Pravni propisi koji su usvojeni na nivou republike Srbije iz oblasti odravanja objekata

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI - OSNOVNE ODREDBE

("Sl. glasnik RS", br. 47/2003 i 34/2006)

lan 2 ( deo lana ):
21) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i
izrauje se za potrebe korienja i odravanja objekta

lan 97( deo lana ):
Izgradnja pomonih objekata, izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i
radova na uklanjanju prepreka za invalidna lica, vre se na osnovu idejnog projekta.
Adaptacija i sanacija objekta vri se na osnovu glavnog projekta.
Izgradnja objekata i izvoenje radova iz st. 1. i 2. ovog lana vri se na osnovu prijave.
Tekue odravanje objekta vri se na osnovu prijave, uz koju se podnosi popis radova.
Uz prijavu iz stava 3. ovog lana podnosi se idejni, odnosno glavni projekat i dokaz o
pravu svojine, odnosno pravu korienja objekta.

lan 105 ( ceo lan ):
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole,
korienja i odravanja objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog
zakona pribavlja odobrenje za izgradnju.
Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja
objekta, a koje su u saglasnosti sa izdatim odobrenjem za izgradnju.
U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor i
izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako
projektovanom stanju.

lan 126 ( ceo lan ):
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na
investicionom i tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike
preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.












ZAKON O ODRAVANJU STAMBENIH ZGRADA
Slubeni glasnik RS, br. 44 od 27. H 1995, 46 od 29. HII 1998, 1 od 3. I 2001.



Osnovne odredbe ( lanovi ) zakona

lan 1.
Ovim zakonom se utvruju prava i obaveze vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade u
pogledu odravanja i korienja stambene zgrade i stanova i drugih posebnih delova u zgradi,
odreuju radovi na odravanju kojima se spreava ili otklanja opasnost po ivot i zdravlje ljudi,
odnosno kojima se obezbeuje sigurnost korisnika zgrade i okoline i ureuje nain upravljanja
stambenom zgradom.

lan 3.
Stambena zgrada se odrava na nain kojim se obezbeuje upotrebljivost i ispravnost
zajednikih ureaja i opreme, zajednikih delova zgrade, upotrebljivost zgrade kao celine i
bezbednost njenog korienja.Odravanjem stambene zgrade, u smislu stava 1. ovog lana,
smatra se i izvoenje radova u stanu ili drugom posebnom delu zgrade ako su od uticaja na
odravanje, bezbedno korienje zgrade i bezbednost zgrade kao celine.

Radovi na odravanju

lan 5.
Radovi na odravanju stambene zgrade prema prirodi, obimu i dinamici izvoenja jesu:
1) radovi na investicionom odravanju i
2) radovi na tekuem odravanju.
Ministar nadlean za stambene poslove blie e odrediti vrste radova na odravanju stambenih
zgrada,dinamiku i rokove njihovog izvoenja.

lan 6.
Radovi na odravanju stambene zgrade ijim izvoenjem se spreava ili otklanja opasnost po
ivot i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeuje sigurnost korisnika zgrade i okoline jesu:
1) popravka ili zamena krovne konstrukcije, krovnog pokrivaa i drugih elemenata krova
(dimnjaci, ventilacioni kanali, krovni otvori);
2) popravka ili zamena lifta sa pripadajuim delovima (kuica, liftovsko okno sa instalacijama i
ureajima),kao i ispitivanje ispravnosti sa izdavanjem upotrebne dozvole prema vaeim
propisima o liftovima;
3) popravka ili zamena protivpoarnog stepenita i instalacija i ureaja za zatitu od poara;
4) popravka ili zamena gromobrana;
5) popravka ili zamena oteenih i dotrajalih fasada, stepenita i drugih zajednikih delova
zgrade, koje predstavljaju opasnost po ivot i zdravlje ljudi.




