
mv
evB
2
=
eB
mv
r =
poluprenik putanje elektrona
Ako je magnetno polje ogranieno na manji prostor, elektron e skretati
samo za vreme prolaska, da bi nastavio kretanje po pravolinijskoj putanji
kada taj prostor napusti. To znai da se magnetnim poljem takoe moe
vriti otklon elektronskog mlaza.
38. KATODNA CEV
Katodna cev je visokovakuumska cev koja na jednom kraju ima proirenje,
ija je unutranja povrina prevuena fluorescentnim zastorom.
83
E
1
skretne ploe za horizontalno skretanje mlaza elektrona
E
2
- skretne ploe za vertikalno skretanje mlaza elektrona
Princip rada:
Katoda se zagreva i emituje elektrone, koji se ubrzavaju do anode. Tako
ubrzani elektroni se proputaju kroz otklonske ploice, gde skreu levo-
desno ili gore-dole. Elektronski snop zatim udara u fluorescentni ekran, gde
zasija mesto udara. Na taj nain se dobija slika na ekranu.
Ovaj princip rada se koristi kod televizora, monitora, radara i katodnog
osciloskopa. Kod televizora i monitora je ekran pravougaoni, a kod radara i
katodnog osciloskopa je kruni.
Elektronski mlaz se moe skretati i magnetnim poljem. U tom sluaju se oko
cevi stavljaju dva para kalemova kroz koje se proputa struja. Ta struja
obrazuje magnetno polje usled koga elektronski mlaz skree sa svoga puta.
39. POLUPROVODNICI
Poluprovodnici su supstance ija se provodnost menja i kree od velike,
kada su slini provodnicima, do vrlo male, pribline provodnosti izolatora.
Provodnost ovih materijala zavisi od spoljnih uticaja, kao to su
temperatura, zraenje, pritisak i prisustvo raznih primesa. Poluprovodnici
mogu biti isti i primesni.
39.1. ISTI POLUPROVODNICI
Kao isti poluprovodnici najee se koriste germanijum Ge i silicijum Si,
elementi IV grupe periodnog sistema, koji u spoljanjem atomskom omotau
imaju etiri valentna elektrona. Ovi elektroni grade kovalentne veze sa
valentnim elektronima susednih atoma.
84
Si: W
g
=1.11 eV
Ge: W
g
=0.72 eV
Na niskim temperaturama valentni elektroni su vrsto vezani za atom. Ve
na sobnim temperaturama izvestan broj elektrona (slobodni elektroni) imaju
dovoljno termike energije da raskinu kovalentnu vezu i preu iz valentne u
provodnu zonu, gde uestvuju u provoenju struje. Mesta na kojima su bili
elektroni nazivaju se upljine.
Kada elektron napusti svoj poloaj, upranjeno mesto (upljina) se ponaa
kao pozitivno naelektrisanje. Na upranjeno mesto moe preskoiti drugi
elektron tako da se na njegovom mestu otvara nova upljina. Proces se
haotino ponavlja, usled ega se upljine skokovito haotino premetaju sa
atoma na atom unutar kristala. upljine se kreu u smeru polja, a elektroni u
suprotnom smeru.
Kod istih poluprovodnika broj slobodnih elektrona je jednak broju upljina.
Sa poveanjem temperature njihov broj raste, poveavajui tzv. sopstvenu
provodljivost poluprovodnika.
85
39.2. PRIMESNI POLUPROVODNICI
Provodnost poluprovodnika moe postati velika ako mu se prilikom
kristalizacije ravnomerno dodaju pogodne primese, odnosno neistoe.
39.2.1. POLUPROVODNICI N-TIPA
Poluprovodnici N-tipa nastaju ako se atom kristalne reetke istog
poluprovodnika zameni atomom petovalentnog elementa, npr. fosforom,
antimonom ili arsenom.
Petovalentni element je donorska primesa (donor), jer ima viak jedan
elektron.
39.2.2. POLUPROVODNICI P-TIPA
Poluprovodnici P-tipa nastaju ako se atom kristalne reetke istog
poluprovodnika zameni atomom trovalentnog elementa, npr.
aluminijumom, borom ili galijumom.
86
Trovalentni element je akceptorska primesa (akceptor), jer ima manjak
jedan elektron odn. ima upljinu.
40. PN-SPOJ
PN-spoj nastaje spajanjem dve poluprovodnike ploice, od kojih je jedna
P-tipa a druga N-tipa. PN-spoj moe biti takasti (male dimenzije) ili slojni.
