hospitalizacija moe ponekad da dovede do akumuliranih stresova koji izazivaju i poremeaje ponaanja.

Ovo e se najee deavati kada je akumulirani stres ta povezan sa hronino nepovoljnim psiholokim uslovima. --~

Rezime i zakljuci Od onih koje postoje u savremenoj psiholokoj literaturi Klarkovi su odabrali 6 poznatih studija (naunika koji su godinama ili decenijama radili na odgovarajuim problemima), od kojih 4 govore protiv klasine hipoteze o ireverzibilnosti efekta ranog iskustva, kao i p rotiv klasine psi hoanalitike i Bolbijeve hipoteze o presudnom uticaju ranih iskustava i ranih liavan ja na linost i mentalno zdravlje. Klarkovi i predstavljeni autori prikazali su i druge brojne studije, kako klasine tako i savremene, koje se tiu pr oblema ranog iskustva. est studija pristupaju problemu ranog iskustva sa razliitih stra na, tj. razmatraju razliite aspekte ovog problema. Kegn je u studiji gvatemalske brdske dece utvrdio da relativno siromano iskustvo u prvoj godini ivota (ulovlj eno tradicionalnim nainom podizanja dece) ne ostavlja trajne negativne posledice na intelektualni razvoj, odnosno na razvoj univerzalnih psiholokih operacija. Tizardova i Rizova su pokazale da deca odrasla u dobrim, stimulativnim ustanovama nisu osuene na opte intelektualno i jeziko zaostajanje. Iako je nedostajao trajan i topao odnos jedan prema jedan sa nekom odraslom osobom, deca iz ove studije postigla su prosenu inteligenciju. Poneka domska deca su ak bolja od poneke dece odrasle u porodicama. Komunikacija oko kognitivno interesantnih problema je bitan uslov normalnog intelektualnog razvoja dece. Taj uslov moe biti zadovoljen kako u dobrom domu, tako i u dobroj porodici, a moe izostati kako u jednoj tako i u drugoj situaciji. Kaduin je pokazao da sedma godina nije kasno doba za usvajanje dece, kao to se to verovalo. Deca koja su u prve tri i po godine ivela u veoma loim socijalnim i psiholokim uslovima pokazala su izvanredan stepen ilavosti i adaptibilnosti i postigla su zadovoljavajui nivo socijalnog ponaanja. Rater je pokazao da, nasuprot klasinoj psihoanalitikoj Bolbijevoj hipotezi, rano razdvajanje dece od roditelja ne mora da ima patogeno dejstvo na kasnije socijalno ponaanje. Antisocijalno ponaanje u ado lescenciji pre je povezano sa loim psiholokim uslovima koji vladaju u porodici nego sa samim razdvajanjem. Kao to vidimo, etiri navedene studije govore protiv razliitih aspekata klasine teze o trajnim, neizbrisivim dejstvima ranog iskustva i li avan ja. Studije Tizard ove i Rizove i studija Kegna odnose se na intelektualni razvoj dece, dok se studije Kaduina i Ratera odnose na razvoj socijalnog ponaanja. Sledee dve studije Denisa i Daglasa protivree du hu prethodnih, tj. one govore za jednu blagu verziju hipoteze o ireverzibilnosti efekta ranog iskustva, odnosno za hipotezu delimine ireverzi bilnosti posledica ranog iskustva. Daglasova studija odnosi se na razliite aspekte neadaptiranog socijalnog ponaanja adolescenata koji su povezani sa ranim duini (od ne 246

delje dana) i ponavljanim hospitalizacijama. (Naravno, hospitalizacija je jedan oblik razdvajanja od roditelja.) Dok je ovaj nalaz u skladu sa kla sinim shvatanjem, Daglas je naao da ne postoje znaajni kratkotrajni, neposredni efekti hospitalizacije , to nije u skladu sa klalinim shvata njima Bolbija, pica i drugih psihoanalitiara. Rater i Klarkovi su poku ali da pokau da sama hospitalizacija, naroito uestala hospitalizacija, nije uzrok kasnijim poremeajima, ve pre izraz nepovoljnih psiholokih uslova u detinjoj sredini, koji su pravi uzrok kasnijih poremeaja. No, na osnovu jedne svoje novije studije, Rater je morao da prizna da aku mulirani, nagomilani stresovi prilikom ponavljanih hospitalizacija mogu donekle da budu patogeni. U svojoj studiji usvojene dece Denis je pokazao da deca koja su usvojena posle druge godine, iako se kasnije normalno razvijaju, ne nadoknauju u intelektualnom pogledu ono to su u prvim godinama ivota propustila. Taj nalaz je u skladu sa blagom verzijom hipoteze o relativnoj ireverzibilnosti ranog iskustva, koja svakako treba da zameni hipotezu apsolutne ili znatne ireverzibilnosti. Pored ovog glavnog nalaza Denisove studije, na ovom mestu treba pomenuti i sporedne nalaze Tizardove i Rizove, kao i Kaduina. Kaduin je naao da kasnije usvojena deca postiu nii socijalni nivo, ali da rizik kod te dece nije naroito velik. I taj nalaz govori za blagu verziju hipo teze o relativnoj ireverzibilnosti. po koju.; su efekti ranog liavanja deli -mino, ali ne i potpuno nadoknadivi. Tizardova i Rizova su takoe nale da su deca usvojena posle etvrte godine zaostajala u intelektualnom raz voju, ali je broj takve dece bio mali, pa je njihovo zaostajanje moglo da se objasni i jednim faktorom selekcije (ekonomski i obrazovno slabije stojei roditelji biraju stariju decu, koja se u manje povoljnim uslovima slabije razvijaju). Dva od navedenih autora, Kegn i Kaduin, eksplicitno saoptavaju svoje stavove o hipotezi o nenadoknadivom i neizbrisivom dejstvu ranog iskustva. Izgleda kao da ni jedan od njih ne, eli da ovu hipotezu u pot punosti .odbaci, ve kao da je obojici cilj jedno uravnoteenije stanovite po kome bi se priznao vei znaaj, nego to je to do sada injeno, kasnijem iskustvu. Pri tome se sreu i poneke reenice koje ba nije lako uklo piti u izreenu tezu, naroito kod Kaduina. Bilo da se radi o naglaa vanju znaaja ranog ili kasnijeg iskustva, uvek se istie ogroman znaaj iskustva uopte za normalan razvoj. No, pored toga, neki autori, posebno Kaduin i Rater, istiu veoma veliki, nekad presudni znaaj uroenih osobina deteta. Neka deca su bioloki spremna da izdre snane frustra cije i stresove i da se brzo oporave od povreda koje su zadobila, dok druga to nisu. Ono to je za jedno dete nepremostiva prepreka ili n eizdrljivi stres, za drugo dete je savladiva nelagodnost. Najzad, jedna vana napomena i opomena. Svi navedeni podaci i zakljuci odnose se na grupe dece, na prosene vrednosti. Uz to, u toku izlaganja nekoliko puta su isticane znaajne individualne razlike. Navedeni zakljuci, meutim, ne moraju da vae za svako pojedinano dete. Zato je u praksi najbolje biti veoma oprezan: nikad ne dozvoliti rano liavanje. Ako, meutim, do njega doe silom neprilika, najbolje je po naati se kao najvei optimist, ponaati se kao da" je proputeno na doknadivo. Takvo postupanje ima najmanje rizika.
247

3) Trea grupa studija planirane intervencije Ovde je re o tzv. kompenzatorskim programima, koji imaju za cilj da se sprei intelektualno zaostajanje ece tamo ge se ono oekuje, a to su u ekonomskom i obrazovnom pogledu nisko razvijene sredine zapadnog drutva. -Orijentacija istraivaa u ovoj oblasti prvenstveno je praktina, ali se i jedna teorijska mrvi ca" moe pronai u tim radovima. U prethodno prikazanim studijama radilo se uglavnom o efektima ranog liavanja na personalni i intelektualni razvoj dece. U ovoj grupi studija radi se o efektima pozitivnih iskustava na razvoj intelektualnih funkcija. Pitanje koje nas ovde interesuje glasi da li i pozitivna iskustva stvaranju trajne, neizbrisive pozitivne afekte. U ovom odeljku knjige Klarkovih nalazi se najpre njihova uvodna stuija, a zatim dva pretampana lanka: 1) Gray, S. W. and Klaus, R. A.: The Early Training Project: a seventh-year report, Child Development, 1970, 41, s. 909 24; 2) Bronfenbrenner, U.: A Report on Longitudinal Evaluations of Pre-school Programs, vol. 2. Is Early Intervention Effective (Washington D. C.: D. H. E. W. Publication (OHD) 7425, 1974. Od vie prikazanih istraivanja ovde je izabran samo jedan mali uzorak. Treba najpre napomenuti da je verovanje u svemo" ranog iskustva u pro losti dovelo do preterano optimistikih oekivanja da e se sa nekoliko meseci vebanja trajno spreiti intelektualno zaostajanje. U takve pokuaje Klarkovi svr stavaju programe koje je pokrenuo ameriki predsednik Donson (Anty Powerty Bili; Project Head Start). Klarkovi istiu da su takvi programi bili suvie kratko trajni, suvie orijentisani na aktivnost igre, da su se uveliko odvijali van kon teksta porodice i da u izvedenim studijama nije postojalo odgovarajue praenje napredovanja. Program Grejove i Klausa obuhvatao je 88-oro crne dece iz siromae i kon stantne sredine na uzrastu od 4. do 7. godine. Za jednu eksperimentalnu grupu program je trajao 3, a za drugu 2 godine, i to sve do polaska u kolu. Deca su praena 4 kolske godine. Sadraj programa odnosio se na stavove u vezi sa postignuem i na sposob nosti dece. U vezi sa prvim ciljem injeni su pokuaji da se razvije motivacija za uspevanje, istrajnost u radu, interesovanje za tipini kolski materijal" (knjige, sveske, boje, zagonetke itd.). Vremenska organizacija programa bila je sledea: 1) U toku kolskog raspu sta deca su provodila pet prepodneva u koli u toku nedelje, ukupno 10 nedelja. 2) Preko ele godine bile su organizovane nedeljne posete porodici. Kao to je ve reeno, ceo ovaj program trajao je za jednu eks perimentalnu grupu tri, a za drugu dve godine. Prema jednom proraunu, deca su u okviru ovog programa provela u koli oko 600 asova, ali to predstavlja svega 2% ukupnog ivota u budnom stanju do 6. g. Na kune posete u toku godine utroeno je 110 asova, to predstavlja svega 0,3% ivota u budnom stanju do 6. g. Da li ovakvo kratkotrajno vebanje moe da dovede do nekih pozitivnih rezultata i da li ti rezultati mogu da budu trajniji? Neto bolje rezultate je postigla grupa koja je vebana tri godine. Devet naestero dece iz te prve eksperimentalne grupe pokazalo je posle 3 g. vebanja zna ajan napredak u umnom koliniku: umni kolinik (izraunat na osnovu Sfanford -Bineove skale) popeo se sa 87,6 na 95,8, tj. za 8,2 (Druga grupa je za dve godine vebanja napredovala za 4,1 jedinice umnog kolinika.) Meutim, sa prestankom vebanja IQ je poeo da opada. U prvoj eksperimentalnoj grupi godinu dana posle prestanka programa IQ se ak poveao (za 2,3), ali je posle jo jedne godine izno sio 91,2, a posle 4 godine 86,7. Znai, posle dve godine po prestanku programa jo je uvek postojao znaajan napredak u odnosu na kontrolnu grupu, ali posle 4 godine deca su se vratila na taku sa koje su i pola. Zakljuak autora je oprezno optimistian. Program je doveo do intelektualnog napredovanja, ali sa prestankom programa dolo je do opadanja i najzad do gubljenja efekta vebanja. To opadanje efekta ilo je sporo. Autori, meutim, pra vilno istiu da se na programe kao to je njihov ne moe baciti ceo teret" spre avanja zaostalosti. Taj poslednji cilj se ne moe ostvariti bez masovne promene ivotnih uslova dece", a za to je nuna kontinuirana intervencija sredine. Ovde e biti opisana i upeatljiva studija Hebera i Garbera iz 1975. g. (Heber, R. and Garber, H.: Progress Report II: an experiment in the prevention of cultural-familial retardation, in D. A. Primrose (ed): roceedings of the International Association for the Scientific Study of Mental Deficiengy (Warsaw: Polish Medical Publi-

248

shers, vol. l, 34 43). Ov i istraivai su radili sa majkama koje su bile retardirane. Sa decom je raeno od najranijih dana pa sve do este godine. Majke su dobijale instrukcije kako da rade sa decom. U petoj godini IQ je kod kontrolne grupe izno io 90, a u eksperimentalnoj grupi je bio neto iznad 120! To je, svakako, izvan redan uspeh. Napredak za 30 jedinica umnog kolinika! Intervencija je prestala u estoj godini, poto su deca pola u kolu. Deca su praena tri godine. Umni ko Hnik je polako opadao, ali je i posle 3 godine bio znatno vii nego kod kontrolne grupe. Posle godinu dana smanjio se u proeku na 112, posle 2 godine na 110, posle 3 godine na 106. Ovaj dugoroni program, kao to vidimo, dao je dobre rezultate, ali autori predlau jo trajniju intervenciju, koja ne bi prestajala sa poetkom kolovanja. Studija Habera i Garbera je posebno interesantna zbog toga to su majke imale nizak umni kolinik, te se na osnovu toga ne bi moglo pretpostaviti neki visoki uroeni potencijal. Ipak su ta deca u petoj godini imala IQ od 120. U tom svetlu treba posmatrati rezultate ranije navoenih studija, u kojima domska deca ili kasnije usvojena deca nisu postizala IQ vei od 100, a nekad ni takav, uprkos organizovanog napora osoblja (u institucijama) i novih roditelja. To sugurie da ta deca zaista nisu dostigla svoj plafon, tj. da liavanje u ranom periodu ivota nije u potpunosti bilo nadoknaeno kasnijim povoljnim uslovima ivota. Na ovaj argument pozivaemo se kasnije. U rezimeu studija kao to su navedene, Bronfenbrener podvlai sledee mo mente. 1) Program koji traje 3 4 godine moe da dovede do znaajnog poboljanja inteligencije merene testovima inteligencije. Efekti vebanja su kumulativni u to ku i posle treninga. 2) Trajniji i vei efekti se postiu pre u individualnom tretmanu nego u grupnom. 3) Dobitak u sposobnostima je u obrnutoj srazmeri sa uzrastom na kome se program zapoinje. Ovaj zakljuak je od direktnog znaaja za nau temu o ranom iskustvu i kritinom periodu. 4) Sto je intervencija obuhvatnija i d ua, i efekti su bolji i trajniji. 5) Sa prekidom programa zapoinje opadanje postignutih rezultata, ali se posle dugotrajnih programa zapaaju dejstva treninga ak i posle nekoliko godina (3 4 god.). 6) Programi koje roditelji sprovode posle pete godine nisu tako uspeni i zna ajni, ali oni potpomau uspeh u programima koji se sprovode u ustanovama. 7) Programi su od najvee koristi deci iz gornjeg sloja hendikepiranih porodica. 8) U ranim godinama kljuna je v erbalna interakcija roditelja i dece oko kognitivno zanimljivih pitanja. 9) Najzad, Bronfenbrener smatra da je za normalan razvoj, inteligencije, kao i za normalan razvoj linosti i mentalnog zdravlja, najbolji uslov topla i trajna emocionalna veza i zmeu deteta i majke. Sistematizaeija programa jgg ^ ^Jedei^n. ^ ^ " ^ 1) Postoje razliiti oblici grupnih programa: a) u normalnim deijim institu cijama (jaslice, obdanita, zabavita itd.), b) u specijalnim deijim institucijama, c) programi u kolskoj sredini, npr. programi koji se odvijaju za vreme raspusta (kao to je bio sluaj sa programom Grejove i Klausa). 2) Tutorski kuni programi, kod kojih struno lice dolazi u porodicu i radi sa detetom odreeno vreme. 3) Programi koji su usmereni na dijadu roditelj- dete, pri emu roditelj od strunih lica dobija instrukcije kako da radi sa detetom i dobija odgovarajui ma terijal za taj rad. 4) Ekoloka intervencija, tj. velika promena sredine. Bronfenbrener smatra da samo takva ekoloka interv encija moe da pomogne u najteim sluajevima i da

249

je ona, uopte uzev, najefikasnija vrsta intervencije. Pod toni intervencijom pod razumevaju se promene kao to su: a) promena optih ivotnih uslova: bolji stan, hrana, bolja medicinska nega; adekvat na zaposlenost roditelja; skraenje radnog vremena i elastino radno vreme, koje omoguava neprekidnu brigu za dete u porodici; b) pomo majci u kui; organizacija saradnje izmeu porodica sa sli nim problemima; televizija u kui itd. Jasno je da je ovde re o promenama koje zahtevaju jednu gotovo malu drutvenu reformu. Svi ovi oblici intervenije mogu da budu uspeni, ali su ipak najuspeniji oni u kojima se individualno radi sa detetom (kao to je to u programima u kojima je majka protagonista rada sa de tetom), kao i one intervencije koje se kontinuira no sprovode. Bronfenbrener na sledei nain uporeuje nekadanje i savremene programe. Ranij e intervencije su bile usmerene na samo dete, a dananje na rad roditelja sa detetom u okviru porodine sredine; r aniji programi su bili vremenski izdvo jeni i ogranieni, a dananji tee da budu kontinuirani; u ranijim programima sa detetom je radilo profesionalno obueno lice, a u savremenom svi lanovi poro dice, u prvom redu jedan od roditelja. Bronfenbrener predl ae sledei sekvencijalni program" pripreme buduih ro ditelja. 1) Jo u koli budui roditelji treba da naue neke osnovne principe podi zanja dece, npr. da naue neto o aktivnostima koje stimuliu kognitivni razvoj. 2) Majka koja nosi dete treba da d obije konkretnije programe rada sa bu duom bebom. 3) U prve tri godine detinjeg ivota interakcija majke i deteta dolazi u prvi plan. Tada treba preduzeti vie mera: a) Bronfenbrener jo uvek smatra da treba da postoji trajan odnos jedan prema jedan izme u majke i deteta; b) struno obu eno lice treba da pokae maj ci kako treba da se stara oko deteta, da joj prui pogodan materijal i da joj ukae kako se na osnovu njega stvara verbalna komu nikacija sa detetom oko kognitivno interesantnih zadataka. Ta u putstva majka sva kodnevno praktikuje; c) treba obezbediti tzv. vertikalnu difuziju: i drugi lanovi porodice treba da se na slian nain bave detetom, ali tako da majka jo uvek ostaje glavni akter, tj. vertikalna difuzija ne srne da omete t rajan odnos jedan prema jedan izmeu majke i deteta. 4) Od etvrte do este godine zapoinju predkolski programi. Roditelj gubi sad kljunu poziciju, ali svojim radom potpomae ostvarenje tih drugih programa. 5) Od este do dvanaeste godine, kada je dete v e u koli, uloga roditelja je podravajua rad roditelja potpomae ostvarenje drugih programa i ouvanje postignutog nivoa intelektualnog razvoja. Kao to se lako uvia, roditelji, a u prvom redu majka ostaje prva figura u detinjem ivotu i razvoju, lice koje je najodgovornije za normalan deiji razvoj. Ne zaboravimo da je ove teze napisao vrhunski poznavalac ove problematike, i to godine 1974. Da li to shvatanje protivrei nalazima i shvatanjima kao to su Kaduinova ili Tizardove i Rizove? Samo na prvi pogled. Nalazi ovih autora govore samo o tome da deca u domovima, deca koja nisu imala stalan odnos, jedan prema jedan sa nekom odraslom osobom, deca koja su kasno usvojena, nisu osu ena na intelektualno zaostajanje. No, time se ne kae da staran je prirodne majke i trajan odnos jedan prema jedan majke i deteta nije najbolji uslov razvoja (uko liko majka zna da na pravilan nain postupa sa detetom). Ovakav zakljuak, koji obuhvata oba upravo pomenuta momenta, izvela je Beti Kadvel, poznati strunja k u ovim pitanjima, 1967. g. (Bettve Caldwell: The Optimal Learning Environment ]or the foung Child) poetku ovog odeljka videli smo po emu vrste mogu da budu teorijski interesantni. Rekli smo i to da je veina pisaca u ovoj oblasti prak tino orijentisana. Pokuaemo da iz njihovih podataka izvuemo ono to je za problem ranog iskustva znaajno. TVnrrfcki intprpsantni icoreisKi interesantni
po( j ac i O ve Na samo m

1) Reeno je da Bronfenbrener jo uvek smatra da je trajna veza sa majkom jedan od najpovoljnij ih uslova razvoja deteta, to je u skladu sa klasinom psiho analitikom i Bolbijevom hipotezom. No, time se ne tvrdi da nedostatak te veze nuno dovodi do intelektualne zaostalosti i mentalne poremeenosti.

250

2) Intelektualno napredovanje utoliko je bolje ukoliko se sa programima poinje na ranijem uzrastu. Drugim recima, kao da je uenje na mlaim uzra stima vanije, uticajnije. No, mora se napomenuti da ima i suprotnih podataka, koji sugeriu da vreme poetka programa ne mora uvek da bude od znaaja (s. 247). 3) Deava se da kontrolna grupa dece, koja nije bila podvrgnuta programu vebanja, dostigne u toku kolovanja, za godinu ili dve, eksperimentalnu grupu, te u tim sluajevima izgleda da je prethodno vebanje bil o uzaludno. Na osnovu ovakvih nalaza Klarkovi zakljuuju da je razvoj mogu u svakom periodu, kako u petoj, tako i u desetoj godini. Iz ovakvih studija, kau oni, sledi da prvih ne koliko godina detinjeg ivota nisu nuno od nekog velikog znaaja z a kasniji raz voj" (s. 259). Pa ipak, za svaku sigurnost, oni preporuuju rani poetak kompen zatorskih programa, jer je uvek bolje spreiti nego leiti. Na kraju mogli bismo da izvedemo ovakav rezime i zakljuak. Programi su bolji ukoliko su dui, ukoliko obuhvataju vei procenat deijeg vremena, ukoliko su vie individualizovani i, ponekad, ukoliko ranije zapoinju. Programi koji traju tri do etiri godine, ili vie, mogu da dovedu do napretka u koliniku inteligen cije od 10, 20, ponekad ak i 30 jedi nica. Ono to je za na problem najvanije je ste to da efekti ovakvih programa (uenja) nisu apsolutno trajni, ali jesu relativno trajni. Efekat vebanja se osea i posle tri do etiri godine, iako neto manje. Re zultati dugotrajnijeg praenja bili bi vrlo znaajni. Drugim recima, eksperimenti ove vrste ne pruaju dokaze za permanentno dejstvo pozitivnih ranih iskustava, ali i ne govore protiv relativno trajnih efekata, slino kao to su eksperimenti sa ranim liavanjem govorili o relativnoj ireverzibilnosti ranih iskustava. Na alost, podaci na osnovu kojih izvlaimo ovakve zakljuke nisu dovoljno uniformni, te ni zakljuci dovoljno vrsto empirijski zasnovani.

ZAVRNA RAZMATRANJA

Rezime empirijskih nalaza Klarkovih dalu na taj . .. . . . . .. . . ,_ j . j nain sto citiraju hipoteze ,koje treba da budu odbaene. Pre svega, oni smatraju da je opta hipoteza o ireverzibilnom dejstvu ranog iskustva i postojanju kriti nih perioda u ljudskom razvoju neispravna i da se mora odbaciti na osnovu navedenih empirijskih podataka. Zatim navode est specifinih hipoteza i glavne, empirijske podatke koji govore protih njih. 1) 1) Hipoteza za mentalno zdravlje i intelektualni razvoj bitan je topao odnos jedan prema jedan izmeu deteta i majke. Protiv ove hi poteze govore studije Ratera i Tizardove i Rizove. 2) Hipoteza separacije deteta od roditelja, makar i privremene, dovode do poremeaja na kasnijem uzrastu. Raterovi podaci negiraju ovo tvrenje. 3) Hipoteza normalno, zdravo dete u emocionalnom i intelektu alnom pogledu ne moe se razviti u deijim institucijama. Suprotno go vore rezultati Tizardove i Rizove, kao i samog Bolbija iz 1956. g. 4) Hipoteza kasnije usvajanje, posle etvrte, ak i posle druge godine, ne moe biti uspeno, tj. ne moe nadoknaditi ono to je pret hodno proputeno. Ovome protivree podaci Kaduina. 5) Hipoteza prve dve godine ivota predstavljaju neku vrstu kri tinog perioda; liavanja u tom periodu ne mogu se kasnije nadoknaditi. Podaci Koluhove, Kegna i Dejvisa govore drugaije. 251

... _,, . .. Rezime Klarkovih

6) Hipoteza rani kompenzatorski programi imaju trajno dejstvo, Bronfenbrener je najpotpunije izrazio neispravnost tog shvatanja. _, .... ... . . K. leonjski C1 iuarMoemo nai vie tvrenja u kojima Klarkovi hipotezu ireverzibilnosti ranog iskustva. Na alost, stie se utisak da oni nisu dosledni; pojedine njihove izjave nisu u skladu sa drugim. Njima je jasno da se klasina hipoteza o potpunoj ireverzibilnosti ranog iskustva i postojanju kritinih perioda mora odbaciti, ali kao da nisu sigurni koliko je ta hipoteza pogrena i na koji nain je treba popraviti ili zameniti. Njihovi sudovi se mogu grubo svrstati u dve kategorije: a) oni kao da nekad potpuno poriu poseban i snaan znaaj ranog iskustva; b) oni kao da ne poriu znaaj i specifinost ranog iskustva, ali ele da iz grade jedno potpunije, uravnoteenije gledite, u kome e biti pridat kasnijim iskustvima vei znaaj nego to se ranije pridavao. Sada e biti kratko ilustrovana tvrenja te dve vrste.
procenjuju

1) Prva grupa tvrenja se moe ilustrovati izjavama kao to su sledee: Prve godine nisu nuno od velikog znaaja za kasniji razvoj" (s. 259). Malo je dokaza za mo ranog iskustva" (s. 269). Prema miljenju Klarkovih, moda najvaniji pojedinani nalaz" je taj da za nepoznat broj dece postoji mogunost promene nakon promene sredine u toku itavog ivota (s. 271). Glavna implikacija navedenih podataka je da je ceo razvoj znaajan, a ne samo rano iskustvo. 2) Stavovi druge vrste, koji, kako smo rekli, izgledaju razliiti od prethodnih, ili ak suprotni njima, mogu se ilustrovati sledeim tvre njem. Nema implikacija da je rani razvoj neznaajan, ve da su dugo rone posledice ograniene. Na str. 271. Klarkovi se pitaju da li su gra nice mogunosti linih promena iste u toku itavog razvoja, ili kako mi sumnjamo . . . . one postaju progresivno manje kako se uzrast poveava i kako line karakteristike adolescenata i mladih odraslih osoba stiu samostalnost i tendenciju ka samoponavljanju". U ovoj reenici se impli cira sve manja lina promenljivost sa uzrastom, a to nije u suprotnosti sa klasinom tezom o ranom iskustvu i tezom o postojanju kritinih perioda. U vezi sa poslednjim navedenim tvrenjem Klarkovi se pozivaju na hipotezu klina (wedge). Na alost, i tu hipotezu Klarkovi definiu na razliite, moglo bi se ak rei u izvesnoj meri suprotne naine. Na str. 271. ta se hipoteza formulie na sledei nain: vei potencija l reagovanja u toku ranog ivota i detinjstva" nalazi se na debljem kraju klina; malo reaktivnosti u odraslo doba" nalazi se na tanjem, picastijem kraju kli na. Ovde kao da se implicira da potencijal reagovanja", odnosno mo gunost menjanja nije jednaka na svim uzrastima; vea je na mlaim uzrastima, to je u skladu sa klasinom hipotezom o ranom iskustvu. Na str. 228. hipoteza klina odreena je u odnosu na sredinske uslove i iskustvo individue: to se dete vie pribliava dugoronim optimalnim uslovima odgajanja, manja je verovatnoa da e pozitivna promena uti cati na njegov nivo funkcionisanja". Sto su uslovi nepovoljniji, vei je potencijal za promenu". Dakle, promenljivost ne zavisi od uzrasta, ve od onog to je ve steeno, ostvareno. (Nalazim da je ovo objanjenje sasvim srodno Halovom objanjenju razvoja jaine navike, o kome e kas nije biti reci.) 252

Na drugim mestima Klarkovi se izraavaju kao i Kegn, tvrdei da oni ne ele u potpunosti da odbace klasinu tezu o ranom iskustvu, ve da se zalau za refortnaciju te teze; oni nisu za kontrabalans", to bi bio jedan suprotan ekstrem", ve su za ..balansirano (uravnoteeno) sta novite". Najzad na str. 268. Klarkovi vrlo oprezno zakljuuju da navedeni nalazi niti podupiru, niti jednoduno obaraju znaaj ranog iskustva". Oigledno je da Klarkovi nisu bili u stanju da nam daju jedan do sledan i jasan zakljuak iz brojnih navedenih podataka. Pokuaemo sad da izvuemo neke opte pouke" o znaaju ranog iskustva, i to na osno vu bogatog kako klasi nog, tako i savremenog materijala koji se nalazi u knjizi Klarkovih, kao i na osnovu neke druge literature.
Vani zakljuci o ranom iskustvu

1) U literaturi nalazimo tri vrste stavova o ranom iskustvu: a) eks tremno stanovite po kome postoji skoro potpuna ireverzibilnost efekata ranog iskustva, kao i kritiki ili senzitivni periodi u razvoju. To je kla sina teza o ranom uenju; b) drugo, suprotno stanovite potpuno negira prethodno. Po ovom shvatanju postoji potpuna nadoknadivost efekta ra nog iskustva. Rano i kasnije iskustvo se ne razlikuju po svom znaaju za razvoj i po trajnosti svojih efekata. Posledice ranog iskustva mogu da budu izmenjene ili nadoknaene kasnim iskustvom; c) srednja stano vita, u koja bismo mogli da ubrojimo neka tvrenja Klarkovih, kao i Kegnovo stanovite; pomenuti autori se bore za jedno izbalansirano", uravnoteeno stanovite: ranom iskustvu se ne porie znaaj, ali se isti e (vie nego ranije) i znaaj kasnijeg iskustva, pozitivnog ili negativnog. Postoje razliite varijante ovog shvatanja, koje esto nisu jasno defini sane i meusobno razgraniene. Ovo shvatanje bismo mogli da nazovemo i hipotezom relativne ireverzibilnosti, o kojoj je ve bilo reci: kasnije is kustvo moe donekle, ali ne potpuno, da izmeni, na doknadi efekte rani jeg iskustva. Dalje, ako je nenadoknadivi efekti mali, mogli bismo da go vorimo o blagoj hipotezi ili slabijoj verziji hipoteje relativne ireverzibil nosti. I o ovoj hipotezi je ve bilo reci. Ukazano je da za nju govore podaci Denisa, Daglasa, Kaduina, Ratera i nekih drugih istraivaa. 2) U literaturi ima univerzalnih i relativnih sudova, sudova koji su izreeni za sva ljudska bia i sudova koji se odnose samo na neka ljudska bia (poto se pretpostavlja postojanje individualnih razli ka). Tako, npr., Klarkovi govore da za nepoznat broj dece" postoji mogunost promene u toku itavog razvoja. Kaduin kae da za osobe psihotine i teko neuro tine prolost moe biti kljuna, dok je za manje bolesne sadanjost ,,pre ovladujua sila". Takoe se ukazuje da ono to je za jedno dete nepod noljivi stres i teka trauma, za drugo dete je tek savladiva neugodnost i tekoa. Ove individualne razlike su lepo izraene starom engleskom po slovicom, koja u prevodu glasi: na toplo ti se puter isto pi, a jaje stvrdne. 3) Na osnovu izvesnih podataka moe se zakljuiti da averizivnost ne kog doivljaja ili stepen liavanja mora da pree neku granicu da bi do to do nekih snanih, trajnih i ireverzibilnih posledica. Tu ideju Densen (Jensen) je nazvao teorijom praga.
253

Sluei se takvom jednom hipotezom, Klarkovi objanjavaju razlike koje su dobijene u ispitivanjima sa ivotinjama i ljudima: u ispitivanji ma sa ivotinjama liavanja su mnogo snanija, potpunija, te su otuda i efekti liavanja vei i trajniji. U vezi sa ovim Klarkovi razlikuju obina i traumatizirajua iskustva. Za ova poslednja kau da su iskustva drugog nivoa" (ili reda) i da ona mogu da dovedu do promena koje su ireverzibilne. No, oni dodaju da se takva iskustva mogu doiveti u bilo kom periodu ivota, mada se esto stiu na ranom uzrastu. 4) Jedna od najznaajnijih hipoteza koja se u literaturi pominje je hipoteza sekvencije, slea. Prema ovoj hipotezi, rano iskustvo je od posebnog znaaja zato to je prvo, to je prvi beoug u lancu, to prethodi drugim iskustvima, te na taj nain moe da odredi prirodu svih kasnijih is kustava. Prethodna iskustva uslovljavaju percepciju, smisao kasnijih zbivanja. Postoji verovatnoa da e se kasniji dogaaji videti u svetlosti rani jih. Otuda ra nije iskustvo moe biti znaajnije, uticajnije od kasnijeg. Ova ideja jej u stvari, jedno od objanjenja snanih efekata ranog iskustva, a ne opovrgavanje ideje o posebnom znaaju ranog iskustva. To objanjenje se razlikuje od drugih objanjenja ranog isk ustva, npr. od hipoteze poveane osetljivosti u ranom periodu ivota ili od hipoteze kriti nog ili senzitivnog perioda. Ovakvo gledite posebno istie Alan Srouf (Alan Sroufe), profesor razvojne psihologije na univerzitetu u Minesoti; u svom prikazu knji ge Klarkovih u asopisu Conterporarv Psychology" (1977. g.) Srouf smatra da Klarkovi nisu dovoljno pratili razvoj psiholoke i psihoanalitike teo rije, po kojoj se rano iskustvo na nov nain konceptualizuje. Otuda su esto udarili na otvorena vrata. Srou f pie: ,,U okviru revidirane psihoanalitike teorije . . . . rano iskustvo je znaajno ne zato to moe da dovede do stalne povrede ili 'fiksacije' detinje linosti, ve zato to se kasniji problemi sreu u kontekstu ranijih iskustava i zato to raniji mo deli (obrasci) predstavljaju prototip za kasnije ponaanje. Na primer, vi e se ne pretpostavlja da e dete koje nije resilo probleme kontrole raz viti odreen tip neuroze, ve se predvia da e kontrola i autonomnost verovatno biti istaknuti problemi za to dete u adolescentnoj grupi vr njaka, u odnosima prema autoritetima, kao i intimnim odnosima" (s. 879). Srouf istie da se u ranom iskustvu ue, stiu modeli interperso nalnih odnosa", osnovni stavovi" (o sebi, naroito u pogledu samopo uzdanja i uspenosti), oekivanja" u odnosu na spoljanji fiziki i soci jalni svet, verovanje" u sopstvenu mo u tom svetu. On daje sledeu ilustraciju, u kojoj se koristi Eriksonovo shvatanje ranog iskustva i razvoja. Pretpostavimo da za jednu i po godinu (prva faza razvoja po Eriksonu) problem osnovnog poverenja" nije reen povoljno. U sledeem periodu (do tri godine) dete se susree sa novim problemima, sa proble mima autonomnosti i kontrole (Erikson). Tim novim problemima dete pristupa sa nereenim pitanjem osnov nog poverenja. Ranije iskustvo utie na reavanje novijih problema, ali na osnovu novih iskustava se pre rauje stari problem osnovnog poverenja. Erikson, znai, tvrdi, da postoji interakcija uzrasnih perioda: ne samo da ranije iskustvo utie na kas nije, ve se i na kasnijem uzrastu prerauje i menja smisao ranijih iskustava. U datom primeru, ako se na drugom uzrasnom periodu (jedna i po godina do tree godine) roditelji ponaaju prijateljski, predusretljivo i dosledno, kod deteta moe da se tek sad izgr adi potpunije osnovno oseanje poverenja. 254

Navedeni primer Srouf zavrava sledeom reenicom: ,,U okviru ovakog gledita tvrenje da je ranije iskustvo vanije od kasnijeg je besmisleno" (s. 879). No, ini se da je ova poslednja izjava u suprotnosti sa nekim drugim izjavama, ak i kad se uzme u obzir razlika u kontekstima. Eriksonovo tumaenje izgleda uverljivo, ali se moe postaviti pitanje nije li ono suvie racionalno za rane uzraste. Npr., koliko bi se njegova teza razlikovala od jednostavne teze da je na uzrastu od jedne i po do tri godine dete, pod uticajem spoljanjih okolnosti, izmenilo svoje ponaa nje (a ne ponovo preispitalo iskustva iz prve i po godine)? Srouf takoe istie da doslednost u ponaanju deteta proistie iz do slednosti spoljan je sredine, ali i da samo dete doprinosi toj doslednosti ponaanja. U vezi sa ovim pitanjem Srouf kae: Pretpostavka da je ra no iskustvo od fundamentalnog znaaja je vrlo razumna pretpostavka". Rano iskustvo je fundamentalno u smislu da je temelj za kas niji razvoj" (s. 880); Kasnije iskustvo je takoe vano, i ne manje, ali ono je rezul tat interakcije deteta i sredine" (s. 880). Ovo poslednje tvrenje se moe (i treba) shvatiti na sledei nain: dete je na osnovu prethodnog iskustvaj kao i naslea, steklo odreene osobine, koje odreuju njegova kasnija reagovanja i interakcije, te na taj nain i samo doprinosi kontinuitetu u razvoju. Srouf zakljuuje: Samo u okviru gledita da je osoba pasivna, da se iskustvo u nju utiskuje, mogla bi se nainiti pretpo stavka da su ranije i kasnije iskustvo istog znaaja". Sva ova tvrenja Srouf upuuje Klarkovima kao kritiku, previajui da su u osnovi istu ideju imali i sami Klarkovi. Pre bi se moglo rei da su ideje koje izlae Srouf samo bolje i potpunije razraene i deje Klarkovih, izraene u kontekstu Eriksonove teorije razvoja. 5) Prema klasinom psihoanalitikom uenju pojedini doivljaji u ranom periodu ivota mogu da imaju snane i dugorone posledice. Na primer, problemi pri dojenju i odbijanju od dojke, strogo st pri navikavanju na istou i frustracije koje se pri tome javljaju itd., mogu da uti u na karakter odrasle osobe, ili, u sluaju neuroze, na prirodu neuroti nih poremeaja. Uverenje nekih novijih istraivaa (Klarkovi, Rudolf efer Schaffer itd.) jeste da ono ta je vano nije sam doivljaj, ve razlozi tog dogaaja, npr. stavovi roditelja koji dovode do dogaaja od reene vrste. Nije isto da li je ranom odbijanju od dojke razlog kulturna norma ili preterana briga roditelja da dete to pre postane samostalno, ili emocionalna hladnoa majke koja ne voli fizike kontakte sa detetom. Mnogo vanije od pojedinih dogaaja su stalna toplina ili hladnoa ro ditelja, stalna strogost ili popustljivost itd. U pojedinim zbivanjima izraavaju se neki opti stavovi roditelja, neke njihove opte osobine i ove poslednje, budui da su stalni sastojci socijalne sredine, mogu da uti u na razvoj linosti deteta.

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

Ovo ve dosta davno saznanje dovelo je pedesetih godina do studija roditeljskih stavova. Jedna od najpoznatijih takvih studija je studija Sirsa, Makobijeve i Levina, 1957. g. (Sears, Maccobv, Levin). Ovi autori su pronali da su dve dimenzije stavova najvanije u odgajanju dece: di menzija topline ili hladnoe prema deci i dimenzija popustljivosti ili strogosti (permisivnosti i restriktovanosti). Eri efer (Earl Schaefer) je 1959. g. naao vrlo sline dimenzije stavova kao najvanije: ljubav neprijateljstvo i kontrola autonomnost.
255

Studije ove vrste su pokazale da deije neposredno ponaanje zavisi od roditeljskih stavova. Utvrene su veze kao to su sledee: decu naj vie uznemirava strogost pri navikavanju na istou uz hladan, uzdran stav majk e; deca koja doivljavaju neku vrstu odbacivanja tee da raz viju zavisno ponaanje, najvea agresivnost kod dece se sree kada ima mo kombinaciju vrlo popustljivih stavova sa povremenim strogim ka njavanjem itd. Iako je utvrena neposredna veza izmeu takvih ponaanja i roditeljskih stavova, nije sa sigurnou utvrena dugorona veza izmeu stavova roditelja i kasnije linosti deteta, odnosno odrasle osobe. Tako istraivanje roditeljskih stavova nije pruilo oekivane rezultate (R. Schaffer, 1977. g., s. 21). Prema nekim autorima, uzroci takvih neu-speha bili su sledei: a) postoji raskorak izmeu onog to roditelji ine i govore; b) upitnici koji su se u takvim studijama koristili previaju da se roditeljski stavovi razlikuju od situacije do situacije; npr., majka mo e biti popustljiva prema detinjem ponaanju pred gostima, ali ne i pri navikavanju na istou; ili, ona drugaije kanjava za vreme ruka i kada doe vreme za spavanje; c) faktor socijalne poeljnosti se uvlai u od govore roditelja na upitnike itd. Uverenje R. efera (1977) je da izolovana iskustva retko ostavljaju trajne tragove, makako da su traumatski i makako da se rano zbivaju" (s. 23). Po njegovim recima, vaan je kontekst, celina kojoj ta pojedinana zbivanja pripadaju. Kempbel i Dejnis (Campbell and Jaynes, 1966) su dokazivali da samo oni dogaaji koji se vie puta ponavljaju u toku detinjstva imaju znaajno dejstvo za buduu linost. Jedan dogaaj (jedan odnos) moe imati uticaj na linost odrasle osobe ako zapone itav jedan la nac istovrsnih zbivanja. Na primer, jedan neuspean odnos (recimo sa majkom), moe da dovede do neuspenih odnosa sa drugim ljudskim jedinkama, i celina tih neuspenih odnosa moe da dovede do trajnih karakteristika odrasle osobe. (Naravno, to je sutina ranije opisane hipoteze sleda.) Po miljenju R. efera, ove formulacije su nepotpune ako nemamo u vidu i sledei momenat. Veina razvojnih psihologija danas zastupa transakcionalistiko stanovite, po kome dete nije pasivna glina koju odrasli uobliavaju prema nekom svom idealu, ve aktivni uesnik u interakciji. Dete na svet donosi neke karakteristike koje delimino odreuju njegovo ponaanje i reakcije na postupke roditelja. Detinje reakcije sa svoje strane utiu na sledee reakcije roditelja, ove opet na ponaanje deteta itd. Znai, postoji stalno uzajamno dejstvo roditelja i deteta i u toj stalno promenljivoj, dinaminoj interakciji izgrauju se i ponaanje de teta i ponaanje roditelja, kao i meusobni odnos dva aktera. Sa uzrastom dete se menja, ali se vremenom i sami roditelji menjaju. Nije nikakav izuzetak majka koja se u odnosu na jedno svoje dete ponaa pre -brino i anksiozno, a u odnosu na drugo staloeno, mirno i spokojno, pri emu je razlog za tu razliku u najveoj meri razliito ponaanje sa me dece, to majka sasvim jasno moe da shvati i recima izrazi. (Od ranije pomenutih autora ovo stanovite zastupaju i Klarkovi, Srouf, efer i neki drugi.) Dok se ranije naglaavao uticaj roditelja na decu, danas se esto na glaava, pa i prenaglaava, obrnuti uticaj dece na roditelje. Bel i Harper (Bell and Harper) su 1977. g. publikovali knjigu pod naslovom Uticaj deteta na odrasle (Child effects on adults), u kojoj se zastupa teza da deca vie odreuju ponaanje roditelja nego to roditelji odreuju pon a256

sanje dece. Za razliku od adultogenog" gledita, ovo gledite autori nazivaju pedogenim". Prema ovim autorima, roditelji su oni koji su adaptivni, fleksibilni u svom ponaanju. Kada se u toku razvoja detinje potre be promene, odrasli su oni koj i moraju da menjaju ponaanje. Ovaj uti -caj dece na odrasle, kau autori, zapaa se i kod ivotinja, a postoje za pisi koji ukazuju da je tako bilo od vremena Mesopotamije, do danas, sa izuzetkom etiri dekade izuavanja socijalizacije. (Ovaj prikaz je izvren prema prikazu R. Cairnsa u ,,Contamporary Psychology", 1979, 24, Na 5, 3534.) Zakljuak je da je dete arhitekta i produkt procesa odgajanja. Svakako da je ovo donekle preterano gledite, ali ono je izraz is pravne tenje da se naglasi ono to je bilo zapostavljeno. 6) Praktino i teorijsko pitanje. Na osnovu svega izloenog, mogli bismo da razlikujemo praktini i teorijski aspekt problema ranog iskustva. Ranije opisani rezultati pokazuju da dete sa loim ranim iskustvom nije osueno da bude umno i jeziki zaostalo, delikventno ili neurotino. Sa praktinog stanovita to je najvanije i dovoljno. Lo poetak moe da se ispravi kasnijim pozitivnim\iskustvima. Ti nalazi imaju i teorijski smisao: oni govore protiv klasine nipoteze o trajnim, ireverzibilnim efektima ranog iskustva, kao i prot iv klasine psihoanalitike postavke. Jo jed nom podvucimo da su ova opta tvrenja, koja se odnose na grupu dece ili na proeke, te da otuda ne moraju da vae za svako pojedinano dete. Kao to je ranije ve reeno, sa teorijskog stanovita je korisno razlikovanje dve hipoteze o ranom iskustvu: hipotezu o apsolutnoj ireverzibilnosti i hipotezu o relativnoj, deliminoj ireverzibilnosti efekata ranog iskustva. Na osnovu ranije navedenih empirijskih nalaza jasno je da hipoteza o apsolutnoj ireverzibilnosti otpada. Ostaje da se razmatra hipoteza o deliminoj ireverzibilnosti efekata ranog iskustva. Ranije smo po vukli razliku izmeu jake i slabe varijante ove hipoteze: slabu varijantu imamo u sluaju kad je nenadoknadivi deo efekata ranog iskustva mali. U vezi sa ovom poslednjom hipotezom mogu se postaviti dva pitanja. 1) Pretpostavimo da je dete sa loim ranim iskustvom postalo nor malno, proseno kada je kasnije dospelo u dobre socijalne i fizike uslo ve. Takav je sluaj, npr., bio sa blizancima Koluhove ili Dejvisovom Izabelom. Sa praktinog stanovita, kao to smo istakli, to je zadovoljavajui rezultat. Ali, naa teorijska radoznalost time nije zadovoljena. Moda ta kva deca ipak nisu u potpunosti nadoknadila ono to su izgubila ranim liavanjem? Sta bi sa takvom decom bilo da nisu imala loe rano isku stvo? Moda bi ona bila iznad proeka? Iako je praktino dovoljno to to su deca postala prosena, time nije odbaena hipoteza delimine ireverzibilnosti ranog iskustva. Klarkovi daju sledei odgovor na ova pitanja: u nekim sluajevima, kao npr. kod blizanaca Koluhove, genetika ne ukazuje na neku posebnu nadarenost dece; roditelji dece pokazuju prosene sposobnosti, a taj proek su i deca dostigla. Drugim recima, nita ne ukazuje da deca nisu do stigla plafon svojih potencijala. Prema tome, ak i blaga verzija hipoteze o deliminoj ireverzibilnosti ranog iskustva treba da bude odbaena. O ovom argumentu ve smo ranije govorili i pri tome smo postavili sledee kritike primedbe. a) Proseni roditelji mogu da rode dete koje je talentovanije od njih. b) Moda su i sami roditelji imali natproseni potencijal, koji su preneli deci, ali su ivei u prosenim uslovima postali proseni. c) Moemo se
17 Psihologija uenja 257

sanje dece. Za razliku od adultogenog" gledita, ovo gledite autori na zivaju pedogenim". Prema ovim autorima, roditelji su oni koji su adaptivni, fleksibilni u svom ponaanju. Kada se u toku razvoja detinje potre be promene, odrasli su oni koji moraju da menjaju ponaanje. Ovaj uti -caj d ece na odrasle, kau autori, zapaa se i kod ivotinja, a postoje za pisi koji ukazuju da je tako bilo od vremena Mesopotamije, do danas, sa izuzetkom etiri dekade izuavanja socijalizacije. (Ovaj prikaz je izvr en prema prikazu R. Cairnsa u Contamporar v Psychology", 1979, 24, Na 5, 3534.) Zakljuak je da je dete arhitekta i produkt procesa odgajanja. Svakako da je ovo donekle preterano gledite, ali ono je izraz is pravne tenje da se naglasi ono to je bilo zapostavljeno. 6) Praktino i teorijsko pit anje. Na osnovu svega izloenog, mogli bismo da razlikujemo praktini i teorijski aspekt problema ranog iskustva. Ranije opisani rezultati pokazuju da dete sa loim ranim iskustvom nije osueno da bude umno i jeziki zaostalo, delikventno ili neurotino. Sa praktinog stanovita to je najvanije i dovoljno. Lo poetak moe da se ispravi kasnijim pozitivnmi\iskustvima. Ti nalazi imaju i teorijski smisao: oni govore protiv klasine hipoteze o Jrajnim, ireverzibilnim efektima ranog iskustva, kao i protiv kla sine psihoanalitike postavke. Jo jed nom podvucimo da su ova opta tvrenja, koja se odnose na grupu dece ili na proeke, te da otuda ne moraju da vae za svako pojedinano dete. Kao to je ranije ve reeno, sa teorijskog stanovita je korisno razlikovanje dve hipoteze o ranom iskustvu: hipotezu o apsolutnoj ireverzibilnosti i hipotezu o relativnoj, deliminoj ireverzibilnosti efekata ranog iskustva. Na osnovu ranije navedenih empirijskih nalaza jasno je da hi poteza o apsolutnoj ireverzibilnosti otpa da. Ostaje da se razmatra hipoteza o deliminoj ireverzibilnosti efekata ranog iskustva. Ranije smo po vukli razliku izmeu jake i slabe varijante ove hipoteze: slabu varijantu imamo u sluaju kad je nenadoknadivi deo efekata ranog iskustva mali. U vezi sa ovom poslednjom hipotezom mogu se postaviti dva pitanja. 1) Pretpostavimo da je dete sa loim ranim iskustvom postalo nor malno, proseno kada je kasnije dospelo u dobre socijalne i fizike uslo ve. Takav je sluaj, npr., bio sa blizancima Koluhove ili D ejvisovom Izabelom. Sa praktinog stanovita, kao to smo istakli, to je zadovoljavajui rezultat. Ali, naa teorijska radoznalost time nije zadovoljena. Moda ta kva deca ipak nisu u potpunosti nadoknadila ono to su izgubila ranim liavanjem? ta bi sa takvom decom bilo da nisu imala loe rano isku stvo? Moda bi ona bila iznad proeka? Iako je praktino dovoljno to to su deca postala prosena, time nije odbaena hipoteza delimine ire verzibilnosti ranog iskustva. Klarkovi daju sledei odgovor na ova pitanja: u nekim sluajevima, kao npr. kod blizanaca Koluhove, genetika ne ukazuje na neku posebnu nadarenost dece; roditelji dece pokazuju prosene sposobnosti, a taj pro ek su i deca dostigla. Drugim recima, nita ne ukazuje da deca nisu do stigla plafon svojih potencijala. Prema tome, ak i blaga verzija hipoteze o deliminoj ireverzibilnosti ranog iskustva treba da bude odbaena. O ovom argumentu ve smo ranije govorili i pri tome smo postavili sledee kritike primedbe. a) Proseni roditelji mogu da ro de dete koje je talentovanije od njih. b) Moda su i sami roditelji imali natproseni potencijal, koji su preneli deci, ali su ivei u prosenim uslovima postali proseni. c) Moemo se
17 Psihologija uenja 257

ovde pozivati na istraivanje Hebera i Garb era (1975), koje smo ranije prikazali i diskutovali. U tom istraivanju deca umno zaostalih majki po stigla su, zahvaljujui sistematskom vebanju od roenja do pete godine, u proeku umni kolinik neto iznad 120, a upravo se kod takve dece moe pretpostaviti neto nii uroeni potencijal. To nam sugerie da bi deca prosenih roditelja mogla da postignu vie od puke prosenosti. U ranije navoenim studijama deca sa loim ranim iskustvom pribliavala su se ili tek postizala prosenost (umni kolinik od 100), to po nalazima Hebera i Garbera ne bi trebalo da bude njihov plafon. (Podsetimo se rezultata u studiji Denisa, Kaduina, Tizardove i Rizove, pa i naknadne Ratero -ve studije.) 2) Posebno snaan efekat ranog iskustva moe se ogledati ne samo u relativnoj, deliminoj ireverzibilnosti efekta, ve i veliini napora, odn. u koliini i trajanju treninga koji je potreban da se ti efekti eliminiu, nadoknade, potpuno ili delimino. Drugim recima, moe biti da su efekti ranog iskustva izmenljivi, ali za postizanje te promene potrebno je uloiti vie napora nego za menjanje efekata kasnijeg iskustva. Na primer, da bi Dejvisova Izabela ili blizanci Koluhove postigli intelektualnu i socijalnu normalnost, odnosno prosenost, bile su potrebne izuzetna veti na, uporn ost i taktinost ljudi koji su sa njima radili. Verovatno da se neto slino deava uvek kad ljudi pokuavaju da izmene efekte ranog liavanja. Da bismo jednu ovakvu ideju eksperimentalno proveriil, bilo bi potrebno da zamiljeni, hipotetski eksperiment H eba, koji smo ranije opisali, nastavimo jedan korak dalje. Jedan identian blizanac bi trebalo da ivi najpre u loim, pa zatim u dobrim uslovima odreeno vreme. Drugi blizanac bi trebalo da isto vreme provede najpre u dobrim, pa onda u loim uslovima. Pr etpostavka je Heba da bi prvi blizanac na kraju pokazivao loije rezultate, poto je rano iskustvo znaajnije od kasnijeg. Sada bi trebalo da uvedemo i treeg identinog blizanca, koji bi ceo svoj ivot proveo u dobrim uslovima. Pitanje glasi: da li bi pr va dva blizanca mogla da dostignu treeg? Dalje, ako oba to mogu, da li bi koli ina potrebnog vebanja za prvog blizanca, koji je u ranom peri odu iveo u nepovoljnim uslovima, bila vea nego za drugog blizanca? Ako bi rezultati pokazali da se upravo tako neto deava, to bi potvrdilo ovde iznetu hipotezu da se snaga ranih uticaja moe ogledati i u naporu koji je potreban da se oni izmene ili eliminiu. Naravno, ovakav eksperi ment nije izveden, niti ima izgleda da e sa ljudima biti izveden. Ovde je bilo reci samo o jednom moguem efektu ranog iskustva. U stvari, empi rijski podaci ukazuju da se esto rani uticaji ne eliminiu u potpunosti. Ali, i kad bi se u potpunosti nadoknadili efekti ranog iskustva, ostao bi jo jedan mogui smisao posebnog znaaja ranijih iskustava: tea nadoknadi vost efekata ranih iskustava. Nije se tvrdilo da empirija ukazuje na tako neto, ve da u principu postoji mogunost takvog jednog tumae nja izuzetnog znaaja ranog iskustva. 7) Izneli smo podatke i teze da efekti ranog iskustva nisu u potpunosti nenadoknadivi, bar za veinu dece. Time se, naravno, ne negira ogrodan znaaj iskustva uopte. Rano iskustvo je samo jedan vid iskustva. Podsetimo se u kakvom su mizernom stanju pronaeni blizanci Koluho ve, Dejvisova Izabela, il i Dini u studiji Kertisove. Nedostatak adekvat nog iskustva uinio je tu decu teko zaostalim biima. Umni kolinik 258

Dini procenjen je na oko 2 godine kada je imala 14 godina. Inteligencija blizanaca u studiji Koluhove bila je procenjena na oko 50 ka da su imali: 7 godina. Ponaanje Izabele u estoj godini naliilo je na ponaanje dete ta mlaeg od godinu dana. Pa ipak, zahvaljujui opet iskustvu, ovog puta izuzetno povoljnom iskustvu, i blizanci Koluhove i Izabela postali su za nekoliko godina normalna deca sa umnim kolinikom oko 100. Narav no, ne elimo da ovim negiramo znaaj genetskih inilaca. Na primer, Dejvisova Ana nikada nije uspela da postigne prosenost, verovatno zbog uroene mentalne zaostalosti. Ali, proseno naslee bez odgovarajueg iskustva nije dovoljno za normalan razvoj deteta. Kao i nenormalno na slee, tako i nenormalno" iskustvo dovodi do slike mentalne zaostalosti, Oba faktora, i naslee i uenje, potrebni su za normalni razvoj linosti. 8) Znaaj navedenih podataka za neke teorije linosti. Videli smo da podaci koje smo opisali govore protiv potpune ireverzibilnosti efekata ranog iskustva, te i protiv klasine psihoanaliitke teorije razvoja i li nosti. Drugim recima, te injenice govore u prilog onih uenja (psihoana litikih i drugih) koje manje naglaavaju determinaciju linosti ranim zbivanjima, od koje kasnijem razvoju pripisuju vie mogunosti i slobo de. Takve stavove nalazimo u nekim novijim psihoanalitikim uenjima, ali pre svega u shvatanjima psihologa humanista. Verovatno da je Gordon Olport najizazovnije izrazio humanistiko stanovite kada je rekao da ovekov karakter nije formiran sa posled njim pelenama koje su mu promenili. Po ovom shvatanju dete (i ovek) nije pasivna glina koju spoljanji inioci oblikuju, ve aktivni graditelj sopstvenog razvoja i linosti. Humanisti istiu znaaj pojmova svest, slo bodna volja, samorazvoj, samoaktualizacija itd. Poznati humanista Seve rin (Severin) je te ideje izrazio na sledei nain: ,,U okviru izvesnih gra nica . .. ovek je samousmereno bie. Umesto da bude gonjen" nagoni ma, odreen prolim uslovljavanjima ili drugim silama nad kojim nema kontrolu, on u mnogim situacijama moe slobodno da bira, da uini pre jednu nego drugu stvar" (1973, s. 5). Humanista H. Kantril (Can tril) pie: Ljudska bia imaju sposobnost da vre izbor i elju da tu sposobnost upranjavaju" (u knjizi Bugentala: Challenges oj Humanistic Psychology, 1967, s. 15). Osnovne ideje humanistike psihologije koje su od znaaja za ovu diskusiju moemo da rezimiramo na sledei nain. a) Novoroeno dete nije neispisan list papira (tabula rasa); u njemu se nalazi klica budueg razvoja i linosti, u njemu su zaloene" osobine budue linosti. Razvoj je dobrim delom samorazvoj, samoodreenje, sa moaktualizacija. Vaspita se ponekad, u nekim hortikulturalnim analogi jama, shvata, kao neka vrsta batovana koji treba samo da zaliva" se me i omogui spontni razvoj onog to se ve nalazilo u klici. b) ovek se proglaava za slobodno i stvaralako, samoizgrau jue ili samostvarajue bie a ne pasivno, reaktivno bie. To znai da ovek nosi u sebi inicijativu kojom prilagoava svet sebi, a ne samo sebe svetu. Karakter oveka je sopstveni projekt. Ovo shvatanje se suprotstavlja reaktivistikom shvatanju oveka, a pod ovim poslednjim se podrazumeva nekoliko stvari: osobine linosti nastaju kao reakcija na spo Ijanje podsticaje (drai, situacije); ponaanje oveka nastaje kao reakcija na bioloki odreene nagone; ponaanje odrasle osobe samo je posledica
1 7

259

(reakcija) onog to se sa detetom zbivalo u prvim godinama ivota, kada su formirane osobine budue odrasle linosti. Pojam reaktivnosti je ovde, naroito u drugom sluaju, prenapregnut: ak i kad dela na osnovu sopstvenih motiva, za oveka se kae da je reaktivno bie. Verovatno da bi ovek taj atribut izgubio tek kad bi delao na osnovu iste volje", no pitanje je da li je ovaj poslednji pojam odriv. Humanisti, meutim, go vore o uroenoj osnovi ljudskih motiva, ak i onih viih; takoe oni pri znaju da ti m otivi utiu na ljudsko ponaanje. (Kako se ta teza miri sa opisanim pojmom reaktivnosti?) Zahvaljui tako irokom pojmu reaktivnosti, u kategoriju reaktivi stike teorije" svrstani su i bihejvioristi, koji naglaavaju reagovanje na spoljanje situacije, i psihoanalitiari, koji govore o nagonskim uslovlje nostima ponaanja i o uzrocima ponaanja koji lee u prolosti. c) Ova taka se neposredno nadovezuje na prethodnu, ili predstavlja njen drugi aspekt. Teoretiari uenja i psihoanalitiari su naglaavali znaaj prolosti i uzroka koji u njoj lee za razumevanje sadanjosti, dok humanisti naglaavaju ovekovu okrenutost budunosti. Otuda prvi ko riste kauzalna objanjenja, a drugi svrhovita, funkcionalna objanjenja. Drugim recima, u dimenziji retroaktivnost proaktivnost humanisti naglaavaju proaktivnost oveka, njegovu usmerenost na ciljeve koji lee u budunosti. Sada emo pokuati da analiziramo ove tvrdnje u svetlu navedenih podataka o znaaju ranog iskustva, kao i iskustva uopte, za razvoj linosti. a) Osnovna i najvanija injenica u prikazanim studijama je da efekti ranog iskustva nisu potpuno ireverzibilni, da se posledice ranih doivljaja mogu izmenti. To znai da je ovek manje zarobljen" svojom prolou, da je vie slobodan. Ovaj osnovni nalaz se pribliava pretpo stavkama humanistike psihologije. b) Uz prvi i osnovni nalaz ide i ovaj: efekti ranog iskustva nisu uvek sasvim nadoknadivi, izmenljivi, tj. mogunosti kasnijeg razvoja su ipak donekle ograniene ranim iskustvom. To je, svakako, jedno ogranienje slobode. c) Skoro svi oni koji su posmatrali razvoj ece u nepovoljnim uslo vima istiu postojanje individualnih razlika. Kao to Kaduin kae, za neku decu prolost je kljuna, dok je za drugu sadanjost preovlaujua sila. Drug im recima, nisu svi pojedinci podjednako odreeni svojom pro lou, te otuda nisu svi podjednako slobodni. Iako humanisti neguju idi gografski pristup, tj. interesuju se za pojedine ljude, oni previaju po datke kakvi su pomenuti, kao i zakljuke iz ti h podataka. Njihove izjave o slobodi i samoaktualizaciji odnose se uvek na sve ljude. d) Rekli smo da podaci pokazuju da efekti ranog iskustva nisu pot puno nenadoknadivi, neizmenljivi. Ali, postavimo sad pitanje: kako, na osnovu ega se u prikazanim studija ma menjaju efekti ranog iskustva? Odgovor je jasan: na osnovu novih, kasnijih veoma pozitivnih iskustava. Navoeni podaci, drugim recima, govore ne samo o znaaju ranog, ve i o znaaju kasnijeg iskustva. (Podaci su se uglavnom odnosili na uzraste do adolescencije). Videli smo kako nedostatak iskustva dovodi do slike 260

umne zaostalosti i poremeaja ponaanja i videli smo kako nova povoljna iskustva od takve zaostale dece mogu da naine prosena, normalna bi a. Citirane studije pokazuju da je iskustvo isto toliko vano koliko i ono to je u detetu genetski zaloeno"; nedostatak odgovarajueg iskustva dovodi do istih posledica kao i veoma loe naslee. A to znaajno iskus tvo se stie u vreme kad dete jo nije samosvesno, samoostvarujue bie, koje svojim slobodnim htenjem projektuje sopstvenu linost. To to su takva pozitivna ili negativna iskustva steena u interakciji deteta i drugih ne menja stvar. Ono to dete unosi u interakciju takoe je odreeno prolou i uzrocima, u ovom sluaju genetskom prolou i genetskim uzrocima. Jasno je da smatram da se izneti poda.ci i na njima zasnovane ideje, u najmanju ruku, ne slau sa humanistikim postavkama. Ideje navedene u prethodnom pasusu neki od ranije navoenih auto ra opisali su na sledei nain. Budua linost jedne osobe nije odreena pojedinanim zbivanjima u ranom periodu ivota, ve ponavljanim postupcima roditelja i drugih, u kojima se izraavaju njihovi trajni stavo vi, osobine i filozofija ivota. Bitna je celina, kontekst brojnih dogaaja. Jedan dogaaj moe da zapone lanac istovrsnih dogaaja i tek celina ovih ima znaajan uticaj na formiranje karakteristika budue linosti. Na ravno, sva ta iskustva, ranija i kasnija, odigravaju u okviru stalne inter-kcije deteta sa drugim osobama. Dete i samo donekle, svojom nasleenom prirodom i rano steenim osobinama, odreuje karakter te interakcije, kao i iskustva koja e imati. Ali, iskustva koja su rezultat te interakcije, ako se dosledno ponavljaju, utiu na formiranje linosti. Videli smo koliko snano i presudno. Navedene teze su uoptavanja na osnovu empirijskih podataka. U nji ma se pretpostavlja da celina ranijih i kasnijih iskustava, bez obzira to su ona rezultat interakcije deteta i drugih osoba, presudno, koliko i na slee, utie na formiranje linosti odraslog oveka. Ako naslee prua relativno prosene mogunosti, iskustvo postaje najvaniji inilac razvo ja. Opet je jasno da ovakvi zakljuci nisu u saglasnosti sa pretpostavkama psihologa humanista. e) Kada na nekom uzrastu adolescent posta ne samosvestan i pone svesno i voljno da radi na izgradnji sopstvene linosti, on ve jeste neka linost, izgraena na osnovu prolih iskustava. Nee li njegov dalji samo-razvoj nastaviti puteni kojim je iao njegov dotadanji razvoj? Moda ne uvek, ali esto, ili u proeku? Ako je voljna radnja odreena linou pojedinca, volja adolescenta je odreena prethodnim razvojem njegove linosti, te otuda moda i nije tako slobodna kao to to psiholozi humanisti zamiljaju. Na str. 271 Klarkovi su postavili sli no pitanje. Oni sumnjaju" da mogunosti linih promena nisu iste u toku itavog razvoja, naime da one postaju progresivno manje kako se uzrast poveava i li ne karakteristike u adolescenata i mladih odraslih osoba stiu samostalnost i tenju ka samoponavljanju". Ova sumnja" nije u skladu sa ,,ve -rovanjima" humanista.

Mogli bismo da zakljuimo da su navoeni podaci o efektima ranog iskustva i teorijski zakljuci koji se obino iz tih podataka izvode jo uvek daleko od pretpostavki humanistike psihologije mada su im za korak blii od pretpostavki klasine psihoanalize i klasine hipoteze o efektima ranog iskustva. Plisohozi humanisti bi dobro uradili kada bi svoja shvatanja preispitali u svetlu podataka kao to su ovde navoeni. 261

PRILOG l

Godine 1979. Institut za socijalnu politiku u Beogradu objavio je knjigu Porodini smetaj dece Miloevac, u kojoj su rezimirani rezultati trogodinje studije jedne interdisciplinarne ekipe strunjaka. Intere santno je uporediti te nae nalaze sa stranim nalazima koje su Klarkovi sakupili i objavili. Smetaj u hraniteljskim porodicama u selu Miloevcu je tradicija stara pola veka. Prihvatanje dece je postalo pitanje asti, dostojanstva i ugleda metana. U ovom istraivanju uporeivana su deca smetena u porodicama (eksperimentalna grupa) sa decom iz Miloevca koja su ive la kod svojih prirodnih roditelja (kontrolna grupa). U vreme istraivanja smetene dece je bilo 507, a rasporeena su bila po uzrastima na sle dei nain: 115 mlae od 3 godine; 26 izmeu 3 i 7 godina; 366 starije od 7 godina. Ova deca su oduzeta od roditelja iz raznih razloga, a glavni su: te lesne i psihike teke bolesti, alkoholizam, ubist va ili samoubistva, grubo zanemarivanje i odbacivanje dece, slabo finansijsko stanje. Istraivai za kljuuju da su ta deca u svom ranom ivotu doivljavala teke traume, da nisu osetila normalnu roditeljsku ljubav i staranje, da nisu osetila to plotu porodine sredine. Pa ipak, od 507 dece svega 50 je pokazivalo znake emocionalne i socijalne neadaptiranosti. odnosno na jednom uem uzorku od oko 200 dece 26*/ smetene dece pokazivalo je znake neadaptiranosti, dok je u kontrolnoj grupi bilo IO*/ takve dece. Razlika nije velika i, mislim, da nije ni statistiki znaajna (?). Neadaptirana deca pokazivala su nedostatke u socijalnoj i emocionalnoj sferi. Muka deca su najee bila agresivna, a enska anksiozna. Ta koe je bilo znakova neadekvatnog moralnog ponaanja kao to su neodgovornost, laganje, krae, beanje od kue. Uoeni su i znaci emocio nalne hladnoe, nesposobnosti da primaju i daju od sebe. Zapaena je i sledea pravilnost: deca koja su smetena u Miloevac pre svoje este godine, dakle na relativno ranog uzrastu, bolje su bila adaptirana emocionalno i socijalno, no deca smetena na kasnijem uzra stu. Dalje, kvalitet porodice u koju je dete smeteno znaajno utie na adaptaciju dece; porodice sa vie topline omoguuju bolju adaptaciju dece. Najbolje adaptirana su deca na sasvim ranom uzrastu do tri godine. Interesantno je istai i ovu injenicu: deca koja su u Miloevcu na smetaju provela due, recimo vie od sedam godina, bolje su adapitrana. Mlaa deca prihvataju porodicu u koju su smet ena kao svoju. Istraivai su doli do utiska da izvesna deca koja su dola iz vrlo nepovoljnih uslova nisu uspela da se sasvim adaptiraju, tj. da je rano loe iskustvo kod njih bilo relativno ireverzibilno ili sasvim ireverzibilno. U celini uzev, samo je jedna etvrtina dece pokazivala trajne tra gove nepovoljnih ranih uslova ivota. Kod smetene dece nije bilo patologije koja bi se mogla oekivati na osnovu poznavanja njihovih prirod nih roditelja. (Istrivai ukazuju da se i nasleena tendencija ka izve snim vrstama patolokog ponaanja mora uzeti u obzir.) 262

Zakljuak iz prethodne kratke skice ovog naeg domaeg istraivanja se sasvim podudara sa nalazima prikazanih stranih istraivanja i sa zakljucima Klarkovih. Kod veine dece, ak dve treine, r ani traumatski uslovi ivota nisu ostavili ireverzibilne tragove.

PRILOG 2

Dok je prethodni prilog bio empirijskog karaktera, ovaj drugi je pojmovnog karaktera. Jedan od istraivaa iz prethodne studije, psiholog Bora Kuzmanovi, ukazao mi je na znaa} razlikovanja primarnih i sekundarnih posledica lienosti roditelja. Pod primarnim posledicama podrazumevamo posledice koje su nastale zato to na ranom uzrastu dete nije imalo odgovarajte roditeljsko staranje (brigu, emocionalnu toplinu, mogunost vezivanja itd.). Na ovo se obino misli kad se govori o ranom socijalnom liavanju. Ali, nedostatak jednog ili oba roditelja moe da dejstvuje i na jedan sasvim drugaiji nain, na nekom kasnijem uzrastu. Dete bez roditelja poinje da opaa da ono nema neto dragoceno to druga deca imaju da nema oca ili majku koji e bezrezervno da ga voli, da se brine i stara o njemu, da mu kupuje igrake itd. Dete osea da je ono u neemu veoma znaajnom drugaije, odnosno u inferiornom po loaju. Ta svest o lienosti takoe stvara emocionalne i druge probleme. Naravno, posledice primarnog i sekundarnog liavanja kombinuju svo ja dejstva.

PRILOG 3

Ispitujui neke sasvim druge probleme. P. Ognjenovi i saradnici (u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Odeljenja za psihologiju u Beogradu) otkrili su u vie navrata snano i trajno dejstvo prvih iskusta va. Postoje dve grupe takvih istraivanja. 1) U prvoj grupi istraivanja ispitivano je opaanje kratkoizloenih slova nae irilice i latinice (oba pisma se obuhvataju zajednikim nazivom alfabet). Neka velika slova su zajednika irilici i latinici (K, J, M, T), druga su svojstvena samo irilici ili latinici, trea se piu na isti nain, ali se drugaije izgovaraju u irilikom i latinikom pismu (C, B, H, P). Ova poslednja slova su najinteresantnija za na problem. Da li e oni koji su prvo nauili irilicu teiti da pri veoma kratkom izlaganju slova proitaju ih kao irilina ili latinina? I obrnuto, da li e oni koji su prvo nauili latinicu teiti da takva slova opaze kao latinina, a ne irilina? Ispitivanje G. Lukatele, M. Savia, P. Ognjenovia i M. Tervija (Turvev) (1978) pokazala su primat prvonauenog pisma. Ovde se ne radi o ranom iskustvu definisanom uzrastom, ve o ranom iskustvu u smislu prvog ili prethonog is kustva. Navedeno istraivanje ukazuje da i prvo iskustvo ima trajno i snano dejstvo i u jezikoj oblasti. P. Ognjenovi, G. Luka tela i A. Kosti (1983) na sledei nain, jezikom moderne kognitivne psihologije, opisuju taj nalaz: . . . . na vizuelnom nivou percepcije postoje dva ili vie 'alfabetnih prostora'. Granice izmeu ovih prostora su asimetrino transparentne. Ako je ispitanik u osnovnoj koli prvo uio iri 263

licu, a zatim latinicu, onda je kod takvih 'irilinih ispitanika' granica transparentna u smeru od irilice ka latinici, ali ne i obratno. Kod 'lati ninih ispitanika' kojima je latinica prvo naueno pismo, transparenthost je suprotnog smera" (s. 4). Ili, neto jednostavnije reeno, kod irilskih ispitanika zajedniki grafemi (npr. tampana slova K, J, M, T) nalaze se sama u irilinom prostoru, a kod latinikih ispitanika u latinikom pro storu. To znai da prvo naueni alfabet uvek slui kao osnovica za nadgradnju, odnosno za prihvatanje naknadno nauenih alfabeta" (s. 4). 2) U drugoj grupi studija ispitivano je dejstvo hipoksije na odvijanje razliitih psihikih funkcija. Poznato je da hipoksija napada" pre filo geneteki mlae nego filogenetski starije strukture, te je otud pogodno sredstvo za filogenetsko raslojavanje" naizgled jedinstvenih funkcija. U jednom radu P. Ognjenovi sa saradnicima (Ognjenovi, P., Mandi. Z, i Savi M., 1980) je na simuliranoj visini u barokomori od 5 500 m kratko izlagao obojene figure (po dve), pri emu je konstatovano da se boja u stanju hipoksije slabije opaa i razlikuje i, dalje, da je kod boje najstabilnija svetlina, koja je, po svoj prilici, starija tekovina vizuelne funkcije. Ovaj eksperiment smo naveli da bismo pokazali kako je hipoksija pogodno sredstvo za raslojavanje starijih od novijih mentalnih struktura iako eksperiment govori o filogenetski, a ne ontogenetski ranijim strukturama i funkcijama. U radu Crpljenje operativne vizuelne memorije u hipoksiji (1980) P. Ognjenovi, J. Davidovi, R. Milovano vic i D. Radosavljevi su pokazali da je gubitak pri obradi informacija u hipoksiji manji za prvo naueno pismo, to sugerie da je prvo iskustvo (ranije, prethodno iskustvo) vre ugraeno" u nervni sistem. Ni u ovom eksperimentu se ne radi o uzras no ranom, ve istorijski prethodnom, prvom iskustvu. Eksperiment, dakle, ukazuje, da ne samo uzrasno rana ve i kasnija prva iskustva imaju sna nija i trajnija dejstva nego docnija iskustva.

EKSPOZICIONO UENJE

Ekspoziciono uenje" je relativno nov termin psihologije uenja. Obino se nalazi kao podnaslov u partiji o ranom uenju ili utiskivanju. Ekspoziciono uenje se definie sasvim globalno. Kod pojma S i R varijable odreene su veoma uopteno: eksperimentator izlae organizam (ekspozicija) izvesnim spoljanjim draima ili situacijama. U za visnosti od tog prethodnog izlaganja, kasnije ponaanje organizma se menja, to se obino konstatuje razliitim testovima (tj. mere su razliite R varijab le.) Neposredno reagovanje organizma na drai i situacije kojima je izlo en se ne specifikuje, niti se tei da se te reakcije posmatraju. Posma traju se i mere kasnija ponaanja, ponaanja na jednom starijem uzrastu. Kod kratkotrajnih drai, a naroito duih ekspozicija (nedeljama, meseci ma) svakako da neke reakcije postoje, ali se one ne posmatraju i ne registruju, poto je kod ovog oblika uenja interesovanje usmerenog na kas niji kumulativan efekat ranije ekspozicije.
264

Vidovi ekspozicionog uenja

U ovom poglavlju mi smo vie puta spominjali ekspoziciono uenje. Zato emo ovde ukratko rezimirati nekoliko osnovnih vrsta eksperimenta, 0 kojima je detaljnije govoreno u prethodnom tekstu. (1) Jedan oblik ekspozicionog uenja sastoji se u izlaganju organiz ma specifinim nestruktuiranim draima, kao to su svetio, odreena tem peratura, elektrini ok, ma nipulisanje rukama itd. Videli smo kako tak va rana stimulacija ima uopteno dejstvo na kasnije ponaanje odrasle ivotinje, naroito na ponaanje u emocionalnim, stresnim situacijama. (2) U drugoj vrsti eksperimenta organizam se izlae struktuiranim dr aima, odnosno struktuiranim situacijama. U istraivanjima ove vrste najee se uporeuje kasniji efekat bogate i siromane sredine. ivoti nje, kao to su pacovi, psi, majmuni itd., dre se u skuenim i praznim kavezima, ili u velikim kavezima u kojima postoji vie objekata koji se mogu istraivati i sa kojima se moe manipulisati. Videli smo kako takva bogata sredina u ranom periodu ivota ima pozitivan uticaj na opiti raz voj individue na razvoj perceptivnih sposobnosti, razvoj sposobnosti uenja i reavanja problema. (3) Eksperimente sa latentnim uenjem, ili bar neke od njih, takoe moemo da uvrstimo u ekspoziciono uenje. ivotinje, na primer, ive u lavirintu bez specifinih pretravanja" i nagraivanja na kraju lavirin ta. One prosto borave u lavirintima, kao i u bilo kom kavezu, pa ipak ivotinje naue raspored staza u njemu. (4) U ovom poglavlju govorili smo o pojmu primarne socijalizacije 1 o nekim ispitivanjima na kojima se taj pojam zasniva. Tada smo izneli hipotezu Skota, koju odobravaju mnogi a utori, po kojoj je za primarnu socijalizaciju nuno samo prisustvo odreenih objekata ili bia. (5) Videli smo da je isti uslov (prisustvo, odnosno ekspozicija) jedini nuan uslov kod utiskivanja. (6) Najzad, treba rei da postoje eksperimenti koji su direktno pla nirani da ispituju ovaj oblik uenja dejstvo ekspozicije odreenih dra i na kasnije ponaanje. Da bi italac stekao opti utisak o toj vrsti eks perimenta, opisaemo jedno istraivanje. U jednom eksperimentu (Gibson, Walk, 1956) pacovi su iveli u k avezu u kome su bili nacrtani razliiti geometrijski oblici. Verovatno da su ivotinje reagovale na neke naine na te oblike, ali nijedna od tih reak cija nije nagraivana. Kasnije se ivotinje stavljaju u situaciju diskri minatornog uenja (vidi kasnije partiju o uenju razlika). U tom obliku uenja organizam se stavlja pred izbor izmeu dve drai; samo jedna od njih je praena nagradom. Pokazano je da ivotinje pre naue da prave razliku izmeu dve drai ako se kao pozitivna dra uzme neki geometrij ski oblik koji je ranije bio nacrtan na zidu kaveza. Kao to vidimo, ova vrsta eksperimenta razlikuje se od prethodnih po tome to se u naknad nom testu koriste specifine drai kojima je organizam bio ranije izloen.
265

TEORIJSKI ZNAAJ EKSPOZICIONOG UENJA Sam termin ekspoziciono uenje ukazuje na bitni aspekt ovog oblika uenja izloenost izvesnim draima i spoljanjoj sredini. Teorijski znaaj ovog oblika uenja je u tome to se on protivstavlja S R teorijama potkrepljenja i S R teorijama uopte. i ni se da je u osnovi ovog oblika uenja izvesna vrsta perceptivnog uenja. Ekspoziciono uenje je, svakako, nov oblik uenja u odnosu na kla sino poznate oblike, kao to su klasino ulo vi javan je, instrumentalno uenje itd. Ono, kao to smo rekli, spa da u grupu perceptivnih oblika uenja, a verovatno nekad predstavlja i oblik kognitivnog uenja. Da li u okviru ovih poslednjih vrsta uenja ono predstavlja specifian, poseban oblik uenja teko je rei, poto ne postoji sistematska klasifikacija percep tivnih i kognitivnih oblika uenja.

REZIME I ZAKLJUNA DISKUSIJA O RANOM ISKUSTVU

Podsetiemo itaoca, pre svega, da smo problem ranog uenja raz matrali u delu koji govori o problematinim oblicima uenja. To znai da nismo sigurni da rano uenje ima dovoljno specifinosti da bi se iz dvojilo u poseban (operacionalni ili principijelni) oblik uenja. Rano ue nje se definie sasvim globalno uzrastom na kome se odigrava (S varijabla), ali i nekim specifinim posledicama (R varijabla): rano uenje je sporo i neprimetno (Heb), esto se odigrava u jednom kritinom periodu, njegovi efekti su trajni, nekad nepromenljivi, a pored toga esto su gene ralizovani (dovode do izgradnje optih crta linosti, optih sposobnosti reavanja problema, optih perceptivnih spos obnosti itd.). To je klasino shvatanje prirode ranog iskustva, od koga smo poli i zbog koga smo ra no iskustvo ili uenje izdvojili kao poseban oblik uenja, ili, da kaemo neutralnije, kao specifinu grupu problema. Kakav zakljuak moemo da izvedemo o ranom uenju na osnovu iz laganja u ovom poglavlju? Da li je bilo opravdano izdvajanje proble matike ranog iskustva i uenja u posebno poglavlje? Na ovo pitanje je teko dati jedinstven i jednostavan odgovor, u ta se sigurno i sam italac do sada uverio. Henderson je razlikovao 13 raz liitih problema ranog iskustva, od kojih smo mi prikazali i diskutovali samo neke. Zakljuci koji se mogu izvui iz razliitih oblasti ranog isku stva nisu isti. Rano iskustvo moe imati razliite efekte zavisno od sle -dee dve varijable. 1) Prva je vrsta ivih bia m koja .se izuava. Ono to vai za ptice, make ili majmune, ne mora da vai i za dete. Nie vrste se raaju sprem nije za ivot i kod njih rano iskustvo ne mora da ima onako znaajnu ulogu kao kod razvijenijih vrst a. Osim toga, izvesne instinktivne uroene tendencije ponaanja su izraenije kod niih vrsta ivih bia. Kritini period je sasvim izvesna pojava kod ptica i nekih drugih niih vrsta ivo tinja, a manje izrazit kod razvijenih organizama. 2) Rano iskustvo ne mora da ima isti znaaj u svim domenima po naanja, odnosno linosti. Ono moe imati razliit znaaj za motorno po naanje, perceptivne sposobnosti, intelektualne sposobnosti, crte linosti, mentalno zdravlje itd. 266

Pokuaemo da izvuemo neke konkretne zakljuke iz prethodnog izlaganja. I) Svakako da je naji/razitiji fenomen ranog iskustva utiskivanje i njemu sline pojave, u koje moemo da ubrojimo i vezivanje kod sisara. Utiskivanje se odigrava u kratkom kritinom periodu i ima trajne posle dic e na ponaanje odrasle jedinke. Ono je najbolji oslonac za klasinu tezu o permanentnim i ireverzibilnim dejstvima ranog iskustva. Zbiva nja koja se odigravaju u prvih tridesetak asova ivota kod nekih ptica mogu da odrede ceo njihov kasniji socijalni i s eksualni ivot. Pore toga, u pojavi utiskivanja imamo lepu ilustraciju za interakciju biolokog naslea i iskustva. Utiskivanje je prvi fenomen u kome je ta interakcija jasno sagledana. Kasnije, tek sredinom ezdesetih godina, eksperimentalni psiholozi e u potpunosti shvatiti (pod uticajem Garsijinih eksperimenata i Seligmenovih uoptavanja) kako bioloko naslee i uzrast odreuju uspenost u uenju. Utiskivanje je samo jedan primer bioloke uslovlje nosti uenja. Izgleda da je svako uenje koje je biolo ki pripremljeno", a ne samo utiskivanje, brzo i da ima trajne posledice. Ta bioloka uslov Ijenost uenja je najizrazitija na ranim uzrastima, to ima odreen adap tivni smisao, ali se bioloke uslovljenosti uenja sreu i na kasnijim uz rastima. Kod sisara, ak i kod majmuna, a po svoj prilici i kod oveka, postoji jedan utiskivanju slian fenomen vezivanje mladih obino za svoje roditelje, prvenstveno za majku. ak i kod rezus -majmuna postoji jasno izraen kritiki period vezivanja. Liavanje majino g prisustva kod tih ivotinja, a takoe liavanje brae i sestara, odnosno vrnjaka uopte, ostavlja trajne, uglavnom ireverzibilne negativne posledice za socijalno, emocionalno i seksualno ponaanje odraslih jedinki. Fenomen vezivanja takoe potvruje opravdanost izdvajanja problematike ranog iskustva u posebnu partiju. Psihoanalitiari su tridesetih i etrdesetih godina izgradili uenje o presudnim i neizmenljivim efektima ranog iskustva i ranog liavanja na kasniji razvoj deteta u oblasti emocionalnog, socijalnog, personalnog i intelektualnog ivota. Prvi nalazi (Ribi, Spic, Goldfarb, Bolbi) potvri vali su jedno takvo shvatanje. Meutim, neka novija literatura bacila je sumnju na tu klasinu hipotezu o ireverzibilnim dejstvima ranog iskus tva, bar kod ljudi. Izgleda da su mnoga deca otpornija na loa rana is kustva nego to se to ranije mislilo. Nisu sva deca sa veoma loim ranim uslovima ivota osuena na mentalnu zaostalost i psihike poremeaje. Lo ivotni poetak izgleda da se moe nadoknaditi i ispr aviti kasnijim povoljnim uslovima. Postoje znaajne individualne razlike u otpornosti na rane nepovoljne ivotne uslove i sposobnosti da se iz nepovoljnog sta nja izvue. Ali, proseno gledano, na osnovu novijih nalaza reklo bi se da klasina psihoanalitika hipoteza i hipoteza ranijih psihologa uenja nije potpuno ispravna. To jo uvek ne znai da se neko dete, neotporno i op tereeno krajnje nepovoljnim uslovima, nee ponaati onako kako je to predviala klasina psihoanalitika teza i teorije ranijih psihologa uenja. Prethono tvrenje je nomotetsko, ne idiografsko. No, prema miljenju ovog pisca, kliniki psiholozi ne bi smeli da ostanu ravnoduni ni prema upravo izvedenom nomotetskom zakljuku, ma koliko oni u svojoj prak si gajili idiografski pristup. Deca koja su doivela rane traume i liava nja mogu postati intelektualno i socijalno normalna. Deca koja u estoj 267

godini usled ranih liavanju daju sliku mentalno zaostale dece, mogu pod kasnijim povoljnim uslovima da postignu prosenost i normalnost . Mnoge novije studije ukazuju na znaaj ne samo ranog, ve i kasnijeg iskustva, u kome takoe moe leati izvor nedaa, ali i uslov pozitivnog pre obraaja. No, postizanje normalnosti i prosenosti u intelektualnom, socijal nom i personalnom ivotu ne mora da znai da je kasnije pozitivno is kustvo u potpunosti nadoknadilo loe efekte ranijeg iskustva. Osobe koje se dozi vele rane traume i liavanja moda ipak nisu dostigle plafon svojih mogunosti. Zato smo razlikovali tri mogue teze o efektima nepovoljnog ranog iskustva. 1) Tezu o apsolutnoj ireverzibilnosti posledica ranog iskustva. Feno men utiskivanja kod ptica i fenomen ranog socijalnog liavanja kod re zus- majmuna su u skladu sa ovom tezom. Ali, izgleda da ona ne vai za veinu dece. Odakle ta ra zlika? Da li od razlika u vrsti ivih bia? Ili usled razlika u stepenu liavanja? Najee se naunici pozivaju na ovaj poslednji inilac. 2) Teza o relativnoj nepromenljivosti ili ireverzibilnosti posledica ra nog iskustva. Razlikovali smo ak dve varijante ove hipoteze jau i blau. Izgleda da je kod ljudi ovo najverovatnija hipoteza. Nekada se ote enja nastala ranim liavanjem tee i nepotpunije nadoknauju, kao u sluaju Dini (jaa varijanta), a nekad je povratak na normalnost, pro senost laki , kao kod Dejvisove Izabele, blizanaca Koluhove i u mnogim drugim sluajevima koji su opisani u knjizi Klarkovih. Snano dejstvo ranog iskustva, istakli smo, moe se ogledati i u veliini napora koji je potreban da bi se nepovoljne posledice ispravile. Up oran i struan rad, velika strpljivost, nekad i ljubav, obino su potrebni da bi se ponitili efekti loeg ivotnog poetka. 3) Teza potpune nadoknadivosti (reverzibilnosti) je trea mogunost, za koju se zalau neki od prikazanih autora, ali se ovom pisc u ini da je prethodno opisana teza verovatnija. II) Istraivanja sa ranom stimulacijom jednostavnim draima (top-lota, hladnoa, elektrini okovi, dranje u rukama i milovanje) vrena su na ivotinjama. Efekti takve stimulacije pokazali su se trajnim, tj . manifestovali su se i u odraslo doba. Oni se manifestuju u fizikom rastu i izgledu, emocionalnom reagovanju, posebno u otpornosti na stresove, u fiziolokom funkcionisanju. Kasnija iskustva nemaju takve efekte, te je i u ovom sluaju ispravno govoriti o specifinim osobinmaa ranog isku stva, odnosno o trajnim dejstvima rane stimulacije. Slini trajni efekti na odrasle jedinke dobijeni su i u eksperimentima sa ranim hormonalnim draenjem, npr. mukim polnim hormonima, pri emu se kod odraslih enki menja spoljanji izgled, seksualno ponaanje i druga ponaanja koja su u vezi sa polom (recimo karakteristian nain igre).
U vezi sa efektima rane stimulacije dodao bih jednu, na alost, nedovoljno dokumentovanu primedbu. Pre nekoliko godina Politika" je pren ela pisanje jednog sovjetskog medicinskog asopisa, u kome se saoptavaju rezultati istraivanja na ljudima koja su pokazala da blagi stresovi u ranim godinama poveavaju ot pornost na stresove na kasnijim uzrastima. Na alost, iseak iz Politike" pisac je izgubio. 268

III) Trea prikazana oblast ranog iskustva odnosi se na dejstva bogate i siromane sredine. Iz studija u ovoj oblasti mogao bi se izvui sle dei opti zakljuak. Eksperimenti sa ivotinjama su pokazali da bogata rana sredina dovodi do po veanog razvoja sposobnosti reavanja proble ma (inteligencije) i perceptivnih sposobnosti, dok siromana sredina i sen zorna liavanja dovode do suprotnih posledica. Ovi nalazi na ivotinjama su u skladu sa nekim nalazima na ljudima. Dosta redova smo posvetili efektima ranog senzornog liavanja. Govorei o tim posledicama, nuno smo se dotakli starog, veoma sloenog i nereenog pitanja o prirodi percepcije, kao i sukoba dva suprotstavlje na shvatanja nativistikog i empiristikog. U ovu diskusiju mi smo se namerno uplitali na vrlo ogranien nain. Pregledali smo neke osnovne podatke koji govore o senzornom liavanju kod ivotinja (pilia, pacova, maaka i majmuna) i kod ljudi (kod slepih ljudi koji su nakon operacija u zrelo doba progledali). Efekti senzo rnog liavanja najvie su ispitivani u oblasti vida, ali oni postoje i u oblasti taktilne i auditivne osetljivosti. Razlikovali smo tri mogunosti rane stimulacije. 1) Odravanje perceptivnog aparata u normalnom funkcionalnom staranju. Potpuno odsus tvo svetla dovodi do organskog propadanja mre njae i drugih delova vizuelnog sistema. 2) Promena u funkcionisanju elija u vizuelnom sistemu, posebno u vizualnoj kori, pod uticajem a) ranog liavanja ili b) specifinog ranog iskustva. Difuzno svetio, koj e ne omoguuje vienje oblika, dovodi do promena u funkcionisanju vizuelne kore. Za normalan razvoj vienja nuno je opaanje oblika od prvih dana ivota. Specifino i jednolino rano iskustvo (npr. make odgajane u komorama sa vertikalnim crno -beli m prugama) takoe izaziva promene u kasnijem opaanju; te promene su po svoj prilici zasnovane na izmenjenom funkcionisanju izvesnih e lija u vizuelnoj kori. elije koje su genetski predodreene da funkcioniu na jedan nain, mogu da izmene svoje funkcije usled specifinog ranog iskustva. Ovaj fenomen je naroito izrazit kod senzornog liavanja samo jednog oka u specifinom kritikom periodu, pri emu liavano oko trajno gubi neke funkcionalne sposobnosti. Ove funkcionalne promene takoe su zasnovane na promenama u vizuelnom korteksu. Upravo opisane studije nam takoe govore o izuzetno znaajnom i trajnom efektu ranog perceptivnog iskustva. 3) Rano iskustvo je nuno za kasnije normalno opaanje oblika, pred meta i dubine. Uoptenije reeno, vizuelno opaanje se zasniva na uenju (empiristika teza). Ova teza u naem izlaganju zasnovana je na ekspe rimentima sa senzornim liavanjem (fon Zenden, Gregori, Risen i drugi). Eksperimenti sa vizuelnim liavanjem govore o poremeaju ne samo slo enih, ve i najosnovnijih funkcija vienja. O tome nam govore istrai vanja na ivotinjama, a i sluajevi koje nam je opisao fon Zenden. Me utim, ovi podaci naili su na snane metodoloke kritike. Cesto se uje da se na osnovu podataka koji su dobijeni na ljudima koj i su u svoje odraslo doba prvi put progledali ne moe sa sigurnou zasnovati jedna empiristika teorija vizuelnog opaanja. Dok nam eksperimenti sa vizuelnim liavanjem, po sudu ovog pis ca, svojom optom porukom ipak govore o znaaju ranog iskustva i isk ustva uopte za vizuelno opaanje, postoje i drugi, izvedeni direktno na 269

deci, koji nam sugeriu sasvim drugaije zakljuke, jer govore u prilog neke varijante nativistike teorije. Imamo u vidu Fencove (Fantz) i Boverove (T. G. R. Bower) eksperimente, kao i njihovih brojnih sledbenika. Fenc je otkrio jednu novu metodu izuavanja detinjeg opaanja, koja je dovela do brojnih novih istraivanja vizuelnog opaanja novoroene de ce. Fencova metoda sastoji se u posmatranju deijih pokreta oiju i po sebno fiksacija odreenih figura (slika), kao i u merenju duine te fiksa cije. Na osnovu detinjih preferencija u fiksaciji odreenih figura, zaklju uje se da ona vrlo rano opaaju i razlikuju pojedine oblike. Ispitivani uzrasti izraeni su nedeljama ili mesec ima starosti, ali ima i studija u kojima se starost deteta izraava danima (tj. govori se o opaanju na uzra stu od 4 5 dana). Kod duih perioda (nedelje, meseci) svakako postoji i izvesna mogunost uenja, ali je pitanje da li je takvo objanjenje mo gue dati za novoroenad staru nekoliko dana (naravno, ukoliko su takvi podaci zaista verodostojni). Na primer, novoroena deca od nekoliko ne delja preferiraju ahovsko polje ili koncentrine krugove polju sa hori zontalnim prugama, shemu ljudske glave pref eriraju drugim okruglim crteima, neto kasnije shemu normalnog ljudskog lica preferiraju shemi lica sa izmeanim detaljima. Ovakvim nalazima moe se postaviti nekoliko primedaba. Kada se istraivanja vre sa decom koja su stara neko liko nedelja ili mese ci, postoji mogunost vizuelnog uenja. Mi ne znamo sa sigurnou ta deca vide kada fiksiraju jedan oblik ili detalj na nekom obliku i kada ga preferiraju drugom obliku. Da li ona opaaju ceo oblik, ili samo neki detalj na obliku, detalj koji ima uroeno svojstvo da privlai detinji pogled? O ovom pitanju govoriemo neto kasnije detaljnije. Posle studija kao to su Fencove, mi ipak ne znamo koliko se vizuelni svet dece razlikuje od sveta fon Zendenovih ili Gregorijevog pacijenta. U stvari, kao to smo ranije istakli, ovo uporeenje nije sasvim ispravno, poto slepi ljudi koji su progledali imaju znanja o predmetima i prosto ru i imaju izgraenu sliku sveta u koju samo treba da uklope vizuelne podatke, dok dete mora da pone od samog poetka da izgrauje s voj vizuelni i pojmovni svet. Dete se, dakle, nalazi u teem poloaju od od raslih slepih osoba koje su progledale. U svakom sluaju eksperimenti sa senzornim liavanjem i ranija is traivanja na deci veoma ranog uzrasta pruaju nam protivrene podatke koje nije lako izmiriti i sloiti u jednu skladnu celinu. Naravno, i jednu i drugu grupu podataka moemo i treba kritiki da ispitamo. Izvesno je da opaanje oblika i predmeta moe da bude uroeno. Pilii ve prvog dana ivota izvan jajeta znaju da kljucaju, da dre u klju nu zrno hrane i da ga gutaju. Oni su iz dana u dan u toj vetini sve bolji. U tom napredovanju sudeluje i sazrevanje i uenje. U Fencovim ekspe rimentima pilii su pokazali uroenu preferenciju za predmete koji su okrugli ili elipsasti i ko ji se po veliini pribliavaju uobiajenom zrnu hrane. Ako je kod pilia sposobnost vizuelne percepcije oblika i predmeta genetski odreena, zato to ne bi bila i kod drugih ivotinjskih vrsta, pa i kod oveka?! Eksperimenti sa senzornim liavanjem, iako n e dokazuju, ipak sugeriu da bia koja su u ranom ivotnom periodu bila liena normalnog vienja moraju uiti da opaaju oblike i forme. To znai da se u principu opaanje oblika moe uiti. Ako jedna takva principijelna mogunost postoji, zato ne bismo pretpostavili da i dete koristi jednu takvu mogunost?
270

Teko je nai razuman i prihvatljiv izlaz iz ovakvih protivrenih po dataka i zakljuaka. Fenc (1961) i Rok (1980) pretpostavljaju jednu ovak vu mogunost. Kod novoroenih organizama sposobnost opaanja oblika i dubine odreena je genetski. Ali, ako ta sposobnost u kritikom periodu nije upranjavanja, ona se gubi. Zato na neto starijem uzrastu organizmi moraju da ue da opaaju oblike i dubinu i to nekad sporo i teko. Sledei primer sa koko kama je ubedljiv. Tek izleglo pile sa uspehom kljuca odreenu vrstu objekata. Opaanje objekata i dubine kod njega je dato sa roenjem". Ali, ako se pile 14 dana dri u mraku, ono nee klju cati i gladovae i pored obilja hrane. Meutim, ovakvu ideju o kritikom periodu nije jednostavno primeniti na vie organizme i ljude. Fenc je vrio eksperimente i sa majmunima. On ih je drao u mraku od l do 11 nedelja. Sto su due iveli u mraku, majmuni su pokazivali sve vee vizuelne defekte i morali su uiti da opaaju oblike. Iz ovih i drugih ranije opisanih eksperimenata Fenc zakljuuje da se postojei po daci ne mogu objasniti pojedinanim dejstvom uroenih sposobnosti, ma turacije ili uenja. Da je vizuelna percepcija sasvim uroena ona bi se manifestovala na svim uzrastima, a vizuelna deprivacija ne bi imala nikakvo dejstvo pie Fenc. Da je maturacija jedini odluujui faktor, mlae ivotinje bi bile uvek manje sposobne od starijih bez obzira na senzorno liavanje, to je u suprotnosi sa navedenim podacima ko je je Fenc dobio na majmunima. Da je uenje jedini znaajan inilac, ista ko liina vebanja bi bila potrebna bez obzira na uzrast i duinu deprivacije to u stvari nije sluaj. Fenc smatra da postoji sloena meusobna interakcija uroene sposobnosti, maturacije i uenja. Ima, meutim, autora, kao to je npr. Rok (1980), koji veoma kri tiki razmatraju smisao eksperimenata sa liavanjem kod ljudi i ivoti nja i koji zakljuuju da njihovi podaci ne govore pouzdano za empiris tiku tezu opaanja, po kojoj je za opaanje potrebno uenje. Rok istie ovu misao: to to vizuelno liavanje dovodi do poremeaja vizuelne per cepcije ne znai da sposobnost opaanja oblika nije data od roenja i ne znai da normalno dete koje ivi u normalnim uslovima treba da ui da opaa vizuelne oblike. Uenje je nuno samo kod razlikovanja predmeta koji su meusobno vrlo slini i kod kojih moramo da tragamo za raz likama. Do sada smo pretpostavljali da nalazi kao to su Fencovi pokazuju da novoroene ve u prvim danima i nedeljama ivota raspoznaje vizuelne oblike i opaa dubinu. Neki smatraju da kasnija istraivanja, izvedena sedamdesetih godina, samo razrauju i obogauju prve Fencove nalaze o opaanju oblika bez uea prethodnog iskustva. Meutim, brojna is traivanja novijeg datuma daju nam rezultate koji su mnogo sloeniji nego prvobitni Fencovi nalazi i koji sugeriu, bar nekima, interpretacije koje se razlikuju od Fencovih, tj. koji omoguuju tumaenja koja su vie u skladu sa Hebovim shvatanjima opaanja. Pre svega, treba istai da je Fencove nalaze i zakljuke teko izmi riti sa onim to znamo o organskom razvoju vizuelnog sistema. Prema jednom savremenom pregledu (1982), ve pri roenju deteta mrenjaa funkcionie, ali optiki nerv jo nije potpuno mielinizovan, te nije ni potpuno funkcionalan. Vreme mielinizacije optikog nerva se razliito pro cenjuje neki smatraju da je ona zavrena za tri nedelje, a drugi da se zavrava tek u etvrtom mesecu. Lateralno kolenasto telo talamusa i colli cilus superioris (dva usputna nervna centra na vizuelnom putu ka kori 271

velikog mozga) mielinizuju se tek mesec dana nakon roenja. Deo kore koja prima vizuelne informacije slabo je mielinizovan pri roenju i po inje da se mielinizuje tek nekoliko meseci posle roenja, a taj proces se, prema nekim miljenjima, nastavlja sve do desete godine (Acredolo, L. P. and Hake, J. L., 1982, Infant perception. U knjizi: Wolman, ed. Handbook oj developmental psychology. Prentice-Hall). Kako je mogue, ako se imaju u vidu ovi anatomski i morfolo ki podaci, da dete opaa ob like ve posle prve nedelje ivota, ali ak, kako neki tvrde, i posle 4 5 dana ivota? Sudei po nekim spoljanjim reakcijama (fiksacija oka, br zina sisanja, promene pulsa), novoroene nije slepo i ono kao da neto vidi uprkos injenicama o organskom sazrevanju vizuelnog sistema. Kako je to mogue za sada ne znamo. Kao to smo rekli, postoje podaci zasnovani na psiholokim (bihejvioralnim) postupcima, npr. na postupku posmatranja i merenja fiksacija pogleda, koji dozvoljavaju drugaije zakljuke nego to su Fencovi. Coen (Cohen, L. B.) je 1979. g. na sledei nain opisao razvoj detinjeg opaanja. Izmeu prvog i drugog meseca deca fiksiraju linije jakog kontrasta i uglova. Na primer, ako se detetu izloi jedan trougao, nje gov pogled luta po figuri i zavrava se na nekom uglu. ta dete pri tome vidi, ne moemo sa sigurnou znati. Moda ono zuri u prazno, moda neodreeno vidi sa mo fiksirani ugao, moda i neto vie. Ovaj nalaz je u skladu sa Hebo -vom tezom o razvoju opaan ja. Po toj tezi u prvoj fazi razvoja se izdvajaju i fiksiraju pojedini elementi figure, posebno uglavi, a tek kasnije se pokretima oka obuhvata ela figura. Studija deijih pokreta oiju pri po smatranju oblika takoe potvruje Hebovu tezu; starija deca m nogo vie istrauju pogledom konture izloenih figura. U prvim nedeljama i vota dete obino fiksira periferiju konture (npr. krug koji obuhvata kva drat). Izgleda da novoroene u poetku slabo primeuje promene unu tar posmatrane figure (npr. kada se kvadrat u krugu zameni trouglom), ali primeuje promene u spoljanjoj konturi. U prvo vreme i crte ili sli ku oveijeg lica dete posmatra na isti nain, naime pogledom fiksira neki spoljanji deo konture, recimo deo oko kose ili brade, pri emu ne rea guje na unutranje detalje lica. Neki autori kategorino tvrde da na sa mom poetku ivota dete ne pravi razliku izmeu crtea ljudskog lica i drugih figura, dakle na osnovu novijih studija poriu da neposredno posle roenja postoji uroena preferencija za lju dsko lice (npr. Cohen, L. B., DeLoache, J. S. and Straus, M. S., 1978, Infant visual perception. U knjizi: Osofskv, J. D. (ed.) Handbook oj injant development. A Wiley Interscience Publication). Kada se kasnije preferencija za ljudsko lice pojavi, ona m oe biti odreena genetski, ali postoji mogunost da bude, bar delom, uslovljena iskustvom. Na uzrastu od drugog do etvrtog meseca, kae dalje Koen, novoroene opaa posebne dimenzije drai, kao to su boja ili oblik. Tek ne gde oko petog meseca kombinacije boja i oblika opaaju se kao jedin stvene celine, u smislu getalt -psihologije. Mnogi autori, na osnovu novijih podataka, takoe istiu da novoro ene u poetku reaguje na izolovane komponente figure, a da sloene celine, u smislu getalta, poinje da zapaa (tj, da na njih reaguje) ne to kasnije, to nije u skladu sa pretpostavkama getalt -psihologije. Koen, Delouova i Straus (1978, ve citirano delo) izvode sledei zakljuak o teorijskom znaaju novijih podataka (do 1978. g.). Podaci uzeti u celi ni ne govore u prilog ni jedne opte teorije opaanja. Oni imaju u 272

vidu teorije Heba, getalt -psihologa, Gibsona i Pijaea. Za nas su ovde najinteresantnije prve dve teorije. Autori zakljuuju da Hebova teorija ima osnovu u podacima koji govore o pokr etima i fiksacijama oiju kod novoroenadi i u tendenciji da se fiksiraju delovi spoljanje konture. Meutim, ova teorija nije u skladu sa podacima koji govore da novoro enad (ne kae se kog uzrasta) nuno ne fiksira uglove figura, kao i sa podacima koj i govore da su neto starija novoroenad sposobna za iz vesnu organizaciju u opaanju. (Podsetimo se da je upravo L. B. Koen 1979. g. tvrdio da deca izmeu jednog i dva meseca starosti fiksiraju li nije jakog kontrasta i uglove, dok je 1978. g. tvrdio da to nije nuno tako.) Getaltistika teorija je podrana injenicom da deca na uzrastu od dva do etiri mesece opaaju jednostavne figure kao jedinstvene ce line. (Pitamo se koliki je u tome udeo iskustva iz prva dva meseca ivo ta?) Meutim, getaltistiko stanovite ima' tekoe sa podacima koje nam pruaju studije pokreta oiju kod novoroene dece i sa injenicom da deca od dva do etiri meseca pre reaguju na komponente nego na slo ene celine. Neki drugi autori, kao npr. sam T. G. R. Bover, takoe zaklju uju da podaci dobij eni na novoroenoj deci ne potvruju bez pogovora ni istu empiristiku, ni istu nativistiku teoriju opaanja. Na alost, moramo da zakljuimo da u oblasti percepcije, posebno vizuelne percepcije, ne moemo da izvuemo jedinstven i pouzdan zakljuak o ulozi ranog iskustva. Eksperimenti sa senzornim liavanjem nam govore o velikom znaaju ranog iskustva za razvoj opaanja, nekad i o ireverzibilnim efektima ranog liavanja. Ali, bar neki od tih podataka mogu se podvri kritikoj analizi. Prva istraivanja na novoroenoj deci (pedesetih i ezdesetih godina), sa novozamiljenim metodama istraiva nja, sugerisala su nam tumaenja koja su blia nativistikom nego empi ristikom stanovitu. Ali, kasnija istraivanja na novoroenoj deci nisu dala tako nesumnjive podatke. Uloga ranog iskustva u vizuelnom opaanju oblika moe se najsigurnije svrstati u problematine oblike uenja." IV) Razmatranja u ovom poglavlju jasno su ukazala na postojanje i znaaj jednog oblika uenja koji je ranije bio zanemarivan ili previan. To je ekspoziciono uenje. Utiskivanje, vezivanje, pa i perceptivno uenje zasniva se na izlaganju organizma izvesnim draima. Teorijski doprinos ovog poglavlja sastoji se i u saznanju da takav oblik uenja postoji i da je to je dan od najznaajnijih oblika uenja u ranom periodu ivota.