lan 7.
Radovi na odravanju stambene zgrade kojima se otklanja neposredna opasnost po ivot i
zdravlje ljudi ili za okolinu (poar, poplava, intervencije na elektroinstalaciji, zaglavljenje u liftu
i sl.) jesu radovi hitnih intervencija u smislu ovog zakona i izvode se bez odlaganja.
Vlasnik, odnosno korisnik stana ili drugog posebnog dela zgrade, obavetava odmah po
saznanju organizaciju kojoj su povereni poslovi odravanja, odnosno koja odrava ureaje i
instalacije, o potrebi preduzimanja radova koji se izvode kao hitne intervencije i druge nadlene
organizacije, odnosno slube.

lan 8.
Vlasnici i korisnici stanova i drugih posebnih delova zgrade obezbeuju redovno ienje
stambene zgrade i preduzimaju druge mere na odravanju higijene u skladu sa sanitarnim
propisima i propisima o odravanju stambene zgrade.

lan 9.
Radovi na odravanju stambene zgrade izvode se na osnovu odluke organa upravljanja
stambenom zgradom donete u skladu sa ovim zakonom.
Sredstva za odravanje stambene zgrade obezbeuju vlasnici stanova i drugih posebnih delova
zgrade, na nain i pod uslovima utvrenim ovim zakonom.

Upravljanje stambenom zgradom

lan 10.
Upravljanje stambenom zgradom, u smislu ovog zakona, jeste staranje o odravanju stambene
zgrade kao celine i zajednikih delova u zgradi, odluivanje o obezbeivanju i korienju
finansijskih sredstava za odravanje, o nainu korienja zajednikih delova zgrade i o drugim
pitanjima od znaaja za odravanje stambene zgrade.

lan 11.
Stambena zgrada ima svojstvo pravnog lica u pravnim poslovima koji se odnose na odravanje i
korienje stambene zgrade.
Stambena zgrada ima raun i peat.

lan 12.
U stambenoj zgradi obrazuje se skuptina zgrade koju ine svi vlasnici stanova i drugih posebnih
delova zgrade.
Skuptina zgrade moe se obrazovati i za deo zgrade koji ini graevinsku i funkcionalnu celinu
(lamela,ulaz i sl.).
Skuptina zgrade se moe obrazovati ako je prisutno vie od polovine vlasnika stanova ili drugih
posebnih delova zgrade, odnosno njihovih predstavnika.
Ako vlasnik stana, odnosno drugog posebnog dela zgrade, na dve uzastopne sednice za
konstituisanje skuptine zgrade ne odredi svog predstavnika u skuptini zgrade, svojstvo lana
skuptine zgrade ima nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana ili drugog posebnog dela
zgrade, sa pravom odluivanja o izvoenju radova na tekuem odravanju stambene zgrade dok
vlasnik ne odredi predstavnika.U zgradi u kojoj su obrazovane skuptine vlasnika po delovima
zgrade, meusobne odnose u pogledu odravanja zgrade kao celine i zajednikih delova zgrade
skuptine ureuju ugovorom.

lan 14.
Skuptina zgrade obavlja sledee poslove:
1) donosi program odravanja zgrade;
2) odluuje o nainu organizovanja radova na odravanju zgrade;
3) donosi odluke o izvoenju radova na odravanju zgrade;
4) usvaja godinji izvetaj o realizaciji programa odravanja zgrade;
5) utvruje visinu i nain obezbeivanja sredstava za odravanje zgrade;
6) odreuje uslove i nain odravanja reda u zgradi;
7) odluuje o osiguranju zgrade;
8) ureuje nain korienja zajednikih delova zgrade;
9) odluuje o poboljanju uslova stanovanja u zgradi i o drugim pitanjima u vezi sa
odravanjem i upravljanjem zgradom, u skladu sa zakonom.Skuptina zgrade na pogodan nain
obavetava lanove skuptine zgrade o realizovanom programu odravanja zgrade i o troenju
sredstava za odravanje.

