2

ENSKI INFORMACIONO-DOKUMENTACIONI CENTAR

Solidarnost ili lajkovanje: Dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007)

Gordana Stojakovi

Beograd, 2011.

Solidarnost ili lajkovanje: Dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007)

Izdava: enski informaciono-dokumentacioni centar (INDOK) Autorka: Gordana Stojakovi Prilog: Dokumentaciona arhiva INDOK Centra Dizajn: Biljana Todorovski tampa: Zajkon print Beograd 2011. Ova publikacija je nastala zahvaljujui podrci fondacije Rosa Luksemburg iz Nemake.

Gordana Stojakovi

Solidarnost ili lajkovanje: Dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007)

Ugnjeteni bez nade udno su tihi... Revolucionar mora paljivo oslukivati jezik utanja. Ovo je naroito vano za ene jer dolazimo iz tako dugog utanja... (Sheila Rowbotham, 1983: 139)

1.1 Paradoksi
Da li (je) feminizam u Srbiji ima(o) dodirnih taaka sa levicom i ako jeste gde se one nalaze? Isto pitanje postavila sam Nedi Boinovii i Idi Saboii, komunistkinjama koje su se kao partizanke borile za socijalizam, a zatim aktivno uestvovale u stvaranju novih drutvenopolitikih odnosa u socijalistikoj Jugoslaviji. Neda Boinovi je smatrala da je feminizam u osnovi leviarski pre politiki i drutveni pokret. u Sopstvenim ivotom je svedoila o tome uestvujui u stvaranju antifaistikog pokreta Drugog svetskog rata, Narodnooslobodilakoj borbi i stvaranju feministikog pokreta tokom 90tih. Njen aktivistiki rad se moe pratiti od Omladinske sekcije enskog pokreta, partizanskih jedinica, AF-a, pa do SOS telefona za ene i decu rtve nasilja, Centra za antiratnu akciju, enskog parlamenta i ena u crnom. O feminizmu je rekla sledee: Nerviraju me ene koje kau: - Nisam feministkinja, sve to sam postigla, postigla sam svojim radom. Neu da sporim da je u njihovom nastojanju bilo mnogo rada, dosta aktivnosti. Ali ne mogu one tako preko koljena da preu preko generacija i generacija ena koje su rtvovale i kolu i profesiju da bi neto uinile za sve ene. (Gordana Stojakovi, 2002: 45) Ida Sabo nije htela da uje za feminizam. U maju 2010. uestvovale smo u emisiji jedne lokalne, novosadske televizije koja se
5

bavila poloajem radnika, trajkovima i sindikalnim organizovanjem. Ona je pozvana kao komunistkinja, koja je jo uvek aktivna u jednoj od mnogih komunistikih partija u Srbiji, a ja sam pozvana kao liderka tek okonanog trajkaiii. Problem je nastao kada sam traila da me potpiu kao feministkinju. Ida je rekla ne! Feminizam je za nju bio enski geto koji ne moe da bude plodonosan. ak ta vie, mislila je da se radi o borbi protiv mukaraca. Njen stav je bio identian stavu KPJ (1940) da se emancipacija (danas bi rekli oslobaanje) ena moe desiti jedino oslobaanjem radnike klase i da ne treba da postoje posebne organizacije ena koje e se za to boriti. Paradoksalno je bilo to da je njen stav o feminizmu bio slian onom zapisanom u Programu Jugoslovenske levice (JUL)iv, protiv ijeg se delovanja, kao i delovanja partije Slobodana Miloevia, Socijalistike partije Srbije, Ida Sabo otvoreno i dosledno borila. O feminizmu i enskim pravima je u Programu JUL-a, partije koja je te 1994. okupila 23 partije leve orijentacije i veliki broj pojedinaca koji su individualno uli u pokret, zapisano i ovo: Ne smatramo da se ta neravnopravnost i uopte odnosi izmeu polova mogu reiti delovanjem enskih, feministikih organizacija i pokreta... Zato je takozvano ensko pitanje najmanje ensko: to jest ono nije uopte ensko. Ono je muko i ensko, zajedniko, drutveno, globalno, ljudsko (Program Jugoslovenske levice, 1994: 2-4). U poslednje dve godine uestvujui na skupovima Pokreta za sloboduv i u kontaktu sa grupom Marks 21vi postalo je sve aktuelnije pitanje ta spaja feminizam i leviarske pokrete? Kao jedan od moguih odgovora na to pitanje je i tekst koji je pred vama: dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007).

1.2 Feminizam glasovi i vreme

Tvrdnja feminizam je mrtav - iveli feminizmi (Marina Blagojevi, 1998: 16) najbolje ilustruje razuenost i sloenost oblika razmiljanja i delanja koji se mogu okarakterisati kao feministika. Da bih dola do moguih odgovora o odnosu feminizma i leviarskih pokreta prvo sam odredila o kojim feminizmima govorim. Namera mi je da kritikom analizom tekstova, saoptenja, proglasa i izvetaja odabranih feministikih grupa i organizacija, aktivnih u Srbiji u periodu 1978-2007. dam jedan od moguih pregleda feministikih, aktivistiko-teorijskih planova i da to poveem sa ideolokim diskursom koji je imao sline ili iste stavove ili vrednosti.
1

Tabelarni prikaz tekstova, saotenja, proglasa je u Literaturi i Dodatku ovog rada.

Korpus tekstova koji sam analizirala je deo arhive INDOK-a koji je u Novi Sad stigao u dve torbe. Materijal sam prvo razvrstala hronoloki, a zatim sam iz obimnog korpusa izdvojila tekstove1 sledeih kolektivnih
6

glasova feministikih grupa i organizacija: ena i drutvo (kasnije AIN) vii , SOS telefon za ene i decu rtve nasiljaviii, Beogradski enski lobiix, enski parlamentx i ene u crnomxi. Jedna od karakteristika rada feministikih organizacija i grupa je da je jedan broj feministkinja uestvovao u radu vie organizacija2 i da su mnoge u javnom ivotu artikulisale sopstveni (feministiki) glas (etkovi Nadeda, 1998: 7-15). U arhivi INDOK-a nalazila sam tekstove zajednikih saoptenja, proglasa, zakljuaka feministikih organizacija i paraleno sa tim tekstove u kojima su lini stavovi feministkinja, lanica tih i drugih organizacija, to e biti vidljivo i u analizi koja sledi. Meu materijalima iz arhive INDOK-a nalazila su se i saoptenja Demokratskog pokreta ena Srbijexii sa seditem u Kragujevcu. Radi se o jedinom kolektivnom glasu ena van Beograda koji sam, ba iz tog razloga, uvrstila u ovu analizu. Analiza bi bila nepotpuna bez glasova feministkinja koje sam zamolila da govore o linom odreenju u odnosu na levicu bez posrednika i interpretacije. Pitanje, koje sam ve postavila Nedi Boinovi i Idi Sabo, sada sam ponovila i: Jasmini Teanovi, Sonji Drljevi, Slavici Stojanovi, Svenki Savi i Stai Zajovi. Radi se o feministkinjama koje su od kraja sedamdesetig godina 20. veka svojim aktivizmom stvarale feministike grupe i organizacije u Srbiji. Zamolila sam ih da odgovore na sledea pitanja: Da li ste feministkinja-leviarka i ako jeste ta je to to neizostavno povezuje feminizam i leviarske ideje, teoriju i aktivizam; a ako niste kako to objanjavate? Odgovore su poslale Jasmina Teanovi, Slavica Stojanovi i Sonja Drljevi. Na osnovu grae INDOK-a, ali i formiranja pokreta i grupa koji se mogu smatrati leviarskim analizu sam smestila u period 1978-2007: od prvog modernog ili postmodernog internacionalnog feministikog skupa3 Drug-ca ena. ensko pitanje. Novi Pristup odranog u Beogradu 1978. pa do 2007. kada su radnici-akcionari Jugoremedije izborili pravo da odluuju o svojoj fabrici. Radi se o periodu tranzicije zapoete raspadom socijalistike Jugoslavije, a intenzivirane posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. Proces o kome je re znaio je uvoenje kapitalizma kroz promenu svojinske strukture, podelu drutva na poslodavce i zaposlene i redukciju opteg socijalnog programa. U januaru 2002. na zahtev Meunarodnog monetarnog fonda Centralna banka je, gotovo preko noi, zatvorila etiri velike poslovne banke: Beobanku, Investbanku, Kreditnu banku i Slavija banku (Dubravka Staji, 2002:13). Nain na koji je otputanje zaposlenih u bankama izvreno pokazao je da e cenu tranzicije platiti najugroenije kategorije drutva svi koji nemaju mo. Posle 2000-te teite aktivnosti, koje su do demokratskih promena aktivno, hrabro i kreativno nosile feministike grupe i organizacije, prelaze u institucije sistema, a delom u ensku mreu politikih partija. Feministike organizacije i grupe suoavale su se sa nedostatkom sredstava za rad, konfliktima unutar i meu
7

grupama.

Meu

SOS telefon za ene i decu rtve nasilja je bio organizacija koju nisu inile samo feministkinje. U radu organizacije uestvovale su i ene drugaijih opredeljenja. Zbog toga se lanice SOS telefona za ene i decu rtve nasilja nisu oglaavale politikim saoptenjima, osim ako se nije radilo o ugroavanju enskih ljudskih prava. Videti: etkovi Nadeda (1998) Predgovor u: enska politika perspektiva u apelima, protestima, zahtevima, informacijama Beogradskog enskog lobija. Beograd: Beogradski enski lobi. enske studije i komunikacija. INDOK centar. 7-15. 3 Jasmina Teanovi (1998) ene u zadnjim, mranim odajama u: Demokratija 78. mart. Beograd. Tekst je dat u Prilogu ovog rada.

organizacijama i grupama ije sam glasove uvrstila u analizu i danas su aktivne: AIN (ranije Feministika grupa ene i drutvo), SOS telefon za ene i decu rtve nasilja i ene u crnom.

1.3 Levica: od seanja, preko mimikrije, ka drutvenoj pravdi

U kolektivnom i individualnom seanju starijih generacija4 jo uvek je prisutno vreme socijalizma. Najjasnije je seanje na svakodnevni ivot, Neda Boinovi bi rekla realni ivot u socijalizmu (Gordana Stojakovi, 2002: 33). Prvo feministiko preispitivanje oglaenih vrednosti socijalistikog drutva i realnog ivota ena u socijalizmu desilo se na konferenciji Drug-ca ena. ensko pitanje. Novi Pristup (1978). Kritika raskoraka izmeu retorike i realnog, koju su iznele feministkinje iz tadanje socijalistike Jugoslavije, jeste bila feministika, ali ne i antisocijalistika (Marijana Stoji, 2009: 116). Moe se rei da su se kritike odnosile na ono to je bilo odstupanje od proklamovanih vrednosti drutva, a ne protiv drutveno-politikog sistema (Isto, 116). Nasuprot njima uesnice skupa iz kapitalistikih zemalja nisu verovale u koncept emancipacije ena kroz zakone i klasnu borbu, ali im je predstojala borba za prava koje su Jugoslovenke tada imale (abortus, jednake plate za jednak rad). Iz dananje perspektive neosporno je da je u socijalistikoj Jugoslaviji ideoloki, zakonski i delom finansijski5 podran projekat emancipacije ena: zakonska ravnopravnost mukaraca i ena, uee ena u politikom, privrednom, kulturnom, obrazovnom... ivotu zemlje, jednake plate za jednak rad, posebna zatita majki i dece, promovisanje aktivnih enskih uloga u drutvu (radnica, udarnica, zadrugarka,
xiii

drutveno-politika radnica, ekonomski samostalna ena...) , jednakost svih etnikih i konfesionalnih zajednica, voenje politike mira i saradnje sa drugim narodima i dravama, pravo na besplatnu zdravstvenu zatitu, pravo na besplatno obrazovanje, pravo na abortus. Problemi koji se nisu reavali, a neposredno su se ticali svakodnevnog ivota ena
4

bili su u

domenu privatnog i porodinog gde patrijarhalni poredak i dalje ivi u

Autorka teksta je roena 1957. 5 Ovde mislim na institucije drutvenog standarda i zakonska reenja koja su imala direktan uticaj na poloaj ena: jaslice, obdanita, ake kuhinje, deje mlekare, radniki restorani, plaeno bolovanje za negu bolesne dece, plaeno poroajno odsustvo, porodine penzije, deji dodaci.

glavama i srcima ljudi (arana Papi, 1989: 37). Porodicaxiv je u socijalizmu kao i u graanskom kapitalistikom drutvu bila mesto gde su se reprodukovali odnosi hijerarhije jer polovi tu zadravaju svoju `postvarenu` prirodnost (arana Papi, 1989: 39). Tokom 90-tih Srbijom je vladala Socijalistika partija Srbije na ijem elu je bio Slobodan Miloevi. Radilo se o autokratskoj vlasti koja je usvojila vrednosti desnice: potiskivanje antifaizma, izolacionizam, nacionalizam, militarizam, patrijarhat, klerikalizam... Svakodnevni ivot koji pamtimo obeleili su: ratovi, zloini stotine hiljada ljudi koji su morali da napuste svoje kue, gradove, sela, esto
8

nosei samo najnunije stvari. Ratni i drugi zloini poinjeni u vreme Slobodana Miloevia u nae ime i danas trae odgovore da li je utanje veine bilo sauesnitvo u zloinu? Pitanje krivice za zloine u ratovima u bivoj Jugoslaviji je za graane i graanke Srbije i sada aktuelno i jo uvek otvoreno. Reim Slobodana Miloevia je poinio zloin i prema sopstvenom stanovnitvu. Generacijama graeno i akumulirano bogatstvo (drutvena i privatna imovina) dobrim delom je unitila hiperinflacija. U januaru 1994. stopa inflacije iznosila je 3,13x108, a najvea novanica je bila ona od 500.000.000.000.xv Plate i penzije nisu bile dovoljne za preivljavanje. Jedna od kljunih posledica inflacije je bila koncentracija novca i moi u rukama ljudi bliskih vlasti i kriminalu. Sankcije SR Jugoslaviji i bombardovanje NATO (1999) uinile su svakodnevni ivot nemoguim. Ulice i trgovi kao mesta deavanja naroda, ali i demonstriranja politikih zahteva uvedeni su u svakodnevni ivot Srbije osamdesetih godina 20. veka kada je Miloevi preuzimao vlast. U protestima na ulicama, trgovima tokom 90-tih uestvovale su ideoloki razliite grupe i pokreti sa jednim ciljem: srutiti reim Slobodana Miloevia. Borbu za demokratske promene obeleile su i feministike grupe i pokreti koje su, kao deo ideoloki vrlo razliite opozicije, doprinele padu Miloevievog reima. Svakodnevni ivot bio je u raljama militaristikog patrijarhata. Sasvim lino, upeatljivo svedoanstvo o ivotu u Beogradu krajem 90-tih ostavila je Jasmina Teanovi, jedna od pokretaica feministikih aktivnosti u Beogradu: Danas nacionalizam i crkva sa svojim tradicionalnim vrednostima pokuavaju da popune emotivnu prazninu rasturenih ivota, preko lea najkrhkijih i najvitalnijih elemenata ouvanja ovenosti: ena i dece. Kao u doba klasine Grke, iji zakoni jo uvek vae kao vrhunac civilizovanog drutvenog ureenja, koje uredno ene dri izvan javnog prostora, u zadnjim mranim odajama klasa i statusa njihovih mukaraca, otuenih od roene dece i drugih ena, i dananji reim tei da ene uzida u temelje svog tradicionalistikog projekta... (Jasmina Teanovi, 1998).6 Demokratske promene 2000-te iznedrile su pluralizam ideolokopolitikih platformi i interesa partija koje su dole na vlast, ali i jednu vrlo vanu konstantu: kapitalizam nema alternativu. Kada govorimo o levici u Srbiji sada, onda tu pre svega govorimo o grupama i pokretima koji imaju sledeu konstantu: kapitalizam ima alternativu. U periodu koji sam izabrala, a na osnovu arhive INDOK-a, jedini tekst (kapitalizam ima alternativu) levice je pamflet7 Inicijative za ekonomsku demokratiju gde se kae da se radi o organizaciji koja je okupila drutvene pokrete, pojedinke i pojedince radi borbe protiv neoliberalizma i rata da bi pokazali da je drugaiji svet zaista mogu. U ovom radu analizirau jo i lanke/ intervjue Andreja Grubaiaxvi koji su objavljeni: u asopisu
9
6

Jasmina Teanovi (1998) ene u zadnjim, mranim odajama u: Demokratija 78. mart. Beograd. Tekst se nalazi u Prilogu ovog rada. 7 Pamflet Drugaiji svet je mogu Inicijative za ekonomsku demokratiju (2001). Pamflet je dat u Prilogu ovog rada.