18 Psihologija uenja

273

Deo etvrti
SENZITIZACIJA

UVODNE NAPOMENE

277 278 278 279 280 281 284 285 286 287 288

PRVI PRISTUP SENZITIZACIJI _ _ _ _ _ _ _ 1) Senzitizacija 2) Pseudouslovljavanje 3) Odnos senzitizacije i pseudouslovljavanja DRUGI PRI STUP SENZI TI ZACIJI _ Voronjinova shvatanja senzitizacije _ _ _ _ _ _

RAZLIITI OBLICI SENZITIZACIJE Senzitizacija u uem smislu

RAZRANOVA EVOLUCIONISTlCKA ANALIZA SENZITIZACIJE ZAVRNI KOMENTAR: IMA LI SENZITIZACIJE KOD LJUDI?

275

SENZITIZACIJA

UVODNE NAPOMENE Opis senzitizacije i pseudouslovljavanja italac e nai u svakom veem udbeniku ili monografiji o uenju, i to u odeljku o metodolokim problemima uslovljavanja. Senzitizacija i pseudouslovljavanje se tu javljaju kao mogui izvori pogreaka, a ne kao posebni oblici uenja. Tek u novije vreme neki psiholozi smatraju da je skupljeno dosta eksperimentalnih injenica koje pokazuju da se senzitizacija (i pseudouslovljavanje) mogu smatrati posebnim oblicima uenja. P reemo na detaljnije izlaganje, elimo itaocu da damo optu sliku senzitiza cije i pseudouslovljavanja kao oblika uenja. Posluiemo se zato sa dve ilustracije. Dve ilustracije Zlatna ribica se nalazi u akvarijumu. Povremeno preko specijalnih elektroda dobija elektrini ok. ok se ne daje u paru sa nekom dru gom drai, kao to je to sluaj kod klasinog uslovljavanja, nego se jedno stavno povremeno daje elektrini ok, koji izaziva reakciju beanja u dru gi deo akvarij uma. Kada se po prvi put izazove vibracija vode u akvarijumu ili da veoma blag ok (potprani ok), koji ranije nije izazivao ni kakvu reakciju, ivotinja e poeti da bei u drugi deo akvarijuma. Takvo ponaanje ribice se obino tumai senzitizacijom organizma; ok je do veo do poveane osetljivosti organizma, tako da i ranije neutralne drai izazivaju reakciju koju normalno izaziva samo ok. Tu se, dakle, ne radi o aosocijaciji dve drai, ve o stanju poveane razdraljivosti organizma. Bilo koja dra da se primeni, javie se tzv. bezuslovna reakcija na ok, te otud privid uslovljavanja tzv. pseudouslovljavanje. Pseudouslovljavanje i senzitizacija se ne shvataju ovde kao oblici uenja, ve kao tre nutna stanja razdraenosti koja neposredno utiu na delatnost organizma. Ali, upravo u ovom eksperimentu (Harlou, 1939. g.) ponaanje ivotinja je posedovalo i bitnu karakteristiku uenja: relativnu trajnost. Opisane promene u ponaanju su bile zadrane 21 dan (dalja retencija, u stvari, nije ni merena). 277
Pre nego to

 Zmijuljica je vodena ivotinja koja je svoje ime dobil a po tome to lii na zmiju. U stvari, ona je blia ribama, tanije ona je primitivnija i od najjednostavnijih riba. Na slabo svetio zmijuljica ne reaguje, ali na jako svetio pokazuje znake uznemirenosti i reakciju beanja. Kada se slabo i jako'svetio daju vie puta u paru, i samo slabo sve tlo, poinje da izaziva reakciju beanja. Usled draenja jakom drai, organizam je poeo da reaguje i na slabiji intenzitet iste drai. Oigledno, njegova osetljivost je poveana (senzitizacija). Ali to nije trenutno sta nje; steena reakcija traje vie dana (56). Gaenje steene reakcije je sporo, a nekad i nemogue. Dva pristupa senzitizaciji i pseudouslovljavanju U prethodnom izlaganju vidljiva su dva pristupa senzitizaciji i uslovIjavanju. Prema prvom, klasinom shvatanju sezitizacija i pseudouslovljavanje nisu fenomeni uenja, ve trenutna stanja organizma koja utiu na njegovu deiatnost. Kao takve, ove pojave mogu da izazovu pogreke u eksperimentima klasinog uslovljavanja, tj. mogu da dovedu do pojave privid nog, lanog uslovljavanja do pseudouslovljavanja. U dobro izvedenom eksperimentu uslovljavanja ovi izvori greaka moraju da budu odstranjeni. Prema drugom, novijem shvatanju senzitizacija i pseudouslovljavanje nisu samo trenutna stanja organizma, ve u njima postoji relativno trajna promena u ponaanju, to dozvoljava da se o tim fenomenima govori kao o pojavama uenja. Ovaj oblik uenja nije asocijativan; u njemu se ne povezuju dve drai ili jedna dra i reakcija. Kod njega se ve postojea tendencija ponaanja ponavljanjem uvruje. Sada emo detaljnije opisati oba navedena pristupa senzitizaciji i uslovljavanju. PRVI PRISTUP SENZITIZACIJI Videli smo da je prema ovom prvom shvatanju senzitizacija trenutno stanje poviene osetljivosti organizma, koje utie na trenutnu deiatnost: drai koje ranije nisu izazivale odreenu reak ciju sada je izazivaju; kada proe to stanje poviene osetljivosti, drai gube sposobnost da izazivaju reakciju. Posle serije snanih okova slab ok ili vibracija akvarijuma izazivaj u beanje zlatne ribice u drugi deo akvarijuma. Posle draenja jakim svetlom, zmijuljica poinje da bei i od slabog svetla. Ali, u dva navedena primera nastale promene nisu bile kratkotrajne. U daljem izlaganju naveemo jedan ist primer senzitiza cije u klasinom smislu, a izlaganje emo podeliti na deo posveen senzitizaciji i deo posveen pseudouslovljavanju. (1) Senzitizacija Kod uslovljavanja reakcije onog kapka moe da se pojavi senzitizacija u klasinom smislu. U takvim ispitivanjima ka o bezusnovna dra najee se primenjuje vaz duni udar u oko, koji izaziva snano zatvaranje kapka. Kao uslovna dra esto se koristi slabo svetio; na jako svetio, naravno, oni kapak J dan o i 278

reaguje zatvaranjem, meutim na slabo svetio to ne mora da ini. A li, i kada ini, zatvaranje je jedna slaba reakcija, tipinog oblika, sa veoma kratkim vremenom latencije, od 50 100 milisekundi. Ta reakcija onog kapka, koja se lako moe razlikovati od bezuslovne i uslovne, kao i volj ne reakcije zatvaranja onog kapka, naziva se alfa reakcijom. Ovu poslednju injenicu naveli smo zato to je po toj alfa -reakciji jedan oblik uslovljavanja" dobio naziv alfa -uslovljavanje". O tome emo go voriti neto kasnije. Vratimo se sada eksperimentu. Uslovna i bezuslovna dra se d aju u paru. Posle izvesnog broja ponavljanja, sama uslovna dra, slabo sve tio, poinje da izaziva zatvaranje onog kapka. Te injenice nam sugeriu da je reakcija onog kapka uslovljena. Meutim, metodoloka sumnja spreava nas da poslednje tvrdnje prihvatimo. Moe biti da je samo da vanje bezuslovne drai, vazdunog udara, senzitiziralo organizam, tako da neutralna dra sada izaziva reakciju onog kapka koju ranije nije izazivala. Kako da se ova metodoloka greka izbegne pri ispitivanju uslov ljavanja? Z a to postoje neki metodoloki postupci. Cisto" dejstvo senzitizacije se najbolje moe
Kontrola senzitizacije u ekspenmentima uslovlja., izdvojiti upotrebomJ jedne kontrolne grupe is., .^ , , , , f ,

vanja

pitamka, Tretman kontrolne grupe moe da bu de trojak.

(a) Ispitanici kontrolne grupe dobijaju uslovnu i bezuslovnu dra isti broj puta kao i ispitanici u eksperimentalnoj grupi, ali ne u par u, ve sluajno rasporeene. (b) Kontrolna grupa moe najpre da dobije seriju uslovnih, pa za tim seriju be/uslovnih drai, ili, obrnuto seriju bezuslovnih, pa zatim seriju uslovnih drai. Broj uslovnih i bezuslovnih drai je isti kao i u eksperimentalnoj grupi. (c) U nekim eksperimentima kontrolna grupa dobij a samo seriju bez uslov nih drai. Naravno, broj bezuslovnih drai je jednak broju tih drai u eksperimentalnoj grupi.
(2) Pseudouslovljavanje

Na osnovu ranijih primera italac je mogao da doe do suda o tome ta je pseudouslovljavanje. Ipak, opisaemo ovde jedno klasino ispitiv anje, koje moe da poslui kao definiui eksperiment ovog pojma. Greter (Grether) je 1938. god. eleo da ispita postojanje tzv. uslovljavanja unazad (videti u partiji o klasinom ulo vi javan ju). Ulo vi javan je unazad je takvo uslovljavanje kod koga bezuslovna dra prethodi uslovnoj. Greter je vrio ispitivanja na impanzama. Majmuni su bili privezani za sedista i izlagane su im jedna za drugom dve drai: bezuslovna iznenadna sna na dra (kao itanje zmije) i uslovna dra (zv uk zvona). Bezuslovna dra je izazivala snanu emociju straha. Ve posle 10 ponavljanja, i zvuk zvona poeo je da izaziva emociju straha. Izgledalo je da je ovim ekspe rimentom pokazano postojanje uslovljavanja unazad. Eksperiment Gretera 279

Ali, Greter je posumnjao u verodostojnost svojih rezultata. Zato je uveo kontrolnu grupu ivotinja, kojima je samo bezuslovna dra izla gana 10 puta. Kada je posle toga prvi put izloena zvuna dra, ivoti nje su na nju reagovale emocijom straha. Isti je bio sluaj i sa drugim neutralni m draima upotrebljenim u eksperimentu po prvi put. Greter je zakljuio da se u njegovom eksperimentu radilo o lanom, prividnom uslovljavanju, tj. o pseudouslovljavanju. Uslovljavanje unazad od tada je najee tumaeno kao pseudouslovljavanje. Snana bezuslovna dra senzitizirala je organizm, tako da bilo koja neutralna dra otkainje" bez uslovnu reakciju.
(3) Odnos senzitizacije i pseudouslovljavanja

Kling (1971. g.) nalazi sledeu razliku izmeu senzitizacije i pseu douslavlj avanj a. Kod senzitizacije veza izmeu neutralne drai i bezuslovne reakcije je prirodna, samo se pod poetnim eksperimentalnim uslovima ne ispo Ijava. Npr. svetlosne drai izazivaju zatvaranje onog kapka, ali suvie slaba svetlosna dra to ne ini na poetku eksperimenta. Da bi se prirodna veza manifeste vala, potrebno je uiniti sledee: (a) poveati intenzitet neutralne drai (npr. svetla); ili (b) poveati osetljivost organizma (senzitizirati ga) davanjem snane bezuslovne drai. Kod pseudouslovljavanja nikakva prirodna veza izmeu neutralne drai i bezuslovne reakcije ne postoji. Usled poveanja osetljivosti orga nizma (senzitizacije) bilo koja dra moe da otkai" bezuslovnu reakciju. Ovde moramo dodati neto to je itaocu sigurno ve potpuno jasno. Mehanizam pseudouslovljavanja, ak iako je razliit od mehanizma sen zitizacije, kao to Kling tvrdi, poiva na senzitizaciji organizma. Organizam mora da bude senzitiziran da bi bilo koja dra otkaila" bezuslovnu reakciju. Ako je ta dra po prirodi stvari vezana sa bezuslovnom reak cijom, Kling e rei da se radi o senzitizaciji.
_ . , , . . . . Do sada sam navodio samo laboratorijski dobijene Senzitizacija u svakonev - ilustracije sen zitizacije u prvom znaenju, kao tre nom ivotu nutno povienog stanja osetljivosti, usled koga i slabe drai izazivaju reakcije koje inae ne bi izazvale. Vie uzastopno izloenih aver zivnih drai dovodi do takvog stanja poviene osetljivosti. Ali, ne bi trebalo ni kako pomisliti da je ovakva senzitizacija fenomen koji se samo u laboratorij i sre e. Naprotiv, na svakodnevni ivot je, na alost, prepun primera senzitizacije i preteranog reagovanja na odreene situacije, osobe, zbivanja. Naveu jedan iz miljeni primer koji e italac svakako prepoznati kao verodostojan i koji e na osnovu sopstvenog iskustva moi da umnoi. Jedan ovek, XY, posle janog gripa sa komplikacijama odlazi na lekarsku komisiju sa nadom da e mu ova produiti bolovanje, poto se jo uvek osea lomno i slabo. U ekaonici uobiajena pojava. Prepuno sveta. Na junak, ili bolje rei, nesrenik, ne bez gneva razmilja. Lepo je to je nae zdravstvo besplatno; ali, brate moj, kad je oveku najtee, kad bi trebalo da lei, da mu se u krevetu ukae pomo, on je osuen da satima eka da ga lekar primi, pregleda i prepie le enje. Zar te medicinske sestre ne mogu da izmisle neki nain da vremenski rasporede pacijente, na primer pozivom preko telefona, a ne da svima kau do ite ui 8 sati, pa ekajte sat, dva, pa i vie. U takvom mrgodnom raspoloenju

280

posle dva sata ekanja na red, doe pred komisiju koja mu, na njegovo iznena enje, odbija da produi bolovanje. Zar je mogue? Drugi zdravi -zdravcijati ureuju vikendice ili se skijaju na Kopaoniku dok su zvanino na bolovanju, a on koji se jedva vue treba sutra da sedi sedam sati u kancelariji! Narodne uzre ice" koje pri tome na nesrenik izgovara u sebi ili, moda ak poluglasno, ne moramo da spominjemo. Izae on na ulicu i pokua da nae taksi. Kia pada, hladno je, a on se sasvim iscrpljen. Ali, taksija nigde. Prolaze samo zauzeti. Istina, prola su i tri prazna, ali na njegov poziv nisu htela da stanu. Da, tako je to! Daje im se da vre javnu slubu, a kad padne kia, sneg, kada je poledica, dakle, kada su najpotrebniji, njih nigde. Rade kad im je volja. Kada je neki slavski dan, kada je televizijski prenos neke znaajne fudbalske utakmice, njih nema". Covek se pomiri sa idejom da ue u autobus. Uspeo je da se nekako ugura tek u trei. Iza njega ena ugura dete, a ofer zatvori vrata. Poe dreka deteta u auto busu i majke napolju, povike i pogrde ljudi u autobusu i na jedvite jade autosub stade i dete vratie majci. Kada je hteo da izae, grupa mladih skupila se oko sredjnih vrata, priaju neto i smeju se iz sveg glasa. Upuuju ga na prednja vrata. Sa ono malo snage to mu je ostalo on ih odgurnu i izae na srednja vrata. Preznojen, iscrpljen poe kui, ali se seti da mora da kupi hleb. Time ga je ena zaduila. Ode u prodavnicu, ali kad se mai za dep za novac, konstatova da nov anika nema; ukrali su mu ga u autobusu. Hladan znoj ga obli. Poeo je da se trese od nemonog gneva. Vrati se kui, popi jedan jai apaurin (sredstvo za smi renje), lee da se odmori. U tri sata stavi ruak u rernu da se greje, kako mu je to supruga naloila. Malo posle zvoni telefon: njegov kolega iz kancelarije, s kojim u poslednje vreme ima stalne konflikte. Poe svaa preko telefona sve dok ne oseti miris zagorelog jela iz kuhinje. Prekide razgovor, izvadi upropaeno jelo iz rerne, kad neko zvoni na vratima. Na junak je inae taktian i uzdrljiv ovek, ali ovog puta ... Pred vratima je bila lepukasta devojka ili ena oko 28 do 30 godi na. Izvinite, da li je tu g. Jovan?" Koji Jovan". Pa Jovan Petrovi". Izvinite, a ko ste Vi?". 2enska osoba mu ree ime i prezime. A ta ste po struci?" Zavr ila sam ekonomski fakultet, ali se jo nisam zaposlila." Znai zavrili ste osnov nu kolu. Onda valjda znate da itate! Zato ne itate ta pie na vratima? Ove ne stanuje nikakav Petrovi, nego Perovi", ljutite reci i zalupi snan o vrata ispred nosa zabezeknute devojke. Kad je konano seo da rua sa enom, ona ree - ,,U redu to ne zna da skuva ruak, kao tvoj prijatelj Duca, ali da nisi u sta nju da podgreje ruak, to stvarno ne mogu da razumem". Na to na nesreni ju nak baci viljuku i no na sto, tako snano odgurnu tanjir da se neto hrane prosu po stolu, ustade, ode u svoju sobu i zalupi vrata. Taktina ena mu prie i ree: Pobogu, ta ti bi da na tako jedan u sutini naivan komentar napravi takav lom?" Da je na junak bio psiholog, on bi struno mogao da odgovori: nizom sres nih situacija do te mere sam senzitiziran da ne mogu normalno da reagujem ni na najmanju provokaciju. Primeri ove vrste nam svima dobro poznati. Neko moe da se uzdri od reagovanja kao to je ono opisano, ali verovatno da bismo gotovo svi u slinim situacijama imali tendenciju da se tako ponaamo. Senzitizacija kao povieno sta nje osetljivosti je fenomen svakodnevnog ivota, naroito modernog za huktalog gradskog ivota, a ne samo pojava koju psiholozi i fiziolozi izuavaju u laboratoriji.

DRUGI PRISTUP SENZITIZACIJI Videli smo u uvodnim redovima ovog poglavlja da je prema drugom stanovitu senzitizacija (kao i pseudouslovljavanje) jedan poseban oblik uenja. Senzitizacija nije samo trenutno stanje poviene razdraljivosti, ve i jedno relativno trajno stanje organizma, koje zbog toga poslednjeg svojstva zasluuje status oblika uenja. Napomenuli smo da je tek poslednjih godina skupljeno dovoljno i njenica koje ukazuju da bi se senzitizacija mogla raunati u jedan od ob lika uenja. Da i mi senzitizaciju izdvojimo u poseban oblik uenja presudno je uticao Razran (svojom knjigom Mind in evolutiori), koji je pod uticajem nekih sovjetskih naunika, u prvom redu Sergejeva i nje 281

posle dva sata ekanja na red, doe pred komisiju enje, odbija da produi bolovanje. Zar je mSe" uju vikend 1C e ili se skijaiu na Kopaoniku dok su ,!v j ~-c.im.iiu na Doiovaniu, a on sedi sedam sati u kancelarHU Tvr^Jii"' ..__. n

s
ovek se pomiri sa idejom da ue u autobus U S n eo ie dl u trei. Iza njega ena ugura dete a ofer zatvori vratn % ^ ^ f kako ugura tek busu i C dr ka deteta u aut majke napolju, povike i pogrde lludi u a, tnhnf,' * -sub stade i dete vratie majci Kada ie htP. auto . bu * u ~ > na Jevit e jade auto-oko sredjnih vrata, prilju neltol srne u se iz gsve^ **?>*.***** "kupila se vrata. Sa ono malo snage to mu e osSVo onodIhur^ g - UP UCU'U ga na prednja Preznojen, iscrpljen poe kui ali se setf H m g \ kade na srednja vrata. zaduila. Ode u prodavau ali kad Pse mai H k U P ' hl e b " Ti m e g a * en anika nema; ukrali su mu Z3 V acZ kon ga u autob^f, T ^3 H ? ' statova da nov- trese od nemonog gneva Vrfti L ku: popi Sn i^/ - bli V P eo * da e renje), lee da se odmori, u tn ^-/"S'J^SW* & n 51^1 ^ 5** J '*?i,Sk
s ftojim

u poslednje vreme ima stalne konflikte. Poe svaa preko telefona sve dok ne oseti miris zagorelog jela iz kuhinje. Prekide razgovor, izvadi upropaeno jelo iz rerne, kad neko zvoni na vratima. Na junak je inae taktian i uzdrljiv ovek, ali ovog puta . . . Pred vratima je bila lepukasta devojka ili ena oko 28 do 30 godi na. Izvinite, da li je tu g. Jovan?" Koji Jovan". Pa Jovan Petrov i". Izvinite, a ko ste Vi?". enska osoba mu ree ime i prezime. ,,A ta ste po struci?" Zavr ila sam ekonomski fakultet, ali se jo nisam zaposlila." Znai zavrili ste osnov nu kolu. Onda valjda znate da itate! Zato ne itate ta pie na vratima? Ovde ne stanuje nikakav Petrovi, nego Perovi", Ijutito reci i zalupi snano vrata ispred nosa zabezeknute devojke. Kad je konano seo da rua sa enom, ona ree - ,.U redu to ne zna da skuva ruak, kao tvoj prijatelj Duca, ali da nisi u sta nju da p odgreje ruak, to stvarno ne mogu da razumem". Na to na nesreni ju nak baci viljuku i no na sto, tako snano odgurnu tanjir da se neto hrane prosu po stolu, ustade, ode u svoju sobu i zalupi vrata. Taktina ena mu prie i ree: ., Pobogu, ta ti bi da na tako jedan u sutini naivan komentar napravi takav lom?" Da je na junak bio psiholog, on bi struno mogao da odgovori: nizom sres nih situacija do te mere sam senzitiziran da ne mogu normalno da reagujem ni na najmanju provokaciju. Primeri ove vrst e nam svima dobro poznati. Neko moe da se uzdri od reagovanja kao to je ono opisano, ali verovatno da bismo gotovo svi u slinim situacijama imali tendenciju da se tako ponaamo. Senzitizacija kao povieno sta nje osetljivosti je fenomen svakodnevnog i vota, naroito modernog za huktalog gradskog ivota, a ne samo pojava koju psiholozi i fiziolozi izuavaju u laboratoriji.

tO SUpmgct naloila. Malo posle zvoni telefon : njegov kolega, iz kancelarije,

DRUGI PRISTUP SENZ1TIZACIJI Videli smo u uvodnim redovima ovog poglavlja da je prema drugom stanovitu senzitizacija (kao i pseudouslovljavanje) jedan poseban oblik uenja. Senzitizacija nije samo trenutno stanje poviene razdraljivosti, ve i jedno relativno trajno stanje organizma, koje zbog toga poslednjeg svojstva zasluuje status oblika uenja. Napomenuli smo da je tek poslednjih godina skupljeno dovoljno i njenica koje ukazuju da bi se senzitizacija mogla raunati u jedan od ob lika uenja. Da i mi senzitizaciju izdvojimo u poseban oblik uenja presudno je uticao Razran (svojom knjigom Mind in evolution), koji je pod uticajem n ekih sovjetskih naunika, u prvom redu Sergejeva i nje 281

govog dela Evolucija asocijativnih privremenih veza, (1967. g). No, istaknimo jo jednom da nikako ne treba prevideti hipotetinost ovog drugog pristupa, koji u senzitizaciji i pseudouslovljavanju vidi posebne oblike uenja.
Ve i neka klasi Npka klasna Knitivania na ispitivanja ukazuju da u senziena Klasina ispitivanja tizaci;ji j pseudouslovljavanju ima elemenata uenja. senziuzacije Ne u i aze ^j u detalje, saoptiemo nekoliko najvani jih klasinijih rezultata (pre ezdesete godine).

(a) Harlou i Toltzain (Harlow and Toltzien, 1940. g.), radei sa makama, nali su da je efekat pseudouslovljavanja trajao 24 asa. (b) Haris (Harris, 1941. g.) je ustanovio da je u ispitivanju uslovljavanja reakcije uklanjanja (podizanja) prsta (bezuslovna dra bila je ok na prst) kod lju di, pseudouslovljavanje dalo bolje rezultate nego uslovljavanje unapred ili uslov ljavanja unazad. (c) Kimbl, Men i Dafort (Kimble, Man and Dufort, 1955. g.) su ispitivali uslovljavanje i pseudouslovljanje reakcije onog kapka. U prvoj grupi uslovna i bezuslovna dra su davane u paru u toku celog eksperimenta; u drugoj grupi ispitanika od 10. do 40 . pokuaja davana je samo bezuslovna dra; u ostalim poku ajima tretman je bio isti kao i u prvoj grupi. Poto je uslovljavanje zavisno od davanja u paru dve drai, moglo se oekivati da e prva grupa pokazati bolje re zultate. Meutim, obe grupe su radile podjednako dobro. Pseudouslovljavanje za vreme od 10. do 40. pokuaja imalo je isto ejstvo kao i uslovljavanje. Nije li ono, prema tome, i samo oblik uenja?! (d) Kada je jednom stvorena, uslovna reakcija moe da se ugasi na taj nain to se uslovna dra daje bez bezuslovne drai. Jednom ugaena uslovna dra moe da se obnovi kada se uslovna i bezuslovna dra opet izvestan broj puta daju u paru. Meutim, obnavljanje uslovne reakcije moe da se postigne i davanjem samo bezuslovne drai. Senzitizacija koju ona proizvodi ravna je efektu normalnog uslovljavanja. Ne krije li se u senzitizaciji neka vrsta uenja? (e) Navedeni eksperimenti inspirisali su neke psihologe da daju izvesne hipo teze i objanjenja fenomena pseudouslovljavanja. Vikens i, Vikens (Wickens and Wickens, 1942) su smatrali da je pseudouslovljavanje produkt generalizacije dra i, koja se sree u pojavama uenjak Prema njima sve neutralne drai imaju ne to slino sa bezuslovnom drai, te zato i izazivaju bezuslovnu reak ciju. Ta sli nost moe biti u naglom poetku neutralne i bezuslovne drai. Ovu hipotezu pro verili su u jednom posebnom eksperimentu sa pacovima. Bezuslovna dra je bila ok, a uslovna svetio. Svaka od ove dve drai mogla je da se javi na dva naina: sp oro ili brzo. U eksperimentu su dobijeni sledei rezultati: (a) kada se obe drai javljaju na isti nain, obe sporo ili obe brzo, uslovlja vanje je bilo izrazito dobro; od 19 ivotinja uslovljeno je 15; (b) uslovna i bezuslovna dra se javljaju na razliite nai ne: uslovna naglo, a bezuslovna postepeno ili, obrnuto, uslovna naglo a bezuslovna postepeno. Pod ovakvim eksperimentalnim uslovima uslovljavanje je slabo: svega je 3 od 18 ivotinja uslovljeno. Opisani rezultati potvruju ideju Vikensa i Vikensa: pseudouslovljavanje moe biti rezultat generalizacije drai. Ali, pre pojave senzitizacije organizma, ta slinost drai nije dovoljna da izazove reakciju. Maemo, dakle, da zakljuimo da faktor slinosti drai deluje tek kada je zadovoljen jedan osnovniji uslov kada postoji stanje poviene osetljivosti organizma, stanje senzitizacije. O uenju, naravno, govorimo samo ako je ejstvo senzitizacije trajno, tj. ako postoji trajno olakavanje" reakcije odreene vrste. (f) Harlou (Harlow, 1939) je izneo hipotezu da je pseudouslovljavanje rezul tat izgraenog oekivanja. Oekivanje je pojam razgraen u kognitivnim teorijama uenja. Oekivanje bezuslovne drai se izgrauje bilo da se bezuslovna dra daje sama odreen broj puta, ili da se uslovna i bezuslovna dra daju sluajnim re dosledom. Oekivanje stvara mentalnu i motornu gotovost, spremnost da se rea-

282

guje. Usled takve pripremljenosti svaka iznenadna neutralna dra moe da otka i" bezuslovnu reakciju. Kao to se da zakljuiti, oe kivanje" je senzitizacija sagledana sa kognitivne strane ili kognitivno protumaena.

Pored navedenih klasinih rezultata, postoje no Novija istraivanja v jj a istraivanja, naroito na nie razvijenim i senzi izacije votinjskim vrstama. Upravo takva ist raivanja inspirisala su neke naunike da u senzitizaciji vide poseban oblik uenja. Takav je sluaj sa Sergejevim, Razranom, Dikmanom (Dykman), Donom (John) i drugima. Razranovo shvatanje
senzitizacije

Razranova koncepcija senzitizacije (i pseudoulo vi javan j a) mogla bi se formulisati na slej - -

deci nain: (1) senzitizacija je, kao to smo stalno isticali, poseban oblik uenja; (2) sutina fenomena je u sledeem: dra koja u poetku nije izazi vala odreenu reakciju poinje da je izaziva r elativno stalno; uzrok ovom je relativno trajno poveanje osetljivosti odreenih nervnih centara i pu teva. U emu je neurofizioloki mehanizam ove poslednje pojave, danas je stvar veoma slobodnih hipoteza; (3) senzitizacija je neasocijativan proces uenja. K od nje se ne stva ra veza izmeu dve drai ili izmeu jedne drai i jedne nove reakcije. Senzitizacija dovodi do toga da se jedna potencijalna sposobnost (tanije reeno: jedna potencija) relativno trajno manifestuje u ponaanju. Sen zitizacija pojaava postojee, ali nedovoljno snane, nedovoljno izraene tendencije ponaanja; (4) senzitizacija je relativno jednostavan oblik uenja, sloeniji ili vii samo od habituacije. Otuda se i javlja kod veoma prostih ivotinja kod planarija i glista, kod pra kimenjaka ili hordata, najprostijih riba itd. Senzitizacija se, takoe, sree kod dekortikovanih kimenjaka. Senzitizaciju kao oblik uenja sreemo i kod onih vrsta kod kojih klasino uslovljavanje jo uvk ne postoji. . *Prti ddo Sergejeva ^ Evolucija asocijativnih privremenih veza , 1967. g., i opisali smo na poetku poglavlja njegov eksperiment sa zmijuljicom. Ser gejev je ispitivao jedan poseban oblik senzitizacije, koji Razran naziva alfauslovljavanjem (videti neto kasnije). Ispitivanja su vrena na am -fioksusu i zmijuljicama. Kao uslovne drai Sergejev je upotrebio slabo svetio, blag dodir, slab ok. Kao bezuslovne drai upotrebljavani su: jako svetio, jak dodir, snaan ok. Kao to vidimo, uslovne i bezuslovne drai su jednake po kvalitetu, a razlikuju se u intenzitetu. Bezuslovna reakcija se sastoji u beanju od bezuslovne drai, tj. jakog svetla, jakog dodira, snanog elek trinog oka. Eksperimenti Sergejeva
Uslovne i bezuslovne drai su davane u paru: npr., slab i jak elektrini ok, slabo i jako svetio itd. Posle izvesnog broja ponavljanja, neutralne drai (slabe drai) poinju i same da izazivaju reakciju beanja 283
Ve S

(bezuslovnu reakciju). Npr. zmijuljica poinje da bei ve i od slabog sve tla. Na priloenoj tabe li dajemo neke osnovne rezultate, posebno za amfioksus i posebno za zmijuljicu. Slinost sa uslovljavanjem je u sledeim operacijama.
Tabela l Uslovna reakcija (reakcija na slabe drai) se javlja posle zadrava gasi Amfioksus 2834 pokuaja 10 24 asova 8 11 ponavljanja Zmijuljica 3 10 ponavljanja nekoliko pari dana" nekad je nemogue

Sergejev smatra da promena u ponaanju koja se u njegovim ekspe rimentima manifestovala ima sve odlike privremene veze", ali ne asocijativne veze. (1) Nova" reakcija se stie davanjem dve drai u paru. Izlaganje same uslovne drai ne dovodi do rezultata. Isto je sluaj i sa izlaganjem same bezuslovne drai. Sta vie, u ovom poslednjem sluaju smanjuje se osetljivost organizma na uslovne slabe drai. (Ovi re zultati su suprotni rezultatima nekih drugih eksperimenata, od kojih smo neke ve opisali). (2) Ako se dve drai prestanu davati u paru, dolazi do pojave ga enja, kao i kod klasinog uslovljavanja. (3) Za obnavljanje reakcije nuno je ponovno davanje u paru dve drai slabe i jake drai. Nain sticanja nove reakcije je znai, slian kao i kod klasinog uslov ljavanja, Sergejev, ipak, sumnja da se ovde radi o obinoj uslovno re flektornoj vezi. On za to navodi vie dokaza koji su suvie komplikovani da bismo ih ovde iznosili. U ovim eksperimentima se radi o stvaranju neke privremene veze", ali jo uvek nema asocijativnog povezivanja dva nezavisna senzorna centra, to je sluaj kod klasinog uslovljavanja. Zato Razran i kae da je ovde postupak eksperimentatora a socijativan" (davanje u paru dve drai), ali da sam proces uenja nije asocijativan. Ue nje se, prema Sergejevu, ovde sastoji u pojaavanju jedne ve postojee nervne veze. Hipotetski fizioloki jezik Sergejeva, uobiajen kod sovjet skih autora, nije teko prevesti na jezik ponaanja. Na osnovu datih razmatranja, Sergejev dolazi do zakljuka da sve privremene veze" nisu uslovno reflektorne privremene veze, odnosno da je pojava privremene veze" ira od pojave uslovnog refleksa, a da je pojam privremene veze" optiji od pojma uslovnoreflektorne veze. Naravno, Sergejev se poziva i na neke izjave Pavlova u tom smislu.
Voronjinovo shvatanje senzitizacije

U partiji o klasifikaciji oblika uenja kratko smo opisali Voronjino vo shvatanje senzitizacije. Ovaj obl ik reagovanja (ili uenja) sovjetski psi holozi nazivaju sumacionim refleksom: tragovi prolih razdraenja sumi284

raju se sa sadanjim razdraenjima i dovode do pojaanih reakcija. Dra koja u poetku nije dovodila do spoljanje reakcije, koja je bila potprana, usled ponavljanja drai, odnosno usled sumiranja razdraenja, dovodi na kraju do spoljanjeg reagovanja. Tako isto i dra koja je u poetku dovodila do slabe reakcije, usled sumiranja razdraenja, posle izvesnog broja ponavljanja dovodi do jae reakcije. Voronjin je smatrao da senzitizacija predstavlja najjednostavniji oblik uenja, koji se sree ne samo kod nisko razvijenih organizama, ve i kod visokorazvijenih bia, pa i kod oveka. Voronjin, kao i drugi sovjetski autori (pod ijim je uticaje m Razran svakako bio), smatraju da sumacioni refleks nije asocijativni fenomen, tj. da se kod njega jedna reakcija ne povezuje za neku novu dra, ve se usled sumiranja razdraenja poveava reagovanje na jednu istu dra. Za ovog pisca ovde postoji jedan problem: ako se radi prosto o sumiranju razdraenja, senzitizacija se moe shvatiti u prvom od dva opisana znaenja kao trenutno poveanje osetljivosti organizma. Ako se, pak, radi o sumiranju tragova prolih razdraenja, kako Voronjin tvrdi, senzitizacija se moe shvatiti kao oblik uenja. U ovom poslednjem slu aju on takoe govori da senzitizacija nije asocijativni oblik uenja, ak i kada je postupak eksperimentatora asocijativan, tj. kada on daje u paru dve drai, jednu slabu i jednu snanu, koja izaziva poveanje osetljivosti organizma. Autoru se namee ovaj problem. Zamislimo da je reakcija koju jedna dra izaziva emocionalna reakcija. U tom trenutku postoji uslov za dalje asociranje te drai i reakcije: vremenski dodir jedne drai i reakcije. To je osnovni uslov klasinog uslovljavanja emocija. O ovom problemu govoriemo detaljnije na kraju ove partije, kao i u partiji o klasinom uslovljavanju emocija. Ovde elimo da istaknemo samo sledee: poveana reaktivnost moe dolaziti usled jednog asocijativnog mehanizma, kakav sreemo i u klasinom emocionalnom uslovljavanju; jedino to se u ovom sluaju ne asocira jedna reakcija sa nekom novom drai (to je uobiajeno znaenje asocijativnog uenja), ve se jednim asocijativnim mehanizmom produbljuje veza izmeu jedne drai i jedne reakcije, tj. veza na osnovu iskustva, na osnovu sumiranja starih tragova, veza koja je i ranije postojala postaje sve snanija. Asocijacija ovde ima poseban oblik neasocijativan oblik asocijacije. Koliko su ove ideje srodne sa idejama Voronjina, Sergejeva i drugih sovjetskih autora teko je proceniti. Ali, mogunost ovakvog neasocijativnog" oblika aso -ciranja treba imati u vidu, naroito u zavrnoj diskusiji ovog poglavlja.

RAZLIITI OBLICI SENZITIZACIJE

Iako je izuavanje senzitizacije kao oblika uenja tek u svojoj prvoj fazi, Razran je mogao da konstatuje da senzitizacija nije jednostavan i jedinstven fenomen, ve da postoji vie podvrsta ove pojave. On navodi etiri podvrste senzitizacije, koje klasifikuje u 2 grupe, u neasocijativne i asocijativne oblike senzitizacije. U eksperimentu Sergejeva imali smo primer asocijativnog oblika senzitizacije. U tom primeru mogli smo da vidimo ta Razran podrazumeva pod asocijativnim oblikom: asocijativan je postupak eksperimentatora , u tom smislu to daje u paru dve drai, ali sama pojava senzitizacije se ne sastoji u stvaranju neke nove veze, asocijacije.
285

Neasocijativni oblici senzitizacije su: (1) senzitizacija u uem znaenju i (2) pseudouslovljavanje. Asocijativni oblici senzitizacije su: (3) alfa-uslovljavanje, gde prvob itna reakcija na uslovnu dra posta je jaa posle davanja u paru uslovne i bezuslovne drai: ili prirodna ali neizraena veza postaje izraena i jaka posle davanja u paru uslovne i bezuslovne drai. Ovaj poslednji sluaj imali smo u detaljno opisanom eksperimentu Sergejeva. Taj oblik uslovljavanja dobio je naziv po alfa - reakciji, bezuslovnoj reakciji na uslovnu dra, koju smo ve opisali; (4) beta-uslovljavanje, gde za razliku od alfa-uslovljavanja, imamo jaanje bezuslovne reakcije na bezuslovnu dra usl ed standardnog postup ka uslovljavanja, naime, usled davanja u paru uslovne i bezuslovne dra i. Pojava nije izrazita, niti iroko poznata i opisivana. Nalazimo je u protokolima izvesnih sovjetskih istraivaa, u kojima se belee reakcije ispitanika iz pokuaja u pokuaj. Iz takvih protokola se ponekad moe videti da u poetnoj fazi uslovljavanja bezuslovna reakcija na bezuslovnu dra moe biti pojaana. Ovaj tip reakcije uskoro biva potisnut klasi nom uslovnom reakcijom. Od navedenih oblika senzitizac ije nismo opisali jo samo prvi i naj prostiji njen oblik. Prei emo sad na taj zadatak. Senzitizacija u uem smislu Pretpostavimo da jedna dra izaziva jednu reakciju sa odreenim stepenom verovatnoe. Ako se ta dra esto ponavlja, verovatnoa reak cije e se poveati, njena amplituda, takoe, moe da postane vea, vre me reakcije e se smanjiti, prag drai koji je potreban da bi se reakcija izazvala e se smanjiti. Navedene injenice su elementi operacionalne de finicije senzitizacije. Ako jo i steena promena traje relativno dugo, govorimo o senzitizaciji kao obliku uenja. Ovaj oblik senzitizacije liustrovaemo sa dva eksperimenta. Francisket je ispitivao senzitizaciju refleksa briEksperiment Francisketa, sanja kod spinaine abe. Kad se dodirne koa u ' *" okviru odreene refleksogene zone na leima abe, javlja se refleks brisanja" dotaknutog mesta. Francisket je upotrebljavao sasvim precizne taktilne drai: fon Fra jove dlaice. Tokom vebanja upotrebljavana je dlaka broj 10 koja iza ziva pri tisak na kou od 30 grama. Koa je dodirivana 100 puta na dan u toku 15 dana. Ve posle 57 dana senzitizacija je bila oevidna: ue stalost refleksa brisanja se poveala od 414 reakcija na 100 draenja na 60 90 reakcija na 100 draenja. Takoe je i prag drai bio snien: sada su refleks izazivale i dlake broj 3 i 4, koje stvaraju pritisak na kou od 9 i 12 grama. Francisket nije posebno merio tranjost steene senziti zacije, ali je oigledno da je ona trajala 15 dana, koliko je i eksperiment trajao. 286

Ra.zra.novo J?oloko obja - s ki njenje senzitizacije i pse - n ' , .

Kimbl i Rej (Kimble and Ray) su u potpunosti Eksperiment Kin^la i Reja ponoviii eksperiment Francisketa, izuzev u jed. go me nom detalju koji se pokazao veoma znaajan. Eksperimentatori su imali dve grupe ivotinja: u I grupi ivotinja je uvek draena jedna ista taka refleskogene zone na leima; u II grupi drae ne su razliite take refleksogene zone. Rezultati su u ove dve grupe bili veoma razliiti: draenje jedne ta ke izazivalo je habituaciju reakcije; spinalna aba je prestala da reaguje na taktilne drai. Draenje razliitih taaka refleksogene zone dovodilo je do pojaavanja refleksa brisanja, dakle do senzitizacije. Iz ovih pojava Razran izvodi zakljuke koji su Dominantno ognjite ra- znaajni za pokuaj njegovog neurofiziolokeg razenja objanjenja senzitizacije i pseudouslovljavanja. On zakljuuje da draenje razliitih taaka jedne refleksogene zone po tencira razdraenje o odgovarajuim nervnim centrima, stvarajui jako ognjite razdraenja tzv. dominantno ognjite razdraenja, odnosno dovode do pojave dominante. Jo je Vedenski, veliki ruski fiziolog prolog veka, demonstrirao po javu dominirajueg centra razdraenja. Evo jedne proste ilustracije. Elek trino draenje motornog centra A u kori mozga izaziva ekstenziju grupe miia, a isto takvo draenje centra B fleksiju miia. U eksperimentu se najpre drai centar A, pa odmah zatiu centar B. U ovim okolnosti ma draenja centra B ne izaziva sebi svojstvenu fleksiju, ve reakciju koja je svojstvena centru A ekstenziju. Prethodno draenje centra A uinilo ga je dominantnim centrom razdraenja, tako da bilo koje drugo razdraenje izaziva njegovu reakci ju. Izgleda kao da svi nervni procesi tee ka dominantnom centru raz draenja. Prema klasinom shvatanju (Vvedenski, UhtomPa vl o v Bi ko v

stanje organizma a ne trajna tekovina. Razran i neki drugi autori (npr. ameriki neurofi ziolog Don) pretpostavljaju da bi dominantnost jednog centra mogla da bude i trajnije prirode, tako da bi odreeni nervni procesi bili relativno trajno olakavani. Ovaj pretpostavljeni mehanizam dominante slui Raz ranu da objasni pseudouslovljavanje kao oblik uenja. Nove drai iza zivaju dominantnu reakciju relativno dugo vreme. Iz ovog mehanizma, smatra Razran, vremenom se razvija mehanizam klasinog ulo vi javan ja, u kome se sasvim odreena dra vezuje za dominantni centar razdrae nja. U ovom poslednjem sluaju stvara se trajna asocijacija izmeu dva nervna centra, to nije sluaj kod senzitizacije i pseudouslovljavanja. Kao i drugi neurofiziolozi uenja, Razran trai mogue mehanizme koji bi trenutno razdraenje nervnih centara pretvorili u trajniju tekovinu. Iz meu ostalih hipoteza, on istie i hipotezu da je osnov trajnosti nervnih procesa postetanika potencijacija (Loj d Lloyd , Ekles Eccles). RAZRANOVA EVOLUCIONISTlCKA ANALIZA SENZITIZACIJE Pokuaje svojih prethodniha (Vikens i Vikens, Harlou, Dikman, Don itd.) da objasne fenomen senzitizacije i pseudouslovljavanja, Razran karakterie kao neevolucionistike ili egalitaristike (engl. egalitarian). Ti
287

udouslovljavanja

d r .)

dominanta je trenut'. . , . -n

teorijski pokuaji baziraju se na podacima koji su dobijeni na razliitim ivotinjskim vrstama (ljudima, majmunima, makama, psima, pacovima i jo niim ivotinjama). Na osnovu takvih podataka ini se pokuaj da se nae opta i zajednika priroda senzitizacije i pseudouslovljavanja. Razran zauzima suprotno, evolucionistiko stanovite. To stanovite u glavnim crtama nam je ve poznato. Senzitizacija je specifian oblik uenja koji se u istom obliku javlja samo na ranim filogenetskim nivoima (planarije, gliste, prakimenjaci) amfioksus, zmijuljica (najprostiji obilici riba itd.). Prema Razranu, senzitizacija je po sloen osti i razvijenosti drugi oblik uenja, koji stupa na filogenetsku scenu odmah posle habituacije. Kod viih ivotinja (pasa, maaka, majmuna, oveka) ne postoji senzitizacija u istom vidu. Kod viih ivotinja stupa u dejstvo asocijacija na osnovu pamenja (Razran): vie ivotinje pamte da su dobijale ok ili hranu i ponovo se pripremaju da ih dobijaju. Harlovljevo oekivanje je oblik asocijacije na osnovu pamenja. Kod viih ivotinja se, znai, senzitizaciji pridruuju kognitivne komponente ili je, ta vie, senzitizacija posledica kognicije. Ali, to nije praizvorni oblk senzitizacije; njega emo, kao to smo rekli, nai kod niih organizama. ZAVRNI KOMENTAR IMA LI SENZITIZACIJE KOD LJUDI Upravo smo videli da je Razran smatrao da je senzitizacija kao oblik uenja ogranien na izvestan broj ivotinjskih vrsta niskog filogenetskog statusa. Ono to nalii senzitizaciji kod viih organizama pripisivao je me hanizmu pamenja i oekivanja. Sovjetski fiziolog Voronjin, meutim, smatra da je senzitizacija mnog o raireniji fenomen, da ga ima i kod razvijenijih i visoko razvijenih organizama. Tragovi ranijih razdraenja spajaju se sa sadanjim, novim razdraenjima, te je otud reagovanje sve izrazitije. Kad se ovo deava u kratkom vremenskom intervalu, re je, naravno, o senzitizaciji u smislu trenutno poveane osetljivosti. Ali, ako je promena dugotrajnija, moemo govoriti o senzitizaciji kao obliku ue nja ili sumacionom refleksu. Ovo bi bio kratak rezime onoga o emu je ve bilo reci. Meutim, ovde sam ga izneo zato to u svetlu tih razmatranja elim da analiziram neke sluajeve poznate iz svakodnevnog iskustva, koji se uklapaju u pojmovne okvire senzitizacije, ali moda poivaju na drugaijem psiholo kom mehanizmu. Naveu i analizirau dva takva primera. Prvi primer. Neko od naih kolega ili ukuana pokazuje u odre enim situacijama specifino ponaanje ili neka zbivanja komentarie na odreen nain. To ponaanje ili ti komentari ve od samog poetka ne izazivaju nae odobravanje. Sa ponavljanjem oni nas sve vie nerviraju i na kraju nas, tako rei, izluuju. Jedna dra (ponaanje ili komentari druge osobe) se ponavlja i izaziva sve snanije reakcije. Naravno, ovde se ne radi uvek o jednostavnom ponavljanju drai. Obino mi pokua vamo da interveniemo, da ukaemo dotinoj osobi na neumesnost nje nog ponaanja ili nesigurnost njenog suda. Ali, uprkos svim naim opo menama i argumentima, ona ponavlja svoje. Dakle, esto ponavljanje drai se odigrava u jednom psiholokom kontekstu, ima odreenu psiholoko zna enje i tek u tom kontekstu poinje da nas sve vie iritira, tj. mi postajemo sve vie senzitizirani.
288

Drugi primer. Sticajem porodinih prilika poeo sam u jednom trenutku da spavam u sobi sa uline strane. Zbog letnje vruine prozor je morao da b ude otvoren. Na nesreu, u mojoj najblioj okolini nalazi se Dom omladine i kafana Sunce". Mladi svet se u to vreme, krajem ezdesetih godina, masovno tu okupljao. Negde oko l2 h posle ponoi poinjao je razlaz". Uobiajeni su bili glasni razgovori, dov ikivanja, grohotna smejanja itd., ali vrhunac bezobzirnog ponaanja sastojao se u de monstraciji moi i brzine sportskih automobila i motorcikala. Strahovito snane turae, brzi polasci, koenje do daske" sa nemoguom kripom konica ponavljali su se iz veeri u vee. To su, svakako, snane" drai, koje su me budile iz sna i razdraivale. Njihovo ponavljanje nije do velo do navikavanja, ve do sve veeg razdraenja. U sledeoj partiji o habituaciji (navikavanju) videemo da od jaine drai zavisi da li e re-petitivna dra dovesti do slabljenja reakcije (habituacija) ili do njenog ja anja (senzitizacija). Ali, ini mi se da se u ovom sluaju ne radi o jedno stavnom ponavljanju snane drai, mada i ono moe samo po sebi da dovede do pojaanog reagovanja (senzitizacije?). injenica da mladi ljudi mogu da budu toliko bezobzirni da u jedan ili dva sata posle ponoi diu takvu galamu koja verovatno budi sve stanovnike okolnih zgrada i ulica i injenica da su organi reda redovno ostajali ravnoduni prema takvo m ponaanju (koje je protivno zakonu i ljudskim obzirima), predstavlja ono znaenje" i smisao" ili onaj kontekst" koji je dovodio do mog sve burnijeg reagovanja. U sledeoj glavi mi emo se sresti sa miljenjem da ne samo ponavljanje jedne drai, i ne samo njen intenzitet, ve i njen psiholoki kontekst i smisao odreuju da li e doi do poveanja ili do smanjenja u reagovanju (do habituacije ili senzitizacije). Da li ovakve sluajeve stalnog ili relativno stalnog povienog reago vanja moemo da uvrstimo u pojavu senzitizacije, da ih podvedemo pod pojam senzitizacije? Operacionalno gledano, primeri kao to su navedeni imaju neke bitne osobine senzitizacije: jedna dra se ponavlja i izaziva sve snanije rea govanje. Meutim, drugo je pitanje na kojim mehanizmima poiva to jaanje reakcija na drai koje se ponavljaju. Pre svega, u skladu sa Voro njinovim shvatanjima, to jaanje reakcija najverovatnije poiva na tragovima prethodnih razdraenja i na sumiranju tih tragova (razdraenja). Znai, fenomeni kao to su opisani uklapali bi se ak i u okvire Voronji novog objanjenja senzitizacije. Meutim, za objanjenje pojava kakve su opisane moemo da upotrebimo jo neke eksplanatorne principe. Dra ve prvi put izaziva negativne (emocionalne) reakcije. Njeno po navljanje dovodi do jo jaeg razdraenja i emocionalnog reagovanja. Zato? Da li samo zato to se ponavlja? Delom moda da, ali verovatno ne samo zato. Dra se, bar u navedenim primerima, ponavlja u odreenom psiho lokom kontekstu, ima odreeno znaenje i upravo taj kontekst i to znaenje dovode do toga da jo jae reagujemo na njeno ponavljanje. Postoji jo jedan inilac senzitizacije". Da se tragovi prolih uzbuenja nisu u pamenju zadrali, ne bi bilo ni ovog napredovanja u jaini reagovanja. Moemo da budemo i malo specifini i da ne govorimo uopteno o pam enju. Kao to ve znamo i kao to emo kasnije detaljnije videti, kad se jedna dra i jedna emocija istovremeno jave, postoji tendencija da se meusobno asociraju. Ta asocijacija drai i emocije naziva se klasinim uslovIjavanjem. Pri ponavljanju drai koje nas razdrauju i nerviraju, mo gue je da dolazi do takvog relativno trajnog asociranja. U klasinom
19 Psihologija uenja 289

emocionalnom uslovljavanju obino se jedna emocionalna reakc ija vezuje za jednu novu dra. Meutim, u ovom sluaju sve jaa emocionalna re akcija se asocira sa jednom istom drai, sa drai koja je ve od poet ka izazivala tu emocionalnu reakciju, ali neto manje. Ovim je zadovo ljena ona karakteristika senzitizacije po kojoj je ona neasocijativni oblik uenja. Kasnije emo videti da samo ponavljanje uslovne drai, koje izaziva odreenu emociju, bez davanja bezuslovne drai, moe da dove de do jaanja emocionalne reakcije na uslovnu dra. Ovaj fenomen zapa zio je poznati engleski psiholog linosti Ajsenk (Eysenck) i nazvao ga inkubacijom emocionalne reakcije. Istaknimo da i kod ovog fenomena imamo ponavljanje jedne drai (uslovne drai), a da sa ponavljanjem re akcija na nju biva sve jaa. Ajsenk je smatrao da u osnovi inkubacije lei fenomen klasinog emocionalnog uslovljavanja. Kada uslovna dra izazove emociju, u tom trenutku su zadovoljeni uslovi za dalje uslovlja vanje: jedna dra i jedna emocija date su istovremeno. Ajsenk je ovom hipotezom o inkubaciji hteo d a objasni, kao to emo videti, upornost nekih fobinih reakcija. Ali, isto objanjenje bismo mogli dati i za feno men koji nas interesuje: emocionalna reakcija izazvana u odreenom kon tekstu asocira se sa odreenim draima. Ta uslovna veza moe biti onaj trag" i ono sumiranje tragova" o kojima govori Voronjin. Da zakljuimo. Izgleda da nam opte ljudsko iskustvo sugerie da i u ponaanju ljudi postoji poveanje u reaktivnosti koje se uklapa u ope racionalne i pojmovne okvire senzitizacije. No, mehanizam nastanka tog fenomena ne mora biti isti kao kod niih organizama. On se ne mora zasnivati, kao to je Maurer mislio, ni na mehanizmu oekivanja. Iako je re o neasocijativnom obliku uenja, dva psiholoka mehanizma" mogu leati u njegovoj osnovi: klasino uslovljavanje specifinog vida i psi holoki kontekst ili psiholoki smisao datog fenomena. Moe biti da u ne kim sluajevima ovaj poslednji inilac i nije nuan. Specifinost klasi nog uslovljavanja sastoji se u tome da se emocionalna reakcija ne vezuje za neku novu dra, ve se sve jae asocira za dra koja je ve izaziva. Taj neasocijativni oblik uslovljavanja moda moemo da nazovemo po sebnim imenom senzitizacijom. Da li su Sergejev i Voronjin mislili na takav oblik uenja teko je rei, ali njihove formulacije nalie na upravo navedene. Meutim, fenomeni koje su oni imali u vidu su neupo -redivo manje trajni nego to su oni koje ovde imamo u vidu i ilustro -vani su kao oblici uenja karakteristini za organizme nie od oveka (kako su to naroi to isticali Razran i Sergejev). No, bez obzira da li se ovde radi o specifinom obliku uenja, ili ak o jednom ili dva specilina oblika uenja, isto operacionalno (ili fenomenoloki) gledano, u ljudskom ponaanju postoji jedan oblik uenja koji zasluuje naziv senzitizacije ili neki slian, a koji se sastoji u tome da sve jae, sve burnije, sve ee reagujemo na neku dra ili situaciju kada se ona ponavlja. Neke drai, situacije, osobe, neke teme posto ju na taj nain neka vrsta naih kom pleksa i okoli na nae reakcije obino ocenjuje kao preterano i nesrazmer -no jake. Treba da damo i jednu zavrnu napomenu, koja bi isto tako mogla da bude i uvodna. Dok Razran smatra da je habituacija prvi i najjedno stavniji oblik uenja koji se javlja u filogenezi, Vor onjin smatra da je senzitizacija na jednostavniji oblik uenja. No, bez obzira na te razlike u shvatanju, mi smo pre partije o habituaciji stavili poglavlje o senziti zaciji iz isto pedagokih razloga. 2 9 0

Deo peti
HABITUACIJA

POJ AM HABIT UACIJE

293

Sira odredba habituacije

296
298 300 307 307 308 311 315 317 320 323 324 325 327 329 331 332 334 335 340

ISPITIVANJE HABITUACIJE NA NIVOU PONAANJA FIZIOLOKA ISTRAIVANJA HABITUACIJE

_ _ _ _ _ _ na celu

TEORIJE HABITUACIJE _ _ _ _ _ _ _ Sokolovljeva teorija habituacije (orijentacione reakcije) Model dr ai" _ _ _ _ _ _ _ _ _ Neki argumenti protiv Sokolovljeve teorije Sokolovljeva teorija iz 1970. g. Mikroanaliza Habituacija i hipokampus mikroanaliza Hipokamp i habituacija makroanaliza Teorijska varijatna Vinogradove Sokolov model drai 1981. g. _ _ _ _ _ Feldenova kritika Sokolovljeve teorije Novija istraivanja na modelu hipokampusa Teorija dva faktora Tompsona i saradnika Osnovna teza teorije dva faktora Hipotetski konstrukt habituacije i sezitizacije Relativna i apsolutna habitucajia Tompsonova kritika Sokolovljeve teorije Dalja fizioloka istraivanja habituaci je habituacija larnom nivou

344
350

ZAV RNE PRIMEDBE _ _ _ _ _ _ _ _ _ Problem habituacije sagledan sa stanovita svakodnevnog iskus t va _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Habituacija i uenje

350 352 353

DODATAK: Neka druga mogua objanjenja habituacije na snane i smisaone drai

IH-

291

HABITUACIJA
(NAVIKAVANJE)

POJAM HABITUACIJE U partiji o klasifikaciji oblika uenja upoznali smo se sa pojmom ha bituacije ili navikavanja. Uz to to uimo da reagujemo na neke drai i situacije, mi uimo i da na neke drai ne reagujemo, navikavamo se na njih, tako da nas ne uznemiravaju i da nam ne smetaju. Takvo navikavanje je stalno prisutno u naem ivotu. Bez njega ivot bi bio u mnogim trenucima teak, nekad ak nemogu. Adaptivna vrednost habituacije je nesumnjiva. Zamislimo pticu na grani. Kad ne bi bila habituirana, svaki pokret i um lia bi je pokrenuo na beg. O na ne bi imala trenutka odmora skoro tokom celog dana. Zahvaljujui habituaciji, ona ne reaguje na irelevantne, nevane drai koje se povremeno ponavljaju, a svoju panju i svoje reakcije usmerava na drai koje za nju mogu da budu od znaaja. Da nije habi tuacije, mi bismo morali da pazimo na bezbroj drai koje nas stalno bombarduju i na intelektualni ivot bi bio pravi haos i potpuno neefikasan. Proces habituacije filtrira" nevane, repeti tivne drai, tako da punim intelektualnim kapacitetom moemo da s e posvetimo znaajnim pitanjima. Naveu sad nekoliko primera habituacije iz svakodnevnog ivota. Stanovnici gradova se obino naviknu na stalni huk" gradskih ulica, te ga skoro i ne opaaju. To vai za one manje srene graane koji stanuju pored tramvajs kih linija. Oni i ne zapaaju buku koju tramvaji kod nas jo uvek stvaraju, ali njihovi povremeni gosti zbog toga ne mogu da spa vaju. Kad graani koji su se navikli na gradsku buku odu u neko mirno selo, njima skoro apsolutna nona tiina u toj meri smeta da im san ne dolazi na oi. Tiina je za njih velika novina na koju nisu navikli i koju jasno opaaju. Sopstvenik starinskog sata koji otkucava asove i poluasove nou i ne zapaa njegov rad, ali njegov nenaviknut gost ne moe ele noi oka da sklopi zbog tog otkuca van ja, ma koliko da je ton starog asovnika ugodan. Ali, ako se gost zadri bar nedelju dana, i on e prestati da opaa noni rad asovnika. 293

Svaki onaj koji je radio u itaonici zna za nunost navikavan ja na tihi razgovor i stalne pokr ete pri dolaenju i odlaenju italaca. Mnogi u studentskim domovima su prisiljeni da se naviknu da rade uz muziku bez koje njihovi cimeri" ne mogu da ive. Jedna esto navoena definicija habituacije glasi: habituacija je relativno trajno slabljenje odgovora kao rezultat ponavljanja drai koje nisu praene potkrepljenjem". (Thorpe, 1964). U nekim definicijama se izraz nisu praene potkrepljenjem" zamenjuje izrazom drai koje ne dovode do znaajnih posledica". Na primer, habituacije nema ako je dra koja se ponavlja znak za neku znaajnu posledicu, recimo signal za hra nu ili neprijatni elektrini ok. Isto tako, habituacije nema ako se od subjekta zahteva da na dra koja se ponavlja reaguje na nki nain reci mo, pritiskivanje na neki taster. Datim odredbama mogli bismo da damo izvesne dopune. Kod organizama kod kojih su senzorni i perceptivni procesi razviieni moemo da tvrdimo da promenama u reagovanju prethode promene u percepciji drai i situacija.

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

Ponavlianje drai koje ne dovode do znaajnih posledica dovodi do prestanka reagovanja na niih, do promene u njihovom opaanju. One prestaju da nam smetaju. Taj adaptivni mehanizam ugraen je u nerv ni sistem skoro svih ivih bia, a slini fenomeni zapaa ju se i kod organizama koji nemaju nervni sistem. Ali, u civilizovanom drutvu mi se sreemo sa situacijama u kojima se od oveka zahteva da budno pazi (motri) na monotone, jednoline drai koje se povremeno pojavliuiu. Takav posao imaju straari i osoblie koje radi na radarima, na razliitim savre menim monitorima, itd. Adaptivni mehanizam habituacije prestaie da bu de adaptivan u tim vetakim situaciiama. Problem postaie oravanie panje na repetitivne dosadne drai. Taj problem je poznat u inenjersko j psihologiji kao problem vidilanse ili pozornosti. Ako habituaciju svrstamo pod pojam uenja, ona verovatno predstav lja nov i snecifian oblik uenja, kako operacionalno rlefinipani. tako i principiielni oblik uenja Za razliku od svih drugih oblika ue nja, habituacija je uenie da se ne reaguje, uenje ..beznaainosti" izvesnih dra i, ili, kako neki kau, negativno uenje". Ova razlika postoji ne samo na nivou ponaanja ve i na fiziolokom nivou. Na ovom posledm'em nivou ta se razlika zapaa i na p rocesima koii se odigravaju na pojedina nim neuronima. Tako, ako se aktivnost pojedinanih neurona registruie finim elektrodama uenie dovodi do poveanja, a habituacija do smanie nja sinaptikog potencijala. Neki autori govore o habituaciji kao najied nostavniiem obliku plastinosti nervnog sistema, kao da time ele da habituaciju ipak razlikuju od uenja. (Plastinost" pri tome dobija ire znaenje od uenja".) Definicija uenja koju smo dali dovoljno je iroka da obuhvati i fe nomen habituacije. U stv ari, mi smo pojam uenja tako proirili da on moe da obuhvati i habituaciju. Podsetimo se da smo karakteristiku pro -

gresivnosti" promena izbacili iz empirijske definicije uenja, a da smo je definisali tako da moe da obuhvati i kvantitativne promene u silaznom" pravcu. Postoji jo jedan problem pri podvoenju habituacije pod pojam uenja. U eksperimentalnim istraivanjima habituacije, kao i d naem
294

svakodnevnom navikavanju na izvesne spoljanje drai, organizam je bukvalno izloen dejstvu spoljanjih drai i najee ne vri nikakvu ak tivnost usmerenu cilju u odnosu na te drai. Promena u individui i nje nom ponaanju nije, znai, rezultat aktivnosti individue (u fenomenolo kom smislu). Pojam doivljavanja ili iskustva u predloenoj definiciji po jma uenja pre moe da obuhvati ono to se odigrava u situaciji habi tuacije. Ponavljanje drai koje nemaju znaajnih posle Ponavljanje drai, senziti - dica dovodi do habituacije. Nekad ponavljanje zacija, naoituacija dra - do yod i . do s uprot no g e fe kt a _ do po j a . avanja reagovanja ili do senzitizacije. Pri tom se senzitizacija moe ja viti u oba ranije opisana oblika, kao trenutno i kao trajno poveanje oset Ijivosti. Obino se kae da drai koje su slabe i beznaajne dovode do ha bituacije, a da drai koje su snane ili od nekog znaaja dovode do senzi tizacije. No, odno^ habituacije i senzitizacije nije ba tako jednostavan; odnos ta dva procesa bie predmet rasprave u verovatno najpoznatijoj teoriji habituacije, teoriji dva faktora Tompsona (Thompson), gde su dva faktora upravo senzitizacija i habituacija. Prema nekim Tompsonovim na lazima, kao to emo videti, proces habituacije ak i na drai slabog inten ziteta zapoinje jednini prolaznim poveanjem reagovanja (senzitizacija). Postoji li habituacija na
snane i znaajne drai?
1

habituacije nisu razjasnile sve sto bismo eleli i morali da znamo o h abituaciji, pa ak ni osnovno pitanje da li su slab intenzitet drai i njihova beznaajnost nuan uslov habituacije. Primeri iz svakodnevnog ivota govore nam da se ljudi habituiraju i na vrlo zna ajne i averzivne situacije. Tompsonova teorija takoe dozv oljava da postoji habituacija na snane drai, ali on smatra da je taj nervni proces obino maskiran suprotnim procesom senzitizacije, tako da se ne zapaa u spoljanjem reagovanju. O tome e biti kasnije vie govora. Meutim, ponavljam, neka opta iskustva nam sugeriu da postoji i navikavanje na vrlo averzivne i znaajne drai. Daemo nekoliko primera. Studenti medicine se, neki teko, neki lake, navikavaju na sekcira nje ljudskih leeva. Lekari se navikavaju na teke rane, samrtnike pat nje i umiranje ljudi. Ljudi u faistikim koncentracionim logorima kao da su navikli (otupeli") na svakodnevno umiranje svoji sapatnika, a nji hovi uvari su se navikli na svakodnevno unitavanje ljudskih ivota. U jednom dobrom antifaistikom filmu upoznali smo lik u pravnika jednog ozloglaenog faistikog koncentracionog logora, koji je, kao disciplinova ni vojnik, svesrdno nastojao da ispuni dnevnu normu kremiranih logo raa, bez ikakvog ljudskog saoseanja, habituirane svesti" o tome ta zapravo ini sa ljudima. Iskusni ratnik sasvim drugaije podnosi puanu i artiljerijsku vatru na bojnom polju nego novajlija u borbi. Prema ne kim informacijama, saveznike vojne snage u pripremi za veliku inva ziju u Normandiji 1944. g. posebno su habituirane na artiljerijsku paljbu, naravno u bezbednim sklonitima. Smatra se da habituacija postoji i u oblasti seksualnog ivota: dugo poznanstvo izgleda da smanjuje seksualnu privlanost. Postoji u SAD anegdota pod nazivom Kulid efekat" (Coolidge effect"). Navodno, jed nom je presenik SAD Kulid sa suprugom posetio jednu farmu za pro 295

, , .,

Na alost, ve sada moram itaoca da upozorim da sav remena istraivanja i savremene teorije
.. . . ., ,. ,,,.

izvodnju jaja, ali su posetu obavili u zasebnim grupama. Kada je gospoa Kulid ula koliko se puta jedan petao na dan pari sa kokama, ona je u ali dodala da bi elela da to njen mu svakako sazna. Neto kasnije, suoen sa istom injenicom predsednik Kulid je zapitao da li se petao uvek pari sa istom kokom. Kada je uo negativan odgovor, u ali je re kao da bi svakako eleo da to uje i njegova supruga. Ovaj fenomen habituacije je poznat odgajivaima stoke. Da bi poveali priplod, oni u sta do ili krdo uvode nove privlane" enke. Pod takvim okolnostima i bik daje veu koliinu semena za vetaku oplodnju. Ovakvi podaci nameu pitanje o varijablama od kojih habituacija zavisi. Oni bacaju sumnju na definiciju habituacije koju je dao Torp, a koja govori samo o draima koje nisu praene potkrepljenjem, ili na druge definicije habituacije koje govore o draima koje nisu od znaaja. Da ponovim, u vezi sa ovim pi tanjem laboratorijska istraivanja nam do sada nisu pruila zadovoljavajue empirijske nalaze. Tako mi, na primer, ne znamo od kojih uslova zavisi pojava habituacije. Na osnovu iznetih podataka moemo da vrimo sledea nagaanja. Moe biti da do habituacije dolazi brzo, u toku vie minuta, kada su repetitivne drai slabog intenziteta i bez znaaja. Meu tim, moe biti da habituacija na snane (nekad uasne) drai dolazi posle viemesenog ili viegodinjeg izlaganja (trpljenja). Napomenimo da se u nekim definicijama habituacije ne govori o draima koje nisu od znaaja ili nemaju znaajne posledice, ve jednostavno o draima koje se ponavljaju. Danas se izuavanju habituacije posveuje veoma veiika panja i to kako u psihologiji, taua e ko i u etologiji, a naroito u fiziologiji. Znaaj ovog fenomena je po mnogima u tome to je on verovatno najelementar niji oblik plastinosti nervnog sistema i ponaanja. On se javlja kod veo ma jednostavnih organizama koji se mogu lake ispitivati. On se takoe manifestuje i u aktivnosti pojedinanih neurona sloenih i razvijenijih organizama. Nada je naunika, naroito fiziologa, da e izuavanjem ovog fenomena otkriti osnovne zakonitosti plastinosti i uenja. No, izuavanje habituacije ima i mnogo neposrednji cilj. Naunika, kao i svakog laika, mora da interesuje priroda psiholokog i fiziolokog mehanizma jedne tako vane, este i adaptivne pojave kao to je habi tuacija. Kako dolazi do toga da drai koje nam u poetku smetaju, koje nas nerviraju, vremenom to prestaju?
Znaaj izuavanja habi -

, , , , . . .hab.tuac.je .. U iednom ^, lanku iz 1966. g. (Psvcholoeical Reodredba v t ) k o j i g e ^ ^ ^^ T * m p S Q n . Spenser (Thompson and Spenser) su dali jednu iru odredbu habituacije jednu detaljnu operacionalnu definiciju. Njihova odredba sadri devet taaka, u kojima su sadrane osnovne zakonitosti habituacije. . s S,ra 1) Kada se izvesna dra koja izaziva odreen odgovor vie puta ponavlja, doi e do smanjenja i prestanka u reagovanju. Taj pad u reagovanju je negativna eksponencijalna funkcija broja izlaganja drai. (Uoimo jednu karakteristiku ove odredbe: u njoj se ne precizira da dra koja se ponavlja nije praena potkrepljenjem ili da ne dovodi do nekih znaajnih posledica.) 296

2) Ako se prekine sa davanjem drai, postoji tendencija da se habituirana reakcija spontano obnovi (spontano obnavljanje nakon habituacije). Vreme koje je potrebno za spontano obnavljanje ve oma je razliito. Ono moe biti toliko kratko da se izraava se kundima i minutima (kada se radi o izuavanju aktivn osti po jedinih neurona), ili pak toliko dugo da se izraava danima. 3) Ako se proces habituacije vie puta ponavlja ona postaje sve bra i izraenija. 4) Ako se drai bre izlau, habituacija je takoe bra i izraziti ja. 5) to su drai koje se izlau slabijeg intenziteta, habituacija je bra i izrazitija. Veoma snane drai (jaki zvui, hrana, elektrini ok, itd.) ne dovode do habituacije(?!). Iako to Tompson i Spenser ne istiu, setimo se onog to neki autori tvrde: habituacije nema ak i ako slabe drai predstavljaju signal za znaajne drai, ili ako se od ispitanika zahteva da reaguje i na neku slabu dra. 6) Postoji tzv. habituacija ispod nule. Naime, ako se sa procesom habituacije nastavi i po prestanku subjektivnog reagovanja na spoljanje drai, spontano obnavljanje e biti sporije ili manje potpuno. 7) Habituacija na jednu specifinu dra generalie se na sline drai. 8) Ako se uz dra na koju se organizam habituirao izloi neka dru ga dra (naroito jaka dra), doi e do trenutnog obnavljanja habituirane reakcije tj. doi e do dishabituacije. 9) Ako se dra koja izaziva dishabituaciju vie puta ponavlja, ona e imati sve manje dejstvo. Znai, dishabituacija e biti sve slabija (fenomen habituacije dishabituacije). Poslednje dve karakteristike se obino shvataju kao imanentne oso bine samog procesa habituacije. Meutim, Tompson i Spenser su izveli hipotezu, koja se zasniva na izvesnim eksperimentalnim injenicama, da je fenomen dishabituacije rezultat nezavisnog procesa razdraenja koji se supe rponira i maskira proces habituacije. Taj proces razdraenja sa ponavljanjem se i sam habituira, to dovodi do devete opisane karakte ristike habituacije. Tompson je kasnije naao hipotetsku fizioloku osno vu za ovu hipotezu. 10) Navedenim karakteristikam a treba da dodamo jo jednu: speci finost habituacije. Habituacija se vri u odnosu na jednu speci finu dra, ona ne postoji za druge sline drai ili pri promeni je dne te iste drai. Ona prestaje ak i kada se intenzitet drai sma nji. To najbolje doka zuje da habituacija nije isto to i periferni umor ili senzorna adaptacija. italac e, moda, uoiti da upravo opisana specifinost habituacije nije u skladu sa ranije opisanom osobinom njene generalizacije. O ovom
297

odnosu bie kasnije vie reci Ovde emo rei samo to da generalizacija habituacije postoji samo na veoma sline drai. Kada se drai znaajnije promene, manifestuje se specifinost habituacije. Ta specifinost, kao to smo rekli, znaajna je zato to nam ukazuje na razliku izmeu ha bituacije i perifernog umora i senzorne adaptacije. ... ... . Navedene karakteristike
, , . ,

habituacije
,, . ...

veoma

Habilitacija i gaenje

mnogo podsecaju na karakteristike procesa gaenja, o kome e kasnije biti reci. Pri tom mislimo na sledee karakteris tike: spontano obnavljanje habituirane reakcije, sve bre spontano obnav ljanje sa ponavljanjem procesa habituacije, generalizacija habituacije na sline drai, habituacija ispod nule, dishabituacija. Postoji jedna znaajna razlika izmeu habituacije i gaenja. Gae nje se odnosi na steene uslovne reakcije, a habituacija na uroene bezuslovne reakcije. No i pored te razlike, postoji velika srodnost izmeu pojmova kojima se proces gaenja objanjava i pojma habituacije. Takav je sluaj sa pojmovima reaktivne inhibicije (Klark Hal) i senzorne zasienosti (Glenzer, Glanzer, 1953).

ISPITIVANJE HABITUACIJE NA NIVOU PONAANJA

Istakli smo ve da se habituacija ispituje na irokom frontu na bihejvioralnom nivou (psihologija, etologija) i na fiziolokom nivou (fizio logija, biohemija). Istraivanja na fiziolokom nivou idu u dubinu i ona treba da otkriju organsku sutinu habituacije. To, naravno, ne znai da su bihejvioralna istraivanja od manjeg znaaja. Njima se mogu otkriti izvesne zakonitosti koje fiziolozi moraju imati u vidu. Naveemo samo jedan primer. Izvesna etoloka posmatranja ukazuju na razliku izmeu kratkorone i dugorone habituacije, emu fiziolozi do danas nisu poklanjali dovoljno panje. Upravo u sluaju dugorone habituacije najpre se moe govoriti o habituaciji kao uenju. Postoje brojna ispitivanja habituacije na bihejvioralnom nivou. Kao to smo istakli, ona se vre na svim filogenetskim nivoima poev od jednoelijskih protozoa, pa sve do oveka. Ilustracije radi, naveemo nekoliko primera takvih istraivanja.
Habituacija kod jenoelij - lo se kontrahuje (skuplja). Kada se bezopasni sklh organizama j j . , . . , , , .. A

Kada se jedna protozoa blago dodirne, njeno te-

dodir vise puta ponovi, reakcija kontrakcije e se postepeno izgubiti. Na primer, u jednom ispitivanju posle 37 draenja bilo je potrebno 18 draenja da bi dolo do kontracije (Jennings, 1902. g.). Slina istraivanja su izvrena na hidri. Od reeni njeni kraci drae se taktilno ili elektri nom strujom (u novije vreme). Posle odreenog broja draenja dolazi do prestanka reagovanja draenog tela. ., Godine 1960. Klark je saoptio svoja istraiva nj a na morskim crvima (Nereis). Ovi crvi ive na dnu mora, u mulju, i tu se hrane. Klark je najpre uspeo da ih navik ne da ive u staklenoj tubi na dnu plitkog akvarijuma. (Na slian nain
1UUJI9 IVI \jl V l \ A Cl CI S f -i . /TVT * \ S"\ v*

Morski crvi (Nereisi

298

crvi ive i u prirodnim uslovima.) Pri hranjenju ivotinje proturaju na polje prednji deo tela sa glavom. Tom prilikom Klark je primenjivao nekoliko vrsta drai: treenje akvarij uma, blagi dodir po glavi, prelazak senke preko glave. U izvesni m sluajevima za manje od 40 pokuaja dolo je do habituacije na specifine drai. Na primer, u izvesnim ekspe rimentima crv je prestao da reaguje na prelazak senke, ali ne i na dodir. Opta osobina specifinosti habituacije pokazuje se i kod crva. Takoe , posle zavrene habituacije dolazilo je do spontanog obnavljanja, do ne potpunog ve posle l sata, a do potpunog posle 24 sata. Jo 1887. god. Pekman i Pekman (Peckman) opisali su habituaciju kod pauka. Oni su zvu nu viljuku koja je treperila naslanjali na paukovu mreu. Na tu dra pauk se obino stuti na mesto draenja. Ali, posle nekoliko ponavljanja poela je da izostaje paukova reakcija.
auci

Godine 1954. Hajnd je opisao svoja zapaanja u vezi sa jednom vrstom zebe (Fringilla coelebes). Pri pojavi neprijatelja ove ptice putaju karakteristine zvuke, ko ji drugim pticama slue kao signal o opasnosti. U jednom eksperimental nom ispitivanju ptice su pojedinano stavljane u kavez izvan koga je u neposrednoj blizini stavljena jedna sova. Pod tim okolnostima zebe su manifestovale sledee ponaanje: a) povlaile su se u suprotan deo kaveza i putale karakteristine pijuke. U prvih 10 minuta broj pijuka se poveavao; b) posle pola sata broj pijuka se smanjuje i pijukanje najzan ie zava, to znai da je dolo do habituacije na prisustvo sove; c) kada se sledeih dana ivotinje smeste ponovo uz opisane uslove, habituacija se sve bre postie. Najzad dolazi do totalne habitu acije, jer, stavljene u eksperimentalnu situaciju, ivotinje od sa mog poetka ne reaguju na prisustvo sove. Hajnd istie razliku izmeu kratkorone habituacije, koja se odigrava za prvih pola sata, a koja se spontano gubi sledeeg dana, i dugorone habitanacije koja traje mnogo due vreme. On ispravno postavlja pitanje da li su ov a dva fenomena istorodna i da li se mogu objasniti na isti nain, istim fiziolokim mehanizmima. Brontajn i Petrova (1952. god.) su, izmeu os talih, ispitivani! habituaciju kod novoroene dece. Zvuk zvona je izazivao prekid sisanja kod novor oeneta. Meu tim, ako se zvuk zvona stalno ponavlja, novoroene prestaje da reagu je na njega.
N

Senzitizacija i habituacija ^e smo gorili da ima nalaza koji pokazuju da proces habituacrje, ak i na drai koje nisu snanog intenziteta, zapoinje jednim poetnim periodom senzitizacije, posle koga sledi pad u reaktivnosti habituacija. Hajndovi rezultati pokazuju upravo takvu jednu pravilnost. Snimajui pijuke pojedinih ptica,
299

Hajnd je konstatovao da se kod nekih ptica broj pijuka u prvih deset minuta poveava (senzitizacija), pa tek posle toga nastupa ve opisani pad reagovanja (habituacija). U eksperimentima koje emo sad opisati nemamo taj sled senzitiza cije i habituacije, ve jedan drugi znaajan fenomen: drai od znaaja ili drai poveanog intenziteta ponavljanjem dovode do poveane reaktiv nosti (senzitizacije), dok drai bez posebnog znaaja ili slabijeg intenzi teta dovode neposredno do pada u reaktivnosti (habituacije). Lipsit i Kej (Lipsitt and Kaye, 1965.) su na ovekovim bebama isp itivali habituaciju reakcije sisanja. Oni su bebama davali da iaju cuclu i jedno tanko gumeno crevo. Ve od samog poetka bebe su vie sisale cuclu, to je razumljivo poto cucla vie podsea na majinu bradavicu. U toku 5 pokuaja u okviru jedne dnevne seanse deca su sisala cuclu sve ee. Takoe u toku svih 50 pokuaja reakcija sisanja je porasla, odno sno, dolo je do pojaavanja ili senzitizacije reakcije sisanja. Nasuprot tome, reakcija sisanja gumenog creva bila je sve slabija iz pokuaja u pokuaj, to jest dolazilo je do postupne i sigurne habituacije te reakcije. Razlika u rezultatima se tumai prirodom dve drai: tanko gumeno cre vo je relativno neutralna dra i njeno ponavljanje dovodi do habituacije. Cucla je za bebu bioloki i psiholoki vrlo znaajna dra i njeno ponav ljanje dovodi do senzitizacije, a ne habituacije reakcije. Dejvis (Davi) je 1974. god. ispitivao habituaciju reakcije trzanja (engl. startle reaction) kod pacova. Ovu reakciju kod ivotinja i ljudi iza zivaju iznenadne i snane drai. Dejvis je izlagao 100 puta jedan veoma kratak (90 milisekundi), ali snaan ton (110 decibela). Uz taj ton ekspe rimentator je izlagao i jedan neprekidni pozadinski um, koji je naliio utanju vode koja curi iz slavine. U jednoj grupi jaina tog pozadinskog uma iznosila je 60 decibela, a u drugoj grupi 80 decibela. U prvoj grupi dolo je do habituacije reakcije trzanja, u drugoj grupi do senziti zacije te reakcije. Oigledno je da je u drugoj grupi intenzivniji poza dinski um doveo do poveanog stanja razdraenja (senzitizacije) orga nizma, usled ega nije dolo do smanjenja ve do poveanja reakcije tr zanja kod pacova. Kao to smo napomenuli, povezanost pojave senzitizacije i habitua cije pri ponavljanju drai posebno naglaava danas najpoznat ija zapadna teorija habitucije teorija dva faktora. U svetlu te teorije kasnije emo se ponovo pozvati na upravo opisane eksperimentalne nalaze.

FIZIOLOKA ISTRAIVANJA HABITUACIJE Rekli smo ve da se habituacija javlja kod jed ispitivanja na jenoelij- noelijskih ivotinja, kod protozoa. Novija elekskim ivotinjama , ,. .J, v, ...J . , r . ,J , trofizioloska ispitivanja tragaju za prirodom habituacije kod tih organizama. Vud (Wood, 1970.) je vrei taktilna dra en ja na stentoru (srodniku paramecijuma) otkrio dve vrste elektrinih promena: a) pretpotencijal", koji je rezultat receptornih" procesa i b) akcioni potencijal, koji je vezan za kontrakcije organizma. 300

Kada se taktilna dra vie puta ponovi, kontrakcije izostaju. Elek trina merenja pokazuju da se pri ponovljenom draenju pretpotenci jai" gubi. To ukazuje da su kod stentora za proces habituacije odgovorni receptorni procesi".
Ispitivanja na izolovanim neuronima .