lan 15.
Predsednik skuptine zgrade: rukovodi radom skuptine; predstavlja i zastupa stambenu zgradu
pred treim licima; predlae godinji program odravanja zgrade; stara se o realizaciji
programa odravanja i o tome podnosi izvetaj; vri druge poslove za koje ga ovlasti skuptina
zgrade.Predsednik skuptine zgrade bira se veinom glasova lanova skuptine zgrade.

lan 17.
Skuptina zgrade moe punovano odluivati ako je prisutno vie od polovine lanova skuptine.
Skuptina zgrade veinom glasova prisutnih lanova skuptine zgrade donosi odluke koje se
odnose na tekue odravanje zgrade.
Skuptina zgrade, saglasnou lanova skuptine kojima pripada vie od polovine ukupne
povrine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono
odravanje zgrade.
Smatra se da je glasanje obavljeno i u sluaju kada vlasnici stanova i drugih posebnih delova u
zgradi daju pismenu saglasnost, a prema kriterijumima za donoenje odluka utvrenim ovim
zakonom.

lan 18.
Skuptina zgrade saglasnou vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade kojima pripada
vie od polovine ukupne povrine stanova i drugih posebnih delova zgrade moe doneti odluku o
izvoenju radova na sanaciji ravnog krova odnosno krovne konstrukcije kojom se, saglasno
propisima o planiranju i ureenju prostora i izgradnji objekata, moe izgraditi, odnosno
adaptirati novi stan.
Skuptina zgrade moe odluiti da radove iz stava 1. ovog lana izvodi neko od vlasnika stanova,
odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od lanova njihovog porodinog
domainstva ili tree lice ako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade,
ili lanovi njihovih porodinih domainstava nisu za to zainteresovani.
Investitor radova iz stava 2. ovog lana i stambena zgrada svoje meusobne odnose ureuju
ugovorom, koji se zakljuuje u pismenoj formi i overava u sudu.
Ugovor iz stava 3. ovog lana sadri naroito sledee elemente: uslove pod kojima se daje na
korienje zajedniki deo zgrade, podatke o zgradi, podatke o radovima, prava i obaveze
investitora i zgrade, rokove za zavretak izvoenja radova, rokove za prikljuenje na instalacije
u zgradi, posebne obaveze za pojedine vlasnike, odnosno korisnike stanova i drugih posebnih
delova zgrade, pravne posledice u sluaju neizvrenja obaveza.
Ugovor iz stava 3. ovog lana slui kao dokaz o pravu izvoenja radova u smislu propisa o
planiranju i ureenju prostora i izgradnji objekata.

lan 19.
Investitor iz lana 18. stav 2. duan je da:
1) o svom troku otklanja kvarove i oteenja koja nastanu na postojeem delu zgrade usled
izvoenja radova;
2) u sluaju neophodne potrebe privremenog iseljenja iz stana, vlasniku, odnosno korisniku
stana, odnosno drugog posebnog dela zgrade, dok traju radovi obezbedi na privremeno
korienje drugi stan koji mu ne pogorava uslove stanovanja, snosi trokove njegovog
preseljenja u stan koji se daje na privremeno korienje i trokove ponovnog preseljenja u
njegov stan, kao i snosi trokove koji su uveani zbog privremenog smetaja. Vlasnik, odnosno
korisnik stana privremeno se iseljava iz stana u privremeni smetaj, samo ako je za to dao
saglasnost;
3) na pogodan nain obavetava vlasnike, odnosno korisnike stanova, odnosno drugih posebnih
delova zgrade, o pripremi i poetku izvoenja radova, najkasnije 30 dana pre zapoinjanja
radova.

lan 23.
Odredbe ovog zakona o odravanju stambene zgrade shodno se primenjuju i na stambene
zgrade u kojima su svi stanovi i drugi posebni delovi stambene zgrade u svojini jednog lica.