Vreme (br. 617.

Beograd 31. oktobar, 2002)8; Anarchy in the

Balkans: Andrej Grubai in conversation with Freedom Fight9 i PostYugoslavia from anti authoritarian point10. Osloniu se i na tekstove Pokreta za slobodu (Freedom Fight), koji delom izlaze iz okvira11 za analizu, a koji su objavljeni u knjizi Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije (Beograd: Pokret za slobodu Freedom Fight, 2011).

2.0. Cilj i analitiki okvir

Cilj je da analizom odabranih tekstova izdvojim teme (drutvene promene i problemi) kojima su se odabrane feministike i leviarske grupe i organizacije bavile (kao i njihovom interpretacijom). U ovom radu sam primenila metodu analize diskursa, kako bih predstavila politiki i ideoloki diskurs odabranih grupa i pokreta. Jedinica analize je tekst i njegovi delovi (paragrafi). Kao kljuni element analize odredila sam sledee teme:

2.1. Ima li kapitalizam alternativu ili ne?

Kada je levica u pitanju ovo je pitanje svih pitanja. Danas je sve jasnije da kapitalistiki ugnjetavanje, ekonomski modeli umnoavaju globalne proizvode probleme: siromatvo, nesigurnost/ratovi, unitavanje prirodnih resursa, ekonomsko nezaposlenost, dehumanizacija, nasilje nad marginalizovanim grupama i svima koji nemaju mo... Zbog
8

Angrej Grubai, istoriar i analitiar neoliberalne ekonomije, govori za Vreme: Dozlaboga jednostavno, dozlaboga tano. Dostupno na: http:// www.vreme.com/cms/ view.php?id=324746 9 www.ainfos.ca/07/feb/ ainfos00264.html, 22. februar 2007 10 www.ainfos.ca/03/apr/ ainfos00510.html, 23 april 2003 11 Radi se o tekstovima iz 2007, 2008 , 2009. i 2010. godine 12 Zagorka Golubovi (2001) Nova levica, socijalizam i personalizam. Rad je dostupan na web adresi: www.zurope.com/ zines/republika/arhiva/ 2001/272/272_20html

toga se nova demokratska levica (i u Srbiji) grupie oko koncepta stvaranja alternative kapitalizmu: promocije sveta rada, nasuprot kapitalistikoj promociji profita. Pri tom e se pitanje rada sagledavati u kontekstu ljudskog dostojanstva i ostvarenja ljudskih potencija, a pitanje demokratije ne samo u kontekstu politikog ve i u kontekstu stvaranja drutva socijalne pravde gde e se razvijati odgovarajui koncepti drutvene jednakosti i sigurnosti (Zagorka Golubovi, 2001).12 Osnovnim vrednostima levice: globalna solidarnost, pravda i jednakost, moemo prikljuiti i sledee: sloboda, zajednitvo, bratstvo, socijalna pravda, kooperacija, progres, mir, prosperitet, srea (Anthony Giddens prema Zagorki Golubovi 2001). Feministike teorije sa razliitih aspekata dekonstruiu patrijarhalne modele potinjavanja ena. Teoretiarke Kejt Milet (Kate Millet) i ulamit Fajerston (Shulamith Firestone) zagovaraju stav da je patrijarhat nezavisan od kapitalizma i da je njegova sutina u mukoj kontroli enske reprodukcije (Zorica Mrevi, 1999:103). Nasuprot tome marksistike feministkinje smatraju da postoji jasna i nezaobilazna veza izmeu klasnih odnosa i odnosa izmeu polova.
10

Ako je levica alternativa kapitalizmu, postavlja se pitanje o odnosu feminizma i neoliberalnog kapitalistikog sistema u Srbiji, ali i odnosu prema vrednostima levice. Pitanje je takoe da li e iskustvo socijalizma imati uticaja na posebnu osetljivost feministikih grupa i pokreta u Srbiji na poloaj radnika i radnica u tranziciji?

2.2. Identiteti
ene i mukarci, stanovnici/stanovnice gradova i sela, stari i mladi, radnici/e i nezaposleni/e, beskunici/e, izbeglice, migranti/migrantkinje, strunjaci/strunjakinje i nepismeni/e, ... svih vera i nacija, rase i seksualnog opredeljenja... su sagovornici levice i feministikih grupa i organizacija. Identiteti su proces koji u ratnim sukobima i periodu tranzicije iznova viestruko definie svako ljudsko bie. Feministike teorije i prakse su osvojile prostor razliitosti reagujui sa posebnom osetljivou na probleme manjinskih grupa. U ovom radu u pokuati da dam jedan od moguih odgovora na pitanje koji su to identiteti koje prepoznaju feminizmi i nova levica u Srbiji. Teite e biti na analizi odnosa prema nacionalnom i seksualnom identitetu.

2.3. Svakodnevni ivot

Svakodnevni ivot13 se moe oznaiti i kao ono najvanije: mesto gde ljudi ive, gde se vide tragovi istorije i seanja, gde se gradi budunost i gde e ljudi umreti (Ivana Spasi 2004: 14). I feminizam i marksizam kako pie Ivana Spasi, kritikuju svakodnevni ivot sa unapred utvrenim procenama dobrih i loih elemenata svakodnevice; imaju teorijski definisane aktivizam; vizije pravednijeg ostvarenje drutva teorije koja i zahteva u
13

odreeni

procenjuju

prakse

svakodnevnom ivotu; imaju povlaenog aktera: proletarijat (radnika klasa) i ene. Na kraju oba teorijsko-aktivistika sistema, kada je nauka u pitanju, pretenduju pravo na sopstvenu14 taku gledanja (Isto, 118). Analiza Ivane Spasi se odnosi na savremene marksistike teorije nastale ezdesetih i sedamdesetih godina 20 veka: Frankfurtska kola, Karel Kosik, Anri Lefevr i Agne Heler i Budimpetanska kola, to moe biti potencijalno teorijsko uporite nove levice. Tako teorijska spoznaja Anri Lefevra (Henri Lefebre) govori o kontroverzama savremenih drutvenih kretanja, a oslonjena je na pojmove postvarenja i otuenja, ali i na kritici: individualiteta, mistifikacije, novca, potreba, rada, slobode i na kraju kritike svakodnevnog ivota (Ivana Spasi, 2004: 120-122). I unutar feministike teorije postoji znanje o vanosti prouavanja svakodnevnog ivota. Objanjavajui sutinu feminizma kao politikog pokreta koji se bori za ukidanje eksploatacije u samom korenu, u muko
11

Argumentaciju o moguem polju susreta feminizma i levice preuzela sam od Ivane Spasi koja u knjizi Sociologija svakodnevnog ivota (Beograd, 2004) smeta feminizam i marksizam u zajedniko poglavlje pod nazivom Heteronomije (Ivana Spasi, 2004: 118166). 14 Povezivanjem javne i privatne sfere feministika teorija je uvela nevidljiv aspekt stvarnosti u nauku, ensku perspektivu koja istrauje neistraeno: svakodnevnu stvarnost, lino iskustvo ena, ensku perspektivu sopstvenog poloaja u drutvu.

-enskim odnosima, svugde gde je ona prisutna francuske feministkinje Ane Tristan (Anne Tristan) je definisala svakodnevni ivot kao kljuno polje te borbe (Andre Miel, 1997: 104). U ovom radu u se nasloniti na istraivanja Marine Blagojevi (1995) i Anelke Mili (2002) da bih teite stavila na militarizovani patrijarhat i njegovo razorno dejstvo na svakodnevni ivot. U tom kontekstu najvanije kategorije odreenja su: rat i njegove posledice i problem nasilja nad enama.

3.0. Analiza 3.1. Ima li kapitalizam alternativu ili ne?

3.1.1. Feminizmi
Na Treem jugoslovenskom feministikom skupu odranom u Beogradu 1990. feministkinje su ovim redosledom imenovale glavne teme teorijskog i aktivistikog angamana: feministike teorije o drutvenim naukama, nasilje nad enama, ensko pismo, mentalno zdravlje ena, ene i mo i feminizam i lezbejstvo. U odeljku ene i mo stoji da feministkinje ne prihvataju dogmu tradicionalne levice o subordiniranosti enskog pitanja klasnom, feministike grupe e artikulisati vlastite programe akcija u svim sferama javnog i privatnog ivota, rada, politike, reproduktivnih vrednosti: antipatrijarhalnost, antiautoritarnost, nenasilje, solidarnost sa svima koji su na marginama drutvene moi (ene za ene 1993: 12). Feministika grupa ena i drutvo imala je sekciju ena i kapitalizam - drutveni preobraaj o moguim posledicama uvoenja kapitalizma na poloaj ena u drutvu (Marina Blagojevi, 1998: 50). Kordinacioni odbor enskog parlamenta osnovao je est komisija od kojih je jedna bila posveena radnim pravima ena, a na njenom elu je bila Neda Boinovi (ene za ene 1993: 38). Beogradski enski lobi je traio od stranaka, partija i pokreta da svi pozivi (profesije) budu dostupni enama, da se kriterijumi za zapoljavanje zasnivaju na profesionalnim merilima, a da se otputanja vre prema procentualnoj zastupljenosti mukaraca i ena, a ne prema nekom drugom kriterijumu. Poseban zahtev odnosio se na estoasovno radno vreme kako bi se mukarcima i enama omoguilo obavljanje kunih poslova (ene za ene 1993: 14). Beogradski enski lobi je formirao projekat ena i rad sa ciljem da se istrai poloaj ena u svetu rada: zapoljavanje, otputanje, problem tehnolokih vikova, optereenosti ena domaim radom, analiza Zakona o trajku, kolektivnih ugovora... sa ciljem da se osnuje Nezavisni
12

savez ena. Odlueno je da se tim povodom stupi u kontakt sa Radnikom partijom. Na tom projektu su neposredno bile angaovane Sonja Drljevi i Neda Boinovi (Beogradski enski lobi 1990: D171/1990). Studentske demonstracije na Terazijama 10-13. marta 1991. bile su povod da se o istom dogaaju i njegovim sadrajima feministkinje, lanice istih i razliitih organizacija odrede15 i u odnosu na ekonomske zahteve. Tako su Sonja Drljevi i Nadeda etkovi povukle paralelu sa protestima 1968. stavljajui u prvi plan odnos prema socijalnim zahtevima i socijalnoj pravdi: U meni su na Terazijama rezonancu izazvale rei protesta apsolventkinje rudarstva. Ona je e za slobodom govora utolila zahtevom da joj se omogui i da ivi od svog rada i znanja, da otvara kopove i radi u oknima Kopaonika, Stare planine, Kosova, a ne u nekoj Kanadi i Australiji. Utopija socijalne pravde koju ezdesetosmaica u meni neguje 23 godine, odjeknula je njenim glasom Feministike novine, 1991: 3). Sonja Drljevi je isti dogaaj videla drugaije. Ona je oseala blagi ukus nacionalnog s tim to socijalni momenat ne moe da dosegne naslee 68-me: Studenti su odigrali najbolju moguu ulogu izmeu dve strane od kojih je jedna institucionalizovana i dosta nasilna a druga neorganizovana i nejedinstvena. U svakom sluaju smatrala sam da su studenti glas razuma, mada je s moje take gledita bilo preteranosti, ali to je svojstveno mladima. ezdeset osma je vie bila okrenuta socijalnom momentu, autentinim idejama socijalizma, a ovo sada je bilo raznoliko i imalo blagi ukus nacionalnog mislim samo na studente (Sonja Drljevi u: Feministike novine, 1991: 3). Posle 2000-te u periodu tranzicije u AIN-u (nekadanja Feministika grupa ene i drutvo) se organizuju aktivnosti u vezi sa Rodnim budetiranjem16, Zakonom o radu i Zakonom o privatizaciji. Sve znaajnije su aktivnost na osmiljavanju i realizaciji projekta enske zadruge izazovi i ansa koje imaju za cilj zapoljavanje ena naroito u ruralnim sredinama. Meu prioritetima su proizvodnja organske i zdrave hrane, zanatske radionice (stari zanati), ali i uslune, tedno-kreditne i druge zadruge. Prednosti su to se radi o ekonomskim modelima koji se mogu relativno lako prilagoditi postojeim uslovima poslovanja: Budui da zadruge po svom identitetu podravaju principe jednakosti, demokratije i nezavisnosti projekat AIN-a "enske zadruge izazov i ansa" potencira da one, u kontekstu nae tranzicije, zaista mogu biti jedan od boljih puteva za reenje problema nezaposlenosti. U ovome projektu ene su viene istovremeno kao
13
15

(Nadeda etkovi u:

inicijatori

reafirmacije

ta su ene rekle o martovskim studentskim demonstracijama u Beogradu u: Feministike novine. Beograd: Feministika grupa ena i drutvo. mart, 1991. 3-4. 16 Rodno budetiranje daje mogunost da se utvrdi da li ene i mukarci u lokalnoj zajednici imaju jednak pristup resursima i jednake koristi od upotrebe resursa. http:// www.awin.org.rs

zadrunog pokreta u celini kod nas i kao osnivai (ili lanovi) novih zadruga. U tom smislu se rauna sa izvesnim karakteristikama ena kao to su dodatna energija, vera, entuzijazam i hrabrost (aklina Stojanovi enske zadruge izazovi i ansa. Dostupno na: zadrugarstvo) Ne dovodei u pitanje sistem tranzicije koji je proizveo nezaposlenost i siromatvo projekti AIN-a se bave posledicama. S druge strane to su retki feministiki projekti vezani za sferu rada. www.awin.org.rs/

3.1.2. Levica
Za levicu je vano da ne bude samo reakcija (protest) na neolibaralizam kao ideologiju i sistem (privredni, kulturni, vrednosni) ve da nalazi odgovore na pitanje ta posle kapitalizma? Alternativni sistem pre svega mora da: Promovie alternative koje e zaokupiti ljudsku imaginaciju i pomeriti ih iz tranzicione apatije i depresije (Anarchy in the Balkans: Andrej Grubai in conversation with Freedom Fight, 2007). Oteavajuu okolnost u Srbiji Andrej Grubai naziva Beogradskim koncenzusom. Politiki argument sastavljem od tri dela: neoliberalizma, nacionalizma, politika tzv. civilnog drutva (civilizovati necivilizovane). Protagonisti tog neobinog koncenzusa elita sugeriu da nema altenativa meusobno zavisnim diskursima nacionalizma i neoliberalizma (Isto). U takvim uslovima savim je logino da e se javiti kriza politikog aktivizma, depolitizacija i prijemivost za radikalna reenja iz arsenala ekstremne desnice. U Srbiji je trenutno na delu i partijska tortura koja funkcionie po principu srednjevekovnih feuda. Sutina je u tome da se masa birokrata zapoljava samo zahvaljui pripadnosti odreenoj opciji (De Mone, 2010: 9-19). ta nova levica nudi? Andrej Grubai uvodi pojam participativne ekonomije17 koju definie kao pravo na propocionalno uea u donoenju odluka koje utiu na ivote svih nas. Ovaj koncept se mora odvojiti od koncepta samoupravljanja, koji prema Grubaiu iako bolji od sadanjeg, ipak predstavlja model koji je kontrolisala jedna politika birokratija i koji, u obliku koji pamtimo, mora ostati za nama. Participativna ekonomija je proces koji se oslanja na socijalne pokrete, a radi se o alternativi koja moe popuniti prostor nastao gubitkom poverenja u predstavniku demokratiju, ali koji tek treba definisati u praksi (Anarchy in the Balkans: Andrej Grubai in conversation with Freedom Fight, 2007). Inicijativa za ekonomsku demokratiju predlae kreativnost u
17

Idea of parecon.