Dobijanje PN-spoja:
a) metod epitaksijalnog rasta
b) metod fotolitografije
c) metod legiranja
d) metod difuzije
Elektroni (upljine) koji potiu od primesa nazivaju se glavnim nosiocima
naelektrisanja, a termiki nastali su sporedni nosioci naelektrisanja.
Zbog nehomogenosti spoja, nastaje kretanje upljina iz P oblasti, gde je
njihova koncentracija velika, u N oblast, i kretanje elektrona iz N u P, do
difuzije glavnih nosilaca naelektrisanja sa mesta vee na mesto manje
koncentracije. Uz sam spoj usled rekombinacije elektrona i upljina (ponovo
spajanje), na P strain ostaju negativni joni akceptora a na N strain pozitivni
joni donora. Ta oblast se naziva prelazna ili oblast prostornog
naelektrisanja. U njoj se uspostavlja elektrino polje usmereno od N
+
ka P
-
oblasti, koje se suprotstavlja glavnoj difuziji nosilaca tj. difuzionoj struji, a
potpomae kretanje sporednih nosilaca elektrona iz P u N i upljina iz N u
P. Struja sporednih nosilaca je driftna. Kada se te dve struje izjednae,
nastaje ravnoteno stanje (I
dif
=I
drift
). Napon izmeu N i P usled elektrinog
polja naziva se kontaktna razlika potencijala ili potencijalna barijera.
87
40.1. POLARIZACIJA PN-SPOJA
Za PN-spoj se kae da ima usmerako dejstvo jer proputa struju samo u
jednom smeru.
Dovoenje nekog napona e zavisiti kako ga prikljuimo na PN-spoj. Stoga
postoje dva sluaja polarizacije:
a) direktna ako + pol baterije veemo na P, a - pol na N
b) inverzna - ako + pol baterije veemo na N, a - pol na P
direktna polarizacija inverzna polarizacija
Kad je PN-spoj direktno polarisan, potencijalna barijera se smanjuje kao i
prelazna oblast i omoguuje se kretanje elektrona iz N oblasti u P oblast, a
upljina u suprotnom smeru. to je vei napon i struja je vea.
Inverzno polarisan spoj ne dozvoljava proticanje difuzione struje tj. struje
glavnih nosilaca, nego kroz PN-spoj tee samo inverzna struja zasienja,
koju ine sporedni nosioci. Ova struja je nezavisna od vrednosti napona, sve
do nekog probojnog napona, kada poinje naglo da raste.
41. POLUPROVODNIKA DIODA
Poluprovodnika dioda je najjednostavniji poluprovodniki element, koji
ima jedan PN-spoj i dva prikljuka.
88
Dioda je pasivan element, jer proputa struju u jednom smeru.
41.1. VRSTE DIODE
a) takaste diode nastaju legiranjem ili difuzijom, koriste se za
detekciju radio signala zbog malog kapaciteta PN-spoja (ispod 1 pF),
b) slojne diode (diode sa povrinskim spojem) povrina PN-spoja je
vea a samim tim i kapacitet je vei nego kod takaste diode (od
nekoliko pF do nekoliko desetina pF). Koriste se u ispravljakim
kolima. Kod slojnih dioda je izraen probojni napon.
1. Zener diode
- posebna vrsta silicijumskih dioda sa povrinskim spojem koje koriste
Zenerov i lavinski efekat
Zenerov efekat je pojava kada se pri odreenoj jaini elektrinog polja iz
kristalne reetke oslobaaju valentni elektroni i tako naglo poveava
provodljivost poluprovodnika. Lavinski efekat je pojava kada se pri daljem
poveanju jaine elektrinog polja ti osloboeni elektroni ubrzavaju da iz
kristalne reetke udarom izbijaju nove elektrone.