Organizovanje poslova odravanja

lan 26.
O nainu organizovanja poslova odravanja odluuje skuptina zgrade saglasnou vlasnika
stanova i drugih posebnih delova zgrade kojima pripada vie od polovine ukupne povrine
stanova i drugih posebnih delova zgrade.
Akt skuptine zgrade o nainu organizovanja poslova odravanja dostavlja se optinskoj,
odnosno gradskoj upravi u roku od 15 dana od dana njegovog donoenja.

lan 27.
Skuptina zgrade moe organizovati obavljanje poslova na odravanju zgrade, tako da
obavljanje svih ili pojedinih poslova ustupi javnom preduzeu za stambene usluge, drugom
preduzeu ili preduzetniku ili na drugi nain kojim se obezbeuje njihovo organizovano
izvoenje.Dve ili vie stambenih zgrada mogu zajedno organizovati poslove na odravanju.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, stambene zgrade meusobne odnose ureuju ugovorom koji
sadri naroito: nain obavljanja poslova na odravanju stambene zgrade; nain i rokove
obezbeivanja sredstava za odravanje; nain korienja i kontrole troenja sredstava za
odravanje

lan 28.
Stambena zgrada i preduzee, odnosno preduzetnik kome se ustupaju poslovi na odravanju
stambene zgrade zakljuuju ugovor, koji sadri naroito:
1) vrste radova, uslove i nain njihovog obavljanja;
2) cenu, nain i uslove plaanja za obavljanje poslova na odravanju;
3) nain izvetavanja skuptine zgrade o izvrenim poslovima na odravanju;
4) meusobna prava i obaveze u sluaju neizvrenja ili neblagovremenog izvrenja radova na
odravanju.

lan 29.
Ako stambena zgrada ne obezbedi izvoenje radova na odravanju stambene zgrade iz lana 6.
ovog zakona, po nalogu lica koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, nadleni
organ optine e izvoenje ovih radova obezbediti preko javnog preduzea za stambene usluge,
odnosno drugog preduzea ili preduzetnika, a na teret stambene zgrade.
Stambena zgrada u sluaju iz stava 1. ovog lana trokove za izvedene radove na odravanju
stambene zgrade naknauje optini, u rokovima i na nain koji odredi optina.
Skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: optina) moe
osnovati javno preduzee za stambene usluge radi izvoenja radova na odravanju stambenih
zgrada kojima raspolae,radova na odravanju stambenih zgrada ije je odravanje povereno
javnom preduzeu za stambene usluge, kao i radova iz lana 6. ovog zakona.
Optina utvruje visinu naknade za izvoenje radova na odravanju stambene zgrade u
drutvenoj svojini kojima raspolae.
Optina i javno preduzee za stambene usluge, odnosno drugo preduzee, odnosno preduzetnik,
svoje meusobne odnose ureuju ugovorom.
U sluaju da stambena zgrada u utvrenom roku ne isplati optini naknadu trokova za izvedene
radove na odravanju stambene zgrade, optina pravo na naknadu ostvaruje na osnovu rauna o
isplaenim radovima, koji ima snagu verodostojne isprave.

lan 30.
Vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade, odnosno korisnici omoguie
obavljanje neophodnih radova na odravanju stambene zgrade u meri koja je potrebna za
otklanjanje neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i materijalna dobra.

Nadzor nad odravanjem zgrade
lan 31.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vri optinska,
odnosno gradska uprava.
U postupku nadzora stambenoj zgradi, odnosno javnom preduzeu za stambene usluge, odnosno
drugom preduzeu kome su povereni poslovi odravanja stambene zgrade, naloie se reenjem
bez odlaganja da u ostavljenom roku izvre radove na odravanju kojima se spreava
ugroavanje ivota i zdravlja ljudi i bezbednosti okoline.
Ako stambena zgrada ne izvri radove iz stava 2. ovog lana lice koje vri nadzor e o tome
obavestiti optinsku odnosno gradsku upravu.
U sluaju iz stava 3. ovog lana optinska odnosno gradska uprava e izvrenje radova
obezbediti preko drugog lica, a na teret stambene zgrade.