izgradnji alternativnih sistema kao mogui odgovor na sistem koji Andrej

14

Grubai zove neoliberalizmom, a Inicijativa za ekonomsku demokratiju kapitalistiki ekonomski model. U sutini sistem o kome govore unitava prava, ivotne uslove i sredstva za ivot ljudi... unitava prirodu, omalovaava rad i stvara sve veu mrnji meu ljudima.18 Odgovori Inicijative za ekonomsku demokratiju su grupisani u sistem odgovora koji zapoinju sa ZA: za drutvenu saradnju, solidarnost i samoorganizovanje, za sigurnost radnog mesta, socijalnu sigurnost i zdravstveno osiguranje, za alternativne ekonomske modele (saradnja i pravedna raspodela dobara), za slobodu kretanja ljudi, a ne samo slobodno kretanje kapitala, za ukidanje spoljnog duga i zatitu prirode... (Isto). Ne ekajui teorijska razjanjenja, beei od politikih elita i sindikata pobunjeni radnici i mali akcionari Jugoremedije, inovoza i BEKa (Zrenjanin), Srboleka i Trudbenika (Beograd), Zastava elektro (Raa) i Ravanice (uprija) osnovali su Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji. Za pobunjene radnike ekonomska kriza je bila izgovor za propast srpske privrede. U korenu su bile korupcija dravnog aparata, pranje para, bezakonje, to je dovelo do masovnog unitavanja srpske industrije. Cilj radnike pobune je bio zatita proizvodnje i ouvanje radnih mesta. Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji je pozvao sve druge radnike u trajku da im se prikljue u zajednikom traganju za ouvanje radnih mesta (Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije, 2011: 18). Zahvaljujui solidarnosti i odlunosti radnici Jugoremedije, Ravanice i Zastave elektro prvi su uspeli da sauvaju svoje fabrike, to ne znai da su uli u sigurnu zonu. U kapitalizmu nema sigurnosti za sve koji nemaju mo. Ipak, pokazali su na delu da je alternativa mogua: Radnici-akcionari Jugoremedije pokazali su da solidarnost malih vlasnika moe biti efikasna ne samo u borbi protiv korupcije i bezakonja, ve i u uvanju i uvrivanju rezultata ove borbe odgovornom raspolaganju privrednim subjektima. tavie, u vreme dok se gasi na hiljade radnih mesta, uprava pod kontrolom radnika-akcionara pokazala se efikasnijom od modela koji nam se od 2000. godine namee kao spas za posrnulu srpsku privredu, modela u kom su radnici bez ikakvih prava, ak i onih koja im garantuju zakoni i kolektivni ugovor, primorani da se bespogovorno povinuju samovolji poslodavca (Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije, 2011: 7-8). U neoliberalnom, kapitalistikom sistemu i proces obrazovanja sada postaje trina kategorija. Pokret za slobodu i Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji podrali su protest studenata Beogradskog univerziteta (2009) svesni da predstoji zajednika aktivnost protiv pojedinaca i korporacija koji imaju monopol kako nad tritem tako i nad politikim odluivanjem (Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije, 2011: 21).
15
18

Pamflet Drugaiji svet je mogu Inicijative za ekonomsku demokratiju (2001). Pamflet je dat u Prilogu ovog rada.

Zajedniko traganje, kako su nazvali borbu za opstanak, bila je vrsto oslonjeno na pravo na rad kao i na pravo odluivanja zaposlenih radnika ne samo o sudbini svojih fabrika od kojih ive porodice radnika ve i lokalna zajednica. I pored toga to je jedan od lidera Pokreta za slobodu Milenko Srekovi tvrdio da nisu vezani za neku ideologiji i nisu ni levica ni desnica (orevi S, 2009) akcije i saoptenja organizacije poloeni su na temelje i vrednosti na kojima poiva nova levica.

3.2. Identiteti
3.2.1. Feminizmi
Feministike grupe i organizacije su u fokusu aktivistiko-teorijskog rada imali odbranu enskih ljudskih prava, bilo da se radi o pojedinanim ili pravima enskih grupa. Pitanje identiteta naroito odnos prema nacionalnom, kao problem, nije zaobiao feministike grupe. Iz teksta Razdvajanje, krivica i kriza identiteta (ene za ene 1993: 125-127) saznajemo da je odnos prema nacionalnom podelio feministiki korpus. Grupe koje su se opredelile protiv nacionalizma, zauzimajui nenacionalistiki stav su bile ene u crnom i Beogradski enski lobi. Bilo je i onih koje su zamrznule svoj rad (enska stranka), a neke aktivistkinje SOS telefona su napustile organizaciju. Feministkinje koje se nisu poistovetile sa dominantnim nacionalnim identitetom koje su oseale umanjenje enskih prava, sa dolaskom nacionalizma, bez obzira na formalnu ili ad hock pripadnost nekoj od grupa ili organizacija, jasno su se odredile protiv nacionalizma, a za potovanje razlika: pol, rasa, nacija, seksualno opredeljenje (ene za ene 1993: 126-127). Moe se rei da je, na osnovu grae koju sam analizirala, a koja je deo arhive INDOK-a, antinacionalizam i potovanje prava na razliitost jedna od najvanijih i najvidljivijih osobina feministikog angaovanja u posmatranom periodu: Traimo konstituisanje drugaijeg politikog koncepta zajednice u kojoj ivimo koji nee poivati na nacionu, nego na slobodnoj graanki i graaninu, koji e uvaavati polne, nacionalne, verske, obrazovne, starosne razliitosti kao i razlike u seksualnoj orijentaciji, ideolokim i drugim uverenjima koji nee biti tesan za ivot (enski parlament 1992. Arhiva INDOK-a br. D-339/1992). U fokusu feministikog promatranja su uvek ene i razliiti manjinski identiteti i opredeljenja ak i kad se radi o platformama koje su politikom smislu bile u veoj meri prihvatljive za feministkinje. To je u politikom smislu vrlo vana tekovina feministikog delanja i promiljanja jer se ne daje mogunost za paktiranje sa ideolokim protivnicima.
16

Govorei

studentskim

demonstracijama

martu

1991.

Lepa

Mlaenovi, ne sporei legitimna utemeljenja studentskog protesta u svetu socijalne pravde i protiv Miloevievog reima, govori o razliitosti, o odsustvu - o identitetima koji nedostaju (ene, Cigani, lezbejke i ludaci): Pola sam ve prve noi u susret studentkinjama. Radovala sam se; bila svaki dan; slagala se sa svim zahtevima, ali nigde nisam mogla da se identifikujem. Opet sam oseala tu raspodeljenost u kojoj sa jedne strane oseam radost za optu stvar, ali u kojoj mene nema. Nisam imala utisak da bi moja razliitost naila na osetljivost drugih. Kao da e i ovog puta ene, Cigani, lezbejke i ludaci ekati da se odigra glavna revolucija da bi stigli na red (Lepa Mlaenovi u: Feministike novine 1991: 3).

3.2.2. Levica
Inicijativa za ekonomsku demokratiju se najpre definie kroz mnogostruke identitete: Mi smo razliiti... ene i mukarci...svake vere, boje koe i seksualnog opredeljenja...izraz ove razliitosti je naa snaga i osnova naeg jedinstva.19 Da li su znaenja identiteta mutirala zajedno sa mutacijama moi i kapitala? ta mislimo kada kaemo multikulturalizam? Andrej Grubai objanjava pojam globalne kulture i nametanje sevrenoamerikog partikularizma kao proces koji krui planetom, a svodi se na promociju istih ideja preko raznorodnih promotera: od Svetske banke, Evropske komisije, OEBS-a, ...Otvorenog drutva pa do Hajekovog drutva, Londonske LSE, ... i armije kulturnih producenata i neoliberalnih menadera: ... Uzmimo na primer, instruktivan primer multikulturalizma kao prevashodno amerikog, dakle partikularnog iskustva, koji se mehanizmima kulturnog imperijalizma, istrgnut iz konteksta i pogreno protumaen, namee kao univezalna kulturna vrednost (Andrej Grubai, 2002). Posebno me je zanimao identitet oznaen kao normalan svet (iveti kao sav normalan svet). Ta kovanica znai da smo mi nenormalan svet koji treba da podnese (koliku i koliko dugotrajnu?) rtvu tranzicije, a kada to obavimo eka nas ta? Ne mogu izbei da ovde ponovim tvrdnju Andreja Grubaia da je iveti kao sav normalan svet deo neoliberalne ideologije, koju Meunarodni monetarni fond (MMF) sprovodi u svim zemljama biveg socijalistikog bloka po sistemu Prokrustove postelje. Uvek iste ekonomske mere MMF nameu se svim dravama, a Srbija ima i dodatne za ulazak u Evropsku Uniju. I tu se krug zatvara:
17
19

Pamflet Drugaiji svet je mogu Inicijative za ekonomsku demokratiju (2001). Pamflet je dat u Prilogu ovog rada.

U stvari nita ne zavisi od rezultata izbora. Bez obzira ko doe na vlast nastavie se procesi privatizacije, tranzicije i procesi evropskih integracija. Najvei deo oajnih ljudi koji je protiv tih procesa glasa za Srpsku radikalnu partiju... ali u stvari ta partija je nacionalistika prokapitalistika organizacija sa laznim populizmom... Neoliberalizam i nacionalizam su dve strane istog novia (Anarchy in the Balkans: Andrej Grubai in conversation with Freedom Fight, 2007). Radniki protesti okupili su mukarce i ene, osobe razliitih nacionalnosti, seksualnog opredeljenja. Postavlja se pitanje da li je ta razliitost vidljiva unutar grupa koje protestvuju, ili uopte radnikih organizacija. Na ovo pitanje je odgovorio Milenko Srekovi, jedan od lidera Pokreta za slobodu: Ne postoji iskljuenost bilo koga na osnovu pola ili nacionalnosti. Svako dobronameran je dobrodoao da se pridrui radnikom pokretu, bez obzira na to da li je ena, mukarac ili pripadnik neke etnike manjine. Ako smem da primetim, radniki kolektivi u kojima brojano dominiraju ene su mnogo uporniji u borbi, i u Jugoremediji i u Zastavi elektro, preko 70% zaposlenih su ene (Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije, 2011: 29). Zato su ene veina u pobunjenim radnikim kolektivima? Vladimir Unkovski-Korica tano primeuje da ena u svetu rada nikada nije u istoj poziciji sa mukarcima jer pored toga to mora uvek da se dokazuje i to je eka kuni rad, ona je uvek pod sumnjom da je lojalna svojoj porodici, a ne kapitalu (Vladimir Unkovski-Korica 2001: 12).

3.3. Svakodnevni ivot

3.3.1. Feminizmi
Nasilje nad enama i decom je postalo vidljivo u politikom i svakodnevnom ivotu zahvaljujui feministikim grupama i pokretima, naroito posle osnivanja SOS telefona za ene i decu rtve nasilja (1990). U prvom godinjem izvetaju SOS telefona za ene i decu rtve nasilja predstavljeni su sledei pokazatelji: Svaka etvrta ena koja zove izjavljuje da joj partner preti ubistvom, a svaka deseta je i seksualno zlostavljana. Nasilnik ena i dece je najee (80%): mu, bivi mu, vanbrani mu, odnosno otac dece... nasilnici su svih profesija i socijalnih struktura: jednako ih je meu intelektualcima, studentima, radnicima, vojnim licima i dobro situiranim graanima (SOS telefon za ene i decu rtve nasilja 1991: D-328/1991).
18

U decembru 1992. SOS telefon za ene i decu rtve nasilja osnovao je posebnu Grupu za ene silovane u ratu. Vie hiljada ena je silovano u Hrvatskoj i Bosni za ovih godinu dana rata. Mnoge su silovane vie puta, mnoge ubijene: svih godita, svih nacionalnosti, ali ratne statistike njih ne belee (Lepa Mlaenovi u: ene za ene 1993: 108) enski parlament je u periodu 1993-1998. 77 puta javno reagovao u odbranu enskih prava (enska politika perspektiva, 1998: 10). Tu spadaju i aktivnosti u odbranu enskih reproduktivnih prava, protiv mukog nasilja nad enama i decom, protiv svake diskriminacije ena i protiv novog Srbije, Zakona o abortusu20. poslanika u enski parlament je u otvorenom Srbije, strankama, pokretima pismu upuenom Narodnoj Skuptini Republike Srbije, Vladi Republike klubovima NSR udruenja predstavio rezultate agresivnog i patrijarhalnog potiskivanja ena na drutvenu marginu i nasilje nad enama: Ova vlast i vlastodrci koje smatramo odgovornim za degradaciju ljudskosti i uzurpiranje ljudskih prava, potpuno su obezvredili ivote ena i sunovratili ih u vreme beznaa, straha, rata (enski parlament, Arhiva INDOK-a br. D-339/1992). Problem kvaliteta svakodnevnog ivota u odnosu na odranje golog ivota postalo je nevano. Ono to se umnoavalo je bilo nasilje nad enama i decom: Iskustva enskih grupa i inicijativa sa incestom, silovanjima i pretuenim enama, ije su glavne rtve ene i deca, svedoi jasno o tome da mo moe da ovlada svakom vezom ak i onom koja je najvie zaogrnuta platom zamenice mi... rtve nasilja su danas izbeglice razliitih nacionalnosti, vera, ivotnog doba, mladii kojima su obuene uniforme (enski parlament, Arhiva INDOK-a br. D-339/1992). Posle 2000-te teite politikog rada kada je enska agenda u pitanju pomera21 se unutar enske politike mree. Uticaj feministkinja na javne politike u vezi sa problemom nasilja nad enama je neosporan. Doneeno je nekoliko kljunih zakona u vezi sa enskim ljudskim pravima: od se 2002. l. u 118a Krivinog a Zakona Republike Krivinog Srbije zakona sankcionie nasilje porodici, izmenama
20

inkriminisano je, po prvi put, i silovanje u braku; 2010 donesen je Zakon o ravnopravnosti polova. Ipak, proces monitoringa22 instutucionalne prakse koje su feministike grupe beleile, a u odnosu na zakonsku regulativu u vezi sa enskim ljudskim pravima pokazao je da postoji raspon nedostataka od odsustva dravne politike do nedostataka podzakonskih akata ili nemogunosti efikasnog korienja zakonske procedure. Antiratne akcije su bile jedna od osobenosti
19

feministikog

aktivistikog i teorijskog delovanja. Beogradski enski lobi je 1991.

Novi Zakon o abortusu je ustanovio komplikovanu proceduru a pri tom nije uzet u obzir da razlozi mogu biti socijalne prirode. Pogledati: Hronoloki prikaz zakona koji su regulisali prekid trudnoe (1929-1992) Arhiva INDOK-a br. D192/1993. 21 U ovom radu se nisam bavila problemima unutar i meu feministikim grupama i organizacijama koje su bile jedan od glavnih uzroka procesa, koji u ovom radu zovem pomeranjem i preuzimanjem inicijative, koji posle 2000-te iz feministikog korpusa prelazi u ensku politiku mreu i institucije sistema. 22 Videti: www.womenngo.org.rs/ images/ izvestaj_centra_2006.pdf

potpisivanjem apela za mir, koji su potpisale i lanice SDP-a Slovenije zapoele i podravale antiratne aktivnosti: proteste protiv rata, zahteve majki da im se sinovi vrate iz JNA, pravo na prigovor savesti, zahteve za demilitarizaciju... U julu 1991. majke vojnika su upale u Narodnu skuptinu Republike Srbije traei prekid oruanih sukoba. enski parlament, Beogradski enski lobi i enska stranka podrali su zahteve majki koje su traile prekid svih oruanih sukoba upozoravajui na rastui militarizam i nacionalizam (ena za ene 1993: 56-62). Protestima majki pridruile su se lanice Demokratskog pokreta ena Srbije sa seditem u Kragujevcu. One su pozivale na neprekidne demonstracije sve ene Jugoslavije. Ovo je vreme kada se prave rauni za budunosti. Zato poruujemo svima onima koji vaskrsavaju faizam i genocid ...prestanite da razgraujete nau zajedniku mladost i budunost (Saoptenje Demokratskog pokreta ena, Arhiva INDOK-a br. D-311/1991). Ukoliko to23 odgovorni ne uine u Kragujevcu otpoinju neprekidne demonstracije uz poziv svim enama Jugoslavije da nam se pridrue. Demonstracije ne prekidati dok odgovorni i prozvani ne podnesu ostavke, jer e im svoje glasove ene uskratiti, a to je 50% glasova (Saoptenje Demokratskog pokreta ena, Arhiva INDOK-a br. D-312/1991). ... Ne raajmo sinove da bi se ubijali... (Demokratski pokret ena Srbije, Dosta su svetu jedne umarice, Arhiva INDOK-a br. D316/1990). Deo antiratnih aktivnosti bio je diskurs protiv ratnih zloina. ene u crnom su u svojim antiratnim saoptenjima, apelima, javnim protestima ostavile svedoanstvo o uasima rata: Ve godinu dana oni neprestano ubijaju, mue i siluju. Rasterali su vie od tri miliona ljudi iz njihovih ivota. Manipuliu enama, ucenjuju mukarce. Proirili su mrnju, razaranje i smrt vie nam nije ostalo rei kojima bismo iskazale uas i bes (ene za ene 1993: 104). Aktivnosti ena u crnom i mree ena u crnom traju u kontinuitetu do danas. Osnovni etiki i politiki principi koju su lanice i lanovi organizacije usvojili prepoznatljivi su i van Srbije: Ne u nae ime: javni i nenasilni otpor militaristikom reimu zbog ratove u nae ime, umanjivanju, relativiziranju ili glorifikaciji zloina poinjenih u nae ime. Osuujemo zloin poinjene u nae ime i postavljanjamo pitanja o odgovornosti za zlodela... Ne dajmo se od svojih prevariti: feministika etika odgovornosti uvek nam nalae da se prvo suprotstavimo nacionalistima, militaristima, svim patrijarhalcima u dravi
23

u kojoj ivimo, a potom i svima ostalima... Uvek neposlune: ratu i svim drugim vidovima parijarhata... (Uvek neposlune 20 godina ena u crnom http://www.zeneucrnom.org)
20

Misli se na okonanje rata i povratak vojnika kuama.