Simbol:
- koriste se kod stabilizatora jednosmernog napona do 30 V i u
ograniavaima napona
stabilizator
- podruje rada im je u oblasti probojnog napona
89
2. Tunel (Esakijeve) diode
- ime dobile po pojavi tunelovanje prelazak elektrona kroz
potencijalnu barijeru ako i sa jedne i sa druge strane barijere ima istu
energiju
Simbol:
- u odreenom naponskom opsegu kod direktne polarizacije se ponaaju
kao otpornici sa negativnom otpornou (sa poveanjem napona struja
opada)
- koriste se u prekidakim kolima ili u memorijskim jedinicama kao flip-
flop, kao i kod pojaavaa i brzih prekidaa
3. PIN diode
- jedna oblast P tipa, druga N tipa a izmeu njih je ist (intristian)
poluprovodnik
- koriste se u visokofrekventnim kolima i u modulatorima, kao i u
elektronskim cevima kamera za analizu slike
4. Varikap diode
- engl. variety capacity promenljivi kapacitet
- kapacitet se smanjuje sa porastom inverznog napona polarizacije
90
Simbol:
- koriste se u kolima za automatsku regulaciju frekvencije (najee u
ulaznim kolima RTV prijemnika)
5. Elektroluminescentne (LED) diode
- engl. Light Emitting Diode
- kod njih elektrino polje prouzrokuje emisiju svetlosti (npr. kod
cinksulfida)
- koriste se kod raznih displeja, elektronskih asovnika ili kalkulatora
-
LED dioda svetli odnosno emituje fotone kada elektroni prolaze kroz spoj, tj
kada se stavi pod napon. Veina dioda emituje zraenje, ali ono ne naputa
poluprovodnik i nalazi se u frekventnom opsegu infracrvenog zraenja.
Meutim, izborom odgovarajueg materijala i geometrije svetlost postaje
vidljiva. Napon potencijalne barijere dioda odreuje boju svetlosti.
Simbol:
91
6. LASERSKE DIODE
Laserske diode su vrsta svetlee diode kod kojih se poliranjem paralelnih
stranica materijala diode formira rezonantna upljina to se manifestuje kao
pojaava usmerene svetlosti - laser. Laserske diode se koriste kod optikih
ureaja (CD i DVD itai/pisai) i kao komunikacije izuzetno velikih
kapaciteta (optika vlakna i optike komunikacije).
41.2. STATIKA KARAKTERISTIKA DIODE
Statika karakteristika diode predstavlja zavisnost struje diode od napona.
Pri direktnoj polarizaciji, jaina struje poinje naglo da raste sa porastom
napona. Pri inverznoj polarizaciji, sa poveanjem napona jaina struje prvo
blago raste do probojnog napona, a zatim naglo raste. Pri tom napon na diodi
ostaje gotovo konstantan, nezavisno od porasta struje kroz diodu.
42. TRANZISTORI
Tranzistori su aktivni poluprovodniki elementi sa tri elektrode (dvostruki
PN-spoj). Oni slue za pojaanje signala struje odn. napona ili za druge
namene (npr. kao prekida).
- engl. transfer resistor = prenosni otpornik
92
Tranzistori se dele na:
- bipolarne i
- unipolarne.
42.1. BIPOLARNI TRANZISTORI
Oni imaju tri izvoda: emiter E (emituje elektrone i upljine), baza B i
kolektor C (prikuplja elektrone i upljine).
Kod bipolarnih tranzistora struju ine glavni i sporedni nosioci
naelektrisanja.
Postoje dva tipa bipolarnih tranzistora PNP i NPN.

Struju kroz PNP ini kretanje upljina, a struju kroz NPN ini kretanje
elektrona.
Za rad tranzistora je potrebno da emiterski spoj bude polarisan direktno,
kolektorski inverzno.
93
upljine kao glavni nosioci naelektrisanja u P-tipu kreu se prema bazi koja
je N-tipa. Zbog inverzne polarizacije kolektorskog spoja, vei deo upljina
neometano prelazi iz baze u kolektor. Samo mali deo upljina se u bazi
rekombinuje i taj deo struje se naziva baznom strujom I
B
. Da bi
rekombinacija bila to manja, baza se pravi tako da bude to ua i da
koncentracija primesa u njoj bude manja nego koncentracija primesa u
emiteru.
I
E
= I
B
+ I
C
Tranzistori se vezjuju tako da im je jedan izvod zajedniki i za ulazno i za
izlazno kolo. Kolektor, kojim protie izlazna struja, uvek je u izlaznom kolu.
a) tranzistor sa zajednikom bazom
b) tranzistor sa zajednikim emiterom
94
c) tranzistor sa zajednikim kolektorom
Po konstrukciji postoje dve osnovne vrste tranzistora:
- tranzistori sa takastim spojem
- tranzistori sa povrinskim slojem
42.2. UNIPOLARNI TRANZISTORI (TRANZISTORI SA EFEKTOM
POLJA)
Kod unipolarnih tranzistora struju ine samo jedna vrsta naelektrisanja
glavni nosioci naelektrisanja, a njome se upravlja elektrinim poljem. Zbog
toga se unipolarni tranzistori nazivaju i tranzistori sa efektom polja.