Zakon o koncesijama

Ovim zakonom ureuju se uslovi, nain i postupak davanja koncesije za korienje prirodnog
bogatstva, odnosno dobara u optoj upotrebi za koje je zakonom odreeno da su u svojini
Republike Srbije, odnosno za obavljanje delatnosti od opteg interesa

lan 33.
Ugovor iz lana 32. ovog zakona sadri naroito odredbe o:
1) ugovornim stranama, predmetu ugovora sa opisom projekta, odnosno objekta, postrojenja ili
pogona, nainu realizacije projekta (tehniki aspekti), projektnoj, izvoakoj i drugoj
dokumentaciji;
2) transferu tehnologije;
3) izvoru i uslovima finansiranja, roku izgradnje, fazama gotovosti, putanju u rad, produetku
pojedinih rokova, obavezi angaovanja domaih proizvoaa i izvoaa radova, roku
eksploatacije,nainu korienja objekata , organizacionim aspektima.
4) naknadi za korienje objekta, nainu korienju objekata koji slue upotrebi izgraenog
objekta i naknadi za njihovo korienje, garancijama vezanim za projekat (tehnike, pravne,
finansijske), odravanju izgraenog objekta, iskazivanju finansijskog rezultata, profitabilnosti;
5) standardima korienja proizvoda i usluga, nainu odreivanja cena-tarifa, garancija za
poslovanje.
6) vioj sili, izmenjenim okolnostima i njihovom uticaju, merodavnom pravu, reavanju sporova,
raskidu ugovora, vremenu i nainu predaje objekta i stanju u kome se objekat mora predati.


Zakon o komunalnim delatnostima
"Slubeni glasnik RS", br. 16/97, 42/98


lan 4.
Komunalne delatnosti, u smislu ovog zakona, su delatnosti proizvodnje i isporuke komunalnih
proizvoda i pruanje komunalnih usluga, koji su nezamenjiv uslov ivota i rada gradana i drugih
subjekata na odredenom podrucju, i to:
1) precicavanje i distribucija vode;
2) precicavanje i odvodenje atmosferskih i otpadnih voda;
3) proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom;
4) prevoz putnika u gradskom saobracaju;
5) odravanje istoe u gradovima i naseljima u optini;
6) uredenje i odravanje parkova, zelenih i rekreacionih povrina;
7) odravanje ulica, puteva i drugih javnih povrina u gradovima i drugim naseljima i javna
rasveta;
8) odravanje deponija;
9) uredenje i odravanje groblja i sahranjivanje.
Skuptina optine moe, kao komunalne delatnosti, odrediti i druge delatnosti od lokalnog
interesa i propisati uslove i nacin njihovog obavljanja (dimnicarske usluge, odravanje javnih
WC-a, odravanje javnih kupatila,kafilerija, javnih prostora za parkiranje, odravanje pijaca i
pruanje usluga na njima, odravanje javnih bunara i cesmi, kao i druge delatnosti od
lokalnog interesa).