Na osnovu iskustava ena u crnom, Staa Zajovi je pojmu tranzicione pravde dodala novu dimenziju zasnovanu na principima feministike etike dgovornosti:... inovi javnog otpora, neposlunosti i odbacivanja svih vidova patrijarhata kao osnovnog uzroka rata. Samim tim se omoguava i vidljivost ena u otporu ratu i njihovo uee ne samo kao rtava, ve kao aktivnih u otporu patrijarhatu i ratu... U tom kontekstu poseivanje mesta zloina postaje prilika za uvaavanje dostojanstva rtava, traenje oprotaja za zloine poinjene u nae ime, izgradnju pravednog mira, politike prijateljstva i poverenja (Staa Zajovi, Tranziciona pravda feministiki pristup. Dostupno na: http://www.zeneucrnom.org)

3.3.2. Levica
Nova levica kritiki preispituje vladavinu Slobodana Miloevia, ali i rezultate rada politike elite koja je na vlast dola posle 5. oktobra 2000. Najea kritika novoj vlasti dolazi upravo sa pozicija levice. Andrej Grubai u intetvjuju Post-Yugoslavia & the Exceptional State of SerbiaMontenegro (2003) problematizuje dominantno predstavljanje vanrednog stanja, uvedenog 2003. posle ubistva premijera Zorana inia, kao progresivne mogunosti za instaliranje istinske demokratije. U tom kontekstu se postavlja pitanje o zabrani trajkova radnika nezadovoljnih procesom tranzicije. Andrej Grubai takoe postavlja pitanje odsustva reakcije nevladinog sektora na ukidanje elementarnih ljudskih prava. On smatra da je problematino odsustvo reakcije NGO koje su u eri Miloevia estoko reagovale kod najmanjeg incidenta zbog krenja osnovnih pojedinanih ljudskih prava, krila prava ljudi itavog drutva.
xvii

a 2003-e su utale kada su se

Tranzicioni proces u Srbiji kao i neoliberalizam Andrej Grubai definie kao ideologiju korporativne ekonomije koja brie i unitava tekovine socijalne drave to je po Grubaiu povratak u varvarstvo: Drugim reima, to je uspostavljanje sistema u kojem e na vlasti biti ljudi, tehnokrate, koji su sutinski izlovani od pravih deavanja i potreba drutva. U tom smislu, neoliberalizam se pojavljuje kao veoma specifino organiavanje demokratije. Raa se nova vrsta politikog modela koji se moe nazvati trinom demokratijom. Predstavnici transnacionalnih korporacija imaju pravo veta na odluke lokalnih vlada (Grubai Andrej, 2002). Odgovor neoliberalizmu i njegovu suprotnost Grubai definie kao pokret za globalnu solidarnost i socijalnu pravdu, a ne kao antiiglobalistiki, jer se termin antiglobalizam vezuje za idelogije desnice koja u osnovi globofobina. Alterglobalistiki pokret koji se hrani razliitim energijama i gde postoji pluralizam ideologija je po Grubaiu odgovor na izazove neoliberalizma (Isto).
21

Inicijativa za ekonomsku demokratiju podvlai da svaki otpor neoliberalizmu mora biti sastavni deo globalnog pokreta solidarnosti koji mora nositi ideju mira i suprotstavljanja ratu. Sastavni deo ove borbe moraju biti borba za slobodu izbora, slobodu od nasilja, siromatva i iskoriavanja, za ravnopravnost polova.24 Podravi apel Pokreta za slobodu i akcionara-radnika inovozaxviii Noam omski je u pismu upuenom Borisu Tadiu, Mirku Cvetkoviu i Ivici Daiu, u martu 2009. upozorio da se ne moe govoriti o ljudskim pravima i slobodama kada drava tolerie pljaku radnika i ugroavanje egzistencije vie od 600 radnikih porodica: ... drava koja potuje samo interese bogatih, a ne i prava ostalih graana, ne moe postati slobodna drava, ve samo zemlja robova (Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije, 2011: 64). Intervju koji je Ivan Zlati, jedan od lidera Pokreta za slobodu vodio sa Milenom Prstojevi, enom koja je 2007. bila na elu protesta radnika zrenjaninske industrije mesa BEK daje novi uvid u rodni aspekt radnike pobune. Kao i svi lideri radnike pobune ije je svedoenje o trakovima zabeleeno u knjizi Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije i Milena Prstojevi govori o uzrocima i razlozima za trajk (privatizacija, kriminal, korupcija), ali jedina govori o sebi, svojoj porodici i stradanjima tokom rata u Bosni. Lini diskurs je ovde u funkciji afirmacije sposobnosti i odlunosti, koja od mukaraca koji su voe trajkova nije traena. Njeno svedoanstvo pokazuje i gde je bila veina radnika i radnica kada su feministkinje demonstrirale na ulicama i trgovima protiv rata i zloina: Ja tada, da budem iskrena, kada su oni krenuli u to, ja sam bila i sada sam veliki protivnik ratova i uopte svaa. Za mene je to jednostavno bio haos, to sve to se deavalo. Kada je to krenulo, mi smo svi sedeli pored televizora i ekali da se jednom javi da je tome kraj. (Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije, 2001: 263).

4.1 Jasmina Teanovi i Slavica Stojanovi: Klara i Roza bi danas bile feministkinje
Jasmina Teanovi je spisateljica, feministkinja, politika aktivistkinja, prevoditeljka, mirovna aktivistkinja i autorka filmova. Bila je jedna od organizatorki prvog internacionalnog feministikog skupa Drugca ena. ensko pitanje. Novi Pristup odranog u Beogradu 1978. Sa Slavicom Stojanovi je osnovala feministiku izdavaku kuu Feministika 94. Njeno iskustvo je nezaobilazno u pisanju istorije feminizma u Srbiji.
22

24

Pamflet Drugaiji svet je mogu Inicijative za ekonomsku demokratiju. Pogledati u Prilogu ovog rada.

Iako sam imala samo 14 godina kad sam se nala '68 u masi studenata koji protestvuju, koje policija proganja, tue odmah sam znala da je to moje mesto i vokacija. Ulice aktivizam, Fantasia al potere, La donna e' bello. Sve se ovo deava u Milanu gde sam tada ivela godinama. U pitanju su leviarski dugogodinji protesti koji su krenuli sa fakulteta, a zavrsili u masovnim demonstracijama, pa i masilju i bombama desniara i otmicama Crvenih brigada. Feminizam je bio deo studentskih protesta, ali nikako u prvom planu. Mi ene smo tek posle nekoliko godina krenule u individuaciju enske uloge u leviarskom aktivizmu. Nekako sve se to podrazumevalo, ali zapravo vrlo malo praktikovalo. Tipino za komunistiku leviarsku ideologiju gde klasno pitanje ide ispred rodnog. Meutim ja mislim da sam ja postala feministkinja pre no to sam postala leviarka. Jo kao dete zapaala sam rodne razlike i diskriminaciju, sitnice koje su me dovodile do ludila i terale na bunt: zato ne mogu da nosim pantalone, zato me tata zove sine, zato moram da nosim manice u kosi i kike a ne kratke frizure i kone jakne Za mene je taj talas osloboenja sedamdesetih stigao u komadu: fantasia al potere i la donna e bello. Nikad nisam mogla da shvatim ili razdvojim levicu od feminizma. U Italiji je ini mi se to bilo gotovo nemogue. Desnica je uvek jasno zastupala tradicionalne katolike vrednosti, drutvo u kome ena postoji kao stub porodice: kua crkva i kuhinja. Majka/ svetica koja nema prava da abortira ili da se razvede. U suprotnom postaje kurva, izrod. Iako sam kasnije zapazila da takozvane enske platforme razliitih partija, to jest i levice i desnice esto mogu da imaju zajednike take, naroito vezane za rad i diskriminaciju, ipak i dalje mislim da feminizam ne moze da bude realno subverzivan efektan ili everzivan ako nije deo ire leviarske ili anarhistike ideologije. U tom smislu smatram da je pravi problem kako e feminizam da izae na kraj sa levicom, to jest da ene izbore rodnu perspektivu u okviru svake napredne promene. Danas je to opte poznata pria o nedovoljnosti demokratije bez rodne perspektive i mainstream feminizma i aktivizma uglavnom rade na enskoj platformi. Danas takoe re feminizam nije vise dobra, lepa ni pametna re. Mnoge nekadanje feministkinje naroito iz umetnikog sveta ne ele da koriste tu re jer je smatraju getoizacijom, zastarelom i neadekvatnom kategorijom. Kao to danas biti hipik ne znai biti napredna i slobodoumna osoba ve smena kategorija zaluenih ljudi koji su izgubili rat sa kapitalom i istorijom drzei se za ruke i pevajui cveu. Danas ni pojam levice vie nije kristalno jasan i suprostavljen pojmu desnice osim kad se pomenu neka kljuna ljudska prava, a po meni to su uvek i na prvom mestu enska ljudska prava koja su lakmus stanja nekog drutva. Bilo koje drutvo koje enama onemoguava pravo na izbor i potpunu kontrolu habeus corpus svog tela ne moe se smatrati naprednim ili levicom. Niti bilo koje feministkinje koje sebe smatraju borcima za enska prava, a ne prihvataju tu apsolutnu opciju slobodnog izbora nemaju prava da koriste tu re. Jasmina Teanovi
23

Slavica

Stojanovi

je

feministkinja,

prevoditeljka,

mirovna

aktivistkinja koja je gradila feministiku agendu tokom 90-tih u Srbiji. U nae feministiko znanje uvela je Kristinu de Pizan i Virdiniju Vulf. arana Papi u intervjuu decembra 2000: I ima nekoliko stvari koje su znaajne, da je u feministikim inicijativama bive Jugoslavije postojao jedan izuzetno vaan politiki potencijal, a to je da feministkinje nisu bile zavedene i nisu se dale zavesti po tri take. Nije ih zaveo nacionalizam, zato to je bilo jasno da je to vertikalna patrijahalna struktura. Nisu bile komunistiko nostalgine, znai da misle da je sve propalo ako je pao Berlinski zid, bez obzira na pozitivne neke rezultate socijalistikog poretka. Nisu se dale zavesti nekom euforijom parlamentarne demokratije, zato to je bilo jasno da opet ene nee biti prisutne, tako da su pad Berlinskog zida i ratovi bive Jugoslavije pokazali nama feministkinjama i ostalim aktivistkinjama koliko zapravo tek mora da se radi i koliko je potrebna politika mobilizacija i da mora zapravo da se radi protiv struje, protiv struje iskljuivanja, protiv rasistike struje, protiv etnikog ienja i protiv zatvaranja u vlastite granice, zapravo princip je bio da se stalno prekorauju granice i to su enske grupe dosledno radile, ak i kad drugi nisu, ta konstantna saradnja. Tu postoji jedan kontinuitet. Kao dragoceno svedoanstvo citiram ovu araninu dijagnozu. Eksplicitna feministika platforma (upisana u prve statute enskih grupa) s poetka 90-ih godina je bila da se borimo protiv rata, nacionalizma, rasizma, protiv svih oblika diskriminacije i protiv nasilja prema enama. Ta sloena platforma uvrstila je odgovoran feministiki prostor koji, da se nastavim na aranu i ene u crnom, nije se dao prevariti. Ako se ta platforma iscepka, nema ni feminizma ni levice. Potvrdu neraskidivosti pitanja o kojoj govorim nai es i u Tri gvineje Virdinije Vulf. Ratovi nas jesu usmerili da se suoimo sa militarizmom i nacionalizmom i ti kae da je oko tih tema (u Srbiji) stvoren dominantni feministiki diskurs. Pogledaj, on se, ukljuujui antifaizam, ne razlikuje od rasuivanja i akcije Roze Luksemburg, a ako je neko pouzdan lakmus levice, ona je. Kad bi danas u Srbiju ugegale ruku pod ruku Roza i Klara, bile bi sa feministkinjama antinacionalistkinjama, antimilitartistkinjama, antifaistkinjama. Slavica Stojanovi

24

4.2. Sonja Drljevi: Feministkinja sam i zato sam leviarka

Sonja Deljevi je feministiki angaman zapoela jo u socijalistikoj Jugoslaviji kao efica gradilita irom Jugoslavije. Gradila je mostove, prihvatala mlade ininjerke (koje niko drugi nije hteo), organizovala svakodnevni ivot na gradilitima (ishrana, kolovanje radnika...). Sonja je u svom krilu odnjihala mnoge feministike poetke i uvek ih nadalje pomagala. Kao na gradilitima u bespuima i dalje je gradila mostove. U feministiki najaktivnijim vremenima bila je meu osnivaicama i pomagaicama svih organizacija i grupa koje se pominju u ovom tekstu. Ja sam anarho-komunistkinja. Znai-leviarka. Pitanje odnosa prema kapitalizmu (pitanje svojine i raspodele u drutvu), pitanje socijalne pravde i pitanje line slobode je za mene kljuno pitanje. Feministkinja sam. Zato to sam leviarka. Moj feminizam je proizaao iz mog politikog opredeljenja. Feminizam ima za cilj ukidanje neravnopravnog poloaja ena u ljudskom drutvu, poloaja koji je nastao pre 8000 godina sa uvodjenjem privatne svojine. To se se uklapa u ciljeve levice kako ih ja shvatam. Ali, ima raznih raznih Levica i raznih Feminizama (na primer neke srpske stranke tvrde da su leve, a zalau se za liberalni kapitalizam, kao LDP itd). Nisu sve leviarke feministkinje, niti su sve feministkinje leviarke. Mislim da u naem Jugo-feminizmu imamo dve faze. Do raspada Jugoslavije podrazumevalo se da smo bliske tzv. Novoj Levici (Praksisovci itd). Posle 90-te, preovlauju feministkinje liberalnog opredeljenja, ili one koje sebe smatraju bliskim socijal-demokratskim idejama. Pri emu se jasan stav prema kapitalizmu, slobodnom tritu, svojini, privatizaciji, prelasku iz Samoupravnog Socijalizma u Kapitalizam (koji se maglovito naziva-Tranzicijom), prema pitanju poloaja radnica i radnika (tj. svih koji su u najamnom odnosu, stalnom ili povremenom) gubi i pretvara samo u pitanja Ljudskih Prava koja to sve navodno obuhvataju. Ali diskusije i zalaganja za Ljudska Prava, demokratiju, pravnu dravu, procedure itd. ne dodiruju pitanje borbe za ukidanje neoliberalnog kapitalizma koji je na delu. Treba se zalagati za Ljudska Prava (individualna, manjinska itd) ali osnovna borba levice je za socijalnu pravdu i ukidanje kapitalizma kao drutvenog sistema. Kapitalizam ima alternativu. Sonja Drljevi