Kod mnogih niih ivotinja (beskimenjaka), kao

,
to su

je tzv. gigantska vlakna ih neuroni, koji se dananjim tehnikama mogu izolovano prouavati. Takoe se kod viih organizama (kimenjaka i sisara) finim elektrodama moe izuavati ak tivnost pojedinanih nervnih jedinica. Takva ispitivanja otkrila su jed nu fundamentalnu injenicu: habituacija postoji i na nivou jednog pojedinanog neurona. Prema miljenju mnogih istaknutih radnika u ovoj oblasti, habitua cija je vez ana za presinaptike promene, tanije reeno za izvesnu vrstu sinaptike depresije", koja nastaje aktivnou samog neurona. Pitanje je ta je u osnovi te sinaptike depresije. Prema nekim autorima (Leiman and Christian, 1973), uzrok sinaptike depresije t reba traiti u stvaranju i dopremanju, te otud i u koliini transmiterskih supstanci u sinapti kom regionu. Kasnije emo se upoznati i sa drugaijim miljenjima (Thompson). Vie autora je ispitivalo habituaciju na nivou
Habituacija na modelu kimene modine T. kimene modine. Meu najpoznatije radove , , . , .m -

giist e, morski puevi, inse kti itd., posto. , , , , ,. .,. . , ..

ove vrste spadaju radovi Tompsona i njegovih saradnika na spinalnoj maki (Thompson an Spencer, 1966, Groves and Thompson, 1970). U tim ispitivanjima (na preko sto maaka) makama je presecana kimena modina, iji je jedan deo izloen ispitivanju finim elektrodama. Koa zadnje noge make draena je taktilno ili elektrinom strujom i merena je kontrakcija odreenog miia iste noge. Pored toga, elektrodama je registrovana aktivnost senzornog i motornog neurona. Tompson i saradnici su pokazali da habituacije nema ni u senzornom ni u motornom neuronu. Takoe su pokazali da habituacije nema kod mono sinaptike, direktne veze senzornog i motornog neurona. Tompson na o snovu ovakvih podataka zakljuuje da se habituacija mora odigravati u lancu interneurona koji spaja aferentni i eferentni neuron. Finim elektrodama ispitivana je aktivnost pojedinih interneurona u kimenoj mo dini u toku procesa habituacije. Tompson i saradnici su otkrili tri vrste interneurona u kimenoj modini: (1) neplastine neurone, koji ne menjaju svoju aktivnost za vreme habituacije; (2) plastine neurone tipa H (od habituacije), ija se aktivnost pro gresivno smanjuje u toku habituacije; (3) plastine neur one tipa S (od senzitizacije), kod kojih se najpre zapaa porast aktivnosti (senzitizacija), a zatim pad na poetni nivo. 301

Grafiki se aktivnost ovih neurona moe prikazati na sledei nain:

neplastini plastini, tip H plastini, tip S

Slika 3

Prema Tompsonu i saradnicima, habituacija poiva na specijalnoj vrsti neurona na plastinim neuronima tipa H. Opisani nalazi (pored nekih drugih) sugerisali su hipotezu da proces dishabituacije nije imanentan samom procesu habituacije, ve da je to spoljanji, samostalni proces razdraenja ili senzitizacije, koji se superponira i tako maskira proces habituacije. Procesi u plastinim neuronima tipa S verovatno su odgovorni za taj proces dishabituacije. Opisani podaci su osnov tzv. teorije dva faktora To mpsona, koju emo kasnije detaljno prikazati. Izmeu 1960. i 1970. g. mnogi istraivai otkrili su u viim delovima nervnog sistema regione koji su izrazito podloni habituaciji (npr., Horn sa saradnicima, 1964. g.). Takvi su, npr., izvesni regioni u mezencefalonu, u blizini coliculusa superiorisa, u odgovarajuem delu retikularne formacije i u hipocampusu. Horn je utvrdio da od svih pojedinano ispi tivanih neurona u mezencefalinoj oblasti 75% pokazuje proces habitu acije, i to ve posle 5 6 ponavljanja. Ovi nalazi, kao i prethodno opisani nalazi Tompsona i saradnika, ukazuju da habituacija nije svojstvo svih neurona, ve samo posebnih, specijalizovanih neurona, koji su raz-meteni i grupisani po elom centralnom nervnom sistemu. Ovo tvre nje vai, pre svega, za vie, sloenije organizme. Neke injenice navele su nekoliko autora na Habituacija perifernog, pomisao da se habituacija moe odigrati sasvim ulnog porekla periferno, u samom ulnom aparatu. Ove ideje razraene su u prvom redu u odnosu na ulo vida i ulo sluha, a naroito u odnosu na ulo sluha. Naime, smatra se da aktivnost enice kod vida i miia srednjeg uha kod sluha mogu da dovedu do habituacije. U da ljem izlaganju zadraemo se na ulu sluha, koje je detaljnije ispitivano zato to je pristupanije ispitivanju. U srednjem uhu, kao to je poznato, postoje tri kosti eki, uzen gija i nakovanj (stapes), kao i dva miia tensor timpani i musculus stapedius. Kontrakcijom ovih miia dolazi do demfovanja" akustinih drai i do smanjenja akustike aktivnosti. Habituacija bi u principu mogla da poiva na takvom demfovanju", ako ne u celini a ono bar deli-mino. Ali, postavlja se pitanje; zato dolazi do kontrakcije tih miia u toku ponavljanja drai koje nisu naroito intenzivne? Neki auto ri smatraju da to dolazi usled uslovljavanja reakcija miia srednjeg uha. Na ime, u eksperimentalnim ispitivanjima habituacije, a esto i u svako 302

dnevnim uslovima, drai se periodino javljaju. Otuda postoji mogunost da se izgradi uslovna reakcija miia srednjeg uha na vreme. (Pavlov je odavno pokazao da je uslovljavanje na vreme mogue.) Zamilja se da pre nego to se periodina dra pojavi dolazi do uslovljene kontrakcije miia srednjeg uha, te i do demfovanja'' zvunih drai. Mogu se postaviti dva pitanja u vezi sa ovom hipotezom: (a) da li je mogue uslovljavanje reakcija miia srednjeg uha, (b) kakvi dokazi postoje da je upravo aktivnos miia srednjeg uha odgovorna za fenomen habituacije.
Ad (a)

U izvesnim ispitivanjima (Simmons, Galambos, Rupert, 1959) pokazano je da se reakcije miia srednjeg uha mogu ulo viti na spoljanje drai. U tom ispitivanju uslovna dra je bila svetlosna, a bezuslovna jak zvuk roga. Posle nekoliko ponavljanja uslovne i bezuslovne drai pojavila se anticipatorna reakcij a kontrakcije na uslovnu dra. No, imajmo na umu da ovim nije demonstrirano uslovljavanje na vreme (odreeni vremen ski period).
Ad (b)

Na drugo pitanje odgovara se na dva naina. Prvi postupak se sastoji u tome to se eliminie aktivnost miia srednjeg u ha, pa se posmatra da li je pod tim uslovima habituacija mogua. Eliminisanje aktivnosti mi ia srednjeg uha postie se na dva naina: hirurki ili dejstvom nekih farmaka- relaksatora. Drugi postupak sadri obrnuti redosled radnji: naj pre se izvri habituacija, pa se onda eliminie aktivnost miia srednjeg uha. Posmatra se da li je jednom uspostavljena habituacija zadrana ili ne. Oba opisana postupka dala su potvrdne rezultate; izgleda, dakle, da postoji mogunost habituacije perifernog porekla. Ili, jp odreenije re eno izvesne miine reakcije u ulima (reakcije enice, reakcije mi ia u srednjem uhu) mogu u principu da dovedu do fenomena habituacije. Iako je navedeno periferno objanjenje habituacije mogue, pitanje je da li je ono jedino mogue i da li se opisanim perifernim mehanizmima objanjava habituacija u celini. Da to nije sluaj, govori nekoliko gru pa injenica. (1) U izvesnim ispitivanjima pokazano je da habituacija u viim cen crima postoji kada su opisani periferni mehanizmi uklonjeni. (2) Opisana hipoteza o perifernom poreklu habituacije (zasnovanoj na uslovnoj kontrakciji miia srednjeg uha) poiva na pretpostavci o pravilnom periodinom davanju drai (usled ega je uslovljavanje na vreme mogue). Ali, ako se dra daje neperiodino, tj. u razliitim vre menskim intervalima, opisani mehanizam je iskljuen, ali ne i fenomen habituacije. (3) Mnogi nalazi pokazuju da habituacije nema u poetnim delovi ma senzornog puta od uha ka korteksu. Ta injenica iskljuuje habitua ciju perifernog u lnog porekla.
303

Krajem 50-tih godina ovog veka istaknuta je

Habituacija u senzornim putevima od ula do kore hipoteza da se habituacija odigrava ve na saJ^ pQet ku se nzor nog puta od ula ka kori>

na prvim usputnim nervnim centrima, naime ve u nucleusu cochlearisu, u produenoj modini. J e d a n o d n aj p o zn a t i j i h o p i t a n a koj i ma o v a h i p o t e za p o i va jeste eksperiment Ernandez-Peona (Hernandez-Peon) iz 1956. g., ko ji se direktno odnosio na proces paenj a, odn. nepaenj a ili skre tanja panje. Ovi p oslednji procesi su usko povezani sa procesom ha -bituacije. Rei da smo se na neke drai prilino navikli znai isto to i rei da na neke drai ne obraamo panju. Ernandez -Peon je impla-tirao krupne elektrode u nucleus cochlearis make. ivotinjama je iz la gao zvunu dra (klik"), koja se povremeno ponavljala. Elektrode su registrovale aktivnost u nucleusu cochlearisu kadgod bi se zvuna dra pojavila. Kljuni momenat eksperimenta je sledei: pred maku se stav lja mi pod staklenim zvonom. ivotinja je sad usmerena na mia. Pri pojavi zvune drai sada se vie ne moe konstatovati nikakva aktivnost u nucleusu cochlearisu. Na osnovu ove injenice izgledalo je da su akus tini impulsi, prilikom panje na druge, vizuelno izloene objekte, bloki rani ve u o vom prvom akustinom centru. Ne paziti", prema ovom na lazu, znailo je da akustini impulsi i ne dolaze do akustinih centara u kori mozga. Iako se ovaj eksperiment odnosio, pre svega, na fenomen panje, isti mehanizam bi mogao da bude odgovoran i za poj avu habituacije. Znai, habituacija bi mogla da se sastoji u demfovanju" ili blokiranju nervnih impulsa na nekoj usputnoj stanici u ushodnom senzornom putu od ula ka kori mozga. Uoimo da tu hipotezu nismo zasnovali direktno na eks perimentima sa proceso m habituacije. Navedene injenice ukazuju samo da je takav mehanizam habituacije mogu. U prilog takvog jednog objanjenja habituacije govore nam dve grupe injenica: anatomske i fizioloke. (1) Anatomske injenice

Danas se zna da postoji vie puteva koji poinju u viim, a zavra vaju u niim akustinim centrima, ili ak u samom ulu. U akustinom sistemu opisana su 4 takva eferentna nishodna sistema (Siegel, 1970). a) Jedan takav nishodni put potie iz retikularne formacije. b) Tractus olivocochlearis potie iz olivarnog kompleksa produene modine i zavrava se u samom perifernom organu (puu). c) Desmedt (1960) je opisao centrifugalni ekstraretikularni auditivni kontrolni sistem", koji potie iz korteksa i sputa se do nucleusa cochle arisa. Kao to samo ime kazuje, on prolazi van retikularne formacije, u blizini uzlaznog akustinog puta. d) U novije vreme je opisan jo jedan nishodni ekstraretikularni put, koji se nalazi u blizini ushodnog akustinog trakta.
304

(2) Fizioloke injenice Draenje navedenih nisho dnih puteVa, prema nalazima nekih eksperimentalnih istraivanja, dovodi do supresije ili inhibicije nekih niih centara, koji lee na ushodnom akustinom putu, pa ak i do supcesije ili inhibicije aktivnosti u samom puu, koja se moe registrovati na oval nom prozoretu unutranjeg uha (npr. draenje odreenog dela retiku larne formacije dovodi do sputavanja aktivnosti u puu). Do slinih za kljuaka doveli su eksperimenti sa lezi jama i farmakolokim sredstvima. Oigledno je da postoje mehanizmi na osnovu kojih se aktivnost niih centara na ushodnom akustinom putu moe inhibirati aktivnou vi ih centara. Pitanje je samo da li se te mogunosti realno ostvaruju i ko riste u toku prirodnog procesa habituacije. Kontraargumenti Postoje nalazi koji bacaju su mnju na upravo iznetu hipotezu.

(1) Postoje brojni noviji > eksperimenti u kojima se u toku procesa habituacije meri aktivnost u pojedinim centrima koji se nalaze na ushod nom akustinom putu. U mnogim od takvih eksperimenata habituacija nije konstatovana ni posle vie asova, pa ak i vie dana draenja (posle nekoliko hiljada draenja). Ovi rezultati direktno protivree ranijim re zultatima i ranijim hipotezama (hipotezi Ernandez -Poena). (2) U jednom broju eksperimenata dobijem su pozitivni rezultati - habitu acije je bilo u ushodnim centrima. Meutim, detaljnije analize i kasniji eksperimenti pokazali su da ta habituacija moe biti perifernog ulnog porekla npr., rezultat kontrakcije enice ili miia srednjeg uha, pokretanja glave i ula, uljenja u iju itd. Npr., u izvesnim ekspe rimentima u kojima je koriena vetaka enica koja je davala konstan tnu koliinu svetla, habituacija nije konstatovana. Slini nalazi dobijeni su u eksperimentima u kojima je kontrolisana aktivnost miia sred njeg uha. (3) U nekim eksperimentima dobijeno je bar delimino opadanje ak tivnosti u akustikim centrima na ushodnom senzornom putu. Ali, ono je dobijeno veoma sporo, posle velikog broja draenja, a esto je, bilo samo delimino. Takvim fenomenom se ne moe objasniti relativno brza i pot puna bihejvioralna" habituacija, npr., adaptacija orijentacione reakcije. Pored ovih direktnih primedbi, opisaemo i dve manje neposredne, tehnike i metodoloke zamerke ranijim eksperimentima. (4) U nekim ranijim eksperimentima, npr., u eksperimentu Ernandez-Peona, koriene su krupne elektrode. Prema kasnijim saznanjima, tim elektrodama se ne meri aktivnost pojedinih nervnih jedinica, ve ak tivnost vee skupine neurona. Pored toga, poveanje, odn. smanjenje, ampl itude u zapisima koje takve elektrode daju ne moe se tumaiti po veanjem odn. smanjenjem aktivnosti pojedinih neurona. Kada su u eks perimentima slinim eksperimentima Ernandez -Peona (1956) upotrebljene fine elektrode, koje su mogle da mere aktivnost pojedinanih neuron skih jedinica, nije naeno smanjenje aktivnosti. (5) Klasinim eksperimentima u ovoj oblasti se daje i jedna metodo loka zamerka, koja se odnosi na eksperimentalni plan. Ernandez-Peon i drugi istraivai merili su demfovanje" aktivnos ti samo u akustinom
20 Psihologija uenja 305

sistemu pri izlaganju snanih vizuelnih drai. Njihov zakljuak je bio da vizuelna aktivnost inhibira slunu. Da bi taj zakljuak sa puno prava iz vukli, oni su morali da istovremeno mere i aktvnost u vizuelnom sistemu. Moda se promene koje su zapaene u akustinom sistemu istovremeno deavaju i u vizuelnom sistemu?! Smisao tih promena bi se onda morao tumaiti na sasvim drugaiji nain. Zato se u nekim novi jim eksperimentima istovremeno kontrolie aktivnost u akustinom i vi zuelnom sistemu. Eksperimenti se izvode tako to se daje serija vizuelnih i serija akustinih drai. Pri izlaganju vizuelnih drai, daju se akustini distraktori (nove, jake drai), a pri izlaganju akustinih drai daju se vizuelni distraktori. Nekoliko ovakvih istraivanja pokazalo je da se u akustinom i vizuelnom sistemu deavaju paralelne promene. Te pro mene neki autori tumae kao rezultat opteg razdraujueg dejstva distraktora (verovatno preko pojaane aktivacije retikularne supstance). Eks perimenti ove vrste govore protiv hipoteze o uzajamnoj inhibiciji senzornih sistema (inhibiciji koja bi se manifestovala na samom poetnom delu senzornog kanala). Kakav znaaj imaju poslednji navedeni eksperimenti za objanjenje fenomena habituacije? Neobraanje panje na drai jednog modaliteta, odu. navikavanje na takve drai prema navedenim podacima, ne bi se moglo objanjavati supresijom aktivnosti u elom zanemarenom senzor nom sistemu. Brojni eksperimenti sugeriu nam da se proces selekcije pri panji i proces habituacije odigravaju u viim nervnim strukturama, na nivou talamusa i korteksa.
Habituacija u viim centrima habituacija EEG reakcije

U ve klasinoj studiji arplesa i Despera (Sharples and Jasper, 1956) pokazana je brza habituacija EEG reakcije, koju prikazujemo sledeom slikom.

orijentaciona reakcija habituacija orijentacione reakcije

500

Hz

5OO Hz.

Slika 4

Kod budnog oputenog oveka elektroencefalograf registruje uobi ajeni alfa-ritam (1013 talasa/s). Izlaganje jedne zvune drai (upo trebljena je bila dra od 500 treptaja u sekundi) dovodi do prekida ovih sporih talasa, tj. dovodi do alfa-bloka". Kada se zvuna dra vie puta izloi, dolazi do gubljenja alfa-bloka, tj. zvuna dra vie ne izaziva promenu u alfa-ritmu (ovaj fenomen prikazan je u drugom redu gornje slike). Ova EEG reakcija (alfa-blok) je deo opte orijentacione reakcije (o kojoj je prvi Pavlov govorio). Na habituaciji EEG reakcije se veoma lepo moe demonstrirati specifinost habituacije. Poto se izvri habituacija na dra od 500 herca, izlae se dra razliite visine (frekvencije), npr. dra od l 000 herca. Nova dra e izazvati EEG promenu, alfa -blok. Habituacija se odnosi na jednu
306

specifinu dra. No, ne treba zaboraviti da postoji i generalizacija habituacije, o emu je ve bilo reci. Drai veoma sline habituiranoj drai takoe nee izazvati promenu modanih ritmova. Ako se uz dra od 500 herca istovremeno da i neka druga zvuna dra, npr., ton od l 000 herca, doi e t renutno do dishabituacije habituirane reakcije, o emu je takoe ve bilo reci. U Sovjetskom Savezu se od 50-ih godina veoma ivo ispituju ori jentaciona reakcija i njena habituacija. Naroito su zapaene (u elom svetu) istraivanja i shvatanja Sokolova i njegovih saradnika. Teorije habituacije Posle prikaza osnovnih bihejvioralnih i fiziolokih analiza o habi tuaciji, izlaganje emo posvetiti njenim teorijskim objanjenjima, pre svega teoriji Sokolova i njegovih saradnika i teoriji dva faktora Tom psona i njegovih saradnika.

SOKOLOVLJEVA TEORIJA HABITUACIJE (ORIJENTACIONE REAKCIJE) Evgenij Sokolov, poznati sovjetski fiziolog, dao je jednu od najpoznatijih savremenih teorija habituacije. On je poslednjih trideset godi na sa vie saradnika vrio brojna istraivanja habituacije. Godine 1960. dao je prvu verziju svoje teorije, koja se u zapadnoj literaturi najee prikazuje i diskutuje. Meutim, Sokolov je nastavio da razvija svoju te oriju, i ona je ve 1964. g. bila mnogo sloenija. Dopunjenu i znatno iz menjenu teoriju formulisao je 1970. g. Slinu teoriju, sa nekim malim razlikama, formulisala je i njegova saradnica Vinogradova (1970. i 1975. g.). (Zbornik radova u kome se nalaze i teorijski lanci Sokolova i Vino grad'ove publikovan je na engleskom 1975. g. pod naslovom Neuronal Mechanism of the Orienting reflex, LEA. Meutim, do kraja sedamde setih godina zapadni autori najee diskutuju verziju Sokolovljeve teo rije iz 1960. g.) Sudei po Sokolovljevoj knjizi Nervni mehanizmi pamenja i uenja, koja je izala 1981. g., verzija teorije iz 1970. g. do danas nije bitno izmenjena. Ovde emo prikazati najpre klasinu verziju So kolovljeve teorije iz 1960. g., zatim teorije Sokolova i Vinogradove iz 1970. g., uz izmene koje je Sokolov uneo 1981. g. Treba, pre svega, istai da se Sokolovlieva teo J .. , . ? ,.. . . . . . , .. rija odnosi na habituaciju orijentacione reakcije, skraeno OR. Druge teorije, na primer Tompsonova teori ja dva faktora, odnose se na habitaciju izvesnih refleksnih reakcija. Orijentaciona reakcija ili refleks ta je to?" su Pavlovljevi pojmovi, koje su preuzeli njegovi sledbenici. Ti termini pripadaju:objektivnoj i refleksolokoj orijentaciji u fiziologiji i psihologiji. Stari izraz za te pojmove je panja u svojim spoljanjim i unutranjim manifestacijama. Orijentaciona reakcija sastoji se, pre svega, u okretanju itavog tela, ali prvenstveno glave u pravcu drai, uljenju uiju kod nekih ivotinja, ka da je u pitanju zvuna dra itd. Ali isto tako su vane unutranje fizio 20*
307

.. ,_.. -, ^ Habituacija OR

loke promene, koje obuhvataju ne samo mozak, ve i itavo telo kao to su vazodilatacija jednih i vazokonstrikcija drugih krvnih sudova, pro mena pulsa, krvnog pritiska, promena modanih talasa (EEG -a), promena miine napetosti itd. Te organske promene imaju oevidan adaptivan smisao: one su tako organizovane da omoguuju i olakavaju obra du informacija koje mozak prima, drugim recima, omoguuju i olaka vaju ispravno opaanje spoljanje sredine, a po miljenju mnogih klasinih i savremenih psihologa i fiziologa, predstavljaju nuan uslov uenja, (tog miljenja je bio i Pavlov.)
Osnovni empirijski podaci na kojima poiva Sokolov -

Sokolovljeva teorija poiva na nizu eksperimen talnih TT

podataka, od kojih su osnovni sledei. , - i T

^ eksperimentima se najpre, ponavljanjem neke vizuelne ili akustine drai, izvri habi tuacija OR. Poto je izvrena habituacija, dra se na neki nain menja, to dovodi do dishabituacije, tj. do ponovnog javljanja orijentacione reakcije. Orijentaciona reakcija se najee meri promenom EEG -a, ali je mogue meriti i promenu u galvanskoj reakciji koe, (psihogalvanski refleks), u pulsu itd. Promene drai mogu biti razliite: moe se promeniti kvalitet drai npr. visina tona ili boja; promena intenziteta drai dovodi do ponovnog javljanja OR. Zna ajno je da smanjenje intenziteta drai, isto kao i poveanje, dovodi do OR. Kao to znamo, to govori da se proces habituacije ne sastoji u adap taciji ula; posebno su bili znaajni za formulaciju teorije sledei nalazi iz laboratorije Sokolova. Najpre se izlae dra odreenog trajanja, odreene vremenske duine. Poto se postigne habituacija na tu specifinu dra, izlae se neto kraa ili dua dra. Ukoliko je dra kraa, u trenutku 'njenog zavretka javlja se orijentaciona reakcija. Ukoliko se dra pro dui, OR se javlja u trenutku kada se prethodna dra zavravala. Moe se rei da se organizam habituirao na specifinu duinu drai; svako skr aenje ili produenje drai dovodi do javljanja OR; izostajanje drai moe takoe biti uzrok javljanja OR. Najpre se jedna dra izlae u pravilnim vremenskim intervalima. Ako se dra u jed nom trenutku izostavi, odmah e se javiti OR, a na sledeu dra or ga nizam reaguje pojaanom OR; drugi oblik izostajanja javlja se kada se iz kompleksa od dve drai izostavi jedna dra. Najpre se izlau zajedno dve drai, npr., jedna zvu na i jedna svetlosna dra. Posle izvesnog broja ponavljanja (1015), doi e do habituacije na tu sloenu dra. Ako se sad u jednom trenutku izo stavi jedna dra, npr., da se samo svetlosna dra, doi e do javljanja OR. ,. j . * ,
Model drai

Ijeva teorija

Ovakvi eksperimenti sugerisali su Sokolovu da

. i , i j ^

se u mozgu stvara model drai; svaka nova dra uporeuje se sa tim modelom. Orijentaciona reakcija se ne javlja na neku odreenu dra, ve na novinu drai. Novina se utvruje na osnovu uporeenja sa modelom drai. Ako se jedna dra potpuno poklapa sa mo delom drai, do OR ne dolazi; ako, pak, postoje razlike izmeu date drai
308

i modela drai, drugim recima, ako je dra nova, ako postoji novina, doi e do orijentacione reakcije. Na osnovu izvesnih starijih podataka, Sokolov je pretpostavio da se model drai izgrauje u kori v elikog mozga. Kori se tradicionalno pripisuje inhibitorna uloga u odnosu na nie nervne strukture. Uz to, retikularna formacija uestvuje u organizovanju panje, odnosno orijentacione reakcije. Te injenice sugerisale su Sokolovu sledeu tezu: u sluaju potpunog poklapanja date drai i modela drai dolazi do inhibitornog dejstva kore na retikularni sistem, usled ega ne dolazi do OR. Habituacija se sastoji upravo u takvoj inhibiciji OR. U sluaju nesklada, nepoklapanja date drai i modela drai, (kao to je bio sluaj sa kraim ili duim draima) ne dolazi do kortikalne inhibicije retikularnog sistema; ovaj poslednji pali" i tako dolazi do OR na novu dra. (Slian mehani zam habituacije predloio je i uveni poljski fiziolog Jiri Konorski.) Spomenimo neke fizioloke podatke koji su sugerisali Sokolovu da se model drai stvara u kori velikog mozga. Jo tridesetih godina u Pavlov Ijevoj laboratoriji konstatovano je da motorni aspekt orijentacione reakcije ne postoji ako se psu odstrani kora velikog mozga. Izvesni autori su ukazivali da je to, moda, usled toga to je u takvim operacijama moda delimino odstranjena i neka subkortikakia nervna struktura. Kasnije su 2uve i Miel (Jouvet i Michel, 1959) takoe utvrdili da habituacije nema ni posle 800 ponav ljanja jedne drai kada je kora velikog mozga odstranjena. Meutim, videemo da je 1981. g. Sokolov izmenio miljenje i model dra premestio" u hipokampus, u strukturu za koje je on kas nije drao da je najznaajnija za habituaciju orijentacione reakcije. Ovakvo Sokolovljevo shvatanje prikazuje se shemom na slici 5. Aferentni impulsi iz ula idu putem l do kore. Ti impulsi imaju veliku brzinu kretanja. U kori velikog mozga vri se kompa racija prispelih impulsa i modela drai. Ako postoji sklad izmeu prispelih drai i modela drai, kora vri inhibitorno dejstvo nerv-nim putem 3 na aferentne (senzo-rne) impulse, koji se kreu putem 2. Ovim kolaternim putem Sistem impul si se kreu sporije, tako da inhibi aktivacije torni impulsi iz kore putem 3 sti u na vreme da inhibiraju aferentne impulse Slika 5 koji idu putem 2. Retikularna formacija vri draenje kore velikog mozga putem 4, to odgovara stanju aktivne budne i paljive svesti. Sokolov je predvideo i put 5 radi objanjenja OR u sluaju kada je dotle izlagana dra izostavljena. Uzmi mo za primer sluaj davanja drai u pravilnim vremenskim intervalima. Kada se jedna dra u nizu izostavi, sistem sa modelom drai sam pali. U tom sluaju nema spoljanje drai, te nema ni sklada izmeu model a drai i spoljanje drai. Kora pobuuje retikularnu formaciju putem 5, koja zatim organizuje" orijentacionu reakciju. U vezi sa prethodnim ob janjenjem treba rei da je Sokolov najpre postulirao tzv. ekstrapolator-ne neurone neurone koji pale u ritmu u kome se daju spoljanje drai. Model drai 309

Kad se spoljanja dra izostavi, ti neuroni i dalje pale u istom ritmu (otuda se i nazivaju ekstrapolarnim neuronima). Kasnije su takvi neu roni naeni i to u hipokanpusu make (Sokolov, 1966; Vinogradova i Sokolov, 1966, Vinogradova, 1970). , e l, d , r,a- i. j!e .i a U 1964. (koga poznajem J M od d i.n a m n jednom , , svom radu iz , H / T g. J I ? . . . u engleskom prevodu Modeling properties oj the nervous system u knjizi Cole and Maltzam: A Handbook of Contemporary Soviet Psychology, 1969) Sokolov razrauje i dopunjuje svoju te oriju. On pre svega, istie da model drai nije statian, ve dinamian, da se stalno menja, kao to se menjaju l spoljanje drai. Ako se jedna dra stalno ponavlja, izgradie se model te drai. Meutim, ako se ta dra izmeni u izvesnom smislu, doi e do pojave OR. Ako se nastavi sa ponavljanjem te nove drai, model e se izmeniti i prilagoditi promenlji-voj drai. To znai da se stvara nov model drai. Upravo ovaj primer uka zuje da se model drai, bar u eksperimentalnim uslovima, nalazi u neposrednom pamenju, a ne u dugoronom. Kad bi se model drai nalazio u dugoronoj memoriji, bilo bi nemogue paziti na poznate pojave, to po mom miljenju nije tano. (Sa kratkoronim pamenjem stvari stoje neto drugaije. Panja se teko odrava na draima koje se ponavljaju, a koje nemaju nekog znaaja i smisla za nas; dakle na dosadnim draima. Tu istinu obuhvata i objanjava Sokolovljeva teorija.) Smisao i anticipacija kao U vezi sa nekim diskusijama koje emo kasnije svojstvo modela drai voditi vano je istai da je ve 1964. g. Soko lov isticao da se model drai ne odnosi samo na fizika svojstva drai, ve i na znaenje, odnosno smisao drai. Kao fiziolog on je govorio o impulsima koji ekstrapoliraju znaenje signala". To znai da se habituacija moe odnositi na smisaone sadraje, odnosno sadraje izraene recima. Sokolov je raspolagao izvesnim eksperimentalnim rezultatima koji su govorili za to. Rusinov i Smirnov su 1957. god. ispitivali habituaciju na verbalne drai, izlaui reci razliite zvunosti, ali istog ili veoma slinog znaenja. Rezultati istraivanja su pokazali da je i pored razlika u fizi kim draima, habituacija na smisao mogua. Kada bi se u toku eksperimenta pojavila re slina po zvunosti, ali razliita po smislu, odmah bi dolazilo do orijentacione reakcije. (Moda se takva vrsta habituacije jav lja kod dece koja se navikavaju i vie ne reaguju na esta ponavljanja upozorenja ili pretnje roditelja ili uitelja?!) U Sokolovlje vom radu iz 1964. god. se ak kae da se orijentacio na reakcija javlja u odnosu na anticipirana svojstva drai, ak na anticipirano znaenje buduih drai. Svojim fiziolokim renikom on govori o impulsima koji anticipiraju znaenje aferentnih signala" (s. 683). Takode jedno od sutinskih svojstava neuralnog modela je da on anticipi ra budue znaenje aferentnih impulsa . . ." (s. 683). Prema tome, orijen taciona reakcija moe biti posledica nesklada izmeu anticipiranih i opa anih svojstava drai, odnosno nijohovog znaenja i smisla. To je neto sloeniji proces od ranije opisanog sklada ili nesklada izmeu ve stvo renog modela drai i upravo prispelih novih drai. Istina, anticipacija se zasniva na prethodnom iskustvu (na prethodnom toku impulsa") , moe se rei na stvorenom modelu drai. Uvoenje anticipacije" proiruje eksplanatorne mogunosti teorije i vie istie aktivnu i kognitivnu prirodu organizama. Na ove teme vratiemo se neto kasnije.

310

vod osnovnih psiholokih injenica na fizioloki jezik, uz minimalan broj fiziolokih pretpostavki. Na psiholokom nivou opisivanja kaemo da smo se navikli na neke drai, odnosno da prestajemo da obraamo panju na ve poznate repe titivne drai bez nekog posebnog znaaja. U Sokolovljevoj teoriji poznatost drai prevodi se na sklad, poklapanje nove drai sa model om drai. Sokolov zatim uvodi dve fizioloke pretpostavke: a) kora vri inhibi torna dejstva na nie nervne strukture; b) retikularna formacija organi zuje orijentacionu reakciju. Te pretpostavke su iroko prihvaene meu fiziolozima. Na osnovu tih pretpostavki neobraanje panje" prevodi se kortikalnom inhibicijom retikularne formacije u sluaju poklapanja nove drai i modela drai. Dalje, na psiholokom nivou opisivanja kaemo da na nove, neoe kivane drai obino skreemo panju. Na jeziku Sokolovljeve teorije novina je nesklad izmeu modela drai i nove drai, a teorija pretpostavlja da u tom sluaju kora ne vri inhibiciju aktivnosti retikularne formacije, te tako dolazi do orijentacione reakcije (panje). Ali, teoriji se mogu postaviti sledea pitanja: zato u jednom sluaju kora vri, a u drugom sluaju ne vri inhibiciju retikularne formacije? Koji fizioloki mehanizmi uestvuju u tom odluujuem momentu? Dalje kako, kojim fiziolokim procesima se vri komparacija novih drai i modela drai i kako rezultat te komparacije pokree inhibitorne mehaniz me kore? To su bitna pitanja, ali u Sokolovljevoj teoriji iz 1960. g. nema odgovora na njih. Novija verzija njegove teorije pokuava da da odgovor i na pitanje te vrste, ali verzija iz 1970. g. je sasvim nova teorija habituacije.
Neki argumenti protiv Sokolovljeve teorije ,

Nekoliko komentara o S ok ol ovl j e voj t e or ij i

Sokolovljeva teorija izgleda prilino uverljiv a.

,
Pa na em

miljenju to je zato to je ona pre., J . , J , - , . , : - . . . . . . , .

Sokolovljeva teorija, kao to smo videli, pretpo stJ a v ij a

je za da J

kog mozga, u kojoj se stvara model drai. Ova teza nailazi na tekoe. Mnogi eksperimenti su pokazali da habituacije ima i bez kore velikog mozga na pojedinanim neuronima aplizija i drugih primitivnih ivotinja, na nivou kimene modine kod kimenjaka, dakle kod ivotinje kod kojih je kora vel ikog mozga razvijena. Ukazali smo ranije da neka istraivanja ukazuju na male regione u mezence falonu, retikularnoj formaciji, hipokampusu koji su veoma podloni ha bituaciji. Prema jednoj hipotezi (Groves and Lynch, 1972), izvor habitu acije moe biti i sama retikularna formacija. Retikularna formacija sadri jedan tanji periferni sloj sitnih elija koje imaju veliki broj meusobnih veza i centralni i vei sloj tzv. gigantskih elija, ija vlakna dovode i od vove impulse navie i nanie. Prema ovoj hipotezi sitne elije perifernog sloja podlone su habituaciji. Neosporno je da pored centralnih postoje i periferni mehanizmi habituacije. Kendel (Kandel) je sa saradnicima to lepo pokazao na aplizija ma. Svakako da vii i nii centri habituacije na neki nain koordiniraju kod intaktnih, celih ivotinja u normalnim ivotnim uslovima. Ta koor dinacija jo nije dovoljno prouena. Interneuroni kimene modine, kao to smo videli, reaguju na novinu (eksperimenti Tompsona i saradnika). Ali, Sokolovljeva teorija se odnosila na habituaciju orijentacione reakcije, i u tom sluVu korteks moe imati vrlo vanu ulogu, poto on vri 311

habituacijuJ nuna kora veli . . . , j i i /-,

analizu svojstava predmeta, a naroito analizu smisla i znaaja spolja -njih drai. Bar kada je u pitanju habituacija na smisao izraen r ecima, kora velikog mozga je po svoj prilici nezaobilazna struktura, mada i dru ge nervne strukture (npr. hipokampus) svakako imaju bitnu ulogu. svojim istraivanjima habituacije, smatra da su za njeno objanjenje nepotrebne sloene Sokolovljeve pretpostavke, posebno pretpostavka o stvaranju modela drai u kori velikog mozga i pro ces komparacije tog modela sa novoprispelim draima. On smatra da s e fenomeni habituacije mogu objasniti mnogo jednostavnijim neurofiziolo kim mehanizmima. On je predloio u grafikom obliku (grafiki modeli) nervne mree koje mogu da objasne neke kljune osobine procesa habi tuacije. Ti grafiki modeli su delom intelekt ualni proizvodi, a delom se zasnivaju na izvesnim neurofiziolokim posmatranjima. Prikazaemo ne koliko Hornovih grafikih modela i objanjenja. Horn pretpostavlja da drai razliitog intenziteta pogaaju razliite neurone. To znai da postoje posebni detektori koji kodiraju razliite in tenzitete drai. Ili, drugim recima, intenzitet drai kodiran je rednim brojem neurona. Nekad se zamiljalo da intenzitet drai, npr., zvune drai zavisi od uestalosti impulsa u nervnim vlaknima. Meutim, neka novija mer enja elektrine aktivnosti pojedinih nervnih vlakana i neurona po kazala su da postoje neuroni koji registruju samo jedan uzak dijapazon intenziteta, dok drugi neuroni (detektori) registruju manje ili vee inten zitete. Kada se intenzitet drai promeni, ak tiviraju se drugi neuroni detektori, koji jo nisu habituirani, usled ega dolazi do obnavljanja pret hodno habituirane reakcije. Horn smatra da se prethodna pretpostavka moe uoptiti i na druge atribute drai, npr. na duinu, trajanje drai. Postoje neurofizioloki podaci koji ukazuju da se i duine, odnosno trajanje drai kodira posebnim neuronima. Opti grafiki model koji izraava prethodne ideje i nalaze izgleda kao na slici 6. Jedan intenzitet drai, ili jedna duina drai kodirana je neuronom A. Razdraenje tog neuro na dovodi konano do aktiviranja neurona R, koji izaziva spoljanju reakciju, npr. orijentacionu reak ciju. Ako se dra odreenog intenziteta ili trajanja vie puta ponovi, doi e do habituacije puta A R, te e spoljanje reakc ije (npr., orijentaciona) izostati. Ali, ako se izmeni intenzitet ili trajanje drai, aktiviran e biti drugi neuron B. Put B R nije zahvaen procesom habituacije, te e sa promenom drai doi do spoljanje reakcije. To je u isto vre- me i objanjenje pojave dishabituacije. Kao to smo videli, prema Sokolovu bitni mo menat u habituaciji je komparacija drai i modela Slika 6 drai i utvrivanje njehovog sklada ili nesklada. So kolov je pretpostavio da takvu sloenu funkciju mo e da vri samo kora veliko g mozga. Horn je, meutim, smatrao da se razlika moe konstatovati na mnogo jednostavniji nain, jednom sloe nom nervnom mreom, koja sadri bitne elemente prikazane na slici 7. 312
,....., .. Hornovi modeli habituacije Engleski neurofiziolog Horn, poznat upravo po ".. ., v. .. i i_ . . . I j

Praznim kruiima predstavljene su ekscitatorne sinapse, crnim kruii ma inhibitorne sinapse. Razdraenje neurona A dovodi do razdraenja neurona H, a ovo razdraenje do aktiviranja neurona, R, ko ji dovodi do spoljanje reakcije, recimo, orijentacione reakcije. Isto vai i za neu rone K, J i R. Ali neuron A alje kolate ralna vlakna ka neuronu J, koja se zavr avaju inhibitornim sinapsama. Drugim recima, neuron A razdrauje neuron H, ali inhibira neuron J. Na isti nain neu ron K razdrauje neuron J, a inhibira ne uron H. Kada se ova nervna mrea podje dnako drai sa dva izvora, tj. kada su neuroni A i K podjednako draeni, nee doi do razdraenja neurona R i do spoljanje reakcije, poto su neuroni H i J inhibirani, a put do R vodi samo preko njih. Ali, ako postoji razlika u draenju, npr. ako se jedna dra izostavi, nervna mrea e registrovati tu razliku u draenju. Zato se ona i naziva receptorom razlike. Pretpostavimo da usled izostanka jedne drai ne dolazi do draenja neurona A, dok se neuron K normalno drai. Sada neuron J nee biti inhibiran neu ronom A, a bie normalno draen neuronom K, to e na kraju dovesti do razdraenja neurona R i spoljanje reakcije. Sokolovljevi sloeni procesi komparacije modela drai i nove drai mogu se jednostavnije objas niti opisanom aktivnou neurona osetljivih za razlike u draenju. /> Poseban sluaj dejstva izostanka drai dobija se kada se spoljnja dra daje u pravilnim vremenskim intervalima. Ta pravilnost na neki na in mogu da bude registrovana u Sokolovljevom modelu drai. Ali, kao to smo rekli, kasnije je sam Sokolov (sredinom ezdesetih godina) naao ve opisane ekstrapolirajue neurone u hipokampusu make. Ti neuroni u svojoj aktivnosti ponavljaju ritmiku aktivnost spoljanje drai. Kada se spoljanja dra izostavi, oni nastavljaju da pale istim ritmom. Na ove neurone se pozivamo kada elimo da objasnimo dejstvo izostanka drai na javljanje orijentacione reakcije. Ovakvou vrstu neurona pretpostavio je i Horn da bi objasnio dejstvo izostanka drai i uklopio ga je u sloenu neuronsku mreu, koja treba da zameni Sokolovljev model drai. Ta ne uronska mrea je prikazana na slici 8. Spoljanja dra se ritmiki ponavlja, u pravilnim intervalima. Ne uron A alje impulse preko dva puta: direktnim putem do neurona F, koji dalje aktivira neuron R koji izaziva spoljanj u reakciju (npr. OR) i indirektnim putem, preko neuronske mree na desnoj strani grafikog modela. U toj mrei moemo da prepoznamo receptor razlike" opisan u prethodnom pasusu. Ako su draenja putem l i 2 jednaka, znamo da usled unakrsne inhibicije nee doi do razdraenja neurona G, te nee biti draenja neurona F preko neurona G. Novina u receptoru razlike ili novine je to to umesto obinog neurona K ima ekstrapolatorni neuron E. Kada se posle niza drai u odreenom ritmu jedna dra izostavi, neuron A n e e p a l it i, n e e s l at i i m p u l s e k a n e u r o n u F, a i p u t e v i l i 2 koji vode ka neuronskoj mrei na desnoj strani modela takoe nee pa liti". Meutim palice" po svom unutranjem ritmu ekstrapolatorni neu ron: on e razdraiti neuron J (koji ovog puta nije u nakrsno inhibiran),

313

preko koga e razdraenje tei ne uronima G, F, R i najzad e doi do spoljanje reakcije. Setimo se da su eksperimenti sa izostankom drai bili jedan od stubova Sokolovi]eve teorije modela dra i. Horn je umesto tog modela predloio opisanu sloenu neuron-sku mreu, koja sadri kljuni ekstrapolatorni neuron (empirijski donekle potvren), kako bi objas nio dejstvo izostanka ritmike drai na pojavu prethodno habitu-irane reakcije, odnosno, fenomen dishabituacije. Generalizaciju habituacije Horn je objasnio pretpostavkom da dve drai aktiviraju izvestan broj zajednikih neurona. Habitu-acijom na jednu dra habituiran je izvestan broj neurona koji pripada i drugoj drai. Slika 8 Hornove pretpostavke su jednostavnije od Sokolovljevih i u tome bi mogla da bude njihova nauna prednost. Njegove pretpostavke zasnovane su (ponekad tek naknadno) na izvesnim elektrofiziolokim nalazima. Naravno ti nalazi ne potvruju direktno predloene grafike modele; oni su samo u skladu sa njima. Sami modeli su intelektualni proizvodi svog autora. Mogu se zamisliti i drugaiji neuronski modeli koji obja njavaju isti fenomen, kao to emo kasnije videti. Hornovi modeli nam samo pokazuju kako je mogue zamisliti neuronsku mreu koja proizvodi odree ne efekte, koji su konstatovani u empirijskim studijama. U real nosti ta neuronska mrea moe biti i drugaija. Ali, ponavljam, Hornovi grafiki modeli nam pokazuju da je mogue zamisliti da jedna malobroj na grupa neurona otkriva razlike u drai, u intenz itetu, tra'janju i kvali tetu drai, da otkriva novinu i razliku u draenju itd. Mogunost da se takve neuronske mree zamisle ima svoju naunu vrednost. Pogotovu to su empirijska elektrofizioloka istraivanja pokazala da zaista postoje neuroni detektori koji kodiraju specifian intenzitet, kvalitet. trajanja drai, novinu drai itd. Naravno, u prirodi nervnog sistema neuronske mree koje ostvaruju napred nabrojane efekte mogu biti ne samo drugaije, nego i mnogo slo enije, sa ukljuenjem vie neurona. A li, model je model on istie sa mo bitne odnose meu neuronima koji su nuni za postizanje odree nog cilja. Hornovim objanjenjima moe se postaviti jedna opta i znaajna zamerka: ona se mogu odnositi na jednostavne fizike drai i njihova svojstva; sloene karakteristike drai, smisao i znaaj drai kao da izmiu ovim jednostavnim grafikim modelima. Podsetimo se da je Sokolov 1964. g. govorio da se model drai odnosi i na znaenja i znaaj drai, da se OR izaziva raskorakom oekivanog i naenog. Meut im, iako je tako govorio, ni on nije dao neko detaljnije objanjenje kako se kodiraju znaenja i znaaj drai u modelu drai.
314

Jednostavnost Hornovih grafikih shema, verovatno i njihova indi rektna empirijska zasnovanost, privukli su, meutim, i samo g Sokolova, tako da je u novoj verziji svoje teorije iz 1970. g. i on obilno koristio sli ne grafike modele za predstavljanje pojedinih procesa koji uestvuju u habituaciji. Pored toga, i to treba imati u vidu, nova verzija njegove te orije govori uglavnom o fizikim draima i detekciji njihovih osobina nouronima- detektorima. Neke dobre ideje iz 1964. g. su na taj nain naputene. Razlika izmeu Sokolovi] evih i Hornovih obja uopsten nain. To je razlika izmeu naunika koji su skloni da kod oveka i viih organizama pretpostavljaju sloene kognitivne procese (takvi su tzv. kognitivni teoretiari) i naunika koji su skloni da iste pojave objanjavaju jednostavnijim procesima i mehanizmima" (takvi su asocijacionisti). Upo'reenje oekivanih i prispelih drai, utvrivanje razlike i konstatovanje novine su sloeni kognitivni procesi, koje samo korteks moe da obavi. Sokolov te ideje izraava fi ziolokim jezikom, te govori o impulsima koji anticipiraju znaenje afe rentnih signala". Nasuprot takvom nainu objanjavanja, Horn smatra da se promena u draima, razlike u draima, izostajanje drai itd. mogu objasniti na mnogo jednostavniji nain, pretpostavkom jednoastavnih ne uronskih mrea. Za otkrivanja novine ili razlike u draima nije potreban kognitivni proces komparacije, ve posebno struktuirane grupe neuro na, koji posao komparacije obavljaju na osnovu isto fiziolokih mehani zama. Takva jednostavna teorija, prema principu tedljivosti i Lojd -Morganovom kanonu tednje, ima prednost nad objanjenjima sa psiholoki sloenijim pretpostavkama iako princip jednostavnosti nije vie tako potovan u savremenoj psihologiji kao to je to nekad bio. Meutim, kao to smo ve istakli, Hornovi grafiki modeli mogu da objasne habituaciju na prosta fizika svojstva drai ali ne i sloenije oblike habituacije na smisaone (posebno verbalne) sadraje.
Sokolovljeva teorija iz 1970.g. Uporeenje Sokolovijevih i Hornovih objanjenja
n jenja

-'l

habituacije moe se shvatiti i na jedan ~. ^ TI * -i

U knjizi Nervni mehanizmi orijentacionog refleksa, koja je na ruskom izala 1970. god., a na egleski prevedena 1975. god., tampani su radovi Sokolova i njegovih brojnih saradnika, kao i nekoliko zapadnih neurofiziologa. U svom radu koji u toj knjizi (koji nosi naslov isti kao i ela knjiga) Sokolov je rezimirao radove svoje kole" i izneo novu te oriju habituacije orijentacionog refleksa. U istoj knjizi objavljen je i rad O. S. Vinogradove Hipokamp i orijentacioni refleks, u kome je ona izloila teoriju habituacije OR koja se u nekim detaljima razlikuje od Sokolovljeve teorije. U daljem izlaganju italac e se upoznati ne samo s jednim konkret nim naunim problemom, ve i sa jednim nainom miljenja u neurofizi ologiji. Sokolov daje dve vrste analize: mikro i makroanalizu. Ove ana., . . .. lie su, naravno, neurofiziolokeg karaktera. Mi, ',. ', . .
6

kroanahza se odnosi na izuavanje habituacije na neuronskom nivou, tj. vri se na osnovu izuavanja aktivnosti pojedinih neurona. 315

Mikro i makro- analiza

, .,

Makroanaliza se odnosi na izuavanje veih nervnih struktura koje uestvuju u procesu habituacije. Ona se tie meusobnih odnosa pojedinih veih nervnih struktura, odn. organizacije tih veih nervnih struk tura u funkcionalnu celinu. Videli smo da je orijentaciona reakcija prvenstveno reakcija na novinu drai. Sokolov i njegovi saradnici tragali su godinama za detektorima novine" u nevrnom sistemu. Ti detektori reaguju kad je dra nova, a pre staju da reaguju kada se ponavlja. Takvi neuroni detektori, pretpostavljalo se, vezani su za proces habituacije. Detektora novine (ili habituirajuih neurona) nema u aferentnim putevima, ni u kolenastom telu (cor pus geniculatum lateralis vizuelna relejna stanica). Vinogradova i Lindzi (Lidnsev) su 1966. g. nali takve neurone u vizuelnoj kori zeca (5%). Ali, neto kasnije Vinogradova je u hipokampusu nala 40% takvih habituirajuih neurona. Od tada hipokampus poinje da se razmatra kao jedna od najvanijih nervnih struktur a u procesu habituacije. U teoriji Sokolova najvanije nervne strukture koje uestvuju u procesu organizacije OR i pri njenoj habituaciji su sledee: kora velikog mozga, koja vri analizu svojstva spoljanjih drai i te informacije alje u hipokampus; hipokampus, koji sadri veliki broj neurona detektora novine, a po Sokolovljevoj teoriji on regulie funkcionisanje sledee dve nervne strukture koje igraju bitnu ulogu u organizaciji orijentacione reakcije (odn. panje); retikularne formacije srednjeg mozga, ija aktivacija dovodi do aktivacije itavog korteksa i organizacije orijentacione reakcije u razlii tim ranije pomenutim njenim manifestacijama; nespecifine strukture talamusa, koje, kada su razdraene, imaju umirujue, sinhronizujue dejstvo na koru velikog mozga, to dovodi do oputenog, a ne aktivnog budnog stanja. Dok retikularna formacija do vodi do opteg aktiviranja kore, ove nespecifine strukture talamusa ima ju suprotno dejstvo. Osnovna shema Sokolovljeve teorije na makro-nivou glasi: u hipokampusu se nalaze detektori za novinu. Kada je dra nova, hipokampus aktivira retikularnu formaciju, koja dovodi do pojave OR i aktiviranje kore. U isto vreme hipokumpus inhibira aktivnost nespecifinih sinhronizujuih struktura t alamusa, usled ega ne dolazi do ometanja aktivira nog stanja kore. Kada se jedna dra ponavlja, kada prestaje da bude nova, hipokampus prestaje da aktivira retikularnu aktivnost (usled ega izostaje OR), a u isto vreme aktivira nespecifine sinhronizuju e strukture talamusa, koje vode do oputenog budnog stanja kore. Opisaemo kako se ova dej stva ostvaruju na konkretniji nain. Ve smo istakli da se teorija Vinogradove u nekim aspektima razlikuje od Sokolovljeve teorije. Po njoj retikularna formacija, b ombardovana aferentnim implusima, normalno organizuje orijentacionu reakciju i aktivira koru. Meutim, kada dra prestaje da bude nova, tj. kada se ponavlja, hipokampus vri inhibitorno dejstvo na retikularnu formaciju i OR izostaje. Bitna razlika je, dak le, u sledeem. Po Sokolovu hipokam 316

pus aktivira retikularnu formaciju, koja organizuje OR, a po Vinogrado voj hipokampus inhibira retikularnu formaciju kada je organizam draen repetitivnim draima. U svakom sluaju, optije gledano, u procesu ha bi tuacije OR kod viih organizama bitne su nervne strukture: kora ve likog mozga, koja vri analizu informacija, hipokampus koji identifiku je" nove i stare drai, i retikularna formacija koja organizuje OR. ,.., ,. Kao to smo ve nagovestili, u af erentnim pute. . , , , i / , , i Mikroanahza

vima, kolenastom telu (corpus gemculatum la teralis) i kori se obrauju dobijene informacije, ili preciznije reeno, detekcija pojedinih svojstava. I Sokolovljeva teor ija spada meu one mo derne teorije koje smatraju da su svojstva spoljanjih drai (pojedini pa rametri spoljanjih drai) predstavljena razdraenjem razliitih neurona, tj. da su pojedina svojstva spoljanjih objekata kodirana specifinim neu ronima, ili, da upotrebimo ustaljen izraz koji i Sokolov koristi da su kodirana rednim brojem kanala. Ova ideja odavno je bila prihvaena u pojedinim ulnim oblastima. Sokolov (1981, str. 6) ukazuje na opaanje lokaliteta na koi, kao i visine tona. Kada se dra premeta sa jednog mesta koe na drugo, razdraenje prelazi sa jednih na druge aferentne neurone. (Ovom bismo mogli dodati da su razliiti kvaliteti kone osetljivosti, razne vrste dodira i bola, toplo i hladno, predstavljene, po svoj prilici, razliitim vr stima senzornih vlakana koja polaze od razliitih vrsta ulnih organa.) Visina tona po teoriji mesta zavisi od mesta na bazilarnoj membrani koje maksimalno vibrira. Sa tih mesta odlaze posebni neuroni koji stiu na razliita mesta slune kore velikog mozga. Ove ideje se danas upotavaju te se tvrdi da se svako svojstvo spoljanjih predmeta prevodi u razdraenje specifinih neurona -detektora. Uzmimo jedan primer. Kao to smo videli, po teoriji mesta visina tona kodirana" je mestom maksimalne vibracije na bazilarnoj membrani pua i, dalje, specifinim neuronima koji sa tog mesta polaze. Ali, jaina tona obino se objanjavala brojem impulsa koje nerv sprovede u jedi nici vremena ili brojem nevrnih vlakana koja istovremeno pale". Meu tim, sada se smatra da je i intenzitet kodiran rednim brojem neurona", tj. da su izvesni intenziteti drai predstavljeni" jednim neuronima, a drugi intenziteti drugim neuronima. Kada se menja intenzitet drai, me -nja se i neuron koji je maksimalno razdraen. Ova poslednja reenica nam nagovetava jedno statistiko stanovite; Sokolov usvaja tezu da jedno svojstvo spoljanjih drai razdrauje jednu grupu neurona, ali da su pri tome neki neuroni maksimalno razdraeni, a drugi manje. Prema to me, kada se menja intenzitet tona, menja se i neuron maksimalno raz draen (Sokolov, 1981, str. 6). Ovakvo shvatanje o kodiranju pojedinih svojstava spoljanjih drai specifinim neuronima -detektorima odnosi se, kao to smo rekli, na sva svojstva drai: kvalitet, kvantitet, pa ak i tako sloena svojstva objekata kao to je brzina pokreta, vremenski interval izmeu dve drai, sloenost drai. Godine 1970. Sokolov je usvojio metodu Hornovih grafikih mode la. Empirijska istraivanja pokazuju da pojedini neuroni reaguju na spe cifina svojstva drai na odreen intenzitet, vremenski interval itd. Na toj empirijskoj osnovi zasniva se imaginacija naunika koja zamilja nervne mree koje mogu da vre detekciju pojedinih svojstava drai. Dakle, 317

kao i kod Horna, grafiki modeli Sokolova imaju samo indirektnu i udaljenu empirijsku zasnovanost. Njihova je vrednost u tome to se pokazuje da je mogue zamisliti kodiranje intenziteta, vremenskog intervala ili nekog drugog prostog ili sloenog svojstva spoljanjih objekata. Kao to smo rekli komentariui Hornove grafike modele, mogue je zamisliti i drugaiji model za kodiranje jednog istog svojstva. Dajemo jedan takav grafiki model za kodiranje intenziteta drai, koji je drugaji i detaljniji od ranije prikazanog Hornovog modela (slika 9). S je spoljanja dra; i vi sina stuba grafiki predstavlja intenzitet drai. Pojedini ne uroni su predstavljeni trouglovima. Pored toga to svojim aksonom prenosi razdraenje dru gim nervnim elijama, svaki od n neurona ima inhibito<rne kolateji ralne neurone (inhibitorne siJ |_ napse oznaene su crnim krui ima) koji se zavravaju na su slika 9 sednim neuronima. Neuron 4 na vrhu niza nije inhibiran ni jednim drugim neuronom, a on sam alje inhibitorne kolaterale ka svim drugim neuronima u mrei. Neuron l prima najvie inhibitornih kolaterala. Dra S toliko je intenzivna da aktivira neuron l i 2, dok neuroni 3 i 4 ostaju neaktivirani. Prema tome, intenzitet S bi prenosila dva nervna vlakna (l i 2) da nije lateralne inhibicije. Razdraeni neuron 2, pored toga to alje impulse svojim aksonom, akti vira i lateralne inhibitorne veze koje inhibiraju neuron 1. Otuda je intenzitet S prenoen samo jednim neuronom i jednim nervnim vlaknom broj 2. Sa desne strane je prikazana merena aktivnost neurona (broj akcionih potencijala). Kao to vidimo, pretpostavlja se da e se registro vati aktivnost samo jednog neurona, neurona broj 2 (1975, s. 220). Izvesna elektrina merenja neuronske aktivnosti ukazala su da i vremenski interval moe biti kodiran specifinim neuronima (rednim brojem neurona). Na slici 10 je prikazano kako je Sokolov zamislio neuronsku mreu koja bi mogla da kodira vremenski interval izmeu dve drai rednim brojem neurona".

Slika 10

318

Sa leve strane prikazan je vremenski interval izmeu dve drai (ta nije uzastopna davanja iste drai), oznaen kao ta. Dra aktivira neuron prikazan na levoj ivici grafikog modela; taj neuron u isto vreme aktivi ra neurone O, l, 2, 3 i 4. Ali, to za aktiviranje neurona l 4 nije dovoljna dra. Oni moraju biti dodatno razdraeni, i tek ta sumacija razdrae -nja moe da dovede do njihovog aktiviranja (do akcionih "potencijala). Neuron, O, pored toga to normalno pali, alje povratna, rekurentna vlak na ka svakom od neurona iz mree. Ta su vlakna razliite duine i ona stiu do svog cilja sa razliitim zakanjenjem ti, t2, ta i t4. Neuron e paliti samo ako se vremenski poklopi direktno draenje sa tim povratnim draenjem. U datoj shemi takvo poklapanje posto ji kod neurona 3: vremenski interval izmeu dva draenja poklapa se sa vremenom zakanje nja povratnog nervnog impulsa (ts); draenja se sumiraju i neuron ts pali. To se vidi na desnom delu grafikona. Na taj nain odreeni vremenski in terval kodiran je rednim brojem neurona (1975, str. 222). Vremenski interval izmeu dve drai je svakako sloeno svojstvo spolajnjih drai. Sokolov je zamislio hipotetske nervne mree koje mogu da kodiraju i druga sloena svojstva drai. Naveemo samo jo jjedan primer koji se odnosi na kodiranje sloenosti drai. Pod ovom se podrazumeva istovremeno davanje dve drai npr. jedn e sv etlo sn e i jedn e zvu n e d rai. Emp irijsk i nalazi p ok azu ju da odreeni neuroni -detektori reaguju samo kad su obe drai date isto vremeno, a ne i kada je izloena samo jedna dra. Za ovu vrstu kodira nja Sokolov je zamislio sledeu neuronsku mreu (1975, str. 224): Svetlosna dra aktivira neuron S, a ovaj alje impul se ka detektoru sloenosti L>S Meutim, inhibitorni neuron I vri staln u inhibici-ju nervnog puta koji vodi od neurona S ka neuronu L) s. Zato kada se izloi samo jednostavna dra S, neuron Ds nee biti aktiviran. Ali, stvari se menjaju, kada se istovremeno izloi jedna zvuna dra. Ona drai neuron Z koji vri Slika 11 inhibitorno dejstvo na inhibitorne puteve koje aktivira neuron I, odnosno vri inhibiciju. Na taj nain se inhibicije oslobaa put neurona S do neurona D s, te ovaj poslednji biva aktiviran. Tako dolazi do toga da neuron-detektor sloenosti pali samo kada se istovremeno daju dve drai, svetlosna i zvuna, a ne pali kada se izlae samo jedna dra, svet -losna ili zvuna. Naravno, mogue je zamisliti i drugaiju nervnu mreu za otkrivanje sloenosti drai; Horn je predloio jednu takvu neuronsku mreu, ali ovde neemo ulaziti u taj alternativni predlog. U prethodnom izlaganju dali smo primere Sokolovljeve mikroanalize neuronskih procesa koji su znaajni za orijentacionu reakciju i njenu habituaciju. Ta analiza poiva na danas iroko rasprostranjenom shvata nju o detekci ji pojedinih svojstava drai posebnim neuronima -detektorima. No, treba rei da to shvatanje Sokolov jo uvek smatra teorijskom pretpostavkom, za koju 1981. g. pie da jo uvek nema valjanih pouz danih eksperimentalnih potvrda" (1981, str. 5). 319

Videli smo da je u prvoj verziji Sokolovijeve teorije model drai bio centralni pojam teorije i da je model drai bio lociran u kori velikog mozga. Godine 1970. rasprava o modelu drai je vrlo oskudna. Jo se uvek pretpostavlja da se on formira u kortekstu. Mikr oanaliza tog pojma raspolae samo sledeim turim i neodreenim podatkom: ako se jedna dra vie puta ponavlja, izvesna grupa neurona u kori potencirae, pojaae svoju aktivnost, dok e je drugi neuroni smanjiti. Taj podatak se mqe tumaiti stvaranjem j ednog relativno trajnog traga u nervnom sistemu, koji olakava opaanje date drai (ili objekta) i koji, zapravo, predstavlja neuroloku osnovu modela drai. Vinogradova, kao to emo videti, u veoj meri koristi pojam kortikalnog modela drai. Meutim, 19 81. g. Sokolov ckspicitno premeta model drai u hipo kampusu: . .. neuralni model drai izgrauje se paralelno na velikom broju integrativnih neurona hipokampa . . .'' (1981, str. 35). Da bismo ovo tvrenje shvatili, potrebno je da prethodno prouimo m ikro i makroanalizu hipokampusa. Istakli smo ve da je u hipokampusu veliki broj nabituira posle ponavljanja drai (1015 ponavljanja). Po miljenju Sokolova i Vinogradeve, za habituaciju je naroito zna ajan dorzalni deo hipokampusa, oznaen kao CAs. U dozralnom hipo kampusu 80% neurona reaguje podjednako na razliite drai, koje dolaze sa razliitih delova tela (razliitih receptorni h povrina). Sokolov iz takvih podataka izvlai sledee zakljuke. 1) Svaki neuron (piramidalni neuron) dorzalnog hipokampa (CAs) povezan je sa vie neurona razliite modalnosti, koji dolaze iz korteksa. Moe se rei", kae Sokolov (1981, str. 31), da svaki neuron hipokampa poseduje univerzalno iroko receptivno polje, koje u sebe ukljuuje ce lokupnu receptivnu povrinu ivog bia." Ka svakom neuronu dorzalnog hipokampiusa konvergiraju brojni neuroni -detektori, koji polaze iz svih senzitivnih zona tela, pa se tako na svakom piramidalnom neuronu dor zalnog hipokampa reprodukuje univerzalno receptivno polje organizma. Svako svojstvo drai, bilo koje modalnosti, predstavljeno je na hipokam palnim neuronima polja CTs. Otuda izlazi da svaki taj neuron ima ogro man broj sinaptikih veza sa neuronima -detektorima. Jedno svojstvo spoIjanjeg objekta predstavljeno je jednom sinaptikom vezom na svakom CAs neuronu. Sloen objekat, koji ima sklop razliitih svojstava, pred stavljen je jednom matricom s inaptikih kontakata, naravno razliitog lo kusa. Kad se dra promeni, drugi neuron -detektor biva aktiviran i drugo mesto, drugi sinaptiki lokus na piramidnim neuronima hipokampusa bi va aktiviran. (Ovaj poslednji opis nalazi se eksplicitno u Sokolovlje vom delu iz 1981. g.) 2) Piramidalni neuroni dorzalnog hipokampusa (CAs) podjednako pale na sve drai na drai razliitih modaliteta, razliitog kvaliteta i inten ziteta itd. Neuroni u drugim delovima hipokampusa (CAi) reaguju spe cifinije reaguju na s pecifine drai i reaguju specifinim reakcijama. Meutim neuroni u CAs zanemaruju razlike u draima razlike u mo dalitetu, kvalitetu, intenzitetu itd. Za njih je neto drugo bitno: da izdvo je drai koje su nove i one koje se ponavljaju. Jedino na razliku u novi ni oni reaguju razliito, kao to emo detaljnije videti.
320

Hipokampus i habituacija ne urO naJ koji reaguje na novinu drai i koji se mikroanaliza , . . . . , to J ,. . j / l n 1C

3) Spontana aktivnost hipokampusa je snana i dugotrajna. Po recima Vinogradove (1970, 1975) hipokampus je filter koji proputa novo, a zadrava staro. Dalja mikro-analiza hipokampa otkriva da se u dorzalnom delu (CAs) nalase dve grupe neurona. da dejstvuje (dakle, kada je nova), A neuroni reaguju poveanjem svoje aktivnosti. Meutim, posle 1015 ponavljanja njihova aktivnost opada i izjednauje se sa spontanim nivoom aktivnosti. Te neurone Sokolov je nazvao detektorima novine. Proces ha-bituacije kod sloenih organizama i oveka odigrava se upravo na tim neuronima. Ako se dra bilo u kom pogledu promeni, A neuroni e se ponovo aktivirati. S promenom drai, menja se neuron -detektor, a time se menja i lokus kontakta u postsinaptikom prostoru hipokampalnih neurona. Dok je prvi lokus habituiran, ovaj drugi lokus sinaptikog kontakta nije. Otu da dolazi do dishabituacije, do prestanka habituacije i ponovnog javlja nja OR. Ovo shvatanje je suprotno iroko shvaenom teorijskom stanovi tu Tompsonove teorije dva faktora. Poto je prestanak aktivnosti A neurona bitan momenat procesa ha bituacije, zapitajmo se kakva je celularna i fizioloka priroda tog procesa. Dok su brojni zapadni naunici (Tompson, Kendel Kandel Farel Farrel, da spomenemo samo neke) smatrali da se habituacija sastoji u posebnom sinaptikom, tanije reeno presinaptikom procesu (smanjene vero vatnoe luenja transmiterskih supstanci iz presimpatinih vezi kula (kesica), dotle Sokolov (1970, 1981) sutinu habituacije svodi na pro ces inhibicije, i to aferentne kolateralne inhibicije. Aferentna vlakna imaju kolaterale kojima idu paralelni impulsi. Ti impulsi su inhibitorne prirode. Ponavljanje drai dovodi do gomilanja inhibitornog potencijala i ovaj na kraju sputava ekscitornu aktivnost neurona. Sokolovljev grafiki model sutine habituacije, odnosno kolateralne aferentne inhibicije izgleda kao to je prikazano na slici 12 (1975, str. 229). Na grafikonu vidimo tri neurona. T o s u gl a vni p i r a mi r al ni n eur o n i dva bona, kolaterna, koja su spoje na inhibitornim interneuronima (meuneuronima) sa glavnim hipokam -palnim piramidalnim neuronom. Do ovog poslednjeg dolaze aferentni impulsi putevima l i 2. U grafikonu se pr et po st avl j a d a j e naj pr e a kt i van put 1. Dvostrukim krugom pokazana je potencijacija sinapsi glavnog hipo-kampalnog neurona. Ali, u isto vre- me ko l at er al a dr ai Slika 12 i nt er neur on, i kao to je dvostrukim krugom nazna eno, i ta sinapsa se sve vie potencira sa ponavljanjem. Meutim, taj in terneuron ima inhibitorno dejstvo na glavni neuron. Sa ponavljanjem je
21 Psihologija uenja

A i I neuroni 1) Aktivirajui A neuroni. Kad bilo koja dra poinje

321

Deo prvi
POJAM UENJA

KLASINO I LAIKO SHVATANJE UENJA Nedostaci tradicionalnog shvatanja uenja i savremeno poi manje uenja JEDNA POTPUNIJA MODERNA ODREDBA POJMA UENJA Uenje je relativno trajna promena ponaanja individue Uenje je progresivna promena Uenje je rezultat prethodne aktivnosti individue DALJA DISKUSIJA POJMA UENJA Promena ponaanja individue" ili promena indi vidue koja pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenom naanju" Promena u individui" se odnosi na promenu u nervnom sistemu Uenje je relativno specifina promena individue" NEBIHEJVIORISTICKA DE FINICIJA POJMA UENJA Maslov: iskustveno uenje 7 Roders: doivljajno i kognitivno uenje Kako da se dovljajno uenje uvede u pojam uenja Kratka rekapitulacija dosad anje diskusije

16 17 18 19 19 21 25 se po 25 28 28 29 30 31 33 35 36 36 37 38 42 43 44 45

LOGICKO- METODOLOSKI STATUS POJMA UENJA Uenje kao interveniua varijabla Radnja ili akt uenja Uenje kao hipotetiki konstruk t DODATAK 1: UENJE I KOGNITIVNA OBRADA INFORMA CIJA" _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ DODATAK 2: UENJE I PAMENJE Logika analiza uenja i pamenja Operaciona razlika uenja i pamenja

POJAM UENJA

U ovom poglavlju baviemo se odreivanjem pojma uenja. Kao to emo videti, to ba nije sasvim jednostavan intelektualni posao. Pojam uenja se u psihologiji vremenom menjao. Uenje danas ire shvatamo nego to su ga shvatali introspektivni psiholozi krajem prolog i poet kom ovog veka. Takoe, laiko shvatanje uenja se u izvesnoj meri raz likuje od onog koje nalazimo u savremenoj psihologiji, mada neke podudarnosti postoje. Precizno odreenje pojma uenja pomoi e nam pri odluivanju da li neki fenomen treba ili ne treba da svrstamo pod pojam uenja. Zato je normalno da knjigu o psihologiji uenja zaponemo definisanjem poj ma uenja. italac e tako na najoptiji nain upoznati vrstu fenomena kojima se u ovoj knjizi bavimo. Ali, mogu se postaviti pitanja: Na osnovu kojih podataka i na osnovu kojih principa vrimo definisanje pojma uenja? Cime se rukovodimo kada pokuavamo da damq definiciju poj ma uenja? Kao i mnogi drugi psiholoki pojmovi tako i pojam uenja ima poreklo u svakodnevnom govoru. Zato emo i mi posvetiti panju znaenju pojma uenja u govoru obinih ljudi. Ali, to nije jedini izvor znaenja savremenog naunog pojma uenja. Naunici su otili korak dalje od tog svakodnevnog znaenja, koje je, istaknimo to, raznovrsno i ponekad, principijelno gledano, nedosledno. Naunici su, drugim recima, poli od, ali i prevazili, jezike navike, koje su, dodajmo to, u razliitim jezicima verovatno razliite. Kada dananji psiholog pokuava da odredi pojam uenja, on ima u vidu mnotvo utvrenih fenomena koje danas psiholozi smatraju pojavama uenja i pokuava da u njima nae ono to je opte i zajedniko. Ali, na osnovu ega su psiholozi odreivali koje fenomene treba svrstati pod pojam uenja, a koje ne? To je sutinsko pitanje. Na ovo pitanje nije lako dati jasan i precizan odgovor. Moemo da predloimo ovakav globalan odgovor: Na osnovu decenija (uskoro e biti 10 decenija) razmiljanja i istraivanja, poavi svakako od svako dnevnog znaenja pojma uenja i pamenja (istorija ova dva pojma je usko povezana), psiholozi su postepeno izgraivali dananji pojam ue nja. Iako taj pojam moe da iznenadi i da se ne dopada obrazovanim la icima, on ima svoje principijelno opravdanje, kao to e se, nadam se, italac uveriti u toku izlaganja u ovom poglavlju. Drugim recima, elim 15

da istaknem da u odreivanju pojma uenja ima izvesne proizvoljnosti, izvesne prethodne semantike odluke, bolje rei, niz semantikih odluka, koje su doneli brojni psiholozi uenja u spomenutom skoro stogodinjem razvitku psihologije uenja i pamenja. Dananji psiholog .uenja ve zna" koji su glavni fenomeni uenja. On pokuava, kao to smo rekli, da nae ta je svim tim fenomenima zajedniko, te daj tako doemo do poj ma uenja. Tako definisan pojam uenja moe korisno da poslui pri od luivanju da li neki novi fenomen treba svrstati pod pojam uenja, ita lac e ovakvu logiku stvari" upoznati ve u ovom poglavlju, a takoe i u nekim kasnijim poglavljima. Naravno, vremenom se pojam uenja moe izmeniti proiriti, a moda i suziti. To zavisi kako od novih sa znanja tako i od novih, moda, preciznijih semantikih analiza. Napome nimo i to da psiholozi obino pokuavaju da daju jednu empirijsku definiciju" pojma uenja, tj. da daju definiciju koja se ne uplie u razliita teorijska razmatranja o uenju, te bi otuda -bila prihvatljiva za veinu psihologa, ako ne ba za sve. Ovde emo, takoe, nastojati da damo takvu empirijsku" definiciju pojma uenja. Treba na poetku istai da ima psihologa koji ne smatraju da se treba mnogo muiti oko jedne dobre definicije pojma uenja. Tako, na pri mer, psiholog Kling (Kling) u reviziji uvene Vudvortove i losbergove Eksperimentalne psihologije (Woodworth and Schlosberg, 1971) smatra da je o uenju bolje misliti kao o naslovu za niz poglavlja u jednom udbeniku, nego kao o opisu jednog psiholokog procesa". U tom sluaju, nastavlja Kling, moemo uenje da definiemo kao opti termin kojim su obuhvaeni efekti razliitih obrazaca (tj. idea lizovanih shema i dijagrama koji rezimiraju bitne operacije ili procedure" str. 535), itaocu moe vie da se dopadne ovakav postupak. Meutim, nae je uverenje da je ipak korisno pokuati da se nae ono to! je zajedniko u svim obras cima" uenja, iako taj pokuaj sadri izvestan stepen semantike proiz voljnosti, a, pored toga, kao to e italac ubrzo videti, nije ni malo jed nostavan. znaenjem pojma uenja i znaenjem toga pojma u klasinoj introspek tivnoj psihologiji. Pokuaemo, zatim, da pokaemo kako je taj pojam uenja suvie uzak. Daemo zatim jednu standardnu savremenu defini ciju pojma uenja i detaljno je obrazloiti. Tu bismo mogli da stanemo. No, mi emo pokuati da detaljnije analiziramo logiko -metodoloku strukturu" pojma uenja i da na izvestan nain poboljamo standardnu' odredbu uenja, proirujui pojam uenja i na oblast subjektivnog do ivljavanja.
Kratak Dlan izlaganja * ^ *
Ovde emo na JP re dati definici J u PJ ma uenJ a koja je u skladu sa naj eim svakodnevnim

KLASINO I LAIKO SHVATANJE UENJA

Najee laiko i klasino psiholoko poimanje uenja se u velikoj meri poklapaju. Prema tom tradicionalnom i uem shvatanju, uenje sa dri sledee karakteristike: ono je svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost; cilj te aktivnosti je sticanje znanja i vetina; uenje je najee vezano za ponavljanje. 16

Uenik ili student koji sedi za knjigom" i koji uz ponavljanja po kuava da razume i zapamti ono to ita predstavlja prototip oveka koji ui. Roditelji, uenici, studenti najee imaju u vidu takvu aktiv nost kada govore o uenju. Kod uenja motornih vetina onaj koji ui najpre paljivo posmatra demonstraciju radnje koju treba da naui; ta demonstracija je praena nekad i verbalnim opisom radnje. To posma tranje je, dalje, praeno pokuajima da se radnja samostalno izvede. Izvoenje radnje prati instruktorova ocena ili samoocena o uspenosti i valjanosti izvedene radnje. Posmatranje, samostalno izvoenje radnje i ocena valjanosti ponavljanju se sve dok se moto rna vetina ne izvede na zadovoljavajui nain. I ovde su svest, namera, usmerenost cilju (sticanje vetine) i ponavljanje bitne karakteristike psiholokog procesa. Neki visokoobrazovni intelektualci pretpostavljaju da je kod ljudi uenje vezano za miljenje i inteligenciju. Seam se jednog javnog skupa kada se jedan veoma obrazovan naunik iz druge naune discipline zaprepastio kad je uo da psiholozi zapamcivanje besmislenih slogova u laboratoriji nalzivaju uenjem. Za njega je to bilo bubanje", ali ne uenje. Psiholozi takvo uenje nazivaju mehaniko uenje, ali ipak uenje. Pro cesi koji se odigravaju pri uenju iz knjiga su raznovrsni; oni su obino meavina mehanikog uenja (zapamivanja") i viih intelektualnih procesa (miljenja, razumevanja). Nekad pretee jedan proces (npr. pri ita nju filozofske literature), drugi put drugi (npr. pri uenju anatomije ili sistematike biljaka i ivotinja). Uoimo kako su u prethodnim opisima pojmovi uenja, pamenja i miljenja usko povezani. Uenje nije miljenje i nije pamenje, ali je usko povezano sa ovim procesima. Kako? to emo kasnije videti. Navedena odredba uenja za savremenog psi meno poimanje uBenja suvie uska. Za skoro sto godina postojanja naune psihologije uenja i pamenja, kao to smo ve rekli, pojam uenja je dobio ire znaenje. Uenje proima skoro svaku ovekovu aktivnost. Covek ne stie samo nova saznanja i vetine ve ui kako da ui i pamti, kako da reava probleme, tj. kako d a misli; opaanje objekata i drugih osoba u velikoj meri zasniva se na prethodnom iskustvu; ovek stie nove motive, vrednosti i u tom sticanju uenje ima znaajnu ulogu; na osnovu iskustva, emocije se vezuju za druge ljude, objekte, principe; brojne osob ine (crte) linosti se ue ili bar uenje ima znaajnu ulogu u njihovom nastanku; neki savremeni psiho lozi smatraju da su neki psihiki poremeaji, u stvari, pogreno naueni naini ponaanja i doivljavanja, a da njihovo leenje u sutini predstav lja sticanje (uenje) novih, adaptivnih naina ponaanja. Ukratko, skoro svaki deli", svaka komponenta ovekove aktivnosti, kao i ono jedinstvo 1 celina, koju svaki ovek predstavlja, zasnovani su dobrim delom na uenju. Uenje postaje sinonim sa nizom klasinih psiholokih termina, kao to su: Sticanje, Praksa, Vebanje, Iskustvo. ak i uticaj spoljanje sredine" i uticaj socijalne sredine" u izvesnoj meri pretpostavljaju proces uenja. Na primer, socijalna sredina obino deluje tako to podstie iz vesne aktivnosti, to neke radnje nagrauje, a druge kanjava. Takve podstaknute aktivnosti, nagraivane ili kanjavane radnje, dovode do promena u kasnijoj aktivnosti individue, a te promene, kao to emo vi deti, nazivamo uenje.
2 Psihologija uenja J7

- holo *a T Vedan t sigu fn sedostatf ona *

Na osnovu razmatranja, kao to su prethodna, psiholozi daju iru, obuhvatniju definiciju pojma uenja, koja, naravno, obuhvata ve opi sanu klasinu odredbu pojma uenja. Jednostavna i esta definicija poj ma uenja glasi:
Uenje je promena u aktivnosti individ ue koja je rezultat ranijeg iskustva.

Ova jednostavna odredba ima izvesne nedovoljnosti, koje emo za koji as upoznati. Ali, pre nego to damo potpuniju savremenu odredbu pojma uenja, pozabaviemo se i nekim znaenjima pojma uenja u sva kodnevnom govoru. Naime, i opisano ire znaenje pojma uenja ire znaenje pojma ue - nalazi se u svakodnevnom govoru, bar u naem nja u svakodnevnom jeziku. Naveemo nekoliko primera iz kojih se govora vidi da obian ovek pod uenjem ne podrazu meva samo sticanje zn anja i motornih vetina. U svakodnevnom opticaju su sledee raznovrsne upotrebe reci nau iti. Za dete i odraslog oveka kaemo da je od malih nogu nauio da se bori za ostvarenje onog to eli; za drugu decu kaemo da su ih rodi telji nauili da plaem i drugim oblicima ucenjivanja postiu svoje ci ljeve. Za razmaenu decu koja su uvek imala sve to su elela i uvek postizala samo uspehe kaemo da nisu nauila da podnose poraze, ne uspehe, ograniavanja. Nekad se konstatuje da su neki uenici u koli stekl i izvesna znanja, ali da nisu nauili da misle. Podsetimo se fraze koja poinje onim nauiu ja njega . . ." koju obino izgovaraju roditelji i drugi vaspitai. Nastavci te fraze su veoma raznovrsni i ukazuju kako iroko svakodnevni govor poima uenje. Nauiu ja njega. . ." da ne lae, da ne smeta starijima, da prvo promisli pa kae, da se krivo ne ku ne, da ne plae za bilo ta, da dri re itd. U navedenim izrazima svako dnevnog govora (u naem jeziku) pod uenjem se podrazumeva sticanje izvesnih optih naina ponaanja, izvesnih crta linosti, socijalnih sta vova, intelektualnih i radnih navika i vetina itd. Ukratko, u takvoj upo trebi termina uenje je neto vie od sticanja znanja i motornih vetina.

JEDNA POTPUNIJA MODERNA ODREDBA POJMA UENJA

Naveli smo jednu jednostavnu i kratku modernu definiciju pojma uenja, kojom se neki psiholozi zadovoljavaju, ali drugi smatraju da ona nije dovoljno precizna. Neto potpunija odredba pojma uenja, koja se esto nalazi u udbenicima, glasi ovako: Uenje je relativno trajna i progresivna promena ponaanja indivi due koja je rezultat prethodne aktivnosti individue. Nekad se umesto poslednje fraze kae: koja je rezultat prethodnog Iskustva, ili Vebanja, ili Prakse. Svi ovi termini imaju u sutini srodno znaenje. Diskutovaemo sad pojedine odredbe iz date definicije pojma uenja. 18

Na osnovu razmatranja, kao to su prethodna, psiholozi daju iru, obuhvatniju definiciju pojma uenja, koja, naravno, obuhvata ve opi sanu klasinu odredbu pojma uenja. Jednostavna i esta definicija poj ma uenja glasi:
Uenje je promena u aktivnosti individue koja je rezultat ranijeg iskustva.

Ova jednostavna odredba ima izvesne nedovoljnosti, koje emo za koji as upoznati. Ali, pre nego to damo potpuniju savremenu odredbu pojma uenja, pozabaviemo se i nekim znaenjima pojma uenja u sva kodnevnom govoru. Naime, i opisano ire znaenje pojma uenja Sire znaenje pojma n6e- nalazi se u svakodnevnom govoru, bar u naem nia u svakodnevnom ., T , ti.,. ..... govor jeziku. Navescemo nekoliko primera iz kojih se vidi da obian ovek pod uenjem ne podrazu meva samo sticanje znanja i motornih vetina. U svakodnevnom opticaju su sledee raznovrsne upotrebe reci nau iti. Za dete i odraslog oveka kaemo da je od malih nogu nauio da se bori za ostvarenje onog to eli; za drugu decu kaemo da su ih rodi telji nauili da plaem i drugim oblicima ucenjivanja postiu svoje ci ljeve. Za razmaenu decu koja su uvek imala sve to su elela i uvek postizala samo uspehe kaemo da nisu nauila da podnose poraze, ne uspehe, ograniavanja. Nekad se konstatuje da su neki uenici u koli stekli izvesna znanja, ali da nisu nauili da misle. Podsetimo se fraze koja poinje onim nauiu ja njega . . ." koju obino izgovaraju roditelj i i drugi vaspitai. Nastavci te fraze su veoma raznovrsni i ukazuju kako iroko svakodnevni govor poima uenje. Nauiu ja njega. . ." da ne lae, da ne smeta starijima, da prvo promisli pa kae, da se krivo ne ku ne, da ne plae za bilo ta, da dri re itd. U navedenim izrazima svakodnevnog govora (u naem jeziku) pod uenjem se podrazumeva sticanje izvesnih optih naina ponaanja, izvesnih crta linosti, socijalnih sta vova, intelektualnih i radnih navika i vetina itd. Ukratko, u takvoj upo trebi te rmina uenje je neto vie od sticanja znanja i motornih vetina.

JEDNA POTPUNIJA MODERNA ODREDBA POJMA UENJA

Naveli smo jednu jednostavnu i kratku modernu definiciju pojma uenja, kojom se neki psiholozi zadovoljavaju, ali drugi smatraju da ona nije dovo ljno precizna. Neto potpunija odredba pojma uenja, koja se esto nalazi u udbenicima, glasi ovako: Uenje je relativno trajna i progresivna promena ponaanja indivi due koja je rezultat prethodne aktivnosti individue. Nekad se umesto poslednje fraze kae: koja je rezultat prethodnog Iskustva, ili Vebanja, ili Prakse. Svi ovi termini imaju u sutini srodno znaenje. Diskutovaemo sad pojedine odredbe iz date definicije pojma uenja. 18

1. Uenje je relativno trajna promena ponaanja individue Svojstvom trajnosti uenje se razlikuje od drugih promena ponaa nja za koje je karakteristino da su privremene ili.kratkotrajne. U osnovi privremenih promena lee inioci, kao to su: poviena motivacija, dobro raspoloenje, elan za rad (pozitivni inioci), ili u mor, bolest, alkoholisanost itd. (negativni inioci). Dovoljno je nekad pustiti da proe izvesno vreme pa da se dejstvo tih inilaca izgubi, a ponaanje vrati na normalni nivo". Promene u ponaanju individue koje vezujemo za uenje su dru gaije prirode; one nisu prolazne prirode, one za sobom ostavljaju iz vestan trag. Uenje se definie kao relativno trajna promena ponaanja individue, i to zato to promene nastale uenjem ne moraju da budu veite. Ono to je jednom naueno nekad se zaboravlja. Zato govorimo o relativno trajnim promenama. Meutim, nekad su promene nastale uenjem veoma trajne, a nekad traju itav ivot. Zato bi trebalo govoriti da se uenje karakterie trajnim ili relativno trajnim promenama u ponaanju indi vidue. To je prvi predlog za ispravku definicije koju ovde diskutujemo. Koliko treba da su trajne promene koje nazivamo uenjem? Jedin stvenog odgovora nema. Promene nekad traju godinama, nekad meseci ma, nekad samo nekoliko dana ili asova. Neki primitivni oblici uenja, kao to su s enzitizacija ili habituacija, mogu se sastojati u promenama ko je traju svega nekoliko asova, pa ak i krae. Pored toga, bolest, hro - nini umor ili promena raspoloenja mogu da traju dugo i da izazivaju promene u ponaanju koje su trajnije nego upravo op isane. No, bez obzira na to, kriterijum trajnosti nasuprot privremenosti promena pogaa jedno bitno svojstvo uenja. Kod privremenih promena (dejstvo umora, alkohola, elana za rad) promena traje koliko i inilac koji ih izaziva. Po prestanku dejstva tih inilaca ponaanje se vraa na normalu". Kod ue nja promene traju izvesno vreme, nekad kratko, nekad dugo, nakon aktivnosti koja ih je proizvela. To je bitna karakteristika! uenja. 2. Uenje je progresivna promena Progresivnost je viesmisleni termin. On moe da ima bar tri zna enja: a) U evaluativnom smislu progresivnost oznaava usavravanje i ve u adaptivnu vrednost. Odavno su psiholozi isticali adaptivnu vrednost uenja, kakq, kod ljudi tako i kod ivotinja. Sve vie vrste karakterie modifikacij a ponaanja na osnovu iskustva. U promenljivoj sredini usta ljeni i uroeni naini ponaanja (instikti) nisu uvek dovoljni; menjanje ponaanja na osnovu prolog iskustva je nekad nuan uslov uspenog pri lagoavanja izmenjenim uslovima sredine. Uenje je, prema tome, evoluciona tekovina od izvanrednog adaptivnog znaaja. U psihologiji tu ideju prvi su snano istakli funkcionalisti. Moderni etolozi i psiholozi ko ji su pod njihovim snanim uticajem danas istiu tu adaptivnu vrednost uenja i smatraju njegovom bitnom karakteristikom. ovekovo prilago avanje sredini i menjanje sredine tako da slui njegovim ciljevima je najvii izraz te adaptivne funkcije. Meutim, ne moe se rei za svaki sluaj uenja da je progresivan u ovom smislu. ak i ovek' ne stie s amo dobre ve i pogrene, neadaptivne naine ponaanja. Klinika praksa psi v 19

hologa i psihijatara nam to svakodnevno potvruje. Pod nepovoljnim okolnostima ljudi stiu ponaanja koja ih ne unapreuju, ve unazau ju. Otuda se ne moe tvrditi da je progresivnost u evaluativnom smislu nuna karakteristika uenja. b) Progresivnost moe da oznaava prosto kvantitativno poveanje, kvantitativni rast neke tendencije ponaanja. Takav kvantitativni rast je rezultat sumacije, akumulacije promena koje nastaju u toku uenja, od nosno u pojedinim pokuajima. Kod nekih oblika uenja, naroito niih oblika uenja, kao to je uslovljavanje, postupni kvantitativni rast je uobiajena pojava. Ponekad se to svojstvo uzima kao kriterij um da li jednu pojavu treba da shvatimo kao oblik uenja ili ne treba. Takav je sluaj kod tzv. klasinog (Pavlov Ijevog) uslovljavanja. Na primer, kod ulo vi javan ja onog kapka ili psi hogalvanske reakcije kod ljudi reakcija se nekad javlja gotovo posle prvog pokuaja, vie kvantitativ no ne raste, a isto onako kako naglo nasta^ je tako se naglo i gubi. Nedostatak uobiajenog kvantitativnog rasta do vodi u sumnju da se ovde radi o pravoj uslovnoj reakciji. Meutim, pojam progresivnosti i u ovom smislu ima izvesne nedo statke. Pored toga to organizmi ue kako da reaguju, moe se uiti i da se ne reaguje. Takav sluaj imamo kod navikavanja ili habituacije. Kada se jedna dra koja nije praena znaajnim posledicama vie puta po navlja, organizam prestaje da reaguje na nju. Fenomen navikavanja psiholozi ubrajaju u jedan od oblika uenja, u jedan od najprostojih oblika uenja. Oni to ne ine sasvim proizvoljno. Fenomen habituacije zadovolja va jednu od bitnih karakteristika uenja: ona je relativno trajna prome na ponaanja. Poto su psiholoz i na osnovu te jedne, ali bitne, karakteristike svrstali habituaciju u oblik uenja, nae traganje za optim svoj stvima uenja mora da uzme u obzir i fenomen habituacije. Poto habitua -cija ne sadri kvantitativni rast, ve kvantitativno opadanje reakcij a, progresivnost u smislu kvantitativnog rasta ne moe biti opta osobi na uenja. c) Trei mogui smisao progresivnosti je sve izraenija kvantitativna promena u bilo kom pravcu, pozitivnom ili negativnom. Drugim recima, progresivnost u ovom smislu odnosi se kako na reakcije koje se dosledno poveavaju tako i na reakcije koje se postupno smanjuju. Ovim znae njem progresivnosti i habituacija moe biti obuhvaena pojmom uenja. Ali, i ovo najoptije shvatanje progresivnosti nije bez zamerke: a) injenice nam pokazuju da ima uenja iz jednog puta, te se u tom sluaju o progresivnosti u ovom smislu ne moe govoriti. Uenje iz jed nog puta karakterie vie oblike uenja, kao to je uenje putem uvi anja ili uenja ugledanjem na uzor (model), ali ima i klasino g uslov ljavanja iz jednog puta, kao u traumatskom uslovljavanju. b) Pored ove empirijske injenice, treba istai da ima i teorija po kojima se svako uenje odigrava iz jednog puta, a postupni kvantitativni rast je samo privid, bolje rei rezultat naina merenja uenja. Otuda iz lazi da usvajanjem karakteristike progresivnosti stajemo na jedno teorij sko stanovite, a to ne bi bilo u skladu sa naim naporom da damo jed nu teorijski neutralnu, odnosno empirijsku definiciju pojma uenja. Napred reeno je dov oljan razlog da progresivnost u bilo kom od navedenih znaenja ne unesemo u empirijsku definiciju pojma uenja. To je drugi predlog za izmenu definicije uenja od koje smo poli. 20

3. Uenje je rezultat prethodne aktivnosti individue

Ovo je jedna od bitnih karakteristika uenja. Ovom karakteristikom uenje se razgraniava od promena koje nastaju sazrevanjem, maturacijom. Prema klasinom uverenju, maturacija se zasniva na uroenoj, genetski zasnovanoj konstituciji organizama i javlja se spontano. Javljanje seksualnog nagona u doba puberteta obino se uzima kao primer sazre vanja jedne organske funkcije. Klasini opiti iz razvojne psihologije pokazali su da prevremeno vebanje jedne funkcije, vebanje pre zavre nog organskog sazrevanja, nema mnogo smisla. Za razliku od takvih promena, zasnovanih na organskom sazrevanju, za uenje se kae da je zasnovano na prethodnoj aktivnosti individue, ili na prethodnom iskustvu, praksi, vebanju. Rekli smo da poslednja tri termina imaju otprilike isto znaenje. No, i u vebanju i u praksi uestvuje aktivnost individue, te smo se mi opredelili za ovaj poslednji izraz. Pojam iskustva je viezna ajan i o njemu e biti reci neto kasnije. Meutim, razlika izmeu uenja i sazrevanja danas nije tako otra kao to se nekad inilo. Zahvaljujui novijim istraivanjima ranog ue nja, kao i Pijaeovoj (Piaget) razvojnoj psihologijigiji, teza o spontanomsazrevanju je uglavnom naputena, bar u kognitivnoj sferi psihikog ivota. Studije ranog iskustva pokazale su da je za normalan razvoj nuna adekvatna spoljanja stimulacija i aktivnost mladih. Brojni opiti sa vrlo mladim ivotinjama koje su odgajane u izolaciji ili vrlo siromanoj socijalnoj sredini to jasno pokazuju. Samo spontano sazrevanje nije dovoljno za normalan razvitak. Deca koja su sticajem surovih okolnosti ivela do svoje pete ili este godine u krajnje neadekvatnoj spoljanjoj sredini mo gu da pokazuju znake umne zaostalosti, ba kao i deca ije je naslee nenormalno. Pravovremena intervencija moe, uz velike napore i veti nu, da tu decu povrati u okvire normalnosti ali je jasno da neadekvatno rano iskustvo moe da dovede do slike mentalne zaostalosti isto kao i neadekvatno naslee. Majmuni koji su u najranijem periodu svog ivota nosili plastine poveske preko oiju, tako da su videli samo difuz no svetio, ali ne i vizuelne oblike, nisu razvili normalno opaanje, pa ni neke jednostavne vizuelne reakcije, kao to su okretanje glave od nailazee drai, ili zatvaranje onih kapaka na vizuelne drai. Ukratko, savremeni psiholozi veruju da je za normalan razvoj nuno ne samo nor malno naslee ve i adekvatna stimulacija i aktivnost u ranom periodu ivota. Otuda se govori o indukovanom razvoju. Eksperimenti sa ivotinjama su pokazali da se mozgovi ivotinja koje su odrasle u bogatoj i siromanoj spoljanjoj sredini fiziki razlikuju: kora mozga kod ivotinja iz bogatih sredina je deblja, elije su krupnije, sa vie potpornog tkiva, biohemijski sastav elija se razlikuje itd. Jednom reci, mozak ivotinja koje su odrasle u bogatoj sredini je fiziki i hemijski bolje pripremljen za uspeno funkcionisanje. Stimulacija i aktivnosti, dakle, menjaju a. -?. i sam organski supstrat psihike aktivnosti. Ali, da li su posledice akti1 nosti i iskustva individue samo ovako nespecifina, opta dejstva r a razvoj nervnog sistema? Pijae ukazuje da odreena iskustva, iskustva sa fizikim predmetima i logiko-matematika iskustva (rekli bismo, i;',vesni uvidi u logike odnose izmeu pojava), imaju uticaja na kognitivni razvoj dece. Pa ak i oni procesi koji su po njemu od centralnog znaaja, koje on naziva uravnoteavanjem, mogu se shvatiti kao intelektualne aktivnosti koje sadre uvianje izvesnih odnosa. Psiholozi uenja sve takve aktivnosti i iskustva koje dovode do promena u kasnijim aktivnostima 21

nazivaju uenjem. Otuda bi se moglo rei da je proces uenja ugraen u proces razvoja iako razvoj i uenje nisu identini. Interakcija aktiv nosti individue i organskog sazrevanja dovodi do razvoja. Ali, aktivnosti koje su u slov razvoja, uslov su i uenja. Ne moemo se na ovom mestu dalje uputati u vane i sloene probleme odnosa razvoja i uenja. To je jedno od centralnih pitanja razvojne psihologije, u koje se mi ne moemo i ne moramo sada uputati. No, u vezi sa ve reen im, dodajmo da nam se Pijaeova odredba uenja, koju on daje u nekim lancima, ini suvie uskom. Pijae pie: Opte uzev, uenje izazivaju okolnosti psiholog eksperimentator ili nastavnik s obzirom na neki didaktiki cilj; ili spo Ijanja okolnost. Pored toga, to je ogranien proces ogranien na je dan problem ili na jednu strukturu" (Psihologijo, 1975, br. 3, str. 27). Definicija pojma uenja koju smo ovde razmatrali drugaije shvata osnovni uslov uenja: to nisu prosto spoljanje okolnosti, ve isk ustva i aktivnosti u odreenim spoljanjim okolnostima. Pored toga, ni rezultati uenja ne moraju uvek biti specifini, kako to kae Pijae. Deca i ljudi stiu prilino opte stavove i vetine u intelektualnom radu. Pored toga, jedna od ka rakteristika ran og uenja i iskustva je da ima opta, generalizovana, a ne specifina dejstva, dok ista iskustva na starijem uzrastu imaju u veoj meri specifina dejstva. Jedna o osnovnih teza Pijaea je da je uenje suboridinirano razvoju. Verovatno da je tano da posti gnuti stepen intelektualnog razvoja odreuje mogue oblike uenja. Ali, i sam Pijae priz naje da odreena iskustva (dakle, na jeziku psihologije uenja, odreena uenja) imaju uticaja na sam razvoj. Mogli bismo da kaemo, na osnovu prethodnih pojmovnih odredbi, da se uenje zasniva na ve postignutom mentalnom razvoju, ali da je i samo faktor razvoja. Ovo poslednje gledite pribliava se, ali nije identino, stanovitu moskovske kole (Vigot -ski, Leontijev, Galjperin BbiroTCKMM, JleoHTbes, rajitnepun), koja u uenju gleda uslov razvoja, tj. po kojoj je razvoj subordiniran uenju. Prethodnom diskusijom hteli smo da ukaemo da granica izmeu ue nja, sazrevanja i razvoja nije tako otra, niti pojmovno tako jasna kao to je nekad bila. Otuda ni diskriminat ivna mo fraze da je uenje re zultat prethodne aktivnosti" danas nije tako velika kao to je nekad izgledala. Pri a k Ovde emo raspravljati neke probleme i shva ro a a vnos tanja o prirodi aktivnosti koja dovodi do ue nja. Prodiskutovaemo, najpre , neka tradicionalna shvatanja o prirodi te aktivnosti, koja se danas vie ne ine prihvatljivim. Bihejvioristiki orijentisani psiholozi izvesno vreme su smatrali da aktivnost koja dovodi do uenja mora biti spoljanja, motorna aktivnost. Takva teorijska teza po svoj prilici je nikla iz bihejvioristike metodo loke postavke da samo spoljanje, objektivno vidljive i merljive S i R va rijable imaju mesta u objektivnoj nauci o ponaanju, odnosno psihologiji. Istina, ti psiholozi su u prvom redu imali u vidu proste oblike uenja, i to kod ivotinja, kao to su klasno uslovljavanje, instrumentalno uenje, ue nje lavirinta, ali i uenje motornih vetina kod ljudi. Tvrdilo se da uslov Ijavanja nema bez motornih refleksnih reakcija, koje e se kasnije asocirati za neutralne (uslovne) drai. Da bi nauila da protri kroz lavirint, ivo tinja mora stvarno da kroz njega tri. Slino je i sa uenjem vetina kod ljudi: plivanje se ui samo plivanjem, skijanje samo skijanjem itd. Dva pitanja se mogu postaviti u vezi sa iznetom tezom: Da li izneto uverenje vai za sve oblike uenja? Da li vai i za jednostavne oblike uenja?
22

Postoje brojne i raznovrsne injenice koje pobijaju navedena tvrenja. Naveemo neke od tih injenica. Pre svega moemo da se pozovemo na podatke koja nam prua svakodnevno iskustvo. Kada bi spoljanje motorno reagovanje bilo nuno za uenje, kako bismo onda uili iz mapa, dijagrama, filmova, knjiga. U takvim prilikama ljudi su, uglavnom, motorno pasivni; ako i izvode neke reakcije, to nisu one koje treba da se naue. Izuzetak mogu da predstav ljaju unutranje govorne reakcije. Ali, one su unutranje, a ne spoljanje, a pitanje je kakva je njihova uloga pri posmatranju mapa, shema ili ne mih filmova. Vizuelne informacije u ovim sluajevima mogu da budu vanije nego verbalni opisi onog to se vidi, koji u nekim sluajevima mogu da budu vrlo sloeni, a nekad su jedva mogui ili nemogui. Na ovaj poslednji argument nadovezuje se sledei. Danas se veoma aktivno ispituje oblik uenja koji se naziva ue nje po modelu ili, preciznije, uenje ugledanjem na uzor (posebno po glavlje bie posveeno tom obliku uenja). Kod tog oblika uenja jedina aktivnost koju subjekt vri je paljivo posmatranje ponaanja uzora. Za nau kasniju diskusiju znaajno je da kaemo da subjekt ne dobija ni kakvu neposrednu nagradu ili kaznu. Posle izvesnog vremena on je u stanju da ponovi, da imitira ponaanje uzora. Drugim recima, on je ne to nauio vrei samo aktivnost paljivog posmatranja. Naravno, pa ljivo posmatranje i pamenje onog to je opaeno nisu pasivna, ve aktiv na stanja subjekta, kao to emo kasnije (u poglavlju o uenju po mo delu) pokazati. Izgleda da se uenjem po modelu mogu nauiti i izvesne uslovne reakcije uslovna reakcija salivacije i uslovna emocionalna re akcija straha. Eksperimenti sa kurarinom, koji paralie skeletnu muskulaturu, pokazali su da ni za jednostavno klasino uslovljavanje nije nuna spo Ijanja motorna reakcija. ak i izvesni fizioloki opiti pobijaju klasinu bihejvioristiku tezu da je za uenje nuna spoljanja motorna reakcija. Izvesni istrai vai (Dotty and Giurgea, 1961) uspeli su da draenjem dva centra u kori velikog mozga, jednog senzornog i jednog motornog, stvore uslovnu re akciju, bez ikakve s poljanje reakcije organizma. Da zakljuimo prethodnu taku: aktivnost koja dovodi do uenja moe biti spoljanja aktivnost (ponaanje), ali i isto unutranja, mentalna aktivnost. Re aktivnost koju smo upotrebili u definiciji pojma ue nja ima tu dobru stranu da moe da obuhvati kako spoljanja ponaanja tako i unutranje mentalne procese. Takvo shvatanje, naravno, nije bi hejvioristiko. Kakve sve mogu da budu unutranje aktivnosti koje dovode do uenja? Najoptiji odgovor je: mogu da budu veoma raznov rsne veoma jednostavne opaajne aktivnosti, ali i veoma sloene misaone aktivnosti (uenje putem uvianja). Kod klasinog uslovljavanja organizam, izvesno, mora paljivo da opazi pojavu uslovne i bezuslovne drai, a moda i da uoi vremenski odnos te dve drai. Kod instrumentalnog uenja ivotinje i ljudi opaaju sopstvene radnje na osnovu kinestezikih, a nekad i na osnovu vizuelnih podataka, kao i nagradu koja sledi izvrenu radnju; po svoj prilici vii organizmi opaaju kauzalni odnos izmeu izvrene r ad23

nje i dobijene nagrade i kasnije vre instrumentalne radnje pokrenuti oekivanjem nagrade, to pretpostavlja neki oblik reprezentacije budu eg cilja, dakle, jedan sloeniji proces od opaanja. Kod uenja ljudi zna ajno mesto zauzima auditivno ili vizuelno opaanje verbalnog gradiva. Ali, i u ovom poslednjem sluaju imamo veliki dijapazon pojava. U ne kim jednostavnim laboratorijskim eksperimentima subjekti vizuelno ili auditivno opaaju serije reci ili besmislenih slogova. Kod kolskog uenja i studiranja subjekti itaju iz udbenika, asopisa ili beleaka, a aktivnost itanja podrazumeva, pre svega, vizuelno opaanje verbalnog materijala u koje su ukljueni sloeni procesi memorije i miljenja. Uoimo, opaanje, itanje, miljenje nisu isto to i uenje, ali se na osnovu opaanja, itanja i miljenja ui. O ovoj temi govoriemo opet kada budemo analizirali logiki status pojma uenja. Videli smo da se uenje nekad definie kao re . . . - , . . , lativno ,trajna promena u ponaanju individue koja je rezultat prethodnog iskustva. Meutim, naa re iskustvo, kao i engleska re experience, ima bar dva razliita znaenja (videti S. Rado nji: Uvod u psihologiju, str. 80). 1) Iskustvo moe, pre svega, da znai isto to i svesni doivljaj ili prosto doivljaj. To znaenje sadrano je u frazi iskusiti neto". U ne makom jeziku postoji poseban izraz za ovaj pojam: Erlebnis. Iskusiti se mogu razliiti sadraji. Pijae, kao to smo videli, govori o dva znaenja iskustva: iskustvu na osnovu posmatranja i opaanja (fi zikih objekata) i iskustvu u logiko -matematikom smislu. Ne moemo biti sigurni da on misli na iskustvo u ovom prvom znaenju (Erlebnis) ali svakako da se iskustvo (doivljaj) moe odnositi na posmatranje i opaanje fizikih objekata i drugih ljudi (to je u ranom detinjstvu od izvanrednog znaaja), a isto tako na doivljaje vezane za otkria ili uvi de. Za ovaj poslednji sluaj Biler (Biihler) je skovao i poseban termin Aha doivljaj (Aha Erlebnis). Ovaj doivljaj se javlja kako pri reava nju isto intelektualnih problema tako i u psihoterapiji, kada se odnosi na trenutak poimanja samog sebe, svoje prolosti, ili smisla svog iv ljenja. Objektivno orijentisani psiholozi uenja svakako nemaju u vidu ovaj smisao iskustva" kada u definiciji pojma uenja upotrebljavaju ovaj iz raz. No, u ovom poglavlju se zastupa gledite da je iskustvo u ovom zna enju vaan izvor uenju, o emu e za koji as biti reci. 2) Iskustvo moe znaiti akumulaciju prethodnih doivljaja, poste peni rast znanja o neemu. U nemakom jeziku postoji posebna re za ovaj pojam Erfahrung. U tom smislu ono je obino povezano sa po navljanim iskustvima u prvom znaenju. Tako govorimo o iskusnom po smatrau, iskusnom nastavniku, uopte o iskusnom oveku. U sutini se ovde pod iskustvom podrazumeva postojanje znanja i vetina; otuda je ovaj pojam najue povezan sa pojmom uenja, a nekad se ini da je iden tian sa njim. Prema tome, ako se kae da je uenje rezultat iskustva, on da, u stvari, d obrim delom kazujemo da je uenje rezultat prethodnog uenja. Zato pojam iskustvo u ovom znaenju ne koristimo u definiciji pojma uenja.
i..