lan 5.
Komunalne delatnosti iz lana 4. ovog zakona jesu:
1) preiavanje i distribucija vode je sakupljanje, prerada, odnosno preiavanje vode i
isporuka vode korisnicima za pie i druge potrebe, vodovodnom mreom do mernog instrumenta
potroaa;
2) preiavanje i odvodjenje atmosferskih i otpadnih voda je sakupljanje i uklanjanje otpadnih,
atmosferskih i povrinskih voda sa javnih povrina kanalizacijom, odvodnim kanalima,
drenaom ili na drugi nain, njihovo precicavanje i isputanje iz mree, odravanje
kanalizacione mree, kanala, slivnika i drugih objekata za uklanjanje voda ,icenje septikih
jama, kao i sakupljanje iskorienih voda od prikljucka potroaca na ulicnu mreu i odvodenje
kanalizacionom mreom, preiavanje i isputanje iz mree;
3) proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom je proizvodnja, sakupljanje i isporuka tople
vode i pare iz daljinskog centralizovanog izvora ili pojedinanih izvora za grejanje stambenih
zgrada i stanova, kao i poslovnih prostorija, toplovodnom mreom do podstanica potroaa,
odnosno mernog instrumenta, obuhvatajui i podstanicu, odnosno merni instrument;
4) prevoz putnika u gradskom saobraaju je obavljanje prevoza putnika na podruju grada i
drugog naselja, kao i prevoz izmedu naseljenih mesta na teritoriji grada, odnosno drugog
naselja u optini tramvajima,trolejbusima, autobusima;
5) odravanje istoe u gradovima i naseljima u optini je sakupljanje smea i drugih
prirodnih i vetackih otpadaka iz stambenih, poslovnih i drugih objekata, osim industrijskog
otpada i opasnih materija, njihovo odvoenje i odlaganje, ukljanjanje otpada iz posuda za
otpatke na javnim mestima, kao i smea i drugog otpada sa ulica i javnih povrina, ienje i
pranje ulica,trgova, parkiralita i drugih javnih povrina;
6) uredenje i odravanje parkova, zelenih i rekreacionih povrina je zasadivanje drvea,
zatitnog zelenila i drugog rastinja i trava, kresanje drvea i koenje trave, odravanje,
opremanje i ienje parkova, skverova,priobalja i drugih javnih zelenih povrina (pored i oko
stambenih zgrada i u stambenim blokovima), odravanje i ienje povrina za
rekreaciju,odravanje i uredivanje javnih plaa i sl;
7) odravanje ulica, puteva i drugih javnih povrina u gradovima i drugim naseljima je
popravka, rekonstrukcija, modernizacija i izvodenje drugih radova na odravanju ulica i
saobracajnica, javnih povrina (trgova, platoa i sl.), horizontalne i vertikalne saobraajne
signalizacije i javne rasvete;
8) odravanje deponija je opremanje deponija za bezbedno odlaganje, obradu, neutralisanje i
unitavanje komunalnog otpada i otpada opasnih materija u gradovima i naseljima, kao i
selekcija i prerada sekundarnih sirovina iz otpada na deponijama;
9) uredenje i odravanje groblja i sahranjivanje je opremanje prostora za sahranjivanje,
izgradnja i odravanje staza, uredivanje, opremanje i odravanje objekata za pogrebne usluge
i krematorijuma, odravanje grobova, ukop ili kremiranje umrlih, njihov prevoz i prenos i
pruanje drugih pogrebnih usluga.


lan 6.
Optina obezbedjuje organizovano i trajno obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, a
naroito:
1) materijalne, tehnike i druge uslove za izgradnju, odravanje i funkcionisanje komunalnih
objekata i za obezbedivanje tehnickog i tehnolokog jedinstva sistema;
2) opte uslove za trajno i kontinuirano obavljanje komunalnih delatnosti;
3) potreban obim i kvalitet komunalnih usluga u zavisnosti od potreba i materijalnih mogunosti
korisnika usluga, materijalnih mogunosti optine, kao i od mogunosti za razvoj komunalne
delatnosti;
4) ostvarivanje nadzora i kontrole u obavljanju komunalnih delatnosti. Komunalnim objektima, u
smislu stava 1. tacka 1. ovog zakona, smatraju se gradevinski objekti sa uredjajima,
instalacijama i opremom, sama postrojenja, uredjaji i instalacije i drugi objekti koji slue za
proizvodnju komunalnih proizvoda i pruanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uredeno
gradevinsko zemljite i druga dobra u optoj upotrebi.