25

5.0. Feminizmi i leviarski pokreti se nisu prepoznali

Analiza feministikih i leviarskih glasova je istorian tekst. Piui ga imala sam snaano uverenje da se radi o istoriji femininistikih grupa i organizacija i o istoriji u nastajanju, kada su leviarski pokreti u pitanju. Feminizmi su kulminirali devesesetih godina 20. veka, tokom vladavine Slobodana Miloevia. U osnovi to je bila pobuna protiv rata, militarizma, zloina, klerikalizma, nacionalizma, nasilja nad enama, diskriminalizacije manjinskih grupa. Tada su su ene krenule ka poziciji interesne grupe gde su se suoavale sa sa dobicima i gubicima (Catharine MacKinnon 2009: 56). Centralne aktivistiko-teorijske teme feminizama su bile mir, antipatrijarhalnost, antiautoritarnost, nenasilje, solidarnost sa svima koji su na marginama drutvene moi. Feministkinje su najvidljivije i najvre bile grupisane u borbi protiv nacionalizma, rata, nasilja nad enama i diskriminacije manjinskih grupa. Feminizmi nikad nisu frontalno, otvoreno i kontinuirano osporili tranzicioni kapitalizam. Feministkinje su napravile otklon u odnosu na doktrinu tradicionalne levice o subordiniranosti enskog pitanja bilo kom drugom pa i klasnom. Sfera rada jeste bila u fokusu njihovog teorijskog i aktivistikog rada, ali nikad kao opti i glavni cilj, ve su to pre bili planovi gde najpre moemo prepoznati glasove Nede Boinovi i Sonje Drljevi. Njihov aktivizam je neka vrsta pozitivne povezanosti sa iskustvima enskog poloaja u drutvu koja se mogu preneti i iz socijalistikog perioda. Aktivnosti koje su feministkinje preduzimale u sferi rada bile su komentari i lobiranja u vezi sa zakonima o radnim pravima ena. Jedini projekat koji je izlazio iz tog okvira je bila Lastavica25 kua za ene iz Krajine. Posle 2000-te promovisane su zadruge ena kao ekonomski modeli koji se mogu relativno lako prilagoditi postojeim uslovima poslovanja u tranziciji. Levica se upravo vaja na temeljima radnikog nezadovoljstva zbog protivustavne konfiskacija dravne imovne koja je zapoeta i jo traje bez velikog uticaja aktuelne ekonomske krize, donoenjem Zakona o privatizaciji (2001). (Milenko Srekovi, 2010: 26). Slino kao kod uspona feminizama tako smo sada, kada je levica u pitanju, svedoci nastajanja paralelnih tokova teoriskog i aktivistikog. Teorijska promiljanja o primenjivim alternativama kapitalizmu nastaju paralelno sa neposrednim
25

Tu su realizovani projekti gde su ene koje su izbelgle ili proterane mogle da obezbede prihode sopstvenim radom: bate, tovni pilii, jaja, peurke, runi radovi, kursevi za profesionalno osposovljavanje. Projekte je podravao OXFAM.

osvajanjem prostora koji definiu pobunjeni radnici. Pri tome je teite dogaanja pomereno iz Beograda, ono je difuzno, atomizovano kao to je kancerski molekuralizovana mo u sistemu neolibaralnog kapitalizma. Feminizmi su u teoriskom promiljanju napravili prevrat jer su dotakli svaku oblast svakodnevnog ivota i napali gotovo sve nie moi. Teoriski feministiki diskurs je bio povezan sa aktivistikim. Iskustvo da je terorijski aspekt borbe za preobraaj drutva uslov bez koga se ne
26

moe danas je najpotrebniji levici. Zato je vano da se feminizmi i nova levica ne dodiruju samo na podruju vrednosti koje usvajaju (mir, nenasilje, nediskriminacija, solidarnost, polova, afirmacija rada, sloboda alterglobalizam, ravnopravnost izbora, protiv siromatva i

iskoriavanja, protiv nacionalizma) ve i na polju iskustvenog. Levica u Srbiji sutinski nije prepoznala vanost rodnog i manjinskog aspekta unutar aktivistikog korpusa. Ali i feminizmi nisu prepoznali vanost povezivanja sa radnicama unutar trajkaih kolektiva. Solidarnost, tako esto prizivana i ponavljana vrednost levice i feminizama sve vie postaje diskurs, a manje aktivnost ili zajednika intervencija u prostoru protesta ili trajka. U pamenju generacija koje su najvei deo ivota provele u socijalizmu primer solidarnosti je bio onaj koju su pokazali borci Internacionalnih brigada tokom zajednike borbe protiv faizma u paniji. ta je danas solidarnost? Lajkovanje studentskog protesta na Filozofskom fakultetu, iekivanje da se jednom javi da je tome kraj je isto to i ekati da neko drugi, a ne mi preuzme odgovornost za nae ivote. Napraviti sutinsku promenu svakodnevnog ivota mogue je jedino uvoenjem novog drutveno-ekonomskg sistema koje e pratiti promena odnosa meu polovima, transformacija estetike, emocija, porodice podjednako kao i podruja rada. Takva promena podrazumeva da subjekt revolucije ne moe biti samo proletarijat ve to moraju biti drutvene grupe i pokreti razliitih politiki potencijala.

_________________
i

Neeljka Neda Boinovi (1917 2001) je studije prava je zavrila 1939. Kao studentkinjaleviarka aktivno se ukljuila u rad enskih i studentskih organizacija. lanica KPJ postala je 1939. a 1941. se ukljuila u Narodnooslobodilaku borbu, kao partizanka, borac, ali i politika aktivistkinja. Iz rata je izala u inu majora Narodnooslobodilake vojske. Od 1945. do kraja radnog veka 1974. obavljala je sledee politike funkcije u socijalistikoj Jugoslaviji: organizaciona sekretarka Mesnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije za Beograd, instruktorka Centralnog komiteta Komunistike partije Srbije, pomonica predsednika Komisije dravne kontrole Federativne Narodne Republike Jugoslavije, pomonica ministra rada Federativne Narodne Republike Jugoslavije, sekretarka i podpredsednica Centralnog odbora Saveza boraca Jugoslavije, dravna sekretarka za poslove opte uprave i budet Saveznog izvrnog vea (Jugoslavije), poslanica Saveznog vea Savezne skuptine (1958-1963), sudija Ustavnog suda Jugoslavije (1963-1972). Meu odlikovanjima i priznanjima koje je dobila su Patrizanska spomenica 1941. i Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Tokom raspada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (1990) ponovo se angaovala u radu sledeih enskih, antiratnih mirovnih grupa i organizacija: SOS telefonu za ene i decu rtve nasilja, Centru za antiratnu akciju, enskom parlamentu. Ipak, njen aktivistiki angaman navie se vezuje za mirovnu grupu ene u crnom. ii Ida Sabo ima Partizansku spomenicu 1941. Posle osloboenja obavljala je odgovorne politike dunosti u partijskim, sindikalnim i dravnim organima, prvo u Sloveniji a zatim u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji. Birana je za poslanicu republike i savezne Skuptine, poslanicu Skuptine Autonomne pokrajine Vojvodine, gde je u periodu 1963-1967. obavljala dunost potpredsednice. Birana je za potpredsednicu Pokrajinskog odbora AF-a Vojvodine (1946). Obavljala je i druge odgovorne dunosti u Savezu udruenja boraca Narodnooslobodilakog rata, Socijalistikom savezu radnog naroda Jugoslavije. Bila je lanica Predsednitva SFRJ, Predsednitva Srbije, Saveta Federacije. Za svoj rad je viestruko odlikovana: Ordenom za hrabrost, Ordenom junaka socijalistikog rada, 27

Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i drugim domaim i stranim odlikovanjima . iii trajk, protiv tiranije partijski oligargija i oputanja zaposlenih okonan je u oktobru 2010. deliminim ispunjenjem naih zahteva. U nainu kako je voen bilo je feministikih odgovora na brojne probleme koje trajk nosi (solidarnost meu tajkaicama/trajkaima, prevazilaenje straha, naini reavanja napetosti). To se moe videti u prvoj prii u knjizi Vodi za tajk koju moete pogledati i preuzeti sa sajta Rekonstrukcije enskog fonda http://www.rwfund.org/en/node/230 iv U programu Jugoslovenske levice u odeljku Odnosi izmeu polova stoji: Jugoslovenska levica stoji na stanovitu da su neravnopravni odnosi izmeu polova najstariji, najmanje razmatrani, najlicemerniji i zato najilaviji oblik neravnopravnosti. I moda najnepravedniji oblik neravnopravnosti. Ne smatramo da se ta neravnopravnost i uopte odnosi izmeu polova mogu reiti delovanjem enskih, feministikih organizacija i pokreta. Ne potcenjujemo njihovu aktivnost, ali joj ne pridajemo neki naroiti, a naroito ne odluujui znaaj za radikalne i humane promene u odnosima izmeu polova. Naprotiv. Smatramo da se te promene u odnosima izmeu polova, kao uostalom i sve druge promene u odnosima izmeu ljudi, mogu reavati samo zajednikim naporima itavog drutva...Zato je takozvano ensko pitanje najmanje ensko: To jest ono nije uopte ensko. Ono je muko i ensko, zajedniko, drutveno, globalno, ljudsko... v Pokret za slobodu je nastao je 2004, ujedinjavanjem studentskih i radnikih aktivista, inspirisan borbama zapatistikog i alterglobalistikog pokreta protiv globalnih tokova koji su vodili ka socijalnoj degradaciji. Pokret za slobodu je 2009. godine inicirao osnivanje Koordinacionog odbora radnikih protesta iji je cilj horizontalno povezivanje radnikih grupa radi zajednikog nastupanja u borbi za poboljanje socijalnog poloaja. Postoji jasna veza sa Freedom Fight, anarhistikim, alterglobalistikim pokretom osnovanim 2003. iji je ideolog Andrej Grubai. Preuzeto: http:// pokret.net/cms/index.php?page=freedomfight-manifest; www.freedomfight.net Na elu Pokreta za slobodu je Milenko Srekovi. Ivan Zlati je poznat i kao autor dokumentarnih filmova o radnikim protestima. vi Marks21, kao inicijativa za borbenu radniku organizaciju, predstavnik je internacionalne revolucionarne struje pod nazivom International Socialist Tendency (IST) u Srbiji. IST okuplja revolucionarne organizacije irom sveta. Grupa je deo meunarodnog anti -kapitalistikog i antiratnog pokreta. Preuzeto: www.marks21.info/o-nama Vladimir Unkovski-Korica je jedan od lidera organizacije. vii Feministika grupa ene i drutvo nastala je na temeljima feministike tribine istog naziva pokrenute 1981. gde su se organizovali javni razgovori o svim temama od interesa za ene. Grupa je formalno poela sa aktivnostima 1987: peticije, otvorena pisma, istraivanja, javne rasprave... Zalaganjem lanica grupe osnovani su SOS telefon za ene i decu rtve nasilja i Beogradski enski lobi. viii SOS telefon za ene i decu rtve nasilja osnovala je Feministika grupa ene i drutvo 8. marta 1990. Namenjen je enama i deci koji trpe fiziko nasilje, seksualno zlostavljanje ena (silovanje), seksualno zlostavljanje dece (incest), verbalno i emotivno zlostavljanje , zlostavljanje ena na radnom mestu i ekonomsko zlostavljanje ena i dece. Volonterke SOS telefona su osnovale Autonomni enski centar protiv seksualnog nasilja koji se kao posebna grupa registrovao 1993. lanice SOS telefona za ene i decu rtve nasilja su 1994. osnovale prvu Sigurnu ensku kuu, a 1996. Savetovalite protiv nasilja u porodici, koje se takoe registrovalo kao posebna organizacija. Godine 2001. organizacija nije mogla da funkcionie zbog nedostataka sredstava. SOS telefon za ene i decu rtve nasilja je nastavio rad, ali usled nedostatka sredstava u obimu koji nije dovoljan da bi odgovorio potrebama ugroenih ena i dece. ix Beogradski enski lobi je nastao 1990. kada se grupa feministkinja/anarhistkinja izdvojile iz SOS telefona za ene i decu rtve nasilja radi politikog delovanja. Grupa nije formalno registrovana, a neke lanice su bile miljenja da je najdelotvornije i feministiki proglase da zahteve i sve druge tekstove potpisuju lino. Najaktivnije lanice grupe su bile: Nadeda etkovi, Sonja Drljevi, Jelka Imirovi, Maja Kora, Sonja Liht, Vera Litriin, Lepa Mlaenovi, Vera Vukeli, Staa Zajovi (od osnivanja) a u aktivnostima organizacije uestvovale su i Svetlana Knjazeva Adamovi, Ivana Balen, Neda Boinovi, Gordana Marjanovi, Zorica Mrevi, Vesna Pei, Lada Proti, Svenka Savi, Slavica Stojanovi, Jasmina Teanovi, Ljiljana Vuleti, Lina Vukovi. x enski parlament su osnovale feministike grupe ena i drutvo, enska stranka i enski lobi 8. marta 1991. To je bilo telo koje je okupljalo predstavnice politikih stranaka, pokreta i udruenja, grupa i organizacija, kao i nezavisne graanke sa ciljem da pokree inicijative u vezi sa pitanjima koja se tiu poloaja ena u drutvu. xi enska mirovna grupa ene u crnom osnovana je 1991. kao otpor ratu, militarizmu, zloinima, patrijarhatu. lanice grupe su u javnom prostoru protestvovale protiv rata, militarizma, nacionalizma, etnikog ienja, nasilja nad enama. lanice organizacije u kontinuitetu grade politiku mira, 28

nenasilja, solidarnosti, feminizma, antimilitarizma, antifaizma, antihomofobije, alterglobalizma... Organizacija je osnivala Meunarodnu mreu enske solidarnosti protiv rata Meunarodnu mreu ena u crnom. ene u crnom su dobitnice prve milenijumske nagrade UNIFEm -a za mir 2001. xii Demokratski pokret ena sa seditem u Kragujevcu je upisan u registar politikih organizacija Srbije 1990. U Statutu se kae da je pokret nadstranaka organizacija kojoj se pristupa bez obzira na linu, politiku, nacionalnu i versku pripadnost. Pokret je bio aktivan u podrci majkama koje su traile prekid rata i povratak vojnika kuama. xiii Transformacija drutva u socijalistiko i ravnomerniji razvoj razliitih delova FNRJ nije bio mogu bez masovnog uea ena. Platforme po kojima se kretala promena enskih situacija mogu se pratiti na osnovu analize najzastupljenijih tema AF tampe: opismenjavanje i kulturno uzdizanje ena, ulazak ena u privredu sa posebnim osvrtom na zadrugarstvo i zadrugarke, ekonomija nege i brige. Sve nabrojane teme se proimaju, uslovljavaju i menjaju intenzitet kako u temeljnim politikim dokumentima (rezolucije i zakljuci KPJ, Narodnog fronta, AF -a), politikim tekstovima liderki AF -a tako i u izvetajima, reportaama i vestima o radu organizacija AF -a. Analiza tekstova pokazuje dva perioda u odnosu na dominantnu ensku situaciju: period dominacije aktivnih enskih uloga i uspinjanja zaposlenih ena na drutvenoj lestvici (1945 -1950) i period dominacije uloga iz ekonomije nege i brige (1950-1953). Gordana Stojakovi (2007) CD - AF Vojvodine 1942-1953. Novi Sad: izdanje autorke. xiv O tome kako se to deavalo u realnom ivotu svedoila je Neda Boinovi: Onog asa kad smo osvojili vlast, ena je bila ravnopravna u svakom pogledu. To se nije postavljalo kao problem poslije etrdeset pete godine, jer je bilo definisano socijalistikim principima. To je bio princip koji je svako potovao, bilo dobrovoljno ili... Ima jedna dobra pria. Kae: - Jesi li za ravnopravnost? Jesam, ali do mog praga. Bilo je problema. Nisu se javljali kao drutveni problem, nego u konkretnim odnosima mukaraca i ena u kui... Tu nismo imale neki program, ali je postojala briga da se to stalno dri u ravnotei. I gdje god bi se pojavio nekakav potez, koji ne valja, mi smo ga igosale. Bile smo neka vrsta drutvenog korektiva. Sjeam se sastanaka na koje su ene dolazile da se ale na svoje mueve, da ih biju. Bez zazora. Nisu se uopte ustruavale da kau muu da idu na sastanak. Onda mi, naravno, dogovorimo da par ena ode da tog mua izgrde. Bilo je i toga da muevi nisu smjeli mnogo ta da urade zbog straha od AF-a. To nije pria. To sam lino ula u selu... (Gordana Stojakovi, 2002) xv Bela knjiga Miloevieve vladavine, G17+ www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/ knjiga.pdf xvi Andrej Grubai je istoriar, anarhista, analitiar neoliberalne ideologije. xvii Prior to the current situation, they knew how to vehemently protest even the smallest of incidents in which the rights of a citizen belonging to an ethnic minority were endangered, when it came to criticizing "nationalism" (which is the issue from which these organizations profit the most, since the foreign aid that sustains most of them is based on this). Now when citizens basic freedoms and rights are denied, not for one individual, not in one community, but to the entire society, the NGOs and renta-dissidents are supporting it, promising complete loyalty to the Serbian government. www.ainfos.ca/03/apr/ainfos00510.html 23 april 2003 xviii Uz solidarnu podrku kolega iz Jugoremedije i drugih zrenjaninskih preduzea, radnici invoza su se krajem 2007. godine organizovali da ne dozvole propast svog preduzea. I pored injenice da ve dve godine nemaju nikakva primanja, uprkos svim tragedijama koje su ih zadesile (u noi izmeu 15. i 16. januara 2008. godine, na protestu u Domu sindikata, preminuo je etrdesetogodinji radnik invoza Radislav Stojanov; prethodnih godina, trojica radnika su zbog nematine izvrila samoubistvo), protest radnika invoza i dalje ne jenjava. Naprotiv, njihova uporna i dosledna borba, sa zahtevom da im se vrati oteto vlasnitvo i da invoz ponovo proradi, poslednjih meseci je poela da daje sve ozbiljnije rezultate. Preuzeto: (Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije, 2011: 236).