, . . . Pojam iskustva

24

Ovde bismo mogli da se zaustavimo u naim na stojanjima da obrazloimo i prodiskutujemo na poetku datu definiciju pojma uenja. Na osnovu prethodne diskusije i predloenih izmena, mogli bismo sada da damo sledeu definiciju poj ma uenja: Uenje je trajna ili relativno trajna promena ponaanja in dividue koja je rezultat njene prethodne aktivnosti. Mnogi e se psiholozi zadovoljiti ovom definicijom pojma uenja, kao i diskusijom koja je oko nje voena.
a

DALJA DISKUSIJA POJMA UENJA

No, diskusija pojma uenja moe se dalje nastaviti, tj. pojam uenja moe se jo preciznije i bolje odrediti i detaljnije prodiskutovati. Neko nam moe po staviti pitanje: Zato to initi? Zar navedena i esto citirana definicija pojma ue nja nije dovoljna, naroito na poetku izlaganja materije, u prvom poglavlju psi hologije uenja? Odgovor na to pitanje je sledei: Predloena def inicija ima izvesne nedostatke, nepotpunosti. Bar neki od tih nedostataka mogu se otkloniti. Dalje, kao to emo videti, ona pretpostavlja odreeno metodoloko stanovite, koje nije jedino mogue, a po miljenju ovog pisca nije ni opravdano. Najzad, ne ka vana pitanja o pojmu uenja nisu prodiskutovana, kao logiko - metodoloki status pojma uenja. 1. Promena ponaanja individue" ili promena individue koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u ponaanju individue" Odredbu uenja ko.ia koristi frazu promena ponaanja individue" mnogi usvajaju, a da nisu svesni njenih bihejvioristikih implikacija. Savremeni engle ski psiholog uenja Entoni Dikinson (Dickinson, 1980) istie da je takva vrsta de finicije pojma uenja u skladu sa bihejvioristikim stanovitem, ali da ona nije prihvatljiva za savremene kognitivne teoretiare uenja. Votson (Watson) je jo 1913. godine proklamovao da je cilj psihologije da proui zakone ponaanja i da na osnovu saznatih zakona, predvia i kontrolie ponaanje organ izma. No, tog programa se nisu drali svi kasniji bihejvioristi. Najdoslednije je takav program sproveo uveni ameriki psiholog Skiner (Skinner). On se iskljuivo'interesovao za zakone ponaanja, te je kod njega i uenje bila promena ponaanja individue. Kognitivni teoretiari uenja su prvi (Tolman, 1932) isticali nedovoljnost takvog sta novita. Isto to ine i savremeni kognitivno orijentisani psiholozi uenja. Razlog njihovog neslaganja objasniemo na nekoliko primera. Dikinson navodi sluaj klasinog uslovljavanja emocija. U eksperimentalnu komoru stavlja se ivotinja, na primer, pacov, i povre meno se izlae jedan ton. U poetku pacov zastaje i naulji ui kad se ton javi, ali posle izvesnog broja ponavljanja zvune drai on vie na nju ne reaguje. A li, sada se uvodi u eksperiment nova dra: elektrini ok na ape preko icanog po da. Posle zvuka uvek sledi neprijatni elektrini ok. Na ok ivotinja reaguje sna no: ona pokuava da, pobegne iz prostorije, die se na zadnje noge (ime se sma njuje draena povrina), vri urinaciju ili defekaciju itd. Meutim, posle nekoliko ponavljanja u paru zvuka i oka, ivotinja e poeti da reaguje znacima straha i na sam zvuk. Sa stanovita ponaanja ivotinja je nauila da na nov nain reaguje na dotle neutralnu zvunu dra. Ona je stekla jedan nov nain ponaanja. Za bihejvioristu i onog koji se interesuje za ponaanje organizama to je najvanije. Meutim, kognitivni teoretiar uenja ima drugaiji cilj. Za njega nije bitno to jedna neutralna dra stie sposob nost da izaziva jednu novu reakciju, koju prethodno nije izazivala, na primer, emocionalnu reakciju, ili reakciju luenja pljuvake, kao u originalnim Pavlovljevim eksperimentima. Za njega je ta reak-caja samo indeks, samo spoljanji znak da su se neke pro mcne u individue odigrale. Pu Tolmanu ta promena .se sastoji u stvaranju oekivanja da neutralnu /.vunu dra uvek prati elektrini ok na ape. Dikinson govori o sticanju zna -

25

nja", sticanju nove mentalne strukture", nove kognitivne strukture", o sticanju novih reprezentacija" spoljanjih dogaaja. Cilj kognitivistiki orijentisanog psi hologa uenja je da otkrije promenu u kogniciji (saznanja) na osnovu promena u spoljanjem ponaanju. Slino kao to tahistoskopsko izlaganje i merenje vremena reakcije slui kao osnov za izuavanje kognitivne obrade informacija u ljudskoj kognitivnoj psihologiji. Zato Dikinson ne moe da bude zadovoljan odredbom ue nja po kome se ono sastoji u relativno trajnoj promeni ponaanja individue. Njega ne interesuje ponaanje kao takvo, ve one promene u saznanju, u mentalnim pro cesima koje se u ponaanju manifestuju. Ovim Dikinsonovim tvrenjima kao da se vraamo na staru definiciju uenja po kome je ono sticanje znanja, ili, novijim renikom izraeno, sticanje informaci ja ili, potpunije, sticanje, prerada, magacio-niranje i korienje informacija. (O nedovoljnosti poslednje pomenutog shvatanja diskutovaemo kasnije.) TT- . s*..j., Tolman je jo tridesetih godina isticao nunost raz Ucenje naspram izvoen ja likovanja uenja j eiatnosti, odnosno uenja i izved enog sto je naueno 111 be Qnog tQ .g naueno Engleski termini za ovaj par pojmova su: learning i performance. Performance doslovno znai izvedbu ili izvoenje. Termin izvoenje pojavljuje se kod nekih naih autora. U pojedinim kontestima on je sasvim prihvatljiv. Meutim, u nekim kontekstima izvoenje je krajnje rogobatan izraz. Zato smo se odluili za neutral niji izraz delatnost. italac je slobodan da po - svom jezikom oseanju na termin delatnost u odreenim kontekstima zameni terminom izvoenje. Tolman je eleo da istakne razliku izmeu trenutne eiatnosti (izvoenja) i onog to je naueno. Fenomen latentnog uenja, koji emo odmah opisati, bio je dokaz za nunost tog razgranienja. Ono to je naueno ne mora se izraziti u e iatnosti, ne mora se izvesti"; sa druge strane, ono to je vidljivo u eiatnosti ne mora biti rezultat uenja. Za nas je ovde bitna razlika izmeu nauenog i mani festacije nauenog u ponaanju. To su dve stvari. . . . Spomenuli smo eksperimente sa latentnim uenjem. T . L,aienmo uenje ^ tim eks p er i m entima ivotinje jedno vreme ne ma nifestuju ono to su nauile; uenje je, drugim recima, skriveno, nevidljivo latentno. Jedan od prvih eksperimenata te vrste, ako ne i prvi, izveo je jo 1929. godine Blodet (Blodgett). Dve grupe ivotinja su uile da protre kroz lavirint. Kontrolna grupa je uvek na kraju lavirinta dobijala hranu kao nagradu. To je uobiajeni nain uenja lavirinta. Eksperimentalna grupa pretravala je lavirint bez ikakve nagrade. Kontrolna grupa je brzo smanjivala broj greaka (broj ula zaka u slepe staze), dok je broj greaka kod eksperimentalne grupe bio veliki. i votinje u eksperimentalnoj grupi kao da nita nisu uile. Ali, kada je iznenada uvedena nagrana i za ivotinje iz eksperimentalne grupe, one su zaas dostigle nivo kontrolne grupe. Drugim recima, iako su u prvom delu eksperimenta poka zivale brojne greke, one su u stvari neto nauile o lavirintu, to se manifestovalo u momentu kada je nagrada uvedena. Ono to su te ivotinje nauile bilo je skriveno, latentno, sve do odreenog momenta, do momenta uvoenja nagrade. Uenje se ne vidi spolja; ono je skriveno; o njemu moemo samo da zaklju imo na osnovu spolja vidljivih ponaanja. injenica latentnog uenja nas opo minje da uenje ne izjednaavamo sa promenama u ponaanju. Ovakvi podaci i razmiljanja nam sugeriu da je uenje bolje definisati kao promenu u individui koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenom ponaanju. Dikin-sonovo interesovanje prvenstveno za kognitivne procese u uenju, ak pri tako prostom obliku uenja kao to je klasino uslovljavanje, kao da nam sugerie sta ru, tradicionalnu definiciju uenja kao procesa sticanja znanja. No, kao to smo ve rekli, to stanovite nam se ini suvie uskim, a pored toga sadri i jednu teo rijsku pretpostavku (kognitivnu teoriju svakog uenja). Uenje se moe sastojati ne samo u sticanju znanja o dogaajima, ve i u stvaranju prostih a socijacija, ak i u ljudskom verbalnom uenju, moe se sastojati u stvaranju navika, motornih vetina, crta linosti, emocionalnih veza itd. Neosporno je da i u takvim vidovima uenja uestvuju i izvesni kognitivni procesi (npr. proces opaanja). Ali, psih olog se s pravom interesuje i za promene ponaanja u navedenim sluajevima. Tako, neke crte linosti su steene na ranom uzrastu, te odrastao ovek jednostavno za paa kod sebe tendenciju da se ponaa; na odreen nain. I u navedenom primeru emocionalnog u slovljavanja, psihologa, naroito praktiara, i te kako interesuju uslovljene emocionalne reakcije, koje imaju znaaj ne samo u svakodnevnom i votu nogo i u klinikoj praksi (npi. pri nastanku fobija). Najzad, postoji uenje Kod veoma nisko razvijenih org anizama, kod veoma mladih organizama, kod niih 26

(subkortikalnih) delova nervnog sistema. U tim sluajevima malo je verovatna pretpostavka da se uenje zasniva na kognitivnim procesima, drugim recima, te ko je u takvim sluajevima uenje izjednaavati sa sticanjem znanja ili informacija u kognitivnom smislu. Definicija koja se predlae je obuhvatnija. Kada se kae da je uenje promena individue koja se pod odreenim uslovima moe ma nifestovati u njenom ponaanju, time se obuhvata i ono to Dikinson e li da kae, a i napred nabrojana i opravdana interesovanja psihologa. i- - i ^ *~8 !., Da bi izbegao upravo diskutovane tekoe, Kimbl i * , P Sf/,? (Kimble, 1967) ne definie uenje kao promenu u po - promena u ponaanju naa nju, ve kao potenc ijalnu promenu u ponaanju. Time ukazuje da ono to je naueno ne mora u datom trenutku da se iskae u ponaanju, ali da pod odreenim uslovima moe da se manifestuje u ponaanju. Ako se malo zamislimo o znaenju termina potencijalna promena u ponaanju, p ostaje jasno da se ta potencija zasniva na nekoj unutranjoj promeni individue, na sticanju izvesne dispozicije, na kojoj se zasniva eventualna kasnija promena ponaanja. Time smo se opet vratili na definiciju pojma uenja koja uenje shvata kao promenu i ndividue". Rezime: ve vrste efini - u. Psihologiji uenja javljaju se zapravo, dve vrste "r. ." xL, - odredaba pojma uenja. U jednima se govori da je ija pojma ucfnja uenje relativno trajna promena ponaanja indivi due", a u drugima da je uenje ,',relativno trajna promena individue koja se pod odreenim uslovima moe da manifestuje u ponaanju individue". Nekome se moe initi da je razlika izmeu dve predloene alternative nevana i uglavnom i sto verbalna. Meutim, osoba koja dobro poznaje metodologiju nauke osetie da se ovde radi o vanoj razlici. ak, vrlo vanoj razlici, koja ima duboke korene", 0 razlici koja je vea i vanija od razlika izmeu pojedinih teorija uenja. Previ anje te razlike moe da dovede do velikih nesporazuma. Razlika koju imamo na umu tie se razliitih metodolokih pristupa nauci uopte i posebno psihologiji uenja. U prvoj alternativi (uenje je promena ponaanja individue") sadri se po zitivistike, induktivistiko i deskriptivno stanovite. Takvo stanovite u psiho logiji zastupa Skiner. Svi pojmovi u takvom pristupu nauci imaju empirijsko, de skriptivno znaenje, tj. operaciono su definisani, odnosno imaju status interveni uih varijabli. Na primer, u ovakvom pristupu pojam asoc ijacije ne podrazumeva neku realnu vezu izmeu pojedinih centara u mozgu, ve prosto posmatranu injenicu da se pod odreenim uslovima organizmi ponaaju na odreeni nain. Kako se ta veza ostvaruje Skinera i njegove sledbenike u sutini ne zanima. Ona se moe zasnivati na asocijacijama u nervnom sistemu, ali isto tako i na kog niciji i na onom to psiholozi nazivaju slobodnim odluivanjem. Evo ilustracije: u uvenom delu S one strane slobode i dostojanstva (Beyond fredom and dignity. 1971) Skiner se poziva na jednog autora koji pokazuje da se na osnovu tempera ture vazduha statistiki moe predvideti koliko e kupaa biti na plaama oblinje reke. To je jedna S-R veza (po Skineru): pod odreenim spoljanjim uslovima odreen broj kupaa e biti na plaama reke. Pri tome svaki od tih ljudi ima slobodu" da,bira da li e otii ili ne na kupanje. Pojam navike u ovakvom pristupu znai da se organizmi u situaciji S dosledno ponaaju na nain R. Glad u takvom pristupu znai da posle odreenog broja asova glad ovanja organizam konzumira odreenu koliinu hrane, ini to bre, a spreman je da uini vie napora da bi doao do hrane. Specifina glad za eerom znai da e organi zam, posle viednevnog uskraivanja eera u hrani, preferirati zaslaenu hranu. Drugim recima, svi pojmovi u dosledno sprovedenom pristupu ove vrste predstav ljaju skraene opise" izvesnih opaenih fenomena i odnosa izmeu fenomena. Ili, pojmovi nemaju nikakav viak znaenja van empirijskih zakona (veza izmeu S 1 R varijabla) u kojima se javljaju. Ovaj pristup moe se okarakterisati kao S-R pristup u isto deskriptivnom smislu; naunik u njemu tei da otkrije zakone po naanja, tj. kako od izvesnih S varijabli zavisi ponaanje (R varijabla). Izuavanje onog to se deava u organizmu, bilo kao fizioloki proces ili mentalni, psihiki proces, Skinera mnogo ne zanima, poto smatra da je to manje koristan ili ak beskoristan posao. Jer, uvek se moe postaviti pitanje zato se odreeni mentalni ili fizioloki procesi odigravaju. Skiner smatra da se odgovor moe nai u spo ljanjim S i A (antecendentnim, prethodnim) varijablama. Velika nerazumevanja mogu da nastanu ako se ne razume priroda ovakvog empirijskog, deskriptivnog pristupa nauci, ako se Skinerovim pojmovima prida drugaiji logiki status". Ovaj pisac je svedok /ablude ove vrste, ak i kod vrlo obrazovanih naunika koji metodoloki nisu dobro potkovani.

27

U drugoj predloenoj alternativi (uenje je pramena individue koja se manifestuje u njenom ponaanju") sadran je drugaiji metodoloki pristup. Psiho lozi ove vrste interesuju se za ono to se zbiva u individui (O organske varijable) i smatraju da ta zbivanja, takoe, odreuju ponaanja. Takav pristup je odavno opisan kao S-O-R pristup. U takvom shvatanju nauke pojmovi imaju status hipotetskih konstrukata, tj. sadre nagaanja o procesima koji se zbivaju u samom organizmu. Takav pristup imali su, na primer, neki neobihejvioristi (npr. Tolman). No, i oni polaze od posmatranih podataka, ali u veoj ili manjoj mer i, eksplicitno ili implicitno, pretpostavljaju da se njihovi pojmovi odnose na izvesne procese koji se odvijaju u individui. Ovakvi psiholozi dozvoljavaju izvesna fizio loka znaenja svojih pojmova, a isto tako, na odreen nain, i uvoenje mentalnih procesa, odnosno mentalistikih pojmova u psihologiju uopte i posebno u psihologiju uenja. Dosledno bi bilo kada bi psiholog uenja koji na prvi nain definie pojam uenja svim pojmovima iz oblasti uenja pridavao status interveniue varijable, tj. tretir ao ih kao isto empirijske, deskriptivne pojmove, i kada bi psiholog ue nja koji na drugi nain definie pojam uenja svim svojim pojmovima pridavao status hipotetikog konstrukta. Kao to vidimoj na izgled mala razlika u formulaciji skriva znaajne meto doloke razlike u pristupu nauci. 2. Promena u individui" se odnosi na promenu u nervnom sistemu U diskusiji na asu jedan oigledno pronicljiv student postavio je sledee pitanje: Zamislimo klaviristu koji, drei se novih demokratskih odnosa u braku, po mae supruzi u kuhinjskom radu i sopstvenom nepanjom sebi odsee prst. To e svakako trajno promeniti njegovu aktivnost, a ta promena rezultat je njegove prethodne aktivnosti. Drugim recima, ta promena zadovoljava datu definiciju poj ma uenja, ali je niko ne smatra rezultatom uenja. Oigledno, predloena defini cija pojma uenja je suvie iroka. Kao odgovor na ovo pitanje moe se rei da mi pod promenom individue koja se manifestuje u njenom ponaanju" podrazumevamo promene u nervnom sistemu individue. Meutim, sumnjiavi student zamislio je uskoro novi test za predloeni po jam uenja. Pretpostavimo da jedan automobilista usled brze vonje na krivini naleti na drvo, povredi levu stranu mozga i trajno izgubi mo govora. Zahvalju jui njegovoj sopstvenoj aktivnosti, dolo je do promene nervnog sistema usled ega je on trajno izmenio svoje ponaanje. I ova situacija se uklapa u predloenu definiciju pojma uenja, ak i kad dodamo prethodnu dopunu. Na ovu primedbu moe se rei da se pod promenama individue podrazumeva promena nervnog sistema nastala njegovim normalnim funkcionisanjem, a ne promena nastala spo-Ijanjim dejstvom na nervni sistem. No, prethodna definicija, po kojoj se uenje sastoji u promeni nervnog siste ma, ima svoje nedostatke. Pre svega, izgleda da postoji neki oblik uenja i kod or ganizama bez nervnog sistema. Postoje i drugi razlozi zbog kojih je ta definicija u pitanju. Naime, imunoloka saznanja sugeriu da i telo moe u izvesnom smislu da pamti: imunitet se sastoji u takvoj vrsti pam enja. Poto je ova ideja sugeri sana iz jedne druge naune oblasti, psiholozi obino ne diskutuju pomenutu tezu, a i mi u nedostatku medicinskih znanja ne moemo nita vie rei o ovom pitanju. Ali, ostaje otvorena mogunost da predloena definicija pojma uenja jeste ,;ranji va". To nikako ne elimo da sakrijemo. Naprotiv, elimo da italac jasno shvati kojiko je teko dati dobru definiciju pojma uenja, kao i da prisustvuje" tra ganju za jednom dobrom definicijom, da uoi tekoe na tom putu i da eventu alno sam da bolje predloge. 3. Uenje je relativno specifina promena individue" Na opisane zamerke predloenoj definiciji pojma uenja mi smo pokuali da odgovorimo na taj nain to smo rekli da pod promenama individue podrazume vamo promene u nervnom sistemu koje su rezultat njegove prirodne aktivnosti. Meutim, Nil Miler (Neal Miller) je 1967. godine naao sasvim drugo i jednostavno pojmovno reenje za postojee probleme. Po Mileru uenje je relativno specifina
28

promena u reagovanju ili ponaanju. Povrede nervnog sistema, kao to smo vieli, dovode do optih promena u ponaanju, promena koje nisu vezane za konkretne, specifine situacije, Covek koji je povredio centre za govor ne moe da govori ni u jednoj situaciji. Rezultati uenja, meutim, veza ni su za odreene sadraje ili za odreene okolnosti i u tom smislu su specifini. No, ta specifinost nije apso lutna. Naueno ponaanje se vezuje i za druge sline situacije, te se otui govori o relativnoj specifinosti. Prethodne iskaze ilustrovaemo modifikacijom ve ko rienog primera. Zamislimo da je neoprezni voza automobila u velikoj brzini poeo da koi u krividi i da je zbog toga izgubio kontrolu nad vozilom i prevr nuo se. Pretpostavimo sad sreniji ishod udesa: hipotetiki voza nije sad zado bio nikakve trajne telesne povrede. Meutim, on je stekao novo iskustvo, i to vrlo upeatljivo. Posledica tog iskustva (u prvom ranije opisanom smislu) vero vatno e biti to da istu greku vie ne ponovi, naime, da nikad vie ne koi u sa IJ m .f. m oj krivini, ve ispred krivine. Promena u ponaanju je specifina u tom smislu "*~' da se odnosi na promenu vonje kola u krivini. Ali, poto se ta promena ne od UCe " nosi samo na jednu konkretnu krivinu, na kojoj se saobraajna nezgoda desila, ivao ve i na sve sline krivine, govorimo o relativno specifinoj promeni.
eto_

Na osnovu prethodnih razmatranja, mogli bismo da predloimo sle deu definiciju pojma uenja:

Uenje je trajna ili relativno trajna i relativno specifina promena individue koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenom ponaanju, a koja je rezultat prethodne aktivnosti individue.

NEBIHEJVIORISTIKA DEFINICIJA POJMA UENJA

Psihologija uenja se u prvoj polovini ovog veka u SAD razvijala u krilu bihejviorizma. Tragovi tog ranog iskustva su i danas vidljivi. ak i oni moderni psiholozi uenja koji sebe ne smatraju bihejvioristima ostali su objektivisti. (O odnosu bihejviorizma i objektivizma bie govora kas nije, u partiji o teorijama uenja, a o tome se, takoe, raspravlja u lanku S. Radonji: Objektivizam i bihejviorizam u savremenoj psihologiji, Psihologija, 1982, br. l2, str. 312.) Napred diskutovane definicije pojma uenja svakako jesu objektivistike, a mogu se shvatiti i kao bihejvioristike. S i R varijable na osnovu kojih se uenje uopte i posebni oblici uenja definiu jesu spolja vidljive varijable, dostupne ekstrospek ciji. Takoe, kod psihologa uenja postoji tendencija, ali ne i obaveza, da te spoljanje (objektivne) varijable meri, ukoliko je to mogu e. Ali, da li je to nuno tako? Da li je nuno da uenje shvatamo kao promenu individue koja se manifestuje u njenom spoljanjem ponaanju? Nema li znaajnih promena i u svesnom doivljavanju individue i ne nastaju li neke promene, kako u svesnom doivlja vanju tako i u ponaanju, na osnovu snanih i znaajnih prethodnih doivljavanja? Psihijatri i psihoterapeuti u svakodnevnoj praksi bave se takvim doivljavanjima svojih pacijenata ili klijenata, Otuda je od psihoterape uta uvek poticala snana antibihejvioristika struja. I u ameriku aka demsku psihologiju pedesetih godina, koja se skoro ela identifikovala sa bihejviorizmom, prodirao je nov talas humanistike i egzistencijalne orijentacije ponikao upravo u oblasti psihoterapije. Imaju li subjektivni fen omeni, svesna lina doivljavanja mesto u nauci? Prema Votsonovom bihejvioristikom metodolokom principu u 29

nauci ima mesto samo ono to se objektivno moe posmatrati. Pod ob jektivnim posmatranjem" Votson je podrazumevao ekstrospekciju, spoIjanje posmatranje. U svom Uvodu u psihologijiu, na str. 190205, ovaj pisac je pokuao da pokae pogrenost i neodrivost Votsonovog kriteri juma naune objektivnosti. Glavna teza pisca je bila: za nauno saznanje, za objektivnost naunog saznanja bitno je da li smo jednu pojavu objektivno (istinito) saznali, a ne da li je ona spoljanja ili unutranja, pod lona ekstrospekciji ili introspekciji. Za nauno saznanje je dovoljno da vie nezavisnih posmatraa pod istim uslovima doivi istu pojavu. Ako se ta pojava m oe opisati recima koje imaju jasna i precizna znaenja, po stoji mogunost meusobne komunikacije izmeu razliitih posmatranja, te se na taj nain moe prevazii privatnost subjektivnog doivljaja. Taj kriterijum naune objektivnosti moe se primeniti i na introspektivne podatke, a ne samo na podatke spoljanjeg posmatranja. Zakljuak glasi: u psihologiji se ne moramo drati bihejvioristikih metodolokih naela. Ali, i na oblast subjektivnog doivljavanja moramo primeniti odreene metodoloke principe (za koje su znali i klasini introspektivni psiholozi). Meutim, oblast psihoterapije karakterie se daleko veom slobodom improvizacije i tumaenja. Retko kad terapeut, bilo koje orijentacije, pri menjuje stroga nauna metodoloka naela na saoptenja svoj ih pacijenata. Istina, ima psihoterapeuta koji prave pokuaje u tom pravcu. No, bez obzira da li se subjektivna doivljavanja ljudi ispituju na adekvatan nauni nain, ona postoje i zasluuju interes ne samo psihoterapeuta ve i naunika. Isto tako, iako bavljenje svesnim doivljajima ljudi obino ne zadovoljava metodoloke principe psihologije uenja, ne moemo poricati da se neka vana, ak najvanija uenja zasnivaju na prethodnim snanim doivljajima, znaajnim iskustvima (u prvom znaenju ove reci) i da se, takoe, manifestuju u subjektivnim doivljavanjima. Prema tome, pojam uenja bi trebalo tako proiriti da obuhvati i takve promene u individui, bez obzira da li prihvatamo ili ne prihvatamo navedenu kritiku bihejvioristike metodoloke platforme. No, pre nego to preemo na taj zadatak, izloiemo shvatanja uenja dva znaajna auto ra Maslova i Rodersa (Maslow, Rogers). , , . . . , Abraham Maslov, jedan od slavnih predstavni Maslov: iskustveno uenje , , - ,.-, .. i ^ j

ka humanistike psihologije (koji je prethodno imao karijeru psihoterapeuta), razlikuje dve vrste uenja: posmatrako, uenje na osnovu posmatranja; doivljajno, engleski experiential learning. Uenje na osnovu posmatranj a nalazimo u nauci; ono se odnosi na sticanje znanja i vetina; ono je objektivno, nepersonalno. Drugi oblik uenja zasniva se na linom iskustvu (u prvom ranije diskutovanom znaenju tog termina), na linom doivljavanju. Nita ne moe da zameni to iskus tvo iz prve ruke". Pojmovi, fraze, teorije dobijaju drugaije znaenje kad su osvetljeni" linim iskustvom. Maslov je razvio uenje o umetnosti doivljavanja, koje je vrlo in teresantno i za teoretiara uenja. Naveemo neke od karakteristika ve tine doivljavanja. Uoimo i to da se pojedine take iz tog opisa pokla paju, tj. da diferencijacije koje Maslov daje nisu sasvim precizne, to nije izuzetak u uenjima humanistikih psihologa. Evo komponenata ve tine doivljavanja:
30

. . . , . , .

treba se utopiti, izdubiti u poiavi koiu pr> . ' . . . . . ,' . . '

tTmetnost doivljavanja

smatramo, treba biti njome fasciniran; treba iveti sada i ovde, ukinuti prolost i budunost; pri doivljavanju treba zaboraviti na sa mog sebe: treba se opustiti, postati jedno sa doivljenim fenomenom; treba negovati deiji nekritiki stav stav naivnosti i nevinosti; treba se pred pojavom uzdravati od kritikih ocena i intelektu alno-logikih aktivnosti; treba negovati pasivan, pri jemiv stav. Ova vetina doivljavanja ima ogroman znaaj za razvoj zdrave, ,,sa moaktualizovane" linosti. Naroito su znaajna snana, ..vrhunska isku stva" ili doivljaj (engl. peak experiences). Takva iskustva mogu biti vrlo raznovrsna po svojoj sadrini. Mogu se odnositi na intelektualna otkria, na doivljaje vezane za itanje poezije ili lepe knjevnosti, ili za sluanje nekog koncerta, ili za seksualne doivljaje. Ona imaju veliki intenzitet i proeta su dubokim znaenjem i smislom za individuu. Doivljavanje koje je Maslov opisao interesantno je za teoretiara uenja iz sledeih razloga. Pre svega, takvi doivljaji imaju snane efekte na kasnije doivljavanje sebe sama i sveta, pa i na ponaanje indivi due. Dakle, moemo govoriti o doivljajnom uenju. Ali, takvo uenje nije rezultat prethodno stvorene namere da se neto zapamti. Snani i znaajni doivljaji se pamte i menjaju nas bez ikakve nae namere. Po red toga, umetnost doivljavanja preporuuje pasivnost, predavanje po javi, uzdravanje od intelektualnih interpretacija. Ta pasivnbsl je suprotnost aktivnosti koju srno do sada koristili u definiciji pojma uenja. Tu injenicu moramo da imamo u vidu pri pokuaju da damo jednu za ista obuhvatnu definiciju pojma uenja. Tim problemom emo se uskor o pozabaviti. Roers: doivljajno i kog- Slino Maslovu. Roders razlikuje dva oblika nitivno uenje uenja: kognitivno; doivljajno engl. experiential learning. Treba rei da Roders ne zamilja da izmeu ova dva oblika uenja postoje otre i nepremostive granice. Njegovo je miljenje da postoji kon tinuum na ija se dva kraja nalaze pomenuti oblici uenja. Na tipian fenomenoloki nain Roders opisuje kognitivno uenje kao uenje od vrata nagore" (dakle, kao uenje glavom, mozgom, racionalno uenje), a doivljajno uenje kao uenje utrobom", ime se svakako, misli na ue e emocija koje utiu na rad srca, eluca, creva i drugih unutranjih organa. Pod kognitivnim uenjem Roders podrazumeva asocijativne oblike uenja, o kojima se govorilo u klasinim asocijativnim teorijama uenja, mehaniko zapamivanje verbalnog gradiva ali ak i ono to izua va tzv. kognitivna psihologija. Svi ti oblici pruaju neutralna znanja objektivna, od linosti nezavisna znanja. (Mogli bismo rei da je re o tipu znanja kojim se karakterie nauka.) Doivljajno uenje, ili uenje na osnovu linog iskustva, ima, po Ro dersu, sledee karakteristike: itava linost je ukljuena u takvo uenje i rezultati uenja se odnose na itavu linost; to uenje je samoini cijativno; ono ima izvesno znaenje za individuu itd. 31

Sa nekoliko primora se moe ilustrovati opisana razlika. Jedno je kada se dete ui i zaplauje da ne dira elektrini utika ili grejalicu, a sasvim je drugo kada se dete opee, tj. lino doivi posledice svog ponaanja. Vetina itanja obino se stie u koli na kognitivan nain. Ali, sa svim je drugo kada dete ili adolescent guta" iz knjiga i asopisa teksto ve koji govore o stvarima koje su lino krajnje znaajne i zanimljive. Jedan oblik uenja se tada preobraava u drugi. Slino, student moe da zapone uenje jednog predmeta na isto neutralan, kognitivan nain. Ali, ako se za taj predmet snano zainteresuje, itanje udbenika i po sebne literature postae drugaija vrsta doivljaja, odnosno uenja; saznanje e dobiti lini smisao. Nije Roders prvi izrekao ove istine. Psiholozi su i pre njega govo rili da je unutranja motivacija najznaajnija za uspeh u uenju i mi ljenju. Pored toga, psiholozi su i pre njega govorili da se bolje ue i pamte oni sadraji na koje je nae ja protegnuto (engl. izraz: ego involvement; doslovno: ja ukljuenje). Roders je do ovih istina doao na osnovu drugaije vrste iskustva ne na osnovu laboratorijskih studija, ve na osnovu studija svojih klijenata". U pogledu iznetih teza, izgleda, postoji konvergencija razliitih podataka, to je svakako veoma povoljna okolnost. ta se ui po Roersu Interesantno je da razmotrimo koji se sadraji po Rodzersu ue u toku psihoterapije. Tako emo dobiti jo konkretniju ilustraciju doivljajnog uenja. Mi neemo biti iscrpni u nabrajanju, ve emo dati samo nekoliko ilustracija. Tako, na primer, u toku psihoterapije Rodersovog tipa klijent" ui da: samog sebe opaa na drugaiji, realniji nain; u veoj meri prihvata sebe i sopstvena oseanja; postaje samopouzdaniji; slobodno izraava oseanja prema drugima; bude tolerantan prema tuim oseanjima; ne sputava slobodu drugih osoba itd. Takva uenja su, svakako, vrlo znaajna, naroito za neurotine oso be. Pomenute sadraje mogli bismo da svrstamo u uenje (sticanje) no vih osobina, u sticanje novih socijalnih stavova, u promene emocionalnog reagovanja. Za nas je, meutim, u ovoj partiji najvanije to da ovakvi oblici uenja, koji se odnose na subjektivna doivljav anja sebe i drugih, bez obzira to e se kasnije, po svoj prilici, manifestovati i u ponaanju individue, pre svega, postoje, a zatim predstavljaju vrlo znaajne oblike uenja. Otuda i takvi oblici ili vidovi uenja treba da budu obuhvaeni definicijom pojma uenja. Treba jo reci da su Rodersova tvrenja data u smislu suprotstavljanja tradicionalnim teorijama uenja. Roders se nije ni trudio da pokae vezu uenja kakvog smo opisali sa tradicionalnim oblicima uenja. Ali, psiholog uenja moe da pokua da takvu vezu pronae. Pri tome, on treba da pokua da objektivno utvrene zakone uenja primeni i na svet subjektivnog doivljavanja. To poslednjih petnaestak godina ine izvesni psiholozi (npr. govore o covert conditipning unutranjem, skrivenom uslovljavanju). Ilustrovaemo na jednom primeru kako se to moe initi. Uzmimo oveka koji je nekad bio jako uzdran i plaio se da izrazi bilo kakvu agresivnu ili pozitivnu emociju prema drugim osobama. Pretpostavimo da je u toku psihoterapije, individualne ili grupne, on nauio da iz 32

fedno je jalicu, a >g ponaAli, satekstotimljive. noe da i nain. :a i poija; saa govo. i mi e ue i

raava svoje emocije i da se toga ne stidi. Kako je tekao proces uenja? Moemo da pretpostavimo da se bar jedna komponenta tog uenja sasto jala u sledeem: ohrabren ili podstaknut od strane terapeuta, ili drugih lanova u grupnoj psihoterapiji, klijent" je, isprva teko i nerado, po kuavao da neto od svojih emocija javno iskae. Terapeut (u grupnoj psihoterapiji i drugi pacijenti) je bez kritike, sa odobravanjem prihvatao takve izraze oseanja i uzvraao istom merom, izraavajui svoju naklo nost i razumevanje. Psiholog uenja e to nazvati snano socijalno pot krepljenje, a opisani mehanizam" se smatra bitnim u tz v. instrumentalnom uenju. Ukratko, mogue je da u uenjima koje je Roders opisao uestvuju neki ve poznati oblici uenja, samo se ovde primenjuju na dru ge sadraje no to se to ini u laboratoriji, a, pre svega, primenjuju se na lino, emocionalno do ivljavanje. Naravno, ovde se ne tvrdi da se takvo povezivanje i svoenje" uvek moe izvriti. Psiholog uenja mora da ui na svakom mestu, pa mora da sa panjom studira i ono o emu go vore i psihoterapeuti kada opisuju proces menjanja linosti u procesu psihoterapije. Videli smo da s pravom moemo govoriti o ue nju u Kako da se doivljajno oblasti svesnog doivljavanja i na osnovu prethodnih uenje uvede u pojam svesnih doivljavanja. Neosporno je da takva uenja uenja mogu biti veoma znaajna, bez obzi ra na tekoe koje se mogu javiti u naunom ispitivanju takvih ob lika uenja. Kako da takvo uenje unesemo u definiciju pojma uenja? a) Postoji, na prvi pogled, jedan jednostavan nain. Mi smo i do sa da govorili da je uenje rezultat prethodne aktivnosti individue, pri emu smo pod aktivnou podrazumevali kako spoljanju tako i unutranju aktivnost. Drugim recima, svesno doivljavanje mogli bismo da svrstamo pod pojam aktivnosti. Tada bismo mogli da kaemo da je uenje pro mena individue koja moe da s e manifestuje u njenoj aktivnosti i koja je rezultat njene prethodne aktivnosti. Meutim, ako elimo da budemo sasvim precizni, a takoe da uz memo u obzir izvesne fenomenoloke podatke i razlikovanja, stvari se u izvesnoj meri komplikuju. Videli smo da je Maslov opisujui umet -nost doivljavanja", govorio o negovanju pasivnog stava, iskljuenju sva kih logikih aktivnosti, preputanju pojavama koje doivljavamo, sjedi njenju" s njima itd. Za ovakva stanja svesti, sa fenomenoloke take gle dita, ne moemo rei da predstavljaju aktivnosti. Fenomenoloki po -smatrano aktivnost je vezana za htenja, namere, napor, koji su usme -reni ka ostvarenju nekog cilja. Toga nema u stanjima koje je Maslov opisao, dakle, nema aktivnosti u fenomenolokom smislu. Tu razliku trebalo bi izraziti u definiciji pojma uenja koja ne pretenduje da bude isto bihejvioristika ili objektivistika i koja uvaava fenomenoloke podat ke. Kako? Na osnovu prethodnih razmatranja, mi emo predloiti izvesne for mulacije, ali unapred opomin jemo itaoca da reci koje nam stoje na ra spolaganju imaju ve ustaljena znaenja koja nisu najpodesnija za nae ciljeve. Zato je bolje da najpre odredimo sutinu onog to elimo da ka emo, pa tek onda da predloimo jo neke definicije pojma uenja. Hoem o da istaknemo da je uenje posledica tri vrste zbivanja i da se moe manifestovati u te tri vrste zbivanja. To su: a) spolja vidljive aktivnosti ili ponaanja; b) unutranje, mentalne aktivnosti u fenomenolokom smislu;
2 Psihologija uenja

33

c) unutra nja mentalna stanja ili doivljavanja, koja se sa fenome noloke take gledita ne mogu opisati kao aktivnosti, ve pre kao pasiv na stanja primanja ili preputanja pojavama (Maslov). Ova stanja, jo jednom to podvlaimo, pasivna su samo sa fenomenolokog stanovita. Meutim, ako zauzmemo stanovite neurofiziologa, u pasivnim stanjima o kojima govori Maslov organizam moe biti vrlo aktivan emocionalno, motivaciono, intelektualno. Jedino, u takvim stanjima ne javlja se neka voljna, cilju usmerena aktivnos t. Za psihologa uenja veoma je vano da ima uenja i bez namere i to veoma znaajnog uenja. To se zbiva ka da su zadovoljni izvesni uslovi: kada ovek ima intenzivan doivljaj, koji traje izvesno vreme, koji se tie same individue, tj. koji ima lini z naaj za nju itd. Napred reeno je bitno. Kako da te sutinske ideje izrazimo termi nima kojima raspolaemo? Opisali smo jedan pokuaj pokuaj da se pojmom aktivnosti obuhvate sve tri vrste zbivanja koje dovode do ue nja i u kojima se uenje moe manifestovati. Kao to je reeno, nedosta tak tog postupka je u tome to termin aktivnost ne implicira, ne podra-zumeva i opisana pasivna stanja svesti, koja takoe mogu biti izvor uenja. b) Drugi nain da konstruiemo zadovoljavajuu definiciju pojma uenja je da iskoristimo izraz iskustvo (u prvom ranije opisanom zna enju tog termina Erlebnis, na nemakom) ili sinoniman pojam svesnog doivljaja ili jednostavno doivljaja ili doivljavanja. Pasivna" sta nja svesti, koja je Maslov imao na umu, mogli bismo onda izraziti termi nom iskustvo ili doivljavanje. Definicija pojma uenja bi tad mogla da glasi:
Uenje je trajna ili relativno trajna i relativno specifina promena individue koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenom doivljavanju ili aktivnosti i koja je rezultat njenog prethodnog doiv ljavanja ili aktivnosti.

Da jo jednom ponovimo: doivljavanje se ovde odnosi na fenomeno loki pasivna stanja svesti, na receptivna stanja, stanja preputanja po javama; aktivnost se odnosi na unutranje mentalne procese i na spolja vidljive aktivnosti (ponaanja). Ako ovako odredimo znaenje termina, onda smo postigli ono to smo postavili kao cilj. Termin doivljavanja u prethodnoj definiciji moemo zameniti ter minom iskustvo u prvom ranije opisanom znaenju te reci. Ali, predloena definicija nije bez problema. Mi moemo da pojmu doivljavanja ili iskustva damo odreeno znaenje, kao to smo to uinili u prethodnoj definiciji. Ali, svakodnevna i nauna upotreba tih termina moe biti neto drugaija. Pojam iskustva i doivljavanja moe se odno siti ne samo na fenomenoloki pasivna, receptivna stanja svesti nego i na mentalne aktivnosti. Prema tome, fraza doivljavanje i aktivnost sadri pojmove ija se znaenja meusobno preklapaju. Umesto dva upotrebljena termina dovoljno je upotrebiti jedan: iskustvo ili doivljavanje. Na taj nain dolazimo i do tree mogue definicije pojma uenja. c) Uenje je trajna ili relativno trajna i relativno specifina promena individue koja se moe pod odreenim uslovima manifestovati u njenom doivljavanju i ponaanju i koja je rezultat njenog prethodnog doivlja vanja i ponaanja.
34

Naravno, ovde smo u obavezi da preciziramo ta podrazumevamo pod doivljavanjem ili iskustvom naime, treba u komentaru definicije istai da se pod doivljavanjem podrazumevaju kako fenomenoloki pasiv na receptivna stanja svesti tako i fenomenoloki aktivni procesi. U oba sluaja upotrebijeni termini nisu dovoljni da sasvim jasno iz raze ono to elimo da kaemo, te su nuna naknadna odreenja upotreb Ijenih termina. Ako to ve mora da se ini, autor preferira drugu, a ne treu, predloenu definiciju pojma uenja, i to zbog zavrnog dela defi nicije u kojem se kae da je uenje rezultat prethodnog doivljavanja i aktivnosti individue (a ne prethodnog ponaanja individue). Kratka rekapitualacija dosadanje diskusije Da bismo itaocu pomogli da izdvoji glavne take iz do sada voene diskusije, daemo kratak rezime preenog puta, razmatrajui jednu po jednu odredbu iz druge napred predloene definicije pojma uenja. 1. Uenje se moe definisati kao promena u ponaanju ili promena individue koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u pona anju. U te dve definicije sadrani su razliiti metodoloki stavovi. Fe nomen latentnog uenja sugerie nam da uenje treba razlikovati od de latnosti (izvedbe), tj. da se uenje ne mora uvek izraziti u vidljivom po naanju, da moe biti skriveno, te da 'otuda pojam uenja treba defini sati kao promenu individue koja se pod o dreenim uslovima moe ma nifestovati u spolja vidljivom ponaanju. 2. Za razliku od promena u ponaanju koje su uslovljene raznim spoljanjim i unutranjim iniocima (motivacija, bolest, umor, farmako loka sredstva) i koje (promene) traju koliko i dejstva tih inilaca, ue nje je trajna ili relativno trajna promena individue. Kaemo relativno trajna, poto se promena vremenom moe izgubiti (zaboraviti). 3. Za razliku od promena telesne prirode ili povreda nervnog siste ma, koje nastaju prethodnom a ktivnou individue i koje se manifestuju u kasnijoj aktivnosti individue, ali koje su po svojoj prirodi - opte, za uenje kaemo da je specifina promena, vezana za delatnost u odree nim situacijama; ali, ta specifinost nije potpuna; promena u delatn osti se manifestuje i u slinim situacijama, te govorimo o relativno specifi nim promenama individue. 4. Bihejvioristiki orijentisani psiholozi zadovoljavaju se frazom da je uenje promena individue koja se pod odreenim uslovima manifes tuje u njenom po naanju". Meutim, mi ne moramo da se povinujemo bihejvioristikim metodolokim imperativima, te moemo da prihvatimo svet doivljajnog uenja o kome govore neki kliniki psiholozi i psiholozi humanisti. injenicu da se uenje moe manifestovati i u svetu svesnog doivljavanja uneli smo u definiciju pojma uenja izrazom da se pro mene u individui mogu izraziti u njenom doivljavanju i aktivnosti. Pri tome pod aktivnou podrazumevamo kako spolja vidljive aktivnosti tako i isto mentalne aktivnosti, dok pod doivljavanjem podrazumevamo pa sivna, receptivna stanja svesti (u isto fenomenolokom smislu), koja se ne karakteriu postojanjem namerne i cilju usmerene aktivnosti. *' 35

5. Za razliku od promena koje nastaju na osnovu spocanog organ skog sazrevanja, uenje se sastoji u promenama koje su rezultat prethod ne aktivnosti individue. Pod aktivnou ovde podrazumevamo kako spo lja vidljive tako i isto mentalne aktivnosti. 6. Intenzivna doivljavanja, o kojima govore - Maslov i Roders, mogu biti izvor v rlo vanih linih promena. Zato smo rekli da je uenje rezul tat prethodnog doivljavanja i prethodne aktivnosti -individue. Dva ter mina dovljavanja i aktivnosti ovde su uvedena da bi se, sa isto fenomenoloke take gledita, razlikovala intenzivna i znaajna pasivna doivljavanja od aktivnih, cilju usmerenih mentalnih aktivnosti.

LOGICKO-METODOLOKI STATUS POJMA UENJA

Kada govorimo o logikom statusu jednog pojma, mislimo na to kako je taj pojam izgraen, konstruisan. Konkretnije reeno, pod tim izrazom mislimo na analizu koja e nam pokazati: a) na kojim se posmatranim injenicama, na kojima opaljivim S i R varijablama taj pojam zasniva; b) da li pojam prosto opisuje izvesne injenice ili povezanosti injenica (tada govorimo da je deskript ivan, empirijski pojam, da je interveniua varijabla) ili sadri izvesno zakljuivanje, hipo tetsko nagaanje (tada govorimo da je pojam teoretski, hipotetski konstrukt); c) kakav je bio misaoni (logiki) tok na osnovu koga smo od posmatranih fenomena do li do apstraktnog sadraja pojma. U prethodnim reenicama italac moe da prepozna Skinerovu definiciju operacionalnih definicija. Mi bismo pre rekli, sle dei Melvina Marksa (M. Marx), da se ovde radi o operacionalnoj analizi pojmova, bili oni empirijski ili teoretski, apstraktni. Drugim recima, sada treba da izvri mo operacionalnu analizu pojma uenja, odnosno da odgovorimo na tri napred postavljena pitanja. Ta analiza (ili odgovaranje na postavljena pitanja) podrazu meva izvesna znanja iz metodologije nauke; italac treba da poznaje sledee poj move: treba da zna ta je varijabla, ta su S, A, O i R varijable, u emu se sa stoji operacionalna definicija i operacionalna analiza u psihologiji, ta su interve niue varijable i hipotetski konstrukti, kakvi tipovi teorija postoje u nauci i posebno u psihologiji, ta su dispozicioni pojmovi. Informacije o ovim stvarima ita lac mora da potrai u literaturi. Da bi studentima pruio ova nuna prethodna znanja, autor je jo 1968. godine napisao Uvod u psihologiju: struktura psihologije kao nauke. Predznanja koja su maloas nabrojana opisana su najveim delom u poglavljima IV, V i VIII. Ta predznanja u ovom trenutku pretpostavljamo. Govorili smo o dve vrste definicija pojma uenj a: u ponaanja ini viue, a u drugoj kao promena individue koja' se pod odreenim uslovima moe manifestovati u ponaanju individue. U prvom sluaju uenje ima status interveniue varij able, u drugom status hipotetskog konstrukta. Drugim recima, u prvom sluaju pojam uenja opisuje izvesne odnose izmeu S i K varijabli. U drugom sluaju ono je neto to se spolja ne moe videti, ali o e mu se zakljuuje na osnovu spolja vidljivih S i R varijabli, na osnovu ponaanja u odreenim spoljanjim uslovima. Prikazaemo sada konkretnije logiko - metodoloku strukturu pojma uenja kao interveniue varijable. Posluiemo se sa dva primera. Prvi primer Klasino uslovljavanje. itaocu su verovatno ve poznati uveni Pavlovljevi eksperimenti sa uslovljavanjem reakcije luenja pljuvake kod pasa. S varijable u njegovim istraivanjima sastojale su se u sledeim uslovima i operacijama: Pas je vezan kaievima, a ispred njega nalazi se prazna inija sa h ranom. U nizu prethodnih pokuaja pas je naviknut da mirno stoji vezan kai evima i da se? ne otima. To je A (antecedentna) varijabla. U ovu poslednju vari jablu moemo da ubrojimo i broj asova gladovanja, koji odreuje motivaciju ivotinje. Najvanija S varijabla je davanje u paru dve drai: uslovne i bezuslovne (kucanje metronoma i hrane). Na poetku eksperimenta uslovna dra ne izaziva salivaciju, dok bezuslovna dra to redovno ini. Posle odreenog broja davanja u paru, neutralna dra poinje da izaziva luenje pljuvake: to je osnovna R varijabla.
3 prvoj ge uenje definie kao prome na

Uenie kao intrrvpnina Lenje kao mtervenisua

36

U emu se ovde sastoji uenje? Opaanje drai, uslovne i bezuslovne, sva kako nije uenje. Ni luenje pljuvake nije uenje. Uenje se sastoji u luenju pljuvake na uslovnu dra nakon ponavljanog izlaganja u paru dve drai. Uenje, drugim recima, nije isto to i S i R varijable, ve se pojam uenj a odnosi na vezu izmeu S i R varijable. Shematski to bismo mogli da prikaemo na sledei nain:

S varijabla Ili, konkretnije u vezi sa naim pr imerom Uslovljavanje = uenje S varijabla: davanje u paru dve drai, UD i BD

R varijabla

R varijabla: luenje pljuvake na uslovnu dra

Drugi primer Uenje serije besmislenih slogova u laboratoriji. Zamislimo sada da grupa ispitanika ui seriju od 10 besmislenih slogova. Slogovi se izlau na specijalnom aparatu, brzinom od 3 sekunde. Serija se izlae 10 puta. Posle toga se od ispitanika trai da reprodukuju sve slogove koje mogu drei se prvobitnog re dosleda. Pretpostavimo da su ispit anici u proeku reprodukovali 8 od 10 slogova. Opisali smo eksperimentalnu situaciju uenja. U emu se uenje sastoji? Za operacionalnu definiciju pojma uenja potrebno je da definiemo S i R varijable i operacije" (radnje) koje vre eksperimenatator i is pitanici. S varijable u ovom opitu su: lista od 10 besmislenih slogova, aparat na kome se slogovi izlau, brzina izlaganja, broj ponavljanja. Psiholoka radnja (psiholoki proces) koju subjekt vri je oblik vizuelnog opa anja kojeg nazivamo itanje. R varijabla u ovom eksperimentu je broj tano reprodukovanih slogova. Psi holoka radnja koju subjekt pri tome vri jeste akt reprodukcije, dakle, jedan oblik manifestacije nauenog i zapamenog. Prema gleditu savremenih psihologa uenja, akt paljivog opaanj a besmislenog verbalnog materijala nije isto to i uenje: takoe, akt reprodukcije nije uenje. ta je onda uenje? U ovom konkretnom primeru uenje je sposobnost reprodukcije 8 od 10 besmislenih slogova posle prethodnih 10 itanja. Ili, uoptenije reeno, uenje nije ni S, ni R varijabla, ve odreena veza S i R varijabli. Ovako shvaen pojam uenja, naravno, ima status interveniue varijable. Psiholog koji se opredelio za ovakav pristup uenju treba i sve druge pojmove iz oblasti ue nja i pamenja da definie na isti (operacioni) nain. Tako^ bismo pamenje mogli da definiemo kao mogunost reprodukcije izvesno vreme nakon zavrenog pro cesa uenja; zaboravljanje bi se moglo definisati kao nesposobnost potpune repro dukcije gradiva koje se nekad u potpunosti znalo itd. >;sn-o Prethodna analiza verbalnog uenja data je sa sta uenja novit a moderne psihologije uenja, sa stanovita jed ne ire definicije uenja, koja, naravno, obuhvata i ue znaenje uenja, koje je nekad dominiralo u psihologiji, a koje i danas dominira u svakodnevnom jeziku, iako nije jedino zdravorazumsko znaenje pojma uenja. Kada smo opisivali radnje ispitanika pri izlaganju verbalnog gradiva u pret hodnom eksperimentu, rekli smo da se one sastoje, pre svega, u itanju. Ali, ispi tanici svakako imaju i nameru da to bolje slogove zapamte, te zato bolje orga nizuju svoju panju. Ponekad oni povremeno u sebi ponavljaju pojedise tee slo gove u cilju boljeg zapamivanja, osmiljavaju ih ili pak upotrebljavaju neku po sebnu strategiju uenja. Verujem da e veina italaca pokazivati tendenciju da upravo te radnje nazove uenje. Namera da neto nauimo (zapamtimo) menja nau aktivnost itanja. Stu dent knjievnosti drugaije ita jedno umetniko delo kada ita za svoju duu, da bi uivao, a drugaije kada isto delo ita da bi se spremio za ispit. U ovom posled rijem sluaju on -r 1 1 1 e se sluiti razliitim tehnikama koje pomau uenje (zapami -

37

vanje): on e u toku itanja praviti kratke pauze, kako bi utisak bolje ..legao''. neke delove teksta proitavae vie puta, posle odreene celine pravice preglede proitanog, pokuae da odgovori na anticipirana pitanja profesora itd. Sve ove radnje, koje se pridodaju istom" itanju, najdue su kod laika povezane sa poj mom uenja. Namera da se neto naui pored toga podie opti aktivitet i potpo mae koncentraciju panje. Sve pomenute radnje poznate su u pedagokoj psiho logiji kao radnje koje olakavaju uenje i potpomau pamenje. Ali, za uenje i pamenje nije nuna namera. Gledalac koji se spontano pre puta" gledanju uvene engleske serije o Kaliguli ne ui u klasinom smislu reci, ali e ipak nauiti mnoge istorijske injenice i podatke o karakterima, drutvenim odnosima, obiajima, moralu starih Rimljana. Deak koji guta" strip o Robinu Hudu ili Riardu Lavljeg Srca takoe ne ui u klasinom i zdravorazumskom smi slu reci (pre bi se reklo da se on itanjem zabavlja), pa ipak e on zapamtiti i nauiti mnoge istorijske podatke. Iz prethodnih primera vidimo da itanje nije isto to i uenje, ali da se na osnovu itanja, ak bez namere, poneto naui. Poto se moe nauiti sa nametom i bez nje, ne treba pojam uenja vezivati za postojanje namere. Ali, zdrav razum, odnosno navike svakodnevnog govora obino tee tome. Ako studentima proi tamo jedan citat i kaemo da ga zapisu u sveske, oni e rei da su neto od proitanog zapamtili, da znaju neto, ali ne i da su neto nauili. Ako im odna kaete da ete jo tri puta proitati isti citat, a oni pokuaju da ga zapamte i reprodukuju, onda e rado upotrebiti izraz da su nauili tekst koji im je itan. (Ovo je demonstracija koju pisac obino izvodi sa studentima.) Razlika izmeu dva sluaja sastoji se u nepostojanju ili postojanju namere, koja, svakako, dovodi do izvesne razlike u intelektualnim procesima. Iako je nedosledno i neopravdano pojam uenja vezivati za nameru i ono to ona sa sobom povlai, autor ipak smatra da zdravom razumu i uobiajenoj upo trebi termina na neki nain treba izai u susret; zato se ovde predlae uvoenje pojma radnja uenja ili akt uenja. Najpogodniji izraz je verovatno radnja ue nja"; pod ovim izrazom, po zamisli pisca, trebalo bi podrazumevati sve one aktivnosti koje subjekt izvodi kada namerava da neku sarinu naui, zapamti. Takve radnje vezane su esto za ponavljanje. Te radnje pedagoka psihologija sistematski izuava, ali ih i zdrav razum obinog oveka u izvesnoj meri poznaje. Kad ima mo nameru da neto nauimo, obino se poveava opti psihiki tonus (stepen akti -viteta), panja se korrcentrie na odreen sadraj, vane delove teksta itamo spo rije i posle njih pravimo kratke pauze, ili ih itamo vie puta, vane ideje pod vlaimo, pravimo preglede gradiva posle svake vee celine, osmiljavamo gradivo, povezujemo ga sa onim to ve znamo na osnovu svako dnevnog iskustva ili rani jeg itanja itd. itanje udbenika ili bilo koje knjige sa ovakvim intelektualnim aktivnostima, prema datom predlogu, mogli bismo da nazovemo radnjom uenja. Naravno, to je ono ue i klasino znaenje uenja koje nam je ve poznat o. .. Nedavno je jedan psiholog' dao ispitanicima zadatak jedna ilustracija ,ja podvuku najvanije ideje u specijalno pripremlje nim tekstovima i pokuao je da na osnovu uspenosti izvrenja tog zadatka pred via uspeh u kolovanju. Svoje testove nazivao je ..testovi podvlaenja glavnih ideja", ali i testovi sposobnosti uenja". Pre same odbrane ove magistarske te ze, na samoj odbrani i posle nje razvila se iva diskusija oko toga da li je on uop te ispitivao uenje. Zamerke su bile sleee: on ispitanic ima nije dao instrukciju da ue, on nije ispitivao koliko su ispitanici zapamtili iz proitanog teksta. Pa, ipak, u udbenicima pedagoke psihologije radnja podvlaenja bitnih ideja navodi se kao jedan od naina racionalnijeg" programa uenja, tj. podizan ja njegove efikasnosti. Na osnovu nae prethodne diskusije, moglo bi se rei da je istraiva ispitivao jednu bitnu radnju uenja, radnju podvlaenja glavnih ideja, iako u njegovom istraivanju nije bilo svih elemenata klasine situacije uenja. Ovaj prim er, naravno, treba da ilustruje dobre strane uvoenja pojma radnja uenja". P rema dru gom Uenje kao hipotetiki , . logiko -metoolokom pristupu nauci, ubcuji, MW uivvrci. vn. uenje moe imati status teorijskog, zakljuenog poj onst u t hipoteti kog konstrukta. Naravno, i ostali pojmovi iz psihologije uenja treba u tom sluaju da imaju iaj logiko -metodoloki status. Prema ovom stanovitu, uenje nije neto to se da spolja vieti, niti se pojam uenja moe definisati kao prosta povezanost situacija i ponaanja. SpoIjanja reakcija ili ponaanje je samo indeks ili pokazatelj unutranjih promena, koje predstavljaju sutinu uenja. Ta promena se ne mora uvek manifestovati u 1 Re je o magistarskoj tezi psihologa mr Milana Markovia.

ima-aktispo-poivo, raniilnim enja.

ponaanju (kao kod latentnog uenja), ve samo pod odreenim uslovima. Za ovak ve psihologe S-R pristup nije dovoljan; njega je nuno preinaiti u S-O-R pristup, gde O predstavlja organske, unutranje varijable. Ranije smo istakli da se trudimo da damo empirijsku, teorijski neutralnu definiciju pojma uenja, definiciju koja e biti nezavisna od pojedinih teorija u ob lasti uenja. Meutim, kada se uenje definie kao promena individue koja se pod odreenim spoljanjim uslovima moe izraziti u ponaanju", mi ne dajemo sasvim empirijsku, deskriptivnu odredbu. U toj definiciji govori se o neemu to se ne vidi, to nije uvek spolja vidljivo, o neemu to je na osnovu spo ljanjih situacija i ponaanja u tim situacijama zakljueno, pretpostavljeno. Ali, osim te opte i opravdane pretpostavke, predloena definicija je neutralna u odnosu na po sebne teorije uenja. Moe se pretpostaviti da se uenje sastoji kako u promeni kognitivne prirode tako i u nastavku asocijativnih veza. Promena u individui" je dovoljno iroko efinisani pojam (O varijabla) da moe da obuhvati razliite kon kretne teorijske interpretacije. italac moe da postavi pitanje da li je izbor dva opisana logiko-metodo-loka pristupa proizvoljan, da li zavisi od nekih argumenata ili isto linih pre ferencija i ukusa. Opravdanost pojedinih pristupa nauci uopte predmet je raspra ve u metodologiji i filozofiji nauke. Ali, bar to se psihologije tie, oba pristupa su mogua. Skiner i njegovi sledbenici su pokazali da je mogue uspeno razvijati isto deskriptivnu nauku, veoma plodnu psihologiju uenja. Ali, ta psihologija iz begava neka pitanja, pitanja o unutranjim procesima i mehanizmima koji kon troliu ponaanje. Drugi psiholozi, meu njima i veina savremenih bihejviorista, ne mogu i nee da se uzdre od takvih pitanja. I to je dobro za psiholoku nauku. Naa nauka bi bila siromanija i manje interesantna da su svi skinerovci. Ali, nije tragino ako jedna, ak i velika, grupa naunika odlui da neguje deskrip tivno stanovite. Tamo gde oni stanu, nastavie drugi; ono to oni nisu uinili, uinie drugi. Meutim, ve smo spomenuli i jedan empirijski argument protiv isto deskriptivnog stanovita prema kome bi uenje trebalo da definiemo kao promenu u ponaanju individue. Imamo na umu nunost razdvajanja uenja i delatnosti (izvedbe nauenog), injenicu da se uenje nekad ne manifestuje u spoljanjem ponaanju u datom momentu. To je principijelni argument za d rugi diskutovani pristup u psihologiji uenja, koji dozvoljava negovanje hipotetikih, teorijskih poj mova, pa i sam pojam uenja shvata na taj nain. Sledeom shemom moemo grafiki da izrazimo logi-koDetaljnije razmatranje ue- metodoloki status pojma uenja kao' hipoteti kog nja kao hipotetikog kon - konstrukta strukta Uenje
t

S varijable

R varijable

U ovoj shemi, za razliku od sheme koja prikazuje uenje kao interveniuu varijablu, pojam uenja se ne svodi na povezivanje spoljanjih S i R varijabli, ve je pojam uenja na osnovu tih varijabli pretpostavljen, zakljuen. Strelice koje idu od S i R varijabli ka kvadratu koji predstavlja zakljuenu pretpostavljenu unu tranju promenu (uenje) predstavljaju proces zakljuivanja. Rekli smo da je predloena definicija pojma uenja dovoljno iroka da obu hvati ra zliita teorijska stanovita. Promene individue" mogu se na razliite na ine shvatiti. Videli smo da kognitivni teoretiari uenja pretpostavljaju da se ak i kod klasinog uslovljavanja ta unutranja promena sastoji u sticanju znanja ili oekivanja. Osi m toga, Pavlov je pretpostavljao da se pri ponavljanom davanju u paru zvuka metronoma i hrane u mozgu probija privremena nervna veza", aso cijativna veza izmeu centra uslovne i centra bezuslovne drai. Pavlov nije govo rio o uenju, ali bi savremeni psiholog uenja rekao da je sutina uenja u toj unutranjoj asocijativnoj promeni individue.

39

Posluimo se ve korienim primerima. U klasinom uslovljavanju organizam opaa najpre zvunu dra, pa odmah zatim hranu. To opaanje nije uenje. Ali, davanje d ve drai u paru dovodi do stvaranja asocijativne veze u nervnom siste mu. Ta unutranja promena, nastala opaanjem drai u paru, naziva se uenje. Posluiemo se i drugim naim primerom: itanje (opaanje verbalnog gradiva) se rije besmislenih slogova nije po sebi uenje, ali dovodi do uenja. Ako itanje dovede do relativno trajnih promena u individui, onda te promene nazivamo uenje. To e nam najbolje pokazati sledei sluaj. Zamislimo da jedan ovek sa veoma izraenom modanom sklerozom ita seriju bes mislenih slogova (ili neko drugo gradivo). Ne moe se rei da on ne opaa verbalno tivo, da ga ne ita. Ali, to itanje kod njega ne ostavlja relativno trajne tragove, te otuda moemo rei da on, jako ita, nita ne ui. Ovaj primer nam lepo povlai razli ku izmeu vrenja odreenih mentalnih radnji i uenja. O uenju govorimo kada odreeni men talni procesi (opaanje, itanje, miljenje) ostavljaju za sobom trajne ili relativno trajne promene, koje se pod odreenim uslovima mogu izraziti u doivljavanju ili aktivnosti individue. Psihiki procesi (opaanje, itanje, miljenje) pod odree nim uslovima ostavljaju za sobom izvesne trajne promene u nervnom sistemu, te ih moemo smatrati izvorom uenja. Uoite ne kaemo da te mentalne procese smatramo uenjem, ve izvorom uenja. Koji su to uslovi? O njima e vie rei biti u kasnijem izlaganju, a ovde emo pobrojati neke najvanije uslove: koncentracija panje na odreeni sadraj, afektivna obojenost, lini znaaj, sloenost iz vrenih mentalnih operacija, tr ajanje utiska, njegovo ponavljanje, osmiljavanje utisaka itd. Ako ti uslovi nisu zadovoljeni, kao kad idemo ulicom zaneseni", nae opaanje nee dovoditi do trajnih ili relativno trajnih promena" u nama, drugim recima, uenja nee biti. Ove ideje moemo da izrazimo i jezikom moderne teorije kognitivne obrade informacija": da bismo govorili o uenju, utisci iz kratkorone memorije treba da preu u dugoronu memoriju. Takoe, moe se rei da se uenje sastoji u stavlja nju u magacin pamenja izvesnih informacija ne u trajanju utisaka (to je odlika pamenja), ve u stavljanju informacija u magacin pamenja. Ta ideja se moe izraziti i hipotetikim neurofiziolokim jezikom: uenje se sastoji u stvaranju tragova u mozgu. Ovim bismo mogli da zavrimo diskusiju. Meutim, pokuaemo da iznete ideje jo jasnije izrazimo, i to u kontekstu kognitivnih teorija uenja. Klasini psi holozi pokazivali su tendenciju da mentalne, kognitivne procese, podstaknute od reenim spoljanjim uslovima (S varijablama), izjedna e sa pojmom uenja. To i danas ponekad ine obrazovani laici. Dodajmo tome da je izuavanje uenja kod ivotinja, u okviru bihejvioristike psihologije, verovatno znatno doprinelo da se pojam uenja izmeni. Nameravamo sada da jo jednom i jo detaljnije ra zmotrimo odnos izmeu kognitivnih procesa i uenja. Poeemo od teze nekih kognitivnih psihologa da se uenje, ak i kod kla sinog ulo vi javan ja, dakle, kod prostog oblika uenja, sastoji u sticanju oeki vanja (Tokman) ili sticanju znanja, novih kog nitivnih struktura" (Dikinson). U klasinom uslovljavanju organizam opaa najpre pojavu jedne (uslovne) drai, pa zatim pojavu druge (bezuslovne) drai; pretpostavimo sad da on shvata, uvia od nos izmeu te dve drai. Shvatanje odnosa je bitno svojstvo ko gnicije, miljenja. Da li je shvatanje tog odnosa sutina uenja? Izgleda kao da to neki kognitivni psi holozi ine: stvaranje oekivanja, sticanja izvesnih informacija je oria unutranja promena individue koja se naziva uenje. Da li to protivrei naoj p rethodnoj diskusiji i naim zakljucima? Odnos kognitivnih procesa i uenja je veoma blizak, ali se razlika ipak moe povui. Na svakodnevni jezik, kao to emo videti, ponaa se vrlo nedosledno, to nas opominje da mu ne robujemo. U diskusiji emo se posluiti sa tri nova primera. a) Zamislimo oveka koji reava neku zagonetku koju mu je dao neki lan okupljenog drutva iz iste zabave. Covek neosporno misli. Da li on neto ui? Verovatno da e jeziko oseanje veine nas dati negativan odgovor. Covek jed nostavno misli, reava jedan problem. Ali, uspeno reavanje jedne zagonetke mo e da dovede do lakeg reavanja slinih zagonetki. ovek je, kao to smo rekli, jednostavno mislio, ali je on time neto i nauio. Miljenje i uenje u ovom slua ju nismo izjednaili. b) Zamislimo da ovek ita neki teak filozofski tekst, kao to su Hegelovi ili Hajdegerovi tekstovi. Njegovo itanje maksimalno je proeto miljenjem; ra zumevanje teksta predstavlja niz intelektualnih otkria zasnovanih na mislenom
40

procesu. Da li taj ovek ui? Verujem da e italac biti u nedoumici pri pokuaju da odgovori na ovo pitanje. Njegove jezike navike nisu u ovom sluaju sasvim odreene. Ali, pretpostavimo da je taj ovek jedan filozof koji ita da bi razu meo i procenio vrednost Hegelovih ili Hajdegerovih ideja. Da li bismo njegovo itanje mogli da nazovemo uenje? Verovatno ne. Pre bismo rekli da on razmilja, filo zofira. Miljenje opet, i u svakodnevnoj upotrebi termina, nije isto to i uenje. Promenimo sad identitet naeg hipotetskog itaoca i pretpostavimo da je on stu dent koji se sprema za ispit. Sline misaone procese u ovom sluaju mnogi e na zvati uenje. Da li je u pitanju samo nedoslednost svakodnevnog jezika? Jedna razlika postoji u dve varija nte naeg primera. Cilj filozofa i studenta je delimino razliit; dok student pokuava da razume tekst, on ima u vidu i to da na ispitu treba da pokae svoje razumevanje i pamenje proitanog. Kada imamo u vidu da itanje proeto razmiljanjem ima za cilj relativno trajnu promenu znanja (relativno trajnu promenu individue), govorimo o uenju. Dve varijante ovog primera pokazuju nam da uenje ne izjednaavamo uvek sa miljenjem (ili kognitivnim procesima uopte), ve samo pod odreenim uslovima; naime, kad a ono cilja na stvaranje neke bar relativno trajne promene u znanju (nervnom sistemu, individui). To je sasvim blisko ideji izraenoj u predloenoj definiciji pojma uenja: pret hodna aktivnost (opaajna, misaona) dovodi do relativno trajnih promena u indi vidui na primer, do promena u znanju. No, moramo biti svesni da klasina i laika odredba uenja ipak tei da izjednai same kognitivne procese (koji imaju za cilj trajno zadravanje) sa uenjem. Takva upotreba termina sadri sledeu nedoslednost. Za fi lozofa koji je razmiljjui itao Hegelov ili Majdegerov tekst neemo rei da je uio, ve da je razmiljao ili filozofirao. Pa, ipak, i on je neto nauio. Na primer, na osnovu takvog itanja on je u stanju da odri predavanje o filozofu kojeg je studirao, a predavanje jeste neka vrsta javnog ispita pred celokupnim auditorijumom. I kod naeg filozofa razmiljanje je dovelo do relativno trajnih promena u znanju, tj. do uenja, ali to razmiljanje nismo bili skloni da nazovemo uenje. Po staroj tradiciji, kada itanje i razmiljanje imaju za nameru zapamivanje, govorimo o uenju. Meutim, videli smo i kasnije emo detaljnije pokazati da je pogreno vezivati uenje za nameru. Filozof iz naeg primera uio je bez namere. U Maslovljevoj vetini doivljavanja" nema nikakve namere zapamivanja, pa, ipak, moe doi do promene linosti. U svetlu takvih podataka ne izgleda dosleno i ispravno izjednaavati uenje sa kognitivnim procesima. Da damo jo jednu ilustraciju za to. U uenju putem ugledanja na uzor subjekt posmatra uzor i na osnovu tog posmatranja ui. Ali, njegovo posmatranje neemo izjednaiti sa uenjem. Kao to se ui na osnovu paljivog posmatranja, tako se ui i na osnovu razmiljanja, ali opaanje i miljenje nisu isto to i uenje. c) Trei primer tie se Kelerovog pojma uvianja. U uvenim Kelerovim eksperimentima majmuni su na osnovu uvianja reavali problem dohvatanja ba nane tapom, banane koja je bila suvie daleko od kaveza da bi se rukom mogla dohvatiti. Uvianje kognitivni psiholozi shvata ju kao misaonu radnju shvatanja odnosa, dakle, jednu misaonu radnju. Ali, u psihologiji se ve odomaio izraz uenje na osnovu uvianja". U toj frazi uvianja i uenje se ne izjednaavaju; uvianje je izvor promena koje se nazivaju uenje.

Treba, najzad, da rezimiramo rezultate prethodne diskusije. Kako da odredimo odnos kogni tivnih procesa i uenja? Za razliku od klasinih psihologa, savremeni psiholozi uenja prave sledee pojmovne razlike. Izmeu pojedinih kognitivnih procesa i uenja ne tre ba .staviti znak jednakosti. Ako ti procesi dovode do relativno trajnih promena u individui (znanju, nervnom sistemu itd.), onda govorimo o uenju. Opaanje nije uenje, ali ono moe da dovede do promena koje nazivamo uenje. Miljenje nije uenje, ali ono dovodi do promena koje nazivamo uenje. Stvaranje trajnih ili relativno trajnih promena u individui nazivamo uenje. Te promene nastaju na osnovu nekih prethodnih doivljavanja ili aktivnosti individue. Ali, ta doivljavanja ili aktivnosti ne nazivamo uenje, ve promene koje one proizvode u individui. Izloene ideje se mogu izraziti i na neto drugaiji nain. Opaanje, itanje, miJjenje, nisu isto to i uenje. Pod uenjem podrazumevamo
Rezime

41

injenicu da opaanje, itanje, miljenje dovode do trajnih ili relativno trajnih promena u individui, koje se kasnije pod odreenim uslovima mogu manifeste vati u njenom doivljavanju i aktivnosti. Pozovimo se jo jednom na teko sklerotinog oveka; on e nam moda najbolje povui granicu izmeu kognitivnih procesa i uenja. Ka da kognitivni procesi (bilo da se radi o prostom opaanju, sloenijem pro cesu itanja ili jo sloenijem procesu miljenja) ne bi ostavljali za sobom neki bar relativno trajni trag, ne bi dovodili do uenja. Oni bi bili upra -njavani, oni bi postojali, ali jedinka ne bi na osnovu njih uila. Da li je ova analiza u suprotnosti sa shvatanjem kognitivnih psihologa, kao to su Tolman ili Dikinson? Ne mora da bude. Oekivanja i steena znanja su sutina uenja, ak i u klasinom uslovljavanju. Ali, steena oekivanja i nova znanja su posledica, rezultat izvrenih kogni tivnih procesa; ti konstrukti predstavljaju onu promenu individue o kojoj govorimo u definiciji pojma uenja. Uenje se sastoji u stvaranju oekivanja ili promeni kognitivne strukture". Ni ovi teoretiari ne na zivaju uenjem one kognitivne procese koji dovode do stvaranja oeki vanja ili do promene kognitivne strukture". Videli smo kako je veza izmeu kognitivnih procesa i uenja tesna, kako je teko povui razliku izmeu tih pojmova. Nije onda udo to su klasini psiholozi pod odreenim uslovima izjednaavali izvoenje odre enih kognitivnih radnji sa pojmom uenja, naime onda kada te radnje imaju za cilj sticanje 'nekog znanja ili vetine, dakle, kada imaju za cilj stvaranje nekih trajnih ili relativno trajnih promena. Imajui u vidu do sad reeno, mi smo i predloili kompromisni pojam radnje uenja. Izjednaavanju uenja sa namernim, cilju usmerenim izvoenjem izvesnim kognitivnih radnji mi smo zamerili dve stvari: a) neopravdano je vezivati uenje za nameru zapamivanja; ima uenja i bez takve cilju usmerene aktivnosti; b) shvatanje uenja kao vrenje radnji koje imaju za cilj sti canje znanja i vetina je suvie usko. U prethodnom izlaganju detaljno smo pokazali kako se uenje (kao hipotetski konstrukt) moe drugaije definisati nego to su to radili kla sini psiholozi i to danas povremeno rade obrazovani laici rukovoeni svojim jezikim navikama. Napomenimo i to da ovi sloeni problemi oko razdvajanja uenja od kognitivnih procesa koji dovode do uenja ne po stoje kad se uenje definie kao interveniua varijabla, kada taj pojam samo povezuje izvesne S i R varijable, kada se ne ulazi u oblasti postuliranih unutranjih procesa i njihovih produkata.

DODATAK 1: UENJE I KOGNITIVNA OBRADA INFORMACIJA"

Ve petnaestak godina veoma ivo se razvija tzv. kognitivna psihologija, koja izuava sloene kognitivne procese oveka: opaanje, pamenje, jezik, reavanje problema. U toj psihologiji snaan uticaj imaju izvesne id eje teorije prerade informacija (izvorno to je jedna matematiko -tehnika disciplina) i model kompju tera, odnosno mogunost programiranja psiholokih procena na kompjuteru. Otuda se esto u toj oblasti govori o kognitivnoj obradi informacija. Kao to emo videti, neki savremeni psiholozi uenja koriste pojmove te kognitivne teorije da bi ob jasnili i sasvim jednostavna uenja (npr. klasino uslovl javan je) ivotinja. Nije udo to postoje pokuaji da se i sam pojam uenja na neki nain povee sa poj mom prijema i prerade informacija, pa ak i da se tim pojmovima definie. Ovde emo prodiskutovati neke takve pokuaje i ukazati na izvesne nedostatke.
42

relativno uslovima

1) Neki psiholozi uenje izjednaavaju, istina neodreeno, sa prijemom i preradom informacija. Meutim, takva tvrenja su suvie neodreena dok se preciz nije ne odredi sam pojam informacije. Ako se on uzme u svom izvornom tehni kom" znaenju, moe se primeniti i na bioloke, fizioloke, genetike i druge pro cese u organizmu, te nij e dovoljno specifian za odredbu psiholokog pojma uenja. 2) Nekad se uenje kratko definie kao sticanje informacija u kognitivnom smislu. Ta odredba podsea na klasino shvatarije da je uenje sticanje znanja i vetina. Opirno smo pokuali da pokaemo da je jedno takvo stanovite danas suvie usko, da je pojam uenja danas iri nego to navedena odredba pretpo stavlja. 3) Potpunija odredba uenja mogla bi da glasi: uenje je prijem, prerada, m a g a ci o n i r a n je i k o r i e n je i n fo r m a c i ja. Ta odredba ini se su vi e i r o k a, a i u izvesnom smislu neprecizna. iroka je zato to su u njoj sadrani i perceptivni procesi pamenja i seanja. Pojam uenja ni je identia n tim procesima. Uenje nije isto to i opaanje (npr. verbalnog g rad iva) i nij e is to to i akt re produkcije ; u e n j e j e p o j a m k o j i p o v e zu j e t a d v a p r o c e s a : o n o s e s a s t o j i u s t i c a n j u s p o so b nosti reprodukcije posle prethodnog opaanja odreenog gradiva. Ili, pod ue n j e m p o d r a z u m e v a m o on u pr o m e n u i n d i v i d u e k o j a s e ma n i f e s t u j e u p r o m e n i a k tivnosti. Ali , uenje ni je ni opaanje, ni za vrna akti vn ost. U predloe noj defin i ciji nisu odreeni odnosi izmeu pojedinih navedenih procesa, tako da je ostalo neodreeno ta je zapravo uenje. Dalje, navedena odre dba nije dovoljno odreena zbog toga to magacioni ranje" moe oznaavati stavljanje utisaka u magacin", to bi odgovaralo pojmu uenja (u hipotetskom smislu), a moe da znai i uvanje utisaka u magacinu", to bi odgovaralo pojmu pamenja. Uz to, ova odredba nam ne ukazuje ime se uenje razlikuje od drugih promena individue i njenog ponaanja. Zatim, iz nje se ne nasluuje da se uenje sastoji u sticanju crta linosti, novih motiva, novih emocionalnih veza, socijalnih stavova itd. Takva odredba ima suvie kognitiv ni prizvuk. Meutim, uenje je i stvaranje asocijacija i navika. Ali, izvesno je da u svim oblicima uenja uestvuje proces prijema i prerade informacija, magaci oniranje" informacija. No, da ponovimo, nedostatak te opte odredbe je u tome to ne ukazuje na neke specifine (i bitne) osobenosti pojma uenja.

DODATAK 2: UENJE I PAMENJE

Na kraju poglavlja u kome se raspravlja o pojmu uenja svakako treba rei neto i o jednom pojmu koji je najue povezan sa pojmom ue nja. Pojmovi pamenja i uenja usko su povezani na vie naina. Pre svega, oni su nerazdvojni u svakodnevnom govoru (bar u naem jeziku). Sa stanovita psiholoke nauke, ta znaenja svakodnevnog govora su ne kad sasvim razliita, a nekad se i preklapaju. Tako na primer, izraz zapamtiti uglavnom ima sinonimno znaenje sa izrazom nauiti. (Slino je i sa ruskim nazivom zapominanie.) Drugo, veza izmeu uenja i pamenja je istorijska. Moderna, objektivna psihologija uenja zaela se u Ebing hausovoj knjizi ,,O pamenju". Psiholozi koji su se drali evropske psi holoke tradicije dugo nisu imali u svojim knjigama partiju o uenju, ve su o ovom raspravljali u partiji o pamenju. Tako je profesor dr Baja Baji (tipini predstavnik evropske introspektivne' tradicije) skoro do po lovine ezdesetih godina u partiji o pamenju, posebno u odeljku o fik siranju utisaka" i zadravanju", govorio o uenju. I danas se na slian nain u savremenoj psihologiji pamenja razrauju neki bitni problemi psihologije uenja. O tome e biti vie reci u sledeem poglavlju, u krat koj istorijskoj skici psihologije uenja. U okviru bihejvioristike psiholo gije, poev od tridesetih godina pa sve do ezdesetih, postojala je domi nacija pojma uenja nad pojmom pamenja. Uskoro emo videti zato je
43

to tak o bilo. Danas, ipak, veina psihologa ravnopravno govori (u poseb nim poglavljima) o uenju i pamenju. Svakako da je najznaajnija veza izmeu pojmova uenja i pame nja zasnovana na samim psiholokim procesima, koji su tako povezani i tako se meusobno dopunjuju, tako se meusobno proimaju, da mo emo da pravimo samo logike i konvencionalne razlike (tj. moemo samo da se dogovorimo da odreenim komponentnim procesima damo razli ite nazive). Klasina introspektivna tradicija lepo je izraena u uvenoj V udvortovoj (Woodworth) Eksperimentalnoj psihologiji, koja je prvi put izala 1938. godine (a kod nas je prevedena 1954. godine), (Vudvort je bio odli an poznavalac neniake, francuske, engleske i amerike klasine psiho logije, te je njegova pomenuta knj iga ve i stoga posebno interesantna.) Prema Vudvortu uenje, zadravanje i seanje su tri sukcesivne etape u celokupnoj funkciji seanja" (1954, str. 4). Dakle, uenje je samo prva faza seanja, odnosno pojam uenja je podveden pod pojam seanja. Dru gi klasini psiholozi ee govore da je prva faza pamenja ili seanja sticanje, a ne uenje. Meutim, mora se istai da ovakav nain definisanja pojmova nije apsolutna prolost. On se javlja i kod nekih savremenih psihologa. Na primer, savremeni, kognitivno orijentisani psiholog Vikelgren (Wickelgren) 1977. godine u knjizi Uenje i pamenje pie: Pamenje mora da proe kroz tri faze: sticanje, retenciju i korienje (engl. retrieval)". Ovaj sled sticanja utisaka, njihovog trajanja ili zadravanja i korie nja (u vidu reprodukcije, prepoznavanja ili utede pri pokuaju novog uenja) je ste sutinski fenomen. Pitanje je samo kojim emo terminima nazvati po jedine faze opisanog sleda dogaaja i pod koji pojam emo te faze pod vesti pod pojam uenja ili pojam pamenja. Na ovu temu vratiemo se za koji as. Rekli smo ve da je u toku vladavine bihejvio skoro iskljuen, a da je pojam uenja postav ljen na glavno mesto. Koji su razlozi za to postojali? Votsonu se inilo d a je pojam pamenja suvie povezan sa subjek tivnim doivljajima izazivanja predstava i seanja u svesti, te mu se nije inio pogodan za bihejvioristiku psihologiju. \ Godine 1924. on je pisao: Nama nije potreban termin memorija, koji je nabijen svim vrstama filozofskih i subjektivnih konotacija" (citirano po Hallu 1976, str. 4). Najvei teoretiari uenja u okviru bihejviorizma nisu rado upo trebljavali pojam pamenja, ve su pre govorili o tragovima drai. Moe se rei da je u bihejvioristiku psihologiju uenja tek Kopoldi (Capooldi) sredinom ezdesetih godina poeo sistematski da koristi pojam pamenja u objanjavanju procesa uenja kod ivotinja. No, ta tradicija je sva kako iza nas. Nastaviemo sad maloas zapoetu i prekinutu Logika analiza uenja i diskusiju. Logiki gledano, najpre se neto mora pamenja gte^. ^a ^. ^rajajo> ,ja jjj se kasnije reprodukovalo ili na drugi nain iskoristilo. Ta prva faza sticanja obino se izjed naava sa uenjem. Dakle, da bismo imali ega da se seamo, mora mo najpre da steknemo neka znanja, neke utiske. Proces uenja logiki pret hodi procesu pamenja.
44

Tma P0^ pame,nja bio zapst^en pJtam'

poseb-

Ali, na koji nain objektivno saznajemo da je neto naueno i zapam eno? Tu nastaje tekoa. Isti testovi koriste se za konstanovanje naue nog i zapamenog. U verbalnom uenju ljudi to su testovi reprodukcije, prepoznavanja, utede pri pokuaju ponovnog uenja i jo neki sasvim specijalni testovi. Ti testovi nose, kao to se vidi, nazive koji su vezani za pojam pamenja. Savremeni psiholozi definiu pamenje kao organi zaciju procesa koja obuhvata proces trajanja utisaka, reprodukciju ili prepoznavanje utisaka i konenja utisaka pri ponovnom uenju istog ili slinog gradiva. Prema tome, izlazi da testovima pamenja ispitujemo stepen nauenosti nek og gradiva. Tu opet vidimo usku povezanost i isprepletenost pojmova uenja i pamenja. Meutim, pomenute testove mogli bismo tretirati prosto kao testove koji zavisno od situacije mere ue nje ili pamenje. No, oni, zahvaljujui pominjanom toku istorije, imaju ve svoja imena koja potiu iz psihologije pamenja. Bez obzira na to, mi ih moemo smatrati pod odreenim uslovima testovima uenja, a pod drugim okolnostima testovima pamenja. Ali, to to se predlae je stvar konvencije, koja se, istina, zasniva i na nekoj logici stvari.
Operacionalna razlika ue- prethodnim reenicama? Opte pravilo glasi: ako se nja i pamenja

Koji su to ulo vi i okolnosti koje smo pominjali u

test daje neposredno posle izlaganja gradiva koje treba da se naui, on meri ono to je naueno, tj. predstavlja test uenja. Ako se test daje izvesno vreme posle zavrenog procesa uenja, on onda ispituje trajanje, odnosno pamenje onog to je naueno. Tad ga smatramo testom pamenja. Dakle, isti test zavisno od organiza cije ispitivanj a, odnosno od momenta primene, tretira se ili kao test ue nja ili kao test pamenja. Prethodne teze izgledaju logike i predstavljaju osnov za operacio nalnu definiciju pojma uenja i pamenja. Uenje se odnosi na sticanje izvesnih promena, pamenje na trajanje steenih promena.
No, to je ipak samo pogodna konvencija. Psiholoki procesi su na a lost sloeniji nego to to prethodna logika analiza dva pojma prikazuje.

Uzmimo najprostiji sluaj: oveku se jedna serija od 10 reci izlae samo jednom i od njega se zahteva da odmah reprodukuje onoliko reci koliko zna zdrav razum bi rekao: koliko je zapamtio", te bi ovaj test uenja bio imenovan kao test pamenja. Ali, jezika navika u ovom slu aju zaista otkriva meusobnu proetost dva pojma. Pre nego to is pitanik zapone svoju reprodukciju, proe neko vreme, istina kratko. Dok ne reprodukuje deveti ili deseti slog u seriji, proi e jo brojniji sekundi, naroito ako se reprodukcija odvija sporo. Prema tome, nuno je da pam enje (kratkorono i pamenje srednjeg obima) zadri utiske do momenta reprodukcije. Otuda, naueno znai zapravo i zapameno. Jo je komplikovaniji sluaj kada se uenje ne zavrava iz jednog pokuaja, ve sadri brojna ponavljanja. Napredovanja u jednom poku aju ne bi bilo kad ne bi bilo pamenja onog to je u nizu prethodnih pokuaja zapameno. Kada posle 10 ponavljanja merimo koliinu naue nog, merimo rezultate sadejstva dva procesa: sticanja i pamenja. To je psiholoka istina. Konvencionalno i operacionalno govorimo o testu ue nja kada se test daje neposredno posle n- tog pokuaja. 45

 .,

...

Veoma poznati psiholog ueni a (verbalnog uce . .

v

nja i pamenja kod ljudi) Melton (Melton) 1963. godine pravi sledeu razliku izmeu testova uenja i pamenja. Ako je varijabla za koju se neko interesuje redni broj pokuaja, upotrebljeni test smatramo testom uenja. Ako je varijabla za koju se neko interesu je vreme koje je proteklo od zavretka procesa uenja, onda upotrebljeni test smatramo testom pamenja. Iako je samo konvencionalna (i operacionalna), ova distinkcija ue nja i pamenja moe da bude veoma korisna u metodolokoj organizaciji ispitivanja procesa uenja i pamenja. ,. ... .. Svoje tvrenje ilustrovaemo metodolokim ne , , ,, . , , , j Jena ilustracija

Meltonovo razlikovanje

,,,.

?-\ ,, A

nlr

-,.

> inr>o

dostatkom jednog davnog i cesto navoenog eksperimenta, koji se ticao uticaja jezika na promene u pamenju (Car michael, Hogan, Walter, 1932). Ispitanici su dobijali da posmatraju izvesne crtee. Jedna grupa ispitanika je uz te crtee dobijala jedne nazive, druga grupa druge nazive. Posle izvesnog vremena svi ispitanici su po zvani da reprodukuju slike. Da budemo jo konkretniji. Jedna od sliica izgledala je ovako :Q ------- Q U jednoj grupi taj crte je nazvan nao ari, a u drugoj teg. Ispitivanja su pokazala da je pamenje ispitanika bilo pod uticajem verbalnih naziva, tj. pamenje se menjalo u pravcu koji je verbalni naziv sugerisao. To je bio zaklju ak eksperimentatora. Meutim, da li je verbalni naziv delovao na uenje ili na pamenje? Da bi i na to pitanje istraivai mogli da odgovore, oni su morali da jedan test reprodukcije daju neposredno posle izlaganja crtea. Taj test bi imao funkciju testa uenja. Ako bi se promene manifestovale ve na tom testu, onda bismo mogli da tvrdimo da znanja izraena recima utiu na uenje a ne na pamenje. Da bi ispitali dejstvo verbalnih naziva na pame nje, istraivai su, dakle, morali da daju (1) test reprodu kcije neposredno posle izlaganja gradiva (to bi bio test uenja), (2) a zatim da taj isti test daju posle izvesnog vremenskog intervala to bi bio test pamenja. Rezultate tog testa morali bi da uporeuju sa rezultatima prvog testa. Tek ako se u prvom neposrednom testu nisu pokazale nikakve promene, a u drugom, odloenom testu te se promene pojave, moglo bi da se go vori o dejstvu verbalnog sistema na pamenje. Bez ovog metodolokog po stupka mi ne znamo da li je jezik uticao na uenje ili pamenje. Ovaj primer nam pokazuje kako se u operacionalizovanim situacijama koriste jedni isti testovi as kao testovi uenja, as kao testovi pam enja. Primer nam lepo pokazuje kako se metodoloki ispravno ispituje proces uenja, a kako proces pamenja. No, ne zaboravimo ono to smo ranije rekli: re je o zgodnim operacionalnim razlikama i konvencional noj (dogovorenoj) upotrebi termina, jer se u sutini proces pamenja ne moe razdvojiti od procesa uenja ak ni u najprostijoj situaciji, kada se uenje odigrava iz jednog puta. Ne moemo da se uzdrimo da ne uka emo i na sledeu okolnost, koja na jo jedan nain pokazuje povezanost, ili, ako hoete, meanje dva pojma kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Najprostiji oblik uenja bi bio onaj u kome se gradivo izlae samo jednom, kratko, a gradivo nije veliko, tako da se posle jednog izlaganja moe ponoviti. U takvoj situaciji bili bismo najblii istom" ob liku uenja, u kome pamenje nema naroito veliku ulogu. Ali, gle apsur 46

da! Upravo opisani testovi poznati su jo iz klasine psihologije kao te stovi neposrednog pamenja. (Danas govorimo i o kratkoronom pame nju.) Ove stvari ne treba da zaboravljamo kada se pridravamo napred opisanog operacionalnog i logikog razlikovanja uenja i pamenja.
Miljenja nekih savreme- danas istaknutih psihologa koji obnavljaju staru nih psihologa

No, kao to je ve spomenuto i ilustrovano, ima i

tradiciju u upotrebi pojma pamenja. Pod -setimo se Vikelgrenove teze da proces pamenja prolazi kroz tri faze: sti -canje, zadravanje i korienje. Slino, veoma istaknuti psiholog u do menu pamenja kod ljudi Talving (Tulving, 1968) smatra da bi pojmovi retencija i memorija mogli da zamenc pojam uenja. Uenje se, po nje -nrn, u stvari, odnosi na vie-manje sistematsko poveanje broja zadranih, podataka. Uenje je skraeni izraz za injenicu da se reprodukcija poveava u toku pokuaja" (1968, str. 7). Pri navoenju ovog miljenja treba ipak imati u vidu da je Talving prvenstveno moderni psiholog pam enja. Test reprodukcije koji on spominje moe se tretirati na dva ranije opisana naina, zavisno od konteksta (i vremenskog momenta) u kome se upotrebljava. Razlike koje smo povukli iako su samo logike i operacio nalne, pa i konvencionalne, ipak su veoma korisne.

