Akademsko pisanje

ass. Vladimir Damid, MSc vdzamic@singidunum.ac.rs

Akademsko pisanje kao predmet

Academic writing i Academic writing skills su, izmeu ostalog, nastavni predmeti na velikim svetskim univerzitetima, koji se izuavaju itav jedan semestar; Smatra se da svaki intelektualac treba da ovlada tehnikama i vetinama akademskog pisanja do kraja svojih osnovnih studija na univerzitetu.

ta je akademsko pisanje?
Pod akademskim pisanjem podrazumeva se pisanje tekstova u akademsko-naune svrhe; To su tekstovi razliitog obima, forme i sadraja:
1. 2. 3. 4. 5. 6. esej; seminarski rad; prikaz (knjige); diplomski rad; nauni lanak; master/doktorski rad.

Ko bira formu akademskog teksta?

Akademski tekst moe birati sam autor ili forma i sadraj mogu biti nametnuti od strane akademske zajednice; npr. seminarski rad se moe pisati na odabranu ili unapred zadatu temu; Bez obzira na to da li temu bira autor ili je ona nametnuta, pravila za pisanje akademskog rada se uvek dosledno potuju i primenjuju.

Razliitost pravila
Pravila akademskog pisanja nisu u potpunosti standardizovana. To znai da svaka nauna ustanova pojedinano odreuje nain citiranja, navoenje fusnota, literature i slino (koristedi harvardski, oksfordski ili neki od drugih modaliteta); Zato je vano upoznati se sa pravilima pisanja pre poetka istog.

Elementi akademskog rada

naslovna strana; stranica teksta; odabir slova; sadraj: problematizacija teme; citiranje; literatura; napomene; jezika uputstva.

Naslovna strana
svaki esej, seminarski rad, prikaz knjige, diplomski, master ili doktorski rad mora imati naslovnu stranu; u vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije (npr. Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu); na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se obrauje u akademskom tekstu; u donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan Miljevid); u donjem desnom uglu je ime autora (npr. student Marko Markovid); u dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (npr. Beograd, 2012.).

Stranica teksta tehnika uputstva

stranica treba da ima standardne margine od 2,5cm gore i dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obino standardna podeavanja u programu za pisanje na raunaru); ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi rauna da margine gore i dole moraju biti uvek manje od margina sa strane, zbog estetskog izgleda samog akademskog teksta; razmak izmeu redova je srednji, tj. tako da na jednu stranicu teksta stane izmeu 35 i 40 redova (obino standardno podeeno u programu za pisanje teksta na raunaru); tekst treba da bude poravnat po marginama (opcija: justify u programu MS Word).

Odabir i karakteristike slova

osnovno naelo pri izboru slova (font-a) je da bude lako itljiv; slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu ove reenice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana, odnosno podvuena; kurzivna slova koriste se za naglaavanje odreenog dela teksta ili isticanje kljunih pojmova, tj. njihovih definicija; opteprihvadeno pravilo je da se podebljani (boldiran) tekst ne koristi; tip (font) slova koji se najede koristi je: Times New Roman, veliine 12; obavezno koristiti slova sa dijakriticima (,d,); napomena: vodite rauna o veliini i tipu slova, koliko god delovalo nebitnim, forma je jednako vana kao i sadrina.

Sadraj: problematizacija teme

ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji piete; na osnovu njega de mentor modi da proceni da li se i na koji nain razumeli problem i kako ste interpretirali problem u svom tekstu; u akademskoj zajednici nedopustivo je koridenje tuih tekstova (plagijatstvo), odnosno prepisivanje udbenika i slino, posebno bez dozvole autora; plagijat je kanjiv u skladu sa zakonom, te ukoliko krenete tim putem moete imati problema sa zakonom i pravilima naune ustanove.

Priprema za pisanje
akademski tekst se ne moe dobro i kvalitetno napisati bez prethodne pripreme; dobar akademski tekst se mnogo lake i bolje pie ukoliko ste se za to dobro pripremili kroz itanje adekvatne literature (udbenik, izvorna literatura, nauni lanci i sl.); prilikom itanja literature, dobro je beleiti najznaajnije citate ili stavove autora na koje elite da se pozovete ili koje elite da osporite svojim tekstom; itanje kao priprema nema alternativu!