Zakon o javnim putevima republike Srbije

Odravanje dravnih puteva

lan 32.
Dravni putevi moraju se redovno odravati i obnavljati tako da se uz voenje rauna o
njihovom znaaju za povezivanje saobraaja u prostoru, ekonominosti odravanja i
odredbama lana 10. i 11. ovog Zakona omogui bezbedno i nesmetano odvijanje saobraaja i
ouva upotrebna vrednost puta.

lan 33.
Radovi na odravanju dravnog puta po pravilu se izvode tako da se ne obustavlja
saobraaj na putu.
U sluaju obustave saobraaja na dravnom putu, Ministarstvo nadleno za poslove
saobraaja donee reenje o obustavi saobraaja uz obavetenje Ministarstva nadlenog za
unutranje poslove, u kome e utvrditi kojim e se drugim javnim putem odvijati saobraaj i pod
kojim uslovima. Ukoliko se zbog obustave saobraaja na dravnom putu saobraaj preusmerava
na optinske ili nekategorisane puteve, optina, odnosno, grad ima pravo na naknadu trokova
poveanog obima odravanja ili osposobljavanja ovih puteva za preuzimanje dodatnog
saobraaja.

lan 34.
Optina, odnosno, grad snosi srazmeran deo trokova za odravanje dravnog puta u
naselju ako je za potrebe naselja put izgraen sa irim kolovozom nego van naselja.
Optina, odnosno, grad odrava i snosi trokove za sve dodatne elemente, objekte i
opremu dravnog puta u naselju.



lan 35.
Raskrsnice dravnih puteva sa optinskim ili nekategorisanim putevima u granicama
putnog zemljita odrava Javno preduzee koje upravlja dravnim putevima.
Dravni put na graninom prelazu odrava se u istom obimu i nivou kao i ispred
graninog prelaza. Odravanje drugih saobraajnih povrina na graninom prelazu
obezbeuju organizacije ili lica koja upravljaju ovim povrinama.
Odravanje ukrtanja dravnog puta i eleznike pruge u nivou ureeno je zakonom o
eleznici i zakonom o bezbednosti u eleznikom saobraaju.

lan 36.
Odravanje mosta za dravni put i elezniku prugu vri elezniko transportno
preduzee.
Trokove odravanja konstrukcije mosta, stubova kolovozne i inske konstrukcije na
mostu iz stava 1. ovog lana snose u jednakim iznosima elezniko transportno preduzee i
Javno preduzee koje upravlja dravnim putevima.

lan 37.
U cilju osiguranja bezbednosti saobraaja na dravnom putu, odravanje objekata iz
lana 27. ovog Zakona moe se blie urediti posebnim ugovorom izmeu Javnog preduzea koje
upravlja dravnim putevima i vlasnika, odnosno pravnog ili fizikog lica koje upravlja tim
sistemom.

Zakon o eleznicama republike Srbije

Odravanje

lan 32.
eleznika infrastruktura mora se odravati u stanju koje osigurava bezbedan i
nesmetan elezniki saobraaj, kao i kvalitetan i uredan prevoz. U ovom cilju moraju se vriti
stalni nadzori i povremeni pregledi, kao i otklanjati utvreni nedostaci.

lan 33.
Radovi na odravanju su naroito: odravanje, zamena i obnova elemenata gornjeg
stroja eleznike pruge (skretnica, koloseka i kolosenih veza), istim ili drugim tipom kojima se
parametri eleznike pruge odravaju na projektovanom nivou; radovi na donjem stroju
eleznike pruge (odvodnjavanje i ureenje kosina); zamena i obnova istim ili drugim
materijalima propusta i mostova do 10 metara duine, ako se ne menja njihov otvor; zamena i
dopuna elemenata signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih ureaja i postojenja; zamena i
dopuna elemenata stabilnih postrojenja elektro vue, kao i ostalih elektrinih postrojenja;
adaptacija i popravka zgrada eleznikih slubenih mesta i ostalih objekata na eleznikim
slubenim mestima koji su u funkciji eleznikog saobraaja kojima se ne menja njihova
konstrukcija i spoljni izgled.