47

z:

Deo drugi
ZADACI I NEKE KARAKTERISTIKE PSIHOLOGIJE UENJA

ZNAAJ PSIHOLOGIJE UENJA _ _ _ _ Neposredni i posredni zadaci psihologije uenja

_ _ _

51 52

UENJE U RAZLIITIM OBLASTIMA PSIHOLOGIJE NE KOLIKO ILUSTRACIJA _ _ _ _ _ _ _ _ 53 Percepcija (53). Emocije (54). Motivacija (54). Linost (55). Uenje, patologija, terapija (56). Inteligencija, naslee, uenje (57). Rezime (58). Raznovrsnosti psihologije uenja 58 GLAVNI MOMENTI U RAZVOJU PSIHOLOGIJE UENJA 59 Koreni (59). XIX vek: eksperimentalna psihologija (60). Psihologija uenja i psihologija pamenja (60). Kognitivna psihologija i psihologija uenja i pamenja, (62). Prosti oblici uenja (64). Inspiracije (64). Don Votson, bihejviorizam i psihologija uenja (64 ) . Ut icaj ge t alt p sih olo gije 6 5 MODEL KLASINIH TEORIJA UENJA Promena modela: bioloke uslovljenosti uenja 67 67

IVOTINJE U PSIHOLOGIJI UENJA 69 Razlozi za izuavanje ivotinja (69). Priroda razvoja (71). Prvi i drugi signalni sistem (72). Dva pristupa: komparativno-psiholoki i etoloki (74). Zakljuci (80). Generalizacija, ekstrapolacija sa ivotanja na ljude (81). Logika ekstrapolacije 81

ZNAAJ PSIHOLOGIJE UENJA

Znaaj psihologije uenja moemo najbolje da shvatimo ako joj od redimo mesto u sistemu psiholokih znanja. Moe se rei da etiri grupe inilaca odreuju ljudsko ponaanje ili, kako drugi vie vole da kau, linost oveka. To su: 1) Naslee i spontano sazrevanje (maturacije), koji se na nasleu za snivaju. Ovde mislimo na ono to je za jedinku uroeno, ta ona roe njem donosi na svet. Naslee svakako odreuje nae osobine, sposobnosti, emocionalnost itd. Pored toga, postoje i izvesni uroeni mehanizmi reagovanja, kao to su, moe biti, psihoanalitiki mehanizmi odbrane (posto ji uroena tendencija da pod odreenim uslovima, pod odreenim pritis cima ovek reaguje nekim mehanizmom odbrane). Svakako da postoje i drugi mehanizmi ovakve vrste , koji su odreeni samom prirodom oveka ili pojedinca. 2) Situacioni inioci: situacija u celini ili neki njeni detalji mogu da odrede ponaanje oveka ili itavih grupa. Ovu vrstu faktora isticali su fenomenoloki orijentisani psiholozi, na primer Lev in (Lewin). I sva kodnevna mudrost zna da okolnosti ine svoje". Okolnosti mogu da ui ne da se ovek ponaa onako kako nikad ranije nije ni pomiljao da moe da se ponaa. Situacija ponekad oveka uini herojem, ponekad kukavi com itd. Neka od takvih ponaanja mogu ostati trajna. 3) Sticanje, uenje: veliki deo ljudskog ponaanja je steen. Kada bismo oveku oduzeli sve to je u ivotu nauio, on verovatno ne bi liio na savremeno civilizovano bie. On bi tako jo manje izgledao kada bismo ga liili svega onog to su bezbrojne generacije pre njega postigle. To e malo ko poricati. Psihologija uenja se bavi nainima sticanja ili, drugim recima, principima i oblicima uenja mehanizmima" sticanja znanja i.- vetina, linih osobina, novih motiva, emocionaln ih veza, stavova, na ina miljenja, strategija uenja itd. Slinim pitanjima bave se i druge psiholoke discipline. Na primer, socijalna psihologija izuava koji inioci dovode do sticanja socijalnog ponaanja (tzv. socijalizacije). Psihologija linosti se interesuje za ulogu iskustva, posebno ranog iskustva, za raz voj linosti itd. Specifinost psihologije uenja je u tome to istrauje principe sticanja ili uenja^ a ne samo to da li je neko ponaanje naue 51

no ili nije, ili koji su inioci (agensi) u drutvu doprineli da doe do raz voja nekog ponaanja. 4) Verovatno da objanjenje ljudskog ponaanja nee biti potpuno ako se ne uzme u obzir jo jedan inilac: sam ovek, njegovo sopstveno samoizgraivanje i samodeterminacija sopstvenog ponaanja. Naravno, tano je da se u aktivnosti pojedinca manifestuju tri napred nabrojane grupe inioca. U trenutku kada adolescent ili odrastao ovek pokua da neto uini od sebe" on je ve odreena linost. Moe se pretpostaviti da e samoizgraivanje biti u skladu sa onim to linost ve jeste. Pored toga, preispitivanje i samomenjanje moe se odvijati pod nekim spolja -njim uticajima pod uticajem odreene literature, neke uticajne lino sti, psihoterapeuta, bliskog kontakta sa nekom drugom osobom ili pod u ticajem nekih snanih doivljaja i iskustava. Meutim, opte iskustvo ukazuje da i pored svih tih brojnih i snanih uticaja, koji deluju iz prolosti ili u sadanjosti, jo uvek postoji slobodan prostor za samoinicija tivu i lini doprinos samoizgradnji, bilo da je ona samo dogradnja onog to linost ve jeste, bilo da se sastoji u znatnoj promeni linosti. Ove teze je teko potvrditi ili oboriti, ak i klinikim studijama pojedinaca. Meutim, intuicija", zasnovana na linom doivljavanju i optem iskus t vu, sugerie nam takvu jednu mogunost. Verovatno da kod svih kultura, drutvenih slojeva i pojedinaca ovaj inilac nije podjednako izraen, nije jednakog iznosa. Psiholozi humanisti istiu taj inilac ljudskog^ samoodreenja i samoaktualizacije, ali pis cu se ini da ga oni prenaglaa vaju i preterano generalizuju, bez ograda koje su ovde iznete. Iz ve reenog moglo bi se zakljuiti da psihologija uenja ima veoma znaajnu ulogu u savremenoj psihologiji, moglo bi se ak rei, jed nu od centralnih uloga. Njeni zadaci su krupni. Ona ih do sada svakako nije resila, a moda ih u prolosti i nije reavala na sasvim zadovolja vajui nain. No, njen se znaaj zato ne moe osporavati; ona se bavi jednim od etiri najvanija inioca koji odreuju linost i njeno p onaanje. To to neki nisu zadovoljni onim to ona danas moe da nam prui, ne znai da u psihologiji moemo da ostanemo bez jedne ozbiljne i sistematine psihologije uenja.
Neposredni i posredni zaaci psihologije uenja Moemo da razlikujemo neposredne i posredne zadatke psihologije uenja.

1) Neposredan zadatak psihologije uenja je da utvrdi kako osnovne tako i sloene oblike i principe uenja. Pri tome psiholog uenja nuno raspravlja brojna specifina pitanja i ulazi u takve detalje koji su dru gima, van ove oblasti, teko razumljivi, a ponekad i neinteresantni. Ali, to ne znai da oni nisu korisni i vani. 2) Posredni, indirektni zadaci jednom otkriveni zakoni uenja mo gu se primeniti na dva naina:

a) njima se mogu objanjavati drugi psiho loki procesi i osobine li nosti (za koji tren naveemo nekoliko ilustracija za ovo tvrenje); b) utvreni principi uenja mogu se praktino primeniti u razliitim situacijama. Najpoznatije takve (savremene) primene su terapija pona anja (bihejvioralna terapija), programirano uenje i uenje putem ma ina, kontrola autonomnih funkcija putem bioloke povratne informacije (engl. biofeedback). Ali, to svakako nisu jedine znaajne primene. Obino 52

ta primena nije direktna; primenjene discipline pokua vaju da sopstvenim istraivanjima utvrde najefikasniji put do praktinog uspeha. Osim toga ne jednom primenjene su discipline povratno dovele do novih bazinih otkria.

UENJE U RAZLIITIM OBLASTIMA PSIHOLOGIJE NEKOLIKO ILUSTRACIJA Istaknuto je ve da uenje proima skoro svaku ljudsku aktivnost. Sledi ne koliko ilustracija za to tvrenje. Cilj tih ilustracija je da se pokae konkretnije opti znaaj psihologije uenja i irina njene problematike. Te ilustracije spadaju u ono to smo nazvali posredni zadaci psihologije uenja. Primeri e nam pokazati da je problematika uenja odavno prisutna u razliitim oblastima psihologije, a takoe da je bila prisutna i u vreme kada su filozofi raspravljali psilohoke pro bleme, naravno pod drugim imenima.
Percepcija

U oblasti percepcije ve se nekoliko vekova vodi borba izmeu nativista i empirista. Ovi poslednji naglaavaju presudnu ulogu iskustva u opaanju. Zadra emo se ovde samo na dva osnovna problema opaanja: na opaanju dubine i opaanju predmeta (celina). U oblasti opaanja dubine jo je Don Berkli (Berkelev, Nova teorija vienja, 1709) isticao da dubinu ne saznajemo neposredno, ve posredno, na osnovu isku stva. Svaki predmet, svaka taka vidnog polja projektuje na mrenjau dvodimen zionalnu sliku. U njoj nema dubine. Opaaj dubine se naknadno stvara na osnovu iskustva, konkretnije, na osnovu povezivanja isto vodimenzionalnih vizu emih utisaka sa nekim drugim podacima, od kojih je Berkli naroito isticao mi ine, kinestezine podatke (npr. akomodacija i konvergencija oiju). Kasniji psi holozi su govorili da udaljenost predmeta opaamo na osnovu veliine slike na mrenjai poznatog predmeta, to e rei da se znanje o veliini predmeta na neki nain kombinuje sa isto vizuelnim podatkom (veliinom slike na mrenjai) i stvara utisak dubine ili udaljenosti predmeta. Isticani su i drugi znaci dubine, kao to su dvostruke slike, nejednakost slika koje se stvaraju u, dva oka itd. Pri tome se esto govorilo da mi prestajemo da budemo svesni takvih znakova i da, na osnovu iskustva sa njima, poinjemo direktno da opaamo ono to oni oznaavaju, naime udaljenost predmeta i dubinu. U oblasti opaanja predmeta (celina) empiristi su isticali znaaj asocijacije po dodiru. Dete, kae se, u poetku doivljava haos oseaja. Ali, neki oseaji se uvek zajedno javljaju, stalno su u dodiru. Na primer, elementi majinog lica uvek zajedno ulaze, traju ili izlaze iz vidnog polja deteta u kolevci. Zato to su uvek zajedno dati oni se asociraju te tako nastaje opaaj celine majinog lica. Tako nastaju opaaji svih predmeta na osnovu iskustva ili, specifinije reeno, na osnovu asocijacije po dodiru. Nasuprot ovakvoj empiristikoj hipotezi stoji (u no vije vreme) hipoteza getalt -psihologa po kojoj raspored i organizacija dr ai u polju utiu na organizaciju opaaja, nezavisno od prethodnog iskustva (mada se faktoru iskustva priznaje odreena uloga u opaanju predmeta i celina). Iako je esto kiritikovana, treba spomenuti publikaciju fon Zendena (1932); on je sakupio klinike izvetaje o ljudima koji su posle operacija prvi put progle dali kao odrasli. Sakupljeni podaci sugeriu da se opaaji i najprostijih figura (trougla. pravougaonika, kocke eera itd.) formiraju tek na osnovu iskustva (vi deti u partiji o Ranom uenju, Donald Heb (1949), poznati neuropsiholog, na osnovu takvih podataka razlikovao je rano i kasnije uenje. Prvo je sporo, drugo brzo i efikasno, poto se slui plodovima prvog. Nama se samo ini da su nam opaaji prostih predmeta i oblika neposredno dati; uenje koje je bilo nuno za takvo opaanje (rano uenje) mi smo zaboravili, te imamo laan utisak neposred ne datosti. A to rano uenje zahtevalo je dosta ponavljanja i vebanja (vieti, ta koe, partiju o Ranom uenju).
53

Ako se na tahiskopu veoma kratko i zloi jedna figura na pozadini, ispitanik nee moi da prepozna figuru. On moe da opazi, recimo, da postoji neto neodre eno crno na beloj pozadini. Meutim, ako se ista figura izloi vie puta, polako e se formirati opaaj odreene figure. Utisci se na neki nain gomilaju, slau i dovode do opaaja figure na pozadini. Tu akumulaciju utisaka, naravno, moemo da nazovemo uenje. Svakodnevnom iskustvu je, takoe, poznato ono to je laboratorija preciznije pokazala. Rendgenolog u rendgenskom snimku opaa on o to je laiku nevidljivo ili besmisleno. Ljudi koji rade u industriji boja vide mnogo vie nijansi nego pro sean ovek. Izvebani lanovi protivavionske odbrane za tren oka prepoznaju ne prijateljski model aviona itd. U svim ovakvim sluajevima u klasin oj psihologiji se jednostavno govorilo o znaaju prethodnog iskustva i znanja za opaanje. Psihologija uenja mora da postavi, dalje pitanje: Kakav je to oblik iskustva ili uenja? U nekim sovjetskim udbenicima moemo da naemo prost odgovor: u pitanju je neka vrsta uslovljavnja. Drugi psiholozi odgovaraju, takoe, na jednostavan nain: u opisanim slu ajevima imamo posla sa posebnim oblikom uenja perceptivnim uenjem. No, ovaj poslednji termin nekad znai isto to i uenje u oblasti percepcije. Pitanj e je da li je to neki specifian oblik uenja, razliit od drugih, a moe biti da u ob lasti percepcije ima vie oblika uenja, tj. da ima vie oblika perceptivnog uenja.
Emocije

Vezivanje emocija za objekte, situacije, osobe, pa ak i za principe moe bi ti posledica uenja (iskustva). Ovim moe biti" hoemo da istaknemo da se ovde ne tvrdi da emocionalno vezivanje uvek nastaje na osnovu uenja, ve samo to da moe na taj nain nastati. Snane emocije se mogu vezati za dotle neutralne drai ili osobe. Dov oljan uslov za to je nekad ist vremenski dodir. U takvim sluajevima obino govo rimo o emocionalnom uslovljavanju ili klasinom uslovljavanju emocija. Brojne simpatije i antipatije, prema konkretnim osobama i prema tipovima osoba, socijalni stavovi, sitn e ili snane fobije mogu da budu proizvod iskustva, posebno klasinog uslovljavanja. Jo pre razvoja psihologije uenja MekDugal (McDougall, Socijalna psihologija, 1908) razvio je uenje o sentimentima kao mentalnoj strukturi u kojoj su emocionalne dispozicije povezane sa nekim objektima, osobama ili principima. On nije govorio o emocionalnom uenju, ali je jasno da je bar delimino re o tak vom jednom procesu. Na osnovu iskustva, emocije se vezuju za objekte i osobe, i to iskustvo odreuje kasnije emocionalno ponaanje. Za MekDugala emocije su bile sastavni delovi instinkta, te bismo mogli da govorimo i o vezivanju mo tiva za objekte i osobe (ono to psihoanalitiari nazivaju katektiranje objekata). Za MekDugala sentiment je bio jedinica" izgradnje linosti: linost je orga nizacija sentimentata u kojoj gospodari" tzv. lini sentiment (engl. self regarding sentiment). Po MekDugalu sentiment se ne mora odnositi samo na konkretne objekte ili osobe, ve i na apstraktne principe, kao to su hrabrost, p otenje, isti noljubivost itd. Takvi sentimenti sainjavaju sistem vrednosti pojedinca ili nje govu savest. O ovim temama raspravljaemo kasnije u poglavlju o uslovljavanju, a po sebno u partiji o uenju u oblasti linosti. Ovde smo hteli samo da ovla nag ovestimo probleme i ukaemo kako se proces uenja uvlai u domen emocionalnog ivota i linosti. Sledei odeljci imae slian cilj.
Motivacija

U oblasti motivacije moemo da razlikujemo dva glavna problema vezana za uenje: socijalizaciju motiva i sticanje novih motiva. 1) Nesumnjivo je da ljudi donose na svet" nekoliko osnovnih motiva, kao to su glad e, potreba za odmorom, neto kasnije seksualna elja itd. Ali, te uroene motive stanovnici zemlje vrlo razliito zadovoljavaju. Ono to je na jed nom kr aju sveta ukusna hrana nije na drugim geografskim duinama i irinama, a to naroito nije bilo tako pre izvesnog vremena kada su se razliite kulture i 54

civilizacije manje meale. Punaka lepotica renesansnih slikara verovatno ne bi naroito dobro prola na nekom savremenom takmienju za mi sveta; junoame rikanka irokih bokova verovatno da nije idealna ena za evropske mladie koji su se navikli na izduene figure! dugih nogu i uskih kukova svojih lepotica. Ukratko, ak i uroeni, organski motivi kanaliu" se na odreeni nain (Marfi), vezuju (katektiraju) za odreenu vrstu objekata, u skladu sa vaeim normama odreenog drutva (tj. socijalizuju se). U osnovi te kanalizacije" i socijalizacije nalazi se neki oblik uenja. 2) Sticanje novih motiva je isto tako znaajan, ako ne i znaajniji problem. Glad, e, seks itd. su svakako uroeni motivi. Ve danas dosta znamo o organ skoj, fiziolokoj osnovi tih motiva. Ali, odrastao ovek nije pokretan samo takvim motivima. Filozofi nam stalno govore o razvoju novih ljudskih potreba, a prema nekim od tih potreba zauzimaju drutveno kritiki stav. ta je sa motivima kao to su ponos, elja za samoisticanjem, slavom, drutvenost? Moemo li i kod tak vih motiva da zamislimo neku fizioloku osnovu? Jesu li oni uroeni ili steeni iv ljenjem u odreenoj drutvenoj sredini? Ako su steeni, koji su naini njihovog sticanja? Na ova, svakako, znaajna pitanja pokuavaju da odgovore razliite psiholo ke discipline (npr. psihologija linosti i socijalna psihologija). Psi hologija uenja specifino se interesuje za mogui mehanizam uenja novih motiva.
Linost

Izgraivanje sentimenta i socijalizacija ili kanalizacija motiva svakako spada ju u domen psihologije linosti. Sad emo skicirati jo neke procese uenja u ob lasti linosti. Detaljnije e o tome biti reci u partiji o instrumentalnom uenju, o potkrepljenju, u partiji o uenju putem modela, kao i u partiji u kojoj emo se baviti detaljnije procesima uenja u oblasti linosti. Odavno je istaknuta teza da se pojedine os obine linosti mogu izgraditi in strumentalnim uenjem (primenom odgovarajuih nagrada i kazni). Ta istina je veoma bliska optem ljudskom iskustvu; nagrade i kazne su bile oduvek iroko korieno vaspitno sredstvo, naravno ne jedino, ali sigurno mono sre dstvo svih vaspitaa. Sada emo konkretnije na dva primera videti kako se principi instrumental nog uenja koriste za objanjavanje razvoja nekih osobina linosti. n &+> n t Majka i drugi odrasli staraju se da zadovolje sve or urusivenosi ganske potrebe malog deteta; drugi ljudi su tako najpre sredstvo, instrument zadovoljavanja uroenih organskih potreba deteta. Pored toga, obino je majka izvor razliitih ulnih zadovoljstava deteta oralnog zadovoljstva pri hranjenju, konih prijatnosti itd. Na taj nain dete naui da voli majku (ili njene supstitute), a tu ljubav kasnije prenosi i na druge ljude. Drugim recima, socijalnost deteta je steena, nauena. Ovo shvatanje zastupaju psihoana litiari i raniji psiholozi uenja. Danas to shvatanje trpi kri tike (videti partiju o Ranom uenju), ali je ono ovde ipak izneto da bi se pokazalo kako se principi instrumentalnog uenja mogu primenjivati na oblast linosti. Postoji hipoteza da se ve nainom dojenja moe raz vijati osobina borbenosti, odnosno pitomosti. Neke antropoloke studije pokazale su da se kod izvesnih pitomih, neratobornih drutve nih grupa deca doje dugo, blago, obilno, po njihovoj volji, a nasuprot tome dete kod nekih ratobornih plemena ne srne da ispusti dojku iz usta da ne bi o stalo gladno. Drugim recima, jo pri dojenju dete se ui (putem kanjavanja) 1 da se bori za gutljaj ili zalogaj hrane. Nekad se naglaavao znaaj zbivanja pri samom doje nju, dok se danas vie naglaavaju trajni, dosleni naini ponaanja roditelja pre ma deci: verovatno da e se majka koja se na opisani nain' ponaa prema detetu prilikom dojenja na slian nain ponaati i u drugim znaajnim situacijama (videti partiju o Ranom uenju). Alfred Adler (Adler) smatrao je da se do etvrte godine ivota formira ivot ni stil budue linosti. Neki ljudi upornou i borbenou osvajaju eljene ciljeve, dok se drugi pozivaju na tue obzire, pomo, nekad i saaljenje. Verovatno da pri formiranju tako razliitih oblika ponaanja genetski inioci imaju znaajnu ulogu. Borbenost

55

ali moemo da zamislimo da i nagraivanje ili kanjavanje odreenih oblika po naanja takoe ima odreenu ulogu pri formiranju optih naina reavanja ivot nih problema. Uenjem se ne moraju sticati samo specifine navike, kao to se to tradicio nalno prikazivalo. Na primer, moe se potkrepljivati borbenost u razliitim situa cijama, te tako izgraditi prilino uopteno svojstvo linosti. Pored toga, kod ljudi kao verbalnih stvorenja moe se verbalno formulisati princip prema kojem se daju nagrade, pohvale i kazne. Na taj nain se, svakako, moe postii vea uoptenost osobina linosti. Najzad, moe se nagraivati doslednost ponaanja u razliitim si tuacijama, a isto tako i integrisanost linih svojstava. Drugim recima, na osnovu principa uenja, moemo donekle da objasnimo uoptenost, doslednost i integrisa nost svojstava linosti. U-psihologiji uenja uvek je negovan nomotetski pristup: traganje za optim principima uenja. Taj se pristup obino prenosio i na domen linosti, kada su, te oretiari uenja pokuavali da daju neka objanjenja linosti. Nasuprot tome stoje humanistiki i fenomenoloki orijentisani psiholozi koji istiu iiografski pristup linosti: svaka linost je jedinstvena, neponovljiva celina, nesvodiva na sumu poje dinih njenih svojsta va. Dalje, ak i jedna ista osobina (npr. lina hrabrost ili la Ijivost) kod razliitih osoba ima razliit smisao, razliit izgled. Meutim, ini se da se iiografski pristup moe izvesti iz principa psihologije uenja. Pre svega, verovatno da se mo prihvatiti tvrenje da je svaka osoba ge netski specifina, jedinstvena, neponovljiva; pored toga, svaka jedinka ima jedinstvenu, neponovljivu ivotnu istoriju uenja, te je otud i ona sama jedinstvena i neponovljiva. Nomotetski mogu biti samo opti principi naslea i uenja, a nji hov proizvod moe biti sasvim specifian, jedinstven, neponovljiv. Mogli bismo da idemo korak dalje u razmiljanju u vreme kada jedna osoba stie neku osobinu, ona je ve neka osoba; pored toga, to uenje se odvija pod speciflinim spoljanjim uslovima. Te dve specifinosti u principu mogu da odrede i specifinost izgraene osobine linosti. Otuda jedna ista osobina, osobina koju obino nazivamo jednim imenom, ne mora da bude ista kod razliitih ljudi. Narav no, ovo je samo jedna teorijska skica, ali ona ilustruje kako se znanja iz psiho logije uenja mogu primeniti u oblasti linosti. U poslednje navedenim primerima vidimo kako se pretpostavke obino suprotstavljenih teorija (humanistike, getal tistike i fenomenoloke) mogu izvesti iz principa psihologije uenja. Uenje po modelu ezdesetih godina razgraena je u psihologiji uenja i * * " u socijalno: psihologiji teorija uenja po modelu, ko ja se nekad naziva i teorija socijalnog uenja (Bandura, Volters (Bandura, Walters i dr.). Znaaj imitacije* za razvoj odreenih ponaanja i osobina linosti oduvek je bio oigledan laicima, filozofima i naunicima. Uzori su uvek oblikovali pona anje i karakter mladih. Uenje psihoanalize o identifikaciji dece sa roditeljima nastavilo je i produbilo to shvatanje. Psihoanaliza se najvie interesovala za moti vacione inioce identifikacije (npr. kod mukarca Edipov kompleks i kastracioni strah su motivi za identifikaciju sa agresorom). U razliitim procesima imitacije i identifikacije Bandura je izdvojio ono to je zajedniko i bitno: oblikovanje sopstvenog ponaanja prema ponaanju uzora. Takvo menjanje ponaanja nazvao je novim i neutralnim imenom: uenje prema modelu ili uzoru. Bandura se, tako e, interesaovao za motivacione aspekte tih procesa, ali je eleo da eksplicira pro cese uenja koji uestvuju u ugledanju, imitaciji i identifikaciji. Saznananja o uenju po modelu mogu da se primene na objanjenje razliitih oblika socijalnog ponaanja, linih osobina i vrednosti. Uenie natoloeiia teranHa Poslednjih dvadeset godina pojmovi i principi uenja uenje, patologija, terapija koriste se: a) za obj ag njenje prirode i nastanka nekih neadaptivnih (nenormalnih) oblika ponaanja i b) za menjanje, terapiju tih neadaptivnih oblika pon aanja. Ovaj poslednji postupak naziva se menjanje (modifikacija) ponaanja ili terapija ponaanja (bihejvioralna terapija). Ono to psihoanalitiari nazivaju fiksacija libitinozne energije, psiholozi uenja shvataju kao oblik emocionalnog uslovljavanja. Kompleksi koji nastaju na osnovu nekih traumatskih doivljavanja takoe se mogu konceptualizovati kao emocionalne uslovne reakcije. Princip zadovoljstva i potiskivanje psiholozi uenja (Miler i Dolard Dollard and Miller, 1950) prevodili su na princip potrekljenja i na reakciju izbegavanja (anksioznosti). Fobije su mnogim kliniarima i psiholozi ma uenja liile na uslovljene reakcije straha. Neurotski simptomi shvatani su kao

56

steena, nauena reakcija izbegavanja (straha, anksioznosti). O ovakvom pove zivanju dinamskih (psihoanalitikih) pojmova sa pojmovima i principima psihologije uenja govoriemo u drugom delu knjige. Terapija ponaanja snano i brzo razvila se u nekim zapadnim zemljama (prvenstveno u SAD i Engleskoj). Slini oblici terapije postojali su jo od ranije u Sovjetskom savezu, samo pod drugim nazivima (npr. refleksna terapija). Po uverenju bihejvioralnih terapeuta samo eprkanje" po prolosti pacijenta i dolaenje do uvida" u poreklo tekoe nije dovoljno za izleenje. Terapija treba da bude usmerena na samo ponaanje, na njegovo menjanje, na uenje boljih, adaptivnijih oblika ponaanja. Kao da je u osnovi ovog shvatanja staro pravilo: nita ne us peva kao uspeh. Nita1 nije terapeutskije od uspeha u onim ivotnim situacijama u kojima smo prethodno trpeli neuspehe. To misle i neki poznati psihoanalitiari na pr. uveni ameriki psihoanalitiar Franc Aleksander (Alexander). Bihejvioralna terapija definie se obino kao primena principa eksperimental ne psihologije i posebno psihologije uenja na menjanje i leenje ponaanja. Kada budemo govorili o pojedinim oblicima uenja, govoriemo i o njihovoj primeni u terapiji ponaanja (klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje, uenje po modelu). Inteligencija, naslee, uenje Stari problem od nosa inteligencije, naslea i sredine ovde je stavljen pod neto drugaiji naslov: sredina je zamenjena uenjem. Sredina svakako utie na ponaanje, pa i na inteligentno ponaanje. No, ovde se, u stvari, misli na to da sredina daje potrebna iskustva koja s u nuna za normalan razvoj inteligencije. Time to je aktivna, individua stie iskustva, menja se, dakle, ui. Stari problem uloge naslea i iskustva (sredine) za razvoj inteligencije veoma je zanimljiv i znaajan za psihologa uenja. Klasine studije (ve i one iz prve polovine ovog veka) nesumnjivo su pokazale veliki znaaj naslea za razvoj inteligencije. Naprimer , najvee naene korelacije izmeu umnih kolinika su kod identinih (jednojajanih) blizanaca, bez obzira da li su oni rasli zajedno (0,87) il odvojeno 0,75). Korelacije izmeu umnih kolinika su vee kod identinih blizanaca koji su rasli odvojeno (0,75) nego kod dvojajanih blizanaca i obine brae i se stara koji su rasli zajedno (0,55). Inteligencija dece u veoj meri korelira sa inteligencijom roditelja (0,50) nego sa inteligencijom roditelja koji su decu usvojili (0,20) (ovi, kao i sledei podaci, citirani su iz knjige R. Kvaeva: Mogunosti i granice razvoja inteligencije, Beograd, Nolit, 1981, str. 122). No, i pored toga, brojne studije pokazale su da bogata, stimulativna sredina, odnosno, tanije, iskustvo u toj sredini, pozitivno utie na razvoj intelektualnih sposobnosti. Na primer, identini blizanci koji su odgajani u razliito povoljnim sredinama mogu da se razlikuju ak i za 28 jedinica umnog kolinika (Kvaev, str. 125). Kvaev (str. 148 i dalje) navodi mnoge autore koji su pokazali da due ivljenje u veoma pozitivnoj sredini moe da dovede do poveanja umnog kolinika za 20 i vie jedinica. Takoe, specijalni kompenzatorski programi sa decom iz siromanih socijalnih slojeva, kojima preti zaostajanje, mogu da dovedu do relativno trajnog poveanja umnog kolinika, naroito ako se programi sistematski i trajno izvode (videti Rano uenje). Izvestan broj studija je, takoe, poka zao da kontinuirano kolovanje dovodi do poveanja IQ -a (do 10 jedinica) (Kvaev, str. 155). Sto je kolovanje due, to poveanje je vee. Poslednjih 30 godina naroito se diskutuje znaaj ranog iskustva, kome smo zato posvetili posebno poglavlje. Na svet donete", a nevebane sposobnosti se po svoj prilici nee normalno razviti, ve zakrljati". Prema ve klasinom shva tanju, rano liavanje (iskustva) moe da dovede do trajnog ili relativno trajnog i ireverzibilnog zaostajanja u razvoju sposobnosti. Drugim recima, smatra se da je rano uenje nuno za normalan razvoj, te se govori i o inukovanom sazrevanju. Iz prethodnog pasusa moe se ve nazreti da moderni psiholozi ne suprotstav ljaju naslee i iskustvo, ve ih spajaju, integriu i govore o interakciji, saejstvu ova dva inioca. Kao to emo kasnije videti (partija o Ranom uenju), nedostatak adekvatnog iskustva moe da da sliku mentalne zaostalosti, upravo onako kao to to ini neadekvatno naslee. Puno ostvarenje kapaciteta jedne osobe pretpo stavlja postojanje bogatog i raznovrsnog iskustva, ranog i kasnijeg. Drugim recima i ukratko, mi ne samo da nasleujemo svoje sposobnosti ve ih i uimo.'
57

Pomenimo ovde i da je uveni sovjetski psiholog Vigotski razradio uenje po kome su sve intelektualne funkcije posrenovane kulturom; one se ne odvijaju po isto prirodnim (naturalnim) zakonima. Svakako da su u osnovi takvog jednog ob likovanja neki procesi uenja, koje psiholozi nastoje da otkriju. Spomenimo i to da ljudi i ivotinje mogu da ue kako se ui, da stiu odre ene strategije uenja. To je svakako jedna od najvanijih tema pedagoke psiho logije, ali e i o njoj biti ovde reci (naroito u drugom delu knjige). Rezime Prethodne ilustracije imale su za cilj, ponoviemo to, da prikau raznovrs nost problematike uenja. Prirodno, izabrani su problemi koji su po svojoj prilici interesantni i laicima, a posebno psiholozima poetnicima. Navedeni problemi su u isto vreme problemi i nekih drugih psiholokih disciplina. Za psihologa uenja bitno je to da proces uenja uestvuje u izgradnji osobina linosti, socijalizaciji motiva, emocionalnom vezivanju, nastanku neadaptivnih oblika ponaanja i isprav ljanju istih, u razvitku intelektualnih funkcija itd. Zadatak psihologije uenja nije samo da konstatuje da u izgradnji pojedinih osobina linosti i razliitih oblika ponaanja uestvuje i proces uenja, ve i da identifikuje opte i posebne zako nitosti uenja. Svakako, do danas psihologija uenja nije ostvarila sve te znaajne indirektne zadatke. No, da bi sve te probleme resila, ona je morala da se posveti u prvom redu svojim neposrednim, direktnim zadacima da izui osnovne principe i oblike uenja. Bez obzira koliko konanih istina moe da saopti, psihologija uenja je raz vijena psiholoka disciplina, sa dobro razraenom metodologijom istraivanja i ogromnim brojem objavljenih radova, koje pojedinac vie ne moe da proita Mo e se rei da su timovi strunjaka potrebni samo za praenje novijih publikacija. Za psihologiju uenja mogli bismo da kaemo da p redstavlja jednu malu nau nu oblast.

hologrje uenja. Pre svega, jedni psiholozi uenja se, uglavnom, bave ispiti vanjem na ivotinjama, a drugi, uglavnom, ljudskim uenjem. Obino su to raziliiti specijalisti, ak i kad pozajmljuju jedan od drugog pojmove i principe. Dalje, obino su psiholozi uenja specijalisti za istraivanje jednog oblika uenja, ak i za poseba n problem. Oni koji istrauju uenje kod ivotinja razlikuju se, dalje, na slede e naine. Jedni se dre tzv. molarnog pristupa ponaanju, tj. ispituju za kone ponaanja, a kada i postuliraju neke unutranje procese (O vari jable, interveniue varijable), ine to na osnovu opaljivog ponaanja. Drugi imaju molekularan pristup, tj. bave se anatomskim, fiziolokim, biohemijskim osnovama uenja i pamenja. Prvima je posao mnogo laki: pored dobrog poznavanja metodologije istraivanja, treba dobro da po znaj u samo psihologiju uenja ivotinja i ljudi. Drugi moraju da savla daju, ak i'ako rade u timovima, ozbiljna znanja iz anatomije, fiziologije, organske hernije, biohemije, kao i osnovnu metodologiju neurofiziolokih istraivanja. Neke novije tendencije u psihologiji uenja inspirisane su biologijom i etologijom (granom zoologije, koja se bavi izuavanjem po naanja ivotinja u prirodnim uslovima). Psiholog koji radi pod takvim uticajem treba da poznaje sistematiku ivotinja, biologiju, teoriju evolu cije, genetiku ponaanja i, naravno, etologiju. Nimalo lak uslov za bavlje nje psihologijom uenja ivotinja. Oni koji se bave ljudskim uenjem, ine to na razliite naine. Jedni se bave prostim verbalnim uenjem (uenje serija rei, besmislenih slo 58

Raznovrsnost psihologije brojnost i raznovrsnost direktnih zadataka psir uen ja . . . . . .

Ve opisanoj irini problematike, dodajmo sad

gova itd.), drugi istrauju obradu informacija na osnovu itanja proznog gradiva, te se spajaju sa psiholozima koji se bave kognitivnom preradom informacija" i procesom itanja. Spomenimo da su u oblasti ivotinj skog i ljudskog uenja razvijene i matematike teorije uenja, pa je psiholozima potrebno i odgovarajue matematiko znanje. Razumevanje nekih novijih studija ljudskog uenja i pamenja za hteva poznavanje jezika i pojmova teorije informacija, nekih osnovnih osobina kompjutera i programiranja za kompjuter. Ponekad mu je potrebno i znanje iz tzv. teorije sistema, koja moe biti i matematiki opi sana. Moderni psiholozi koji se bave ljudskim uenjem i pamenjem sve vie stoje pred imperativom poznavanja psiholingvistike. Jasno je da jedan ovek ne moe biti znalac svih ovih naunih dis ciplina, te ni celokupne psihologije uenja. Psihologija uenja koju pie pojedinac verovatno da mora biti selekcija problema koji su znaajni i koji su dobro poznati piscu. Naravno da i ova knjiga ne moe biti izuze tak od tog pravila.

GLAVNI MOMENTI U RAZVOJU PSIHOLOGIJE UENJA

Ovde nikako ne elimo da piemo istoriju psihologije uenja, ve sa mo da skiciramo glavne istorijske periode razvoja psihologije uenja, ta nije, da damo neke istorijske i sarinske orijentire. Obino se koreni psihologije (i teorija) uenja nalaze u filozofskom asocijacionizmu i empirizjnu. Neki e, kao to emo kasnije videti, to naslee uzimati kao nedosta tak. Ti koreni, naravno, ne obavezuju savremenog psihologa uenja. No, za savre menog asocijativnog teoretiara to poreklo moe imati i ohrab rujue dejstvo: preko dve hiljade godina ljudi su mislili na slian nain; nije li onda verovatno da u njemu ima neke vrednosti. Jba je Aristotel (u studiji O pamenju) uoio da stanja svesti sm enjuju jedno drugo po nekim pravilnostima. On je istakao tri takve pravilnosti: dodir u vremenu i prostoru, slinost i kontrast. U svesti se esto javlja ideja koja je sa prethodnom nekad bila u vremenskom ili pro stornom dodiru, ili je sa njom slina i li, pak, kontrastna. Od tih pravilnosti toka svesti nastali su kasnije, tanije u novo doba, u engleskoj em - piristikoj psihologiji, zakoni asocijacija", Te pravilnosti, istaknimo to odmah, kod Aristotela su objanjavale pre proces reprodukcije nego proces uenja. Don Lok (Locke) je uveo pojam asocijacije u englesku empiristiku psihologiju, iako ga nije sistematski koristio kao termin. To su uinili kas niji bratanski filozofi. Asocijacija je sad postala onaj psiholoki mehani zam kojim se iz prostog i zgrauje sloeno. (No, asocijacija ni kod Loka nije bila jedini mehanizam stvaranja sloenih ideja.) Neki su taj pojam, moda preterujui, uporeivali sa pojmom gravitacije: kao to gravitacija dri estice materije na okupu, tako i asocijacija dri psihol oke esti ce" zajedno.
orem

59

Neki asocijativni filozofi pokuali su da asocijativne mehanizme svedu na jedan jedini i najprostiji, na asocijaciju po dodiru. Na primer, sli ne su one ideje koje imaju zajednike elemente, elemente koji se pokla paju ili su u dodiru. U ovom uenju istiemo asocijativni, analitini pri stup koji traga za najprostijim i jednini principom (u metodologiji: princip tednje) l njime objanjava sve sloenije. Taj duh, naravno, imao je, kao to emo videti, svoje zastupnike u modernim teorijama uenja. No, nije bilo mnogo takvih filozofa (npr. takav je bio Britanac Dems Mil James Mili); veina je prihvatala postojanje vie oblika asocijacija, po red postojanja i drugih intelektualnih procesa. U drugoj polovini XIX veka zasnovana je psiXIX vek: eksperimentalna hologija kao posebna, nezavisna i eksperimenps oogija tama nauka. Oblast pamenja i asocijacija po stale su predmet eksperimentalnih istraivanja. Svakako da je najzna ajnija studija tog vremena, koja je imala ogr oman uticaj na kasniji razvoj psihologije pamenja i uenja, Ebinghausova (Ebbinghaus) studija O pamenju (1885). U toj studiji ispitano je stvaranje asocijacija, a ne samo uloga asocijacija pri reprodukciji (seanju), a to je jedna od glavnih tema psihol ogije uenja. Drugim recima, u toj studiji o pamenju zaeta je, iako pod drugim nazivom, psihologija verbalnog uenja ljudi. Kao to je ve istaknuto, duh Ebinghausove studije i njegova metodologija do -minirae u psihologiji verbalnog uenja skoro 80 godi na. Ebinghaus je nainio serije besmislenih slogova i sam ih uio. Ovom materijalu pribe -gao je zato da bi izbegao uee predznanja 1 i inteligencije; eleo je, dru gim recima, da ispita iste zakone pamenja (dodajmo, i zakone uenja), nezabrljane dejstvom ranijeg iskustva i inteligencije. Nakon izvesnog vre mena ponovo bi uio iste serije slogova i merio utedu u broju ponavlja nja ili vremenu pri ponovnom uenju (tzv. metoda utede). Tako je doao do niza zakonitosti uenja i pamenja, od kojih je svakak o najpoznatija njegova negativno ubrzana krivulja zaboravljanja. Taj tip istraivanja nastavljen je u psihologiji verbalnog pamenja i uenja ljudi, s tim to je s vremena na vreme obogaivan i drugaijim pristupima. Tek u novije vreme, za poslednjih 20 go dina, osea se snaan preokret u pravcu istraivanja sloenijih kognitivnih procesa pri uenju i pamenju.
Ebinghaus je zapoeo studiju procesa uenja pod Psihologija uenja i psiho - nazivom pamenje. (Naravno, on je studirao i loglja pamenja , . . v , ,. . ; ! _ , . procese pamenja i zaboravljanja.) Taj postu pak imao je dugu tradiciju u evropskoj psihologiji, negde se zadrao sko ro do sadanjih dana (npr. kod velikog broja sovjetskih pisaca udbeni ka), a i danas se neto slino ponovo poinje da deava. Problematika ue nja reavana je u okviru i pod nazivom psihologija pamenja. Pri tome proces uenja obino se izjednaava sa pojmovima retencije (zadravanja) i fiksacije. Sovjetski autori esto govore o zapamivanju u smislu uenja (npr. poznata Zinenko va ( SHHHCHKO ) studija nenamernog, sluaj nog uenja nosi naslov Neproizvnljnoe zapominanie). Profesor Baja Baji je tu evropsku tradiciju odrao do pedesetih i poetka ezdesetih godina. Problematika uenja tretirala se u sledeem poglavlju (citiramo po sk riptama iz Opte psihologije):
60

Partija: PAMENJE ZADRAVANJE (RETENCIJA) Uslovi zadravanja ili fiksacije utisaka

1) Anatomsko- fizioloki uslovi (ouvan nervni sistem i ula).

2) Fiziki faktori: a) intenzitet ulnog utiska (utisci snanog intenziteta se bolj e pamte), b) kvalitet ulnog utiska (vid, sluh); neki ljudi bolje pamte vizuelne, drugi auditivne utiske, c) trajanje utisaka: utisci koji due traju bolje se pamte, d) ritam: ritmiko izlaganje podataka (brojeva, reci, besmislenik slo gova) olakava pamenje, e) pro storno grupisanje utisaka: razmetaj u prostoru, na primer, u delovima sobe ili ulice, odavno je korien kao mnemotehnike sredstvo koje olakava pamenje; f) fiziko stanje organizma (zdravlje, umor, alkoholisanost) utie na sposobnost pamenja. 3) Ps iholoki faktori:

a) b) c) d) e) f) g) h)

panja, interesi, motivi, oseanje, smisao, znaenje, elje, namere, ciljevi, rok (uenje za rok), fizioloke promene (e, glad), retroaktivna inhibicija.

4) Ponavljanje mehaniki faktor:

a) b) c) d) e) f) g)

nain ponavljanja, prvo itanje je najvanij e, presliavanje, brzina ponavljanja, obim grae, uvebavanje, nain uenja po delovima ili globalan.

Opisani uslovi zadravanja ili fiksacije utisaka" su, u stvari, uslovi uenja, osim retroaktivne inhibicije koja je inilac pamenja, odnosno za boravljanja. Naravno, pamtiti se moe samo ono to je naueno, te su otuda uslovi uenja sekundarno, indirektno i uslovi pamenja. To je prvi mogui komentar. Drugo, moe se komentarisati navedeni spisak uslova. 61

Neki od tih uslova tek se u novije vreme ponovo ispituje. Takav je sluaj sa panjom, trajanjem utisaka u svesti, osmiljavanjem (koje se da nas ponekad naziva kodiranje), dejstvom namere i ciljeva itd. Bihejvio-ristika metodologija dugo godina koila je istraivanja ovakvih inilaca uenja i pamenja: panja, svest, namera su mentalistiki pojmovi koje su bihejvioristi jedno vreme stavili van zakona". Ponovo istraivanje ovih inilaca nekad se shvata kao znaajna novina. Meutim, navedeni spisak uslova zadravanja ili fiksacije" pokazuje nam da je intuicija" starijih psihologa ve poznavala ono to mi danas ponovo otkrivamo. Na ravno, to je uobiajeni hod nauke, ali ono to je potrebno jeste da se priz na istorijsko prethodnitvo. Moda bi bilo dobro da se stari tekstovi po novo dobro proitaju, da se eventualno u njima nau nove inspiracije, kako i dalje ne bismo otkrivali ono to smo zaboravili. Videli smo kako se psihologija uenja zaela ?d naziv Psihologija pamenja; rekli smo da 1 pamenja danas poinje tako neto da se zbiva. Potreb no je da detaljnije objasnimo ovo poslednje tvrenje. Jo od dvadesetih i tridesetih godina postoje tzv. kognitivne teorije uenja (getaltisti, Tolman). Prema tim teorijama, i u prostim oblicima uenja dece i ivotinja uestvuju kognitivni procesi; drug im recima, procesi uenja ne mogu se svesti na isto asocijativne mehanizme. Za razliku od tih kognitivnih teorija uenja, od pedesetih godina, naroito od ezde setih, poela je da se razvija jedna nauna oblast kognitivna psihologija. Ona se bavi izvuavanjem ovekovih saznajnih procesa opaanja, Kratkoronog i dugoronog pamenja, jezika, stvaranja pojmova i mi ljenja (reavanja problema). Ta nova oblast nastala je delom usled neza dovoljstva prethodnim teorijama i istraivanjima, a delom (moda i veim delom) na osnovu nekih spoljanjih uticaja. To su, pre svega i u naj veoj meri, -sledei uticaji: 1) Teorija informacije, od koje su psiholozi esto uzimali samo ne koliko osnovnih pojmova i principa, pri emu su nekad znaenja poj mova pomalo menjali. 2) Psiholingvistika revolucija omskog, posle koje je teko obja njavati jezik na stari nain asocijativnim procesima. 3) Simuliranje kognitivnih procesa na kompjuteru. Pravljenje pro grama za kompjuter postalo je u izvesnoj meri uzor psiholokog t eoretisanja. Jezik teorije prerade informacije postao je iroko usvojen. Umesto 0 navikama, asocijacijama, inhibicijama, psiholozi su poeli da se slue mainskim pojmovima: kod, kodiranje, dekodiranje, centralni procesor, magacin pamenja, izvlaen je (engleski retrieval) podataka iz magacina, kontrolni centar, preklopnik itd. Tok prerade informacija prikazivan je vizuelnim shemama (krugovima i kvadratiima). U te okvire svrstani su 1 isto psiholoki pojmovi, na primer, ulno pamenje, kratkorono p am enje, dugorono pamenje itd. Nova kognitivna psihologija nije bila samo nova oblast. Ona je imala, pored novog renika, i novu teoriju. Ona se predstavlja esto kao direkt na suprotnost asocijativnim teorijama koje su razvijene u okviru bihejvi orizma. Tanije reeno, eksplicitan bunt bio je obino upuen protiv bi hejviorizma, to moda i nije sasvim ispravno, poto su kognitivni psiho lozi zadrali objektivnu metodologiju istraivanja, koja je karakteristina za bihejvioriste. Oni su samo prestali s a zanemarivanjem mentalistikih
62

termina i kognitivnih procesa (o tome emo vie govoriti u partiji o Teorijama uenja). U okviru kognitivne psihologije poela je da se razvija nova psihologija pamenja. Nova finija metodologija zaista je dovela do zn aajnih saznanja. U prvo vreme ta psihologija pamenja rasla je kao jedna potpuno nezavisna nauna disciplina, suprotna klasinoj psihologiji pamenja (i uenja). Danas (krajem sedamdesetih i poetkom osamdese tih godina) ta se suprotnost i nespojivost vi e ne vidi: stara i novija shvatanja pamenja uporedo se prikazuju i njihova vrednost diskutuje. U toj novoj psihologiji pamenja, otro suprotstavijenoj klasinim asocijativnim teorijama uenja, razvijala su se i neka novija saznanja od prevashodnog znaaja za psihologiju uenja. Opet se u okviru psihologije pamenja raz vija psihologija uenja. Jedan od najvanijih takvih problema je prela zak utisaka iz kratkoronog u dugorono pamenje. Pitanje glasi: od ko jih uslova zavisi da li e utisak koji imamo u svesti, koji se, dakle, nalazi u tratkoronom pamenju, prei u trajni posed, tj. prei u dugorno pam enje. Starim renikom izraen problem glasi: od kojih uslova zavisi da li e jedan sadraj biti trajno nauen i zadran. U novije vreme neki psi holoz i odbacuju| teoriju o postojanju dve vrste pamenja kratkoronog i dugoronog; kratkoronost ili trajnost pamenja se objanjava dubinom prerade informacija (Krejg i Lokart Craik and Lockhart). Dugo se pamte utisci koji su dublje preraeni", to znai bolje osmiljeni. Po setimo se da je smisao" bio u Bajievom spisku uslova uspenog zadr vanja utisaka. Pored direktnog istraivanja najznaajnijih problema uenja, mo derna psihologija pamenja je i na druge naine pozitivno uticala na psi hologiju. Budui da je deo kognitivne psihologije, koja koristi jezik kog nitivne teorije prerade informacija", ona je ohrabrila psihologe uenja da slobodnije koriste mentalistike kognitivne termine (ini se nekad i suvie slobodno). Te pojmove i principe oni su poeli da koriste i pri obja njavanju jednostavnijih oblika uenja, ak i kod ivotinja. Dugo godina su psiholozi sloenije ponaanje oveka pokuavali da objasne pojmovima koje su, u osnovi, izgradili na osnovu izuavanja prostijih oblika uenja na ivotinjama (redukcionizam). Sada se stvari obru: pojmovima ljudske psihologije pamenja daju se objanjenja uenja kod ivotinja, i to pro stih oblika uenja (kao to je klasino ulo vi javan je). Pored toga, poavi 'od tog (kognitivistikog) pojmovnog repertoara, psiholozi poinju da ispi tuju i pamenje ivotinja, a ta istraivanja nikako nisu bez uticaja na shvatanje procesa uenja. Takvo objanjavanje ivotinjskog ponaanja i uenja pojmovima iz ljudske psihologije, bez obzira na rafiniranost po stupaka, mogli bismo da nazovemo novi antropomorfizam. Otprilike pre sto godina postojala je slina tendencija u nauci. Protiv te tendencije po bunio se Lojd Morgan (Morgan) svojim Kanonom srednje: jedno ponaanje treba objanjavati najjednostavnijim moguim princi pima (jednostavnim u psiholokom smislu); ne treba ga objanjavati inteligencijom ako se moe objasniti asocijacijom. U duhu tog principa tednje, kako e mo ubrzo videti, razvijale su se klasine teorije uenja sve do pedesetih i ezdesetih godina ovog veka. Psiholozi su pokuavali da sloenije objas ne prostijim, bazinijim. Sada kao da se krug zatvara: opet psiholozi u ljudskom ponaanju nalaze principe kojima pokuavaju da objasne pona anje ivotinja. Naravno, to ine opreznije i zasnovanije nego psih olozi pre 100 godina. Izgleda da se nauka ovog puta zaista kree u spirali (Le njin); iako je zatvoren jedan krug, ipak se nalazimo na jednog vioj ta ki razvoja.
63

Kad je ve o krugovima re, podsetimo se jo jednom i ovog: najpre se psihologija uenja razvijala u okviru psihologije pamenja; zatim je neko vremejpojam uenja bio dominantan pojam (poto bihejvioristi nisu naroito voleli ak ni pojam pamenja), te su problemi pamenja esto bili razmatrani u poglavljima ili knjigama o psihologiji uenja: najzad opet se u o viru psihologije pamenja istrauju i razmatraju najbitniji problemi psihologije uenja. (Ovi komentari vae prvenstveno za zapadnu psihologiju engleskog govornog podruja.) Prosti oblici uenja F Prethodnim izlaganjima imali smo u vidu pretezno ljudsko uenje, tacmje reeno ljudsko verbalno uenje. Meutim, psiholozi su u prvoj polovini XX veka najvie istraivali prostije oblike uenja, i to preteno na ivotinjama. Izlaganje emo sad posvetiti tim pitanjima psihologije uenja. Psihologija uenja koja se bavila tom problematikom imala je ambicije da bude opta psi hologija uenja; meutim, danas je neki nazivaju klasina psihologija uenja (ili klasine teorije uenja), bihejvioristika teorija uenja ili, ak, psihologija ivotinjskog uenja. ., Osnovne ideje te psihologije uenja formulisane spiraci su na samom poetku ovog veka. Postoje tri glavne, osnovne inspiracije te psihologije uenja Jedan podsticaj je do ao iz Rusije i kasnije iz Sovjetskog saveza. To su ispitivanja B ehtjereva i Pavlova i Seenovljeva refleksoloka teorija. Drugi podsticaj je angloameriki. Darvinova teorija evolucije nije bila samo teorija telesnog raz voja ve i psihikog. Ona je podstakla brojna istraivanja ivotinjskog i detinjeg ponaanja; poel e su da se razvijaju nove oblasti psihologije: deija, genetika, komparativna psihologija. Prvi opisi ivotinjskog po naanja imali su anegdotski karakter; esto su opisivana inteligentna ponaanja pojedinih ivotinja, posebno kunih miljenika. ivotinja ma su obino pripisivane visoke ljudske sposobnosti (inteligencija, oseanja, htenja). Takve antropomorfistike interpretacije izazvale su negativne reak cije kod nekih stroih naunih duhova. Lojd Morgan je taj protest izra zio u svom Kanonu srednje, o kome je ve bilo reci. Naunici koji su ra dili u oblasti komparativne psihologije podvrgli su ivotinjsko ponaanje, i posebno reavanje problema, strogoj analizi; moda se navodno inte ligentno ponaanje moe objasniti prostijim principima. Moda je na iz gled inteligentno ponaanje rezultat prethodnog uenja. Izmeu ostalih mladi Edvard Torndajk (Thorndike) u doktorskoj disertaciji istraivao je Inteligenciju ivotinja: nekoliko vrsta ivotinja stavljao je u odreenu problemsku situaciju i posmatrao ponaanje. Umesto intelignicije najee je nalazio uenje puteni pokuaja i pogreaka". Formulisao je i svoj u veni i uticajni Zakon efekta: nagrade i kazne (efekti, posledice radnje) imaju presudnu ulogu u uenju. On je smatrao da posledice postupno, automatski, bez uea inteligencije, uvruju odreene reakcije (ponaanja). Torndajkova istraivanja i ideje imale su snaan odjek i uticaj na kasniji razvoj amerike psihologije uenja. U oblasti komparativne psihologije radio je i
Don Votson, bihejvioriza m m l a d i i psihologija uenja . ,
D o n V otson,

spirator modernih teorija uenja. On je jasno izrazio tradicionalni ameriki .delatni i praktini karakter. Votsona, kao i njegove mlade kolege, nije mogla da privue evropska, Tienerova (Titchener) introspektivna psihologija, koja je imala za cilj da opisuje svesna stanja i procese, da sloene sadraje svesti svede na dva ili tri prosta ele 64

osniva bihejviorizma i in , - ^ J - > - >

menta, i koja se strogo ograivala od praktine primene psihologije i praktine koristi od nje. On je eleo onakvu psihologiju kakvju je ne go vao u svom eksperimentalnom istraivakom radu sa ivotinjama: psihologiju kao objektivnu nauku o ponaanju, kojoj je cilj izuavanje za kona ponaanja, predvianje i praktina kontrola ponaanja na osnovu saznatnih zakona ponaanja. Introspekcija, budui nepouzdana nauna metoda, trebala je da bude rtvovana, a sa njom i mentalistiki pojmovi, pojmovi koji su se odnosili na svesna stanja i procese i koji su se zasni vali na introspekciji. Votson je gajio duboku veru u mo sredine, tanije u mogunost menjanja i oblikovanja ponaanja ivotinja i ljudi. Osobi sa takvim uverenjima i ciljevima, izuavanje zakona uenja (dakle, menja nja, oblikovanja ponaanja) moralo je da predstavlja j edan od najva nijih zadataka psihologije. Votson je odmah prihvatio Pavlova. U knjizi Psihologija sa stanovita jednog bihejvioriste (1919) uslovni refleksi su bili najpre metoda psiholokog istraivanja ponaanja, ali ubrzo su po stali osnovna jedinic a ponaanja. Votson nije razvio neku teoriju uenja. U najpoznatijim pregledima teorija uenja Votson nema posebno poglav lje. Ali, on je dao inspiraciju drugim psiholozima da se bave problemima uenja. On je ukazao zato je, ire gledano, vano izuavati proces uenja. I uskoro je proces uenja postao skoro centralna tema bihejvioristike psihologije. Tridesetih godina pojavile su se osnovne klasine teorije uenja: Halova (Huli) teorija potkrepljenja, Gatrijeva (Guthrie) teorija dodira, neto kasnije i Skinerov (Skinner) isto deskriptivan pristup izuavanju zakona ponaanja i uenja. Sve ove teorije bile su asocijativne (tzv. S-R teorije uenja). Neobihejviorizam i psihologija uenja Uenje Behtjereva i Pavlova (iako Pavlov nikad nije govorio o uenju, ve je razraivao fizio logiju vie nervne delatnosti"), Torndajkova is traivanja i njegovi osnovni pojmovi, formulacija novih bihejvioristikih ciljeva psihologije (kontrola, men janje ponaanja) bili su glavna inspi racija i dali su osnovne smernice za razvoj amerike psihologije uenja (SAD), koja je zatim snano uticala i na psihologe u drugim zemljama, naroito u Velikoj Britaniji. No, ovaj spisak inspiratora i uticaja ne bi bio potpun ako ne spo menemo nemakog psihologa Volfganga Kelera (Kohler). i druge getaltiste.

_T . ... ,. ,. . ,. Sticaiem okolnosti (izbijanje prvog svetskog ra J Utica, gestalt-psihologije ^itoo ^ e n l a o s t r v u TeK eler .& nerifi, koje je bilo panski posed. etiri godine rata Keler je iskoristio za izuavanje inteligencije, antropoidnih majmuna. U njegovim istrai vanjima postojali su izvesni objektivni znaci uvianja pri reavanju problema, drugim recima, znaci uea inteligencije. Sa takvim nalazima Ke ler se suprotstavio Tondrajkovom asocija tivnom tumaenju reavanja pro blema kod ivotinja, tumaenju na osnovu slepih pokuaja i sluajnih uspeha". Pored toga, Keler se, kao i svi getaltisti, borio protiv analiti kog pristupa koji celinu svodi na zbir, sumu delova. bilo da se takva analiza vri u oblasti iskustva (svesnog doivljavanja), kao to je bio sluaj u klasinoj introspektivnoj psihologiji, bilo u oblasti ponaanja. Keler (i getaltisti u celini) je uticao na razvoj kognitivne teorije uenja Tolmana i njegovih sledbenika. I te kognitivne teorije bile su bihejvioristike; sam Tolman je dosta doprineo formulaciji neobihejvioristi f Psihologija uCenja 55

kih metodolokih principa. U prvoj polovini ovog veka predstavnici kognitivnih teorija nisu bili naroito brojni; u tom periodu dominirale su asocijativne S-R teorije, u prvom redu asocijativna S-R teorija potkrepIjenja, koja je produila Torndajkovu liniju razmiljanja. No, iako nisu bili brojni, kognitivni teoretiari su predstavljali veliki izazov asocija tivnim teoretiarima, tako da se kroz sukob kognitivne i asocijativne teorije razvijala psihologija uenja u celini. U novije vreme, meutim, duh Tolmanove teorije sve je izraeniji. Opta kognitivistika atmosfera stvorena razvojem kognitivne psihologije, prenela se i na psi hologe uenja; ak se i pri objanjavanju prostih vidova uenja koristi jezik teorije prerade informacija". O tome je ve bilo reci. Podvucimo. jo jednom da je bihejviorizam dao peat amerikoj psihologiji u prvoj polovini XX veka, a da su u okviru bihejviorizma razvijene opte teorije ponaanja, u kojima su naj razraeni je bile teorije uenja. Ove teorije proele su razmiljanja i o drugim psiholokim pro blemima o linosti, motivaciji, miljenju itd. Te teorije uenja delom su prolost, a delom, svojim uticajima, i sadanjost psihologije uenja. Zato emo se kasnije principijelno, bez brojnih detalja, baviti tim klasi nim teorijama uenja (partije o Klasifikaciji oblika uenja i Teorijama uenja). Ovde emo opisati samo model istraivanja i razmil janja koji je negovan u tim teorijama. Ali, pre nego to preemo na tu temu, da emo jo dve istorijske napomene. Pedesetih godina neobihejviorizam se toliko izmenio da su neki (S. Koh S. Koch) skovali i nov naziv neo-neobihejviorizam. Glavne promene su sledee. Psiholozi bihejvioristi su poeli da se interesuju za sloenija ponaanja oveka, pre svega za njegove kognitivne procese. Sa mim tim, a i pod uticajem drugih disciplina (npr. fiziologije koja je slobodno govorila o neurofiziolokoj osnovi panje), psiholozi bihejvioristi poeli su da koriste mentalistike termine, a neto kasnije da u ograni enom vidu prihvataju verbalni izvetaj" (to e rei introspektivni iz vetaj), naime, kao izvor ideja za planiranje objektivnih eksperimenata, a donekle i kao empirijsku osnovu za konstruisanje mentalistikih hipotet skih pojmova (tzv. hipotetskih konstrukata). Usled razvoja neurofiziolo kih disciplina naputa se molarno stanovite, koje je zahtevalo iskljuivo zanimanje za ponaanje; razvijaju se spojne, granine discipline, kao to je fizioloka psihologija, neuropsihologija itd. Od ezdesetih godina, podvucimo to jo jednom, sve je izrazitija kognitivistika orijentacija, mada se asocijativne teorije nikako nisu zamrzle. U Sovjetskom Savezu odigravala se, slobodnije reeno, slina vrsta promene. Do sredine ezdesetih godina, pa i do sedamdesetih, dominirala je Pavlovljeva refleksoloka teorija, koju psiholozi obino ocenjuju kao asocijativnu. Meutim, u poslednjih deset godina sve se vie razvija jedna vrsta teorije sistema, koja ima autohtono rusko poreklo u poznatoj teoriji Anohina, koji je jo poetkom tridesetih godina, na osnovu svojih istraivanja i samostalnih razmiljanja, anticipirao kibernetsku teoriju i teoriju sistema. Napomenimo jo i to da emo u partiji o Teorijama uenja detaljnije govoriti o odnosu teorija uenja i teorija ponaanja, kao i o odnosu teo rija uenja, bihejviorizma i objektivizma. Bie zastupana teza da je veza bihejviorizma i teorija uenja samo istorijska, a ne i sadrinski nuna. O tome nam ve govori i definicija pojma uenja koju smo u prethodnoj glavi dali, kao i ilustracija te definicije Maslovljevim i Rodersovim uenjem o iskustvenom uenju (engleski experiential learning).
66

MODEL KLASINIH TEORIJA UENJA Klasine teorije uenja iz prve polovine ovog veka karakteriu se jednim specifinim modelom istraivanja i razmiljanja. Isti taj model postoji i u biolokim i medicinskim naukama. Psiholozi uenja teili su da otkriju osnovne zakone ponaanja i uenja. Oekivali su da e ti za koni vaiti za sve ili bar veliki broj vrsta, a sa izvesnim izmenama i do punama, i za oveka. Takoe su oekivali da e osnovnim, prostim zako nima moi da objasne i sloenija ponaanja organizma. Slino je postu pao Pavlov i njegovi sledbenici u fiziologiji. Kada je Pavlov izuavao uslovno-reflektorno luenje pljuvake kod psa, on nije eleo da ispituje fiziologiju ili psihologiju pasa, kao to to neki psiholozi zlurado govore, ve zakone vie nervne delatnosti na pogodnom organizmu. Te ei da otkrije proste i osnovne zakone uenja, psiholozi su poku ali da to uine u situacijama koje mogu da se dobro kontroliu, to je osnovni uslov eksperimentacije. Zato su teili jednostavnim eksperimen talnim situacijama, sa malim brojem dobro kontrolisanih varijabli; takoe, teili su da ispituju jednostavne i pogodne organizme, kod kojih mo gu dobro da kontroliu uslove i da slobodno eksperimentiu. Da tako nisu inili, verovatno da danas ne bismo znali ono to znamo o osnovnim, jednostavnim oblic ima uenja. Ali, tako je psihologija uenja u prvoj po lovini ovog veka bila preteno psihologija uenja ivotinja, a najvie su ispitivani prosti oblici uenja, kao to su klasino uslovljavanje, instru mentalno uenje (kasniji naziv, koji su dali Hilg ard i Markiz (Hilgard and Marquis) 1940. godine za uenje putem pokuaja i pogreaka), ue nje lavirinta, uenje razlika itd. Pogodne ivotinje su bile one koje su radoznale i koje hoe da se .kreu i da ue,, koje se lako odravaju i hrane, koje su jefti ne ili na ra'spolaganju, sa kojima se lako eksperimentie, na kojima se lako mogu vriti hirurki zahvati i koje se lakeg srca mogu rtvovati radi fiziolo kih analiza. Najee ivotinje u psiholokoj i psihofiziolokoj laborato riji bile su: pas, ma ka, zamore, zec, naroito beli pacov, golub, majmun (imanza, rezus majmun i drugi). Diskusiju o ovim i srodnim temama na staviemo u sledeem odeljku u kome emo govoriti o mestu ivotinja u psihologiji uenja. Ovaj put od prostog ka sloenom prihvaen je u veini nauka. On je donekle sadran i u Lojd Morganovom Kanonu tednje. Traganje za prostim, dobro kontrolisanim situacijama je prirodno za svakog eksperimentatora. Podsetimo se da je Ebinghaus, a posle njega i brojni drugi psiholozi, pokuao da otkrije osnovne zakone uenja i pamenja i da je izabrao besmislene slogove kao materijal za uenje kako bi eliminisao nepoeljne, brkajue varijable prethodnog znanja (odnosno smisla) i in teligencije.
1

, '

Treba priznati da su postojale eksperimentalne Promena modela: bioloke jrnenice kJe su bile u skladu sa opisanim mouslovljenosti uenja delom istraivanja i teoretisanja. Postojali su podaci koji su pokazivali, kao to emo uskoro videti, da se uenje poje dinih vrsta ivotinja razlikuje, uglav nom, kvantitativno. No, poslednjih petnaest godina javili su se snani otpori protiv tog modela. Ne moe se rei da je danas on potpuno odbaen; mnogi psiholozi jo uvek rade u njegovim okvirima. Ali, on je svakako uzdrman, ili bar otro diskuto s 67

va n u poslednje vreme. Poznati ameriki psiholog uenja Gregori Raz ran (Razran, 1971) nazvao ga je- egalilaristiki, polo pretpostavlja da isti zakoni vae za sve vrste. Za bioloki i evolucionistiki orijentisanog Raz rana ovaj naziv ima negativne, kriti ke implikacije. Glavni udarac protiv tog modela doao je iz etologije i nekih psiholokih laboratorijskih istra ivanja. Konrad Lorenz (K. Lorenz) i drugi etolozi su isticali da biologija (genetika) odreuje ne samo sposobnosti uenja, ve i sadraje koje moe da naui ivotinja odreene vrste. Psiholozi su. vie panje posvetili gla su etologa tek kad su u svojim laboratorij ama demonstrirali bioloke uslovljenosti uenja. Na primer, u opitima Garsije (Garcia and Koelling, 1966) pokazano je da se averzije prema odreenoj vrsti hrane lako i brzo stvaraju, to nije sluaj u odnosu na vizuelne i akustike spoljanje dra i. Pacovi su u tom opitu dobijali da piju vodu zaslaenu saharinom, a zatim je kod njih izazvano oseanje munine (draenjem X zracima, a u kasnijim opitima hemijskim sredstvima). Bilo je dovoljno somo jedno takvo iskustvo, pa da se stvori averzija prema ukusu hrane. Averzija se stvarala ak iako je munina nastala sat ili dva posle uzimanja hrane. Raniji standardni laboratorijski nalazi pokaza li su da je za uenje po trebno vie ponavljanja, a da odlaganje nagrada i kazni, mereno sekunda ma ili minulima, ima veoma negativno dejstvo na uenje. Brzo stvara nje averzija protumaeno je posebnom biolokom uslovljenou takvog uenja. Kao to smo ve rekli, averzija prema spoljanjim vizuelnim i akustinim draima nije stvorena; ta vrsta veza nije bioloki ulo vijena. Ovi nalazi potvruju se nalazima na jednoj vrsti prepelica, koje na os novu vida biraju hranu. Te ptice brzo stvaraju averziju 'na izg led, a ne na ukus hrane. Ameriki psiholog Seligmen je (Seligmen, 1970) govorio o bioloki pripremljenim, bioloki nepripremljenim i bioloki kontrapripremIjenim reakcijama. Prve se brzo i lako ue, poslednje teko ili nikako; psiholozi su do tada u svoji m laboratorij ama najee ispitivali bioloki nepripremljene reakcije, te je uenje otud bilo neto sporije i tee. O biolokim uslovljenostima uenja (doslovan prevod je bioloke gra nice uenja, engleski biological constraints) govoriemo u kasnijim po glavljima. Bitan smisao tih nalaza je ovaj : sposobnost uenja zavisi od specifine bioloke adaptacije jedne ivotinjske vrste na njenu prirodnu sredinu. Drugim recima, uenje pojedinih vrsta se razlikuje ne samo kvantitativno ve i kvalitativno. Otuda je nemogue na jednoj ivotinji u ve takim laboratorijskim uslovima otkriti opte zakone uenja, koji bi vaili za sve ivotinjske vrste. Zakljuci iz ovakvih konstatacija su jasni: mo da ne postoje opti zakoni uenja, ve kvalitativno (i kvantitativno) razliiti zakoni uenja za razliite vrste. Takav zakljuak uzdrmava temelje klasine psihologije uenja. Nije otuda udo to je ova tema ivo istra ivana i diskutovana u poslednjih deset godina. Ta nova saznanja dovela su u izvesnoj meri do promene strategije istraivanja: klasini oblici uenja se istrauju kod razliitih vrsta, te se uoavaju kvalitativne i kvantitativne slinosti i razlike. No, mnogi psi holozi nastoje da pokau da postoji mogunost bar relativno optih za kona uenja. Tako je Seligme n jo 1970. godine tvrdio da klasini psi holoki nalazi imaju izvesnu optost, ogranienu optost: oni vae za bioloki nepripremljene reakcije, koje su se najee ispitivale u psiholo kim laboratorij ama. Drugi se na to nadovezuju i ukazuju da su biol oke uslovljenosti ponaanja kod razvijenijih organizama sve manje, a kod oveka najmanje. Otuda su bioloki nepripremljene reakcije moda i naj68

interesantnije. Upravo kod takvih reakcija ispoljava se sposobnost korienja starog iskustva i inteligen cije. Neki psiholozi, pored toga, pokuavaju da nalaze kao to su Garsijini objasne prethodnim iskustvom organizma (a ne biolokom uslovljenou) i da ih svedu na klasine, od ra nije poznate zakone uenja. Nekad se ini da mehanizmi odbrane rade kod nek ih psihologa, te oni pomalo i predviaju nove nalaze i po svaku cenu brane mogunost optih zakona uenja. Blio kako bilo, izvesno je to, kako pokazuje pregled novijih istrai vanja, da mnogi psiholozi rade u okvirima starog modela, tj. da na pojedinim ivotinjskim vrstama istrauju zakonitosti uenja oekujui ne kakvu, moda smanjenu, optost tih zakona iako veina ne previa upozorenja koja proizlaze iz novog biolokog modela" istraivanja i raz miljanja.

IVOTINJE U PSIHOLOGIJI UENJA

Rekli smo ve da je u prvoj polovini ovog veka psihologija uenja preteno bila psihologija uenja ivotinja. Glavni akteri u laboratorija ma psihologa uenja u SAD bili su beli pacov, golub, maka, majmun. Naroito beli pacov. Pedesetih godina, kao to je reeno, sam i psiholozi uenja zasitili su se dominacije ivotinja u svojim laboratorij ama i zain teresovali su se za sloenije vidove uenja i reavanja problema kod o veka. Takoe, psiholozi izvan psihologije uenja, naroito oni koji su se bavili linou i psihoterapijom, poeli su da kritikuju model ivotinje" i upotrebu ivotinja u psiholokim istraivanjima. Neki od njih su pod rugljivo poeli da govore o pacologiji" koja je potisnula humanu psi hologiju" i koja kao da rui ovekovo oseanje sopstvenog dostojanstva implicitnim izjednaavanjem ivotinja i ljudi. U takvim argumentima, i ni se, nije sve zasnovano na naunim razlozima; u njima se previa to '] ta ime nauka treba da se bavi, ali verovatno da takve kritike primedbe i sadre neko zrno is tine. Treba dodati da i mnogi studenti psihologije, irom sveta i kod nas, naroito oni sa viim interesovanjima'' za linost i psihoterapiju, negativno reaguju na prisustvo ivotinja u psiholokim laboratorijama. U krajnjoj liniji, kao da kau, ta nas s e tiu ivotinje? Zar mi nismo ljudi, specifina drutvena, humana bia. Sa takvom ori jentacijom esto se deava da u empirijskim istraivanjima pre vide i votinje nego principe na njima otkrivene. Takvi stavovi mogu da budu sasvim razumljiv izraz linih interesovanja, sa jedne strane, i suenog interesovanja za neke ire naune pro bleme, sa druge strane. t Mogli bismo da navedemo bar etiri razloga /a izuavanje ponaanja ivotinja u psihologiji uop vo ste i psihologi ji uenja posebno: 1) interesova nje za ponaanje i uenje ivotinja kao takvo; 2) izgraivanje opteg shvatanja o filogenezi ponaanja i psihikog ivota, i posebno, oblika ue nja. To je zadatak tzv. uporedne (komparativne) psihologije; 3) ivotinje se istrauju kad iz izvesnih razloga ne moemo da vrimo istraivanja na ljudima; 4) prema ve poznatom modelu ivotinje", istraivanja na i _ _ Razlozi za izuavanje 69

votinjama se vre zato da bi se otkrili opti principi ponaanja (i uenja), principi koji vae za brojne vrste , i sa izvesnim dopunama (npr. uz do datak simbolike funkcije) i samog oveka. Eksperimentalni psiholozi ue nja najee su na ovaj nain koristili ivotinje. Prema tome, ivotinje se mogu istraivati iz razliitih razloga, sa raz litim ciljevima, a saznanja dobijena u tim istraivanjima mogu se razli ito koristiti. Opisaemo sada neto detaljnije nabrojane pristupe izua vanju ivotinja. (1) U razliitim biolokim disciplinama telesna graa i ponaanje i votinja (udvaranje i seksualno ponaanje, lov i hranjenje, pravljenje skrovita i podizanje mladih itd.) sami po sebi su odavno predmet inte resovanja. Ogroman broj istraivaa u istoriji nauke posvetio je ivot izuavanju ovih fenomena. Naravno, moe se oekivati slino int eresovanje i ulaganje truda psihologa. No, ne moraju svi psiholozi da se in teresuju za pitanja te vrste. (2) Istakli smo ve da je Darvinova evoluciona teorija u velikoj meri zasluna za izuavanje ponaanja ivotinja, odnosno izuavanje razvo ja psihikog ivota kod ivotinja. Covek nije nastao u vakuumu; on nije stvoren odjednom, kao u biblijskim shvatanjima, ve je rezultat veoma duge evolucije. Postoji kontinuitet ne samo fizikog, telesnog razvoja vr sta ve i kontinuitet psihikog ivota i ponaan ja. Potpunije shvatanje psihikog ivota zahteva poznavanje kako filogeneze tako i ontogeneze tog ivota. To se odnosi i na proces uenja, na filogenezu pojedinih oblika uenja. Pri tome cilj nauke treba da bude upoznavanje ne samo filogenetskog konti nuiteta ve i kvantitativnih i kvalitativnih razlika izmeu pojedinih ivotinjskih vrsta. Meutim, Darvinova teorija je povremeno podsticala pre istraivanje filogenetskog kontinuiteta, nego javljanje kvalitativnih skokova. Tako je bilo i sa psiholozima uenja. Preterana upotreba ivotinja u psiholokim laboratorij ama verovatno da se zasniva na tom prenaglaavanju princi pa evolucionog kontinuiteta; na njemu se zasniva i opisani model i votinje". to se samog Darvina tie, on nije previao razlike izmeu oveka i ivotinja u pogledu intelektualnih sposobnosti. Njegov glavni cilj bio je da dokae zajedniko poreklo oveka i ivotinja. Meutim, Darvin je isti cao, da iako ovek u pogledu fizike grae nosi tragove niih ivotinjskih vrsta, on se od drugih ivotinja znatno razlikuje svojim intelektualnim sposobnostima". Nema sumnje, pisao je Darvin, da postoji ogromna raz lika izmeu uma najprimitivnijeg oveka i najrazvijenije ivotinje". Kod majmuna, smatrao je on, ne moe biti reci o pravljenju oruja" , meta fizikim razmiljanjima", izraavanju odreenih pojmova odreenim zvucima" itd". (Sve citirano po Voroninu (BopoHMH) 1979). Tu razliku izmeu oveka i ivotinje Darvin pripisuje i ovekovoj govornoj (jezi koj) sposobnosti. Bez obzira na tvrenja, kao to su prethodna Darvinova teorija evo lucije je zadala snaan i moda poslednji udar religioznom i idealistikom shvatanju o prirodi i poreklu oveka; uzdrmana je vekovima izgraiva na slika o oveku kao jedinstvenom biu, koga od ivotinja deli nepr emostiv jaz, poto je on bie koje ima duu (po nekima, boanskog po rekla). U biolokim, naroito medicinskim naunim disciplinama ivotinje se normalno koriste. Meutim, u oblasti psihologije, drugim recima, kada je u pitanju duevni ivot, jo uvek se javljaju veliki otpori pri svakom
70

pokuaju nalaenja slinosti oveka i ivotinja, na primer, kada se rezul tati dobijeni u ispitivanjima na ivotinjama pokuavaju da primene na ljude. Takvi otpori delom se zasnivaju na isto naunim razlozima, i o ovima e biti reci neto kasnije. Ali, izgleda da postoje i odreeni stavovi (ponekad i emocionalno obojeni), koji se vie ne zasnivaju na religioz nim i idealistikim uverenjima, ve na nekoj vrsti oseanja ljudskog do stojanstva i veliine, na humanistikom potovanju prema oveku. U ob lasti javnog ivota i politike takvi stavovi se mogu svesrdno pozdraviti, ali oni mogu da smetaju kad je u pitanju nauna istina. Mogu se, uti, na primer, ovakva tvrenja: bioloku sutinu oveka shvatiemo kad saznamo po emu se ovek bioloki razlikuje od ivoti nja. Ne bi li bilo ispravnije (i dijalektinije) teiti da se otkriju kako raz like tako i slinosti izmeu oveka i ivotinja. Ili, neki razvojni psiholozi zastupaju miljenje da se psihiki ivot u celini i svaki posebni psihiki proces moe objasniti samo sa razvojnog stanovita, a u isto vreme poriu vrednost i smatraju uzaludnim istraivanja na ivotinjama. udan raz vod" ontogenetskog i filogenetskog pristupa! Nije li verovatnije da e se potpunije razumevanje ponaanja i psihikog ivota ljudi postii pozna vanjem kako filogeneze tako i ontogeneze ponaanja i psihikog ivota. Uitelj Konrada Lorenca i jednog od osnivaa etologije Hajnrot (Heinroth) postavio je sledee pitanje onima koji govore o principijeln oj razlici izmeu oveka i ivotinja: kad kaete ivotinja, na koju mislite, na majmuna ili amebu?" (citirano po Lorencu, 1969, str. 21). Lorenc ovome dodaje da je razlika izmeu pojedinih ivotinjskih vrsta (npr. parameci juma i psa) vea nego.izmeu oveka i ovekolikih majmuna. (Uporetide, na primer, nekog inkesta i majmuna, sa jedne strane, i majmuna i jednogodinje dete, sa druge strane.) . No, pored toga to daje ovakve duhovite i u is rnroda razvoja ^ vreme ubedljive pri medbe, Konrad Lorenc pokuava da sistematini je opie filogenezu ponaanja, kao i razliku o veka i ivotinja. On istie da je i ovek jedna ivotinjska vrsta, ali po sebna vrsta ivotinje. Uenje o razvoju on ovako formulie: nie forme (ponaanja) ostaju, ali se javljaju i nove. ovek ostaje ivotinjske bie, ali nije samo to, ve i neto drugo, neto vie, neto to se ne moe sve sti na osnovnije, jednostavnije. Novo nastaje na osnovu ujedinjavanja ve postojeeg; novo se javlja kao sinteza starog, jednostavnijeg. Ta sinteza stvara neto kvalitativno novo. U delovima, u prostijem ne moe se nazreti novi kvalitet (1969, str. 20). Lorenc nije uspeno pokazao kako se ta sinteza jednostavnijeg (starog) vri i dovodi do novih kvaliteta, koji su nesvodivi na poetne sastojke, ali se ne moe prevideti slinost (ili jednakost) njegovih objanjenja sa dijalektikim shvatanjem razvoja. Po ovom poslednjem, postupne kvantitativne razlike dovode do kvalitativnih skokova, do novih kvaliteta koji su nesvodivi na zbir sastavnih delova. Prilikom tog skoka, negira" se staro, ali se negira na dijalektiki nain: staro je sadrano u novom, ali je i prevazieno. I neki drugi biolozi i psiholozi na slian nain opisuju razvoj, iako se eksplicitno ne pozivaju na Hegela, Marksa ili Engelsa i dijal ektiki nain miljenja. Kasnije emo upoznati veoma slian opis razvoja oblika uenja Gregori Razrana, po znatog amerikog psihologa (ruskog porekla). Prethodna deskripcija razvoja je srodna onoj koju nam neurofiziolozi esto daju: u toku filogeneze razvijaju se novi, sloeniji delovi mozga 71

 kod viih vrsta naroito kora velikog mozga. Stare strukture mozga ostaju i vre stare funkcije, mada se i ti stari delovi i njihove funkcije u izvesnoj meri menjaju. Novonastale nervne strukture preuzimaju nove, sloenije funkcije, ali u isto vreme kontroliu i menjaju funkcionisanje starijih i niih struktura. Meutim, u stresnim situacijama, u situacijama katastrofe, na primer, ili pri degenerativnim procesima vie, sloenije funkcije mogu da otpadnu, a ponaanje tada biva kontrolisano niim, evo lutivno starijim strukturama. Ovaj opis moemo da primenimo i na konkretne oblike uenja, na primer, na klasino uslovljavanje. Kod niih organizama (beskimenjaka, niih kimenjaka) klasino uslovljavanje moe biti pr ost asocijativni oblik uenja. Kod viih kimenjaka (npr. kod psa, majmuna, deteta, odraslog oveka) kora velikog mozga je sve razvijenija: klasino uslovljavanje po staje sve sloenije, tj. sve vie kontrolisano kognitivnim procesima (koji se zasnivaju na funkcijama kore velikog mozga). Oekivanja koja ovek ima u psiholokoj laboratoriji mogu u velikoj meri da olakaju ili otea ju, u svakom sluaju da izmene proces uslovljavanja. Na primer. dovoljno je skinuti elektrodu sa ruke, pa da se jednom stvoreni uslovni refleks trenutno ili veoma brzo ugasi. Meutim, ako se ovekova svest (znanje) o uslovima eksperimenta odstrani, prikrivanjem pravog cilja i pravih us lova eksperimenta, uslovljavanje se odvija na nain koji poznajemo i kod niih organizama. Takoe, u nekim iznenadnim, dramatinim, kata strofalnim situacijama uslovljavanje moe da se odigra prosto asocija tivno. Pored opisane dijalektike razvoja, treba imati u vidu i dijalektiku procesa saznanja. Na primer, specifinost procesa uslovljavanja kod lj udi ne bismo mogli da saznamo da prethodno nismo saznali kako se taj proces odvija kod jednostavnijih organizama i u jednostavnim situacija ma. Slino, kada ne bismo znali svojstva izolovanih oseaja, ne bismo mo gli da znamo ni dejstvo polja na pojedine oseaje. Prvi i drugi signalni
sistem

Kod sovjetskih psihologa i fiziologa moemo oekivati' razradu dijalektikog shvatania o od , . v. ,. . / - . i ,

nosu oveka i ivotinja. Ovde emo* navesti sa mo miljenja sovjetsk ih fiziologa o specifinostima vie nervne delat nosti oveka". U okviru fiziologije vie nervne delatnosti razraeno je uenje o uslovljavanju, dakle, i o uenju, te je otud za nas veoma inte resantno pitanje specifinosti vie nervne delatnosti oveka" . Sovjetski autori pokazuju veliki stepen saglasnosti o ovom pitanju. Razlika izmeu ivotinja i oveka svodi se na postojanje drugog signalnog sistema (verbalnog) kod oveka. Sovjetski autori istiu da su u Pavlovljevoj laboratoriji najvie ispi tivane ivotinje. Smatralo se da je to dovoljno da se utvrde neki osnovni i opti zakoni fiziologije vie nervne delatnosti. Ali, istie se da je Pavlov pozdravljao ispitivanje na deci i ljudima, koja su vrena jo u prvoj de ceniji ovog veka (Krasnogorski, 1908). Prva istraivanja su se sastojala u ponavljanju onih eksperimenata na deci koji su prethodno izvedeni na ivotinjama. Neto kasnije, ve u drugoj deceniji ovog veka, u eks perimente uslovljavanja uvodi se verbalni faktor, na primer u obliku verbalne instrukcije. U laboratoriji Behtjereva (BaxTepeB) jo 1913. godi ne vreni su eksperimenti sa verbalnim uslovljavanjem, eksperimenti u kojima je uslovna dra bila re ili u kojima je re mogla da zameni uslov 72

nu dra. Na primer, ako je uslovna dra bila zv uk zvona, onda je i re zvono mogla da izazove uspostavljenu uslovnu reakciju (npr. vazomotor nu promenu). Uskoro je ustanovljen i fenomen semantike generalizacije: druge reci slinog znaenja, a ne sline zvunosti, izazivale su jednom izgraenu uslovnu reakciju. Uoimo da su ovde reci koriene kao sa stavni deo eksperimenta klasinog uslovljavanja, a jasno je da se reci najee upotrebljavaju u drugim mnogo sloenijim situacijama. Smisao ove napomene bie uskoro jasan. I pored sve uestalijih istraiva nja na deci i ljudima i pored sve e e izraene ideje da se specifinost ljudi sastoji u verbalnoj sposobnosti, sovjetski autori smatraju da je Pavlov tek 1933. godine u lanku Pokuaj fiziolokog shvatanja simptomatologije histerije jasno formulisav ideju o specifinosti vie nervne delatnosti oveka. Ta formulacija se ponavlja u svim sovjetskim udbenicima fizologije (i psihologije). Uslovni refleks je signalisani refleks; uslovna dra je signal dolaska neke bioloki znaajne drai bezuslovne drai. P avlov je isticao ogromnu adaptivnu vrednost signalizacije. Znai, signali hrane ili opasnosti pripremaju organizam za odgovarajuu aktivnost. U okviru prvog signalnog sistema spoljanje drai postaju signali bioloki znaajnih drai. Drugi signalni sistem je specifino ljudsko svojstvo: reci zamenjuju spoljanje signale, reci postaju signali signala. Zahvaljujui ovom signal nom sistemu, tj. recima, ovek moe da se odvoji i prevazie trenutnu situaciju, on je u stanju da vri apstrahovanje svojstava pred meta (koja se imenuju recima), da iroko generalizuje (kao u optim pojmovima koji su vezani za reci). Ovim se ovek znatno izdie nad ivotinjama, nekad se kae da se i kvalitativno razlikuje od ivotinja. (Za verbalnu sposobnost se kae da je nastala u toku zajednikog rada prvih ljudi koji su iveli u grupama, usled potrebe komuniciranja i koordinacije.) Sad emo kratko rezimirati ideje sovjetskih fiziologa o specifinosti vie nervne delatnosti oveka. 1) ivotinjama i ljudima zajedniki je prvi signalni sistem. Obino se tvrdi da u okviru ovog vae isti zakoni vie nervne delatnosti. (To bi znailo da su i zakoni klasinog uslovljavanja jednaki kod ivotinja i lju di u okviru prvog signalnog sistema.) 2) Meutim, kod ljudi postoji jedan dodatak", jedna n ova evoluciona tekovina - govor ili drugi signalni sistem. Pavlov i njegovi sledbenici ne smatraju da je drugi signalni sistem lokalizovan u govornim cen trima kore velikog mozga, ve da ela kora uzima uea u njegovoj ak tivnosti. 3) Izmeu prvog i drugog signalnog sistema postoji dinamika in terakcija. Tvrdi se da drugi signalni sistem moe da menja aktivnost pr vog signalnog sistema. Navodi se kao primer injenica da instrukcija mo e da otea ili olaka stvaranje uslovnih refleksa kod o veka. 4) Odgovor na jedno bitno pitanje ostaje neodreen: Da li su zakoni prvog i drugog signalnog sistema isti ili razliiti? Veliki broj autora tvrdi da su oni jednaki. To bi znailo da su zakoni klasinog uslovljavanja i verbalnog uenja u sutini jednaki. Samo je re kao signal signala, ona koja razlikuje oveka od ivotinje i koja mu daje ogromnu, kvalitativnu prednost. Do ovakvog zakljuka se, moda, dolazi otuda to su u Pavlovljevoj laboratoriji reci upotrebljavani; kao uslovne drai i l i znmena zu uslovru 1 drai, te su i doslovno bile signali signala. Meutimj postoji i daleko slo 73

eni ja upotreba reci te je pitanje da li se sve sloene reenice koje ovek izgovara ili razume mogu svesti prosto na funkciju signala signala i da li se sloeno verbalno ponaanje moe svesti na one iste zakone koje nalazimo kod uslovljavanja refleksnih reakcija. Meutim, neki drugi sovjetski autori dozvoljavaju da drugi signalni sistem (verbalni sistem) ima i neke specifine zakonitosti, koje se ne javljaju u prvom signalnom sistemu. (Ovaj prikaz pravljen je na osnovu veeg broja izvora, u prvod redu sledeih: Koljcova, 1970, Dmitriev, 1974, Babski i saradnici, 1966, Voro njin, 1979 KojiBijOBa, ^MKIPHCB, EaScKiiM, Bopomm). Kao to vidimo, sovjetski autori i pored uk azivanja 1 na ogromne, a neki i na kvalitativne razlike izmeu oveka i ivotinja, ne naputaju sa svim ideju kontinuiteta i optih zakona vie nervne delatnosti (mi bismo dodali i uenja). Ponekad je ideja kontinuiteta i postepenog razvoja do minantna. Na primer, Koljcova (1970) pri razmatranju sve sloenijih in tegrativnih funkcija reci dolazi do sledeeg zakljuka: prelaz ka kvali tativno razliitim nivoima integracije se odigrava postepeno". Odnos kvalitativnih i kvantitativnih promena je ne samo filozofski ve i nauni problem. Uzmimo sledei primer. Biterman (Bitterman) je u nizu istraivanja pokazao da kod riba ne nalazimo poznatu pojavu da se reakcije koje su povremeno nagraivane (parcijalno potkrepljivane) tee gase. Time se ribe kvalitativno razli kuju od filogenetskih viih ivotinja (pacova, golubova itd.). Ali, ta kvalitativna razlika moe dolaziti usled kvantitativnih razlika u sposobnosti pamenja, koje je verovatno potreb no za pojavu efekta deliminog parcijalnog potkrepljenja. Kvantitativne promene u jednoj ili vie sposobnosti mogu da dovedu do kvalitativno razliitih spoljanjih ponaanja. Ovaj problem prisutan je uvek kad treba da objasnimo prirodu razvojnih promena (npr. kod tumaenja razvoj nih perioda kod dece). Na kraju ovog odeljka ( pod brojem 2) treba istai neke stvari koje je italac ve zaboravio. Ovde smo govorili o znaaju ispitivanja ivoti nja sa stanovita uporedne, komparativne psihologije i, posebno, do kakvih zakljuaka o prirodi razvoja moemo da doemo na osnovu upored nih studija. Ovo pitanje ima svoj opte filozofski aspekt, ali i jedan sasvim empirijski. Kod filogerfetski razliitih vrsta moemo da izuavamo jedan ili vie oblika uenja i ponaanja, te da uoimo postojee slinosti i razlike. Na alost, nauka je jo daleko od toga da nam prui zadovolja vajuu sliku filogeneze ponaanja, a komparativna psihologija uenja nije izuzetak.
Dva pristupa: komparativ- potouno razliita pristupa prouavanju ivotinj no-psiholoki i etoloki *, * ,T , , ^ " . , , ' '

Treba rei da su se u ovom veku izgradila dva

skog ponaanja. Predstavnici ta dva pravca su se meusobno otro kritikovali. Anglo -amerika tradicija eksperimentalne komparativne psihologije predstavlja prvi pristup, a etologija ( razvijena najvie u Evropi) predstavlja drugi pristup. Prvi pristup su negovali psi holozi, drugi (u poetku) biolozi. a) Eksperimentalna uporedna (komparativna) psihologija. Osnovna metodoloka karakteristika ovog pristupa sastoji se u tome da se i votinje razliitih vrsta dovode u iste ili sline eksperimentalne situacije i stavljaju pred iste ili sline zadatke (koji su, naravno, prilagoeni veli 74

ini i grai, senzornim i motornim sposobnostima pojedinih ivotinja). Eksperimentalne situacije i z adaci su obino neutralni u odnosu na prirodnu sredinu u kojoj ivotinje ive, ali nisu sve situacije i zadaci pod jednaki u tom pogledu. Oekuje se da e u tim neutralnim, izjednaenim i dobro kontrolisanim uslovima ivotinje pokazati svoje prave sposobn osti, na primer, sposobnosti uenja i reavanja problema. Poto su ulo vi za sve ivotinjske vrste isti ili slini, oekuje se mogunost uporeivanja razliitih vrsta, odnosno uvid u slinosti i razlike, te i uvid u filogenet ski .razvoj ponaanja. Bilo je normalno da se u okviru ovog pristupa pokua sa izgradnjom razvojnih skala za pojedine oblike ponaanja (i uenja). ivotinje koje pripadaju razliitim vrstama stavljaju se pred isti zadatak; oekuje se da e ivotinja na tom zadatku biti toliko uspeni ja ukoliko se nalazi na vi em stepenu filogeneze. U tu svrhu korien je, na primer, poznati Hante -rov test odloene reakcije (odnosno pamenja) ili zadataka stvaranja stra -. tegije uenja (o emu e kasnije biti reci). Na alost, takvi pokuaji nisu bili sasvim uspeni, a razlog neuspeha je veoma znaajan i pouan. Veoma je teko zamisliti test koji bi potpuno odgovarao fizikim, senzornim, motornim i naroito genetski programiranim nainima pona anja ivotinja razliitih vrsta. Na primer, pacov je vrlo radoznao i rado tri kroz aparat kao to je lavirint (koji donekle podsea na njegovo pri rodno boravite), dok je maka sklonija da saeka plen na pogodnom me stu. Prilikom pokuaja pravljenja razvojnih skala uvek se nae neka i votinja koja se nalazi na niem filogenetskom nivou razvoja, ali koja iz nenadi nekom svojom specifinom sposobnou. Naveu esto navoeni primer. Pela je nie razvijena ivotinja od pacova ili goluba, tako estih subjekata u psiholokoj laboratoriji, ali ona moe odlino da za pamti (desetinu i vie minuta) udaljenost i pravac otkrivenog izvora hrane i da svojom udesnom igrom pred konicom to saopti drugim lanovima pe linjeg kolektiva. Pacov i golub u laboratoriji obino ne pokazuju tako dobro pamenje (mada se danas slika o njihovoj sposobnosti pamenja menja). Istina pela ima dobro pamenje samo za jedan specifian sadr aj i po svoj prilici ta specifina sposobnost je bioloki odreena. Drugi primer: eksperimenti Garsije su pokazali da i pamenja pacova za specifine, bioloki znaajne sadraje (ukus hrane posle koga dolazi do tro vanja i munine) moe biti mnogo bolje nego u standardnim laboratorij skim situacijama ono se protee na period od nekoliko asova, a neki tvrde i na period od 24 asa. U prethodno korienim laboratorijskim zadacima neposredno pamenje pacova je bilo prilino kr -atkotrajno desetak sekundi.' Trei primer: izgraivanje strategija uenja (ili reavanja problema) pouzdano je utvreno kod majmuna. Kod pacova taj sloeni oblik uenja nije konstatovan. To je potpuno u skladu sa oekivanjima da se sloeniji oblici uenja javljaju kod razvijenijih organizama. Ali, na osnovu nekih skorijih nalaza izgleda da su i pacovi sposobni da izgrade neku vrstu strategije uenja, ako se koriste mirisne, a ne vizuelne drai. Pouka iz ovakvih primera je jasna: specifine adaptacije na sredinu dovode do razvijanja specifinih sposobnosti. Otuda je teko ili nemogue pronai opti test neke sposobnosti i izgraditi jednu pravilnu, uzlaz nu skalu sposobnosti ili obli ka uenja. Ovaj neuspeh komparativne psihologije govori u prilog drugog pomenutog pristupa izuavanja ivotinja etolokog pristupa. 75

b) Etoloki pristup. U metodolokom pogledu etolozi se zalau za ispitivanje ponaanja ivotinja i njihovih sposobn osti u prirodnoj sredini. Ako se i vre eksperimenti, treba ih praviti u prirodnoj sredini i votinje. Za etologe, kao biologe, od vrhunskog je znaaja adaptivna vrednost ponaanja. Adaptacija moe biti zasnovana na filogenetskom razvoju, tj. na genetskom programu jedne vrste, a moe biti zasnovana i na iskustvu individue. U ovom poslednjem sluaju re je, naravno, o uenju. Kon rad Lorenc u prvom sluaju govori o filogenetskoj adaptaciji", a u drugom o adaptivnoj modifikaciji ponaanja". Posmatrajui ponaanje razliitih ivotinjskih vrsta u prirodnim uslovima, etolozi su bili impresioni rani filogenetskom adaptacijom organizama na svoju prirodnu sredinu. Otuda su ponovo oiveli pojam instinkta i dali mu vrstu osnovu u nizu interesantnih zapaanja. Sto se tie procesa uenja, Konrad Lorenc (kao i drugi etolozi) smatra da naslee odreuje uenje: ono to ivotinja moe da naui i lakoa, brzina uenja odreeni su genetski. Bioloko naslee ne odreuje samo neku optu sposobnost uenja, ve i sasvim konkretne sadraje koje ivotinja moe da naui. O tome je ve bilo reci. Naveemo nekoliko ilustracija za ova tvrenja. Tinbergen je 1953. godine saoptio sledea zapaanja na jednoj vrsti galeba "^engleski herring guli): kada enki koja lei na jajima neko jaje ispadne iz gnezda, ona ga sporo i nespretno vraa u gnezdo specifinim pokretima vrata i kljuna. Ona bi to lake i bolje mogla da uini pokreti ma krila ili nogu, ali takvu jednu radnju ona ne moe da naui. Genetski program stavio je granice na ono to ova ptica moe da naui. Veverica moe tota da naui u vezi sa otvaranjem ljuske ploda, ali nita u vezi sa skrivanjem ploda. Osa kopaica (engleski digger wasp) pravi u zemlji gnezda za svoje larve i svako to gnezdo redovno snabdeva hranom. Svako jutro ona obie, sva svoja gnezda, a moe da se stara i za 15 gnezda istovremeno. To znai da ima razvijenu neku vrstu prostornog pamenja. Pored toga, ona dobro zapamti stanje u rezervni hrane prilikom jutarnje smotre" i pre ma tome snabdeva gnezdo hranom u toku dana. Meutim, ako se u toku dana izvre neke promene u gnezdu, osa na njih ne reaguje, ve se pridrava svog jutarnjeg programa". Bioloko naslee je odredilo sasvim specifine sposobnosti i nesposobnosti. Iz ovakvih nalaza zakljuuje se da e svoje pravo lice", svoje pra ve sposobnosti ivotinje pokazati samo u uslovima za koje su genetski programirane, tj. u svojoj prirodnoj sredini. U vetakim laboratorijskim situacijama nita znaajno i nita opte ne moe se o ivotinjama nauiti. Hajnd (Hi nde, 1973) preporuuje psiholozima da slede primer bio loga. Za ilustraciju uzima proces disanja: biologija se interesuje za raznovrsnost procesa disanja: razliite ivotinjske vrste diu na razliite na ine: na plua, krge, kou itd. Ta raznovrsnost ad aptacije je osnovna ivotna injenica. Sto je jedno tvrenje u biologiji optije, to je povr nije. Psiholozi uenja bi morali da postupaju na slian nain. Pre svega, oni treba da ispituju specifinosti uenja kod ivotinja razliitih vrsta. Zaista, u psihologiji su se sedamdesetih godina pojavile takve detaljne studije procesa uenja kod nekoliko ivotinjskih vrsta; na primer, studije osnovnih oblika uenja kod beskimenjaka.
76

Na argumente etologa psiholozi ovako odgovaOdgovori eksperimentalnih raju. ^ psiholofi Sem Revaski (Sam Revuskv, ps Ka 1974) odgovara Hajndu da se i biolozi interesuju i za ono to je opte u razliitim procesima disanja, kao i za optu funk ciju koje disanje obavlja; 2) to je ivotinjska vrsta razvijenija, to je manja uloga filogenetske adaptacije", a sve vea uloga individualnog iskustva (uenja). U najveoj meri je to sluaj kod oveka; 3) upravo -u neutralnim eksperimentalnim situacijama ivotinje pokazuju koliko su u stanju da se adaptiraju na nove situacije, koliko su u stanju da ue nove sadraje i da reavaju nove probleme. Na primer, u eksperimentalnim ispitivanjima majmuni nekad postiu vie nego u svojoj prirodnoj sredi ni, prosto zato to eksperimentator postavlja tee probleme pred ivotinju nego to to ini prirodna sredina. Tako, prema nekim nalazima (i tumaenjima tih nalaza), impanzo moe da naui u eksperimentalnoj situ aciji neke osnove jezika da oznaava predmete simbolima, da razume znaenje kratkog niza od 2 3 simbola, da odgovara na pitanja upotrebom simbola itd. Ovakve zahteve ne postavlja majmunska drutvena zajednica. Na osnovu takvih razmiljanja, izvodi se zakljuak da je neutralna eksperimentalna situacija pogodnije mesto za pronalaenje nekih optih zakona, na primer, zakona uenja ili zakona vie nervne delatnosti. Za razumevanje ovekovog ponaanja i uenja takve vetake situacije mogu da imaju prednost. Ovakve diskusije nemaju danas neko sreno razreenje. Rasprava se i dalje nastavlja i zasniva se na sve veem broju empirijski h podataka i sve produbljenijoj analizi tih podataka. Neki naunici pokuavaju da da ju sintezu dva pristupa (npr. Hinde: Animal behavior, 1970), tako da se iskoriste dobre strane svakog od njih. Podsetimo se da su i eksperimen talni psiholozi u svojim vetakim situacijama doli do otkria biolokih granica uenja" (misli se na eksperiment Garsije i saradnika); dakle, do ideja koje su sasvim srodne ili jednake onima do kojih su etolozi doli prouavanjem ponaanja u prirodnim uslovima. Eksperimentalni i k omparativni psiholozi su iz takvih diskusija izvukli sigurnu pouku: kada danas vre eksperimentalna istraivanja u laboratoriji, ne predviaju vie mogunosti biolokih uslovljenosti uenja. No, treba u isto vreme podse titi da mnogi psiholozi pokuavaju da te bioloke uslovljenosti" objasne iskustvom i drugim od ranije poznatim principima ponaanja i uenja. (3) Rekli smo da se ivotinje nekad koriste kad nismo u stanju da vrimo istraivanja na ljudima. Ovde se u prvom redu imaju u vidu humani razlozi, ali ne samo oni. Strogo, drastino, liavanje u ranom peri odu ivota, izlaganje snanim bolnim draima, primena nekih jakih far makolokih sredstava, hirurke intervencije na mozgu itd. ne mogu se vriti na ljudima, ali se vre na ivotinjama (uprkos protesta drutava za zatitu ivotinja). Takva istraivanja na ivotinjama mogu da nam pru e dragocena saznanja. Osim toga, ovek je veoma sloeno bie, sa obino bogatom i nepoznatom prolou. Pored toga, razvoj deteta je veoma spor da bi se neke pojave j asno uoile, a uz to na njega utie velik broj inilaca koje istra iva slabo moe da kontrolie. Ponekad se pribegava istraivanju na i votinjama zato to se uslovi i prolo iskustvo mogu bolje kontrolisati. Treba istai da postoje dva mogua puta: nekad se u rutinskim istraivanjima na ivotinjama dolazi do nekog otkria, a zatim se vre istraivanja otkrivenog fenomena i na ljudima; drugi put istraivanja na Iju 77

dima dovode do formulisanja i/vcsnih teorijskih pretpostavki, a ovo se zatim proveravaju na ivotinjama. Ovaj drugi vid korienja ivotinje moe se mnogima uiniti prihvatljivim, ali to moe biti rezultat isto psi holokih, a ne logikih razloga (npr. polazimo od neeg to nam je ve blisko i interesantno). Ovaj drugi nain korienja ivotinja bie. sad ilu strovan sa nekoliko primera.