FET = field effect transistor
MOSFET = metal-oxide-semiconductor FET
FET se sastoji od poluprovodnika N ili P tipa, pravougaonog preseka, na
ijim krajevima se nalaze 2 elektrode: uvod (source) S i odvod (drain) D. Sa
gornje i donje strane ploice, nalazi se po jedan PN-spoj, upravljaka
elektroda (gate) G, suprotnog tipa provodnosti od ploice postavljene sa leve
i desne strane ploice.
95
Pomou G se obezbeuje protok struje. PN-spoj G-S treba da se polarie
inverzno. Zbog toga se stvori prelazna oblast, koja veim delom zalazi u N-
tip poluprovodnika (kada je N-tip osnova) i ostavlja kanal kroz koji teku
elektroni pod uticajem pozitivnog napona izmeu D i S.
Kako je PN-spoj izmeu G i kanala inverzno polarisan, ulazna otpornost
FET-a je vrlo velika. Posebna odlika FET-a je manja zavisnost struje od
promena temperature u odnosu na bipolarne tranzistore.
FET ima iroku oblast primene a najvanija je u prekidakim kolima i za
pojaanje malih signala.
MOS tehnologija omoguava veliku gustinu pakovanja (veliki broj
komponenti u jedinici prostora), pa je pogodna za izradu integralnih kola,
posebno mikroprocesora. Nedostatak MOS tehnologije je relativno mala
brzina rada i osetljivost kola na statiki elektricitet.
96
43. TIRISTORI
Tiristori su etvoroslojni elementi strukture najee PNPN, sa tri PN-spoja.
simbol
Elektrode tiristora su anoda A, katoda K i gate G. Kada G nije vezan ni na
kakav napon, tiristor se ponaa kao silicijumska dioda u inverznom smeru.
Ako direktno polariemo A i K, a na G dovedemo pozitivan napon, tada e
tiristor provesti. Pri anodnom naponu kada je dolo do tzv. paljenja tiristora,
dolazi naglog proticanja struje. Struja anode koja se jednom uspostavi usled
pobude na G vie se ne moe u daljem radu prekinuti delovanjem na G, ve
samo smanjenjem anodnog napona.
Prebacivanje tiristora u provodno stanje moe se izvriti i temperaturom ili
osvetljavanjem odnosno zraenjem.
Tiristori se grade od silicijuma, malih dimenzija, a primenjuju se u
regulisanim ispravljakim kolima, u domainstvu za kontinualnu regulaciju
intenziteta svetlosti, kao i za tiristorsko paljenje kod automobila.
Dijak simetrini diodni tiristor
simbol
97
- etvorostruki PN-spoj
- koristi se kao diodni prekida naizmenine struje i ima mogunost
provoenja u oba smera
Trijak simetrini triodni tiristor
simbol
44. INTEGRISANA KOLA
Ova kola su novijeg datuma, a u svome sklopu sadre vei broj aktivnih i
pasivnih komponenti, sastavljena od tranzistora, dioda, otpornika i
kondenzatora. Ti elektronski sklopovi mogu da budu pojaavai,
demodulatori, razna digitalna kola itd. Izrauju se tako to se napravi mrea
pasivnih elemenata (otpornika i kondenzatora) tehnikom tankog filma
(tankog sloja), dok se poluprovodniki elementi (tranzistori i diode)
naknadno ugrauju kao gotovi diskretni elementi i metodom zavarivanja
spajaju na odgovarajuim mestima sa pasivnim elementima.Ovde se, kao
osnova, koristi keramika podloga za pasivne elemente, pa se na ovu
podlogu nanosi tanak sloj materijala (tantal i drugi) u zagrejanoj komori gde
se vri oksidacija, a zatim ponovo nanosi sledei sloj materijala koji takoe
oksidie. Na mestima odreenim posebnom maskom, fotohemijskim
postupkom se nagriza sloj oksida, gde treba da se formiraju pasivni elementi
i provodne zone izmeu pasivnih elemenata.
98
Integrisana kola prema nainu rada i nainu upotrebe mogu biti analogna
(linearna) i digitalna. Na osnovu tehnologije izrade, integrisana kola se
dele na:
- hibridna i
- monolitna.
Hibridna integrisana kola prethodila su monolitnim, a naziv su dobila po
tome to predstavljaju kombinaciju pasivnih elemenata izraenih
tehnologijom tankog ili debelog filma i diskretnih poluprovodnikih
elemenata (tzv. hibridi). Monolitna integrisana kola izrauju se u planarnoj
tehnologiji kombinovanjem tehnike epitaksijalnog rasta i difuzije.