29

LITERATURA:
Andre, Miel (1997) Feminizam. Beograd: Plato i enske studije. Zemun: Biblioteka XX vek. Anarchy in the Balkans: Andrej Grubacic in conversation with FreedomFight (2007) www.ainfos.ca/07/feb/ainfos00264.html Blagojevi, Marina (1995)Svakodnevica iz enske perspektive: samortvovanje i beg u privatnost u: Drutvene promene i svakodnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih (ur. Silvano Boli). Beograd: Institut za socioloka istraivanja. Filozofski fakultet. 181-209. Blagojevi, Marina (1998). Feminizam na kraju veka: lekcije o razliitosti u: Feministika teologija, Svenka Savi (ured). Novi Sad: Futura publikacije. 9-17. etkovi, Nadeda ur. (1998) enska politika perspektiva u apelima, protestima, zahtevima, informacijama Beogradskog enskog lobija. Beograd: Beogradski enski lobi.enske studije i komunikacija. INDOK centar. opi, Sanja at all (2001) ene u Srbiji Da li smo diskriminisane. Beograd: Sekcija ena UGS Nezavisnost. ICFTU Women`s Network Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije (2011) Beograd: Pokret za slobodu/ Freedom Fight. Dostupno na: www.pokret.net De Mone, Liza (2010) trajk u javnom dravnom preduzeu u: Vodi za trajk (Jovanka Zlatkovi ur). Novi Sad: Jovanka Zlatkovi. 9-19. Dostupno na: http://www.rwfund.org/en/ node/230 orevi, S. (2009) Milenkova buna. Intervju u asopisu Alo Beograd, 28. septembra 2009. Dostupno na: http://pokret.net/cms/index.php?page=freedomfight-manifest Feministike novine. Beograd: Feministika grupa ena i drutvo. mart, 1991. Feministike sveske (1994) Beograd:enski centar. br. 1. Feministike sveske (1995) Beograd: Autonomni enski centar. br. 3-4. Feministike sveske (1997) Beograd: Autonomni enski centar. br. 7-8. Georgijev, Slobodan (2002) eleno-crno protiv uto-plavog u: Vreme. br. 617. Beograd. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=324746 Golubovi, Zagorka (2001) Nova levica, socijalizam i personalizam. Rad je dostupan na web adresi: www.zurope.com/zines/republika/arhiva/2001/272/272_20html Grubai, Andrej (2002) Dozlaboga jednostavno, dozlaboga tano. Intervju u asopisu Vreme, Beograd, 31. oktobar 2002. Dostupno na: http://www.vreme.com/cms/view.php? id=324746 Isanovi, Adla (2007). Medijski diskurs kao muki domen: predstavljanje roda u dnevnim novinama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. U: Stereotipizacija: predstavljanje ena u tampanim medijima u jugoistonoj Evropi (ur. Nirman Moranjak). Sarajevo : Mediacentar. 49-82. MacKinnon, Catharine (2009). Feminizam, marksizam, metoda i drava: ka feministikom pravu u : Rod, graanstvo, ravnopravnost, (ur. Ljupka Kovaevi) Herceg Novi: ANIMA Centar za ensko mirovno obrazovanje. 53-59. Mili Anelka i Silvano Boli (ur) (2002) Srbija krajem milenijuma. Beograd: Institut za socioloka istraivanja. Filozofski fakultet. Mladenovi Ivica i Timotijevi Milena ur. (2008) Sloboda, jednakost, solidarnost, internacionalizam Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung. Mrevi, Zorica (at all) (1999). Renik osnovnih feministikih pojmova. Beograd: IP arko Albulj.
30

Novosti sa enske scene (2000) Beograd: AIN -INDOK centar. br. 2. Novosti sa enske scene (2002) Beograd: AIN -INDOK centar. br. 3. Papi, arana (1989). Sociologija i feminizam. Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije. Post-Yugoslavia from anti authoritarian point (2003) www.ainfos.ca/03/apr/ ainfos00510.html Presarijum (2002) Beograd: AIN INDOK centar. br. 7. Rowbotham, Sheila (1983). Svest ene svet mukaraca. Beograd : Studentski izdavaki centar USSO. Savi, Svenka (1999) enski pokret u Beogradu u: Dnevnik. Novi Sad 17. mart 1999. 18. Spasi, Ivana (2004). Sociologija svakodnevnog ivota. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Staji, Dubravka (2002) Srbija u procesu tranzicije i ene: Institucije, procesi, dokumenti. Beograd: Sekcija ena UGS Nezavisnost. Stojakovi, Gordana ur. (2002) Neda- jedna biografija. Novi Sad: Futura publikacije. Stojakovi, Gordana (2007) CD- AF Vojvodine 1942-1953. Novi Sad: izdanje autorke. Stojanovi, aklina enske zadruge izazovi i ansa. Dostupno na: www.awin.org.rs/ zadrugarstvo/ Stoji, Marijana (2009) Proleteri svih zemalja ko vam pere arape? Feministiki pokret u Jugoslaviji 1978-1989 u: Drutvo u pokretu Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas (ur. ore Tomi i Petar Atanackovi). Novi Sad: Cenzura. 108-121. Teanovi, Jasmina ( 1998) ene u zadnjim, mranim odajama u: Demokratija 7-8. mart. Beograd. U arhivi INDOK-a nije zabeleena strana. Tomi ore i Petar Atanackovi ur. (2009) Drutvo u pokretu Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas. Novi Sad: Cenzura. Unkovski-Korica, Vladimir (2011) ena pre fenomena sponzorue u: Solidarnost br. 22. Beograd, oktobar 2011: 12-15. Uvek neposlune 20 godina ena u crnom http://www.zeneucrnom.org Vukovi Lina i Trifunovi Zorica ur. (2007) enska stana rata. Beograd: ene u crnom Zajovi Staa, Tranziciona pravda feministiki pristup. Dostupno na: http:// www.zeneucrnom.org Zlati Ivan (2011) U podnoju kapitalizma - intervju sa Milenom Prstojevi u: Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije. Beograd: Pokret za slobodu/ Freedom Fight. 252-265. Zonen, Lisbet van. (2004) Nove teme u: Genero, asopis za feministiku teoriju. Beograd: Centar za enske studije. 113-128. ena znanstveni asopis za drutvena i kulturna pitanja ene i porodice (1988) Zagreb:Konferencija za drutveni poloaj ene i porodice RK SSRNH. br 4. ene za ene (1993). Beograd: Feministika grupa ene i drutvo. SOS telefon za ene i decu rtve nasilja. Beogradski enski lobi. enska stranka EST. ene u crnom protiv rata. Autonmni enski centar protiv seksualnog nasilja. Centar za enske studije i komunikacije. Internet izvori: http://www.awin.org.rs http://www.womenngo.org.rs http://www.sostelefon.org.rs http://www.zeneucrnom.org http://www.marks21.info http://www.pokret.net
31

DODATAK:
Feministika grupa ene i drutvo Odluile smo da izaemo iz utanja ene protiv nasilja nad enama. Arhiva INDOK-a br. D-40/1988. ene protiv nasila III akciona anketa Feministike grupe ene i drutvo. Arhiva INDOK a br. D-43/1988 ene protiv nasila akciona anketa Feministike grupe ene i drutvo. Arhiva INDOK-a br. D-45/1988 enski parlament Predlog Poslovnika enskog parlamenta u: Feministike novine. Beograd: Feministika grupa ena i drutvo. mart, 1991. 12 moguih zahteva enskog Parlamenta u: Feministike novine. Beograd: Feministika grupa ena i drutvo. mart, 1991. Majkama. Arhiva INDOK-a br. D-168/1991. Narodnoj Skuptini Republike Srbije; Vladi Republike Srbije; klubovima poslanika u NSR Srbije, strankama, pokretima, udruenjima. Arhiva INDOK-a br. D-339/1992. Protest protiv tretmana osuenica u KP domovima. Arhiva INDOK -a br. D-191/1993. Beogradski enski lobi Zabeleka za sastanka 29.09.1990. Arhiva INDOK-a br. D-171/1990. Zabeleka za sastanka 29.09.1990. Arhiva INDOK-a br. D-172/1990. Peticija povodom Rezolucije o osnovama jedinstvene politke obnavljanja stanovnitva u SR Jugoslaviji. Skuptini Socijalistike Republike Srbije. Arhiva INDOK-a br. D-243/1990. Zahtev Skuptini Grada Beograda da se obezbedi sklonite za ene i decu rtve nasilja. Arhiva INDOK-a br. D-244/1990. Amandmani na predlog Ustava SR Jugoslavije. Arhiva INDOK-a br. D-245/1990. Uopte nam ne odgovara otvoreno pismo javnosti. Arhiva INDOK-a br. D-246/1990. Parole na demonstracijama pred Ambasadom Poljske 16. Oktobra 1990. Arhiva indok-a br. D-247/1990. Uinimo ivote izbeglica vidljivim. Arhiva INDOK -a br. D-295/1994. Protiv kia i prikrivanja zloina. Arhiva INDOK -a br. D-299/1995. SOS telefon za ene i decu rtve nasilja Izvetaj posle prve godine rada. Arhiva INDOK-a br. D-328/1991. Demokratski pokret ena Srbije - Kragujevac Poziv za Drugu sednicu Skuptine osnivaa. Arhiva INDOK-a br. D-313/1990 Zapisnik sa sednice taba za organizovanje demonstracija ena u organizaciji Demokratskog pokreta ena Srbije sa seditem u Kragujevcu. Arhiva INDOK -a br. D-310/1991. Saoptenje Demokratskog pokreta ena Srbije. Arhiva INDOK -a br. D-311/1991 Saoptenje Demokratskog pokreta ena Srbije. Arhiva INDOK -a br. D-312/1991 Dosta su svetu jedne umarice. Arhiva INDOK-a br. D-316/1990 Politiki program Demokratskog pokreta ena Srbije sa seditem u Kragujevcu je utanje. Arhiva INDOK-a br. D-318/1992. Ostalo Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW). Arhiva INDOK-a br. D-373/1981. Hronoloki prikaz zakona koji su regulisali prekid trudnoe (1929-1992). Arhiva INDOK-a br. D-192/1993. Program Jugoslovenske levice (1994) Beograd: Jugoslovenska levica. Pamflet Drugaiji svet je mogu Inicijative za ekonomsku demokratiju (2001). Pamflet je dat u Prilogu ovog rada.
32

ENSKI INFORMACIONO-DOKUMENTACIONI CENTAR

Prilog
- Dokumentacioni materijali -

33

Demokratija, 7-8. mart 1998., Beograd, INDOK pres kliping arhiva A-1998 34

Pismo Demokratskog pokreta ena Srbije, INDOK arhiva D316/1990 35

Pamflet Drugaiji svet je mogu Inicijative za ekonomsku demokratiju, Beograd 2001. 36

37

Hronologija zakona o abortusu, INDOK arhiva D-192/1993 38

enske zadruge - izazov i ansa

Mr aklina Stojanovi Ekonomski fakultet Beograd Poslednja decenija dvadesetog veka je obeleena radikalnim promenama u zemljama biveg socijalistikog bloka iznedrivi i novi naziv za njih - zemlje u tranziciji. U sutini, tranzicija ovde oznaava smenu drutveno-ekonomskog sistema, odnosno ubrzani zaokret od centralno -planskog sistema u sistem trine ekonomije. U okviru novog sistema izdvajaju se etiri sektora privreivanja: dravni, privatni, neprofitni i zadruni. Dok su dravni i privatni sektori jasno razdvojeni poslednja dva su jo uvek karakteristina po odreenoj dozi konfuzije. Ima jo uvek onih koji zadruni sektor svrstavaju u neprofitni. Ova zabluda proizilazi iz ideje da zadruga sama po sebi, definisana kao drutvo lica a ne kapitala, nema za cilj ostvarenje profita. Ali to je samo jedna strana medalje, dok ona druga podrazumeva da zadruga funkcionie tako kako bi njeni lanovi, koji individualno obavljaju svoju delatnost, uz pomo svoje asocijacije (zadruge) ostvarivali razuman profit. Prema tome, zadruga ne moe da opstane ako posluje sa gubitkom, a istovremeno ostaje bez lanstva ukoliko ne obezbeuje ambijent za profitabilno poslovanje. to se tie neprofitnog sektora u trinoj ekonomiji je on jasno definisan i njega ine organizacije kao to su Crveni krst, dravni (iskljuivo budetski finansirani) univerziteti, religiozne institucije i razne nevladine organizacije (finansirane po principu donatorstva). Ovih poslednjih je prilino veliki broj u zemljama u tranziciji gde su obino shvaene kao kritiari-partneri vlade. Meu njima su i razliite organizacije koje se bave problematikom jednakosti polova - to u ovim zemljama znai ublaavanje (potiranje) diskriminacije ena u mnogim domenima ivota. O znaaju organizovanog pristupa reavanju "enskih problema" u zemljama tranzicije svedoi i jedna uspena Meunarodna konferencija "Uticaj privatizacije i strukturalnog prilagoavanja privrede u zemljama tranzicije na ekonomsko-socijalni poloaj ena" koja je odrana u Subotici od 21-24. februara 2002. godine. Organizator skupa bio je enski centar za demokratiju i ljudska prava - Subotica u partnerstvu sa Bulgarian Gender Research Foundation (Bugarska fondacija za istraivanje ravnopravnosti polova) i Centrom za pravnu pomo enama iz Bosne i Hercegovine. Konferencija je okupila preko 50 uesnica (pripadnice ekspertskih grupa, sindikalnih aktivista, kao i enskih grupa) iz Srbije, Crne gore, bivih republika SFRJ, Centralne i Istone Evrope i bivih republika Sovjetskog Saveza. Konferencija je organizovana sa ciljem da se sa enskog stanovita sagledaju i analiziraju iskustva zemalja u tranziciji u procesu privatizacije i strukturalnog prilagoavanja privrede i to iz vie uglova: kako su ovi procesi uticali na ekonomsko-socijalni poloaj ena i ostvarivanje enskih prava; pozitivna iskustva pojedinih zemalja koja bi druge zemlje mogle preuzeti i unaprediti; iskustvene greke drugih koje se ne bi smele ponoviti kod nas. Imajui u vidu injenicu da tranzicioni procesi kod nas kasne u odnosu na druge bive socijalistike zemlje ova Konferencija je utoliko znaajnija to prua mogunost ne samo korienja iskustava drugih zemalja ve i otvara polje novih inicijativa za reavanje aktuelnih problema koje donosi ubrzaniji proces privatizacije. Jedan od takvih problema jeste traenje mogunosti zapoljavanja onih koji postaju "prekobrojni" u procesu privatizacije pojedinih drutvenih preduzea kod nas. U okviru takvih mogunosti svakako je i zadruni sektor. U tom smislu znaajnu panju je privukao projekat Asocijacije za ensku inicijativu (AIN) iz Beograda pod naslovom "enske zadruge - izazov i ansa" koji je na Konferenciji u Subotici prezentovala prof. Zorka Zaki. Bavei se razliitim aspektima procesa privatizacije (angaovanje oko donoenja Zakona o radu i Zakona o privatizaciji) AIN spoznaje stvarnost da e veliki broj ljudi ostati bez posla i da e meu njima biti ena. Ta bujica nezaposlenih ljudi svih profesija i kvalifikacionih nivoa e se sliti na trite rada u bliskoj budunosti. U traenju odgovora kako da se rei ovaj problem AIN je inicirala projekat "enske zadruge - izazov ili ansa" koji je zasnovan na
39