(a) Socijabilnost i posebno vezanost deteta za Ilustracije kako izuavanja maiku psiholozi uenia (tanije: teoretiari potna ivotinjama pomau , ,.
r

,. .

-,.

, , .

utvrivanju optih principa

krepljenja) objanjavali su instrumentalnim uenjem, a psihoanalitiari katektovanjem" li bidinozne energije na objekt (majku), a ta libidinozna energija vezana je u prvo vreme za oralni erotizam". Prema teoretiarima potkrepljenja majka je sredstvo zadovoljavanja svih potreba, te se tako razvija potreba za majkom i vezivanje za majku. Ove teze je teko eksperimentalno pro veriti na malom detetu. Razvoj deteta tee sporo i teko je p roniknuti u taj postupni spori razvoj. Ali, . . . mladune rezus majmuna raa se da leko bolje opremljeno za samostalni ivot i kretanje. Ako je neka ten dencija ponaanja kod njega uroena, ona se moe lako posmatrati prvih dana po roenju. Takve mogunos ti posmatranja iskoristio je Harlov u svom uvenom ispitivanju sa ianom i plianom majkom" (Harlow and Harlow, 1966). Opiti su pokazali da se mladune rezusa vezuje za plianu majku (koja je samo udobna"), a ne za ianu majku sa koje se hrani. Ta injenica je argument protiv obe napred opisane hipoteze. U istom opitu pokazano je da kada se mladi rezum majmun poplai od neeg, on bei ka plianoj majci. Drugim recima, ve prvih dana ivota kod ovog mladuneta postoji tendencija i potreba za osloncem u situaciji straha, a ona se upravlja na mekanu, plianu majku, a ne na izvor koji zadovoljava potrebu za hranom. Opit pokazuje da je potreba za oslanjanjem kod impanze po svoj prilici uroena, to znai da ona U PRINCIPU MOE BITI UROENA, te da je moda i kod oveka uroena. Ovakve podatke ne bismo nikad imali bez posmatranja odgovarajuih ivotinja. (b) U istom opitu nalazim') podatke koji sugeriu reenje i jednog drugog problema: porekla radoznalosti. Neki psihoanalitiari koren rado znalosti vide u seksualnoj radoznalosti (recimo, vezanoj za posmatranje roditeljskog polnog ina). Teoretiari potkrepljenja razvili su sledeu te zu: radoznalo ponaanje je esto praeno prijatnim otkriem, odnosno potkrepljenjem; na taj nain uvruje se radoznalo ponaa nje u razliitim situacijama. Meutim, u pomenutim eksperimentima Harlov je utvrdio da mladune rezus majmuna, koje esto visi" na tofanoj majci, ve prvih dana ivota pokazuje sledee ponaanje: kada se u prostoriju unese nepoznat predmet (npr. neka ig raka), pogled ivotinje je usmeren na taj objekat. Ono se zatim bojaljivo odvaja od majke", pristupa pred metu, dodiruje ga, a zatim brzo bei natrag majci". Slini ciklus pona anja ponavlja se vie puta, uz sve due vreme ispitivanja nepoznatog objekta. Nije li radoznalost u prisustvu nepoznatog objekta prisutna na samom poetku ivota, pre postojanja nekih mogunosti da se naui? Drugim recima, nije li ona uroena reakcija na novinu? Ako jeste, to znai da ona U PRINCIPU MO2E BITI UROENA, te je otud moda takva i kod oveka. Psihoanalitiko objanjenje i klasino objanjenje teorije pot krepljenja ozbiljno su uzdrmani ovakvim injenicama, Da li bismo do
78

ovako jasnih podataka o poreklu radoznalosti mogli doi na osnovu po smatranja razvoja detcta? (c) Keler je smatrao da opaanje figure na pozadini, odnosno kontu re kojom se figura i pozadina granie, zavisi u krajnjoj liniji od elektri nog toka u mozgu, odnosno smatrao je cla je taj elektrini tok fizika osnova opaene konture. Da bi ovu tezu proverio, Leli (Lashlev) je na inio sledei opit. Prethodno je nauio impanze da razlikuju dva vizuel na oblika. Zatim je u vizuelnu zonu kore ugradio metalne ploe. Kada bi se opaanje konture i oblika zaista zasnivalo na elektrinim tokovima u mozgu, o ve bi ploe skrenule elektrini tok i na taj nain onemoguile opaanje oblika. Meutim, i posle ove operacije ivotinje su normalno re agovale na ranije nauene oblike. Kelerova hipoteza je na taj nain stav ljena pod skoro direktan test, koji nije usp eno poloila. (d) Psihosomatiari su odavno postavili hipotezu da dua psihika napetost i konflikti mogu da izazovu razliite psihosomatske poremeaje, na primer, ir na elucu ili hipertenziju (povieni pritisak). Meutim, tek eksperimenti na ivotinjama su tu hipotezu potvrdili, odredivi pri tome i neke uslove pod kojima se odgovarajui psihosomatski poremeaji javljaju. (4) Eksperimentalni psiholozi uenja su u najveoj meri koristili e tvrti pristup izuavanja ivotinja; taj pristup je sadran u ranije opisa nom modelu ivotinje": ispituju se ivotinje odreene vrste u dobro kontrolisanim eksperimentalnim uslovima, a psiholog tei da otkrije neke opte zakone uenja. On se ne interesuje za samu eksperimentalnu ivo tinju; ona je samo model koji se ispituje umesto mnogih drugih ivoti nja. Slino, kao to je ve reeno, Pavlov nije imao nameru da izuava fiziologe ju vie nervne delatnosti psa, ve da na psu otkrije opte zako ne vie nervne delatnosti. Klasini psiholozi uenja na sledei nain su izraavali svoje osnov no metodoloko (u isto vreme i teorijsko) naelo. Klark Hal je 1945. go dine pisao: Celokupno ponaanje individua odreene vrste, kao i svih sisara, ukljuujui i oveka, odigrava se prema jednim istim primarnim zakoni ma!" Evo slinih Tolmanovih reci: ,,Ja verujem da se sve to je vano u psihologiji u sutini moe istraivati kroz stalnu eksperimental nu analizu inilaca koji odreuju ponaanje pacova na izbornoj taci la virinta" (Tolman, 1938). Iako ovakva tvrenja danas ocenjujemo kao preterana, klasini psi holozi poznavali su dosta empirijskih podataka koji su ukazivali na mogunost optih zakona uenja i za postojanje filogenetskog kontinuiteta u procesima uenja. Naveemo ovde samo neke takve opte zakonitosti uenja, koje su odavno poznate. Klasini uslovni refleks najbolje se stvara ako uslovna dra prethodi bezuslovnu za kratki vremenski interval, izraen najee delovima sekunde. Kada su uslovna i bezuslovna dra istovremene ili bezuslovna prethodi uslovnoj, uslovljavanje je veoma teko ili nemogue, osim pod nekim specijalnim okolnostima. Uslovni re fleks traga tee se stvara od odloenog uslovnog refleksa, a oba tee od prvog opisanog sluaja kada uslovna dra kratko prethodi bezuslovnoj. Kada se uslovna reakcija vie ne potkrepljuje (ne prati bezuslovnom drai), dolazi do gaenja uslovne reakcije. Jednom stvorena uslovna re akcija generalizuje se na sline drai; to je slinost drai vea, vea je generalizacija itd. Svaki tekst psihologije uenja sadr i veliki broj ovak79

vih optih zakonitosti uenja i ponaanja. Klasini psiholozi uenja (prva polovina ovog veka) znali su da postoje razlike izmeu pojedinih vrsta, ali su smatrali da su te razlike uglavnom kvantitativne. Broj ponavljanja koji je potreban da se izgradi uslovni refleks, najpogodniji interval izme u uslovne i bezuslovne drai, brzina gaenja itd. su razliiti za razliite vrste. Ali to su samo kvantitativne razlike, iza kojih stoje neki opti principi. Danas znamo da postoje i kvalitativne meuvrsne razlike. Takva saznanja prisiljavaju psihologe da budu oprezni u svojim generalizacija ma, ali ta ogranienja, po miljenju i praksi brojnih psihologa uenja, ne mogu u potpunosti da negiraju i obezvrede vrsto zdanje psihologije ue nja za snovano na nizu empirijski utvrenih bar relativno optih zakona uenja. Ovaj pristup ilustrovaemo jo i poznatom Skinerovom demonstracijom pred auditorij umom. Skiner je sluaocima demonstrirao tri krivu lje uenja koje prikazuju uenje pacova, goluba i majmuna. Od sluaoca je traio da pogode koja krivulja pripada pacovu, koja golubu, a koja majmunu. Krivulje su bile toliko sline da se odgovor mogao sastojati samo u pukom nagaanju. Na osnovu ovakvih podataka, koji nisu ret kost, Skiner je zakljuio: Koja je krivulja goluba, koja pacova, koja majmuna? To zaista nije vano. Naravno te tri vrste imaju razliite re pertoare ponaanja, koji su razliiti koliko i njihova anatomska graa. Ali, ako zanemarimo razlike u nainu na koje one odravaju kontakt sa svojom sredinom, ono to od njihovog ponaanja ostaje pokazuje iznena ujue slina svojstva" (Skiner, 1956). Da ne bi bilo zabune, istai emo da se ovde ne brane prelerana tvrenja Hala, Tolmana, pa i Skinera, niti model ivotinje" u klasinom smislu. Cilj autora je bio da prikae razliita shvatanja, injenice i razmiljanja na kojima se ona za snivaju, kao i meusobne kritike pristalica razliitih shvatanja. Da italac ne bi nagaao ta je miljenje samog pisca, izneemo ga eksplicitno. Zapravo, ono je ve izreeno. Verovatno da postoje kako slinosti tako i razlike u uenju izmeu pojedinih vrsta. Razlike mogu biti kvantitativne i kvalitativne, o emu je bilo reci. Na empirijskim istraivanjima je da nam precizno odrede te slinosti i razlike. Bez dovoljno empirijskih podataka, a u takvoj smo situaciji danas, preputeni smo na gaanju, raznim pretpostavkama, uverenjima i stavovima. italac je ve mogao da otkrije da pisac veru je u bar relativnu, ogranienu optost zakona i principa u enja i da smatra da za to uverenje ima dosta empirijskih podataka. Zakoni i principi uenja ne moraju da vae za sve vrste i sve uslove; zato i govorimo o njihovoj relativnoj ili ogranienoj opto- ' sti. Ranije navedeni opti zakoni klasinog uslovljavan ja su dobra ilustracija i jaka potpora za takvo jedno uverenje. Ova tvrenja e biti detalj nije obrazloena u kasnijim poglavljima. _...,.
JU C1

Da li su bioloke uslovljenosti" uenja zaista bioloke li iskustvene i da li se one mogu svesti na ve poznate principe uenja jeste i dandanas otvoreno pitanje ije je empirijsko i teorijsko razmatranje u toku. Lino je uverenje pisca da bioloke uslovljenosti uenja ipak postoje i da ih uvek treba imati u vidu. Iako te bioloke uslovljenosti ograniavaju optost zakona uenja, mogua je bar relativna, ograniena optost tih zakona, kao to emo kasnije videli.
80

Svakako da najvie otpora stvara upotavanje rezultata dobijenih na ivotinjama na ljude. Na primer, tzv. terapija ponaanja esto nailazi na otpore zato to su njeni terapeutski postupci zasnovani na principima uenja koji su prvobitno otkriveni na ivotinjama. Pri tome se zaborav lja da su ti principi kasnije proveravani i na ljudima. U prolosti je svakako bilo nepreciznih i suvie slobodnih ekstrapo lacija , a verovatno da ih i danas ima. Meutim, takvo uoptavanje rezul tata sa ivotinjama na ljude izgleda prihvatljivije ako su zadovoljeni sledei uslovi: a) kada se anagolija vri eksplicitno i disciplinovano (kasnije emo objasniti ta pod ovim podrazumevamo ), b) kada se zakljuak o ljudima prihvata sa izvesnom rezervom, kao hipoteza, radna hipoteza, kao verovatna pretpostavka, c) u potpunosti moemo da budemo zadovoljni samo ako se u empi rijskim istraivanjima na ljudima potvrde nalazi na ivotinjama. Da bismo pravilno procenili vrednost ekstrapo, ,. . , .f i j i i_ j lacija sa . ivotinjskih nalaza na T ljude, treba da upoznamo logiku tog postupka. Ona se moe na sledei nain prikazati:
Logika ekstrapolacije

...

,,

...

a) U istraivanjima na ivotinjama pod uslovom A nalazimo po javu X. b) Opte ljudsko iskustvo nam kazuje da se i kod ljudi sree uslov A; to isto iskustvo nam kazuje da se pod uslovom A i kod ljudi sree po java X. c) Prema tome, iste veze, isti zakoni postoje kod ivotinja i ljudi. Evo jedne ilustracije. a) U studijama na ivotinjama konstatovano je da delimino (parci jalno) potkrepljivan je (uslov A) dovodi do vee otpornosti na gaenje (pojava X). b) Kod ljudi sreemo uslov A: na primer, konkretni uenik nekad postie, a nekan ne postie eljeni uspeh u koli. Kod ljudi sreemo i pojavu X; kada pomenuti uenik na fakultetu ne postigne eljeni uspeh, on e biti manje sklon da digne ruke" od studiranja, nego uenik koji je do fakulteta znao samo za uspehe. Sta je u ovom prenoenju" sa ivotinja na ljude neprihvatljivo? Uoimo da ovde na osnovu znanja o ponaanju ivotinja ne predviamo kako e se ljudi ponaati. Naprotiv mi se pozivamo na posmatranje ponaanja ljudi i u ovom nalazimo analognu pojavu pod analognim uslovi-ma. Svaka primena nekog opteg zakona na nove sluajeve je slino ovom prenoenju". Ipak postoji neto ime ne moemo da budemo za dovoljni. a) Ekstrapolacija se zasniva na optem, svakodnevnom ljudskom is kustvu, a ono ne mora da b ude dovoljno precizno i pouzdano za naune svrhe. Potpuno moemo da budemo zadovoljni ako se umesto na opte ljudsko iskustvo pozovemo na nauna posmatranja ljudskog ponaanja. O tome je bilo reci.
8 Psihologija uenja gj

b) Postoji i ova oteavajua okol nost: kod razliitih vrsta isti oblik ponaanja moe se zasnivati na razliitim fiziolokim i psiholokim me hanizmima. Na primer, pitanje je da li je psiholoki mehanizam dejstva deliminog potkrepljenja jednak kod ljudi, majmuna i golubova. No, moramo se podsetiti da postoje brojni psiholozi koji se interesuju samo za zakone ponaanja (kao i za predvianje i kontrolu pona anja Skiner i skinerovci). Za takve psihologe ne postavlja se pitanje istih ili razliitih psiholokih procesa; oni se zadovoljavaju otkriem op tih zakona ponaanja. Za one psihologe koji idu korak dalje od utvre nih zakona ponaanja i pokuavaju da im nau neko objanjenje, napred postavljeno pitanje razreava se u okviru optih teorija uenja, koje se zasnivaju na raznovrsnim i brojnim empirijskim podacima. Pre nego to italac optui pisca da je suvie popustljiv ili nekritian u pogledu vrednosti ekstrapolacija sa ivotinja na ljude, podseam ga na tri uslova pod kojim se ekstrapolacija ini prihvatljivom. Moda je dobro nopomenuti da za vrednost ekstrapolacije mogu da se navedu sve one injenice i razlozi koji sugeriu tezu o postojanju filogenetskog kontinu iteta i optih zakona ponaanja, uenja i vie nerve delatnosti.

82

Deo trei
KLASIFIKACIJA OBLIKA UENJA SA PRIKAZOM OSNOVNIH TEORIJSKIH ORIJENTACIJA U PSIHOLOGIJI UENJA

NEKI KLASINI POKUAJI KLASIFIKACIJE OBLIKA UENJA ZNAENJE TERMINA OBLIK ILI VRSTA UENJA Operaciono definisani i principijelni oblici uenja Najvaniji operacionalno definisani oblici uenja Klasino uslovljavanje Instrumentalno uenje Uenje lavirinta Uenje razlika Uenje putem uvianja Uenje po modelu Principijelni ili teorijski odreeni oblici uenja S-R teorije dodira S-R teorija potkrepljenja Teorija dva faktora (dodira i potkretpljenja) Kognitivne teorije RAZRANOVA KLASIFIKACIJA OBLIKA UENJA VORONJINOVA KLASIFIKACIJA GANJEOVA KLASIFIKACIJA _ _ _ _ _ _ _

86 87 88 89 89

89 90 90 91 91 92 94 97 103 104 112 114 119

KLASIFIKACIJA KOJE EMO SE DRATI

123

KLASIFIKACIJA OBLIKA UENJA SA PRIKAZOM OSNOVNIH TEORIJSKIH ORIJENTACIJA U PSIHOLOGIJI UENJA

Seam se da sam kao mladi psiholog nerado itao sva poglavlja koja su se odnosila na probleme klasifikacije, bilo u psihologiji, bilo u filozo fiji. Ne bih eleo da italac ima iste takve stavove. Za poglavlje koje sam napisao i koje je pred itaocem smatram da ne zasluuje takvo nipoda tavanje i neinteresovanje. Partija o klasifikaciji ima najpre tu pedagoku vrednost da itaocu daje sistematski pregled gradiva o kome e moi da ita u nastavku knji ge. To je poglavlje, u neku ruku, razraeni i obrazloeni sadraj knjige ili neka vrsta sistematskog pregleda unapred, to svakako daje pogled na celinu gradiva koje je pred itaocem. No, to je samo jedna vrednost ove partije. Pored toga, ona nam pokazuje u izvesnom smislu dokle je psihologija uenja u svom napredo vanju stigla, koje je probleme reavala, koje je fenomene i principe sa znala. Klasifikacija oblika uenja koju sam ja zatekao pedesetih godina u psihologiji izgledala je sasvim drugaije nego savremene klasifikacije. Ta razlika, svakako, izraava napredak u em pirijskom znanju i teorijskoj misli. Za itaoce koji su skloni istorijskom gledanju prikazau sad neke klasine klasifikacije oblika uenja iz pedesetih i ezdesetih godina, kao i njihove sadrinske i logiko -metodoloke nedostatke. Posle toga prei emo na raspravljanje o samom pojmu oblika uenja" i pokuati da da mo potpuniju savremenu klasifikaciju oblika uenja. Raspravljajui o principijelnim oblicima" uenja, daemo skicu glavnih teorija uenja i njihovih istorijskih korenova. Ovo je uinjeno zato da bi se olakalo pra enje sledeih poglavlja u kojima se govori o konkretnim operacionalno definisanim oblicima uenja, ali za ije je razumevanje nuno poznavanje osnovnih teorijskih pojmova. Ova kratka skica teorija uenja takoe e omoguiti itaocu da sagleda istorijske izvore savremenih psiholokih shvatanja uenja, da uoi kontinuitet misli ovog i prolih vekova, naro ito uticaj filozofske i psiholoke misli XIX veka na dananja psiholoka shvatanja uenja. 85

NEKI KLASINI POKUAJI KLASIFIKACIJE OBLIKA UENJA

Jedna klasina klasifikacija oblika uenja, koja se javljala a i danas javlja u udbenicima iz opte i pedagoke psihologije, izgleda ovako: Jednostavno uenje: klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje (ili uenje putem pokuaja i pogr eaka); Sloeno uenje:

motorno uenje, verbalno uenje, uenje putem reavanja problema (ili uenje putem uvianja).
Novija saznanja iz psihologije uenja zahtevaju da se ova klasifika cija dopuni i revidira. , .... ., .... .. Prema ueniu klasine logike, dobra klasifikaci Principi dobre klasifikacije , ,_ , j T- i j i i ja treba da zadovolji sledeca tri uslova: (1) Mora postojati jedan (samo jedan) precizno definisani princip deobe, princip n a osnovu koga se vri deoba na klase. (2) Podela na klase treba da bude iscrpna, tj. podelom treba da bu du obuhvaeni svi sluajevi iz domena u kome se klasifikacija vri. (3) Klase se ne srne ju meusobno preklapati (poklapati). Navedena klasifikacija kri sva tri principa dobre klasifikacije. (a) U njoj se javljaju bar tri principa podele: podela na jednostavno i sloeno uenje, podela na osnovu mehanizma ili naina uenja (klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje, reavanje problema) i podela na osnovu onog ta se ui (motorno uenje, verbalno uenje). (b) Navedena klasifikacija nije iscrpna, sa danajeg stanovita. Sa stanovita mehanizma uenja, podela na klasino uslovljavanje, instru mentalno uenje i reavanje problema nije potpupa. P ostoje i drugi oblici uenja koji bi se ovde mogli navesti (habituacija, uenja lavirinata, uenje razlika itd.). Sa stanovita onog ta se ui, navedena klasifikacija je jo nepotpunija. Ne ue se samo motorne vetine i govor, ve se stiu novi motivi, se ntimenti, crte linosti, postoji perceptivno uenje itd. (c) Postoji ukrtanje, preklapanje klasa u navedenoj klasifikaciji. Na primer, prema izvesnim shvatanjima, klasino uslovljavanje je oblik mo tornog uenja. Osim toga, uenje motornih vetina kod ljudi je esto ue nje putem pokuaja i pogreaka, a ponekad sadri i komponente uenja putem uvianja. Dalje, verbalno uenje moe biti mehaniko bubanje na pamet, ali moe biti i uenje putem uvianja. Kao to vidimo, postojee klase uenja meusobno se preklapaju i tako kre trei princip dobre kla sifikacije.
86

likuju dva principa klasifikacije: princip podele na osnovu mehanizma ili naina uenja i princip podele na osnovu onog ta se ui odnosno na osnovu gradiva ili materije koja se ui. Takva kla sifikacija izgleda ovako: 1. Podela na osnovu meh anizama (naina) uenja 1. Jednostavni oblici uenja Ulo vi javan je Mehaniko uenje (verbalnog gradiva) 2. Sloeniji oblici uenja Uenje putem pokuaja i pogreaka Uenje puteni uvianja II. Podela na osnovu onog ta se ui (gradiva, materije) 1. Motorno uenje 2. Verbalno uenje Ovoj klasifikaciji mogli bismo da zamerimo nepotpunost, naroito u pogledu oblika uenja koji se odnose na vrstu materije koja se ui. Kao to smo ve istakli, verbalno i motorno uenje nisu po drugoj podeli je dini oblici uenja. Ovu klasifikaciju emo kasnije dopuniti.

Jedna bolja klasifikacija kaciia oblika uenia, u kojoj se eksplicitno raz obhka uenja ,., . , . . , . .., J .. *\ . ,

U novijim udbenicima javlja se bolja klasifi -

ZNAENJE TERMINA OBLIK ILI VRSTA UENJA Navedenim, kao i mnogim drugim klasifikacijama, moemo da po stavimo pitanja, kao to su sledea. Zato u klasifikaciji oblika uenja nema uenje lavirinta"? La virint je jedn a posebna situacija u kojoj se manifestuju specifine zako nitosti ponaanja i uenja tzv. uenje serije radnji. Zato se u klasifikaciji oblika uenja ne javljaju termini oko ko jih se lome koplja" u teorijama uenja naime, zato se ne javljaju obl ici uenja po dodiru (asocijacije po dodiru) i uenja po principu pot krepl jenja? Neemo nastaviti sa pitanjima ove vrste. Na odgovor na postavljena pitanja je ovakav. U ranijim klasifikacijama ne odreuje se dovoljno precizno znaenje termina oblik ili vrsta uenja i ne razlikuju se razli ita mogua znaenja tih termina. Mi emo razlikovati tri znaenja tih termina: 1) operacionalno znaenje (operacionalno definisane oblike uenja); 2) teorijske ili principijelne oblike uenja; 3) oblike uenja s obzirom na materiju koja se ui, tj. s obzirom na ono ta se ui.
87

Operacionalno definisani i principijelni oblici uenja

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

U operacionalno definisanim oblicima uenja oblik uenja se odre uje specifikacijom S i R varijabli, kao to se to ini u svim operacional nim definicijama. Drugim recima, u operacionalno odreenim oblicima uenja opisuje se ponaanje organizma u odreen im uslovima. Detaljnije reeno, u opis S varijabli spada opis eksperimentalnog aparata, eksperi mentalnog plana, opis operacija; koje vri eksperimentator, opis drai ko je se izlau, reim izlaganja drai, reim nagraivanja, opis A varijabli, kao to je broj asova gladovanja, davanje nekih farmakolokih sredsta va itd. U opis R varijabli spada opis ponaanja pod datim uslovima. Na primer, u klasinom uslovljavanju ivotinja se gladna dovodi u eksperi mentalnu prostoriju, stavlja u kaieve (u kojima se ra nije navikla da mirno stoji), prostorija je tako sagraena da su eliminisane sve spoljanje drai; jedna neutralna dra izlae se neposredno pre davanja hrane; ova operacija ponavlja se vei broj puta itd. Ovo je bio opis S varijabli. Opis R varijabli gla si: ivotinja, kada se stavi u kaieve, mirno stoji i eka. Kad se pojavi neutralna dra (zvuk zvona), ona se orijentie prema toj drai (ulji ui, okree glavu). Kada se dve drai, neutralna dra i hrana, daju u paru vei broj puta, ivotinja poinje da lui pljuvaku i pri pojavi same neutralne drai itd. To je operacionalni opis klasinog uslovljava nja. U tom opisu ne kae se koji je mehanizam stvaranja veze izmeu uslovne drai i salivacije. Ponovimo, operacionalno definisani oblici ue nja ostaju na opisu ponaanja u odreenim spoljanjim uslovima. Neki psiholozi ove operacionalne oblike -uenja nazivaju obrasci ue nja (paradigme uenja). Tako Kling (1971) pod obrascem uenje podrazu meva osnovni plan (aranman) koji eksperimentator upotrebljava da bi izazvao fenomen za koji se interesuje". Jasno je da je ova definicija ob rasca uenje veoma srodna naoj definiciji operacionalno odreenog ob lika uenja, osim to je manje potpuna i precizna. Kling izbegava izraz

oblik" uenja, zato to, po njemu, ovaj termin podrazumeva fizioloki mehanizam uenja. Meutim, oblik uenja koji implicira osnovni mehanizam, nain uenja (to ne mora biti fizioloki mehanizam) mi nazivamo principijelni, teorijski oblik uenja.
Jena ilustracija: uporeenje klasinog i instru -

Da bi prethodna tvrenja bila razumljivija, d aemo

uslovljavanje i instrumentalno uenje. Sa operacionalnog stanovita o va dva oblika uenja se razlikuju u sledeem. (1) U klasinom uslovljavanju eksperimentator bira jednu dra koja sigurno i uvek, na uroen nain, izaziva odreenu reakciju. Na primer, daje ivotinji hranu koja uvek izaziva salivaciju. Osgud (Osgood) zato veli da je klasino uslovljavanje veoma uspena tehnika" za dobijanje tane reakcije", reakcije koja treba da se asocira za odreenu dra. Kod instrumentalnog uenja eksperimentator mora da eka da orga nizam sam spontano izvri odreenu reakciju (tanu reakciju") da bi je nagradio i na taj nain izdvojio i uvrstio. Kako Osgud veli, ovo je vrlo neefikasna tehnika" dobijanja tane reakcije". Kao to vidimo gornja razlika izvrena je na osnovu drai koje se iz lau i na osnovu operacija koje vri eksper imentator.
88

mentalnog uenja

jednu iiustraciju: Juporediemo klasino , .J . . . , , *f

(2) Opisana razlika moe se sagledati i sa stanovita R varijabli. Kod klasinog uslovljavanja eljena reakcija je izazvana, a kod instrumental nog uenja spontano emitovana". (3) Redosled davanja bitnih drai (tzv. bezuslovne drai, u nae m primeru davanje hrane) razliit je u dva oblika uenja. Kod klasinog uslovljavanja ona prethodi, a kod instrumentalnog uenja sledi reakciju koja se asocira za neutralnu dra. (4) Prethodne razlike su u najuoj vezi sa razliitom ulogom ili funk cijom tanih reakcija". Kod instrumentalnog uenja tana reakcija je sredstvo ili instrument dolaenja do nagrade (hrane). Kod klasinog uslov ljavanja to nije sluaj. Uzmimo da su opisane razlike bitne razlike izmeu klasinog uslov ljavanja i instrumentalno g uenja. U dve situacije drai se daju razli itim redosledom, eksperimentator vri razliite operacije i organizmi se ponaaju na drugaiji nain. To je dovoljno da tvrdimo da su klasino uslovljavanje i instrumentalno uenje dva razliita operacionalno definisana oblika uenja. (Kling bi rekao da su to dva razliita obrasca uenja). Ali, sad moemo da poemo korak dalje i da se zapitamo: Da li su u svojoj sutini dva opisana oblika uenja razliita? Nije li njima u osnovi ipak jedan isti mehanizam uenj a? Odgovore na ova pitanja treba da potraimo u teorijama uenja. U njima emo nai dva razliita odgovora. (a) Prema shvatanju nekih psihologa, klasino i instrumentalno ue nje su principijelno razliiti oblici uenja, tj. osnovni mehanizmi asoci ranj a kod njih su razliiti i nesvodljivi jedan na drugi. Ta dva osnovna principa uenja u teorijama uenja obino nose drugaije nazive, nazive koji direktno ukazuju na osnovni mehanizam uenja: uenje po principu dodira (asocijacija po dodiru) i princip uen ja putem potkrepljenja. Prvi se javlja kod klasinog uslovljavanja, drugi kod instrumentalnog uenja. Uoimo da operacionalno definisani oblici uenja mogu u isto vreme da budu i principijelni, teorijski oblici uenja. Dve klasifikacije se meusobno mogu poklapati, to ne predstavlja logiku i metodoloku greku. (b) Prema shvatanju brojnih teoretiara, klasino i instrumentalno uenje mogu se objasniti jednini principom uenja. Iako su to operacio nalno dva razliita oblika uenja, njima u osnovi ipak lei jedan zajed niki mehanizam asociranja. Ne postoji saglasnost koji je to mehanizam. Prema miljenju jednih psihologa (Pavlov, Gatri, Maurer (Mowrer) u no vije vreme itd.), to je mehanizam asocijacije po dodiru; po miljenju dru gih psihologa oba oblika uenja mogu se objasniti principom potkreplje nja, zakonom efekta Hal, Osgud i drugi. Prethodnom komparacijom i analizom hteli smo da potkrepimo tvrenje da je potrebno razlikovati operacionalno definisane oblike uenja od principijelnih, teori jski odreenih oblika uenja.
Najvaniji operacionalno definisani oblici uenja

Najvaniji operacionalno Najvaniji operacionalno definisani oblici ue efinisani oblici uenja n ja o kojima emo gvoriti jesu: 1. Klasino uslovljavanje. Ovaj ob lik uenja smo ve opisali. 2. Instrumentalno uenje. I ovaj vid uenja je u glavnim crtama opisan. Njegovo bitno svojstvo je u tome da radnja koja se ui predstav lja (instrument) dolaenja do cilja (potkrepljenja). Istorijski raniji naziv 89

je bio uenje putem pokuaja i pogreaka (Torndajk). Naziv instrumentalno uenje ili instrumentalno uslovljavanje predloili su tek 1940. go dine Hilgard i Markiz (Hilgard and Marquis) u nekad uvenoj knjizi Conditioning and learning (Uslovljavanje i uenje). Skoro u isto vreme Skiner je povukao razliku izmeu respodentnog i operantnog uenja. Prvo je identino sa klasinim uslovljavanjem, drugo sa instrumentalnim ue njem. Opisaemo neto konkretnije karakteristike ovog uenja. U Torndajkovom uvenom eksperimentu sa makama ivotinja se stavlja u kavez od letava, kroz koje se vidi privlano pare ribe. Naravno, maka je gladna. Povlaenje jedne ome ili pritisak na jednu pedalu otvara vrata i oslobaa put do cilja. ivotinja vri razliite pokuaje i sasvim sluajno aktivira omu; tana reakcija je neposredno praena nagradom i upravo ta injenica dovodi do uenja tane reakcije. Poto pri ovom uenju ivotinja ini brojne neuspene pokuaje, ono je nazvano uenje putem pokuaja i pogreaka. Poto je tana reakcija sredstvo dolaenja do cilja, ovo uenje su Hilgard i Markiz nazvali instrumentalno uslov ijavanje ili uenje. Skinerov naziv operantno uenje ukazuje da orga nizam deluje na sredinu (kako bi ostvario odreen cilj); zato naziv operant learning neki kod nas prevode sa delatno ili dejstveno uenje. 3. Uenje lavirinta. U prvim decenij ama ovog veka lavirint je bio jedan od najee korienih aparata za ispitivanje uenja putem poku aja i pogreaka. Taj aparat je naroito odgovarao pacovima, tako estim eksperimentalnim ivotinjama. Ali, sloeniji lavirinti su korieni i za is pitivanje uenja i reavanja problema kod ljudi, pa se ak primenjuju u nekim testovima inteligencije. ivotinja ui najkrai put do izlaza i tu dobij a nagradu (najee hranu ili vodu). Radnja koja se ui je, mo e se slobodno rei, i ovde instrument postizanja nagrade, te bismo ue nje lavirinta mogli da ubrojimo u instrumentalno uenje. To je sasvim tano. Ali, u viestrukim, sloenim lavirintima postoji niz izbornih taak a, tako da organizam treba da naui jedan sled ili seriju reakcija. Pri tome se pojavljuju neke speciine zakonitosti uenja i upravo zbog njih uenje lavirinta ubrajamo u poseban operacionalno definisan oblik ue nja. Poto je za uenje lavirinta bitno uenje serije reakcija, ranije su mnogi psiholozi uporeivali uenje lavirinta sa ljudskim uenjem serije reci ili besmislenih slogova i oba ova oblika uenja tretirali u jednom zajednikom poglavlju, obino pod naslovom uenje serija (serial learn ing). 4. Uenje razlika (engl. discrimination learning Diskriminaciono uenje). I ovaj oblik uenja koristi nagrade za tane reakcije, te, pre ma tome, sadri bitnu komponentu instrumentalnog uenja. Ali, nagrada se ovde daje za posebnu vrstu reakcije": za uspeno razlikovanje dve drai. Poto je naglasak na procesu razlikovanju drai, ovaj oblik ue nja se izdvaja kao poseban. S i R varijable u ovom obliku uenja jtesu specifine. Ali, proces diskriminacije javlja se i u svim drugim oblicima uenja. U klasinom uslovljavanju ivotinja mora da opazi i razlikuje uslovnu dra od pozadinskih drai u laboratoriji; u Torndaj kovom kave zu ivotinja mora da napravi razliku izmeu letava i pedale koja otvara vrata kaveza itd. Ali, u ovom obliku uenja taj proce s razlikovanja stavlja se u centar istraivanja: uspeno razlikovanje dve drai, nekad vrlo sloene drai, predstavlja taan odgovor ili reenje problema. Ponovimo, da bi se proces razlikovanja detaljno prouio, stvara se specifian ekspe rimentalni plan i to je razlog to psiholozi obino izdvajaju uenje razlika kao poseban operacionalno definisan oblik uenja. Pored po90

glavlja posveenom uenju razlika, u kome emo opisati samo osnovne karakteristike eksperimentalnog ispitivanja uenja razlika i kratko skicirati osnovne teorijske ideje u tom obliku uenja, mi emo imati i vee i detaljnije poglavlje posveeno procesu generalizacije i diskriminacije (raz likovanja) drai, u deru izlaganja koje e biti posveeno osnovnim pro cesima i uslovima uenja, jer, kao to smo rekli, proces diskriminacije je prisutan u svim oblicima uenja. 5. Uenje putem uvianja. Kao to emo videti, mnogi psiholozi asocijacionistiki nastrojeni, u prolosti i danas, pokuavaju da uenje, pa ak i miljenje, objasne principom asocijacije. Getalt -psiholozi, pr venstveno Volfgang Keler (Kohler), istakli su, na osnovu svojih istrai vanja reavanja problema kod impanza, pojam uvianja, koji je nesvo div (po Kelerovom miljenju) na asocijativne mehanizme. Uvianje se odnosi na shvatanje odnosa izmeu objekata, a shvatanje odnosa je po mnogima odlika inteligentne radnje. (Naslov Kelerove knjige govori o in teligenciji antropoidnih majmuna.) Kelerovi eksperimentalni uslovi (S va rijable) i posebno ponaanje ivot inja (R varijable) imaju dovoljno spe cifinosti da se izdvoje, bar na operacionalnom nivou, u poseban oblik uenja. Ostaje teorijsko pitanje moe li se uenje uvianjem ili, uopte nije reeno, miljenje objasniti asocijativnim mehanizmima i nagomila nim iskustvom. Uenje putem uvianja, shvatanja, razmiljanja je najvii oblik ovekovog uenja. San svih nastavnika je da ovaj vid uenja bude to prisutniji u uenju uenika i studenata. 6. Uenje po modelu, uenje ugledanjem na uzor. Ovaj naziv i pojam izgraen je tek ezdesetih godina (Albert Bandura). Ranije se ova problematika raspravljala pod nazivom imitacije i identifikacije. Bandu ra je pokuao da novim neutralnim nazivom obuhvati ono to je zajed niko i bitno u procesu indentifikacije, imitacije, inkorporacije itd. Ovaj oblik uenja ima ogroman znaaj za izgradnju socijalnog ponaanja, po sebno moralnih vrednosti, te se Bandurina teorija ponekad (pogreno) naziva teorija socijalnog uenja". Ovo su glavni operacionalno odreeni oblici uenja. No, moe se po staviti sledee pitanje: Svaki eksperimentator moe izmisliti neki novi aparat i ivotinje ili ljudi e se u tom aparatu, zahvaljujui njegovim specifinostima, ponaati na nov. specifian nain. Na taj nain moemo zamisliti beskrajno velik broj operacionalno definisanih oblika uenja. Odgovor na to pitanje je ovaj: postoji i danas mnogo aparata u kojima se ispituje instrumentalno uenje ili uenje razlika, ili uenje putem uvi anja, postoje veoma raznovrsni lavirinti itd., pa ipak psiholozi govore samo o nekoliko oblika uenja u tim razliitim i brojnim aparatima. Za to? Zato to u razliitim eksperimentalnim uslovima, u razliitim apa ratima, postoje neke optosti, neka bitna zajednika svojstva. Torndajkov kavez i Skinerova kutija su savim razliiti aparati i reakcije koje ivoti nje treba da naue u ta dva aparata su savim razliite. Ali, u oba sluaja zajednika su sledea bitna svojstva tih aparata i ponaanja koja se u njima manifestuju: ivotinja treba da izvri odreen u reakciju da bi dobila nagradu; u Torndajkovom kavezu treba da vue omu, u Skinero vom kavezu da pritisne polugu. U oba sluaja tanu reakciju neposredno sledi nagrada (potkrepljenje). Takoe, u obe situacije ivotinje, pre ne go to izvre tanu radnju, vre niz neuspenih radnji. Osim toga, rekli smo da i u lavirintu ivotinje za tane radnje dobijaju nagradu, te bi se moglo zakljuiti da se i u lavirintu ispituje instrumentalno uenje. Ali, u 91

lavirintu se ui sled ili serija radnji i to lavirintu daje specifinost koja ne postoji u Torndajkovom ili Skinerovom aparatu. Prema tome, konceptualna analiza pojedinih operacionih oblika uenja treba da pokae mogu li se oni svesti na ve poznate osnovne oblike uenja, ili ih, pak, treba izdvojiti u posebn e oblike uenja. Istiem, ta se analiza odnosi na S i R varijable i ono to je u njima bitno, a ne na teorijske principe ko ji lee u osnovi nekog oblika uenja. Na primer, uenje putem uvianja sadri izvesne specifinosti u ponaanju, objektivno ili operacionalno definisane specifinosti, dovoljne da se ovaj oblik uenjem izdvoji kao operacionalno specifian oblik uenja. Meutim, teoretiari vode bitku oko toga da li se uvianje moe ili ne moe svesti na prostije asocijativne mehanizme.
Principijelni ili teorijski odreeni oblici uenja

Pod principijelnim oblicima uenja podrazumevamo one osnovne, bazine mehanizme" uenja (ne fizioloke, nego psiholoke) koji se ne mogu svesti na jednostavnije. Oni su u neku ruku poslednji principi". Razmatranje ovih oblika uenja je stvar teorija uenja. Na alost, klasine teorije uenja su se dugo razvijale pod dominant nim uticajem bihejviorizma i zasnivale su se velikim delom na studiji ponaanja ivotinja. Na taj nain teorije uenja su se dugo vremena jednostrano razvijale, naroito kada ih posmatramo sa stanovita uenja kod ljudi. Usled pomenutih karakteristika nisu se dovoljno razvile klasifikacije razliitih principijelnih oblika uenja, naroito viih oblika. Sve to su teoretiari uenja otkrili su tri principa: asocijacija po dodiru, princip potkrepljenja i uenje zasnovano na kogniciji. Meutim, nije lako izdvojiti osnovne principijelne oblike uenja i dati njihovu sistematsku klasifikaciju. Jer u psihologiji ne postoji utvreni metodoloki principi na osnovu kojih treba identifikovati nove principijelne oblike uenja. To je jo uvek stvar teorijskog razmiljanja. Dru gim recima, nemamo nekakv postupak, kao to je faktorska analiza u ob lasti ljudskih sposobnosti, na osnovu koje se izdvajaju osnovne ljudske sposobnosti. Taj nedostatak se moe nadoknaditi jedino temeljnim razmiljanjem o poznatim fenomenima. No, prethodno izlaganje ne bi nikako bilo potpuno i istinito ako ne bismo spomenuli tradiciju. Savremene teorije uenja se nadovezuju i nastavljaju izvesna opta shvatanja o ljudskom duhu i saznanju. One su u neku ruku, kako se to kae, staro vino u novim bocama. Nekoliko veko va vodila se otra polemika izmeu filozofa empirista i asocijacionista, sa jedne strane, i nativista i racionalista, sa druge strane. Empirizam i racionalizam su bile suprotstavljene koncepcije u teoriji saznanja, ali su takoe sadravale opti pogled na prirodu ljudskog duha. Za nas je po sebno interesantan asocijacionizam koji se razvio u okviru empirijskih teorija sazn anja. Dananje asocijativne teorije uenja vode poreklo iz engleske asocijacionistike i empiristike filozofije, koja je najpre sna no uticala na tek nastalu introspektivnu psihologiju, a zatim i na moderne teorije uenja razvijene u okviru bihejviorizma. Dananje kognitivne teorije uenja su u neku ruku nastavak racionalistike tradicije, ali ne tako jasno i direktno kao to je moderni asocijacionizam nastavlja kla sinog filozofskog asocijacionizma. 92

Meutim, postoji jo jedan znaajan teorijski spor u psihologiji ue nja, koji takoe ima istorijskog prethodnika (u vidu hedonistike i utilitaristike filozofije). Ta nesuglasica postoji unutar asocijativnih teorija. Suparnike teorije nazivaju se: teorija dodira i teorija potkrepljcnja. Dok se klasini asocijacionizam odnosio na asocijaciju oseanja (u opaanju) i asocijaciju ideja u mislenom toku, moderni asocijacionizam, razvijen u okviru bihejvioristike psihologije, odnosi se na asocij aciju drai i odgovora, to je svakako posledica bihejvioristike odluke da se psiholog bavi spolja vidljivim S i R varijablama. Kasnije emo govoriti 0 nejasnoi formule S -R i o njenim razliitim znaenjima. Kao to smo rekli, drugi po znaaju teorijski s ukob nikao je unutar samog asocijacionistikog tabora. Jedni S -R teoretiari smatrali su, po put klasinih asocijacionista, da je prost vremenski i prostorni dodir do voljan i nuan uslov uspostavljanja asocijacije. To su tzv. teoretiari dodira. Drugi S-R teoretiari zastupaju dinaminije stanovite. Nita se ne ui bez razloga. Ue se one reakcije i ponaanja koja donose neku korist ili imaju neku vrednost za organizam. Inspiracija iz Darvinove teorije opstanka je jasno vidljiva. Da bi do uenja dolo, potrebno je da organizam bude na odgovarajui nain motivisan i da odreeno ponaanje dovodi do nekog pozitivnog efekta, do neke vrste zadovoljenja postojee motiva cije. To stanovite naziva se teorija potkrepljenja. Izvesni teoretiari potkrepljenja pokuali su da svako uenje, pa ak 1 klasino Pavlovljevo uslovljavanje svedu na princip potkrepljenja. Teo retiari dodira, nasuprot teoretiarima potkrepljenja, pokuavali su da sve oblike uenja svedu na princip dodira; tako su pokuali da objasne i instrumentalno uenje, u kome je nagraivanje uspenih reakcija najistak nutija karakteristika. Posle brojnih pokuaja ove vrste i brojnih neuspe ha krajem edrtedestih i poetkom pedesetih godina pojavila su se shva tanja da se svi sluajevi uenja ne mogu objasniti jednim principom dodirom ili potkrepljenjem. Tako je nastala teorija dva faktora (najpo znatiji predstavnik je Maurer). Princip dodira vai za jedne oblike ue nja, princip potkrepljenja za druge. O tome e, naravno, jo biti reci. Asocijativnim S-R teorijama, bilo da su u pitanju teorije dodira bilo teorije potkrepljenja, suprotstavljaju se kognitivne teorije. Najznaajniji predstavnici tih teorija su Keler i, u okviru bihejviorizma, Tolman (Tolman). Prema ovom shvatanju organizmi ne ue asociciju izmeu drai i odgovora, situacija i ponaanja u tim situacijama, ve ue odnose izmeu drai. Otuda se ova teorija simboliki predstavlja kao S -S teorija. Da kratko rezimiramo: u klasinim i savremenim teorijama uenja najvanija su sledea dva sukoba: a) najznaajniji i najvei izmeu asocijativnih S-R teorija i kognitivnih S-S teorija i b) u okviru samih asocijativnih S-R teorija izmeu pristalica teorije dodira i teorije potkrepljenja. Dodajmo da su kognitivni teoretiari bili u neku ruku teoretiari dodira i da su u svojim brojnim istraivanjima i teorijskim napisima napa dali princip potkrepljenja kao univerzalni princip uenja. Da bi organizmi nauili odnose izmeu drai, oni ne moraju biti za to nagraeni.

i osnovni sukob u teorijama . , ...., -j o uenja, naravno u jednom specifinom vidu. Sukob izmeu asocijativnih i kognitivnih teorija uenja je najznaajniji su kob u savremenim teor ijama uenja.
v

Osnovni sukobi u teorijama uenja

Tradicionalni sukob asocijacionizma i racionalizma pre dstavlja

93

Ove opte teorije proele su celokupnu psihologiju uenja. One su inspirisale skoro sva' istraivanja; istraivai su pokuavali da dokau ispravnost sopstvene i pogrenost suparnike teorije. Tako su nastali brojni sjajni eksperimenti. Drugim recima, klasine teorije su odlino ispunjavale tzv. funkcionalnu ulogu teorije, tezu po kojoj su teorije dobre ako inspiriu empirijska istraivanja, a ako se kasnije i pokau neispravnim, one su svoju funkciju ispunile jer su dovele do otkriva znaajnih inje nica i zakona. Na alost, to ne mora uvek da bude tako. Ponekad su podaci utvreni radi provere neke teorije koja za nas vie nije interesantna takoe neinteresantni. Ove opasnosti se dobro uvao Skiner, zalaui se za eksplorativni, neteorijski pristup u psihologiji. On nije eleo da proverava hipotetike teorije, ve da istrauje neistraene fenomene i pro bleme. Zato je pokuao da neguje isto deskriptivan pristup, u kome svi pojmovi imaju operacionalno definisana znaenja i u kome se izbegava postuliranje kako fiziolokih tako i mentalistikih procesa u organizmu. Rezultat takvog pristupa je stalno, kontinuirano nagomilavanje i sistematizacija pozitivnih znamja. Od tridesetih pa do osamdesetih godina znaaj, ugled i uticaj Skinera je stalno rastao. No, ma koliko da je Skinerov pristup bio plodonosan, prava je srea to nisu svi psiholozi bili toliko kontrolisani i uzdrijivi kao Skiner. Iz optih prethodno opisanih teorija izvedene su neke posebne teorije u vezi sa posebnim problemima. Ono to je reeno za opte teorije vai i za te posebne teorije. Ne zaboravimo da je u SAD oduvek postojala i jaka funkcionalistika orijentacija, iji su se predstavnici vie interesovali za reavanje nekih uih pitanja, nego za izgradnju nekih optih teorija ili ak sistema u psihologiji. Naroito u poslednjih trideset godina cvetaju teorije ueg ili srednjeg obima. Jedan ui problem se moe uspenije i egzaktnije reavati; psiholozi koji se dre ovakvog pristupa sma traju da jo nije kucnuo as optih, velikih teorija uenja. Vremenom e iz uih teorija verovatno nastati optije teorije, ali one e tad biti daleko bolje zasnovane nego klasine teorije uenja iz prve polovine ovog veka. Tako su nikle teorije gaenja, sekundarnog potkrepljenja, retroaktivne inhibicije, sticanja reakcije izbegavanja, teorije dejstva deliminog potkrepljenja na otpornost prema gaenju, teorije sukcesivnog kontrasta itd. Ono to se autoru u tome ne svia je to to se u takvim teorijama nekad tolerie eklektiki stav, u kome se meaju razliiti principi uenja, k ako bi se to uspenije resio konkretan problem. U arti am Plan aUee Izlaganja P J a koje slede, naroito u partijama o klasinom uslovljavanju, instrumentalnom uenju, uenju razlika itd. bie reci o razliitim istraivanjima i razliitim teorijskim objanjenjima. Partija o teorijama uenja sledi te partije. Ka ko je za razumevanje pomenutih partija potrebno neko znanje iz teorija uenja, u daljem izlaganju u ovom poglavlju daemo kraktu skicu osnovnih teorijskih orijentacija u psihologiji uenja. P ored toga, te teorije se mogu potpunije shvatiti tek u istorijskom kontekstu. Zato emo ukazivati na izvorna shvatanja iz kojih su nastale moderne teorije uenja.
S-R teorija dodira

Uenje o asocijaciji po dodiru bilo je dominantno i najbolje razra eno u asocijacionizmu XIX veka. Vremensko i prostorno podudaranje, dodirivanje" bilo je osnovni uslnv stvaranja asocijacija. To shvatanje 94

zastupano je i u modernim teorijama uenja. Glavni predstavnici tog shvatanja su Pavlov (kako ga obino psiholozi ocenj uju), Gatri, Estes, Maurer, u poslednjoj fazi svojih shvatanja, kognitivni teoretiari uenja, brojni psiholozi koji su se bavili verbalnim uenjem ljudi, izmeu njih i pristalice pristupa koji se naziva kognitivna obrada informacija", njihovi sledbenici u psihologiji uenja ivotinja, kao Pirs i Hol (Pierce and Hali), Alan Vagner (Wagner) i drugi. Vremenski orijentiri izgledaju ovako: u prvoj polovini XX veka dominirala je suparnika teorija potkrepljenja. injenica da su psiholozi najvie radili sa ivo tinjama verovatno je doprinela takvom stanju stva ri. Sve ivotinje, kao i cirkuske, ue kada su motivisane i kada za izvr ene radnje dobijaju nagrade. Bez nagrada i kazni (koje ne dejstvuju ako organizam nije na odgovarajui nain motivisan) nema trenira nja ivotinja. To je empirijska injenica. Teorija potkrepljenja se direktno nad grauju na tu bezbroj puta posmatranu pojavu. Teoretiari dodira takoe moraju da se zabave fenonemon potkrepljenja. Ali, mogue je taj prin cip objanjavati i principom dodira. To su uinili Pavlov, Gatri tridese tih godina, Maurer, pedesetih godina, Etkinson i Sifrin (Atkinson and Shiffrin), sedamdesetih godina, itd. Posle pedesetih godina nastupa izvesna promena u odnosu teorija dodira i teorija potkrepljenja. Nova otkria, a i sve vee interesovanje za ljudsko verbalno uenje doveli su do sve jaih pozicija teorije dodira. Poznati su Estesovi eksperimenti poetkom sedamdesetih godina na lju dima u kojima je uverljivo pokazao nepotrebnost principa potkrepljiva nja u verbalno m i drugom uenju ljudi. Na ovom mestu ne treba zaboraviti (a to smo ve jednom istakli) da su i kognitivni teoretiari skoro svi bili teoretiari dodira. Da bi organi zam (ivotinja, dete, odrastao ovek) uoio odnose izmeu drai, potreb no je da one budu u vremenskom ili prostornom dodiru. Potrebno je, takoe, po shvatanju nekih kognitivnih psihologa, na primer Tolmana, da organizam bude na odgovarajui nain motivisan, ali potkrepljenje u smislu zadovoljenja postojee potrebe nije nuno za uenje odnos a izmeu drai ili prostornih odnosa u eksperimentalnom aparatu. Kognitivni teoretiari nisu samo kritikovali asocijacionistaka shvatanja uopte, ve posebno njihov princip potkrepljenja. Pavlovljevo shvatanje se po tradiciji (koja se zasniva na izvesnim jasnim tvrenjima samoga Pavlova) rauna u izvore savremenih teorija dodira. Da bi se uslovni refleks stvorio, potrebno je da uslovna i bezuslovna dra budu vie puta davani u paru, i to u brzoj vremenskoj sukcesiji. Termin potkrepljenje potekao je iz P avlovljenve kole, ali ga je supar nika kola usvojila kao svoj osnovni princip. Meutim, potkrepljenje Pavlova i potkrepljenje teoretiara potkrepljenja nemaju isto znaenje. Prema Pavlovu, potkrepljenje se sastovi u davanju bezuslovne drai u paru sa uslovnom drai, ime se pojaava uslovna reakcija. Meutim, me hanizam dejstva potkrepljenja je drugaiji nego kod teoretiara potkrep ljenja. Davanje bezuslovne drai je nuno zato da bi se izazvala reakcija salivacije, koja se, zatim, isto po dodiru asocira sa uslovnom drai. Dru gim recima, mehanizam dejstvovanja potkrepljenja zasniva se na mehanizmu asocijacije po dodiru. Ovo znaenje dodira nalazi se u osnovi svih kasnijih psiholokih te orija dodira.
95

Sto se tie samog Pavlovljevog uenja, stvari nisu ba sasvim jasne. Pavlov i njegovi sledbenici nisu smatrali asocijaciju izmeu dve neutral ne drai, na primer izmeu neutralnog tona i svetla, pravim primerom uslovljavanja. Anohin za takve veze kae da su one slabe i kratkotrajne i da se ne mogu raunati u prave uslovne reakcije. Kod ovih poslednjih druga dra u paru mora biti bioloki snana i znaajna dra, koja izaziva jednu refleksnu reakciju. Bioloki znaajna dra bliska je pojmu potkrep Ijenja, a pogotovu Anohinovo uverenje da se veza izmeu ne utralne drai i eventualne uslovne reakcije, koja se javlja na poetku eksperimenta uslovljavanja, nee razviti u pravu uslovnu reakciju ako nema neku adap tivnu (bioloku) vrednost. Ovo shvatanje pribliava se zapadnim teorija ma potkrepljenja, ali, ne z aboravimo, to je ve eksplicitno Anohinovo tvr enje, a ne Pavlovljevo. (Anohin je jedan od uenika Pavlova koji je jo tridesetih godina razvio originalno tumaenje uslovnih refleksa, u kome je anticipirao kibernetske principe. U poslednje vreme, kao to smo ve rekli, njegov uticaj je veoma snaan meu fiziolozima i psiholozima u Sovjetskom savezu.) Jo jedna injenica nas zbunjuje pri interpretaciji Pavlovljevog shva tanja. Jedno je ta je on rekao na prvim stranicama (u prvom poglavlju) svog glavnog dela Predavanja o radu hemisfera velikog mozga, 1927. godine, a drugo je ono to je on kasnije govorio ili pisao, posebno na sa stancima koji su se drali u sredu, pa su se zato nazivale Pavlovljeve srede. Na tim sastancima Pavlov je menjao neka svoja ranija shvatanja. Tako, opisujui reavanje problema kod impanza, Pavlov je razvio ue nje veoma slino Torndajkovom, naglaavajui da se u ponaanju ivotinja uvruju one reakcije koje su imale dobre posledice. To je naravno isto to je i Torndajk tvrdio u svom zakonu efekta. No, Pavlov nije davao dalja objanjenja mehanizma ovog uenja na osnovu pozitivnih efekata. O svim ovde nagovetenim problemima govoriemo mnogo detalj nije u partiji o klasinom uslovljavanju i teorijama uenja. Teoretiari dodira spec ifikuju nekad i neke druge uslove koji su nu ni za uenje, na primer: jedan od najee navoenih uslova je ponavljanje. Klasini asocijacionisti su dobro poznavali zakon uestalosti", a i moderni psiholozi uenja uestalost smatraju jednom od najvanij ih varijabli ili parametara. U modernim teorijama uenja naglaava se znaaj panje. Pavlov je smatrao da je uslovljavanje mogue samo ako ivotinja pazi na drai koje se daju u paru. Ako je na odgovarajui nain motivisana, ivotinja e prirodno paziti na bezuslovnu dra (gladan pas na hranu). Problem po stoji sa panjom na neutralnu dra (zvuk metronoma). Pavlov je odlino znao, na osnovu eksperimentalnog posmatranja, da neka sluajna, spo Ijanja dra moe da poremeti uslovno reflektorno reagovanje (tzv . spoIjanja inhibicija). Zato je bila izgraena kula tiine" u koju nisu pro dirali spoljanji irelevantni utisci. To je olakavalo odranje panje na uslovnu dra. Ukratko, da bi se dve drai u dodiru asocirale, potrebno je da se na njih obrati panja. Moderni psiholozi ljudskog uenja takoe smatraju panju bitnim uslovom uenja. ak i psiholozi ivotinjskog ue nja koji pozajmljuju pojmove iz teorije kognitivne obrade informacija" istiu da je osnovni uslov asociranja istovremena datost podataka (dve drai) u aparatu" ogranienog kapaciteta, to e rei, u kratkoronoj me moriji, a sadraje kratkorone memorije opaamo sa panjom (Pirs i Hol, Alan Vagner). 96

Najzad, treba rei da ponekad teorija dodira" ne znai da su sa draji koji se ue i povezu ju u doslovnom smislu u dodiru. Na primer, delovi filma ili knjige mogu se povezati i zapamtiti iako se vremenski ne dodiruju. Dodir" u tom kontekstu ponekad znai samo da za uenje nije nuan neki drugi inilac, kao to je potkrepljenje, ve da je dovoljna jednostavna izloenost drai na koje pazimo.
S-R teorija potkrepljenja

Osnovnu ideju teorije potkrepljenja ve poznajemo: jedna reakcija nee se nauiti (asocirati sa jednom drai) ukoliko nema nekog pozitivnog efekta, ukoliko je bez znaajnih posledica, ukoliko je za organizam svejedno da li je izvrena ili nije izvrena .Ako izuzmemo neke refleksne re akcije, da bi organizam reagovao na izvestan nain, potrebno je da bude na odgovarajui nain motivisan. Ako reakcije nemaju nikakve pozitivne efekte na stanje motivacije, ako ivotinja i dalje ostaje gladna, edna itd., malo je biolokog razloga da se takve reakcije naue. Uenje kao bioloka evoluciona tekovina nije nastala u prazno, bez ikakve korisnosti po orga nizam; sposobnost uenja nije se pojavi la samo zato da bi organizmi mogli da ue. Naprotiv, uenje se pojavilo kao tekovina od izvanrednog znaaja za opstanak i adaptaciju organizma na sredinu. Kod niih organizama i u nepromenljivini uslovima sredine adaptaciju obezbeuju refleksi i instikti. Ali, uslovi sredine su esto promenljivi i uspeno prilagoavanje na sredinu zahteva sposobnost menjanja ponaanja. Organizmi sposobni da svoje ponaanje menjaju, da ga saobraavaju novonastalim okolnosti ma imaju daleko vee anse da se odre, kao jedi nke i vrste. Ta sposobnost menjanja ponaanja u novonastalim uslovima nazvana je uenje. Lorenc je naziva adaptivna modifikacija ponaanja. Na osnovu ovakvih biolokih i evolucionistikih razmatranja, mogli bismo da oekujemo da je nervni sistem viih ivotinja tako izgraen da favorizuje one radnje i ponaanja koje dovode do bioloki znaajnih posledica. Iz ovakvih raz matranja namee se Torndajkov zakon efekta, koji je kasnije prekrten u princip potkrepljenja. Radnje koje dovode do pozitivnih efekata bivaju uvrene u repertoar ponaanja organizama; radnje koje dovode do tetnih posledica po organizam bivaju eliminisane. Postoji i druga pozadina zakona efekta, vie psiholoke prirode. Tenja zadovoljstvu i prijatnosti i izbegavanje neprijatnosti i bola od vaj-kada su smatrani kao vani ili ak osnovni pokretai ljudske aktivnosti. Kao to smo rekli, princip zadovoljstva je jedan od osnovnih postulata psihoanalize. U XVIII i XIX veku razvijena je u Engleskoj filozofija hedonizma i utilitarizma, koja je direktno uticala na ideje asocijacionista. (Bentam, osniva hedonizma i utilitarizma bio je lini prijatelj asocijaci -oniste Dejmsa Mila.) Asocijacionizam povezan sa hedonizmom je pretea modernih teorija potprepljenja. Dejms Mil je govorio da interesantne" ideje, a to su ideje povezane sa zadovoljstvom i bolom, imaju veliki asocijativni potencijal. I ne samo to. Asocijacija izmeu interesantnih ideja vri se nekad veoma brzo, ak iz jednog puta. Drugim recima, emo cionalna obojenost ideja olakava nj ihovo asociranje. Ova formulacija zaista podsea na savremeni princip potkrepljenja. Dalje, brojni asocijacio nisti su isticali faktor ivosti ideja: ukoliko su ve ideje ivlje, one se vre asociraju; jedna takva ideja e lake u svesti proizvesti drug u ta7 Psihologija uenja on

kvu ideju asociranu sa prvom. Tomas Braun (Brown) je 1820. godine pi sao: Delovi jednog toka iskrsavaju snanije i vre su asocirani ukoliko su poetna oseanja bila ivlja" (Marfi Murphy, str. 60). Dejms Mil, kao i dru gi asocijacionisti, tumaio je ivost ideja kao povezanost sa pri jatnou ili bolom. iva ideja je ona koja je povezana sa nekim zadovolj stvom; indiferentna ideja je ona koja nije povezana ni sa zadovoljstvom ni sa bolom. Sve su to sasvim jasne anticipacije Torndajkovog zakona efekta i kasnijeg principa potkrepljenja. Naravno, znaaj prethodno opi sanih shvatanja nije samo u tome to predstavlja anticipacije kasnijih, ve i u njima samima. Razliiti mislioci u razliita vremena shvatali su znaaj emociona lne obojenosti ideja i reakcija za njihovo sticanje i javljanje u svesti. Prethodnom dodajmo i spekulacije, koje su na preloniu vekova bile veoma ive, o odnosu prijatnosti i bioloke korisnosti. Tim razmatranjima povezuju se evolucionistika i hedonisti ka shvatanja u jednu celinu. Organizmi, ivotinje i ljudi tee prijatnosti, a evolucija" se potarala da prijatno uglavnom bude i korisno. Teei prijatnosti, ljudi tee korisnosti. Na alost, ta korelacija, a to su naunici odavno znali, nije idealna. Prve Torndajkove formulacije zakona efekta spominjale su zadovoljstvo ili zadovoljenje i neprijatnost, kao to emo kasnije videti. Meutim, uklapajui se u rastuu objektivistiku klimu u psihologiji, Torndajk je kasnije dao objektivniju formulaciju zakona efekta, ne spominjui zadovoljstva ili nezadovoljstva, prijatnosti ili neprijatnosti. Jo pedesetih godina XIX veka Aleksandar Ben (Bain) je u potpu nosti anticipirao Torndajkov pojam uenja putem pokuaja i pogreaka i njegov zakon efekta. Marfi (str. 96) na sledei nain rezimira Benov opis uenja putem pokuaja i pogreaka: ,,1) sluajno stremljenje, 2) ou vanje akata koji pribavljaju prijatne ishode, odstranjivanje onih koji iza zivaju neprijatne rezultate, 3) fiksiranje putem ponavljanja". Daemo jo nekoliko istorijskih napomena. Rekli smo da su Darvino va teorija i neki nauni radovi samog Darvina inspirisali u drugoj polovini proslov veka brojna posmatranja ivotinjskog ponaanja. Traganje za psihikim kontinuitetom je bio jedan od imperativa koje je evoluciona terija postavila naunicima onog vremena. U brojnim asopisima pojav ljivali su se opisi podviga pojedinih ivotinja, koji su ukazivali da i kod bia koja su ispod ljudi na filogenetskoj lestvici postoje oseanja i razum. Pisci tih lanaka bili su lovci, sopstvenici domaih ivotinja kunih miljenika, ali i zoolozi po struci. Romanes (Romanes), bliski Darvinov sledbenik i uenik, sakupio je takav materijal iz asopisa i knjiga, paljivo ga procenio, izvrio izbor i publikovao u knjizi Animal Intelligence, 1882. godine. Ta knjiga predstavlja izraz anegdotskog perioda u komparativnoj psiholgiji. ivotinjama mnogo niim od ljudi pripisivana su ljudska svoj stva miljenje, razumevanje, svest, odluka, socijalni obiaji itd. Protiv ovakvog a ntropomorfizma ustao je meu prvima engleski na unik Lojd Morgan (Morgan, Uvod u komparativnu psihologiju, 1894). U toj knjizi Lojd Morgan je pozivao naunike da se dre kanona tednje, da jedno ponaanje ivotinje ne objanjavaju sloenijim, viim proces ima, ako se ono moe objasniti niim, jednostavnijim psihikim procesima. Na primer, Lojd Morgan je imao psa Tonija koji je umeo da glavom otvori batenska vrata. Coveku koji bi prvi put video Tonija na delu sigurno bi se inilo da prisustvuje manifestaciji ivotinjske inteligencije. Meutim, njegov gazda je jedini znao da je ivotinja taj trik nauila posle niza po navljanja, posle niza neuspenih pokuaja i povremenih uspeha. Inte 98

ligencija" psa se tad sagledava u drugaijem svetlu. Zavrno uspeno ponaanje ivotinje izgleda pre posledica postupnog asocijativnog procesa, no iznenadnog uvida inteligencije. Ovakvi stavovi bili su inspiracija mladom Torndajku da zapone svo ja istraivanja reavanja problema na nekoliko ivotinjskih vrsta: pili ima, psima, makama, majmunima. Rezultat tih studija publikovani su 1898. godine, pod nazivom Inteligencija ivotinja (to je bila Torndajkova doktorska disertacija). Najee su navoeni Torndajkovi ogledi sa ma kama. Ponoviemo kratko glavne karakteristike ogleda. Maka treba da izae iz kaveza od letava; to moe da postigne ako pritisne jednu pedalu ili, u drugoj varijanti, ako povue jednu omu. ivotinja ini niz neuspe lih pokuaja da se provue kroz letve. U nizu neuspelih pokuaja ona sluajno staje na pedalu i vrata kaveza se otvaraju, to ivotinja nekad i ne primeti odmah. Bitne karakteristike procesa uenja su ove: u ponov ljenim pokuajima greke se ponavljaju. Ali, u toku ponavljanja greke se postupno gube, tj. broj greaka se postepeno smanjuje. O vim postupnim putem ivotinje na kraju naue tano reenje problema i ovo zatim upranjavaju im se stave u kavez. Kako objasniti ovako ponaanje ivotinja? Postupnost uenja, odnosno ponavljanje istih greaka u istoj stiuaciji sugerisalo je Torndajku da ivotinje ne ue sa razunievanjem. Ostaje, dakle, da se ponaanje pri reavanju problema objasni asocijativnim zakonima. Zbog veeg broja po kuaja prirodno je bilo da Torndajk razmilja o zakonu vebe, kako ga je on nazvao. Taj zakon je preuzeo iz klasi ne asocijativne psihologije. Torndajk je verovao da taj zakon radi". Kad se jedna reakcija izvri u pri sustvu jedne drai stvara se asocijacija, koja se manifestuje u tendenci ji da se ista reakcija izvede i sledei put kada se pojavi odgovarajua dra . Ali, postojao je mnogo vaniji i snaniji zakon. U poetku ogleda mnoge pogrene reakcije ponavljale su se velik broj puta, pa, ipak, su na kraju eliminisane. Zakon uestalosti nije mogao biti celokupno objanjenje ue nja ivotinja. Tana reakcija, koja je neposredno dovodila do nagrade (pareta ribe), bila je na kraju uvrena, iako nije bila najea reakci ja. Tana reakcija je bila praena zadovoljenjem (motiva) ili zadovolj stvom i upravo ta injenica je bila presudna za uenje. Reakcije koje su praene zadovoljenjem" bivaju uvrene; one koje su praene neza -do voljenjem" bivaju eliminisane. To je parafraza Torndaj kove formulacije zakona efekta, o kome emo kasnije detaljnije i preciznije govoriti. Torndajk, kao i drugi istraivai, a i treneri ivotinja u cirkusu nisu mogli da ne vide da je uenje kod ivotinja najue vezano sa pozitivnim i negativnim posledicama radnje. Cirkuski treneri i na samoj predstavi, posle dobro izvedene vetine, brzo, skoro neprimetno, daju svojim ivo tinjama komad i eera ili neku slinu nagradu. Bez nagrada ne bismo mogli da nagovorimo" ivotinje da delaju na nain koji mi elimo i da ue. Nagrade i kazne su nain na koji eksperimentator ili trener komuni cira sa svojim ivotinjama. To je tako evidentna injenic a da je skoro nemogue ne poverovati u ispravnost zakona efekta (ili principa potkrep 1 jenja). Nagraivane ivotinje na oigled eksperimentatora ue odreenu rad nju. Zar se onda moe sumnjati da je zakon efekta zakon uenja, odnosno da nagrade odreuju sam proces uenja? Poto je proces uenja bio spor, ispunjen brojnim pogrekama, Torndajk je zakljuio da razumevanje i votinje ne uestvuje u tom procesu, da nagrade na neki automatski nain
'* 99

uvruju tane reakcije. To je osnovna teza Torndajkove teorije uenja i kasnije teorije potkrepljenja. Ono to se pri tome ui je veza izmeu drai i ponaanja, stiutcija i ponaanja u tim situacijama. Torndajk je radio sa nekoliko ivotinja. Krivulje uenja pokazivale su istu postupnost kod kokoke, make, p sa, majmuna. Otuda je Torndajk branio tezu da se pojedine ivotinjske vrste samo kvantitativno meusobno razlikuju, a da kod razliitih ivotinjskih vrsta nalazimo kvali tativno iste opte zakone uenja. Ve u prvoj deceniji ovog veka bilo je i drugih slinih nalaza, tako da je poelo da preovlauje opisano Torn -dajkovo shvatanje. Poto je svejedno koja e se ivotinja ispitivati, eks perimentatori su poeli da ispituju mali broj pogodnih ivotinja malih, jeftinih, radoznalih, koje hoe da ue. Najpozna tiji ispitanici postali su pacov, golub, maka, pas, a pre svih i najee neka od vrsta pacova. Ovaj model ivotinje ve smo relativno dobro upoznali. Upravo navedeni podaci i shvatanja irAali su veoma znaajan uticaj na dalje eksperimentalno izuavanje ponaanja i uenja ivotinja. Sled benici Darvina imali su za cilj da ispituju i uporeuju brojne vrste ivo tinja i da na taj nain razvijaju komparativnu psihologiju. Meutim, po menuti nalazi Torndajka i nekih drugih istraivaa doveli su do toga da se intenzivno u laboratoriji izuava ogranieni broj ivotinjskih vrsta, sa ciljem, da se na tom uskom uzorku organizma utvrde opti zakoni po naanja i uenja. Najznaajniji kasniji predstavnici teorije potkrepljenja bili su Klark Hal i njegovi brojni sledbenici, koji su imali izvesnu teorijsku samostal nost. Najznaajniji od njih su Nil Miler (Miller), Maurer (u prve dve faze svog razvoja), Kenet Spens (Spence), Frank Logan (Logan), Osgud i mno gi drugi. Kao to smo ve rekli, ova teorijska orijentacija domin irala je u amerikoj psihologiji do pedesetih godina ovog veka, pa i neto due. Pojam potkrepljenja je centralni pojam ove teorije. (Meutim, ovaj pisac preferira naziv zakon efekta.) Termin je preuzet od Pavlova (ruski: potkrepljenie; engl.: reinforcement), ali je kod zapadnih psihologa dobio drugaije znaenje, znaenje najblie pojmu nagrade koja zadovoljava odreen nagon. To je, naravno, znaenje veoma blisko znaenju pozitiv ne posledice u zakonu efekta. Vremenom, valjda pod snanim uticaj em Pavlovlj evog uenja, princip potkrepljenja postepeno je sve vie zame njivao zakon efekta. Psiholozi su pokuali da formuliu empirijski princip potkrepljenja, koji je bio osloboen svih teorijskih pretpostavki. Takva jedna formula cija glasi: radnje praene potkrepljenjem bivaju uvrene. Pri tome, potkrepljenje se definie kao svako ono zbivanje koje prati neko ponaanje i uvruje ga. Nedostatak teorijski neutralne definicije je praznoa zna enja, kao i cirkularnost, to emo videti u partiji o potkrepljenju . Hal je bio svakako najznaajniji teoretiar potkrepljenja, najuticaj niji bihejviorista i teoretiar uenja sve do ezdesetih godina. Njega su uporeivali po znaaju sa Frojdom. Hal je potkrepljenje shvatao najpre kao redukciju nagona, a zatim kao redukciju nagonskih drai. Kontrakcije eluca ili suvoa usta su nagonske drai kod gladi i ei. Smanjenje tih neprijatnih drai predstavlja, po Halu, potkrepljenje ; Halova teorija potrekljenja uporeivana je (i izjednaavana) sa Frojdovom koncepcijom nagona i zadovoljstva. I po Frojdu nagon je neprijatno draenje, a pre stanak tog draennja zadovoljstvo. Hal nije govorio o zadovljstvu, poto je bio bihejviorista, ve o potkrepljenju. Ali, za one koji nisu bihejvio 100

risti slinost te dve koncepcije je sasv im jasna. Koncepcija motiva kod oba ova autora je homeostatika: neprijatna tenzija (nagon) nastaje usled prirodnih homeostatikih promena u organizmu. Zadovoljstvo, odnosno potkrepljenje se shvata kao prestanak neprijatnog dranja. U razliitim poglavljima iznosiemo razliita shvatanja pojma pot krepljenja, kao i kritike tog pojma kao nunog uslova uenja. Na ovom mestu moemo da damo samo kratku skicu problema o kojima e se doc nije detaljno raspravljati. Videli smo kako upeatljivo potkrepljenje de -^ na ponaanje eksperimentalnih (i cirkuskih) ivotinja. Moe li se sumnjati da je ono jedan od presudnih inilaca uenja? Kognitivni psiholozi, na elu sa Tolmanom, odavno (jo tridesetih godina) branili su tezu da je potrekljenje inilac delatnosti, a ne uenja. Pri tome su koristili pojam oekivanja: ivotinje oekuju nagradu odreenog kvaliteta i to oekivanje ih pokree na delatnost. Drugim recima, pretpostavljali su da i ivotinje imaju izvesne kognicije koje im omogu uju predvianja sledeih dogaaja , tako da nagrade i kazne na njih deluju slino kao i na ljude. Estes je ovu kritiku izrazio tako to je tvrdio da su Torndajk i mnogi drugi posle njega meali delatnost i uenje. ivotinje su pred oima eksperimentatora uile kada su bile na odgova rajui nain nagraene. Ali, ono to se da posmatrati jeste samo ponaa nje ivotinja, a ne uenje. Mi na osnovu ponaanja, pod izvesnim uslo vima, zakljuujemo o uenju. Meutim, postoje eksperimenti, kao to su eksperimenti sa latentnim uenjem, koji jasno pokazuju da se moe uiti i bez potkrepljenja i da se ono to je naueno ne mora uvek manifesto vati u ponaanju. Ove probleme emo nairoko raspravljati, naroito u poglavlju o teorijama uenja i u poglavlju o potkrepljenju. Te diskusije, i neke njima slin e, stavljaju u sumnju princip potkrepljenja kao princip uenja. U drugim studijama, koje e biti prikazane u toku daljeg izlaganja, raspravlja se o prirodi potkrepljenja. Hal je razvio uenje o potkrepljenju kao redukciju nagona. Ali, to uenje bilo je kritikovano i dopunjeno drugaijim shvatanjem potkrepljenja. Najvanije od tih kritika i nove kon cepcije potkrepljenja upoznaeno ovde u najkraoj skici kako bismo i taocu dali prethodni pregled celine koja se pred njima nalazi. Ispitivanja Paula Janga (P . T. Young) na ivotinjama sa nehranlji vim saharinom pokazala su da i isto senzorno zadovoljstvo, a ne redukcija nagonskih drai, moe biti izvor potkrepljenja i motivacije. Ono to je klasinim asocijacionistima bilo poznato na osnovu svakodnevnog is k ustva, Jang je objektivno dokazao na ivotinjama. Slino se mogu tu maiti nalazi Oldsa i Milnera (Oids and Milner) iz 1954. godine koji su geriu da je draen je tzv. nagradnih centara u mozgu veoma snana na grada, snanije od bilo koje spoljanje nagrad e. Pored drugih interpretacija ovog nalaza, mogua je i hedonistika. Izvesni istraivai, na primer Sefild (Sheffield), pokazali su da i indukcija (poveanje) nagona (draenja) moe sluiti kao potkrepljenje, a ne samo redukcija nagona. On se kao potkre pljenjem sluio poveanjem seksualnog razdraenja, bez normalnog zadovoljenja nagona. Mnogi istraivai istakli su da potkrepljenje moe biti zasnovano na motivima aktivnosti (radoznalosti), istraivanju, manipulaciji objektima, promeni draenja itd. Svi t akvi motivi zasnivaju se na poveanju drae 101

nja, a ne smanjenju. Pored toga, njih moemo ubrajati u nehomeostatike motive. Zadovoljstva koja oni donose ne sastoje se u smanjenju neprijatnog draenja, ve u poveanju prijatnog draen ja. Izvestan broj istraivana, pod uticajem etologa i nekih psihologa, razvio je uenje da se potkrepljenje sastoji u izvoenju izvesnih bioloki znaajnih reakcija, na primer, konsumatornih reakcija (seksualne radnje, jedenje hrane itd.) ili instinktivnih reakcija kod ivotinja. Razvijena je i opta reaktivistika teorija potkrepljenja (Premack), po kojoj vrenje re akcije odreene vrste predstavlja potkrepljenje. Takve reakcije su i sve one radnje ili igre u kojima uivamo dok ih izvodimo (okretne igre, sport ske igre itd.). Najzad, treba da spomenemo i uenje o tzv. insentivnoj motivaciji. Termin insentiv znai podsticaj. Kod homeostatike motivacije potreba i nagon javljaju se na osnovu unutranjih organskih procesa nedostajanja nekih materija u organizmu, kao ko d gladi i elji, ili usled pove ane koliine izvesnih organskih materija, kao kod seksualne elje. Dru gim recima, motivacija ima svoje organske unutranje korene. Meutim, kod insentivne motivacije doivljaj motiva zapoinje opaanjem ili oekivanjem privlanog cilja. Naj izraziti] e to moemo da vidimo kod seksualnog privlaenja. Covek koji trenutak ranije nije oseao nikakvu seksu alnu elju poinje da je osea pri opaanju privlane jedinke suprotnog pola. Slino je i sa glau. Covek poinje da eli da jede tek kad opazi ili pomisli na omiljenu vrstu hrane. Naravno, mora postojati organska osno va da bi podsticaj pokrenuo elju. Ali, pokreta je ipak opaaj spolja njeg privlanog objekta Uenje o insentivnoj motivaciji razraeno je kao alternativa halovski shvaenom principu potkrepljenja, koji navodno, au tomatski deluje unazad, uvrujui upravo izvrene reakcije. Kod insen tivne motivacije se pretpostavlja da oekivanje privlanog cilja pokree na aktivnost. Ta teorija je u skladu sa shvatanjem da je zakon potkrepljenja zakon delatnosti: prola potkrepljenja motiviu sledee aktivnosti preko oekivanja privlanih nagrada. Pitanje uloge potkrepljenja kod oveka je odavno diskutovano. Torndajk je na osnovu svojih istraivanja na ljudima (verbalnd u enje) ste kao uverenje da i tu princip potkrepljenja automatski deluje i uvruje tane reakcije. Danas postoje brojni dobro i duhovito izvedeni eksperi menti koji pobijaju jednu takvu tezu. Meutim, moe biti da kod nekih autonomnih reakcija ili nekih n ejasno opaenih motornih reakcija princip potkrepljenja deluje na nain slian onom o kome je Torndajk govorio. Kod sloenijih ljudskih aktivnosti, gde postoji izrazito uee svesti i kognicije, izgleda da je princip potkrepljenja prvenstveno zakon delatnosti, naime da deluje na motivaciju koja se zasniva na predstavljanju i oeki vanju privlanog cilja. Tek posredno, odreujui kakva e biti delatnost, princip potkrepljenja utie i na to ta e biti naueno i koliko e biti naueno. Ue se ona ponaanja koja se izvode i ponavljaju, a princip potkrepljenja, u vidu insentivne motivacije, moe da odredi koja e se to ponaanja izvoditi i koliko e se ponavljati. Etkinson (Atkinson), jedan od predstavnika teorije kognitivne obrade informacija, objasnie potkrepljenje u verbalnom uenju ljudi na sledei nain: kada smo svesni da smo otkrili ili izvrili tanu reakciju, mi je neto due, sa panjom, zadravamo u svesti ili je u sebi na neki nain, predstavni ili verbalni, ponavljamo. To je dovoljno da se tana reakcija bolje zapamti. Ali, ovo tumaenje ne pretpostavlja da potkrepljenje de 102

luje automatski na uenje. Po Etkinsonu, dejstvo potkrepljenja zasniva se na namerno izvedenim intelektualnim radnjama za koje znamo da olak avaju pamenje. injenica d a smo potkrepljeni, da smo resili problem (da smo dali pravi odgovor, da smo nagraeni, pohvaljeni) pokree nas da izvrimo odreene intelektualne operacije kako bismo bolje zapamtili ko ristan nain reagovanja ili ponaanja. U ljudskom uenju, naroito u uenju verbalnog gradiva, tradicional no se postavljalo pitanje motivacije i namere. Ima li uenja kada nismo motivisani ili kada nemamo nameru da uimo? Brojna istraivanja su se odnosila na problem namere, u kojoj je saeta ljudska motivacija za ue njem. Postojala je duga polemika i izvrena su i danas se vre brojna ispi tivanja koja treba da pokau da li je namera za uenje nuna ili nije odnosno da li postoji tzv. nenamerno uenje. Dalje, ako namera jeste nuna za uenje, kakav je mehanizam njenog d ejstva? To su pitanja kojima emo se baviti u partiji o potkrepljenju. Pitanje motivacije i namere razlikuje se od problema potkrepljenja. Kod potkrepljenjla pored motiva podrazumevamo jo i neku vrstu zadovoljenja motiva. Moe biti da je motivacija i na mera za uenje nuna, ali ne i zadovoljenje postojee motivacije. Moderna istraivanja verbalnog uenja kod ljudi na to ukazuju. Ljudi se moda razlikuju od ivotinja u laboratoriji; oni ue i bez nagrade, samo ako su zainteresovani ili na neki drugi nain motivisani. Posebno je pitanje kako, na koji nain, kojim mehanizmom motiva cija i namera utiu na uenje. Da li motiv direktno svojim postojanjem utie na bzrinu uenja i trajnost nauenog ili se to dejstvo odigrava na drugi nain, na primer, preko poveane panje i bolje organizacije inte lektualnog rada? I ova znaajna pitanja raspravijaemo u partiji o pot krepljenju. Najzad, podsetimo se onog to smo na poetku ovog poglavlja isticali. Klasini asocijacionisti su tvrdili da se bolje ue (asociraju) id eje koje imaju veu ivost. Pri tome, vea ivost se tumai povezanou sa pri jatnim ili neprijatnim emocijama. Time smo se sasvim pribliili pojmu potkrepljenja. Drugim recima, moda se problem potkrepljenja moe po vezati sa pamenjem utisaka emocionaln o obojenih. Odavno su vrena istraivanja o tome da li se bolje pamte utisci koji su emocionalno ne utralni ili utisci koji su pozitivno ili negativno emocionalno obojeni.
Teorija dva faktora (dodira i potkrepljenja)

Kao to smo rekli, Pavlovljeva ispitiva nja uslovljavanja i njegovo objanjenje tog procesa predstavljaju koren modernih teorija dodira. Na suprot tome, Torndajkova istraivanja i zakljuci su izvor kasnijih teori ja potkrepljenja. Jedno vreme psiholozi su teili da svega jednim principom, dodir om ili potkrepljenjem, objasne sve oblike uenja. Pavlov je znao za instru mentalno uslovljavanje. Mladi Poljak Jiri Konorski {Konorski) u Pav lovi j evo j laboratoriji istraivao je taj oblik uenja. Ali, Pavlov je, kao i neki njegovi sledbenici do dana njeg dana, smatrao je da u tom obliku uslovljavanja nema nieg principijelno novog, tj. da se on moe objasniti ve poznatim principima uslovljavanja. 103

Klark Hal, najistaknutiji teoretiar potkrepljenja, sa druge strane, smatrao je da se klasini uslovni refleks moe objasniti principom potkrepljenja. Hal je tragao za izvorom potkrepljenja u situaciji klasinog uslovljavanja i, naravno, naao ga je: u eksperimentu klasinog uslovIjavanja ivotinja je motivisana glau, a hrana koja se daje da bi se i zazvala reakcija salivacije u isto vreme dovodi i do redukcije gladi. Osnovni uslov uenja po Halu je da jedna reakcija, izvrena u prisustvu neke drai, bude praena redukcijom nagona. Reakcija salivacije vri se u prisustvu zvuka metronoma (uslovna dra ), a na kraju je praena redukci jom gladi. Osnovni uslov teorije potkrepljenja time je zadovoljen. Brojna empirijska istraivanja i teorijski radovi ticali su se ovog teorijskog svoenja jednog oblika uenja na drugi. Ti pokuaji, u rafinira nijem vidu, nisu ni danas prestali. Ali, kraj,em tridesetih i etrdesetih godina bilo je sve vie podataka i razloga koji su ukazivali na nemogunost svoenja svih osnovnih oblika uenja na jedan princip. Pojavilo se ne koliko teorija dva faktora, od kojih su svakako najpoznatije Maurerova i Skinerova. Po lim teorijama^ princip dodira i klasino uslovljavanje vae za autonomne (emocionalne) reakcije, dok se zakoni instrumentalnog uenja i princip potkrepljenja odnose na radnje i ponaanja skeletne muskulature. Kasnije emo detaljnije upoznati ove teorije, kao i njihove znaajne nedostatke. Kao to smo ve istakli, pored teorije dva faktora, postoje teorije vie faktora, o kojima e kasnije biti reci. Jednu takvu teoriju (i klasifikaciju oblika uenja) dao je kognitivni bihejviorista Tolman (1949), a drugu moderniju verziju Gregori Razran, iju emo klasifikaciju detaljnije prikazati.
Kognitivne teorije

Kao to smo ve rekli, najvei teorijski jaz u klasinim i savremenim teorijama uenja je onaj izmeu asocijativnih i kognitivnih teorija ue nja. Takoe smo ve napomenuli da je taj sukob nastavak i konkretiza cija razliitih optih pogleda na prirodu ljudskog duha i na razvoj sa znanja (poznat kao sukob eimpirizma i nativizma racionalizma) na jednu oblast. Osnovna ideja kognitivnih teorija je da se ljudski duh ne moe ob jasniti mehanizmom asocijacije; posebno, u psihologiji uenja, osnovna icieja kognitivnih teorija je da se svi oblici uenja ne mogu objasniti iskljuivo asocijativnim procesima. Istina, kogntivn e teorije ne zahtevaju nuno da se svi oblici uenja, pod svim uslovima, objanjavaju na kog nitivan nain. Pojedini kognitivni teoretiari dozvoljavaju da pored kognitivnih procesa postoje i asocijativni (npr. Tolman, 1949). Ono to oni tvrde jeste to da se vii, sloeniji oblici uenja, pa ak i prostiji oblici uenja u sloenijim situacijama, ne mogu objasniti iskljuivo asocijativ nim principima, da se moraju pozvati u pomo i kogniitvni principi. Da kle, nasuprot staroj dihotomiji asocijacija ili kognicija (iskustvo ili razum), kod nekih kognitivnih teoretiara uenja nalazimo manje ekstrem na tvrenja: asocijacija ili asocijacija plus kognicija. Ili, preciznije re eno, postoje nezavisni mehanizmi asociranja i kognicije. Pojedini nii oblici uenja su preteno asocijativni, a sloeniji preteno ili potpuno kognitivni. Ali, i kod prostijih oblika uenja pod odreenim uslovima (pod sloenim uslovima) asocijativnim principima se pridruuju kognitivni, pri emu ovi drugi kontroliu one prve. Ali, isto ako, i kod sloenih 104

mentalnih aktivnosti, kao pri reavanju problema, znaajnu ulogu ima ju asocijativni mehanizmi, koji su, istina, bar delimino kontrolisani i ru kovoeni kogntivnim (organizacijskim, u smislu getalt -psihologije) principima, kao kod Maj era (Maier) i Dunkera (Duncker). Dva principa, asocijacija i kognicija, verovatno nesvodljivi jedan na drugi, nekad deluju preteno izolovano, za sebe, ali vrlo esto kombinuju svoja dejstva. Ste-pen uea jednog od tih mehanizama u razliitim oblicima uenja (i u razliitim situacijama) je razliit. To je shvatanje koje e biti zastupa no u ovoj knjizi. . . Do sada smo mnogo puta spomenuli kogniciju, ojam ogiucije & da ^ n j smo definisali. Kognicija je re latin skog porekla i znai znanje, saznanje. Meutim, u psihologiji i posebno u psihologiji uenja taj termin je dobio neto ue i preciznije znaenje. U stvari, mogli bismo razlikovati ue i optije znaenje tog termina. , . . ... Prvo, ire znaenje je blie klasinom k orenu Sire znaenje kogmc.je . sva kodnevnom znaenju tog termina. Kognitivni procesi su svi oni procesi koji dovode do saznanja sveta oko nas. U te procese ubrajamo opaanje, pamenje i predstavljanje, jezik, mi ljenje i stvaranje pojmova. Nabrajanjem ovih procesa odredili smo i oblast savremene kognitivne psihologije, koja izuava upravo sve te procese koji dovode do izgradnje znanja o svetu, obino sa stanovita tzv. kognitivne teorije prerade informacija. Meutim, moemo razlikovati kognitivnu psihologiju od kognitivnih teorija uenja. Prethodna odredba pojma kognicije, koja je moda i is pravnija, suvie je opta sa stanovita kognitivnih teorija uenja. Jer i vrlo prosti organizmi reaguju na pojedina svojstva drai ili na drai u ce lini, te bismo mogli rei da imaju senzacije ili opaaje. Tako, jedan od najpoznatijih sovjetskih psihologa Leotjev (JleoHTteB) opisuje sledee fa ze filogenetskog razvoja psihikog ivota: fazu oseaja, fazu opaaja. fazu intelektualnih aktivnosti (Problemi razvoja psihe, prevod na na jezik 1968. godine). Drugim recima, imajui u vidu reagovanje na pojedina svojstva drai (oseaji) i na celinu predmeta (opaaji), mogli bismo da kaemo da se veina ivotinja ponaa kognitivno. Istina, bihejvioristiki nastrojeni psih olozi ne govore o oseajima i opaajima, ve o reagova njima na drai. Za razliku od njih fenomenoloki orijentisani psiholozi tvrde da ponaanje ne zavisi od samih spoljanjih drai, ve od naina kako ih organizam opaa. Meutim, kod ivotinja i mlae de ce mi o nainu opaaja moemo neto da znamo samo na osnovu spoljanjeg reago vanja na drai. Zato su se bihejvioristi i odluili da govore prosto o re agvanju na spoljanje drai, a ne o njihovom opaanju. Oni hvataju" taj spol ja vidljivi sloj realnost i. Ali, kada bi svojim mislima dopustili veu slobodu, oni bi svakako morali da priznaju da spoljanje drai moraju biti oseane ili opaene. No, cilj bihejvioriste nije da ulazi u te unutra nje procese, ve da ispituje zakone ponaanja, vezu izmeu odre enih situacija i ponaanja u tim situacijama. Meutim, neki noviji bihejvioristi, ili, ak, neki stariji bihejvioristi u novije vreme, eksplicitno priznaju da se drai obino opisuju perceptivnim terminima, i da ak nije dovoljno da drai padaju na ula i da se opaaju, ve je nuno da drai imaju i neko znaenje za organizam (Gatri (Guthrie), 1959, videti u Uvodu u psihologiju, str. 187). Da zakljuim, ovo ire znaenje kognicije je suvie opte da bi oznailo osnovne ideje kognitivne teorije uenja.
a.