U veini sluajeva primene, monolitna integrisana kola su potisla hibridna,
mada su jo uvek hibridna kola pogodna kod nekih primena. Hibridna kola
su potisnuta, jer su neekonomina u velikim serijama i zauzimaju vie
prostora nego monolitna integrisana kola. Hibridna kola se koriste gde se
trai vie otpornika i kondenzatora velike vrednosti, koji se ne mogu izraditi
u monolitnoj tehnici, kao i tamo gde se trae visoki radni naponi.
Kod integrisanih kola napon napajanja kree se obino od 5 do 30 V. Kod
integrisanih kola mora se voditi rauna da ne doe do promene polariteta, jer
u tom sluaju dolazi do unitenja integrisanog kola.
45. ISPRAVLJAI (USMERAI)
Ispravljai su najjednostavniji elektronski sklopovi koji slue za
ispravljanje naizmenine struje. Sastoje se od mrenog transformatora
(efektivna vrednost napona na primaru je 220 V) i odgovarajueg broja
poluprovodnikih dioda (1, 2 ili 4). Postoje jednostrani i dvostrani
ispravljai.
99
45.1. JEDNOSTRANO ISPRAVLJANJE STRUJE
Jednostrani ispravlja se sastoji iz mrenog transformatora, koji transformie
napon mree na vii ili nii napon, poluprovodnike diode i otpora
potroaa.
Talasni oblik:
Dioda proputa samo pozitivne poluperiode naizmeninog napona koji se
javlja na sekundaru transformatora.
Jednostrani ispravljai imaju mali stepen iskorienja i lo talasni oblik, pa
se zbog toga ree koriste.
100
45.2. DVOSTRANO ISPRAVLJANJE STRUJE
Talasni oblik:
Isti talasni oblik se danas dobija za jeftinije reenje 4 diode spojene u vidu
mosta (tzv. Grecov spoj).
U svim ovim ispravljaima uz jednosmernu komponentu ispravljenog
napona odn. struje javlja se i naizmenina komponenta. Talasnost
ispravljene struje smanjuje se primenom elektrinih filtara, koji su
sastavljeni od kondenzatora i kalemova ili upotrebom kola za stabilizaciju.
Oblast primene ispravljaa je vrlo iroka. Najvie se koriste za napajanje
raznih elektronskih ureaja, poto elektronski sklopovi sadrani u njima
zahtevaju napajanje iz izvora jednosmernog napona. Takoe slue za
punjenje akumulatora.
101
46. ELEKTRONSKI POJAAVAI
Elektronski pojaava (kratko: pojaava) ima zadatak da pojaava
elektrine signale. Elektrini signali su naponi ili struje, ponekad oni delovi
napona odn. struja, koji predstavljaju neku informaciju ili pak vre neku
funkciju (pokretanje relea, otvaranje slavine itd.).
Elektronski pojaava je sastavljen od pojaavakih elemenata pogodno
vezanih u sloenom elektrinom kolu. Kao pojaavaki elementi najee se
danas koriste tranzistori. Kola struje sainjavaju jo i otpornici i jedan, ree
vie izvora struje, po pravilu jednosmernih. Pored navedenih elemenata, u
pojaavau se esto nalaze i kondenzatori, solenoidi, diode, a ree i drugi
elektronski elementi.
Kada pojaava sadri samo jedan tranzistor kao pojaavaki element, kae
se da je to jednostepeni pojaava. Nekoliko jednostepenih pojaavaa
uzastopno vezanih (izlaz prethodnog je vezan na ulaz narednog) sainjavaju
viestepeni pojaava.
Osobine pojaavaa su:
- pojaanje A,
- ulazna impedansa z
i
,
- izlazna impedansa z
o
,
- frekventni opseg,
- amplitudna karakteristika itd.
Pojaanje je broj kojim treba pomnoiti ulazni signal da bi se dobio izlazni:
v
o
=A
v
v
i
i
o
=A
i
i
i
Pojaavai su najee primenjivani elektronski sklopovi i to ne samo u
telekomunikacionim i elektronskim mernim ureajima ve i u industrijskoj i
energetskoj elektronici.
102
47. MIKROPROCESOR
Idejni tvorac mikroprocesora je ininjer Marcijan Hof. On je predloio da se
napravi integrisano kolo koje bi preuzelo neke funkcije procesora velikih
raunara. Prvi mikroprocesor, nastao 1971. godine, poznat je pod imenom
Intel 4004. Ovaj mikroprocesor je sadrao oko 2300 tranzistora i mogao je
da obrauje podatke u grupama od po 4 bita pa otuda potie i njegov naziv.