lan 34.
Odravanje zajednikih stubova i zajednikih konstrukcija na mostu izgraenom za
elezniku infrastrukturu i javni put vri upravlja u skladu sa saobraajno-tehnikim
normativima i standardima.
Trokove odravanja zajednikih stubova i konstrukcije na mostu iz stava 1.ovog lana, snose
u jednakim iznosima upravlja i upravlja puteva.
lan 35.
Ako na eleznikoj infrastrukturi doe do prekida saobraaja zbog elementarnih
nepogoda, a upravlja nije u stanju sam da otkloni nastale smetnje i uspostavi elezniki
saobraaj u to je mogue kraem roku, lokalna samouprava na ijoj je teritoriji dolo do
prekida eleznikog saobraaja prua pomo i u saradnji sa upravljaem odreuje mere za
otklanjanje smetnji i uspostavljanje eleznikog saobraaja u najkraem moguem roku.
U sluaju da se za otklanjanje elementarnih nepogoda iz stava 1. ovog lana, koriste usluge
fizikih i pravnih lica, tehnika sredstva i materijal, odgovarajua naknada pada na teret
upravljaa.

Prve projekcije budeta i odluka optine Sombor za 2006. godinu
Obaveze koje se po "Zakonu o LS " finansiraju iz budeta optine
Odreene potrebe graana u skladu sa Zakonom u oblasti: kuluture, obrazovanja,
zdravstva i socijalne zatite, drutvene brige o deci, fizike kulture, javnog
obavetavanja, zanatstva, trgovine, ugostiteljstva, zatite i unapreenja ivotne sredine i
u drugim oblastima od neposrednog interesa za graane.
Obavljanje i razvoj komunalne delatnosti
Ureivanje graevinskog zemljita i obezbeivanje korienja poslovnog prostora.
Staranje o izgradnji i odravanju lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od
opteg znaaja.
Povereni poslovi optini iz okvira prava i dunosti Republike (matina sluba, radne
knjiice, borako-invalidska zatita, briga o porodici i dr.)
Optinski prioriteti
Zavretak radova na Glavnoj ulici;
Uee u realizaciji II faze izvorita vodosnabdevanja;
Nastavak izgradnje mree fekalne kanalizacije;
Formiranje novih zelenih javnih povrina;
Odravanje parkova i dejih igralita;
Finansiranje programa mladih;
Unapreenje turistike ponude optine;
Ouvanje kulturne batine grada Sombora;
Ouvanje ahitektonskog naslea;
Odravanje objekata obrazovanja, kulture, fizike kulture;
Briga o socijalno ugroenim kategorijama stanovnitva;
Poboljanje mogunosti otvaranja novih radnih mesta.
SA IX SEDNICE SKUPTINE OPTINE JAGODINA, ODRANE DANA 09.07.2005.
GODINE
Skuptina optine Jagodina odrala je dana 09.07.2005. godine IX sednicu na kojoj je
razmatrano i usvojeno 11 taaka dnevnog reda i na kojoj su donete odgovarajue odluke i to:
1. Iz oblasti urbanizma Skuptina optine je usvojila sledee odluke:
a) Plan detaljne regulacije bloka 20. u zoni 8. u Jagodini,
b) Plan detaljne regulacije bloka 1. u zoni 9. u Jagodini,
v) Predlog Odluke o izmeni Plana detaljne regulacije bloka 10. u zoni 6. u Jagodini,
g) Predlog Odluke o izmeni Plana detaljne regulacije centralne zone Jagodina u delu blokova 1.
i 2. u zoni 31.
Sve navedene Odluke o usvajanju pomenutih planskih akata detaljno reguliu i uredjuju plansku
izgradnju objekata u pomenutim blokovima gradskog podruja optine Jagodina.
2. Skuptina optine je razmatrala i usvojila izmenu Odluke o budetu optine Jagodina za 2005.
godinu.
Ovom odlukom u skladu sa izmenom Plana detaljne regulacije centralne zone Jagodina, od
izdavanja neizgraenog zemljita u zakup za individualnu i kolektivnu izgradnju poveae se
prihodi budeta za 60.000.000 dinara koji e se rasporediti JP Direkcija za izgradnju i to za
odravanje lokalnih puteva u selima i ulica u gradu, asfaltiranje ulica u gradu i selima, i za
izgradnju i odravanje objekata prema planu i programu JP direkcija za izgradnju.