Objavljeno u: Ekonomski vidici, 2002, vol. 7, br. 1, str. 149-159. Tekst preuzet sa: AIN www.awin.org.rs/ zadrugarstvo/

verovanju da dobro osmiljen program reafirmacije zadrunog pokreta kod nas moe biti od velike koristi za reavanje problema nezaposlenosti. U emu je sutina projekta i koji su njegovi osnovni ciljevi? Sam projekat polazi od injenice da nai programi adaptacije i restrukturiranja privrede skoro da ne raunaju sa formiranjem zadruga kao znaajnom i efikasnom mogunou za otvaranje novih radnih mesta. Isto tako postoji injenica da iri auditorijum kod nas nije dovoljno informisan o tome da zadruni sektor ima znaajnu ulogu u privredi svih zemalja razvijene trine ekonomije. Takoe, kod nas je nedovoljno poznato da zadruge mogu biti formirane u gotovo svim segmentima privrede kao to su proizvodnja, finansije ili druge vrste usluga (primarni, sekundarni i tercijalni sektor) - znai svuda gde se ukau potrebe udruivanja ljudi na ivotnom putu od roenja do groba - svuda, svuda ... osim u vojnoj industriji. Sve ovo potvruje da osnovni cilj projekta usmerava u etiri pravca: skretanje panje onih koji donose odluke u procesu privatizacije na zadrugu kao potencijalnu polugu za kreiranje novih radnih mesta (preko medija i direktnih kontakata sa predstavnicima relevantnih institucija); iniciranje najpogodnijih konkretnih oblika zadrunog organizovanja onih koji su ostali bez posla (akcenat je na enskoj populaciji, odnosno traenje adekvatnog mesta za ene u zadrunom sektoru polazei od hipoteze da "enske grupe" predstavljaju jednu od najefektivnijih i najznaajnijih osnova civilnog drutva); ukazivanje na injenicu da na zadruni pokret nije razvijen kao u drugim zemljama kako u pogledu znaaja i participacije zadrunog sektora u nacionalnoj ekonomiji tako ni u pogledu jednakosti polova; doprinos utemeljenju adekvatnog institucionalnog okvira za motivisanje formiranja novih zadruga uopte, a naroito onih u kojima bi svoj interes nale ene (uticaj preko kontakata sa ministarstvima u ijoj nadlenosti je donoenje novog Zakona o zadrugama i u domenu oporezivanja gde bi se lobiralo na uvoenju odreenih motivacionih aspekata za udruivanje u zadruge kao to su poreske olakice i pristup povoljnim kreditima u okviru malih i srednjih preduzea). ta je do sada uinjeno u vezi sa Projektom "enske zadruge - izazov i ansa"? Iako je rad na definisanju i realizaciji ovog projekta nedavno zapoeo, ocena je da je do danas dovoljno uinjeno, pri emu se kao najznaajniji konkretni rezultati mogu izdvojiti sledei: formiran je desetolani istraivaki tim; projekat je prezentovan na februarskoj Konferenciji "Uticaj privatizacije i strukturalnog prilagoavanja privrede u zemljama tranzicije na ekonomsko-socijalni poloaj ena" (Subotica, 21-24. februar 2002.); projekat je prezentovan u specifinoj formi pred potencijalnim donatorima u cilju formiranja fonda za implementaciju istog; uspostavljeni su odreeni kontakti u cilju inkorporiranja saradnje meu enskim nevladinim organizacijama, zadrunim savezima, Zavodom za trite rada, Pokretom potroaa, ekolokim grupama, drugim profesionalnim asocijacijama i obrazovnim institucijama; u toku je uspostavljanje kontakata sa ICA Legislative Committee u enevi i sa ICA Gender Committee. Najatraktivnija podruja za formiranje enskih zadruga U procesu realizacije Projekta "enske zadruge - izazov i ansa" oekuje se, izmeu ostalog, ispunjenje dva jasno izdiferencirana cilja. Prvi je opteg karaktera i odnosio bi se na promovisanje politike jednakosti polova. Drugi segment eljenih rezultata bi predstavljao konkretizaciju istraivanja u domenu iznalaenja najpogodnijih oblika enskih zadruga koje bi znaaj funkcionisanja upravo dokazale u procesu upotpunjavanja trinog ambijenta u inicijalnoj fazi tranzicije kod nas. Pitanju jednakosti polova kod nas do sada nije davan adekvatan znaaj. Analiza prakse drugih zemalja pokazuje jasne namere u iniciranju i realizaciji aktivnosti usemrenih ka otklanjanju problema na relaciji poloaj ene-mukaraca u drutvu. U kontekstu teme ovog
40

rada posebno se interesantnim ini integrativna uloga Meunarodnog zadrunog saveza u kome je enskoj inicijativi od samog poetka pripadalo znaajno mesto. Treba ipak priznati da je u prolosti ideja o jednakosti polova i ovde, ne retko, bila samo slovo na papiru, dok su u stvarnosti aktivnosti ene i mukarca nejednako valorizovane. U prilog ovakvoj tvrdnji govori podatak da je poloaj ene, uprkos proklamovanim idejama, u praksi funkcionisanja razliitih zadrunih oblika razmatran iskljuivo u domenu lanstva ili eventualno radnog mesta izvrnog karaktera. Pri tome se imalo u vidu da je osnovni zadatak ene podizanje porodice, dok je njen doprinos formiranju kunog budeta dobijao epitet drugorazrednog. Danas je poloaj ene u mnogome drugaiji. U cilju unapreenja politike zadrunog pokreta i optimalnog korienja ljudskih resursa tokom poslednje dekade XX veka definisana je konzistentnija strategija jednakosti polova koja rauna sa aktivnijom ulogom ene u MZS. Na Kongresu odranom u Manesteru 1995. godine usvojena je Rezolucija o jednakosti polova, da bi neznatno posle toga nekadanji enski komitet (Woman's Committee) promenio naziv u Komitet za jednakost polova (Gender Equality Committee). Treba istai da se ove aktivnosti ne posmatraju samo kao moralna obaveza u realizaciji proklamovanih fundamentalnih zadrunih principa. Naime, uoeno je da se znaajan potencijal unapreenja poslovanja zadruga moe nai u stalno rastuem broju visoko kvalifikovanih i kompetentnih ena u strukturi radne snage. U mnogim zadrunim sektorima, meu kojima znaajno mesto pripada kreditnim unijama i potroakim zadrugama, veinsko lanstvo, zaposleni, pa ak i korisnici proizvoda i usluga jesu iz redova enske populacije. U tom smislu, ukljuivanje ena u proces donoenja odluka je sredstvo stvaranja dodatne vrednosti za zadrugu i dostizanja vieg stepena satisfakcije potroaa. Ovo se posebno odnosi na okruenje u kome se nalaze zadruge u razvijenim zemljama sveta gde su korisnici proizvoda i usluga iz zadrunog sektora spremni da valorizuju nastojanja u realizaciji politike jednakosti polova upravo na nain koji vodi stvaranju lojalnosti potroaa. Navedena tvrdnja, naalost, jo uvek ne vai za veinu zemalja u razvoju, kao i onih u tranziciji, to ne znai da u njima zadruge kao forma organizacije privrednog ivota ne mogu odigrati bitniju ulogu u popravljnju poloaja ene u drutvu. Analogno tome MZS je u saradnji sa Meunarodnom organizacijom rada (International Labour Organization) promovisao Program COOPGENDER iji je zadatak upravo kreiranje "pristojnih i stabilnih" poslova za ensku populaciju u zemljama treeg sveta kroz zadrunu formu u kontekstu postizanja kontinuelnog poboljanja poloaja ene u drutvu. Za sada se ovaj program primenjuje u deset izabranih zemalja Afrike, Latinske Amerike i Azije. Oekuje se da putem sredstava udruene samopomoi i napora siromani u ovim zemljama iskorae u zonu obezbeenja barem minimalnih sredstava za ivot, kao i da se zatite oni za koje je identifikovano da se nalaze u zoni visokog rizika da se vrate u ovu grupu. Iako su namenjeni u prvom redu zemljama u razvoju programi ILO COOPGENDER mogu posluiti i zemljama u tranziciji. Za ovu grupu posebno se interesantnim ini projekat koji se odnosi na jednakost polova u ruralnim sredinama ("Gender and equality in rural organizations") iniciran od strane Norveke. Ovo tim pre to tendencije u poveanju ruralne populacije postaju pravilo u inicijalnoj fazi procesa tranzicije. Ukoliko se iskustva iz ove grupacije zemalja mogu generalizovati, onda bi slika nastalih promena usled ubrzanog procesa privatizacije mogla izgledati ovako: zabeleen je evidentan porast ruralne i, u isto vreme, smanjenja urbane populacije; stanovnitvo se, po pravilu, seli iz gradova u menje sredine, ali i iz manjih sela u najblie subregionalne mini centre; pridoli iz urbanih centara prinueni su, u cilju preivljavanja, da se bave poljoprivrednom priozvodnjom koja je smetena uglavnom u domen seljake ekonomije (naturalnog je karaktera) uz fundamentalnu karakteristiku postojeih poljoprivrednih proizvoaa koja ih svrstava u tradicionalno-usmerene farmere. Problem ljudi nezavisno od toga u kojoj zemlji u tranziciji se nalaze u ovom sluaju ima isti imenitelj - nedostatak radnih mesta. Uspenost njihovog prilagoavanja novonastaloj situaciji bie u velikoj meri odreena mogunou ireg ukljuivanja novih aktivnosti u sistem trine proizvodnje. Jasno definisani prioriteti u ublaavanju razlika izmeu i unutar regiona, kao i celovit program ruralnog razvoja postaju sastavni deo namere stvaranja ravopravnih uslova za ivot i rad u ovim sredinama. U tom smislu, postojanje razvijenog sektora malih i srednjih
41

preduzea koja se bave primarnom, sekundarnom ili tercijalnom delatnou predstavlja nezaobilazni privredni milje ravnomerno razvijenih podruja unutar zemlje. Identifikovan problem nedostatka radnih mesta dobija na znaaju u kontekstu analize poloaja koji ena ima u ruralnim sredinama. Tradicionalne barijere u procesu razmatranja moguih aktivnosti na relaciji muko-ensko ovde imaju poseban znaaj. Ovome treba dodati jo jednu bitnu prepreku. Re je o tome da, po pravilu, ene esto raspolau manjim inicijalnim kapitalom za zapoinjanje izabrane privredne aktivnosti. U tom smislu, zadruga kao forma privreivanja koja se zasniva na udruivanju sredstava i rada moe artikulisati njihove osnovne i projektovane strateke potrebe za evaluacijom uloge koja im pripada u savremenom drutvu. Prednosti zadruge kao forme organizacije privrednog ivota koja bazira na lanstvu u kreiranju potencijala za zapoljavanje su viestruke. U tom smislu najznaajniji aspekti doprinosa razvijenog zadrunog sistema u inicijalnoj fazi tranzicije mogu se sumirati na sledei nain (1): za individualne proizvoae i radnike iz tzv. neformalnog sektora ekonomije zadruga stvara uslov za udrueno odvijanje ekonomskih aktivnosti po niim trokovima; udruena proizvodnja proizvoda i usluga pospeuje podelu rada i specijalizaciju, a time i rast produktivosti; kombinujui ponudu neophodnih inputa i realizaciju proizvoda i usluga zadruga kreira dodatnu vrednost za lanove u domenu pregovarake moi; u odnosu na samostalne proizvoae i potroae lanovi zadruge kreiraju bolju poziciju u kontekstu realizacije sopstvenih interesa posebno u sluajevima kada je njihova organizacija ukljuena u proces vertikalne integracije; zadruga omoguava aktivnu participaciju lanstva u realizaciji aktivnosti upravljanja; kao organizacija koja stvara mogunost samozaposlenja zadruga favorizuje inicijativu lanstva i zaposlenih u izboru naina unapreenja poslovnih aktivnosti; lanovi zadruge ue jedni od drugih i inoviraju procese i procedure poslovanja zajednikim naporima; zahvaljujui podeli rizika, zadruge su generalno stabilnije forme privreivanja u poreenju sa ostalim formama organizacije privrednog ivota; "mali" proizvoai kao lanovi zadruge beneficiraju u kontekstu pune pravne zatite. Imajui u vidu navedene prednosti zadruge u stvaranju mogunosti za delovanje "prekobrojnih" koji se oekuju u narednom periodu kod nas postavlja se pitanje sledee sadrine: u kojim podrujima je mogue njihovo efikasno i efektivno radno angaovanje? U kontekstu implementacije Projekta "enske zadruge - izazov i ansa" rauna se da e ene u veoj meri biti pogoene ovim deavanjima, te se kao atraktivna podruja za formiranje novih radnih mesta vide sva ona u kojim enska populacija moe imati inicijativu. Kako e bez posla ostati armija ljudi razliitog obrazovanja i kvalifikacionih sposobnosti predvia se formiranje zadruga jednako iz primarnog, sekundarnog i tercijalnog sektora. U domenu primarnog sektora postoji mogunost formiranja proizvoakih poljoprivrednih zadruga. Na osnovu primera iz prakse zemalja razvijene trine ekonomije kao najatraktivnija podruja za organizovanje ovih zadruga mogu se identifikovati ona u domenu prozvodnje voa i povra, te mleka i mlenih proizvoda. U ovom predlogu se polazi od konkretne situacije na domaem tritu poljoprivrednih proizvoda koja ukazuje ne toliko na neadekvatnost kvantiteta, ve pre svega kvaliteta ponude proizvoda ove vrste. Istovremeno se vodilo rauna o mogunostima angaovanja jednako "novih" ali i postojeih proizvoaa putem zadrunog sistema privreivanja. Ukoliko se kao primer uzme proizvodnja povra u plastenicima studija izvodljivosti govori u prilog ideje da se na relativno malim povrinama moe organizovati efikasna proizvodnja tokom cele godine (2). Ovim putem mogu biti integrisani radni napori enske populacije u ruralnim sredinama na nain koji evidentno obezbeuje stabilan prihod i profitabilnost proizvodnje. Pri tome se ima u vidu da su zahtevi minimalno, a pogodnosti maksimalno vrednovane, a oni se odnose na sledee: (1) potrebne su relativno male povrine; (2) cena izgradnje viegodinjih objekta za proizvodnju je relativno niska; (3) nije zahtevana celodnevna angaovanost radne snage; (4) brz obrt kapitala (usled kratkih ciklusa gajenja) i intenzivnost proizvodnje. Ovim putem mnogo "malih" proizvoaa iz domena neformalne ekonomije posredstvom zadruga moe ui u
42