Mikroprocesor je integrisano poluprovodniko kolo ili popularno ip, koji
moe da vri obradu podataka pod programskim upravljanjem. Po funkciji i
nameni odgovara centralnoj procesorskoj jedinici digitalnog raunara, zbog
ega se u ugrauje u savremene raunare.
Dominantna tehnologija izrade mikroprocesora je CMOS tehnologija.
Najvanije komponente mikroprocesora su:
- upravljaka jedinica
- aritmetiko-logika jedinica
- ke-memorija i registri i
- unutranje magistrale.
Upravljaka jedinica slui za prepoznavanje komandi (instrukcija) koje
treba da se izvre. Glavni deo svake upravljake jedinice je dekoder
pomou koga se vri deifrovanje instrukcija na osnovu njihovih kodova.
U aritmetiko-logikoj jedinici obavljaju se aritmetike i logike operacije
nad celim brojevima. Savremeni mikroprocesori pored ove imaju obavezno i
jedinicu za brojeve sa pokretnom takom, koja slui za izvoenje
aritmetikih operacija nad brojevima zapisanim u decimalnom obliku.
Registri ine memorijski sklop mikroprocesora sa viestrukom namenom.
Neki od njih su specijalizovani, sa unapred zadatim zadatkom, kao npr.
pokaziva instrukcija, a neki su opte namene, kao npr. akumulator, preko
koga se realizuje veina instrukcija. Zajedno ine registarsko polje
mikroprocesora. Ovo polje je kod savremenih mikroprocesora proireno
veoma brzim ke-memorijama, koje imaju ulogu posrednika izmeu
spoljanje RAM memorije i ostalih komponenti mikroprocesora.
103
Rad mikroprocesora kontrolie generator takta, odnosno generator povorke
simetrinih pravougaonih impulsa. Takt-generator je najee integrisan na
istom ipu zajedno sa mikroprocesorom, a spolja mu se dodaje samo kristal,
koji je potreban za rad oscilatora.
Na osnovu taktovanih signala u unutranjosti mikroprocesora se prihvata
serija signala koju dalje koriste druge komponente mikroraunara.
Velika brzina rada mikroprocesora omoguila je kvalitetnu primenu
multimedijalnih aplikacija kod obrade slike i zvuka.
Pentium II: 7.5 miliona tranzistora, 528 noica, povrina 203 mm
2
, poetna
radna frekvencija 233 MHz
Pentium IV: 125 miliona tranzistora, 273 noica, 14 cm
2
, 3.6 GHz
Najpoznatiji proizvoai mikroprocesora su: Intel, AMD, Motorola, IBM i
VIA.
PRIMENA MIKROPROCESORA
Moe se podeliti na sledea podruja:
- raunarski sistemi
- industrijska postrojenja
104
- proizvodi iroke potronje
- sistemi posebne namene
iroka primena mikroprocesora je posledica njegove velike fleksibilnosti,
pouzdanosti, male potronje, malih dimenzija, relativno male cene prema
tehnikim karakteristikama. Zato su mikroprocesori zamenili do tada sloene
digitalne i analogne sklopove pa i cele raunare tj. nekadanje
mikroraunare.
48. NUMERIKI SISTEMI ZA PREDSTAVLJANJE DIGITALNIH
PODATAKA
Iako je decimalni sistem najvie rasprostranjen u svakodnevnom ivotu,
njegova primena u digitalnim raunarima bila bi skopana sa velikim
tekoama u pogledu tehnike realizacije ureaja. To dolazi otuda to bi kola
za fiziko predstavljanje cifara ovog sistema morala imati deset jasno
definisanih razliitih stanja. Otuda je sa stanovita lake i pouzdanije
tehnike realizacije digitalnih ureaja daleko povoljnije da se koristi brojni
sistem, koji e moi da bude fiziki reprezentovan samo sa dva stanja kola,
ili tanije sa dve vrednosti signala. Jedan od takvih brojnih sistema je
binarni sistem.
Vrednosti brojeva napisanih u binarnom sistemu mogu da se izraunaju
pomou jednaine
c
n-1
2
n-1
+...+c
2
2
2
+c
1
2
1
+c
0
2
0
+c
-1
2
-1
+...+c
-m
2
-m
,
u kojoj binarni koeficijenti c
i
mogu imati vrednosti 0 ili 1. Na primer,
vrednost binarnog broja 1011,01 bie
1011,01
2
=12
3
+02
2
+12
1
+12
0
+02
-1
+12
-2
=8+0+2+1+0+1/4=11,25
10
.