Sadraj: problematizacija teme

sadrinski elementi akademskog rada:
1. 2. 3. 4. uvod; deo sa definicijama; analitiki deo; zakljuak.

neki tekstovi mogu imati i apstrakt (rezime) i kljune rei.

Uvod
obino predstavlja najvedi problem (kako da ponem?); uvod treba sadri cilj rada, definiciju problema, saet pregled prethodnih razmatranja problema, tezu koja se nastoji izvesti radom; uvod rada koji ima par stranica ne sme biti dui od pola strane, dok uvod obimnijih radova moe biti obimniji (stranica, dve ili vie ukoliko je re recimo o doktoratu); u uvodu nema mesta uspomenama iz detinjstva, voljenoj osobi i slinim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju neki poseban znaaj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvek tragaju za istinom, ili Moja ljubav prema nauci datira od detinjstva. treba izbegavati pozivanje na autoritete kao argument (npr. Kao to je tvrdio Isus, ljudska priroda je dobra), jer je kvalitet svakog rada u argumentaciji koju iznosi sam autor.

Deo sa definicijama
deo sa definicijama sadri odreenje grae, metoda, modela i terminologije u radu; duina ovog dela zavisi od vrste akademskog teksta; deo sa definicijama je obino sastavni deo uvoda akademskog rada.

Apstrakt
Apstrakt imaju samo oni radovi koji se negde objavljuju; Svaki nauni lanak koji se objavljuje mora imati apstrakt, tj. kratak osvrt na sadraj rada. Apstrakt obino ima oko 250 rei (jedan paragraf) i trebalo bi da na to atraktivniji nain predstavi itaocu lanak u celini; Apstrakt, kao i kljune rei ispod njega, obino se piu i na engleskom jeziku.

Analitiki deo
analitiki deo = razrada problema; vano je da na osnovu proitanog, imate svoj stav i argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku naunu vrednost); argumentacija moe uvek biti za i protiv, pa se trudite da je izloite, ukoliko je tema rada za to pogodna; analizirajte problem, pokuajte da ga poveete sa drugim problemima i pitanjima (npr. ekonomske promene sa drutvenim, politikim i slino); kvalitet Vaeg teksta zaviside upravo od pristupa problemu i nainu njegovog izlaganja, a za to je neophodno i znanje i umede pisanja akademskog teksta.

Zakljuak teksta
vaan je isto koliko i ostali delovi teksta bez dobrog zakljuka, tekst gubi na svom kvalitetu; mora biti logiki smislen (npr. ako ste u analitikom delu izneli stav i argumente da je ekonomska globalizacija pozitivna pojava, u zakljuku ne moete tvrditi suprotno); drugim reima, zakljuak treba da proistie iz analitikog dela i stava i argumentacije iznetih u njemu; poeljno je da u zakljuku ne bude citiranja drugih autora.

Citiranje
citati se stavljaju u znake navoda Krajem 19. veka poinje proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi; ukoliko iz citata izostavljate nekoliko rei onda taj deo stavite u zagradu i tri take unutar njih: (...) poinje proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi; ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo se zamenjuje zagradom i trima crticama (---); citati iz dela napisanih na stranom jeziku, prevode se osim ukoliko ne postoje posebni nauni razlozi da se tekst zadri u originalu; citati Vaem tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu citata ukoliko oni nisu od sutinskog znaaja za tekst koji piete.

Parafraza
Ukoliko mislite da bi preterano citiranje oduzelo na kvalitetu Vaeg rada, moete parafrazirati neije misli i tako ih uvrstiti u svoj akademski tekst;

npr. Kako je to uoio Aristotel u svojoj Nikomahovoj etici, srean ivot se moe ostvariti jedino u skladu sa vrlinom.