trinu utakmicu na nain koji obezbeuje uspeh. Kao kritian faktor uspenosti ovde moe biti nominirana marketing koordinacija kako unutar poljoprivrednih zadruga, tako i izmeu ovih organizacija i potencijalnih kupaca. Praksa najrazvijenijih zemalja sveta pokazuje da zadruge za proizvodnju voa i povra u sirovom ili delimino preraenom stanju masovno praktikuju ugovorenu proizvodnju za poznatog kupca, pri emu su sa sopstvenim lanovima povezane razliitim aranmanima marketing karaktera. Tako, na primer, u SAD zadruge za proizvodnju voa i povra ostvaruju najvii procenat povezanosti posredstvom ugovora marketing tipa to predstavlja osnovu realizacije 88% proizvodnje njihovog lanstva. Odmah iza njih nalaze se zadruge za proizvodnju mlenih proizvoda sa 76% unapred ugovorene realizacije (3). Istovremeno valja istai da mnoge studije uspenosti u odvijanju privrednih aktivnosti u zadrunom sektoru govore o tome da je od izuzetnog znaaja kreiranje i pravilno korienje marketing kanala. Tako ILO INTERCOOP program sa razlogom istie da mnogi razvojni projekti vezani za zadrugarstvo u manje razvijenim zemljama bivaju fokusirani samo na proizvodnju, ali ne i na pomo proizvoaima da realizuju proizvedeno. Takva vrsta greke se u naoj praksi mora izbei, pri emu se mora voditi rauna o mogunostima realizacije udruene proizvodnje kako na domaem, tako i na inostranom tritu. U tom smislu mogu se koristiti iskustva u realizaciji INTERCOOP programa koji promovie trgovinu kao nain za jaanje uloga kooperative u domenu kreiranja zaposlenosti i prihoda u delu proizvoda sa eksportnim potencijalom. Specifinosti uslova kojim raspolae naa zemlja ukazuju na mogunost promocije organske proizvodnje (4)koja ima jasan izvozni potencijal, pri emu model realizacije moe biti zasnovan na formiranju zadrunih odnosa. Neosporno je da Evropska unija kao antipod primeni modernih dostignua zelene revolucije sve vie potencira model odrivog razvoja poljoprivrede. Povrina predodreena ili u procesu pripreme za organsku proizvodnju sa oko 900.000 ha u 1993. godini belei rast na 2,9 miliona hektara u 1998. godini. Potencijal za dalje irenje postojeih poljoprivrednih povina za organsku proizvodnju sa 2% (1998.) postoji, pri emu se planira da do 2005. godine ovaj pokazatelj u Evropskoj uniji dostigne vrednost izmeu 5 i 10 procentnih poena (5). Oigledno je da postoji trini segment na kome i tree zemlje mogu nai mesto, pri emu se u kontekstu analize mogunosti zapoljavanja posebno interesantnim ini podatak da, po pravilu, organska proizvodnja zahteva vei input rada u odnosu na konvencionalan nain odvijanja poljoprivrednih aktivnosti(6). Ocena je da do sada ove mogunosti naa zemlja ne koristi u punoj meri, te su anse za razvoj udruene proizvodnje mnotva malih proizvoaa u ovom domenu evidentne. Pokret za organsku poljoprivredu se na naim prostorima javlja u drugoj polovini 1980-tih godina. Pioniri ovog pokreta su Agrobioloki sistem "Natura vita" i HK "Agroekonomik". Do danas njima su se prikljuili "TERRA'S", PP "Don Juro" i "Jugoimport - Etno art". Iako u naoj statistici ne postoji dovoljno pouzdana evidencija o obimu povrina na kojima se praktikuje organska proizvodnja za 1998. godinu se raspolae sa podatkom da ono obuhvata 0,30% obradivih povrina (7). Prirodni resursi i znanje kojim raspolae naa zemlja u ovom domenu nisu ni izdaleka iskoriene, te se kao model ukljuivanja irokog spektra malih proizvoaa zdrave hrane predlae sistem zadrugarstva. Pri tome se ima u vidu da proizvodi prvog kvaliteta ove vrste nastaju aktivnostima na nezagaenim terenima udaljenim od urbanih centara najmanje 30 km i 10 km od prometnih saobraajnica, pri emu se koliina hemijskih sastojaka moe kretati najvie do 50% zakonom dozvoljenog. Nekada je Agrobioloki sistem "Natura vita" koji se bavi proizvodnjom ita, voa i povra poslovao pod okriljem Zadrunog saveza Srbije poto su u njega bile ukljuene zadruge sa lanstvom na teritoriji oko jezera Grue (izmeu Kragujevca i Kraljeva) gde je vie od 30 godina zabranjena upotreba mineralnih ubriva i ostalih hemijskih preparata. Potencijal za ovu vrstu aktivnosti pokazuje subregion Poar (Optina Blace) koje je poznato po gajenju voa autohtonog sortimenta. Na ovom lokalitetu registrovano je 534 voara sa oko 200 hiljada stabala, a 1995. godine HK "Agroekonomik" je izgradio fabriku za preradu voa "Frutto". Primer zaokruenog razvoja subregiona (podruje Suvobora) nudi firma "Jugoimport - Etno art" gde je posebna panja posveena korienju prirodnih resursa za proizvodnju bioloki zdrave hrane pod zatitnim znakom "Jutra". Iako primera organske prozivodnje hrane kod nas ima malo, treba napomenuti da ove aktivnosti privlae veliku panju inostranih investitora u emu je "TERRA'S" iz Subotice svakako najdalje otiao: ostvarena je znaajna
43

saradnja sa jednom firmom iz Maarske (1990) i iz Holandije (1994) (8). Inicijativa o samozapoljavanju ena pored navedenih ima potporu i u mogunostima njihovog angaovanja u sekundarnom i tercijalnom zadrunom sektoru. Treba podsetiti da u svetskim okvirima grupu proizvoakih zadruga iz sekundarnog sektora ine uglavnom mala i srednja preduzea koja zapoljavaju od 5 do 30 radnika. U naim uslovima ova forma preduzea moe imati znaajnu ulogu u projektovanom procesu tranzicije. Zanatske radionice svih vrsta mogu biti deo razvijene zadrune prakse, pri emu se kreiranje, otpoinjanje i realizacija malog posla u kome ene same stvaraju mogunost za kreativno izraavanje smeta u domen projekta izgradnje mree tekstilnih i tkakih radionica. Stari zanat (tkaki i krojaki) sa savremenim dizajnom moe biti osnovi moto enskih zadruga u sekundarnom sektoru. Pored zanatskih, u sekundarnom sektoru poznata je praksa funkcionisanja radnikih zadruga koje svoju aktivnost mogu specijalizovati na nain da se bave konkretnim problemima zapoljavanja enske populacije. Tako, na primer, u Poljskoj svi manji-vei gradovi imaju Agencije za zapoljavanje ena nastale na zadrunim principima koje pomau enama u njihovoj prekvalifikaciji nudei razne programe obuke za perspektivna zanimanja. Ukoliko se mogunostima samozaposlenja ena u sekundarnom dodaju one iz tercijalnog zadrunog sektora onda se pre svega ima u vidu da e nestankom velikih drutvenih konglomerata ostati bez posla radnici razliitih strunih kvalifikacija i osposobljenosti. Odreeni broj onih najsposobnijih moe ponuditi svoje znanje u obliku razliitih usluga marketing i finansijskog karaktera a svoju konktetnu delatnost organizovati uz postojanje drutva lica. Nadoknade razliitih vrsta za izgubljeno radno mesto mogu posluiti kao poetni kapital za realizaciju njihovih namera. Projekti ove vrste moraju raunati sa postojanjem razvijene prakse samozapoljavanja u kojoj enska inicijativa moe odigrati bitnu ulogu.

Umesto zakljuka
Budui da zadruge po svom identitetu podravaju principe jednakosti, demokratije i nezavisnosti projekat AIN-a "enske zadruge - izazov i ansa" potencira da one, u kontekstu nae tranzicije, zaista mogu biti jedan od boljih puteva za reenje problema nezaposlenosti. U ovome projektu ene su viene istovremeno kao inicijatori reafirmacije zadrunog pokreta u celini kod nas i kao osnivai (ili lanovi) novih zadruga. U tom smislu se rauna sa izvesnim karakteristikama ena kao to su dodatna energija, vera, entuzijazam i hrabrost.

Literatura Gwenaelle L. G. and Alberik S., Organic Farming - Guide to Community rules, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg, 2001 Marketing Coodination in Agricultural Cooperatives, Rural Business-Cooperative Service, Research Report 159, USDA 1997 Zaki Z., Koop menadment, Dunav Preving, Beograd 2000 Zaki Z., Asocijacija za ensku inicijativu preduzima prve korake u domenu zadrugarstva, Ekonomski vidici 4/2001. Zaki Z., Nove koopertive i zapoljavanje: za budunost je potrebna hrabrost, Ekonomska politika 1999/2000., Ekonomski anali - vanredan broj, Februar 2000. Zaki Z. i Cvetanovi O., Kvalitet hrane kao faktor podsticanja stranih finansijera - anse u naruenoj ekolokoj ravnotei posle NATO bombardovanja, Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - mogue alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede, NDEJ 1999. evarli M., Organska poljoprivreda i pratei program industrije u Jugoslaviji, Savremena poljoprivreda, N.Sad 1998. ILO COOPGENDER Programme, INTERCOOP Programme: www.ilo.org (1) Znaaj navedenih prednosti u kontekstu kreiranja kvalitetnih radnih mesta posebno istie
44

Meunarodna organizacija rada. Opirnije videti www.ilo.org (2) Za plastenik srednje povrine 160 m2 (dimenzija 30x5,2m), koji moe biti izgraen ak i na okunici, potrebno je inicijalno ulaganje u visini od 1500 EUR. Na datoj povrini mogua je proizvodnja tokom cele godine korienjem preduseva, glavnih useva i naknadnih useva, pri emu je uz relativno nizak stepen rizika, ak i na nivou kupovne moi domaeg stanovnitva, isplativnost investicije obezbeena. Godinji varijabilni i fiksni trokovi ne bi trebalo da preu nivo od 750 EUR (trokovi rada nisu obuhvaeni ovim proraunom). Godinji prihod najee kombinovane proizvodnje - salate kao preduseva i paradajza kao glavnog useva, pri pravilno primenjenim tehnolokim postupcima moe se kretati oko 3000 EUR Opirnije o nainu obrauna isplativosti ove vrste investicije i drugih alternativa iz domena povrtarstva videti u Budi bolji - naui da planira, sveska br. 2 - Nove tehnologije u agrobiznisu, Zavod za biljne i ivotinjske resurse, Beograd 2001, str. 34-38 (3) Podaci preuzeti iz Marketing Coodination in Agricultural Cooperatives, Rural BusinessCooperative Service, Research Report 159, USDA 1997, p. 2 (4) Institucionalizacija organske poljoprivrede izvrena je 1972. godine osnivanjem Meunarodne federacije za organsku poljoprivredu (International Federation of Organic Agriculture Movements - IFOAM). (5) Opirnije videti Gwenaelle Le Guillou and Alberik Scharpe, Organic Farming - Guide to Community rules, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg, 2001 (6) Na primer, izraunato je da u [vajcarskoj zaposlenost izraena u ekvivalentu punog zaposlenja na konvencionalnim farmama ima vrednost 2,03 dok je na farmama za organsku proizvodnju vrednost istog pokazatelja 2,45. (Opirnije Padel S., Lampkin N, Farm-level performance of Organic Farming Systems, in Lampkin N., Padel S. (eds.) The economics of organic farming: an international perspective, CAB International, Vallingford) (7) evarli M., Organska poljoprivreda i pratei program industrije u Jugoslaviji, Savremena poljoprivreda, N.Sad 1998. (8) Opirnije videti: Zaki Z. I Cvetanovi O., Kvalitet hrane kao faktor podsticanja stranih finansijera - anse u naruenoj ekolokoj ravnotei posle NATO bombardovanja, Ekonomsko finansijski odnosi sa inostranstvom - mogue alternative u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede, NDEJ 1999.

45

Deindustrijalizacija i radniki otpor Borbe i inicijative za ouvanje radnih mesta u procesu tranzicije, Beograd, 2011: Pokret za slobodu / Freedom Fight. 252-265 46

47

48

49

50

51

52

asopis SOLIDARNOST za internacionalizam i socijalizam odozdo, br. 22. Beograd, oktobar 2011: 12-15 53

54

55

56

enski informaciono-dokumentacioni centar Womens information-documentation Centre ul. Jastrebaka 39, 11000 Beograd tel/fax. +381 11 29 90 761 e-mail: indokcentar@gmail.com web: www.zindokcentar.org

enski INDOK Centar se bavi ostvarenjem ravnopravnosti ena u javnoj sferi, fokusirajui se pre svega na medije. Kritikom analizom sadraja, istraivanjima i edukacijom, ostvarujemo komunikaciju izmeu samih medija i njihovih korisnika/ca. Cilj nam je da se na taj nain smanje mizogini i stereotipni sadraji.

C I LJ E V I Smanjenje mizoginih i polno stereotipnih sadraja i balansirano predstavljanje ena i mukaraca u javnosti kroz: - kreiranje nestereotipne slike o enama u medijima kroz monitoring analizu i edukaciju medija - poveanje vidljivosti stereotipa o enama u javnosti kroz auriranje dokumentacionih i informacionih baza podataka ISTORIJAT INDOK Centar je projekat iji su pojedini elementi nastajali postupno i razvijani u okviru beogradskog Centra za enske studije, istraivanja i komunikaciju (CSIK). Prvi detaljan nacrt projekta je izraen 1997. godine, za potrebe CSIK -a. Projekat koji je razvijen u okviru Asocijacije za ensku inicijativu prilagoen je potrebama feministike scene u Beogradu i SR Jugoslaviji za dostupnijim osnovnim informacijama o aktivnostima enskog pokreta i enskih grupa. Godine 1999. glavne aktivnosti INDOK-a se usmeravaju ka monitoringu medija i kreiranje baza podataka i arhiva enskog aktivizma pratei razvoj enskih organizacija i njihov rad. Kreiran je bilten Novosti sa enske scene i pres kliping bilten Presarijum. Glavni fokus programa INDOK Centra su mediji, zakoni i poloaj ena u postojeem javnom i politikom konceptu. Godine 2003. INDOK postaje lanica Regionalne mree informativno-dokumentarnih centara jugo-istone Evrope (REWIND Net), dok se 2005. godine pridruuje meunarodnoj mrei Global Media Monitoring koja okuplja lanice iz vie od 120 zemalja sveta. INDOK je uestvovao u kreiranju Nacionalnog plana akcije za poboljanje poloaja ena i promociju rodne ravnopravnosti u Srbiji, kao jedna od radnih grupa u oblasti ene i mediji. Godine 2007. kreiran je prvi on-line pres kliping bilten enerama. U januaru 2007. godine INDOK Centar je registrovan kao nezavisna nevladina organizacija enski informaciono dokumentacioni centar (INDOK). 57

U decembru 2007., INDOK inicira kreiranje enske Aktivistike Medijske mree sa glavnim ciljem da povea efikasnost reagovanja na mizogine i stereotipne sadraje u medijima i promovie strategije i vrednosti mehanizama za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u javnoj sferi. Od prolea 2008. INDOK postaje saradnik u nastavi na predmetu Drugost u medijima na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum. U junu 2008. INDOK organizuje panel diskusiju na temu Studentski pokret 1968. i feminizam u YU - Njegova/Njena 68?, a u oktobru 2008. INDOK je organizovao dvodnevnu konferenciju posveenu obeleavanju 30 godina prve feministike konferencije na naima prostorima Drug-ca ena. U novembru 2008. INDOK je odrao trening za medijski monitoring za 14 predstavnica sedam enskih nevladinih organizacija irom Srbije. U januaru 2009. INDOK je objavio izvetaj Rodna ravnopravnost u medijima i kroz medije koji obuhvata rezultate monitoringa lokalnih medija u sedam gradova Srbije. Godine 2009. INDOK pokree prvi broj internet izdanja koje se bavi analizom medija 3M Media Monitoring Magazine i a 2010. pokree svoj prvi blog.

Saradnja sa fondacijom Roza Luksemburg: Tokom 2009, INDOK je odrao treninge za vie od 50 novinara i novinarki iz razliitih medija u 4 grada Srbije (Beograd, Novi Sad, Valjevo i Ni) i predavanja za vie od 40 studenata i studentkinja novinarstva irom zemlje. U junu 2009., u saradnji sa Omladinskim centrom CK 13 i Alternativnim kulturnim Centrom AKO (Novi Sad), INDOK je uestvovao u oranizaciji konferencije 1968 i novi socijalni pokreti u ex-YU. Tokom 2010. INDOK je snimio dokumentarni film edukativnog karaktera pod nazivom 12-15% posveen nainu predstavljanja ena i drugih manjinskih grupa u medijima.

58