Za konverziju decimalnog broja u binarni postoji vie mogunosti kao to su
primenom metode oduzimanja, deljenja i mnoenja.
Za decimalno-binarnu konverziju celih brojeva koristi se metod deljenja, a
za decimalno-binarnu konverziju razlomakih brojeva koristi se metod
mnoenja.
105
49. OSNOVNA LOGIKA KOLA U RAUNARSKOJ TEHNICI
U automatici i raunarskoj tehnici najvie se koriste digitalna (najee
integrisana) kola koja imaju razliite funkcije: raunanje, uporeivanje,
obavljanje logikih funkcija, odluivanje, pamenje i dr. Njihov rad se
zasniva na Bulovoj (prekidakoj) algebri, koja operie samo sa dve
vrednosti 1 i 0. U digitalnim sistemima svi podaci se prikazuju pomou
kombinacija binarnih cifara tzv. bitova.
U prekidakoj algebri primenjuju se tri osnovne operacije:
1. mnoenje (logika operacija I)
2. sabiranje (logika operacija ILI)
3. komplementiranje (logika operacija NE)
Pomou njih se mogu predstaviti sve sloenije funkcije. U digitalnoj
elektronici osnovna logika kola sadre kao prekidake elemente diode i
tranzistore (DTL kola) ili samo tranzistore (TTL kola).
49.1. I KOLO
I kolo vri logiku analizu istinitosti sloenog iskaza koji se naziva
konjunkcija.
simbol
X=AB
Tablica istinitosti:
X=AB 0 1
0 0 0
1 0 1
106
49.2. ILI KOLO
ILI kolo analizira sloeni iskaz koji se naziva disjunkcija.
simbol
X=A+B
X=A+B 0 1
0 0 1
1 1 1
49.3. NE KOLO (INVERTOR)
simbol
A X =
A
A
0 1
1 0
49.4. NI KOLO
NI kolo se realizuje pomou I kola i invertora (NE kola).
simbol
B A X =
107
B A X =
0 1
0 1 1
1 1 0
49.5. NILI KOLO
NILI kolo se realizuje pomou ILI kola i invertora, tako to se prvo
negiraju nezavisno promenljivi ulazi a zatim se oni proputaju kroz I kolo.
simbol
B A X + =
B A X + =
0 1
0 1 0
1 0 0
Kombinacione mree imaju veliku primenu i ulaze u sastav skoro svakog, pa
i najmanjeg, digitalnog ureaja. Prema funkciji koju obavljaju, dele se na
kodere i dekodere (pretvarai decimalnih brojeva, slova i dr. znakova u
binarne brojeve i obrnuto), komutatore, komparatore, sabirae i dr.
49.6. MEMORIJSKI ELEMENTI
Za izgradnju sekvencijalnih mrea koriste se memorijski elementi.
Memorijski element je prekida koji zadrava uspostavljeno stanje na izlazu
i po prestanku delovanja ulaznog signala. Kod njega stanje na izlazu ne
zavisi samo od trenutnog stanja na ulazu, ve i od prethodnog stanja kola.
Memorijski elementi imaju dva stabilna stanja, pa se nazivaju bistabilna
kola odnosno flip-flopovi, tako da su u stanju da poslue kao jedan bit
memorije.
108
Najjednostavnije bistabilno kolo je RS flip-flop. Sastoji se od ukrtene veze
dva invertorska kola, tako da je izlaz prvog spojen na ulaz drugog, a izlaz
drugog na ulaz prvog.

Vie flip-flopova ulazi u sastav registara, odnosno sklopova koji slue za
privremeno memorisanje.
50. MEMORIJE
Memorije su blokovi digitalnih ureaja, ija je uloga da prihvate i pamte
raznovrsne podatke i instrukcije u binarnom obliku, radi njihovog kasnijeg
korienja.
Memorijska digitalna informacija izraena je u vrednostima logike nule ili
jedinice u memorijskom elementu, odnosno memorijskoj eliji. Jedan
memorijski element moe da primi samo jedan podatak ili jedan bit
informacije. Memorije sadre veliki broj memorijskih elemenata poreanih u
obliku matrinih polja.
