Pocetkom 20.v. u srpskoj arhitekturi postojala su 3 stilaska toka: 1.preovladjujuci akademizam obnovljenih evropskih istorijskih stilova 2.

nacionalni stil koji se zasnivao na tekovinama srp.srednjev.arhitekture 3.domaca varijanta Ar-Nuvoa. Srpski arhitekti su bili otvoreni za prihvatanje Ar-Nuvoa kojeg su razvijali u dva toka: internacionalnom i nacionalnom. U prvim godinama pojavljivanja ovog stila srpski arhitekti su su razvijali njegovu anacionalnu varijantu. Poslednje decenije 19.v. AN se prvo javio u umetnickoj stolariji , opremi knjiga i casopisa. Ovom stilu su najcesce pristupali mladi arhitekti zeljni afirmacije. Od 1900.god. prvi objekti sa karakteristikama AN imaju iskazana obelezja ovog stila pre svega u dekoraciji fasada, a retko u resenju prostora i konstrukcija. AN nije posebno uticao na srpsku sakralnu arhitekturu verovatno zbog konzervatizma narucioca. Secesija se javlja 1900.god. a nakon toga se pet godina razvija u arhitekturi porodicnih kuca. Od 1906. do 19114.god. primena ovog stila raste i ogleda se na fasadama i enterijerima javnih gradjevina. Nakon rata u Kraljevini SHS elementi secesije su prisutni na manjem broju gradjevina i utopljeni su u elemente nacionalnog srpsko vizanijskog stila i ekspresionizma. Nikada nije predstavljao drzavni stil niti zvanicnu skolsku doktrinu, na neki nacin ovaj stil je bio stran pristalicama strogih drustvenih i umetnickih normi, ali su ga zato rado zahtevali trgovci, bankari, slobodoumni intelektualci. Zasiceni normama akademizma mladi arhitekt su u secesiji videli mogucnost za istrazivanje i stvaralacko napredovanje. Afirmisano je nacelo da oblik zgrade zavisi od njene funkcije i structure. Smeliji neusiljeni secesijski sklopovi poceli su da zamenjuju akademska nacela o odnosu nosaca i tereta, naglasavanju cvrstih tacaka kompozicije. Prosiruju se otvori i napustju se stroge klasicne profilaccije fasada. Kordonske i zavrsne vence, statine sculpture, zatvorene ornamentalne celine, klasicisticke stubove i zabate zamenjuju slobodne, organski homogene kompozicije inspirisane prirodom. Fasade su postale otvorenije i transparentnije, nekad su asimetricno komponovane. Ukrasene su secesijskim maskama, zenskim glavama, floralnim i animalnim motivima. Narusava se stroga podela fasadnih zona, i ublazava se tvrdoca i monumentalnost. Istice se vertikalizacija fasada. Atike i balustrade poprimaju izvijene i talasaste oblike.

INTERNACIONALNI TOK

Hotel Kren u Cacku U dekoraciji fasada prvi put primenjen ovas stil u srp.arh. Radjen po planovima beckog arh. Paula Branga. Dom drustva za ulepsavanje Vracara Arhitekta Milan Antonovic. Karakteristicna je dekorativna gvozdena ograda postavljena umesto atike sa zoomorfnim motivima. Umesto nekadasnjih balustrade primenjuje se secesijski ukras. Hotel Moskva Umesto nacrta zagrebackog arh.Viktora Kovacica koji je pobedio na konkursu, osiguravajuce drustvo Rosija usvojilo je drugonagradjen projekat Jovana Ilkica. Naglasen vertikalizam, efektna zeleno oker keramicka oplata. Robni magazin Arhitekt Viktor Azriel. Istice se gvozdenim mostom i galerijama, kao i proceljem koje je reseno kao staklena zavesa koja se spusta preko gvozdene resetke, koja se nalazi izmedju mernernih stubaca.

Hotel Bristol Arhitekt je Nikola Nestorovic. Zatalasana atika oblikovana u AN stilu, kao is vi dekorartivni motive fasada. Procelje je komponovano akademski simetricno ali je ozivljeno centralnim erkerom koji obuhvata prvi i drugi sprat, i dva bocna poligonalna duz sva 3 sprata.

Hotel Grand Arhitekt Milan Antonovic. Koncepcija je resena na akademski nacin sa naglasenom osom simetrije. U prizemlju 9 otvora, 2 ulazna se zavrsavaju arhitravno a ostali lucno. Secesijska dekoracija iznad i ispod prozora. Iznad korvnog venca atika sa bogato dekorisanim prozorom. Ovde prvi put upotrebljen armirani beton. Secesija se ogleda i na gvozdenoj ogradi balkona i na lezenama koje rasclanjuju fasadu. Smederevska banka Prema projektu Milorada Ruvidica. To je zgrada trgovca Milana Stefanovica. Transparentno prizemlje i mezanin (medjusprat), spratna zona i potkrovlje, potkrovlje. Vertikalna podela fasade koja je istaknuta lezenama. U vrhu sredisnjeg rizalita je trostrani erker sa kupolom. Na bocnim poljima duboke polukruzne lodje.

Prometna banka Arhitekt Danilo Vladisavljevic. Na uglu kube sa skulpturama zanatstva, poljoprivrede i tehnike. Oficirska zadruga Arhitekt danilo Vladisavljevic. Beogradska zadruga Srpska kaljevska akademija

Kuca Arona Levja Arhitekt Titelbah. Simetricna fasada.Istice se srednji spratni deo gde se dva polukruzna otvora obuhvacena zajednickim lucnim okvirom, ispred je balkon, a iznad je secesijska atika. Kuca sa zeleniim plocicama Kuca trgovca Svetozara Stamenkovica. Arhitekti Andra Stevanovic i Nikola Nestorovic. Kuca Jovana Smederevca Vucina kuca Arhitekt Dimitrie Leko. NACIONALNI TOK Paviljon Kraljevine Srbije Milan Kapetanovic i Milorad Ruvidic, izgradjen je za parisku izlozbu 1900.god. Predstavlja neobican spoj srpske crkvene arhitekture iz 14.v. i internacionalnog AN. Kubicna gradjevina centralnog tipa, dominantan je nacionalni petokupolni motiv (slicnost sa kupolom Gracanice), ozivljen je elementima AN u prizemlju, i kitnjastim vertikalnim zavrsetcima elevacije. Najistaknutiji predstavnik nac.stila je Branko Tanazevic, a dekorater dragutin inkiostri. Telefonska central Arhitekt Tanazevic. Ugaona rebrasta scesijska kupola, neomoravski otvori, keramoplasticni motive. Pseudo srednjevekovne rozete i motiv sahovskog polja,polihromnost. Ministarstvo prosvete Neosrednjevekovna polihromija, prepletna ornamentika, trolisni zabat, secesijski pilastri. Kuca brace Nikoliic Reljef sv.Djordja u zabatu, kolorit izveden iz srpske trobojke.

Kuca Mike Alasa Arhitekt petar Bajalovic. Motiv sahovskog polja. Posta 2 Arhitekt Korunovic. U trecoj deceniji 20.v. rec secesija postaje oznaka za preterani subjektivizam i hirovitost u arhitekturi. Dva toka u srp. arh. oznacavaju dvoumljenje srp.arh. koji su opredeljeni cas za modernizacijski ideal, cas za nacionalni regajalno prepoznatljivi jezik. Secesija je izvrsila ulogu emancipacije i osamostaljivanja srpske i beogradske arhitekture, dovela je do postovanja funkcija i prihvatanja novih materijala.