105

U l dsk Ue znaenje kognicije ^ i Psihologiji kognicija kognitivnih te-^e /..leme <, , t oretiara je bliska pojmu miljenja.

Kod ljudi miljenje" moe da ima bar dva sledea znaenja: a) Korienje simbola (odnosno predstava i reci). Za oveka se kae da misli kada ne kontaktira sa spoljanjim svetom, kada se povue u svoje misli". Te misli" mogu biti razliite prirode i sadrine; mogu ima ti vid seanja (mislim kako je lepo bilo poslednjih dana ove godine u Dubroniku"), imaginacije (mislim na to kako bi na ovom zidu ovde dobro pristajala jedna impresionistika slika"), planiranja budunosti (mislim na to koje poslove da uradim sutra, a koje da ostavim za pre kosutra") itd. U svim tim sluajevima mi baratamo" pre dstavama a ne spoljanjim predmetima. To je jedno od znaenja miljenja koje se javlja kako u svakodnevnom govoru tako i u psihologiji. b) Opaanje, poimanje, uvianje odnosa (relacija). Ovo je, takoe, laiko shvatanje miljenja, a jo vie struno psiholoko znaenje. Spir manov (Spearman) pojam opte inteligencije bio je vezan za izvoenje" (uvianje) odnosa izmeu korelata" ili nalaenje korelata" koji su u zadatom odnosu sa ve poznatim. Kelerov pojam uvianja odnosi se na uvianje odnosa. Kogntivni teoretiari uenja obino imaju ovo poslednje znaenje kognicije u vidu, ali neki drugi stavljaju naglasak upravo na prvo opi sano znaenje pojma kognicije kada su u pitanju ivotinje, kao to emo uskoro videti. Psiholozi proces predstavljanja shvataju kao kognitivni proces. Jedna kognitivna teorija uslovljavanja zamilja taj proces na sledei nain: uslovna dra asocijativnim putem izaziva predstavu bezuslovne drai, a ova na uroen, nenauen, refleksan nain izaziva reakciju koju nazivamo uslo vna reakcija. Ovo tumaenje se naziva kognitivno zbog pretpostavke da je u izazivanju uslovne reakcije posredovala predstava bezuslovne drai. Ali, osim toga, ta predstava se javila automatski, isto asocijativ nim mehanizmom: uslovna dra je asocijativnim putem izazvala predstavu bezuslovne drai, a ova je opet automatski izazvala uslovnu reakciju. Nigde tu nema opaanja ili shvatanja nekih odnosa. Sve je preputeno asocijativnim ili uroenim mehanizmima. Ponavljam, proces nazivamo kognitivan zbog uea predstave bezuslovne drai. A i ona moe, kod niih organizama, biti prosto kopija opaaj a bezuslovne drai. Dakle, ma lo ega kognitivnog ima tu u drugom opisanom znaenju kognicije. Me utim, posedovanje predstave, makar i u opisanom kontekstu, jeste veoma znaajno filogenetsko dostignue, koje znaajno proiruje adaptivne sposobnosti organizama; predstava ih oslobaa robovanja sadanjoj situ aciji i sadanjem trenutku; na osnovu nje mogue je vratiti se u prolost ili, makar na veoma kratko, predvideti dolazeu budunost. To je tako znaajno dostignue, po veini psihologa, da zasluuje naziv kognitivnog procesa, to je sasvim u skladu sa prvim od dva opisana znaenja kogni cije u uem smislu (ili miljenja). Viljem Dejms (W. James) u Principima psihoRazlika izimeu^asocijacije logije iz 18'90 goc}me jasno je izrazio ideju da i m s jenj ge asoc ij ac jj a ^ mj sao bitno razlikuju. Dve ideje date naporedo (u dodiru) nisu isto to i svest o njihovom odnosu. Isto tako injenica da ideja B sledi ideju A nije isto to i shvatanje odnosa izmeu te dve ideje. Za asocijacije ideja kae se da se javljaju u svesti sponta106

no, automatski, bez nae namere ili nekog plana ili cilja. Jedno stanje svesti, jedna ideja, jednostavno sledi neko drugo stanje svesti, neku drugu ideju. Misao, pak, obuhvata odnos izmeu ideja datih istovremeno ili u sukcesiji. Da bi ve reeno bilo jo jasnije, naveemo je e na i us rac ja ^^ sasv^m konkretan primer, koji treba da ukae na razliku izmeu istovremene datosti izvesnih sadraja (dodir u prostoru i vremenu) i misaonog shvatanja odnosno izmeu tih datosti. Pretpostavimo da ja kao predava nosim jedno odelo, ali stalno me -njam dve mane, jednu tamnu i jednu svetlu. Pored toga, ponekad na predavanjima govorim brzo, a ponekad sporo. Studenti u svakom momentu opaaju tempo mog izlaganja i nain na koji sam obuen. To su datosti u vremenskom i prostornom dodiru. Mnogi studenti bi bili u stanju da kau kako sam jednog dana bio obuen, a isto tako i kako sam govorio. Ali, pretpostavimo dalje da sam ja vrio jedan eksperiment: kad bih stavio svetlu manu, ja bih govorio brzo, a kad bih stavio tamnu manu, ja bih govorio sporo. Za studenta koji bi ovu pravilnost shvatio mogli bismo da kaemo da je uoio odreen odnos izmeu perceptivnih datosti. Proste datosti u vremenu i prostoru su neto sasvim drugo od uoavanja odnosa izmeu njih.
Druga ilustracija: slobodne najbolje izraava razliku izmeu istog asocira i voene as ocijacije . . . . . . .-. . , , ... .

Razlika izmeu voenih i slobodnih asocijacija

nja i miljenja. Operacionalno defmisana (kroz instrukciju koja se daje) ta razlika se sastoji u sledeem. Kod spontanih, slobodnih asocijacija subjekt dobija instrukciju da na re dra odgovori prvom reci koja mu padne na pamet, bez ikakve kontrole, bez ikakvog plana. Takve slobodne asocijacije je Frojd zahtevao od svojih pacijenata. Kao to znamo, on je tvrdio da te asocijacije i nisu sasvim slobodne, ve da i njima upravljaju izvesni psihi ki procesi, istina nesvesni. Pored toga nekad primeujemo da i kod spontanih asoci jacija u laboratoriji postoji neka selekcija. Ispitanici, na primer, poinju da odgovaraju imenicama, ili pridevima, ponekad recima koje poinju na isto slovo. No, i pored svega toga, ove asocijacije se bitno razlikuju od voenih asocijacija. Kod voenih asocijacija ispitanici dobijaju zadatak da na datu re dra odgovore nekom reju koja stoji u odreenom odnosu sa zada tom reci. Drugim recima, subjekt treba da traga u sv om pamenju za odreenom reju, a to traganje rukovoeno je odreenim odnosnom (una-pred zadatim odnosom). Poto odnosi reguliu, upravljaju traganjem, moemo rei da su ovakve voene asocijacije najosnovniji vid miljenja. Ovu vrstu zadatka Spirman bi mogao da svrsta u sluaj izvoenja, nalaenja korelata" kada je poznat prvi korelat" (re dra) i kada je zadat odreeni odnos. Ovom vrstom zadatka, kao to smo rekli, Spirman definie inteligentnu radnju. Da budemo malo ilustrativniji i da detaljnije podse-timo itaoca na ovu vrstu zadataka: u eksperimentima sa voenim aso cijacijama od ispitanika se zahteva da odgovore reju koja sa zadatom reci drai stoji u odnosu nadreenog ili podreenog pojma, ili kao deo celine ili celina od imenovanog dela, ili kao koordinirani pojam. Vot (Watt, 1905) je prvi, u okviru vircburke psiholoke kole, obavljao ovakva istraivanja. 107

Kritika asocijacionizma od strane getalt -psihologa

Getalt -psihologija nastala je kao direktna i raznovrsna kritika asoci jaci onizma. Pre svega, getalti su kritikovali opti pristup psiholokoj na uci koji su asocijacionisti zastupali: traganje za osnovnim elementima svesti. Analitinoj introspekciji oni su suprotstavljali fenomenoloku me todu koja saoptava o zbivanjima kako se ona u svojoj celosti i znaenju javljaju. Kritika se, zatim, odnosi na verovanje da se sloene mentalne tvorevine izgrauju asociranjem osnovnih elemenata. Takoe, oni su kritikovati shvatanje po kome se opaanje celina i predmeta zasniva na aso cijaciji i starom iskustvu. Nasuprot tome oni su isticali da sam raspored spoljanjih drai, tzv. konstelacija spoljanjih drai, odreuje vienje ce lina i predmeta (uveni Verthajmerovi (Wertheimer) zakoni opaanja). Naravno, dejstvo konstelacije drai zasniva se na dinamikim modanim procesima, koji po svojoj prirodi tee dobroj formi (potpunosti, zaokrug Ijensti, simetriji, zajednikoj sudbini itd.). I opaanje dubine getaltisti su tumaili nativistiki, a treba dodati da savremena ispitivanja na vrlo ranim uzrastima kod dece ukazuju na ispravnost te teze u pogledu opa anja dubine, udaljenosti predmeta i celine predmeta. Getaltisti su kritikovali i svoenje asocijacija po slinosti na asoci jacije po dodiru. Ta se kritika zasniva na sledeem argumentu. Asoc ijacionisti su tvrdili da su dve ideje sline kad imaju neke zajednike ele mente. Getaltisti odgovaraju: isti elementi u dve razliite celine izgle daju razliito. U jednom eksperimentu siluete razliitih noseva prislanja ne su uz siluete razliitih profila. Jedan isti nos izgleda sasvim razliito na razliitim profilima. Celina odreuje izgled svojih delova. Otuda se sli nost ne moe svesti na dodir po principu parcijalnog identiteta. Na ovom mestu za nas je najinteresantije getaltistiko uenje o ue nju i reavanju problema, njihovo poznato uenje o reavanju problema na osnovu uvianja. U Torndajkovim eksperimentima, kao to se se amo, ivotinje su uile reenje problema postupno, posle puno pokuaja i pogreaka. Otud je Torndajk zakljuio da zakon efekta deluje tako to automatski, bez uea inteligencije, uvruje tane reakcije. Postupnost u uenju i ponavljanje greaka je glavni argument za takav zakljuak. U uvenim istraivanjima na majmunima (u toku prvog svetskog ra ta) Keler je doao do sasvim drugaijih zakljuaka. I njegovi majmuni pravili su brojne greke, ali u izvesnim trenucima majmuni su menjali ponaanje; oni su odjednom dolazili do tanog reenja i ovo odmah po navljali u istoj situaciji ili, ak, slinoj situaciji. Keler je na osnovu takvog ponaanja zakljuio da majmuni sa razumevanjem reavaju problem, da oni imaju uvid ili uvianje u odnose u situaciji. Njegovo shvatanje o uvianju je direktna suprotnost automatskom dejstvu zakona efekta. Kritiari su isticali da Kelerov poj am uvianja nita ne objanjava, ve da samo opisuje ponaanje ivotinje. Keler i Kofka su se kasnije s tim saglasili. Ali, i sama deskripcija ponaanja ivotinja i imenovanje odgo varajuim terminom (uvianje) dovoljno je da se istakne pojava pona anja i uenja, koja je sasvim razliita od principa asocijacije. Kritiari su, takoe, istakli da Keler nije kontrolisao iskustvo svojih majmuna i da uvianje koje su oni pokazivali moe biti prosto transfer (prenoenje, korienje) starog iskustva. Prvi je ovu primedbu uputio Karl Biler, jedan od najznaajnijih predstavnika tzv. vircburke ko le. Prethodna Bilerova primedba proveravana je u brojnim eksperimen 108

tima. ivotinje sa nedovoljno iskustva nisu pokazivale uvianje u situa cijama u kojima su isk usnije ivotinje pokazivale znake uvianja. O tim istraivanjima i diskusiji govoriemo u poglavlju o uenju puteni rea vanja problema. Kelerova ispitivanja Inteligencije antropoidnih majmuna i njegova teza o uvianju imali su snaan uticaj na jedn og bihejvioristu Edvarda Tolmana, prvog i najznaajnijeg bihejvioristu kognitivistu. Tolman je u svojim teorijama spojio ideje Kelera o kogniciji kod ivotinja i ideje velikog engleskog psihologa MekDugala o hormikoj", dinamikoj prirodi ponaanja. Po ovom poslednjem ponaanje je uvek usmereno nekom cilju; ako se do njega ne stie direktnim putem, organizam varira svoje ponaanje dok se cilj ne dostigne. Dostizanjem cilja zavrava se celina u ponaanju. MekDu gal se posebno bavio motivacijom ljudsko g ponaanja, a motive je shva tio kao instinkte definisane na poseban nain. Spojivi ova dva uticaj a i bihejvioristiku orijentaciju (sam je dao znaajne metodoloke doprinose bihejviorizmu), Tolman je izgradio prvu kognitivnu bihejvioristiku teoriju uenja kod ivotinja. Nasuprot odbacivanju mentalistikih termina, koje je bilo svojstveno svim drugim bi hejvioristima, on je poeo da uvodi mentalistike pojmove, ali ih je de finisao operacionalno, na osnovu spoljanjih S i R varijabli. Ti pojmovi su, kako je on kasnije govorio, imali status hipotetskih konstrukata. Najvaniji njegovi teorijski pojmovi bili su oekivanje i kognitivna mapa. Pojam oekivanja odnosi se na sled dogaaja, kao u klasinom i instru mentalnom uenju. Na primer, u klasinom uslovljavanju, po miljenju Tolmana, ivotinje oekuju da se pojavi bezuslovna dra kad opaze uslov nu dra; uslovna reakcija odraava to oekivanje i predstavlja pripremu za dolazeu bezuslovnu dra. To je uenje svakako sasvim razliito od asocijacionistikog (Pavlovljevog) tumaenja uslovnog refleksa. U situa ciji instrumentalnog uenja ivotinje izgrauju oekivanje da e u odre enoj situaciji (Si) dobiti nagradu (Sa) ako izvre radnju R. Kognitivna mapa" se odnosi na kogniciju prostornih odnosa, na postojanje nekog pregleda prostorne situacije, uz zna je na kome mestu se nalazi cilj, od nosno hrana. Po Tolmanu, ivotinje u lavirintu i slinim aparatima ne ue niz senzo-motornih asocijacija (S-R teorija), ve ue gde se ta nalazi, ue prostorni raspored st aza, a pre svega gde se nalazi kutija sa nagradom. U partiji o uenju lavirinta upoznaemo nekoliko istraivanja i ne koliko karakteristikih aparata koje su konstruisali Tolman i njegovi sa radnici da bi pokazali da ivotinje zaista imaju kognitivne map e" situacije u kojoj ue. Tolman je isprva i klasino ulo vi javan je objanjavao kognitivnim principima. Kasnije je on promenio miljenje i zauzeo elastiniji i dija iektiniji stav. Godine 1949. on je opisao 6 oblika uenja. Meu tim oblicima bilo je i isto asocijativnih i isto kognitivnih oblika uenja. To je ono stanovite na koje smo ve aludirali, stanovite po kome pored aso cijativnih oblika uenja postoje i nezavisni kognitivni oblici uenja. Bavei se psihologijom uenja ivotinja, Tolman je istakao svega mali broj kognitivnih procesa; spomenuli smo oekivanja i kognitivne mape. Ljudska kognicija javlja se u daleko raznovrsnijem vidu. Meu tim, Tolmanova teorija je imala opti znaaj (ak i za razumevanje psi holokih procesa kod ljudi) time to je tvrdila da se ni ponaanja ivoti 0 man

109

nja, kao to su pacovi, ne mogu objasniti isto asocijativnim principima, naroito ne neka sloenija ponaanja. Otuda moemo da zakljuimo da se neka sloena ponaanja, sloene aktivnosti oveka takoe ne mogu objanjavati iskljuivo asocijativnim principima S -R teorija. Do ezdesetih godina ovog veka u amerikoj psihologiji (SAD) do minirale su asocijativne teorije, i to asocijativne S -R teorije potkrepljenja. Tolman je bio relativno usamljen, kao i getaltis ti (Keler), i imao je manji broj sledbenika. Ali, ta mala grupa naunika izvodila je sjajne ek sperimente, iji su rezultati stalno zadavali velike muke protivnikoj aso cijativnoj S-R teoriji. Moe se rei da su u tom teorijskom sukobu S -R teoretiari mnogo dobili, poto su bili prisiljeni da svoju teoriju stalno dalje razvijaju i da je ine sve slinijom suparnikoj Tolmanovoj kog nitivnoj teoriji. Posle ezdesetih godina panorama se dosta promenila. Asocijativne S-R teorije potkrepljenja izgubile su na popularnosti, bihejvioristiki metodoloki kriterijumi su olabavili, te su kognitivistiki poj movi Tolmanovog tipa postali sve frekventniji i popularniji. Tolman da nas, izgleda, vri uticaj na vei broj psihologa nego to je to inio tride setih, etrd esetih i pedesetih godina. Neki psiholozi smatraju da se kognicija kod i -votinja, naroito se misli na goluba, pacova i sline ivotinje, mora drugaije defmisati nego kod ljudi. Izneemo ovde jedno savremeno shvatanje, shvatanje koje su 1982. godine izneli Domjan i Burghardova (Domjan and Burkhard) u knjizi koja se ocenjuje kao jedna od najboljih savremenih psihologija uenja (The principles of learning and behavior, 1982). Po sudu ovog pisca, ovi autori su ipak pod uticaj em asocijacionistikih stanovi ta, iako su bili toliko tolerantni da normalno primaju kognitivistike konstrukte. Domjan i Burghartova smatraju da kognicija kod ljudi ima sledea dva znaenja: 1) voljno, namerno, svesno razmatranje jedne teme, obino uz upo trebu jezika (govor za sebe") ; 2) o kogniciji govorimo kada su u pitanju radnje koje ne mogu biti objanjene spoljanjim draima. Na primer, ovek poe na posao i sa pola puta se odjednom vraa kui; to ponaanje se ne moe objasniti spolja njim draima, koje su svakog dana prisutne ka da taj ovek direktno odla zi u kancelariju; ali, ponaanje se moe shvatiti kada se pozovemo na injenicu da se ovek setio da je u vratima spolja ostavio klju, Po autorima, kognicija kod ivotinja mora se shvatiti u ogranieni jem smislu nego to je to sluaj kod ljudi. Oni istiu da jo nema kon senzusa u pogledu prirode kognicije kod ivotinja; ali, oni smatraju, da se taj pojam nikako ne odnosi na miljenje u obinom smislu reci ve ,,u upotrebi unutranje reprezentacije ili koda kao osnove za akci ju" (str. 3034). Pri tome pod unutranjom reprezentacijom" podrazumevaju oblik u kome se informacija dri u pamenju". Za ovog pisca to su jo uvek sasvim neodreene formulacije, ali da nastavimo sa miljenjem ci tiranih autora. Unutranja reprezentacija" moe se odnositi na razliite sadraje na pojedina svojstva predmeta, na relacije izmeu predmeta itd. (Pitam se nije li u ovom poslednjem sluaju ivotinjska kognicija srodna ljudskoj, kad se odnosi na reprezentaciju odnosa"; istina, termi ni reprezentacija" i reprezentacija odnosa" su suvie teorijski neo dreeni.) 110

U svakom sluaju, zakljuuju Domjan i Burghartova, pojam kogni cije je koristan zato to nam omoguuje da objasnimo ponaanja koja se ne mogu u potpunosti objasniti spoljanjim draima. Pored ve reenog autori daju jo dve negativne i dve pozitivne od redbe pojma kognicije kod ivotinja: 1) Kognicija kod ivotinja ne odnosi se na voljnu aktivnost, na sve snu slobodnu volju. 2) Kognicija kod ivotinja ,,verovatno da ima malo zajedni kog sa miljenjem u obinom smislu". 3) Kognicija kod ivotinja je strogo determinisana striktnim zako nima prirode". 4) Ona je po svoj prilici isto onako automatska i podvrgnuta ekspe rimentalnoj kontroli kao i bilo koji drugi aspekt ponaanja" (str. 304). Razlika od drugih oblika ponaanja je samo u tome to je kognitivno po naanje samo indirektno, posredno kontrolisano draima. Spoljanje dra i otkainju" ili izazivaju predstavu ili reprezentaciju" koja onda upravlja ponaanjem. Ovo je tedljivo" tretiranje kognicije i pitanje je da li bi se Tolman i neki njegovi sledbenici saglasUi potpuno sa ovakvom odredbom kognicije. Ve smo rekli da su kognitivni procesi ljudi ,.... ... . , , mnogo sloeniji i raznovrsniji i da se odnose na vei broj odnosa (relacija) nego to je sluaj kod ivotinja. Sistematizacijom odnosa koje ljudi poimaju bavili su se u prvom redu filozofi. Ovo ,,u prvom redu" ne odnosi se na istorijsku prednost, ve i na sistematinost i obimnost tretmana. Kant (Kant) je jedan od onih filozofa koji je pokuao da sistematizuje (apriorne) kategorije ljudskog razuma. Ali, on se drao rezultata do kojih su pre njega doli logiari (jo u vreme klasine Grke). On je iz logike sistematizacije sudova izveo os novne kategorije razuma. Naveemo samo neke kategorije iz Kantove sistematizacije: jedno, mnogo, sve, realitet, supstancija nemogunost, egzistencija neegzistencija, nunost sluajnost itd. Po Kantu, ove kategorije su neizvedive iz iskustva, nesvodive na asocijacije prostijih ideja. Oni postoje pre i nezavisno od svakog iskustva i omoguuju ra zumu da unese red u ulno iskustvo. _, ... , , , . , . Koenicija kod ljudi Kant je imao u vidu razum odraslog oveka. episte- Smatrao j e da su sve nabrojane kategorije gotovo date razumu odraslog oveka. No, Pijae, kao razvojni psiholog, postavio je pitanje da li i sasvim malo dete poseduje sve te apriorne kategorije. Posmatranja na deci nam ne potvruju takvu pretpostavku. Da bi ljudska jedinka osvojila sve te kategorije, izgleda d je potreban razvoj od 12 13 godina. Razvojni psiholog 2an Pijae preuzeo je zadatak da (sa svojim saradnicima) opie kognitivni razvoj oveka, naime da opie kroz koje sve faze prolazi deiji um dok na kraju ne usvoji sve pojmove i kategorije odraslog intelektualno razvijenog oveka. Neemo ovde detaljnije opisivati Pijaeov opis intelektualnog razvoja deteta, ali moramo istai da je Pijaeov opis razvojnih faza osnov za kognitivnu teoriju ljudskog uenja. Jer sposobnosti uenja odreenih sadraja zavise 111

od razvojne faze na kojoj se dete nalazi, ili Pijaeovim recima iskazano, od kognitivnih struktura" koje su kod deteta ve razvijene. (Kao to smo ve videli, Pijae dozvoljava da i uenje u izvesnoj meri doprinosi razvoju l ogikih struktura, naroito logiko -matematika iskustva.) Pija eova teorija potpunije nego ijedna druga teorija uenja opisuje koje je sve relacije ovek u stanju da shvata i kako se sposobnost tog shvatanja razvija u toku individualnog razvoja.

BAZBANOV A KLISIFIKACIJA OBLIKA UENJA

U knjizi, Mind in Evolution (1971) Razran je dao klasifikaciju oblika uenja koja zasluuje panju. Dve su osnovne vrline njegove klasifika cije: (a) on ima definisane principe na osnovu kojih klasifikuje principijelne oblike uenja; (b) njegova klasifikacija je evolucionistika. Principi na osnovu kojih je Razran uradio klasifikaciju su sledei: (a) momenat u filogenezi u kome se neki oblik uenja javlja; (b) podaci o fiziolokoj osnovi pojedinih oblika uenja (naroito o posledic ama oteenja i ablacije pojedinih delova nervnog sistema). Na nekoliko primera ilustrovaemo primenu dva navedena principa klasifikacije. Na primer, habituacija se javlja kod organizama kod kojih klasino uslovljavanje jo uvek nije mogue. Na osnovu takv og podatka, Razran zakljuuje da je habituacija oblik uenja razliit -od klasinog uslovlja vanja i primitivniji od njega. Na slian nain Razran konstatuje da ue nje putem kanjavanja postoji kod vrsta kod kojih je klasino uslovlja vanje nemogue, da klasino uslovljavanje postoji kod vrsta kod kojih jo uvek nema instrumentalnog uenja itd. Iz tih podataka on zaklju uje da su uenje putem kanjavanja, klasino uslovljavanje i instrumen talno uenje tri razliita, nezavisna oblika uenja i tri filogene tski razliito razvijena oblika uenja, izmeu kojih postoji odreen hijerarhij ski odnos. Osim toga, Razran analizira fizioloke podatke koji ukazuju na to da unitenje pojedinih centara ometa jedne oblike uenja, a ne onemoguuje druge. Iz takvih podata ka zakljuuje o nezavisnosti dva oblika uenja i o njihovoj nesvodljivosti jednog na drugi ili nesvodljivosti na jedan isti princip uenja. Na taj nain izdvaja pojedine principijelne oblike uenja i izgrauje uenje o njihovom hijerarhijskom odnosu. Veoma je znaajno da se analize izvrene na osnovu filogenetske i fizioloke metode u velikoj meri poklapaju. To prua veliku uverljivost Razranovoj klasifikaciji. Meutim, treba odmah napomenuti da opisane metode ili principe klasifikacije Razran primenjuje, u glavnom, na nie oblike uenja, poto samo tu ima dovoljno odgovarajuih podataka. Kla sifikacija viih oblika uenja daleko je proizvoljnija i vie zasnovana na logikoj analizi no na filogenetskim i fiziolokim injenicama. To se u prvom redu odnosi na s imbolike oblike uenja.
112

Evo najzad Razranove klasifikacije principijelRazranova cvolucionisti- nih nezavisnih oblika uenja. ffieSrobRadi vee preglednosti moemo, najpre, da lika uenja razlikujemo etiri grupe oblika uenja. Niemo ih od prostijih ka sloenijim: (1) reaktivni oblici uenja ili neasocijativni oblici uenja; (2) asocijativni oblici uenja; (3) integrativni oblici uenja; (4) simboliki oblici uenja. Kod svake od ovih grupa postoji vie osnovnih, principijelnih, neza visnih oblika uenja. D aemo sad potpunu hijerarhijsku klasifikaciju oblika uenja. I. Reaktivni, neasocijativni oblici uenja: habituacija, senzitizacija; II. Asocijativni oblici uenja: uenje putem kanjavanja, klasino uslovljavanje, usl vi javan je putem potkrepl jenja, nag raivanja; III. Integrativni oblici uenja: senzorno preduslovljavanje, konfiguriran je (konfigurativno uenje), eduktivno uenje (edukcija relacija); IV. Simboliki oblici uenja: simbosemiko uenje (uenje znaenja jednog simbola), sememiko uenje (spajanje vie simbola u jednu smisaonu ce linu), logisemiko uenje (uenje znaenja itavih stavova i odnosa izmeu njih). _ . , , Razran kritikuie prethodne klasifikacije oblika
. v.,J ^ , , -, . j .L Razranov evolucionizam

uenja, naroito zapadne, zato sto im nedostaje evolucionizam. Pretpostavka mnogih teoretiara uenja je bila da postoje jedan ili dva osnovna oblika uenja, koji vae.za sve organizme neza visno od njihovog filogenetskog nivoa. Razran takva shvatanja naziva egalitaristika (egal = jednak, ravan). Razranovo stanovite je suprotno to me stanovitu; ono je evolucionistiko. U toku evolucije javljaju se kvalitativno novi oblici uenja, koji nisu meusobno svodljivi jedni na dru ge, niti na jedan ili dva osno vna opta principa uenja.
8 Psihologija uenja

^ z evolucionizam kod Razrana nalazimo i diKazranova dijalektika jalektiko shvatanje odnosa izmeu pojedinih uenja. Razran ne navodi Engelsa, ali je oigledno da primenjuje nje govo uenje o hijerarhiji razliitih oblika kretanja u prirodi i o uzajam nom odnosu izmeu pojedinih oblika kretanja. Kao to smo rekli, po Raz -ranu u filogenezi javljaju se kvalitativno novi oblici uenja. U evoluciji postoji kontinuitet, ali i novina. Odnose izmeu pojedinih oblika uenja Razran ovako formulie: (1) Vii oblici uenja nastaju, niu na osnovu ve postojeih niih oblika uenja. (2) Vii oblici uenja predstavljaju novi kvalitet. (3) Nii oblici uenja mogu da postoje kao subsistemi u viim obli cima uenja. Prethodnu formula ciju mogli bismo da popunimo Hegelovim izrazima: nii oblici uenja su sadrani", ali i ,,pre vazieni" u viim oblicima uenja. (4) Vii oblici uenja su efikasniji, vode boljoj adaptaciji, u normal nim uslovima oni dominiraju nad niim oblicima uenja. (5) Meutim, nii oblici uenja su optiji, ukorenjeniji, snaniji. U situacijama frustacije i stresa moe doi do regresije, tj. do pre vladavanja niih oblika uenja nad viim. Na alost, ove proklamovane principe, po naem sudu, Razran nije uspeo da uvek dosledno primeni na odnose izmeu pojedinih uenja.

VORONJINOVA KLASIFIKACIJA

Naveemo sad i klasifikaciju L. G. Voronjina (Voronin), jednog od najistaknutijih fiziologa u Sovjetskom savezu. Njegova klasifikacija se sastoji u opisu etapa u evoluciji vie nervne delatnosti" ili est nivoa nervnih mehanizama steenog ponaanja". On, takoe, govori o filogenezi privremenih veza", a privremene veze" za njega znae slino to i asocijacije za psihologe. Ve iz dosad reenog vidi se bazina slinost sa Razranovom klasifikacijom: obe su evoluistike' tj. izdvajaju oblike uenja, odnosno mehanizme vie nervne delatnosti", kako se oni javljaju u toku filogeneze. Voronjin, dalje razlikuje nesignalne i signalne forme individualne adaptacije" (uenja). Ti naziv i odgovaraju Razranovim neasocijativnim i asocijativnim oblicima uenja. U nesignalne oblike adaptacije (ili nervne mehanizme") Voronjin ubraja: a) sumacione uslovne reflekse, koji odgovaraju Razranovoj senzitizaciji, i b) navikavanje ili habituaciju, koju on naziva i gaenje. Oigledno, Razran je bio inspirisan ovom sovjetskom klasifikacijom nesig nalnih" (odnosno neasocijativnih") oblika individualnog prilagoavanja.
114

1) Sumacione reakcije (ili senzibilizacija ili senzitizacija)

Senzitizaciji e kasnije biti posveeno itavo poglavlje. Ovde emo dati samo osnovne Voronjinove odredbe. Sumaciona reakcija je najprostiji vid individualne adaptacije. Suti na ove pojave sastoji se u povienoj osetljivosti ili razdraljivosti nerv-nog sistema, a kod ivotinja koje nemaju nervni sistem, u poveanoj raz draljivosti protoplazme. Mehanizam ovog oblika uenja sastoji se u sumiranju (otud naziv) tragova prolih razdraenja sa sadanjim razdrae njem. Usled toga organizam reaguje i na drai koje su prethodno bile ispod donjeg praga razdraenja. Za razliku od Razrana, koji je smatrao da se senzitizacija kao specifian oblik uenja javlja samo kod nekih niih organizama, Voronjin iz nosi miljenje da je filogenetska rairenost ove pojave daleko vea. On smatra da se sumaciona reakcija javlja ak kod jednoelijskih ivotinja, zatim kod vieelijskih ivotinja sa difuznim nervnim sistemom, kod ki menjaka na nivou kimene modine, kod viih ivotinja, pa i kod ove ka. Kod sasvim nisko razvijenih ivotinja to moe biti jedini ili najva niji mehanizam prilagoavanja. Voronjin napominje da sumaciona reakcija moe da lii na uslovnu reakciju u prvom smislu, ali da izvesne kontrole lako mogu pokazati da se ona razlikuje od uslovne reakcije i da po svojoj prirodi nije asocijativna (signalna). Voronjin navodi primer koji nam u isto vreme ilustru je sutinu pojave. Slabo svetio elektrine lampe ne izaziva kod slatkovod ne hidre nikakvu reakciju. Elektrino draenje ivotinje izaziva kontrak ciju pipaka i celog tela. Ako se svetio i elektrina dra primenjuju za jedno 20 30 puta, i samo svetio poee da izaziva kontrakciju ivoti nje. Fenomen potpuno lii na klasino uslovljavanje. Zato se o senziti -zaciji govori kao o pseudouslavljavanju. Da ovo ponaanje ne predstav lja pravo uslovljavanje, kae Voronjin, vidi se po tome to fenomen ne stane ako se vremenski razmak izmeu pojedinih izlaganja u paru dve drai povea sa 0,5 sekundi na l 5 minuta. U ovom drugom sluaju tragovi prethodnih razdraenja se gube, te ne mogu da se sumiraju. Zato nema ni sumacione .reakcije ili pseudouslovljavanja. (Voronjin, 1979, str. 1201).
2) Gaenje ili navikavanje (habituacija) Ovaj oblik individualne adaptacije (uenja) sastoji se u sve slabijem reagovanju i konano prestanku reagovanja na neutralne drai koje se pravilno ponavljaju. Ovo uenje se sastoji u uenju da se ne reaguje, pa ga neki (Torp, Thorpe) nazivaju negativno uenje. I ovaj fenomen je iroko filogenetski rasprostranjen. Javlja se ve kod jednoelijskih ivotinja, a i kod oveka. Tako infuzorija u poetku reaguje na vibracionu dra, ali posle viestrukog ponavljanja drai ona. prestaje da reaguje na nju. Tu naviku ivotinja zadrava u roku 30 50 minuta. Prestanak reagovanja kod habituacije ne moe se objasniti umorom, poto svaka promena u drai, ak i smanjenje intenziteta drai, automat ski dovodi do ponovnog javljanja reakcije. "' 115

Kod oveka se navikavanje ili habituacija najvie ispituje u vezi sa orijentacionom reakcijom, kao to emo kasnije videti (po Voroninu, 1979, str. 1212). Razran i Voronjin razlikuju se u klasifikaciji signalnih, odnosno asocijativnih oblika uenja. Kao to znamo, Razran je na osnovu istonih i zapadnih podataka komparativne psihologije i fiziologije razlikovao ue nje putem kanjavanja, kao najraniji oblik asocijativnog uenja, zatim klasino ulo vi javan je i uenje putem pozitivnog po tkrepl jenja (nagrai vanja). Voronjin razlikuje samo dva vida individualne adaptacije: a) nestabilnu, nepostojanu nervnu vezu ili uslovni refleks, i b) postojani, trajni uslovni refleks.
3) Nepostojani uslovni refleks (ili nestalibna privremena veza")

Ovaj vid uenja javlja se kod beskimenjaka, kao to su pljosnati i prstenasti crvi, kao i kod niih hordata. Voronjin navodi sledei eksperi ment na planarijama. Kao uslovna dra daje se svetio elektrine lampe, a kao bezuslovna dra ok, koji izaziva kontrakciju tela ili izbegavanje tamnog dna posude gde ivotinja dobija elektrini ok. Uslovna reakcija, kontrakcija tela ili izbegavanje tamnog dna, je nepostojana, ali se ipak stvara do kraja eksperimenta. Meutim, sledeeg dana potrebno je opet nekoliko potkrepljenja da bi se uslovna reakcija pojavila. Slian nepostojan uslovni refleks javlja se i kod kine gliste. Voronjin smatra da je takva reakcija po svojoj prirodi blia sumacionom refleksu nego pravom uslovnom refleksu, ali joj ipak pripisuje signalnu prirodu i smatra je prototipom pravog uslovnog refleksa. Ovaj tip veze traje obino nekoliko asova ili dana.

4) Pravi uslovni refleks

Ovaj asocijati vni (signalni) oblik uenja ve smo opisali. Voronjin ukazuje da su pravi uslovni refleksi utvreni kod viih beskimenjaka (insekata, rakova, moluski glavonoci, sipa, koljke, puevi) i kod ki menjaka na svim filogenetskim nivoima. Ovaj vid signalnog uenja Vo ronjin razlikuje od prethodnog po tome to postoji spontano obnavljanje prethodno ugaenje reakcije. Voronjin, takoe, istie interesantnu injenicu da se nekad verovalo da je uslovljavanje lake kod ivotinja na viem filogenetskom stupnju. Novi ji nalazi, kae on, to ne potvruju. Kod viih ivotinja u poreenju sa niim postoji potreba za veim brojem ponavljanja. On to tumai time to je kod viih vrsta orijentaciono -istraivaka aktivnost obino izazva na veim dijapazonom drai, a takva aktivnost oteava stvaranje jedno stavnih uslovnih veza. Voronjin, takoe, u tome nalazi i nekakav bioloki smisao. Kod viih organizama pojavljuju se adaptivni mehanizmi koji .omoguuju organizmima bru adaptaciju na sredinu, na utrb prostije uslovno-reflektorne adaptacije. Ali, napominje on, kad su u pitanju slo ene drai i sloene uslovno -reflektorne aktivnosti, vii organizmi su su periorniji u odnosu na nie (Voronin, 1979, str. 1223). 116

5) Kombinacioni uslovni refleksi

Ova vrsta uslovnih refleksa, po Voronjinu (1979, str. 1235), nastaje bez specifinog treninga, na osnovu kombinovanja ili integracije ranije stvorenih uslovnih refleksa ili privremenih veza". Za razumevanje daljeg izlaganja vano je imati na umu da Pavlovljevi sledbenici, sledei Pavlova, pojam uslovnog refleksa veoma iroko upotrebljavaju, da ter min privremena veza" znai obino isto to i uslovnorefleksna veza i isto to i asocijacija. Dakle, ovaj tip privremenih veza" nastaje iznenada, u novoj situaciji, kada se zavisno od uslova kombinuju ranije postojee privremene veze". Pod opti naziv kombinacioni uslovni reflek si" Voronjin ubraja razliite sluajeve kombinacije i integracije ve izgraenih uslovnih veza. Razran, verovatno inspirisan Voronjinovom klasifikacijom, takoe, upotrebljava izraz integrativni oblici uenja", ali ovu optu grupu sluajeva klasifikuje u tri podgrupe: senzorno pred-uslovljavanje, konfigurativno uenje (koje ne nalazimo eksplicitno kod Voronjina) i edukacija relacija (pojam pozajmljen od Spirmana, kojim je on oznaio jednu od bitnih karakteristika inteligentnih radnji). U analizi Voronjinovih primera prepoznaemo Razranove nazive. Od Voronjinovih primera izdvojiemo tri najvanija: a) Jedan od prostih oblika kombinatornih uslovnih veza nalazimo u eksperimentu kao to je ovaj: najpre se dve indiferentne drai, zvuk i svetio, daju vie puta u paru; zatim se jedna od tih drai, 'na primer sve tio, daje u paru sa nekom bezuslovnom drai, na primer hranom. Posle izvesnog broja ponavljanja svetio e poeti da izaziva luenje pljuavke. Dakle, pojavljuje se klasina uslovna reakcija. Meutim, sada se stvara potpuno nova situacija: izlae se samo zvuna dra. Iako nikad nije bila u paru sa hranom, ona poinje da izaziva salivaciju. U toj novoj situaciji koristi se od ranije izraena privremena veza" (asocijacija) izmeu zvu ka i svetla i zahvaljujui korienju te stare veze, javlja se po prvi put nova reakcija, koja nikad nije posebno izgraivana. U zapadnoj literaturi taj oblik uenja naziva se senzorno preduslovljavanje, termin koji je Raz ran upotrebio. b) Drugi sluaj kombinatornih ulsovnih reakcija javlja se kada se na niz specifinih drai izgrade odgovarajue uslovne reakcije, a zatim se te drai daju u specifinoj vremenskoj sukcesiji. ivotinje u takvoj situa ciji reaguju nizom, lancem reakcija. Svaku od tih reakcija ivotinje su od ranije nauile, ali niz sad po prvi put izvode, zahvaljujui kombina ciji ranije izgraenih uslovnih reakcija. c) Voronjin pokuava da razumno ili inteligentno po naanje ivoti nja objasni kombinacijom ili integracijom ranije stvorenih privremenih veza", ili, da ga preciznije navedemo, kombinacijom ranije izgraenih uslovnih reakcija (koje se izvlae" iz pamenja u datom momentu) sa uslovnim refleksima ko ji se u datom trenutku brzo izgrauju. Psiholog bi rekao da se razumno ponaanje zasniva na povezivanju starog iskus tva (ve postojeih asocijacija) i iskustva koje prua sadanja situacija. Iznenadna reenja, koja se obino pripisuju uvianju i intelige nciji (npr. Keler), rezultat su sposobnosti mozga da izgrauje nove kombinacije od ranije stvorenih nervnih veza u saglasnosti sa novom signalizacijom' 4. (str. 124). Razum ivotinja, pie on, neto drugaijim jezikom, bliim psihologu, to je uro eno ili steeno iskustvo". Poto je naveo primer re 117

avanja problema kod delfina, koji zaista sugerie inteligentno ponaa nje, Voronjin se pita: Moe li se to (ponaanje) nazvati razumnim? Na ravno, da". Ali, mehanizam tog razumnog prilagoavanja zasniva se na obrazovanju sistema veza izmeu signala i radnji ivotinja" (str. 125). Ovo objanjenje veoma podsea na asocijacionistika S -R objanjenja inteligentnog" reavanja problema kod ivotinja, o emu emo kasnije govoriti. Napominjem da ovakva objanjenja potiu od samog Pavlova,, i mi emo kasnije upoznati veoma slina tumaenja reavanja problema kod impanza. Kao to smo istakli, Razran ovaj oblik uenja naziva edukacija korelata, termin kojim se definie intelegintno ponaanje ljudi. Vo ronjin istie da i kod ljudi postoji ista takva kombinatorika privremenih veza, ali veza kvalitativnog drugaijeg tipa, koje su svojstvene samo o veku. To su verbalne privremene veze koje oveka podiu na drugi, poj movni nivo intelektualne aktivnosti, koji se razlikuje ne samo kvantitativno ve i kvalitativno" (str. 125, podvukao S. R.). 6) Apstraktno-logike veze (ili apstraktno -logike uslovne veze") Ovde je re o viem tipu steenog ponaanja". Apstraktno -logike veze su graevinski materijal" iz koga je izgraeno miljenje i svest oveka, po recima Voronjina. Ovakve veze mogue su samo kod oveka zato to samo on poseduje verbalni, drugi signalni sistem, o kome je bilo reci u drugom poglavlju. Verbalna signalizacija" omoguuje oveku da se odvoji od neposredne stvarnosti, a i da stvara opte i posebne pojmove, to ima velike saznajne i adaptacione prednosti. Razran ne govori uopteno o apstraktno -logikim sposobnostima ko je se zasnivaju na verbalnoj sposobnosti, ve o simbolikim (verbalnim) oblicima uenja (simbosemiko, sememiko, logicemiko). Voronjin ilustruje ovaj tip uslovnih veza" reavanjem jednog pro blema kod uenika od prvog do desetog razreda kole. Pred ispitanikom se nalazi dvadeset i pet dugmeta, a na pultu su i obojene lampe. Zadat ak ispitanika je da zapali lampu A i lampu B pritiskajui razliita dugmeta. On zapravo treba da otkrije vrlo sloena pravila o tome kako se pali lampa A i kako se pali lampa B kad je ve upaljena lampa A. Psiholozi bi u ovom sluaju govorili o procesu re avanja problema, pri emu se reenje sastoji u otkriu jednog pravila. Voronjin, kao i drugi sovjetski autori, sledei Pavlova, govori i u ovom sluaju o uslovnim vezama" i privre menim vezama", istina verbalnim uslovnim vezama". Takva upotreba termina karakteristina je za tzv. rusku i sovjetsku refleksoloku kolu, iji je osniva Seenov, a nastavlja Pavlov, i po kojoj je bitna osobina modane aktivnosti to da je refleksna, da se zapoinje spoljanjom drai i da se, pored izvesne zadrke", zavrava u motornoj aktivonsti. ak i kada se radi o kombinaciji delova u nove celine, ak i kada se radi o apstrak ciji svojstava i uoavanju pravila, autori ove orijentacije upotrebljavaju termine uslovnoreflektorna reakcija ili veza ili samo uslovna veza. Na pr ed reeno nalazimo i u sledeem citatu Voronjina (1979, str. 128), u ko me on pokuava da odredi odnos fiziologije vie nervne delatnosti ivo tinja i oveka. Reflektorna delatnost velikog mozga oveka ukljuuje u sebe svu filogenetsku predistoriju; u njo j se mogu nai pojave sumacije, habitua cije, nepostojanih uslovnih veza, koje su u osnovi kratkorone memorije, 118

trajni uslovni refleksi, koji se izgrauju u odnosu na neposredne signale iz realnosti, apstraktno-logike uslovne reflekse, koji se obraz uju na osnovu funkcija verbalnog sistma." Napred nabrojana fakta potvruju ono to je R. A. Orbelji (Orbeli) rekao jo 1933. godine, naime da proces evolucije ne ide putem kona nog unitenja starih funkcionalnih odnosa, ve putem naslanjanja na nove." Svi nivoi individualnog prilagoavanja koje nalazimo kod ivotinja znatno se menjaju kod oveka zbog specifinosti njegove vie nervne delatnosti. Sasvim je verovatno da su i njihovi mehanizmi postali drugaiji (Voronin, 1979, str. 128 9, podvukao S. R.). Mi smo ve upoznali tezu brojnih sovjetskih fiziologa da se ovek kvalitetno razlikuje od svih ivotinja postojanjem drugog (verbalnog) sistema, a i tezu da drugi signalni sistem moe da menja funkcionisanje prvog signalnog sistema. Ono to je Voronjin na kraju navedenog citata rekao verovatno se odnosi na ovo po-slednje tvrenje. Meutim, mi smo videli da postoji jo jedan dalji pro blem: Da li se zakoni vie nervne delatnosti prvog i drugog sistema razli kuju kvalitativno ili samo kvantitativno? Navedeno mesto iz Voronjina nam sugerie ak i tu kvalitativnu razliku izmeu dva signalna sistema, mada to nije sasvim eksplicitno reeno, te se ne moe biti sasvim siguran. Ranije smo rekli da neki sovjetski fiziolozi smatraju da, iako je razlika izmeu oveka i ivotinja kvalitativna zbog postojanja drugog signalnog sistema (verbalnog sistema) kod oveka, ipak zakoni vie nervne delatno sti u prvom i drugom nervnom sistemu nisu sasvim razliiti i izmeu njih postoji kontinuitet. Dodajmo sa svoje strane da i izvesni zapadni psiholozi govore o uenju pravila i uenju pojmova. No, u tim sluajevima vrstom postignua, vrstom izvrenog zadatka definiemo oblik uenja, a ne samim mehaniz mom uenja. Verovatno da u stvaranju pojmova, otkrivanju pravila i u nekim drugim oblicima reavanja problema uestvuju isti ili slini inte lektualni procesi, ali usmereni na ostvarenje razliitih zadataka. Prema tome, u pitanju je sasvim drugaiji nain odreivanja oblika" uenja, nego to smo do sada mi to inili (takav nain odreivanja oblika uenja, ili, tanije reeno, takvo znaenje oblika uenja" nalazimo u poznatoj Ganjeovoj klasifikaciji oblika uenja (Gagne).

GANJEOVA KLASIFIKACIJA

Prethodne dve klasifikacije oblika uenja, Razranova i Voronjinova, imale su pretenzije d a budu klasifikacije principijelnih oblika uenja, tj. oblika uenja koje teoretiari uenja smatraju u principu razliitim. Na mera mi je da ovde navedem i jednu veoma poznatu i esto citiranu praktinu" klasifikaciju, klasifikaciju koja pripada primenjenoj oblasti psihologije uenja. To je Ganjeova klasifikacija (Gagne: The conditions of learning. Holt, Rinehart, and Winston, 1965, sec. ed. 1970). Ta klasifikacija je najznaajnija za kolsko uenje. Ganje je bio eksperimentalni psiholog uenja do 1940. godine. Za vreme rata preao je da radi u vojsku i bavio se industrijskom i vojnom obukom (npr. obukom radarista, izgradnjom vetine pronalaenja kvara 119

na mainama, vetinom praenja cilja itd.). Psihologija uenja koju je on poznavao u laboratoriji (ta se psihologija bavila uglavnom osnovnim procesima uenja, a ispitivanja su vrena najee na ivotinjama) po kazala se od male koristi u praktinim kolskim situacijama. Ganje je bio prisiljen da sam stvara praktinu psihologiju uenja. Tako je nastala i njegova poznata klasifikacija oblika uenja, koju je on objavio tek 1965. godine i od tada ona se iroko navodi u pedagokim psihologijama. Najpre u opisati, a zatim prodiskutovati Ganjeovu klasilikaciju. Ga nje pretpostavlja da ne postoje jedan ili dv a oblika uenja, ve smatra da postoji vie, ak 8 oblika uenja. On pretpostavlja da postoji hijerarhijski odnos izmeu pojedinih oblika uenja: vii oblici uenja pretpo stavljaju nie oblike uenja. Ovu tezu, odmah da kaem, on nije dosled no primenio i opravdao. Evo 8 osnovnih oblika uenja po Ganjeu. 1) Uenje signala. Ganje ovde misli na klasino uslovljavanje, koje naziva signalnim uenjem drei se Pavlovljeve ideje da je sutina oslovljavan ja signalizacija (uslovna dra je signal dolaska bezu slovne dra i). Ganje u prvom redu ima u vidu emocionalno uslovljavanje, koje za ista moe da bude od znaaja u kolskoj situaciji. Oigledno je da je ovaj oblik uenja Ganje preuzeo iz eksperimen talne psihologije uenja. 2) Uenje veze izmeu drai i r eakcije. Pod ovim naslovom se, u stvari, krije instrumentalno uenje. U koli se svakodnevno upotreb ljavaju nagrade, pohvale, pretnje i kazne, a za ove poslednje najue je vezan pojam instrumentalnog uenja. Ganje esto govori o S i R (draima i reakcijama), ali on je daleko od neke S- R teorije uenja. I ovaj oblik uenja Ganje je preuzeo iz laboratorijske, eksperimen talne psihologije uenja. Napominjemo da on ne pokazuje da instrumen talno uenje pretpostavlja klasino uslovljavanje. 3) Lananje motor nih reakcija. U prethodnom sluaju radilo se o uenju pojedinanih instrumentalnih reakcija; ovde je re o poveziva nju u lanac, u niz pojedinanih reakcija.. To povezivanje u lanac reakci ja sadri izvesne specifinosti zbog ega je ovaj oblik uenja izdvojen kao poseban oblik uenja. Ganje navodi primer vezivanja pertli. Kod lanca motornih reakcija svaka izvrena reakcija, prema u to vreme rasprostra njenom shvatanju, znak je za izvrenje sledee reakcije u nizu. Sloena ponaanja uopte su lanac re akcija. Takvo je i svako sticanje motornih vetina. Izdvajanje sticanja lanaca reakcija u poseban oblik uenja takoe je izvreno pod uticajem ondanje eksperimentalne i teorijske psiholo gije uenja. Napomenimo da je razlog za to izdvajanje istovetan onom na koji smo se ranije pozivali kada smo uenje lavirinta izdvojili kao po seban oblik uenja zato to sadri uenje serija. Naravno, lanci, nizovi ili serije reakcija su jedno isto. U ovom sluaju je jasno da se pretpostavlja prethodni oblik uenja: ve postojee pojedinane reakcije treba povezati u niz, lanac reakcija. 4) Verbalne asocijacije. Izdvojene su kao poseban oblik lananih reakcija. Ganje navodi sledea dva razloga: 1) u eksperimentalnoj psiho logiji se toliko mnogo govori o verbalnom uenju i verbalnim asocijaci120

jama da taj oblik uenja zasluuje izdvajanje; 2) verbalne asocijacije su neto specifino za ljude, te i stoga zasluuju da budu izdvojene u pose ban oblik uenja. Nije ni malo izvesno da ovaj oblik uenja pretpostavlja pretho dne oblike uenja. Zapazimo da uenje verbalnog materijala Ganje smatra asocijativnim procesom. To je klasino shvatanje koje je dominiralo u psihologiji pre Comskijeve (Chomski) lingvistike revolucije i pojave moderne psiholingvistike.
5) Uenje razlika ili razlikovanje (diskriminativno uenje). ak i ovaj oblik uenja je pozajmica iz postojee psihologije uenja eksperi mentalne vrste. Ovde se ui da se na razliite drai razliito reaguje. (Uenje razlika je ranije opisano kao jedan od operacionalno definisanih oblika uenja. Svi do sada opisani Ganjeovi oblici uenja, osim uenja verbalnih asocijacija, sadrani su u ranije opisanoj klasifikaciji operacio nalnih oblika uenja.) Ganje smatra da je poznavanje S-R asocijacija i lanaca motornih asocijacij a prduslov ovog oblika uenja. Dodajmo i to da se ovaj oblik uenja u koli svodi na sasvim poznata razlikovanja, na primer, razlii tih ivotinjskih i biljnih vrsta, razliitih geometrijskih tela itd. 6) Uenje, sticanje pojmova. Preduslov ovog oblika u enja je pret hodno sticanje S- R asocijacija i razlika izmeu drai i situacija. Prema uobiajenoj logikoj i psiholokoj pretpostavci, stvaranje pojmova pretpo stavlja razlikovanje razliitih svojstava predmeta. Sticanje osnovnih naunih pojmova predsta vlja jedan od ciljeva kol skog uenja. To je svakako razlog zato je Ganje sticanje pojmova izdvo jio kao poseban oblik uenja. No, neke moderne psihologije uenja sadr e poglavlje pod nazivom sticanje pojmova". 7) Uenje pravila. Kada uenik, na osnovu prethodnih oblika ue nja, izgradi odreen broj pojmova, on je u stariju da te pojmove pove zuje u pravila. Nisam ba siguran da se uoavanje i uenje" pravila odigrava uvek na taj nain, ali ovde samo prikazujemo Ganjeovo shva tanje. Sticanje, uenje odreenih pravila (naunih pravila) takoe je je dan od ciljeva kolskog uenja. Ali i moderni psiholozi intenzivno izu avaju proces uenja pravila. Sticanje jezika u stvari je jedno takvo sti canje pravila, dakle, jedna od najvanijih tema moderne psiholingvistike. 8) Reavanje problema. Kada stekne odreene pojmove i pravi la, uenik je u stanju da ih primenjuje pri reavanju problema. Ovo je najvii oblik uenja (koji smo ranije nazivali uenje putem uvienja). Ganjeova klasifikacija se razli ito ocenjuje. U Diskusija Ganjeove klasiuvenoj knjizi Hilgarda i Bovera (Hilgard and )e Bower) Theories of learning iz 1966. godine. Ganjeova teorija je ocenjena kao poetak jedne obuhvatne teorije", ali u izdanju iz 1975. godine ta se visoka ocena ne ponavlja. Drugi smatraju da je Ganje eklektiki pozajmljivao sa razliitih izvora, trei da je nje gova klasifikacija logika i intuitivna, a ne zasnovana na empirijskim po dacima itd. Ganjeovoj klasifikaciji zaista se moe tota prigovoriti, ali najva niji prigovor je verovatno taj da ona nema jedan i jasno odreen princip klasifikacije. Neke oblike uenja on je preuzeo iz klasine laboratorijske 121

psihologije uenja (oblici uenja od l do 5). Ti oblici uenja se poklapaju sa operacionalno def inisanim oblicima uenja koje smo ranije opisali, kao to je ve istaknuto. Uenje pojmova i uenje pravila mogu biti oblici uenja u smislu predmeta, sadraja koji se ui, onog to se ui. To je trea mogua klasifikacija oblika uenja koju smo ranije opi sali, koja se ne poklapa sa klasifikacijom operacionalno definisanih oblika uenja. Drugim recima, u Ganjeovoj klasifikaciji imamo pomeana dva principa klasifi kacije koja smo ranije izdvojili kao dva razliita principa podele. Imajui u vidu kontekst u kome je Ganje razmiljao, mogli bismo rei da su sticanje pojmova i uenje pravila pre zadaci koji se postavljaju pred nastavu, nego oblici uenja. Zadatak obrazovanja je da uenici steknu odreen broj naunih pojmova i naunih pravila i da naue da ih primenjuju. Dve navedene zamerke su najvanije, ali ne i jedine koje se mogu uputiti Ganjeu. Sledea zamerka je ova: nije jasno kako je on zamiljao prirodu svoje klasifikacije. Da li su opisani oblici uenja operacionalno odreeni ili principijelni? U njego vom tekstu nema preciznih razlikovanja ove dve vrste klasifikacija, ili, drugim recima, postoji prava zbrka po tom pitanju. Naveu tri meusobno protivrena tipa kazivanja. 1) Na jednom mestu (1970, str. 20) on pie da je njegov cilj da se napravi klasifikacija nekih svakodnevnih posmatranja o uenju"; kada se jednom ti oblici uenja utvrde, treba ustanoviti uslove pod kojima se pojedini oblici uenja odvijaju. Ovaj opis je verovatno ispravan za po slednja njegova tri oblika uenja, ali ne i za prvih pe t. 2) Na drugim mestima Ganje govori sasvim drugaije, stvarajui za as iluziju da su njegovi oblici uenja operacionalno definisani. U tom smislu on pie: ima onoliko oblika uenja koliko ima uslova uenja (1970, str. 24). Uslovi" podseaju na S varijable iz operacionalnih definicija (ali ove poslednje obuhvataju i R varijable, o kojima Ganje ne govori). Uslo vi mogu biti spoljanji i unutranji. Njegov dalji tekst nam pokazuje da je on u prvom redu imao u vidu unutranje uslove naime, odreena prethodna znanja i sposobnosti. Podsetimo se da je Ganjeova klasifikacija, prema proklamaciji sa mog autora, hijerarhijska: jedan oblik uenja pretpostavlja postojanje nekog drugog na hijerarhiji nieg oblika uenja. Uoptenije govorei, sva ko uenje pretpostavlja neko prethodno znanje. Ovo poslednje je unutranji uslov uenja. Sledei tekst (1975, str. 65) ilustruje tu misao: Uinjen je pokuaj da se pokae da svaki oblik uenja ovde opisan poinje raz liitim stanjem organizma i zavrava se razliitim sposobnost ima za delatnost". Svakako to nisu operacionalno odreeni oblici uenja. 3) Na treim mestima nasluuje se da Ganje ima u vidu principijelno razliite oblike uenja, koji se ak zasnivaju na razliitim neurofiziolo kim osnovama. Ganje pie (1970, str. 62): Podrazumeva se da postoji osam odgovarajuih vrsta promena u nervnom sistemu koje treba da se identifikuje i na kraju objasne." Dodajmo na kraju i to da kod sticanja pojmova, uenja pravila i re avanja problema postoje slini kognitivni procesi, ali ti procesi su u tri sluaja usmereni na razliite ciljeve, zadatke. Takoe treba imati u vidu da je uoavanje pravila obino jedna vrsta reavanja problema, a da se pojmovi nekad stvaraju uoavanjem pravila. 122

KLASIFIKACIJA KOJE EMO SE DRATI

Da bismo itaocu olakali da se snae u gradivu koji sledi, daemo na ovom mestu nekoliko prethodnih napomena. Pre svega, rei emo da emo se u izlaganju drati tri klasifikacije oblika uenja. Najpre emo opisati: 1) operacionalno definisane oblike uenja (klasin o uslovljavanje, in strumentalno uenje, uenje lavirinta, uenje razlika, uenje putem uvi anja, uenje po modelu);
2) principijelne, teorijski definisane oblike uenja opisaemo u po glavlju o teorijama uenja;

3) najzad, u zavrnom delu izlaganja psihologije uenja govoriemo o oblicima uenja definisanim na osnovu materije koja se ui, tj. na osno vu onog ta se ui; najvee partije bie partije o uenju motornih veti na i o verbalnom uenju;'no, bie reci i o drugim oblicima uenja ove vrste, o uenju sentimenta, novih motiva, sticanju crta linosti, boles nih naina reagovanja, principima bihejvioralne terapije itd. Meutim, pre nego to preemo na opis klasinih operacionalno de finisanih oblika uenja opisaemo jedan niz oblika uenja ije mesto i klasifikacija danas nisu sasvim izvesni. Re je o nizu oblika uenja koji se tek od skoro istrauju, za koje se ne moe rei da li su operacionalni ili principijelni oblici uenja, pa ak i da li uopte predstavljaju feno men uenja. Nazvaemo ih sasvim provizorno problematini oblici ue nja. U problematike oblike uenja svrstavamo: 1) rano uenje; 2) ekspoziciono uenje; 3) utiskivanje; 4) habituaciju i 5) senzitizaciju. Istiem jo jednom da je naziv ove heterogene grupe oblika uenja sasvim provizoran i da je dat v ie iz pedagokih nego principijelnih razloga.

123

Deo etvrti
RANO UENJE

Pokuaji objanjenja permanentnosti ranog uenja Klasifikacija istraivanja problema ranog uenja UTISKIVANJE _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

129 131 133

Ua odredba utiskivanja (136). ira odredba utiskivanja (140). Objanjenje utiskivanja Utiskivanje kao specifian oblik uenja Optost fenomena utiskivanja - 141 143 145

IZLAGANJE ORGANIZMA JEDNOSTAVNIM NESTRUKTUIRA NIM FIZIKIM DRAIMA _ __ _ 148 IZLAGANJE ORGANIZMA STRUKTUIRANIM DRAIMA DEJSTVO BOGATE I SIROMANE SREDINE 152 LIAVANJE NORMALNIH SOCIJALNIH ODNOSA 186 Znaaj ranog iskustva za linost i mentalno zdravlje 187 187

a) Uticaj ranih iskustava na formiranje karaktera . b) Materinsko staranje i mentalno zdravlje (193). Priroda detetove veze sa majkom (200). Vezivanje kod ivoti nja u prirodnim uslovima (206). Vezivanje kod ivotinja u eks perimentalnim uslovima (207). Vezivanje i utiskivanje (212). Harlovljeva izuavanja posledica liavanja socijal nih odnosa kod rezus majmuna (220). Novija istraivanja ranog iskustva na deci ,;Rano iskustvo mit ili injenica"

227 229

1) Prethodno izolovana deca (229). 2) Druga grupa studija deca koja su rasla u nepovoljnim ranim uslovima (236). 3) trea grupa studija: planira ne intervencije (248). Teorijski zakljuci Klarkovih (252). Vani zakljuci o ranom iskustvu PRILOG I PRILOG II PRILOG III _ 253 262 263 263 264 266

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

EKSPOZICI ONO UENJE _ _ __ REZIME I ZAKLJUNA DISKUSIJA O RANOM ISKUSTVU

RANO UENJE

Verovatno da su ljudi odavno shvatili znaaj prvih godina ivota i snagu prvih utisaka. Narodna poslovica kae: Drvo se savija dok je mlado". Stara mudrost kae da je dete otac oveka. Sa nekoliko citata brzo emo proi kroz istoriju ljudske misli. Platon: ,,A prvi korak je kao to znate, ono to je najvanije, naro ito kada se radi o mladim i nenim biima. To je vreme kada se ona oblikuju i kada bilo koji utisak ostavlja trajan trag." Kvintilijan (35 100 g. nove ere): Mi smo po prirodi najvri u onom to smo upili u ranim godinama ivota, kao to ostaju mirisi kojom je posuda zamirisana kada je bila nova." Lok (1632 1704): Slabi i skoro neprimetni utisci koji pogaaju na e neno detinjstvo imaju vrlo snane i trajne posledice." Votson (1938): . . . jednog dana e se znaaj prve dve godine de tinjstva u potpunosti shvatiti." Na uzrastu od tri godine celokupan pla n emocionalnog ivota deteta je postavljen, njegove emocionalne dispozi cije uvrene. Na tom uzrastu roditelji su ve odredili da li e ono da izraste u srenu osobu, zdravu i dobre naravi, ili neurotika koji e se stalno aliti, jadikovati, punom gneva, itd." Frojd: Izgleda da se neuroze stiu samo u toku ranog detinjstva (do este godine), iako se njihovi simptomi javljaju mnogo kasnije. .. Ana litiko iskustvo nas je uverilo u potpunu istinitost opteg tvrenja da je dete psiholoki otac oveka i da su dogaaji iz prve godine od vrhunskog znaaja za ceo njegov kasniji ivot." (Citirano iz knjige Clarke and Clar ke, 1976.) ta se zapravo misli kada se kae da iskustva iz prve godine ivota imaju izuzetno veliki ili vrhunski znaaj? Obino se pod tim tvrenjem podrazumeva neto od sledeeg: 1) mladi organizam je posebno osetljiv, te je na njega lake uticati; 2) efekti ranog iskustva su trajni; spontano se ne menjaju kroz i tav ivot; 127

3) efekti ranog iskustva su nepromenljivi, ireverzibilni; ovim se tvr di neto vie nego u prethodnom sluaju. Mogli bismo da razlikujemo jaku i blau verziju ovog tvrenja: a) jaa verzija: efekti ranih iskustava se nikako ne mogu izbrisati; b) blaa verzija: efekti ranog iskustva se u izvesnoj (veoj ili ma njoj) meri mogu izb risati, ali sa vie truda ili vie vetine. -....
Definiclja

Rano uenje" se sasvim globalno definie uz, , ,. , . . .

rastom na kome se odigrava: to je uen]e u toku prvih dana, nedelja, meseci, godina. Veliina vremenske jedi nice zavisi u velikoj meri od vrste organizama koji se ispituju. Pod uticajem psihoanalize i nekih drugih istraivanja iskristalizova lo se vremenom shvatanja o presudnom uticaju ranog iskustva na razvoj linosti. To shvatanje nazivaemo klasinim shvatanjem ranog iskustva". Prema tom shvatanju, bitne karakteristike ranog iskustva ili uenja su sledee: 1) Rano iskustvo ostavlja trajan, nekad neizbrisiv peat" na razvoj individue. Permanentnost, ireverzibilnost (neizbrisivost) efekata je prva i najznaaj nija njegova karakteristika. Ako se i odreknemo apsolutnih atri buta, jo uvek ostaje izrazita trajnost i delimina i teka promenljivost onog to je steeno ranim uenjem. 2) Po Donaldu Hebu (Donald Hebb), jednom od najpoznatijih mo dernih istraivaa ovog problema, rano uenje se karakterie neprimetnou i sporou, dok je kasnije ljudsko uenje lako i brzo, upravo zato to se zasniva na tekovinama ranog uenja. 3) Rano ienje je nekad vezano za odreeni uzrast, za odreeni vre menski interv?!. kada je najuspenije i kada ostavlja najdublje" trago ve. Kada taj kritiki ili senzitivni period proe, uenje je manje efikasno, a efekti uenja manje trajni. Takav je sluaj sa utiskivanjem, koje je jedan od najvie ispitivanih oblika ranog uenja. 4) Efekti ra nog uenja nisu specifini nego opti. Na primer, kada se odraslom organizmu daje elektrini ok na ape, on e nauiti da ga iz begava; kada se isti ok daje sasvim mladom organizmu, to draen je, kao to emo videti, moe da ima opte posledice na njego vu emocionalnost.
Rano uenje i rano iskustvo

U ovoj glavi termini rano uenje i rano iskustvo bie upotrebljavani kao sinonimi. Meutim, neki autori prave razliku izmeu ova dva termi na i pojma. Takav je engleski naunik Slakin (Sluckin) u knjizi Impri nting and earlv leariing (1972). Slakin je uoio znaajan problem, koji smo mi pokuali da resimo na drugaiji nain nego on. Pod ranim iskustvom Slakin podrazumeva sva dejstva stimulacije"; naime, on ima u vidu prostu izloenost organizma nekim draima. Za njega je uenje ui pojam, ali on priznaje da je teko napraviti granicu iz meu iskustva i uenja. 128

Slakin navodi sledei primer. Kada se organizam izlae hladnoi, doi e do izvesnih telesnih reperkusija, ali i do promene ponaanja. Po njemu je o vde besmisleno govoriti o uenju, ali se moe govoriti o iskustvu. Istina, kae on, izlaganje hladnoi moe da obuhvati izvesne elemente uenja na primer, kada organizam naui kako da izbegne hladnou i odri toplotu ili kada naui da preferira one znake koji ukazuju na poveanu temperaturu. Ali, to je ve neto drugo od injenice proste izloe nosti niskoj temperaturi. On sam kae da ovu razliku ne treba prenaglaavati. Smatra da se moe govoriti o jednom kontinuumu, na ijem je jednom kraju uenje, a na drugom iskustvo. Nezgoda sa ovakvom upotrebom termina je u tome to iskustvo" moe da ima dva znaenja, kao to ve znamo. U prvom znaenju ono je isto to i svesni doivljaj, a u drugom iskustvo znai otprilike isto to i uenje. Naravno, Slakin ima u vidu prvo znaenje, meutim, nije isto biti izloen draima i imati svesno iskustvo o draima. Bilo bi bolje kada bi za ono to on hoe da kae upotrebljavao termin rana stimulacija". I mi smo prisiljeni injenicama da koristimo izraz izlaganje organizma nestruktuiranim draima". Meutim, za razliku od Slakinovog pokuaja, mi koristimo sledei kriterij um: ako to izlaganje stvara doivljaj koji os tavlja trajne tragove, moemo da govorimo o uenju. Dalje, ako stimula cija deluje na relativno trajnu promenu nervnog sistema, a ne na periferiju organizma, takoe moemo da govorimo o ranom uenju. O tome e jo biti reci. No, to su delom i pitanja semantikog dogovora. Moda je bolje kod izlaganja organizma izvesnim draima govoriti jednostavno i operacionaln o o ranoj stimulaciji".
Inspiracije

Inspiracije za izuavanje ranog uenja, dolaze, uglavnom, iz dva izvora: 1) Prouavanje faktora naslea i iskustva. Radovi iz ove oblasti, kao to emo videti, pokazuju da je rano iskustvo nuno kako za normalni or ganski razvoj, tako i za puni razvoj mentalnih kapaciteta koje organizam donosi na svet". Donald Heb je razvio upravo ovu oblast istraivanja. 2) Psihoanalitika teorija je druga inspiracija za izuavanje ranog iskustva. Poznato je koliko je Frojd isticao presudnu uolgu prvih godina ivota, posebno znaaj odnosa sa majkom. Hari Karlov (Harlow) je naro ito znaajan to je ove probleme preneo sa klinike u eksperimentalnu laboratoriju i izuavao ih na ovekovim najbliim srodnicima, majmunima.
Pokuaji objanjenja permanentnosti ranog uenja

Rekli smo da je jedna od specifinosti ranog uenja njegova trajnost (permanentnost) i nepronienljivost (ireverzibilnost). Ono to se naui na ranom uzrastu ostaje zauvek ili skoro zauvek. Sta je to to daje trajnost efektima ranog iskustva? To je jedno od centralnih pitanja ovog poglav lja. Za sada moemo da nabrojimo izvesne hipoteze izmeu kojih nau nici ne mogu da se odlue. Moe biti da nekoliko njih nosi po zrno istine".
9 Psihologija uenja

Jedna hipoteza se, uglavnom, odnosi na opite

Osetljivost i nestabilnost
mladog organizma

ranom stimulacijom nestruktuiranim drai .,, , , ,.. , ,

ma. Kae se da su elije mladog organizma ve oma neotporne i podlone uticajima spoljanjih i unutranjih inilaca. Pored toga, home ostaza jo uvek nije vrsto uspostavljena. Puls, krvni pritisak, EEG i druge mere unutranje aktivnosti organizma mogu biti u disharmoniji. Rana stimulacija snano deluje na mladi organizam i moe da pomeri unutranju ravnoteu u odreenom pravcu, to se kasnije moe manifestovati i u ponaanju odrasle jedinke. Kae se, takoe, da usled opte osetljivosti i nestabilnosti svaka sti mulacija ima opte, nespecifino dejstvo. Ako se elektrini ok daje u odreenoj prostoriji odrasloj ivotinji, ona e nauiti d a izbegava tu prostoriju, dok se njeno ponaanje u celini nee izmeniti. Ako se elektrini ok daje mladoj ivotinji, on moe, kao to emo videti, da izazove sasvim opta, nespecifina dejstva.
Motivacija mladog organizma je snanija

Prema drugoj hipotezi, motivaciona i emocioJ nja na j na sta

na. uenje pod pojaanom motivacijom ostav lja snanije i dugotrajnije tragove. Prva, jo nepoznata, iskustva izaziva ju daleko vie emocija, daleko vie zna e za organizam. Otuda se i bolje pamte. To ne mora da vai samo za rani uzrast. Prvi seksualni doivljaji t takoe izazivaju snane emocije, okupiraju svu panju i matu adoles 'centa i obino se dugo pamte. Ukratko, rani doivljaji obino imaju povean emocionalni i motivacioni znaaj, snano potresaju" mladi or ganizam, okupiraju svu njegovu panju, te otud imaju trajne efekte.
Rano uenje je ranije ili uenja dolazi otud to je ono prvo po redu, ra prethodno uenje .. J ,. , . ,-, >, . , , .,

mladog organizma su veoma sna? & ..

Prema ovoj hipotezi, trajnost efekta ranog

nije, prethodno uenje. Prvo naueni oblik ponaanja, poto mu se u poetku ni jedan drugi ne suprotstavlja, ponav lja se i snano uvruje. Kasnije, kada bi se drugi naini ponaanja i mogli pojaviti, ranije steeni su ve toliko uvreni da ne dozvolja vaju novim oblicima da se uvrste (teorija interferencije). Ukratko, pret hodno nauene reakcije, bez obzira na uzrast na kome se javljaju, imaju anse da ostanu dominantne i trajne, zahvaljujui upravo tome to su prethodne. Pored toga, mogu je i jedan drugi mehanizam dejstva ranih iskustava: kasnijim problemima se pristupa sa stanovita prethodnih is kustava, sa ve nauenim nainima reagovanja. Prethodna iskustva odre uju opaanje docnijih zbivanja. Ovo objanjen je ranog iskustva izgleda vrlo verovatno, no pitanje je da li je to potpuno objanjenje. Ono se moe kombinovati sa prethodnim, a i sledeim. Ima nalaza koji nam pokazuju da se pojedine reakcije najbre stiu i ostaju trajne samo ako se ue u odreenom vr emenskom intervalu, na odreenom uzrastu. Pre ili posle tog intervala sticanje reakcije je ili ne mogue ili daleko tee, a reakcija manje trajna. Takav vremenski inter val naziva se kritini ili senzitivni interval ili period. Kod utiskivanja'taj fenomen je najizrazitiji. Meutim, slian fenomen se javlja i kod vezi vanja mladih majmuna za svoje majke, a neki smatraju da se neto slino deava i kod dece. 130

Napred reenom- treba dodati nekoliko napomena. Pre svega ne pam-?i se dobro sve to je na ranom uzrastu doivljeno. Ogroman broj stvari 3e zaboravi. Trajni su tragovi samo nekih zbivanja, nekih znaajnijih zbi vanja koja se vie puta ponavljaju. Dalje, fenomen utiskivanja kod ptica i vezivanja kod sisara nam sugeriu da se trajni efekti postiu onda kada sadejstvuju iskustvo i bioloka programiranost. O tome e jo biti reci. Klasifikacija istraivanih problema ranog uenja Bi i Dejnis (Beach and Javnes) 1954. godine dali su pregled dvade setpetogodinjih istraivanja ranog iskustva na ponaanje iv otinja. Norman Henderson (N. Henderson) 1980. godine dao je pregled istraivanja poslednjih 25 godina o dejstvu ranog iskustva na kasnije ponaanje ivo tinja (Effects of early ezperience upon the behavior oj animals: The second twenty-five years of research, tabela 3 l, str. 40 43). Hendersonov prikaz nije sasvim obuhvatan. Tako su u njegovom prikazu izostavljene stu dije utiskivanja, studije ranog iskustva na uenje pevanja kod razlii tih vrsta ptica itd. On daje pregled 13 istraivakih problema ranog iskustva. Daemo kratak prikaz njegove klasifikacije kako bi italac upoznao irinu ove problematike. Rano iskustvo sastojalo se u sledeim manipulacijama": 1) davanje mukih polnih hormona na ranom uzrastu (testosterona, androgena itd.), 2) administracija na ranom uzrastu tiroidnih hormona, 3) manipulacija na ranom uzrastu adrenokortikalnih hormona (kor tikosterona, drugih steroida, hormona rasta itd.), 4) modifikacija sinaptikih transmitera i modulatora na ranom uz rastu (hlorpromazin, atropin, amfetamin, skopolamin, serotonin itd.), 5) povrede mozga i ablacija pojedinih delova mozga, 6) slaba ishrana mladih organizama, 7) uticaj majke (genotip ili prethodno iskustvo majke; modifikacija olfaktornih drai majke, promena stepena taktilne ili olfaktorne stimulacije mladih), 8) promena socijalne sredine (npr. socijalna izolacija), 9) blag ili snaan stres, dranje u rukama (davanje elektrinih o kova, izlaganje temperaturnim promenama, glasnim zvucima, mi lovanju itd.), 10) izlaganje mladih novim mirisima i ukusima; pove zivanje tih uku sa sa averzivnim draima (posledicama), 11) osiromaenje ili obogaenje vizuelnog sveta (odrastanje u mraku, liavanje u domenu vizuelnih oblika, izlaganje specifinim vizu olnim draima), ' 131

12) osiromaenje ili - obogaenje nevizuelne sredi ne; manipulacije su iste kao i u prethodnom sluaju, ali se odnose na druge vrste drai auditivne, mirisne, taktuelne, 13) opte obogaenje sredine izlaganje brojnim i novim objekti ma, odgajivanje u velikim kavezima koji sadre brojne objekte koji pods tiu senzo -motorno iskustvo. Efekti ovih manipulacija ispitivani su u razliitim oblastima fizikog rasta i ponaanja u oblasti emocionalnog i motivacionog reagovanja, sposobnosti razliitih oblika uenja, u oblasti reavanja razliitih pro blema itd. Od luili smo se da ovde prikaemo samo nekoliko oblasti istraiva nja dejstva ranog iskustva na kasnije ponaanje ivotinja, one oblasti koje nam se ine najvanijim za psihologe. U daljem tekstu baviemo se sledeim problemima: (1) Utiskivanje je veoma interesantan spoj jedne instinktivne, uro ene tendecije ponaanja i uenja. Neke vrste ptica imaju uroenu ten denciju da prate objekt koji se kree, to je obino njihova majka. Ten dencija praenja je uroena, ali, kao to su opiti pokazali, od iskustva (uenja) zavisi za koji e se objekt ta tendencija vezati. Otuda u fenome nu utiskivanja sreemo jedan veoma interesantan oblik ranog uenja. Odmah napomenimo da neki naunici nalaze slinosti izmeu fenomena utiskivanja kod ptica i fenomena vezivanja (attachement) kod nekih sisara, na primer Bolbi (Bowlby).
(2) Izlaganje organizma prostim fizikim nestruktuiranim draima. Takve drai su spoljanja temperatura, svetio, zvui, elektrini ok, dr anje u rukama. Neke od tih drai su dugotrajne (npr. temperatura), a druge kratkotrajne (npr. elektrini ok, dranje u rukama). Obino se ove drai primenjuju veoma rano, kod sisara pre odbijanja od majke.

(3) Izlaganje organizma strukturiranim draima, odnosno sredini. Naj ei pojmovi su ovde bogata" i siromana" sredina, kao i pojam sen zornog ili perceptivnog liavanja". Od ranih dana razne ivotinje se za tvaraju u kaveze koji su tek toliki da u njima mogu da se okrenu ili u vee prostorije sa razliitim objektima pogodnim za istraivanje, ili p ak u manje prostorije iz kojih mogu samo da posmatraju iru okolinu". Izrazi siromana" ili bogata" sredina, kao i liavanje" uzeti su iz ljudske psihologije. Za uzvrat, istraivanja ove vrste trebalo bi da obo gate ljudsku psihologiju vrednim idejama i moguim varijablama". U istraivanjima ove vrste glavni problem je uticaj ranog iskustva na opti razvoj perceptivnih i intelektualnih funkcija organizma. (4) Liavanje u normalnim socijalnim odnosima. Direktna inspira cija za ovu grupu istraivanja na ivotinjama su psiholoki nalazi na ljud skim bebama i odraslim ljudima, a pre svega psihoanalitiko^uenje o znaaju prvobitnih socijalnih odnosa za kasniji razvoj linosti.T Izloiemo sad navedene grupe istraivanja i prodiskutovati glavne rezultate. 132

UTISKIVANJE

Utiskivanje je oblik ranog uenja, veoma specifian i upeatljiv ob lik uenja. Opisano je jo u prolom veku (Spalding, 1873), ali je postalo opte poznato i izuavano tek posle opisa koji je 1937. godine dao Konrad Lorenc. Fenomen utiskivanja najizrazitiji je kod nekih vrsta ptica. Javlja se i kod domaih pataka, pilia i gusaka. Poznato je da paii, pilii i gu ii prate svoju majku. Obino je majka prvi pokretni objekt u ivotu mladih. Ali, ako mesto majke zauzme drugi pokret ni objekt, mladi e pratiti taj drugi objekt, a ne majku. Tako- objekt praenja moe da po stane enka neke srodne vrste, ovek, model mujaka ili enke iste vrste, ak i obina kutija itd. Reakcija praenja je uroena reakcija, ali izbor objekata koji e se pratiti je nauen u prvim danima ivota. Vezivanje reakcija praenja za neki pokretni objekt ogranieno je samo na jedan uski vremenski interval na jedan kratak kritiki period. Posle tog perioda utiskivalnja nema. Termin utiskivanje" (engl. imprint ing; nem. Pragung) ukazuje na to da slika" majke ili nekog drugog objekta ostaje trajno fiksirana, urezana, utisnuta u nervni sistem mladih, tako da oni slede samo taj i ni jedan drugi objekat. Lorenc je guie izlegao u inkubatoru. U opitima sa utiski vanjem to je ustaljena (i nuna) praksa. Prvi pokretni objekt koji su guii mogli da opaze bio je sam Lorenc. Kasnije su guii pratili Lorenca, a ne en ke svoje vrste. U udbenicima se esto javlja slika oveka koji gega" kroz polje sa guijom kolon om iza sebe. Engleski naunik Spalding (Spalding), kao to IstorijsM uvod: zapaanje smo ve napomenuli, jo je 1873. godine vrio eksperimente sa piliima u kojima je otkrio fe nomen utiskivanja. Prastaro je znanje da pilii i srodne ptice prate maj ku u prvom periodu ivota. Ali, dok ljudi nisu poeli da vre eksperimen te i u njima otkrivaju znaajne varijable, fenomen utiskivanja i njegov mehanizam ostali su skriveni ljudskom umu. Spalding je tek izleglim piliima stavljao specijalno skrojenu kapuljau na glavu. Kapuljaa je onemoguavala normalno viene sredine. Njegova posmatranja sumirana su u lanku pod nazivom Instinkt, sa originalnim posmatranjima mladih ivvotinja (1873). Navodimo ovaj naslov da bismo ukazali da se Spalding interesovao za uroena instinktivna ponaanja mladih ivotinja. Razlii tim piliima Spalding je skidao kapuljau posle razliitog broja dana. Tak vom metodikom on je konstatovao da pilii vrlo rano i bez prethodnog iskustva opaaju dubinu i tano pogaaju zrno koje kljucaju. On je zakljuio da je kod njih opaanje dubine i objekata uroeno, instinktivno". Ali, nas ovde interesuju druga njegova zapaanja. U jednom eksperimen tu on je stavio pile na sto, skinuo mu kapuljau posle dva dana od izleganja, a zatim je blago stavio ruku na pile. Kada je ruku uklanjao sa pileta, ono je poelo da sledi svaki pokret ruke. Bilo u kom pravcu da je ruku pokretao, pile je tralo za Bukom. Meutim, kada je to isto uradio sa drugim piletom, kome je kapuljau skinuo posle etiri dana, pile se plailo njegove ruke, bealo od nje i sakrivalo se meu knjige na stolu. Drugog dana od izleganja ponaanjem pileta dominirao je instinkt pra enja, etvrtog dana dominirao je strah. Jedan instinkt je bio smenjen drugim. Jasno je bilo da instinkti imaju svoj prirodan razvoj i prirodan kraj. Strah koji se javlja oko treeg dana suzbija prethodno postojei instinkt praenja.
133

U ovim injenicama neodreeno su naslueni, bez imenovanja po sebnim terminima, neki znaajniji savremeni pojmovi pre svega pojam kritinog perioda, kao i neki drugi pojmovi o kojima emo govoriti. Slina zapaanja postoje i u pogledu ponaanja mladog pileta u od nosu na majku kvoku. Kada je Spalding treeg dana po izleganju skinuo kapuljau jednom piletu i stavio ga blizu kvoke i ostalih pilia, ono je stajalo oko jednog minuta, a zatim se pridruilo kvoki i stalno je pratilo. Meutim, ako je kapuljaa skinuta tek desetog dana, pile se plailo kvoke i bealo od nje. Nasilno guranje ka njoj nije pomagalo. Pile su nou stavljali da spava ispod kvoke, ali je ono ujutru ponovo bea lo od nje. Oigledno je bilo da se na osnovu instinkta praenja u prva tri dana stvara veza sa nekim objektom, pokretnim objektom, a kada taj period od tri dana proe, ta se veza vie ne moe usposta viti, ak ni sa prirod nim objektom praenja, majkom kvokom. Viljem Dejms, (W. James), -u svojoj uvenoj dvotomnoj knjizi Prin cipi psihologije (1890), koja se i do dananjih dana ponovo izdaje, ko mentarisao je na vrlo savremen nain Spaldingove nalaze. Ta mlada stvorenja pokazuju suprotne instinkte vezivanja i straha, od kojih svaki moe biti izazvan istim objektom, ovekom". Mnogi instinkti sazrevaju na odreenom uzrastu, a zatim se gube." Dalji tekst preprian izgleda ovako: za vreme izrazite ivosti jednog instinkta stvara se veza sa nekim objektom, Dejmsovim recima, izgrauje se posebna navika" u odnosu na odreeni objekt. Ta navika ostaje i kada se prvobitni instinkt ugasi. Posle nekoliko dana instinkt praenja bledi i biva zamenjen reakcijom straha. Ponaanje mladog organizma prema odreenom objektu (npr. o veku) zavisi od toga da li je u odreenom trenutku stvorena odgovara jua navika. U ovim analizama nalazimo anticipaciju ne samo pojma kritinog pe rioda ve i jednog drugog vrlo vanog savremenog shvatanja: ideju o interakciji, spoju instinkta i iskustva, koji zajedno odreuju ponaanje mla dih organizama. Navika" moe biti stvorena samo na odreenom ade kvatnom uzrastu, drugim recima bioloko naslee i uzrast odreuju ta se moe nauiti . Upravo ovaj uticaj biolokih inilaca na uenje je osnov ni teorijski znaaj fenomena utiskivanja za teorije uenja. To su psiho lozi uenja nasluivali tek posle Lorencovih izuavanja utiskivanja (1935, 1937) i njegovih teorijskih uoptavanja, mada je puni znaaj tih otkria postao jasan tek sredinom ezdesetih godina, kada su psiholozi i u labo ratoriji otkrili bioloke uslovljenosti (ogranienja) uenja, o emu je bilo reci u drugom poglavlju. (Prikaz Spaldingovih posmatranja i Dejmsovih uoptavanja dat je prema knjizi W. Slakina (Sluckin), Imprinting and Early Learning, 1972.) . . .
Lorencova shvatanja

Konrad Lorenc ie u poetku (1935, 1937) sma , K j j j* c

trao ma. se ovde radi o jedinstvenom renomenu, koji se javlja samo kod ptica, a ne i'kod drugih ivotinja. Takoe, kas nije je isticao da je u ono vreme (1935)* on) kao i njegovi savremenici, uenje shvatao uglavnom kao uslovljavanje. Zato je mislio da se utiski vanje mora shvatiti kao specifian fenomen koji se bitno raz likuje od uenja, odnosno klasinog i instrumentalnog uslovljavanja. On je za to svoje shvatanje navodio tri sledea razloga.

134

a) Utiskivanje se odigrava samo u kratkom kritinom periodu; po zavretku tog perioda vie nema utiskivanja. To nije sluaj sa klasinim uslovljavanjem i instrumentalnim uenjem. b) Veza stvorena utiskivanjem je trajna, ireverzibilna, to nije slu aj sa drugim oblicima uenja, kod kojih postoji zaboravljanje. c) Kod utiskivanja ivotinja se ne ponaa po principu pokuaja i po greaka, niti ona biva nagraivana ili kanjavana. Ona ne mora da po navlja i veba ponaanje koje e da naui. Sve to je potrebno za utiski vanje jeste da mladi organizam bude izloen u pravo vreme odreenim draima. Ova ideja se i danas smatra vrlo verovatnim tumaenjem utiski vanja, te se govori o posebnom obliku uenja ekspozicionom uenju. Neki govore da je sutina tog uenja u nekoj vrsti opaajnog, perceptiv nog uenja: kad ve postoji instinktivna tendencija (na odreenom ranom uzrastu) da se pr ate pokretni predmeti, sve to je potrebno jeste da mlar di organizam naui, upamti perceptivna svojstva prvog pokretnog objek ta koji je upoznala. Kasnije e neto stariji organizam biti utisnut na ob jekte sa takvim perceptivnim svojstvima. No, treba dodati da je kasnije (1955) na jednom simpozijumu u SAD Lorenc dozvolio mogunost da je utiskivanje svodljivo na druge poznate oblike uenja, naime da je Utiskivanje jeste definitivno jedan oblik uslovIjavanja". O problemu utiskivanja kao posebnom obliku uenja i o pokuajima svoenja utiskivanja na druge oblike uenja (npr. na klasino uslovljavanje) govoriemo neto kasnije. Poto smo ovde napravili malu ekskurziju u istoriju, napomenimo da je Lorencov uitelj, zoolog i jedan od osnivaa etologije, Hajn rot (Heinroth) jo 1911. godine publikovao zapaanja slina Spaldingovim, koja su posluila kao polazna osnova Lorencu za ponovno otkrie utiskivanja. Istaknimo ovde da je Lorenc mogao da se pozove na brojne tada (1935) poznate primere ireverzibilnosti utiskivanja (odnosno efekata ranog iskustva). On je na primer, navodio sluajeve ptica koje su u prvim danima ivota odgajene ljudskom rukom, a zatim mnogo kasnije, u zrelo doba pokazivale su ljubavno ponaanje" prema oveku, a ne prema predstavnicima suprotnog pola svoje vrste. Navodi se i iskustvo nekih odgajivaa ptica koji nisu uspeli da odgaje vie generacija, poto se ru kom hranjene ptice nisu normalno parile sa enkama svoje vrste. Mladi koje izlee enka neke druge srodne vrste, pokazuju u odraslom ivotu seksualnu preferenciju zajffstu roditelja hranitelja, a ne za svoju prirodnu vrstu, to u nekim kmajevima moe da dovede do izostanka po tomstva. Fantino i Logan {E^aittino and Logan, 1979, str. 367) navode sluajeve u kojima su ivotinje bile prisiljene da se pare sa predstavnicima svoje prirodne vrste u toku sedam godina, ali su ipak u situaciji izbora preferirali vrstu kojoj pripada enka koja ih je izlegala. Podvucimo ovde da su ranije navedena svojstva ranog iskustva (kritiki .period, ireverzibilnost) u najizrazitijem stepenu izraena u oblasti utiskivanja. Upravo fenomen utiskivanja dao je snanu podrku opisa nom shvatanju dejstava ranog iskustva. No, ne zaboravimo da je feno men utiskivanja kako smo ga do sada opisali, sa izrazitim kri tikim peri odom i trajnim, nepovratnim dejstvima, svojstvo koje se javlja kod ne kih ptica, dok kod drugih ivotinja, razvijenijih vrsta, naroito kod sisa ra i viih sisara, moemo da govorimo samo o srodnim fenomenima, o e 135

mu e kasnije biti reci. Pored toga, kao to emo videti, laboratorijska istraivanja su pokazala da se kritini period kod utiskivanja moe me-njati (bar u laboratoriji), pa ak da posle jednog zavrenog utiskivanja moe doi do novog utiskivanja na neki drugi objekt. Ekhart Hess (Hess), jedan od najpoznatijih istraivaa utiskivanja, miljenja je da se ovaj fenomen moe izazvati samo u laboratoriji, u vetakim situacijama, ali ne i u prirodnim uslovima. Opisaemo sada jedan od uvenih opita Hesa i jednog njegovog saradnika (Remsev and Hess, 1954). Eksperimentatori su izlegli paie u inkubatoru, a zatim su ih u posebnim kutijama drali u mraku, sve dok ih nisu stavili u aparat za utiskivanje. Taj aparat se stastojao iz jedne krune putanje po kojoj se kretao m odel patka, koji je preko ugraenog zvunika emitovao ljudsku imiticiju paijeg gakanja. Kada je pae po prvi put stavljeno na krunu putanju, ono je odmah poelo da prati model patka koji se kretao. Zatim je ivotinja odmah opet stavljena u mranu kutiju, a posle 24 sata bila je tretirana njena reakcija praenja modela patka (test utiskivanja). Po jedine ivotinje bile su podvrgnute postupku utiskivanja u razliito .vre me, na razliitim uzrastima (koji se ovde izraava asovima posle izlega nja iz jajeta) . Na taj nain se moe utvrditi kritini period utiskivanja. Remsi i Hes su u ovom opitu utvrdili da utiskivanja ima u rasponu 5 30 sati posle izleganja, ali da je utiskivanje najuspenije u periodu 13 15 asova. Posle 30 sati utiskivanje se iz izvesnih razloga, o kojima emo neto kasnije raspravljati, ne javlja,
pl

... _ esa

Kao to smo rekli, u opisanom opitu test utiskivanja sastojao se u tome da se pae stavi na krunu putanju iza modela patka koji se kree. Ako i sada ivotinja tri za modelom patka, test utis kivanja je pozitivan. Ali, postoji i jedan drugi test utiskivanja, koji se sastoji u izboru izmeu dva objekta, jednog u odnosu na koga je izvren postupak utiski vanja i jednog drugog objekta, obino efcrjekta koji bi po prirodi stvari" bio pogodniji za praenje. Na primer, ^.ppitu Remsija i Hesa sa jedne strane je izloen model patka koji emitiije ljudsku imitaciju paijeg do zivanja, a sa druge strane izloen je model enke (patke) koji je emito vao magnetofonski snimljeno paije dozivanje. Dakle, sa j edne strane imamo jedan prirodan" objekat za praenje, a sa druge strane jedan vetaki objekt. Paii, koji su prethodno podvrgnuti postupku utiskiva nja, tre ka utisnutom objektu, a ne prema onom koji je prirodniji ob jekt za praenje.
Ua odredba utis kivanja

Fenomen utiskivanja smo u glavnim crtama ve upoznali. Sada emo jo jednom eksplicirati njegove bitne karakteristike. Daemo, najpre, uu odredbu, pa zatim proireniju, koja uzima u obzir vei broj detalja, koje su kasnija istraivanja utvrdila. ( 1) Kao to smo videli, utiskivanje se prvenstveno sastoji u veziva nju uroene reakcije praenja za neki objekt za oveka, za neku drugu ivotinju, za model majke ili mujaka svoje vrste, ali i za sasvim neutral ne drai, kao to je kutija ibice ili neka druga spoljanja dra. 136

(2) Asocijacija uroene reakcije praenja za neki spoljanji objekt vri se u jednom kratkom vremenskom intervalu kritinom periodu. (3) Utiskivanje se odigrava vrlo brzo i po principu sve ili nita. (4) Rezultati utiskivanja su permanentni.
Izvesne ispravke i dopune . , .,. . , , , ... , v,

izvesne dopune ih ispravke do kojih se dolo Gornjim karakteristikama moramo da dodamo kasnijim istraivanjima. (1) Utiskivanje se ne sastoji samo u reakcij i praenja, koja je moda samo najizrazitija i zato najpogodnija za izuavanje. No, pored praenja, utistikavnje se sastoji i u stvaranju izvesnih afektivnih veza, koje se manifestuju i u kasnijem socijalnom i seksualnom ponaanju. O tome e biti reci docnije. (2) Rekli smo da se utiskivanje odigrava u jednom kratkom kriti nom periodu. Ovo tvrenje se mora dopuniti sledeim. (a) Duina kritinog perioda u izvesnoj meri moe se menjati ma nipulacijom nekih varijabli. Na primer, ako se ivotinje posl e izleganja dre due vreme izolovane i u mraku, kritini period e se produiti. Oigledno je da iskustvo ivotinje utie na duinu kritinog perioda. Od luni inilac u ovom produavanju je to da se u prethodnom periodu utiskivanje ne odigra. A ko je utiskivanje ve jednom izvreno, novog utiskivanja ne moe biti. Ako je ivotom u izolaciji organizam sauvan od utiskivanja, kritini period utiskivanja se produava za izvesno vreme (i do 48 asova). (b) Kod sisara nalazimo neto slino utiskivanju kod ptica, ali to utiskivanju slino ponaanj*odigrava se i kod starijih organizama, a ne samo kod sasvim mladih. Pjbred toga, kritini period u ovim poslednjim sluajevima nije ni iz bliza tako ogranien kao u ve opisanim sluajevima. (3) Rekli smo da se utiskivanje odigrava brzo i po principu sve ili nita. Detaljnija ispitivanja pokazala su da i utiskivanje moe biti raz liitog stepena. Duina izlaganja objekta za vreme utiskivanja ima ulogu u jaini utisnute reakcije: vreme latencije je kr ae, objekt se prati na bliem rastojanju, bre upornije itd. ukoliko je period utiskivanja bio du i. Isto tako utisnuta reakcija je snanija ukoliko je pri utiskivanju i votinja ulagala vie napora. Na primer. utiskivanje je snanije ukoliko je mla dune moralo da preskae izvesne prepreke. (4) Govorili smo o shvatanju da su efekti utiskivanja trajni, nepo vratni. Istina, mladi neko vreme uporno i na bliskom rastojanju prate majku, ali vremenom ta reakcija praenja se gubi, naroito kad mladi do stignu nivo seksualne zrelosti. Na ovo tvrenje se odgovara da se utis kivanje koje se odigralo u ranom periodu ivota manifestu je u kasnijem ivotu u socijalnim i seksualnim preferencijama. Meutim, laboratorijska ispitivanja su pokazala dve stvari: a) da efekti utiskivanja ne moraju biti upeatljivi i trajni; b) da je posle zavr nog utiskivanja na jedan objekt mogue izazvati utiskivanje na neki dru gi objekt.