Parametar koji karakterie veliinu memorije u pogledu koliine informacija
zove se kapacitet memorije. Izraava se brojem bitova, esto brojem rei ili
brojem bajtova (1 bajt=8 bita).
1 kilobajt=1024 bajta (2
10
=1024)
Vana karakteristika memorije je i brzina rada.
Prema nameni, memorije mogu biti:
- stalne,
- privremene,
- trajne i
- dugotrajne.
109
Kod stalnih memorija jednom uneti podaci mogu se samo oitavati
neogranien broj puta, ali se ne mogu uopte, ili bar ne jednostavno menjati.
Zbog naina rada ove memorije se nazivaju itake, a oznaavaju sa ROM
(Read Only Memory).
Privremene memorije prihvataju podatke na krae vreme, pa se zato zovu
registri. Za razliku od njih, trajne memorije uvaju podatke i dobijene
rezultate u toku trajanja procesa obrade. Ove memorije se nazivaju upisno-
oitavajue, a oznaavaju sa RAM (Random Access Memory).
Dugotrajne memorije slue za smetaj velike koliine podataka, pa se zovu
masovne ili arhivske. Za dugotrajne memorije koriste se magnetni materijali
u obliku magnetnih diskova i traka, relativno su spore, ali su postojane i
ekonomine. Upisivanje i oitavanje podataka kod magnetnih diskova i traka
vri se pomou magnetnih glava. Magnetne memorije su memorije sa
sekvencijalnim pristupom ili SAM(Sequential Access Memory).
Memorije su nale iroku primenu kod velikog broja digitalnih ureaja. Kao
primere primene, navedimo sledee: kalkulatori, elektronski imenici i
katalozi, uklopni asovnici, elektronske vage i registar kase, televizori, radio
i video ureaji, programatori elektrinih aparata, telefonski, telefaks i
fotokopirni aparati, mobilni telefoni, u raunarskim sistemima.
110
LITERATURA
1. Mr Svetislav R. Krsti, Elektrotehinka sa elektrinim merenjima za III
i IV razred usmerenog obrazovanja i vaspitanja prehrambene struke,
Beograd
2. Miodrag Hamovi, Osnove elektrotehnike za I razred elektrotehnike
struke, 1984, Svjetlost, Sarajevo
3. Jovan Nikoli, Nikola Babi, Osnovi elektrotehnike i elektronike za
srednje kole, 2002, ZUNS, Beograd
4. Pero Cigi, Osnove elektrotehnike za II razred elektrotehnike struke,
1984, Svjetlost, Sarajevo
5. Vlastimir Vui, Osnovna merenja u fizici, 1955, Nauna knjiga,
Beograd
6. Jaroslav Slivka, Mira Terzi, Obrada rezultata fizikih eksperimenata,
1995, Univerzitet u Novom Sadu, PMF
7. Jevrem Janji, Miroslav Pavlov, Branko Radivojevi, Fizika sa
zbirkom zadataka i prirunikom za laboratorijske vebe za III razred
srednje kole, 1994, ZUNS, Beograd
8. Mr Miroslav Tomi, Stojan Pavlovi, Elektronika I, udbenik za III
razred srednjeg obrazovanja elektrotehnike struke, 1985, ZIU, Novi
Sad
9. Slobodan Zdravkovi, dr Milan Topalovi, Digitalna elektronika za
IV razred usmerenog obrazovanja elektrotehnike struke, 1986,
ZUNS, Beograd
10.Milan D. Raspopovi, Fizika za III razred gimnazije prirodno-
matematikog smera, 2007, Zavod za udbenike, Beograd
11.Dr in. Spasoje Tei, Integrisana digitalna elektronika, 1984,
Nauna knjiga, Beograd

I.Uvod: 1. Provodnici, 2. Izolatori (Dielektrici) I 3. Poluprovodnici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

I.Uvod: 1. Provodnici, 2. Izolatori (Dielektrici) I 3. Poluprovodnici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

I.Uvod: 1. Provodnici, 2. Izolatori (Dielektrici) I 3. Poluprovodnici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Filip Ler: OSNOVE ELEKTROTEHNIKE I ELEKTRONIKE

Specifina provodnost je reciprona vrednost specifinog elektrinog

Elektrina provodnost nekog provodnika upravo je srazmerna

nije nikada istog pravca

Magnetno polje se slikovito prikazuje linijama sila magnetnog polja. Linija

. Lorencova sila deluje u pravcu normale na ravan u kojoj se

je stalnog intenziteta, a obrtnog pravca, pa se zato naziva obrtno

You might also like