Literatura
na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se koristili tokom pisanja to je obavezni deo svakog akademskog teksta; literatura ne sme da bude izmiljena (u radu moraju postojati jasne naznake da ste se njome koristili, poput citata, fusnota i slino); spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je tekst pisan dirilicom), odnosno abecednom (ukoliko je pisan latinicom); ukoliko ima 4 ili vie autora koji su pisali jedno delo, navodi se samo ime i prezime prvog, dok se imena drugih zamenjuju skradenicom i dr. ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al. ukoliko je re o bilo kom stranom jeziku;

Literatura
spisak literature se takoe moe praviti po znaaju literature koju ste koristili; Vae pravo je da odaberete nain navoenja literature.

Pravilno navoenje literature (jedan od naina)

Primeri: Gidens Entoni, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko je re o knjizi); Gidens Entoni i dr., Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vie autora); Miljevid I. Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. Izazovi globalne ekonomske krize, Veernje novosti, etvrtak, 8. oktobar 2009. (ukoliko je re o lanku iz novina); ukoliko je literatura elektronska (koridena sa sajta) obavezno navesti potpunu adresu i datum kada ste sajt posetili (google, wikipedia i slini sajtovi ne mogu biti navedeni kao literatura).

Elektronska literatura
Zato ne navodimo Wikipedia-u kao literaturu? Nauka mora biti opta, objektivna, pouzdana i sistematina. Bududi da lanak na Wikipedia sajtu moe postaviti i laik, takav izvor ne moe biti nauni, jer ne zadovoljava kriterijume naunosti.

Fusnote i endnote
ukoliko elite da napomenete neto u svom tekstu ili da navedete referencu koju ste citirali, to inite tako to napomenu (naznaku) smestite u dno strane (tzv. fusnota); fusnote se jednostavno dodaju i automatski numeriu odabirom opcije u programu za pisanje na raunaru (Insert/Footnotes); ukoliko se u fusnoti ponavlja ista referenca, onda se umesto itave reference stavlja naznaka Isto ili Ibidem (Ibid). endnote na kraju teksta.

Primeri fusnota (jedan od naina)

Adam Smit, Bogatstvo naroda, BIGZ, Beograd, 1985, str. 46; Ibidem, str. 56; Karl Marks, Kapital, BIGZ, Beograd, 1989, str. 15; Isto, str. 19-21; Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2007, str. 78-85.

Jezika uputstva
pridravajte se vaedeg pravopisa srpskog jezika; jezik i stil su vrlo vani delovi svakog akademskog teksta; ukoliko imate dilemu, konsultujte pravopis (da li, ne znam, sa mnom, predsednik, prof. dr Marko Markovi, mr Petar Petrovi); posebno obratiti panju na preteranu upotrebu stranih izraza koji imaju adekvatne termine u naem jeziku (npr. merandajzing, advertajzing, bekstejd, menaderisanje i slino).

Jezika upustva
Kada koristite skradenice, uvek prvi put napiite itavu sintagmu i u zagradi skradenicu, a potom koristite samo skradenicu (npr. Evropska centralna banka (ECB), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i slino); Imena stranih autora obavezno, kada ih prvi put pominjente, transkribovati u zagradi, tj. napisati onako kako se pie u originalu npr. Kao to navodi Don Lok (John Locke)... U svom delu, Marks (Marx) tvrdi... Otac klasine ekonomije Adam Smit (Smith)...

Jezika uputstva
nauni jezik je pojmovni jezik vano je da se u akademskom tekstu koriste adekvatni termini koji ne spadaju u kolokvijalne izraze (npr. fanovi pristalice; normalan uobiajen, ustaljen i slino); pre nego to predate svoj rad, proverite da li ima tehnikih ili jezikih greaka; dobro je da jo neko osim Vas proita rad, bududi da nedete uvek lako modi da prepoznate svoje greke; tehnika i jezika pedantnost ukazuju na to da se autor na valjani nain i sa dunom panjom posvetio pisanju akademskog teksta.

Akademsko pisanje je vetina jedini nain da u tome budete uspeni jesu kontinuiran rad i pisanje. What is written without effort is, in general, read without pleasure (Samuel Johnson)

Pitanja i komentari