137

Nalazi kao to su opisani izazvali su kritine Dva pristupa izuavanju rea kcije kod nekih naunika. Posebno imamo u tlhTi Sk! men" vidu Hesa ' k 0 -) 1 se 25 godina bavio izuavanjem utiskivanja u laboratoriji i na kraju je do ao do zakljuka da su laboratorijska izuavanja utiskivanja prilino izvetaena, da se u laboratoriji ne ispituje pravo" utiskivanje i da eto -loka ispitivanja utiskivanja u prirodnim uslovima (,,u divljini") imaju prednost. U stvari, Hes je za kombinaciju eksperimentalnih laboratorij skih metoda sa prirodniakim etolokim pristupom. Laboratorijski radnik moe da doe do znaajnih rezultata samo ako ima u vidu dobra, detaljna posmatranja utiskivanja u prirodnim uslovima, to obino nije bio sluaj kada je u pitanju fenomen utiskivanja. Ponaanje ivotinja u prirodnim uslovima, po Hesu, mora biti referentna ta ka". Ovaj sukob kom-parativno-eksperimentalnih studija i etolokog pristupa ponaanju i uenju ivotinja upoznali smo jo u drugom poglavlju. Hes navodi sledee primere razliitih rezultata dobij enih u laborato riji u prirodi. 1) U laboratoriji je utvreno da efekti utiskivanja ne moraju da bu du naroito trajni i da posle utiskivanja na jedan objekt moe da se odigra utiskivanje na neki drugi objekt. Po Hesu to dolazi to se u labo ratoriji upotrebljavaju prilino vetake drai l ne postoje svi usl ovi koji postoje u prirodi. U prirodi utiskivanje ima nultu reverzibilnost". Ne kom vrstom genetskog programa kao da je odjr^eno na koja svojstva/ objekata se utiskivanje najlake odigrava. Bojaj^veliina, oblik itd. pred stavnika sopstvene vrste su dr ai na koje se lake vri utiskivanje, a po red toga ono je trajnije. to je dra manje slina takvoj prirodnoj dra i", utiskivanje je tee i slabije. Navodi se, na primer, ovakvo zapaa nje: divlje patke mogu da se utisnu na gusku, ako ih ova izlee i othrani, ali ne i na domau kokoku. Ova poslednja je suvie razliita od pro gramirane sheme" objekta pogodnog za utiskivanje (citirano po Fantino and Logan, 1979, str. 370). Ispitivanja u laboratoriji su otkrila niz svoj stava spoljanjih drai koja mogu da izazovu reakciju praenja kod tek izleglih ptica. Ali, utiskivanje na takve vetake drai nema one snane i trajne efekte kao utiskivanje na prirodne" drai u prirodnim uslovima. 2) U prirodnim uslovima postoji sadejstvo niza inilaca koji zajedno dovode do toga da utiskivanje bude bre i dugotrajnije. Jedan od takvih inilaca je auditivna stimulacija mladih u jajetu od strane enke koja lei na jajima. ta vie, moe se govoriti o auditivnoj interakciji mladih u jajetu i enke koja lei na jajima. Hes je stavljao mikrofon meu jaja na kojima lei enka i zvunike u prostoriji ili gnjezdu u prirodi, pri emu je sve glasove snimao. Hes je utvrdio da enka majka sve vie vokalizuje to je blii trenutak izleganja iz jajeta. Veoma je vano istai i t o da svaka enka na svoj specifian nain puta glasove. Postoje dva vrhunca u vokalnoj aktivnosti enke: vreme pre izleganja i vreme pred naputanje gnjezda. Hes smatra da na osnovu takvih podataka moemo da govorimo i o auditivnom utiskivanju, i to s pecifinom auditivnom utiskivanju na sopstvenu majku, poto je njena vokalizacija specifina i razlikuje se od glasova drugih enki u blioj ili daljoj okolini. Pored toga, studije su pokazale da ovakva auditivna interakcija mladih i majke olak ava utiskivanje na vizuelna svojstva objekata.
138

Hes dalje istie da karakteristike temperature i vlanosti mogu da utiu na proces utiskivanja u prirodi. Osim toga, u prirodi postoje vea sinhronost, istodobnost izlaenja iz jajeta mladih, to dovodi do toga da se njihovi kritini periodi utiskivanja u veoj meri poklapaju, nego to je to sluaj kod ptica koje se izlegu u inkubatoru. Ta injenica olakava istovremeno utiskivanje mladih za prirodnu majku, to njoj u znatnoj meri olakava da svoje mlade dri na ok upu. Nema sumnje da je Hesova kritika ustaljene laboratorijske prakse u znatnoj meri opravdana. ini se prihvatljiv i njegov predlog da naunik koji izuava jedan fenomen u laboratoriji treba da poznaje do detalja ka ko se izuavana pojava odigrava u priro dnim uslovima. Ali, isto tako ne treba zaboraviti da je upravo eksperimentacija, i to eksperimentacija u veslakim uslovima sa vetakim draima dovela do samog otkria fenomena utiskivanja. Pre toga su ljudi hiljadama godina znali da mlade patke, guii i pilii prate svoje majke, ali nisu slutili koji su mehanizmi u osnovi te dobro poznate, svakodnevne pojave. Fenomen utiskivanja, koji je izvor tog praenja majki, otkriven je tek kada je Spalding doveo ivotinje u neprirodne uslove i kada je konstatovao da mladi pilii do svog treeg dana po izleganru pipate jedan tako vetaki predmet, kao to je njegova ruka, a desetog dana novog ivota bee od svoje majke. Time se istie znaaj eksperimentacije'.u laboratoriji pod vetakim uslovima i vetakim varijablama", ali time ne mislimo da negiramo znaaj kon trole na osnovu poznavanja zbivanja u prirodnim uslovima, tj. ne mislimo da negiramo znaaj ekoloke validnosti" nekih laboratorijskih nalaza.
Adaptivni smisao utiskivanja

Psiholozi koji su bioloki or ijentisani, a takvi su mnogi od onih koji se bave problemom utiskivanja i slinim problemima, obino analiziraju eventualni biloki smisao i adaptivnu vrednost istraivanih pojava. Takva funkcionalna" i teleoloka objanjenja svakako su interesantna, ali e sto sadre i izvestan stepen proizvoljnosti. Obino se navode sledee dve adaptivne funkcije utiskivanja. 1) Utiskivanje u prirodnim uslovima obezbeuje blizinu mladih sa majkom, a time fiziku zatitu i pomo u ishrani. Naravno, kada se pri rodni, normal ni ulo vi poremete, utiskivanje moe da dovede do biolo ki besmislenih ili tetnih posledica. Takve pojave ne deavaju se samo u laboratoriji, ve i u prirodi. U laboratoriji pae ili pile moe da tri za ovekom ili njegovom rukom, ili za jednom praznom kutijom, to mu nee biti od naroite koristi. U prirodi zbog dogaaja u kritinom periodu utiskivanja ivotinja moe biti seksualno orijentisana na neadekvatne ob jekte i moe da ostane bez poroda. Ali, kada se stvari odvijaju po pri rodnom redu, adap tivna funkcija utiskivanja izgleda suvie oigledna da bismo u nju sumnjali. 2) Neki autori smatraju da je utiskivanje mehanizam za identifika ciju sopstvene vrste. Obino je prvi pokretni objekt koji mladi opaaju enka (majka) sopstvene vrste. Utiskujui s e na taj objekt, mladi upozna ju bitne perceptivne osobine sopstvene vrsto. To znanje je osnov za,kas nije adekvatno socijalno i seksualno ponaanje. 139

No, kada se funkcionalistiki ili teleoloki malo bolje razmisli, moe se postaviti sledee pitanje : Ako je prepoznavanje predstavnika sopstve ne vrste tako znaajno, zato mehanizam za to prepoznavanje nije genet ski odreen, kao kod enki nekih vrsta ptica, ve se evolucija" ili pri roda" oslonila na mehanizam utiskivanja, koji moe, kao to smo vid eli, da dovede i do pogrenih ponaanja, do neadaptivnih reakcija. Dalje, ako je utiskivanje tako dobar mehanizam upoznavanja sopstvene vrste, za to se ono javlja samo kod nekih vrsta ptica, a ne kod svih ivotinja ili bar kod velikog broja ivotinjskih v rsta. Odgovor na poslednje pitanje nisam naao u literaturi i ja ga lino ne znam. Moda ipak postoji. to se tie prethodnog pitanja, odgovor glasi: bioloki je korisno da mlade ivotinje ne samo prepoznaju svoju vrstu vd i pojedine jedinke svoje vrste,' recimo da razlikuju svoju majku od ostalih enki. Taj cilj priro da" moe da ostvari samo ako se instinktivno ponaanje kombinuje sa linim iskustvom. Naravno, to su sve samo nagaanja, ali ovo poslednje nije u harmoniji sa uobiajenim tvrenjem da pri u tiskivanju mlade i votinje ue opte osobine svoje vrste, tj. da je utiskivanje supraindivi dualno". Pri tome neki misle da je vezivanje za odreenu individuu re zultat drugih oblika asocijativnog uenja, a ne utiskivanja u pravom smi slu reci. Tekoe o ve vrste nisu retke- kada neko ponaanje pokuavamo da objasnimo njegovom adaptivnom vrednou, tj. kada pokuamo da da jemo teleoloka ili funkcionalna objanjenja.
Sira odredba utiskivanja

Neki autori Slakin, Hajnd (Hinde) daju iru odredbu utiskivanja no to je prethodna. Oni se oslanjaju na neke novije i detaljnije podat ke, kojima dopunjuju, a u neem i menjaju prethodnu uu odredbu utis kivanja. (l)Kao to smo ve videli, utiskivanje se delom sastoji u vezivanju reakcije praenja za isvesne objekte. Ali ne samo reakcije praenja. Utis kivanje se moe ispoljavati u preferenciji za utisnuti objekt u situaciji izbora. Videli smo da je Hes upotrebljavao i taj test utiskivanja. ak i kad je suoena sa objektom ije bi praenje bilo prirodno, na primer, s a enkom svoje vrste ili modelom enke, ivotinja bira utisnuti objekt. (2) U prisustvu utisnutog objekta ivotinje pokazuju znake zadovolj stva, a u njegovom odsustvu znaze nezadovoljstva. (3) U situacijama koje su za mladi organizam stresne i frustrirajue mlad e ivotinje bee ka utisnutom objektu, kao da od njega trae zati tu i sigurnost. (4) Utisnuti objekat moe da slui kao nagrada. Na primer, ivoti nja e nauiti izvesnu radnju ako joj se kao nagrada daje mogunost da bude u prisustvu utisnutog objekta. (5) Utiskivanje ima dugotrajna dejstva koja se ne manifestuju samo u praenju utisnutih objekata, ve i u domenu socijalnih odnosa, naro ito u domenu seksualnih odnosa. Neki autori govore o prosebnom ob liku utiskivanja seksualnom utiskivanju. Drugi, pak, smatraju da ne 140

postoji posebno seksualno utiskivanje, ve da je manifestovano pona anje u oblasti seksa rezultat jednog te istog ranog utiskivanja. Jasno je da se u navedenim takama (2, 3 i 4) utiskivanje manifestu je u afektivnoj vezanosti za odreene objekte, usled ega ih mladi orga nizam preferira, osea njihovo prisustvo kao nagradu i u opasnim situ acijama im se obraa" za zatitu.
Objanjenje utiskivanja

Postoje dva opta shvatanja o prirodi utiskivanja. Prema jednom .^hvatanju, utiskivanje je specifian oblik uenja, specifian oblik stva ranja asocijacija, razliit od svih drugih. Takvo shvatanje su zastupali u poetku Lorenc, Hes i neki drugi autori. Specifinost utiskivanja su na glost nastajanja veze, trajnost veze i nastanak u je dnom specifinom i kratkotrajnom kritikom periodu. Prema drugom shvatanju (kasnije shva tanje Lorenca, Hesa, Hajnda i dr.), utiskivanje se u kranjoj liniji moe svesti na druge poznate oblike uenja ako se uzmu u obzir specifinosti pod kojima se ono javlja. Jedna od specifinosti utiskivanja, kao to smo Objanjenjejkritinog videli; jeste pOstojanje kritinog perioda utiskiper a vanja. Postoje razliiti pokuaji da se fenomen kritinog perioda objasni. Dva osnovna problema tu postoje: objanje nje poetka kritinog perioda i objanjenje njegovog zavretka. Prema Hesovoj hipotezi, pojava kritinog perioda utiskivanja rezul tat je spontanog organskog sazrevanja organizma, usled ega dolazi do razvoja izvesnih perceptivnih i lokomotornih sposobnosti organizma. Mlada ivotinja poinje da opaa i zapaa izvesne spoljanje drai, naroito pokretne drai, i u isto vreme da se spontano mnogo vie kree. Poto su ostvareni ovi preduslovi, moe se manifestovati uroena tendencija mladog organizma da sledi izvesne drai, odnosno da tei da im se pri blii. Tako zapoinje kritini period utiskivanja. Praenjem odreenih drai ili objekata stvara se brzo jedna trajna povezanost (asocijacija) iz meu izloenih drai i reakcije praenja, kao i drugih afektivnih i socijalnih reakcija. Kao to smo videli, pitanje je da li se ova asocijacija mo e svesti na druge ve poznate oblike uenja ili joj se mora priznati kva litativna specifinost. Svojstva drai ili objekata koja spontano izazivaju pribliavanje i pra enje mladog organizma su sledea: pokret drai, intenzitet koji nije ni suvie slab, ni suvie jak, intermitentnost drai, kruni pokreti svet losne drai, oblici (obline, veliina itd.) koji su specifini za vrstu kojoj mladi organizam pripada itd. Sposo bnost drai, kao to su opisane, da privlae mlade i da izazivaju praenje zasniva se na genetskoj (uroe noj) bazi. Na narednoj slici prikazan je do sada opisani deo Hesove hipoteze. Zvonasta krivulja prikazuje utiskivanje kao funkciju vremena. Krivulja A prikazuje razvoj lokomocije. Uoimo da se nagib krivulje A pribliava nagibu zvonaste krivulje. Hes, kao to smo videli, to tumai hipotezom da poetak kritinog perioda utiskivanja zavisi od razvoja lokomocije. 141

______

kritini period kod pa ia razvoj sposobnosti lokomocije (izraen u % i votinja koje se kreu od reenom brzinom)

Mnogo je tee objasniti zavretak kritiog perl Objanjenje zavretka kri - oda no njegov poetak. Postavljeno je nekoliko tin0K perioda hipotetskih objanjenja; danas je teko ili ne -

e'. S

kovito prikaemo Hesovo objanjenje

kritini period kod pa ia razvoj sposobnosti lokomocije (izraen u % i votinja koje se kreu od reenom brzinom) razvoj emocije straha (izraen u % ivotinja koje pokazuju strah)

142

Krivulja B prikazuje spontan razvoj reakcije straha od nepoznatih objekata. Ali, uoimo da su na ordinati vrednosti za tu reakciju obrnute; najvee vrednosti nalaze se u blizini preseka sa apscisom, a najmanje na vrhu ordinate. Krivulja B iako opada sa leve na desnu stranu, prikazuje sve jau emociju straha. Krivulja lokomocije i krivulja strana u grubim crtama uokviruju krivulju koja prikazuje kritini period utiskivanja. Drugim recima, po Hesu, kritini period utiskivanja nastaje spontanim razvojem lokomocije i zavrava se spontanim razvojem straha. Za opisanu Hesovu hipotezu govore izvesne eksperimentalne inje nice. Kod ivotinja koje su due zadravane u mranim kutijama (preko 20 i 30 asova) reakcija straha zakanjava. U isto vreme kod tih ivotinja se produuje zavrna granica kritinog perioda utiskivanja. Drugim recima, ako se pojava straha odloi, produuje se mogunost utiskivanja. Ako nema straha, utiskivanje je mogue.' Utiskivanje ka^ specifian oblik uenja U ovom odeljku interesuje nas pitanje da li se kod utiskivanja radi o jednom specifinom obliku uenja ili se ono moe svesti i objasniti dru gim, ve poznatim oblicima uenja. Vieli smo da je utiskivanje sloen fenomen, koji, po Hesu, zapo inje sazrevanjem jednih reakcija (lokomocija), a zavrava se spontanim razvojem drugih, nespojivih reakcija (reakcija straha). U meuvremenu, izmeu pojave prvih i drugih reakcija, odigrava se asocijacija drai i od govora, zbog koje fenomen utiskivanja i svrstavamo u oblik uenja. Pitanje sada moemo jo konkretnije da postavimo. Da li su elemen ti koji stupaju u asocijaciju i nain izgradnje te asocijacije (zakoni ue nja) specifini ili zajedniki sa drugim oblicima uenja? Razmotrimo detaljnije prethodno pitanje. Koji su elementi koji stupaju u vezu kod utiskivanja? Naravno, to su drai i odgovori. Ali, da li je odnos izmeu tih drai i odgovora specifian ili isti kao i u drugim obli cima uenja? ini nam se da je taj odnos specifian. Izvesne drai ili ob jekti od samog poetka izazivaju reakciju praenja (i neke druge reak cije, koje emo sad zanemariti). Ponavljanjem se ta ve postojea veza uvruje i ini permanentnom i neizmenljivom. Dakle, jedna prirodna veza se fiksira i utvruje. Drugim recima, elementi koji se asociraju i njihov meusobni odnos je drugaiji nego kod klasinog uslovljavanja i instrumentalnog uenja. Na osnovu ove analize, otkrivamo prvu specifinost utiskivanja kao oblika uenja. Dalje, zakoni stvaranja i slabljenja asocijacije drugaiji su kod utis kivanja nego kod drug ih poznatih oblika uenja. Asocijacija se stvara neverovatno lako i brzo, a ostaje isto tako neverovatno trajna i uticajna. Bar operacionalno, na osnovu analize S i R varijabli, utiskivanje se ini specifinim oblikom stvaranja asocijacije. No, moramo se podsetiti da se trajnost efekata ranog uenja moe objanjavati na razne naine, koje smo opisali u prethodnom izlaganju. Spomenuli smo tada mladost i neotpornost organizma, kao i njegovu poveanu plastinost i izmenljivost, mo gunost da je rano uenje jednostavno prethodno uenje i da tome ima da zahvali svoju permanentnost itd. Pitanje je da li se time porie speci finost asocijacije kod utiskivanja, kako u pogledu elemenata koji ulaze u asocijaciju tako i u pogledu zakona stvaranja te asocijacije. Ako i shva143

timo zato se asocijacije kod mladog organizma bre stvaraju (to nije uvek sluaj, i to ne ba kod klasinog i instrumentalnog uenja), time ne poriemo specifinost njihovog breg stvaranja. Ipak, mnogi autori pokuali su da utiskivanje svedu na neke poznate oblike uenja, pre svega na instrumentalno i klasino uslovljavanje.
Svoenje utiskivanja na mstrumentalno uenje

Izvesni autori (npr. Mole Moltz) istakli su da

tj

utisnuti objekti imaju potkrepljujua svojstva, J d& mQgu d& poglue ^ nagmda Q tom e go_

vore neke injenice, koje smo ve opisali i na koje emo se ovde ukrat ko osvrnuti. (a) Kada utisnuti objekat nije prisutan, ivotinje pokazuju znake nezadovoljstva, i obrnuto, (b) U opasnim (stresnim) situacijama mlade ivotinje bee ka utisnutom objektu, kao da se u njegovom prisustvu ose aju sigurnije, (c) Prisustvo utisnutog objekta moe da poslui kao na grada ili potkrepljuje u nekom obliku uenja, na primer kod uenja lavirinata. Iz navedenog moglo bi se zakljuiti da je reakcija praenja uvek bila potkrepljivana (nagraivana) samim prisustvom objekta. Time bi se utiskivanje uklapalo u obrazac instrumentalnog uenja. Meutim, postoji znaajna razlika. Kod utiskivanja izvesne drai ili svojstva objekata izazivaju reakciju praenja, odnosno privlae ivotinju. Kod instrumentalnog uenja, sa druge strane, imamo neku sluajnu i spontanu reakciju koja se utvruje time to je praena potkrepljenjem. Reakcija praenja nije bilo koja spontana reakcija, ve snana i dominantna reakcija, odreena genetskim faktorima. Ona se ne vri sasvim spontano, ve samo u prisustvu odreenih drai. Ne zaboravimo injenicu da mladi organizam ne pristupa svim draima i objektima; na primer, od suvie intenzivnih drai on'-se od samog poetka uklanja. Dodajmo i to da je instrumentalno uenje obino vezano za vei broj ponavljanja nego to je sluaj kod utiskivanja, da se steena reakcija gasi pod odreenim uslovima i po odreenim zakonima, to opet nije sluaj kod utiskivanja itd. Kao to znamo, obrazac klasinog uslovljavanja Svoenje utiskivanja na pretpostavlja postojanje dve razliite drai klasino uslovljavanje uslone . Dez^slovne. Bezuslovna dra izaziva reakciju koja e se kasnije, usled veeg broja ponavlja nja, asocirati sa neutralnom uslovnom drai. Kod utiskivanja ne postoje dve drai, ve samo jedna dra koja izaziva reakciju praenja i koja se na osnovu malog broja ponavljanja asocira jo jae za istu reakciju praenja. Obrazac klasinog uslovljavanja oigledno nije zadovoljen. U takvoj situaciji izvesni autori pokuavaju da u utisnutom objektu pronau dve drai uslovnu i bezuslovnu. Po toj sasvim hipotetskoj zamisli jedna svojstva objekta su bezuslovne drai, koje od samog poetka izazivaju praenje, a druga svojstva su uslovne drai, koje tek ponavlja njem stiu svojstva da izazivaju reakciju praenja. Da ovakvo tvrenje nije pusta matarija navode se izvesni primeri; tako hrana moe da po slui kao bezuslovna dra kada je u ustima, a kao uslovna dra kada se samo posmatra. Meutim, ovu analogiju nije lako primeniti na drai koje 144

se koriste kod utiskivanja. Te drai mogu biti tako jednostavne (npr. kruno kretanje svetla, odreeni zvui itd.) da je u njima teko razliko vati dve vrste komponenata uslovne i bezuslovne. Osim toga, i u kasnijim situacijama bezuslovne komponente (bar u prirodnim okolnosti ma) uvek su prisutne i u stanju su da izazovu reakciju praenja (ili neku drugu reakciju karakteristinu za utiskivanje). Postojanje i dejstvo u slovnih komponenata je nepotrebno, izlino, pored toga to se teko moe dokazati. Neki autori su istakli hipotezu da se u osnovi Jo neke hipoteze o pri- utiskivanja nalazi ekspoziciono uenje, koje eivanja mo usjcoro Opjsa tj Eksperimenti ukazuju da je samo izlaganje organizma izvesnim draima dovoljan uslov utiskivanja. Ali, u normalnom procesu utiskivanja mladi organizmi obino vre sasvim specifine reakcije na odreene drai ili karakteristike objekata, usled ega se stvaraju sasvim spec ifine asocijacije. To nije sluaj kod tipinog ekspozicionog uenja. Ovim tvrenjem ne moemo da poreknemo mogunost da ekspoziciono uenje uestvuje u utiskivanju. Kao to smo videli, izvesni eksperimentalni rezultati ukazuju da je ekspoziciono ue nje bar jedan sastavni deo procesa utiskivanja, ili, u najmanju ruku, jedna mogua komponenta tog procesa. Videli smo da je specifinost utiskivanja u tome da se utvruje veza izmeu izvesnih drai i reakcije, koja od samog poetka postoji. Ovom svojom karakte ristikom utiskivanje nam se ini slino senzitizaciji kao obliku uenja, senzitizaciji kako ju je opisao ameriki psiholog Razran i kojoj emo posvetiti posebno poglavlje. Kada italac proita to poglav lje, uvidee i izvesne razlike. Senzitizacija je primitivan i spor oblik ue nja, koji zahteva puno ponavljanja i daje kratkotrajne rezultate. Utiski vanje ima upravo suprotne karakteristike. Ipak, jedna slinost postoji: u oba oblika pojaava se i fiksira veza koja postoji od samog poetka.
Optost fenomena utiskivanja

Na ovom mestu potrebno je da istaknemo razliku izmeu dve vrste ivotinja. Jedne se raaju sposobne za kretanje i obavljanje nekih za odr avanje ivota vanih funkcija. U naem jeziku ne postoji pogodan ter min za ovu vrstu organizama. Zato emo usvojiti termin latinskog porekla i nazvati ih prekocijalne ivotinje (lat. precox prevremen; misli se na prevremeno zrele organizme). Druge ivotinje se raaju bespomone i nesposobne da se same odre u ivotu; njihovo odravanje zavisi od staranja roditelja. Usvajajui opet strani termin, moemo da ih nazovemo altricijalne ivotinje (ivotinje zavisne od drugih). Utiskivanje je najizrazitije kod prekocijalnih ptica (o kojima je do sada bilo reci), a zatim kod prekocijalnih sisara. Kod altricijalnih ivotinja veoma je teko uoiti tragove utiskivanja, ak i ako oni postoje, poto organizam nije u stanju da vri reakcije koje se mogu lako posmatrati. Ipak, izvesni podaci sugeriu da i kod altricijalnih ivotinja postoje utiskivanju slini fenomeni. Ilustrovaemo sad sa nekoliko primera pojavu utiskivanja kod raz liitih vrsta ivotinja.
10 Psinologija uenja 145

Golub predstavlja tipinu altricijalnu pticu. U ovom trenutku on je za nas interesantan zato to ga ljudi esto pripitom ljuju i tada se vezuje za oveka. Njegovo pri stupanje oveku delom se moe razumeti na osnovu instrumentalnog ue nja. Covek je izvor hrane i ivotinja naui da se tom izvoru obraa. Ali, golub ponekad prema oveku manifestuje ponaanje koje nije vezano z a hranjenje golubovo ljubavno udvaranje" ponekad je usmereno o veku. Neki smatraju da je to ponaanje kasni rezultat prethodnog utis kivanja. Mi smo videli da se esto dugoroni efekti utiskivanja manife stuju u sferi seksualnog ponaanja. Altricijalne ntlce
Neki sisari su u stanju da se kreu neposredno posle roenja. Izmeu ostalog, oni su u stanju da prate druga bia. Kod njih se fenomen utiskivanja, ukoliko postoji, moe zapaziti. Takve ivotinje su jare, jagnje, mladune zebre, mladun e morskog p raseta itd. Ve opta posmatranja pokazuju da ovakve ivotinje izraavaju ten denciju da prate druga bia svoje vrste, oveka, kola u pokretu i tome slino. Meutim, ovaj fenomen nije ni izbliza onoliko izrazit, opti i zna ajan kao kod prekocijalnih ptica. Pored toga, eksperimentalna istrai vanja su pokazala da utiskivanje kod prekocijalnih sisara nije vezano sa mo za sasvim rani uzrast, za prve asove i dane ivota. Ono se javlja ak i kod odraslih ivotinja, naroito kod majki koje su na svet done-le mlade. U jednom ispitivanju morski prasii su najpre proveli 4 dana sa svo jom majkom, pa su tek onda bili odvojeni od nje na dva dana. U tom periodu odvajanja pokuano je utiskivanje na neke mrtve objekte, kao to je teniska lopta ili crno -bela kupa. Izvesni tragovi utiskivanja su i pod tim uslovima postojali i sastojali su se u izraenim preferencijama pomenutih objekata nad drugim objektima. Efekat utiskivanja je daleko manje dramatian nego kod prekocijalnih ptica. U jednom drugom ispitivanju eksperiment isano je sa ovcama koje su dobile mlade. Ako se ovci brzo zamene mladi, ona prihvata tue mla de (ak i druge vrste) i vie ne prihvata sopstvenu mladunad. Ako se mladi odvoje od majke za svega jedan sat, ona ih odbacuje. Ali, ako mladi provedu samo pet m inuta sa majkom, odvajanje od majke nee dovesti do odbacivanja. Smatra se da ovca majka reaguje na mirisne drai mladih i da postoji veoma brzo utiskivanje na sasvim specifine mirise. Otuda neki govore o mirisnom utiskivanju ili utiskivanju na miris. Prekocijalni sisari

AltricHalni sisari
AI trici j dim

Naravno da i ovde postoji ve pomenuta teko , i - * 11-1 > i **

a: kod mladih ne postoje reakcije na osnovu kojih bi se utiskivanje moglo studirati. Ipak, neke studije ukazuju na po stojanje utiskivanju slinih pojava. Test utiskivanja nuno se uzima na mnogo kasnijem uzrastu, obino iz sfere socijalnog i seksualnog ponaanja. Naveemo par eksperimenata ilustracije radi. O jednom ispitivanju mlade enke pacovi odgajani su u prisustvu oca i majke ili samo u prisustvu majke. Seksualno ponaanje enki u ova dva sluaja se razlikovalo. enke koje su odrasle u prisustvu oca i maj ke parile su se samo sa mujacima svoje podvrste; enke koje su odrasle samo sa majkom imale su seksualne odnose i s a mujacima drugih pod vrsta. 146

siattri

U jednom drugom ispitivanju enke koje su odrasle samo sa majkom u odraslom dobu pokazivale su znake homoseksualnog ponaanja. Postoje slina zapaanja na psima. Psi koji u prve 3 4 nedelje imaju kontakte sa ljudima postaju pitomi i vezani za ljude. Psi koji prvih 12 nedelja provedu u divljini teko se mogu sasvim pripitomiti i pored sve vetine i truda odgajivaa. Utiskivanje je vid ranog uenja. Kod sisara i altricijalnih ivotinja uopte nema reakcije praenja, koja je bila karakteristina za prekocijal ne ptice. Pored toga, kod altricijalnih ivotinja detinjstvo mnogo due traje, razvoj je sporiji, pa se moe pretpostaviti da utiskivanje ako i po stoji, nije vezano za tako kratke i rane periode ivota kao kod prekocij alnih ptica. Dalje, ak i ako se utiskivanje rano javlja, ono se kod altricijal nih organizama teko moe rano studirati, zbog nepostojanja odgovara juih naina ponaanja. Od utiskivanja kod altricijalnih sisara, ostala je eventualna vezanost za odreene individue, koja se manifestuje kasnije u socijalnom i seksualnom ivotu. Poto utiskivanje nema izvorni oblik, mnogi govore o utiskivanju slinim pojavama.
Utiskivanje kod ljudi ^ St j i
pUn

Sn , V a 1

d a Se

^f 1

z n aa n

J 3

(ako ne presudnoj) ulozi ranog iskustva na razvoj ljudske individue. Sumnjivije je da li se moe govoriti o utiskivanju u odnosu na osobe (u prvom redu na majku) iz ranog perioda ivota. Moda je psihoanalitiki imago" bar delom rezultat takvog utiskivanja. No, ovde smo osueni na spekulacije i slobodne analogije. Moda se kod ljudi javlja jo jedan fenomen koji je vezan za klasini oblik utiskivanja: kritini ili senzitivni period. O ovim pitanjima bie vie govora neto kasnije. , ... . ,, Izvesni istraivai pokuali su d a otkriju utis,. . , , , ^ .
J

Ispitivanje Salka

,.

kivanje kod dece na sasvim ranom uzrastu. Salk (Salk) je mislio da se utiskivanje moe odigrati ak u prenatalnom pe riodu ivota. Istaknuta dra u to vreme je kucanje majin og srca. Salk je izveo dva ispitivanja da tu ideju proveri. Njegove mere utiskivanja bile su udne na prvi pogled. U jednom istraivanju kao meru utiskiva nja uzeo je napredovanje u teini. Eksperimentalna grupa beba (102 be be) u prva etiri dana ivota sluala je zvunu imitaciju sranog rada ,,lub-dub". Kontrolna grupa nije sluala te zvune drai. Eksperimen talna grupa je vie dobij ala u teini nego kontrolna. Logika ovog postupka je sledea. Ukoliko je postojalo utiskivanje na otkucaje majinog srca, ova poslednja dra verovatno dovodi do smanjenja uznemirenosti i ank sioznosti kod beba, te one vie jedu i bolje napreduju. U drugom ispitivanju Salk (1966) je ispitivao uticaj zvune drai ,,lub-dub" na brzinu uspavljivanja kod dece 16 37 meseci. Logika opita je slina kao u malopreanjem. Ako postoji utiskivanje na pulsacije srca, zvuna imitacija sranih udara izazvae relaksaciju i smanjenje anksioznosti, to omoguuje bre uspavljivanje dece. Salk je u ovom ispi tivanju imao tri eksperimentalne g rupe. Jedna je sluala zvuke ,,lub -dub", druga samo neparno dub", trea deije uspavanke. Najbolji rezultati su postignuti u prvoj grupi. Oekivanja Salka su potvrena. Ideja o posto janju utiskivanja kod ljudskih beba dobila je na snazi, ali pre konanog usvajanja ove ideje treba saekati kontrolne eksperimente i brojna dru ga istraivanja 10.
147

IZLAGANJE ORGANIZMA JEDNOSTAVNIM NESTRUKTUIRANIM FIZIKIM DRA2JMA

Kao to smo ve istakli, u ovoj grupi istraivanja mladi organizmi se izlau jednostavnim fizikim draima (temperatura, svetio, buka, elek trini okovi, manipulisanje rukama itd.). Najee je ispitivano dejstvo kratkih elektrinih okova (recimo jedan na dan) i efekat dranja u rukama (manipulisanja rukama). U ovom poslednjem sluaju mladune se odvoji od majke, dri kratko vreme u ruci, ponekad pomiluje, stavi na ne koliko minuta u poseban kavez, a zatim na isti nain vrati majci. Ova kav postupak se moe izvoditi, na primer, jednom na dan. Zauujue je da ovakav tretman, koji se izvodi relativno kratkotrajno i retko, moe da ima trajne posledice na organizam i njegovo ponaanje ukoliko se stimulacija izvodi u pravo vreme. Takoe je interesantno da dranje u rukama ima isti efekat kao i davanje kratkotrajnog neprijatnog oka. Levajn (Levine, 1960, 1962, 1969), jedan od najistaknutijih istraivaa u ovoj oblasti, smatra da slinost efekata ova dva tretmana dolazi otuda to se u oba sluaja radi o stresnoj situaciji; boravak" u stisnutoj ljudskoj ruci je za mladog pacova neprijatna situa cija, kao i dobijanje oka. Le vajn ovo tvrenje zasniva na nekim objektivnim podacima, o kojima e biti reci. Istraivai su otkrili da manipulisanje ivotinja ma (dranje u rukama, davanje okova) ima (a), mera pre svega, neposredno dejstvo, a, zatim i (b) trajno dejstvo, koje se manifestuje kod ve odraslih organizama. Efekti manipulacije se mogu konstatovati i meriti na tri naina: fiziki, bihejvioralno (tj. u ponaanju organizma) i fizioloki. Vrste posleica i vrste
Fizike posledice r ane stimulacije

Posmatranjem i merenjem fizikog razvoja moe se konstatovati da su stimulisane ivotinje naprednije: one bre rastu, vee su, tee, pre pro gledaju, pre odlakave, odreene reakcije i njihova koordinacija se pre javljaju itd. Da li su takvi efekti rane stimulacije vezani samo za ivotinjske vr ste kao to su pacovi? Izvesni antropoloki nalazi ukazuju na to da se i kod ljudi javljaju iste zakontosti. Izvesna primitivna plemena izlau svo je mlade fizikim stresovima, kao to su povijanje koj e spreava pokre te udova, obrezivanje, tetoviranje itd., to kod drugih plemena nije slu aj. Prema nekim nalazima, odrasli iz prvopomenutih plemena su u pro eku vii za 5 centimetara od odraslih osoba drugopomenutih plemena.
Bihejvioralne posledice rane stimulacije

Brojni rezultati sugeriu da se stimulisane ivotinje u svom odraslom dobu bolje snalaze u stresnim situacijama. Nestimulisane ivotinje, sa druge strane, u konfliktnim i stresnim situacijama reaguju sporije, due i neadaptivno. Pored toga, one i neutralne, neopasne, bezbolne situacije doivljavaju kao stresne i opasne. Na primer, u testu otvorenog polja 148

(open field test) ivotinja se stavlja u veu i novu prostoriju i posmatra njeno ponaanje, stimulisane ivotinje se slobodno kreu i ist rauju, dok se nestimulisane nabiju uz zid, a ponekad vre urinaciju i defekaciju. Pored toga, stimulisane ivotinje pre naue da izbegavaju opasne drai (tzv. avoidance learning, sticanje reakcije izbegavanja; ovaj oblik ue nja opisan je kasnije. Ukratko , izgleda kao da rana stimulacija ini or ganizme adaptivnijim u kritikim situacijama i tolerantnijim na frustaciju. Ovaj eksperimentalni nalaz nije daleko od zdrave narodne pameti koja preporuuje da se mladi ne prezatiuju, ve da se izlau naporima, tekoama, blagim frustacijama.
Fizioloke posleice ranije stimulacije

Svakako da rana stimulacija ima brojne fizioloke posleice, no mi ovde prvenstveno mislimo na Levajnovu hormonalnu hipotezu. Prema ovoj tezi, rana stimulacija trajno menja aktivnost hormonalnog sistema, i te promene se manifestuju u promeni ponaLevajnova hormonalna sanja. Levajn je prvenstveno izuavao odnos > po eza hipofize i nadbubrene lezde. Poznato je da hi pofiza lui adrenokortikotrapni hormon (skraeno ACTH ), hormon koji aktivira koru nadbubrene lezde na luenje svojih hormona, materija poznatih pod optim nazivom steroida kortizol (slian kortizonu, ali jai od njega), kortikosteron, aldosteron. Ovi hormoni se lue u pojaa noj meri u stresnim, emocionalnim stanjima i imaju ulogu u adaptaciji na takva stanja. Levajn je otkrio dve osnovne injenice. Stimulacija (dranjem u ruci ili elektrookom) ima trenutne i trajne posleice. Neposredno posle primene stimulacije u krvi ivotinja moe se konstatovati vea koliina hor mona kore nadbubrene lezde. Koliina tih hormona kod stimulisanih i nestimulisanih odraslih ivotinja jednaka je u normalnom stanju, ali se razlike uoavaju u stresnim situacijama. Posle stresa kod ivotinja sti mulisanih u ranoj mladost i koliina steroida se brzo poveava, vea je nego kod nestimulisanih ivotinja, ali se te materije bre vraaju na normalu. Usled brzog, intenzivnog i kratkotrajnog poveanja, one imaju adaptivnu funkciju u stresnoj situaciji. Kod nestimulisanih ivotinja , meutim, koliina steroida se postepeno poveava i dugo zadrava. Po Levajnu takvo stanje stvari ima manju adaptivnu vrednost u situaciji stresa i frustracije. Pored toga, kao to su nam pokazale injenice, ne stimulisane ivotinje reaguju na upravo opisani nain i na situacije koje za stimulisane ivotinje nisu stresne drugim recima, one imaju smanjenu toleranciju na frustraciju. Levajn smatra da rana stimulacija utie na ranije sazrevanje nervnog mehanizma, koji upravlja hormonalnim sistemom hipofiza nadbubrena lezda. Tu tezu zasniva na sledeim podacima. Kod pacova kora nadbubrene lezde lui hormone ubrzo posle roenja. Isto tako, hipofiza sadri ACTH, ali ga ne lui. Levajn pretpostavlja da to dolazi usled toga to nervni mehanizam koji regulie luenje ACTH iz hipofize ne funk cionie sve do 16. dana. Rano izlaganje stresu (hladnoi) dovodi do ubr zanog luenja ACTH. Ova mala uteda od 4 dana odgovarala bi utedi od nekoliko meseci kod deteta. Levajn pretpostavlja da rana stimulacija 149

menja neto trajno u nervnoj regulaciji hormonalnih funkcija, to se u odraslom dobu manifestuje kao promena u ponaanju u stresnim situ acijama. . Da rana stimulacija ubrzava razvoj nervnog sistema Levajn dokazu je jo jednom injenicom: koliina kolesterola u mozgu, koji je vezan za razvoj bele mase, vea je kod stimulisanih ivotinja. U opisanim feno menima postoje primeri za maturaciju izazvanu stimulacijom. Brojna istraivanja pokazala su da su dejstva rane stimulacije neo ekivano rasprostranjena u fiziolokom domenu. Stimulisane ivotinje uspenije se odravaju u ivotu u tekim uslovima, kao to su gladovanje, zarazne bolesti, modane povrede, dugotrajni stresovi. Na primer, izvesni istraivai su pokazali da su stimulisane ivotinje otpornije na eksp erimentalno izazvanu leukemiju. Zaista je fascinantno da kratkotrajno dr anje ivotinje u ruci jednom na dan u toku nekoliko desetina dana ima tako raznovrsne, duboke i trajne efekte.
Rana stimulacija eluje na emocionalne reakcije ,

Na osnovu podataka koje smo ve naveli, Le va jn -i smatra

da rano izlaganje stresu dovodi do -L. ^

trajnih promena u autonomnom i hormonalnom sistemu, koji je u vezi sa emocionalnom reakcijom, prvenstveno u vezi sa negativnim emocionalnim reakcijama. Drugim recima, rana stimulacija, rano izlaganje stresu eluje u prvom redu na promene u emocionalnoj sferi, a ne u perceptivnoj ili intelektualnoj sferi. Ovo tvrenje se, na ravno, ne odnosi na druge oblike ranog iskustva. Poremeen odnos sa
majkom

Ne treba zaboraviti da Levajnova tvrenja predstavljaju samo jednu hipotezu. Postoje i

,
J J

druge pretpostavke i injenice koje ukazuju na indirektno i sloenije dejstvo rane stimulacije. Jedna takva hipoteza je sledea. Pri stimulaciji mladih, svejedno je da li se radi o elektrooku, dranju u ruci ili nekom drugom obliku draenja, oni se odvajaju od majke. Neke injenice ukazuju da se majke drugaije ponaaju prema vraenim mladima. Na taj nain stimulacijom se indirektno menja odnos izmeu majke i mladih i moe biti da je promena tog odnosa bitni inilav rane stimulacije. Prema jednoj jo uoj hipotezi do promene od nosa majka mladune dolazi usled promenjene temperature, odnosno usled hlaenja mladuneta dok je odvojeno od majke. Tu hipotezu suge rie eksperimentalna injenica da izdvajanje od majke nema efekta uko liko se mladune vetaki odrava na istoj temperaturi. Isti efekat koji se postie stimulacijom mladih Stimulacija *Jkj > "ete~ moe se postii i stimulacijom majki. Izdvojene od mladih i tretirane na opisane naine majke se same menjaju i te promene na neki nain prenose na svoje mlade. Ka da ti mladi odrastu, oni se razlikuju po ve navedenim kriterijumima od ivotinja ije majke nisu stimulisane u njihovom najranijem periodu i vota. ta vie, potomci stimulisanih majki prenose na svoje potomke iz menjene naine reagovanja (tvrenje se odnosi na enke). Drugim reci ma, stimulacija majke odrazie se i na njenim unucima. Ovaj fenomen, konstatovan u nekim opitima, nazvan je efekat bake. 150

. . .

Izvesni etolozi postavili su primedbu da su doJedna kritika j>rimeba bi jeni rezu ita ti dobijeni zato to su ispitivanja oga obavljena u vetakim uslovima, odnosno labo ratorij ama mlade ivotinje su, najpre, podvrgavane senzornom lia vanju, a zatim su stimulisane. Pod takvim uslovima stimulacija je imala efekte, ali pitanje je da li bi to bio sluaj sa mladima u prirodnoj sredini u kojoj nema senzornog liavanja. Ovu primedbu treba imati na umu, ali joj se mogu staviti izvesni prigovori ili ogranienja. Ni u eksperimentalnoj situaciji mladi nisu li eni najprirodnije stimulacije stimulacije od strane majke i drugih mladih iz istog nakota. Ipak, ekstrastimulacija je ostavlja la trajne tragove. Pored toga, eksperimentisanje u vetakim uslovima omoguilo je izdvajanje izvesnih znaajnih varijabli i prouavanje njihovih trajnih i trenutnih efekata, varijabli koje svakako deluju u prirodnoj sredini. Bez tog izdvajanja ne bismo m ogli da ih detaljnije prouimo. .. , . ,. Svakom e se nametnuti osnovno pitanje: Ka , v.
T

kav znaaj podaci dobijem na ivotinjama ima ju za ljude, odnosno ljudske bebe? Svi naunici upozoravaju na opasnost prebrze i neopravdane generalizacije, ali se mnogi trude da otkriju sli nosti ili analogije. Mi smo ve ukazali na neke antropoloke injenice kao i na ideje ponikle u svakodnevnom psiholokom iskustvu. Neki autori istiu da se ponekad ljudske bebe nalaze u situaciji sen zornog liavanja. Najbolji primer za to je ivot u inkubatoru prevremeno roene dece. U inkubatoru je stimulacija krajnje redukovana i konstantna. Jedan autor (Friman (Freeman) u knjizi Ambrose: Stimulation in early infancy, 1969) navodi sledei interesantan podatak. U jednom uvenom Cikakom institutu za prevremeno roenu decu smrtnost je porasla kada su se inkubatori uveli. Taj autor to objanjava time to su se ranije be bom mnogo vie bavili (prevjali, drali, menjali poloaj itd.) i vie je stimulisali, to je pozitivno uticalo na ivotnu sposobnost. Neki istraivai konstruisali su kolevke i inkubatore koji mogu da se automatski Ijuljukaju" gore -dole. Inspiracija takvom po kuaju bili su opisani rezultati rane stimulacije, kao i dobro i opte poznata injenica da majke uzimaju u naruje i Ijujukaju decu koja plau. U pomenutim aparatima deca su zaista manje plakala ili prekidala pla kad bi pokreti gore- dole zapoeli, ali nisu uoeni neki opti povoljni efekti. Pomenimo i pokuaje da se rana sredina deteta uini to stimulativnijom na razne naine upotrebom arenih jastuka i opreme, pokretnim igrakama itd. No, problemi o kojima smo upravo poeli da govorimo spadaju u dome n drugih naunih oblasti, pre svega, u deiju psihologiju i psihologiju li nosti.
Da li efekat rane stimulacije predstavlja uenje?

Znacaj za ljudske bebe

i i_

v.

.5 .

U eksperimentima sa ranom stimulacijom organizmi se izlau dej stvima izvesnih drai, odnosno trpe izvesne spoljanje utica je. Ukoliko se ta dejstva opaaju, mogli bismo govoriti o iskustvu individue, ma ko liko ono bilo rudimentarno. Dalje, ukoliko to iskustvo" menja kasnije ponaanje individue, mogli bismo govoriti o uenju. Naravno, da bismo sa punim pravom govorili o uen ju, morali bismo da poznajemo mehani151

zam dejstva rane stimulacije. Ako se taj mehanizam zasniva na percepciji i promeni nervnog sistema, imali bismo prava da efekte rane stimulacije tretiramo kao oblik uenja. Levajn (1969), koji je dao opisanu hor monalnu hipotezu, lino veru je da je dejstvo rane stimulacije oblik uenja. Kao to smo rekli, prema njegovom uverenju rana stimulacija utie na sazrevanje i permanentno menja onaj deo nervnog sistema koji regulie aktivnost hormonalnog si stema hipofiza nadbubrena lezda, sistema koji je od izvanrednog znaaja za adaptaciju u stresnim, frustrativnim situacijama. Promene hor monalnog sistema odraavaju se u spoljanjem ponaanju, a posredovane su promenama odgovarajueg dela nervnog sistema. Navedenom s hvatanju moe se prigovoriti da se svi efekti rane stimulacije ne mogu shvatiti kao oblici uenja. To je zaista tano. Povean rast, dlakavost, bri fiziki razvoj nisu efekti uenja. Time se samo do kazuje da rana stimulacija ima i druge efekte osim onih koji se mogu svrstati pod pojam uenje. Kada bi rana stimulacija uticala na periferni deo hormonalnog sistema, ne bismo mogli govoriti o uenju. Ako ona uti e na promenu aktivnosti nervnog sistema, prema definiciji uenja koju smo prihvatili, imamo pravo da govorimo o uenju. ; Uoimo na koji se nain dejstva rane stimulacije uklapaju u pojam uenja. Promene u kasnijem ponaanju nisu rezultatt neke posebne aktiv nosti individue, ve rezultat izloenosti individue izvesnim spoljanjim dejstvima, rezultat trpljenja izvesnih spoljanjih uticaja. (Naravno, nerv ni sistem je uvek aktivan.) Ako se ova izloenost i trpljenje mogu pod vesti pod pojam iskustva, dejstva rane stimulacije se mogu podvesti pod pojam uenja. Prethodnim razmatranjima dodajmo i ovo. Levaj n govori o tome kako hormonalne promene dovode do promena u ponaanju. Ali, ne zabora vimo da su hormonalne promene o kojima je re deo obuhvatnijih organ skih promena koje na nivou ponaanja nazivamo emocionalne promene. Kada na bihejvioralnom nivou (niv ou ponaanja) govorimo o emocional nim promenama, onda obuhvatamo i hormonalne promene o kojima go vori Levajn. Naravno, svojom hipotezom Levajn je obogatio nae shvata nje emocionalnih promena.

IZLAGANJE ORGANIZMA STRUKTUIRANIM DRAIMA DEJSTVO BOGATE I SIROMANE SREDINE Kao to smo ve istakli, u ovoj oblasti istraivanja vidnu ulogu odi grao je kanadski psiholog Donald Heb. Hebove ideje inspirisale su radove u kojima su se organizmi izlagali globalnom i dugotrajnom dejstvu: (a) osiromaene, (b) normalne i (c) bogate sredine. U radovima ove grupe obino se, pored spoljanje sredine, kontrolie i varira faktor uzrasta. U osnovi tog postupka je ideja o kritinom ili senzitivnom periodu u razvoju. Naime, po Donaldu Hebu, kao i mnogim dru152

gim autorima, rani period ivota predstavlja posebno osetljiv period po godan za dejstva spoljanje sredine i uenje. Tek povoljniji uslovi u ra nom periodu ivota omoguuju puni razvoj individue. Ako se taj rani period ne iskoristi, proputeno se moe samo delimino nadoknaditi. Po Hebu rano uenje je neprimetno, sporo. Ali, ono je temelj kasnijeg efikasnog i brzog uenja. U toku ranog uenja stvaraju se osnovne nervne veze izmeu skupova elija" (eli assemblv). Kasnije uenje ko risti te povezane skupove elija i njih organizu je u sloenije celine i sek vence (phase sequences). Vii oblici ovekovog uenja zasnivaju se na stvaranju tih sloenih nervnih struktura. Poto se zasnivaju na ve stvo renim skupovima elija", te sloene celine stvaraju se relativno brzo. ,,Iskustvo" koje organizam stie u eksperimentima ove Vrste je sasvim globalno i neodreeno definisano, najee samo karakteristikama spo ljanje sredine. Verovatno da je to iskustvo raznovrsno, tj. da sadri raz liite oblike uenja. Izvesnije je da su efekti tog isk ustva opiti, generalizo'vani. Drugim recima, ovde se ne radi o sticanju neke posebne navike ili veeg broja nlavika. Raznovrsno iskustvo ima opte dejstvo na perceptivne sposobnosti organizma, -na sposobnost uenja i reavanja problema. Poslednji navedeni pojmovi usko su povezani sa pojmom inteligencije. Zato se moe rei da se u ispitivanjima ove vrste istrauje uloga ranog uenja na razvoj optih sposobnosti. Stari problem odnosa naslea i sre dine dobio je ovde nov i specifian oblik; problem odnosa naslea i ranog iskustva. Ovaj novi aspekt starog problema doneo je i neke nove ideje; ono to je doneseno na svet" moe se u potpunosti razviti samo pod us lovima adekvatnog ranog iskustva. Neadekvatno rano iskustvo ostavie nenadoknadiv negativan trag na razvoj sposobnosti individue. Navedene ideje proveravane su u brojnim istraivanjima. Ovde emo izneti samo nekoliko danas ve klasinih eksperimenata i injenica. Ti eksperimenti i te injenice pokazuju, dve stvari: (1) ak i veoma prosti oblici ponaanja i v eoma jednostavne psihike operacije, za koje se obino pretpostavljalo da ne zahtevaju neko poseb no uenje, rezultat su dugotrajnog i neprimetnog ranog uenja; (2) rezultati ranog uenja ne mogu se u potpunosti nadoknaditi kas nijim uenjem.

NEKOLIKO ILUSTRATIVNIH EKSPERIMENATA Podaci koje je sakupio fon Zenden (1932) Laicima se ini da nije potrebno nikakvo prethodno iskustvo da bi se opazili tako jednostavni oblici i predmeti, kao to su krug, trougao, kva drat, kocka eera itd. Fenomenoloko posmatranje psihologa to isto potvruje: boje, oblici, predmeti dati su svesti neposredno, bez ikakvog uea intelektualnih procesa. To je osnovna pretpostavka getalt -psihologa, savremenih nativista. Meutim, po Hebu (Organisation of Behavior, 1949) to je zabluda odraslih koji nisu svesni da se slue rezultatima du gog i napornog ranog uenja, iz prvih dana, nedelja i godina ivota. Ono to odraslom oveku izgleda ..neposredno dato" ne mora, u stvari, biti 153

takvo. Za potvrdu ovog svog miljenja Heb navodi podat ke koje je sakupio fon Zenden (von Senden) jo 1932. godine, kao i eksperimente Ri sena (Riesen) na majmunima. Fon Zenden je iz medicinske literature sakupio istorije sluajeva koji su u odraslo doba po prvi put progledali po sle operacije katarakte (zam uenja soiva). I pored razlika od sluaja do sluaja, postoji opta saglasnost podataka: takvi ljudi su morali uporno, nedeljama, mesecima, pa i godinama da ue da opaaju sasvim proste oblike i predmete. Kod nekih taj trud je urodio plodom, kod drugih ostali su trajni defekti u vizuelnom furikcionisanju. Uoeno je da rana katarakta ima mnogo tee posledice nego kata rakta koja se razvila kasnije. Pre operacije neki pacijenti su bili u stanju da razlikuju samo tamu od svetla, dan od noi, drugi su opaali i boje, trei su bili u stanju da iokalizuju izvor svetla. Drugim recima, nisu svi pacijenti bili u podjed nakom stepenu slepi. Heb ukazuje da je kod izvesnih pacijenata postojala gruba, primitivna podela na figure|i pozadinu. Izgleda da za taj primitivn i vid opaanja nije potrebno prethodno iskustvo. Ali, precizno opaanje oblika i identi fikovanja oblika (znanje koji su to oblici) nije postojalo. Pacijenti su morali naporno da ue da razlikuju geometrijske figure, kao to su krug, kvadrat, trougao. i te la, kao to su lopta i kocka. To uenje, kao to smo rekli, protee se na nedelje, mesece, pa i godine. Pacijenti su esto bivali depresivni zbog sporog napretka, te su esto gubili motivaciju da dalje razvijaju ulo koje im je medicina podarila. Jedan od najmotivisanijih i najinteligentnijih pacijenata morao je da u onom sto vidi naporno trai uglove da bi razlikovao trougao od kruga. Jednom pacijentu je bilo potrebno 13 dana da naui razliku izmeu kvadrata i trougla, a da bi tu razliku nauio, morao je uporno da broji uglove dveju figura. No, bilo je pacijenata koji su bili u stanju da isto vizuelno odmah razlikuju dva oblika, ali nisu znali da imenuju te objekte, mada su te oblike (tela) poznavali na osnovu taktilnog i kinestezikog iskustva. Vienje sloenih celina, kao to je ljudsko lice, teko se postie, a neki pacijenti su u tom pogledu postigli vrlo skroman konani uspeh. Jedna devojka, koja je verovatno bila vrlo sposobna poto je i bez vida imala veoma dobar uspeh u srednjoj koli, ni posle dugog vebanja.nije mogla da razlikuje vie od tri osobe na osnovu vida. Ni posle mesec dana svakodnevnog eksperimentisanja sa dva psihologa, ona nije bila u stanju da ih vizuelno razlikuje. Jedan deak koji je progledao u svojoj dvana estoj godini sliku rib e nazvao je kamilom, zbog grbe" koju je izdvojio u opaenom obliku. Kod onih koji progledaju u odraslo doba nedostaje uobiajena generalizacija drai. Poto naue da jedan oblik ili predmet pravilno imenuju, dovoljno je da se dra samo malo izmeni, ili d a se pozadina promeni, pa da vie nisu u stanju da prepoznaju taj oblik ili predmet. Jedan paci jent je tako nauio da pravilno prepoznaje prsten, ali kada bi mu se po kazao neto razliit prsten, on taj objekt vie nije prepoznavao. Neki pa cijenti nisu p repoznavali kvadrat kome je promenjena boja. Slino, po to je nauio da razlikuje i imenuje objekte, kao to su jaje, krompir, kocka eera, pacijent te objekte ne prepoznaje kada se promeni osvet Ijenje. Jedan pocijent je nauio da prepoznaje kocku eer a na stolu ili u ruci eksperimentatora, ali je nije prepoznavao kada je ova bila obeena na uzicu i stavljena na drugu pozadinu. 154

Kada se pacijentima kae kako se jedan oblik koji vizuelno posma traju naziva, oni to brzo zaborave. Neki ovaj podatak tum ae intelektual nom zaostalou (to se na osnovu podataka ne moe uvek zakljuiti) ili, pak, nesposobnou povezivanja novog vizuelnog iskustva sa ranijim tak tilnim i kinestezikim iskustvom. Meutim, ovaj argument nailazi na sle deu tekou. Ljudi koji su progledali nemaju velikih problema sa razlikovanjem boja. Kada im se kae kako se neka boja naziva, oni to dobro pamte. Na primer, jedan pacijent je posle 11 meseci dobro zapamtio ime na boja koje je nauio jo dok je bio u bolnici, ali je zaboravio i mena razliitih figura i tela. Mi emo kasnije navesti razliite kritike primedbe koje je dao Do nald Heb fon Zendenovim nalazima i tumaenjima tih nalaza. Ovde emo spomenuti dva nedostatka koji postoje kod ljudi koji su po prvi put pro gledali u odraslo m dobu. Operacijom katarakta eliminie se soivo, tako da je precizne vienje oblika oteano. Pored toga, kod takvih pacijenata postoje skokoviti pokreti oka poznati pod nazivom spontani nistagmus. Na sreu oveanstva, i na nesreu nauke, u moderno vreme se retko javljaju sluajevi kao to su fon Zendenovi, jer se katarakta uklanjaju od mah im se uoi kod male dece. Otuda nam nedostaju sistematini ja tes tiranja vizuelnih sposobnosti pacijenata posle operacije. Pomenuti nedo staci inspirisali su psiholog e da pribegnu uobiajenom postupku: poto ne mogu da eksperimentiu sa ljudima, oni su poeli da eksperimentiu sa ovekovim najbliim srodnicima primatima (impanzama). Jedan od prvih i najpoznatijih istraivaa ovog problema bio je Risen. Sada emo opisati njegove eksperimente. Kisenovi eksperimenti (1947, 1950) Risen je istraivanja na impanzama zapoeo jo 1942. godine, (u Jerk sovoj laboratoriji za biologiju primata, Oran park, Fiorida). On je ispi tivao nekad samo jednu ivotinju, ponekad dve ili tri istovremeno. Te ivotinje moemo da svrstamo u tri grupe prema uslovima kojima su bile podvrgnute. Neposredno posle roenja (tanije, posle 4. dana ivo ta) ivotinje su liavane normalnog vienja i stavljane u sledee ekspe rimentalne situacije: 1) U prv u grupu moemo da svrstamo ivotinje koje su stavljane u specijalne kaveze u kojima su bile u potpunosti liene vizuelnog iskus tva. Ovaj mrani deo ivgota" kod nekih ivotinja trajao je 16 meseci. Po svoj prilici da je kod ovih ivotinja dolazilo do or ganske degenera cije oka, te rezultati ogleda ove vrste ne ukazuju na ulogu ranog uenja u vienju. Ipak, nalazi ove grupe ivotinja potvrdili su vano pravilo: u nekim oblastima nema normalnog fizikog razvoja (sazrevanja?) bez ade kvatnog ranog iskustva. Risen (1950) ukazuje na nalaz da je kod riba i amfibija za normalan razvoj oka potrebno normalno svetlosno draenje. 2) ivotinje u ovoj grupi stavljane su u uslove deliminog vizuelnog liavanju. Na oi tih ivotinja stavljan je poluproziran zavoj, tako d a su mogle da dozive neodreen, amorfan utisak svetlosti, ali nisu mogle da opaaju svet oblika i predmeta. Ovaj uslov je uveden zato da bi se izbe gla fizika degeneracija mrenjae i vizuelnog sistema. Ovo je najvanija grupa ivotinja za izvoenje zakljuaka o posledicama ranog vizuelnog liavanja. ivotinje u ovoj grupi drane su pod opisanim uslovima 7 me seci (tj. do svog sedmog meseca). 155

3) ivotinje u ovoj grupi predstavljale su jednu vrstu kontrolne grupe. One su, takoe, drane u mranim k avezima, ali su svakog dana imale prilike da normalno posmatraju svet oko sebe 90 minuta. Ove ivotinje nisu se razlikovale od normalnih ivotinja, od ivotinja koje nisu bile li -avne vizuelnog iskustva. Opisau sad nalaze dobijene kod prve dve grupe ivo tinja. 1) Kao to smo rekli, u prvoj grupi ivotinje su provele u mraku prvih 16 meseci svog ivota. Ali, u njihovim kavezima je svakodnevno paljeno svetio pri rutinskom ienju i snabdevanju kaveza, i to vie puta na dan, svaki put u trajanju od 45 seku ndi. esnaest meseci mraka dovelo je do sledeih posledica. Osnovni vi zuelni refleksi su postojali: enica se na svetio skupljala, ivotinje su se na iznenadno svgflo trzale, njihajue svetio pratile su pokretom glave i .pokretima oiju, mada pokreti oiju nisu bili kontinuirani, glatki", ve skokoviti, sa uestalim refiksacijama objekta. Meutim, nisu postojale normalne reakcije na sloene objekte, na primer, na igrake i flaicu sa hranom. Takoe su neodostajale neke za taj uzrast uobiajene reakcije: ivotinje nisu treptale i zatvarale oi kada bi se neki predmet naglo pri bliavao njihovoj glavi. Jedna ivotinja (po imenu Snark) napjre je provela u mraku 16 me seci, pa je podvrgnuta testiranju vizuelnih sposobnosti, a zatim je pod vrgnuta daljem vizuel nom liavanju, sve do 33. meseca ivota. Posle tog produenog liavan ja rezultati na vizuelnim testovima bili su jo gori nego posle 16 meseci. Ovako dugo liavanje imalo je trajne negativne efekte: vremenom Snark je sve manje upotrebljavao vid u kontroli svog ponaanja. Rekli smo ve da postoji sumnja (a kasnije i eksperimentalni nalazi) da kod ivotinja odgajenih na ovaj nain postoji organska degenera cija retine. 2) Kao to znamo, majmuni iz druge grupe liavani su normalnog vienja od roenja pa do svog sedmog meseca, ali su svakog dana u toku 90 minuta bili podvrgavani difuznom svetlu. Ovde e biti opisani nalazi na dve ivotinje Kori i Cou. Testovi vienja posle 7 meseci vizuelnog liavanja dali su kod Kore sledee rezultate. Kora nije treptala i zatvarala oi kada bi se njenoj glavi naglo pribliavao neki predmet; ta reakcija se pojavila tek posle 6 dana normalnog vizuelnog iskustva. Bilo je potrebno 20 dana da naui da pogledom prati kretanje f lasice sa hranom. Trinaest dana vizuelnog is kustva bilo je nuno da bi nauila da fiksira osobu koja se ne kree ili da pokretom prati osobu koja se kree, pri emu pokreti oiju nisu bili glatki", ve skokoviti (to oteava opaanje). Risen je sa Korom izveo sledei ogled. Jedna ploa (disk) iarana uspravnim crno- utim prugama polako se pribliavala glavi ivotinje i pri dodiru davala je bolni elektrini ok. Normalna ivotinja primi svega 2 3 oka pre nego to naui da izbegava ovu vizuelnu dra. Kora je u dva pokuaja dnevno dobijala po jedan ok 9 dana pre nego to je po ela da cvili pri pojavi drai, ali jo ni toda nije pokuavala da izbegne dra. Za to trebalo joj je 13 dana vebanja (Risen, 1950). Cou je bio podvrgnut sloenijem eksperimentu citirano prema Cukermanu i Roku (Zuckerman and Rock, 1957, str. 289). Bilo je upotrebIjeno vie iaranih diskova; oni su se razlikovali po veliini, boji, obliku 156

i pravcu crno- ulih pruga. Disk sa uspravnim crno - utim prugama bio je znak za elektrini ok; drugi diskovi su nagovetavali dobijanje hra ne. ou je slabije razlikovao pozitivnu od negativne drai nego normalne kon trolne ivotinje i kontrolne ivotinje iz tree ranije opisane grupe. Meutim, podaci nisu sasvim jednostavni i jednoznani. Cou je sla bije od normalnih ivotinja razlikovao obli k i veliinu objekata. Meu tim, on je ak bolje razlikovao pravac (prostranu orijentaciju) uto -crnih pruga, naime, vertikalni od horizontalnog poloaja pruga. Takoe, on nije imao tekoa u razlikovanju boja. Risenu se ne moe zameriti jednostranost i preterivanje u naglaava nju znaaja uenja za normalno vizuelno opaanje. On je izveo i ovakav opit. Jedna majmunica (Kendi) bila je podvrgnuta vizuelnom liavanju svega tri meseca. Meutim,, ona je postigla slabije rezultate nego Kora, koja je bila liavan a vizuelnog sveta 7 meseci. Na prvi pogled taj nalaz izgleda udnovat: krae liavanje ostavlja tee posledice. Ali, taj podatak Risen tumai na sledei nain: Kendi je bila mlaa ivotinja i organski razvoj njenog vizuelnog sistema je bio na niem stupnju . Dpugim recima, za normalno vizuelno opaanje potrebno je adekvatno rano iskustvo, ali i normalno organsko sazrevanje vizuelnog aparata. Ovom tvrenju moe se dodati sledee: ak i za normalan organski razvoj vizuelnog sistema, za njegovo normalnog sazrevanje, nuno je adekvatno vizuelno iskustvo. Ovo tvrenje opravdae eksperimenti koje emo kasnije opisati. U opisanim eksperimentima ivotinje su od samog roenja stavljane u eksperimentalne uslove (tanije od 4. dana ivota). Meutim, i neto kasnije liavanje ima iste efekte kao i rano liavanje. Majmun Faik prvih 7 meseci ivota proveo je pod normalnim uslovima vienja. Testovi vi enja su pokazali da on svoj vid odlino koristi. Zatim je Faik podvrg nut vizuelnom liavanju u periodu 8 24. meseca ivot a. Posle tog liavanja on nije postigao nita bolje rezultate od Kore. . . ,,_,. Svoje nalaze do 1950. godine Risen ovako rezi -\T * ? -j. . i Risenov rezime (1950)

mira. Novoroene ivotinje i neto stanje mlade ivotinje podvrgnute vizuelnom liavanju pokazuju mnoge nedostatke u oblasti vizuelnog reagovanja i opaanja. a) Osnovni vizuelni refleksi postoje (skupljanje enice, trzanje na iznenadno svetio itd.). njihov razvoj potrebno je odreeno vizuelno iskustvo. ivotinje ne zatva raju oi na naglo pribliavajui predmet, nema normalnog praenja ob jekta pogledom, koordinacija oiju i fiksacija nepokretnog predmeta ne postoji. Za normalno korienje vida u lokomociji i sloenim manipula cijama nune su stotine asova aktivnog korienja vida" (1950). Suvie dugo liavanje dovodi do trajnih defekata vizuelnog opaanja.
Liavanje u oblasti somestetike percepcije b) Izvesne reakcije koje slie refleksnim reakcijama nedostaju. Za

Efekti senzornog lia vanja na perceptivne sposobnosti ispitivani su i u oblasti somestetike (taktilne) osetljivosti. Nisen, ou i Semes (Nissen, Chow and Semmes) 1951. godine saoptili su rezultate eksperimenta izve denog na jednom impanzi. Liavanje nije moglo biti onako st rogo kao 157

u odlasti vida u Risenovim eksperimentima. Liavanje je izvreno tako to su na noge i ruke majmuna stavljeni kartonski cilindri (manetne") koji su pokrivali ruke i noge do laktova i kolena. Pokretanje ivotinje na taj nain nije bilo spreeno, ali je bila onemoguena eksploatacija predmeta i sopstvenog tela i naravno u velikoj meri su onemoguene normalne taktilne drai. Posle dve i po godine takvog liavanja (taj uz rast odgovara detinjem uzrastu 3,5 4 godine) izvreni su testovi someste tike percepcije. U jednom testu majmun je bio stavljen u aparat koji je bio tako konstruisan da ivotinja nije mogla da vidi svoje ruke. Kada bi leva ruka bila dodirnuta, hrana je dolazila sa leve strane, kada bi desna ruka bila dodirnuta, hrana bi dolaz ila sa desne strane. Normalna ivoti nja istog uzrasta naui u toku 200 pokuaja da na vreme okrene glavu na pravu stranu; eksperimentalnoj ivotinji za to je bilo potrebno 2000 po kuaja. Kada normalnu ivotinju utinemo na odreeno mesto tela, ona brzo i tano pronalazi taj deo tela da bi prekinula neprijatnu dra. Dru gim reiua, kod normalne ivotinje postoji precizna lokalizacija taktilne osetljivosti. Eksperimentalni majmun nije bio u stanju da odmah i tano pronae draeno mesto, ve su pokreti bili neprecizni, sa dosta istraiva nja, dok ne bi naao draeno mesto. Njegova lokalizacija drai na koi bila je nedovoljno razvijena. Eksperimentalni majmun se na slian nain ponaao kad je bio uboden iglom na odreeno mesto tela. Normalna ivo tinja istog uzrasta trenutno i precizno pronalazi mesto uboda i vadi iglu, uz izrazit protest. Eksperimentalna ivotinja nije u stanju da to postigne bez lutanja ruke i istraivanja koe, a pored toga niim ne pokazuje da je ubod iglom neprijatan i bolan. Oigledno je da je nedostatak normalnog taktilnog iskustva doveo do poremeaja u taktilnom opaanju i posebno u opaanju lokaliteta draenja. Ti nalazi su u skladu sa nalazima Risena u oblasti vida.

Rano iskustvo i sposobnost reavanja problema

Do sada smo govorili o uticaju ranog iskustva na opaanje. Ta je dis kusija povezana sa klasinim sukobom izmeu nativista i empirista u oblasti opaanja. Kao to znamo, nativisti su tvrdili da opaanje oblika, predmeta i dubine ne zahteva nikakvo prethodno iskustvo, da je d ato sa roenjem" (otud naziv nativisti" i nativizam"). Hebovo miljenje predstavlja moderno empiristiko shvatanje. Empiristi su smatrali da je opaanje oblika, predmeta i dubine zavisno od iskustva, a Heb tu tezu specifikuje tako to naglaava poseban znaaj ranog iskustva. Kao to je istaknuto, po Hebu neposredna datost predmeta i dubine u opaanju je samo varka; ta neposredna datost" se zasniva na zaboravljenom sporom i tekom ranom uenju. (Naravno, mi ovde samo navodimo Hebovo miljenje, to ne znai da ga u potpunosti usvajamo.) Uticaj ranog iskustva na opaanje je samo jedan aspekat dejstva ranog iskustva. Heb je, takoe, isticao da rano iskustvo ima znaajne po sledice za sposobnost daljeg uenja i reavanja problema, za razvoj inteligencije kod ivotinja i ljudi. Liavanje na ranom uzrastu dovodi do sla bije razvijenosti pomenutih intelektualnih sposobnosti. Naveemo neko liko eksperimenata koji ilustruju prethodna tvrenja. 158

. , T. . , . , Jedan ebov ekspenment

Jedan od prvih eksperimenata koji se odnosi na . . (Qr_

ganizacija ponaanja, 1949). On je imao dve grupe pacova; prvu grupu je oslepeo u sasvim ranom, periodu ivota, a drugu u odraslo doba, tj. u treem mesecu ivota. Prva grupa, dakle, bila je liena ranog vizuelnog iskustva. U osmom mesecu ivotinje su bile podvrgnute eksperimental nom testu u kome su imale priliku da pokau svoju sposobnost reavanja problema, odnosno svoju inteligenciju". Uoimo da period od 5 meseci izmeu oslepljenja i testa sposobnosti reavanja problema predstavlja ve liki deo ivota za pacova. Efekat ranog liavan ja se ipak nije izgubio: prva grupa ivotinja bila je slabija od druge 'na testu sposobnosti rea vanja problema. Rano liavanje ima tee posledice nego kasnije liav anje normalnog opaajnog iskustva. Slini rezultati dobi Jani su i na psima (Clarke,
Eksperiment Klarka i radnika <i5i)
sa. R g

Heron} w> Fetherstonaughj M- L-> For_ ri kotska

terijera odgajana su u normalnj sredini; tri druga odgajana su u naroito napravljenim kavezima u kojima je vienje spoljanje sredine bilo onemogueno. Sedam i po meseci svet vizuelnog iskustva tih pasa sasto jao se iz zidova kaveza i druge dve ivotinje u kavezu. Posle sedam i po meseci provedenih u kavezu (pas postaje odrastao sa oko 6 meseci), ivo tinje su vraene u normalne uslove ivota i tek posle dva i po meseca podvrgnute su testiranju. Upotrebljeno je nekoliko testova sposobnosti reavanja problema (izmeu ostalih dobro poznati test obilaenja prepre ke). Grupa sa siromanim ranim iskustvom bila je slabija od kontrolnih pasa istog uzrasta koji su imali normalno rano iskustvo.
Uticaj iskustva na promene u mozgu

Kalifornijska grupa naunika (Berkli univerzi tet j u toku pe desetih

vala je uticaj bogate i siromane sredine na pro mene u mozgu (Rosenzweig, M. R., Krech, D., Benett, E. L.,- Diamond, M. C.). U toku ezdesetih godina (tanije 1960 1969) oni su 16 puta replicirali svoje eksperimente i nali dosledne rezultate: promene na mozgu ivotinja odgajenih u bogatoj i siromanoj sredini. Pored anatomske i biohemijske analize mozga, oni su davali i razliite testove sposobnosti ue nja i reavanja problema. ivotinje iz istog nakota (pacovi) svrstavane su sluajnim poretkom u jednu od dve grupe: a) grupu koja je ivela u siromanoj sredini i b) grupu koja je ivela u bogatoj sredini. Siromanu sredinu inio je mali i prazan kavez u kome je ivotinja (sama) redovno hranjena. Bogatu sredinu" inio je veliki kavez u kome je bilo mnotvo razliitih igraa ka", odnosno predmeta za manipulaciju i igru (letve, stepenice, kocke itd.) i u kome je bilo i nekoliko drugih pacova, tako da je uzajamna interak cija i manipulacija sa da tim predmetima bila iva i obilna. ivotinje su (u obe grupe) ivele na opisani nain od svog 25. do 105 dana ivota. Rozencvajg, Benet i Dajmond (1972) saoptavaju sledee glavne re zultate. Na bihejvioralnim testovima, testovima sposobnosti uenja, ivotinje koje su odgajane u bogatijoj sredini bile su, uglavnom, bolje. No, oni su uzdraniji i kritiniji nego Heb, koji istie generalizovane i trajne efekte bogatog ranog iskustva. Ovi autori smatraju da ne treba oekivati pove 159

, .

,. .,

i ezdesetih godina istrai . . . ,.

anje neke opte sposobnosti usled ivota u bogatoj sredini. Oni istiu da je svaka sredina specifina i da su takve i sposobnosti. Rana bogata sre dina moe da olaka reavanje jednih zadataka, da ne utie na druge, a da otea reavanje tree vrste zadataka. Oni ukazuju na nala z Hari Harlova (Harlow) da rano vebanje u reavanju problema jedne vrste kod majmuna moe da dovede do fiksacije infantilnih naina reavanja pro blema. Kao to emo videti, takvi rezultati se dobij aj u kada se na ranom uzrastu ispituju srecifini oblici uenja (instrumentalno uenje, uenje lavirinata itd.), ali autori istiu da to vai i za dejstvo njihove bogate sredine. To tvrenje nije ba sasvim u skladu sa sledeim anatomskim i biohemijskim nalazima. Rozencvajg, Benet i Dajmond (1972) saoptavaju da su u 16 replikacija eksperimenata nali razlike, koje su, uglavnom, bile statistiki zna ajne, izmeu mozgova ivotinja koje su rasle u bogatoj i siromanoj sredini. Kod ivotinja iz bogate sredine kora mozga je bila deblja. Ostatak mozga nije menjao veliinu i teinu. Naroito je vizuelni korteks poveavao svoju debljinu. Ta promena se zapaala i kada su ivotinje biva le oslepljivane ili kada su u bogatoj sredini ivele u mraku istina poveanje vizuelne kore je tada bilo neto manje. Posebni eks perimenti pokazali su da to nije posledica dranja ivo tinja u rukama (ivotinje iz bogate sredine su ee drane u rukama), niti eventualnog stresa. Takoe, te modane promene nisu bile rezultat sazrevanja. Sazrevanje dovodi do debljanja kore velikog mozga do 25. dana ivota, a u eksperimentima kalifornijske grupe taj porast se zapa ao do 105. dana ivota. Takoe, u posebnom eksperimentu ispitivane su potpuno odrasle ivotinje, starije od 105 dana; i kod njih su pronaeni isti efekti bogate i siromane sredine. Dodatna istraivanja na Berkliju i u nekim drugim laboratorij ama pokazala su da se sinapse u kori ivo tinja koje su ivele u bogatoj sredini poveavaju za 50%. Siromatvo i bogatstvo jedne sredine je relativan pojam. Istraivai sa Berklija su z ato pokuali da u prirodi naprave kaveze koji e u veoj meri podraavati prirodne uslove ivota pacova. U tim kavezima ivoti nje su redovno hranjene. Kavez je bio na zemljanom tlu i sadravao niz prirodnih" objekata. Pacovi iz laboratorije i divlji mie vi drani su u takvim kavezima. Rozencvajg, Benet i Dajmond 1972. godine saoptavaju samo rezultate koji se odnose na laboratorijske pacove. Oni su u tim kavezima uspevali da se odre, ak i preko zime. Zapaena je i jedna po java vredna pomena. Iako je 100 prethodnih generacija tih pacova provelo ivot u laboratorijskim kavezima, ove ivotinje su poele da se uko pavaju u zemlju. Ovi kavezi su se pokazali jo bogatijom sredinom; kora velikog mozga tih ivotinja bila je jo deblja, tj. delbja nego kod iv otinja koje su ivele u laboratorijski obogaenoj sredini. Poznato je, takoe, da slabija ishrana dovodi do slabijeg razvoja mozga. Bernes i Levitski (Barnes and Levitsky) ukazuju da taj efekat mo e doi usled smanjene stimulacije kod ivotinja sa neadek vatnom dijetom. Te su ivotinje apatine, manje se kreu i stiu manje iskustva. Rozencvajg, Benet i Dajmond su u posebnim eksperimentima pokazali da se sline promene na mozgu mogu dobiti i sa kraim vremenom provedenim u siromanoj i bogatoj sredini; dovoljno je u tim sredinama provesti po dva sata u toku 30 dana pa da se pojave isti efekti. Isti autori ukazuju na optiji znaaj ovih nalaza. Jo u prolom veku Broka je smatrao da se na osnovu veliine pojedinih delova mozga moe 160

zakljuivati o pojedinim sposobnostima. Moderni nalazi kao da potvruju u izvesnom smislu tu tezu. Iskustvo menja mozak i time odreene sposobnosti. Te promene mogu da budu specifine. Rozencvajg, Benet i Daj-mond navode podatak da je jo 1892. godine posle smrti uvene Lau re Bidam, slepe i gluvoneme osobe koja se uzdigla visoko na stepenicama kulture i postala pisac, njen mozak analiziran: vizuelna i sluna kora njenog mozga bile su tanke, dok je somestetiki deo korteksa bio nor malno razvijen. Autori sugeriu istraivanja sline vrste kod osoba koje su za ivota pokazivale neke izuzetne sposobnosti, na primem kod ta -lentovanih muziara.

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

Lj. Raki na sledei nain rezimira (neto detaljnije) anatomske i bio hemijske promene na mozgu ivotinja koje su ivele u bogatoj sredini (1978, str. 25). Kao to ve znamo, anatomska analiza pokazala je veu debljinu i teinu kore velikog mozga . Biohemijska analiza je pokazala veu aktivnost enzima acetilholinesteraze u svim delovima mozga i vei sadraj acetilholina (transmitera) u kori mozga. Takoe, poveava se broj elija glije prema broju neurona u vizuelnoj i somatosenzornoj oblasti kore. Kod ivotinja iz bogate sredine ukupna koliina svih elija u vid nom polju mikroskopa se smanjuje manje je neurona, glije, kapilara to je znak veeg rastojanja izmeu elija i krvnih sudova, kao i bolje meuelijske razmene. Smatra se da je ovaj nalaz odraz vee razgrana tosti dendrita. Takoe, naeno je da ivotinje iz bogate sredine imaju vie krupnih krvnih sudova, a manje malih krvnih sudova. (Na osnovu jednog javnog predavanja, autoru je poznato da je Lj. Raki sa svojim saradni cima ponovio ove eksperimente i izvrio jo detaljnije biohemijske ana lize nego to su opisane. Njegovi nalazi su u skladu sa opisanim.) _,, . . . U jednoj grupi ispitivanja uporeuje se efekat
J

ranog i kasnijeg uenja na razvoj izvesnih sposobnosti. Takav je eksperiment Himovica (Hvmovitch, 1952) izvren na pacovima. Jedna grupa ivotinja ivela je u ranom dobu u veoma sku ej sredini, a, zatim, posle odreenog vremena, premetena je u daleko povoljniju sredinu. Sa drugom grupom ivotinja postupljeno je upravo obrnuto: ona je najpre ivela u povoljnim, a zatim u nepovoljnim uslo vima. Dakle, obe grupe provele su isto vreme pod dobrim i loim spolja njim uslovima; razli it je bio samo period ivota u kome su ivele pod dobrim i pod loim uslovima. Upravo ta razlika je znaajno uticala na sposobnost reavanja problema u naknadnom testu, kao to predvia He bova hipoteza. Drugim recima, prva grupa ivotinja premetanjem u bo-

Eksperiment Himovica

. , ..

*C

. .

.,

lju sredinu nije uspela da nadoknadi ono to je proputeno u ranom pe riodu ivota. Siromano rano iskustvo ostavilo je trajan negativan trag na sposobnosti individue.
Hipotetiki eksperiment na l J U ,ma prema zamish

Heb je pokazao kako bi se eksperiment kao to pre thodno opisan mogao izvesti na ljudima. (U ^^ Heb o va .^ . fi s ta rij a . pos lu i l& j fi ka o polazna taka Himovievom eksperimentu. 1. Potrebno bi bilo nai dva identina blizanca (koji nasleuju jed nake sposobnosti) i sasvim rano ih razdvojiti. 2. Jedan blizanac treba da ivi pod veoma povoljnim i stimulativnim uslovima tj. treba da bude smeten u porodici koja bi mu pruala po voljne uslove razvoja. Drugi blizanac treba da se stavi u sasvim suprotne, nepovoljne uslove.
11 Psihologija uenja 161

3. Posle izvesnog vremena (nekoliko godina) oba blizanca treba sta viti da ive u jednakim povoljnim uslovima neko vreme (nekoliko godina). 4. Na kraju blizancima treba dati razliite testove sposobnosti i upo rediti njihov uspeh. Heb predvia da bi prvi blizanac bio bolji od drugog, poto je u ranoj mladosti iveo pod boljim uslovima. Moe se oekivati da e drugi blizanac napredovati u povoljnijoj sredini, ali da nee nikad dostii prvog. Ovaj zamiljeni Hebov eksperiment u izves izvesni antropoloki podaci. , J.--M * i -i -i i T i Jedan od najpoznatijih francuskih psihologa, Anri Pjeron (Pieron) navodi sledee injenice. Veoma divlja i primitivna indijanska plemena i z Paragvaja beala su od belaca i ponekad bi u svom bekstvu ostavljala ili zaboravljala decu razliitih uzrasta. Istraivake ekspedicije usvajale su tu decu i pokuavale da ih vaspitaju. Pri tome je uoena sledea pravilnost: deca iznad 6 7 godina staro sti teko su se obuavala; to su deca bila mlaa, lake su se poduavala i bre su i vie napredovala. Pjeron navodi sluaj francuskog etnologa Velara koji je usvojio devojicu od dve godine i zajedno sa svojom majkom je othranio i vaspitao. Devojka je postigla visok intelektualni standard: znala je nekoliko jezika, postala je naunik etnolog i saradnica samog Velera. Iako je devojica imala naslee primitivnih plemena, veoma povoljna ra na sredina omoguila joj je da se popne visoko na stepenicama kult ure. Antropoloki podac i koje navodi Pjeron
no j meri ostvaruju

j KRITIKA DISKUSIJA OPISANIH NALAziJ Sledi diskusija nekih od opisanih eksperimentalnih i klinikih na laza. Najvie su diskutovani fon Zendenovi kliniki sluajevi i eksperimentalni Risenovi nalazi. Mi emo se zadrati na prikazu nekoliko kri tika tih nalaza, ali pre toga emo dati neke opte napomene. Rano iskustvo ne mora da bude podjednako nuno i da ima podjed nako snane i dugotrajne efekte kod predstavnika svih vrsta ivih bia i u razliitim domenima funkcionisanja kod jedne iste vrste. a) Nie vrste raaju se spremnije za samostalan ivot, te moemo oekivati da je rano uenje kod njih manje potrebno, a da liavanje ima manje teke posledice. Razvijenija bia imaju dui period detinjstva, ra aju se sa manje razvijenim motornim, senzornim i intelektualnim funkcijama, te moemo oekivati da je kod njih rano iskustvo znaajnije, a liavanje ranog iskustva traumatinije. Prema tome, mogli bismo oeki vati .da je kod oveka rano iskustvo najvanije, poto se ljudska jedinka rada najmanje spremn a za samostalan ivot. Kod niih vrsta u veoj meri javljaju se instinktivna ponaanja. Heb ih naziva ponaanja zavisna od vrste. To su ponaanja koja se mogu predvideti samo na osnovu znanja kojoj vrsti jedinka pripada. Takva ponaa nja javljaju se obino vrlo rano po roenju i verovatno je da uenje kod njih ne igra naroito znaajnu ulogu. Ona su zasnovana na organskom sazrevanju nervnog i motornog sistema. Bar tako se nekad mislilo. To je znao i Risen pre nego to je zapoeo svoje eksperimente, a to dobro ima u vidu i Donald Heb (1949, 1958, 1972). Naveemo samo jedan primer 162

kljucanje tek izleglih pilia. Ve prvi dan po izleganju pilii pokazuju tendenciju da kljucaju okrugle drai koje nalie zrnu hrane. Oni uspe vaju da pogode zrno hrane, da ga dre u kljunu i da ga progutaju, no pri tome ine i izvestan broj greaka. Iz dana u dan oni su sve bolji. Da li usled vebanja (uenja) ili usled sazrevanja? Jo 1935. godine Kruz (Cruze) je pokuao da odgovori na ovo pitanje. On je u svom istraivanju imao pet grupa pilia. Pilii u prvoj grupi imali su prilike da kljucaju hranu od prvog dana ivota izvan jajeta. Ostale grupe ivotinja drane su u mraku 2, 3, 4 i 5 dana i tek tada im je pruena prilika da klju caju. Grupa koja je 5 dana bila liena mogunosti da kljuca bila je bolja na poetku aktivnosti kljucanja od prve etiri grupe (misli se na uspeh koje su te grupe postigle svog prvog dana kljucanja). Ovaj rezultat oi gledno ne moe biti posledica treninga, ve uroene, genetski odreene senzomotorne sposobnosti. Ali, u istom eksperimentu uenje je takoe pokazalo svoje dejstvo. Peta grupa je bila bolja od prve etiri kad se ra una uspeh na poetku aktivnosti kljucanja. Ali, prve etiri grupe bile su bolje od pete kada je ona zapoela aktivnost kljucanja. To svakako dolazi usled prethodnog vebanja u aktivnosti. Heb zakljuuje da instinktivne aktivnosti i uenje sarauju u kontroli ponaanja i da se ta dva inioca mogu izdvojiti samo u duhovitim eksperimentima. No, ovo je krt zakljuak za one koji naglaavaju znaaj ranog iskustva. ak i kod jedne instinktivne radnje (radnje zavisne od vrste), kao to je kljucanje suvie dugo liavanje dovodi do trajnih negativnih posledica, rekli bismo ak katastrofalnih posledica. Risen navodi eksperiment Padile (Padilla) u kome su pilii posle izleganja liavani mogunosti klju canja 14 dana. Reakcija kljucanja se uopte nije pojavila; kao da je ins tinkt kljucanja odumro usled neupotrebe, kae Risen (1950). Pilii su gla dovali usred obilja hrane. Risen za kljuuje: izgleda da nedostatak veba nja, naroito ako je vremenski dovoljno dug, moe da omete normalan razvoj jedne inae instinktivne ili refleksne reakcije. b) Moramo imati u vidu i oblast, sferu linosti ili funkciju kod koje ispitujemo ulogu ranog i skustva, odnosno efekte ranog liavanja. Moemo da pretpostavimo da rano iskustvo ne mora da ima isti znaaj za razvoj motornih, senzornih (pitanje je da li ak i sva ula podjednako zavisna od ranog iskustva), intelektualnih (kognitivnih) funkcija i osobi na linosti. Brojni klasini eksperimenti pokazali su da je za razvoj motornih funkcija sazrevanje najvaniji inilac. Punoglavac e na vreme preplivati iako je vebanje spreeno time to je dran u vodi sa anestetikom koji je onemo guavao svako kretanje. Letenje kod ptica, hodanje kod dece i druge motorne funkcije preteno su ili potpuno zavisne od isto organskog sazre vanja. No, i ovde e Heb postaviti jednu umesnu primedbu: dete koje se ne veba u hodanju prima brojna druga draenja i vri brojne drug e aktivnosti koje su moda od znaaja za konani razvoj hodanja. O tome e jo biti reci. Risenovi eksperimenti i fon Zendenovi kliniki sluajevi odnosili su se na najsloenije ulo kod oveka na vid. Vizuelni sistem je manje spreman za normalno funkci onisanje nego neka druga ula kod novoro enog deteta. Otuda bismo mogli da oekujemo da je kod ula vida uloga ranog iskustva najznaajnija. Na to su ukazivali i nalazi fon Zendena i Ri sena. Ali, ti su nalazi naili na izvesne zamerke metodoloke i teori jske prirode, koje emo sad izloiti. No, pre toga spomenimo da je u poslednjih dvadesetak godina izvreno dosta istraivanja na veoma ranom uzrastu "* 163

dece koja ukazuju da su deca vrlo rano sposobna da opaaju, bolje rei, da reaguju na oblik, sloenost drai, trodimenzionalnost drai, na dubinu. Sva ispitivanja nisu izvrena na istom uzrastu, tako da su ponekad deca imala dosta vremena da vizuelno ue. Nijedno dete, naravno, u tim ispitivanjima nije bilo lieno vizuelnog iskustva. No, mi ne moemo zn ati koliko je vienje oblika, predmeta, trodimenzionalnosti predmeta i dubine precizno kod vrlo male dece i koliko se vizuelni svet deteta razlikuje od sveta fon Zendenovih pacijenata. Imajmo na umu i opti duh vremena. Heb i Risen su poeli da piu kada su psiholozi generalno bili pod uticajem miljenja da je uenje izuzetno znaajan inilac razvoja. Danas, pak, ivimo u vre menu kad se vie naglaavaju uroene osobine i sposobnosti, kada u ob lasti opaanja dominiraju shvatanja koja su bliska nativistik im. Moramo biti svesni opasnosti koje opti duh vremena donosi i moramo se tru diti da mu ne podlegnemo nekritiki. Ovo istiem posebno zato to u sa vremenoj literaturi moemo da sretnemo opise i nalaze deijeg opaanja koji se tumae skoro nativistiki, a pri emu uloga iskustva u razvoju opaanja zapravo, nije iskljuena. Kritika fon Zendenovih nalaza Fon Zendenove nalaze kritikovalo je vie autora, kako iz metodolo kih tako i interpretativnih razloga. Ovde emo navesti zamerke koje su jo 1957. godine sumirali Cukerman i Rok (ZucKritiki rezime^Cukermana kerman and Rock). Pre svega, podaci fon Zendena su anegdotski i uglavnom turi, bez po trebnih detalja. Nekad nije naznaeno tano vreme posle operacije kad je ispitivanje pacijenta vreno; nekad nisu jasni ni svi ulo vi tog ispiti vanja. esto nije odreen stepen vienja pre operacije; neki pacijenti su oigledno vie videli nego drugi. Teina same operacije se razlikovala od sluaja do sluaja. Nekad su bila u pitanju deca ili veoma mlade osobe ko je nisu bile u stanju da recima iskau svoja zapaanja. Posle operaci je pacijent je bio suoen sa novim svetom, a istraiva (esto je to bio sam hirurg) nije zapravo znao ta i kako da pita pacijenta. Neki drugi autori (Latta, 1904) odavno su istakli da pacijenti u principu teko mogu recima da opiu nova, dotle sasvim nepoznata iskustva, koja su uz to vrlo sloena i, po pravilu, takva su da se teko opisuju recima. Eptajn (Epstein) je 1964. godine, takoe, dao sistematski i kritiki prikaz literature; p osle navoenja metodolokih nedostataka zakljuio je da je najbolje ignorisati metodoloki tako neadekvatan materijal kao to su fon Zendenovi podaci. Jedan drugi psiholog Don Ne (John Nash, 1978) odgovorio je: kada imamo u vidu da su podaci o prvom vienju kod ljudi tako retki i da se danas vie ne dobijaju, bilo bi suvie asketski sloiti se sa Eptajnovim zakljukom (str. 159). Cukerman i Rok rezimiraju, dalje, zamerke koje se odnose na interpretaciju podataka (1957, str. 286 7). Podaci koje je fon Zenden sakupio potiu uglavnom, iz XVIII i XIX veka. Tradicionalno, problem se u to vreme postavljao na sledei nain: da li e ovek koji, na primer, razli kuje loptu od kocke na osnovu dodira moi da te predmete razlikuje kada ih po prvi put vidi. Fon Z endenovi podaci sugeriu da on to nee biti u stanju. Meutim, kau Cukerman i Rok, to ne treba ni oekivati. 164