U ovoj knjizi ete nai pregrt zanimljivih podataka posle kojih verujem.

ili se plaim, nee vie nita biti isto. Ova pria prevazilazi. na alost, i moje najcrnje slutnje... Ja ipak elim da verujem da ivimo u jednom mnogo boljem, lepem i veselijem svetu nego to pie... Blato Popovi Ovo je jedna eklektina pria koja uspostavlja svoju celinu iz prikupljenih delova za koje mnogi mogu pomisliti da su krivotvoreni. stina, delovi mogu biti diskutabilni ali se zato celina. i pored svega, doima posve moguom. Dunja l'ojinovie Ovu priu e mnogi, bez mnogo premiljanja. okarakterisati!kao jeres i ona to. u odnosu na sve postojee opte prihvaene vrednosti u "iloso"iji. istoriji ili politici izvesno jeste. #e$utim, za razliku od mnogih
Iia * " ic i n v n c a n in i r \ 1 i L - /i b o n ito lr ifim ri n a L n n i v K n n n a o a H * * iir tn n lin c o i n 7 H n n

svoje grandioznosti zavre$uje panju. Ordo #undi je mogue mnogo vie od jedne prie ali e zbog vremena u kome je napisan izvesno ostati samo pria % nadajmo se ne neproitana. Ratko Pavlovi

Nenad Mini

ORDO MUNDI
J&'() *+ ,) #isterija (ovog svetskog poretka - .rbija

/0tamparija .tanii1 2aka *alanka 3445

Autor Nenad Milana Mini Knjigu priredio: Slobodan Nenin Crte na koricama: Sah-mat, akademski slikar arko Drinei Dizajn korica Mirko Kneevi
Korektura:

Dimitrije Dimitri
Izdava :

tam!arija "Stani#i$ .rbija, 2aka *alanka. 666.stanisic.co.rs

!a izdava a:

eljko Stani#i
Priprema i "tampa:

tam!arija "Stani#i$ .rbija, 2aka *alanka. 666.stanisic.co.rs

#ira: %&&

'istribucija7 tam!arija "Stani#i$ 8el9:a; <=>1?4@31 A4B=%A1> #ob <=>1?4@AC 3=%34%C43D &%mail stanisicEhallsFs.netD zeljoEstanisic.co.rs G HopFright (enad #. #ini 344A. Ova knjiga se ne moe bez dozvole autora, ni u celini ni u delovima, umnoavati, pretampavati niti prenositi ni u jednom obliku niti ikakvim sred% stvom. Ona se, bez odobrenja autora, ne srne ni na koji nain distribuirati niti pak umnoavati. .va prava na objavljivanje ove knjige zadava autor prema odredbama Iakona o autorskim i srodnim propisima.

I$torija je ne"to malo vi"e od popi$a ludo$ti% zlo ina i ne$rea ljud$kog roda&
&d6aard Jibbon, engleski istoriar

(enad #ini

*+&'JOKO+ .lobodana (enina

/( i j e d n a i o l e o z b i l j n a i d e j a o p r e u r e $ e n j u n e k e d r a v e , k o n t i n e n t a i l i s v e t a n ije iz re e n a ja v n o , s ja s n o d e "in is a n im c ilje v im a , p re n e g o to s u s e n je n i in s p i % ra to ri i tv o rc i d o b ro p o tru d ili d a jo j o b e z b e d e to b o lje u s lo v e d a u s p e , ( a jp re , s e , d a k le , ra d i ta jn o , L p rip re m a te re n M , p a te k p o to m k re n e u o s tv a re n je p o s ta v lje % n ih c ilje v a . 8 o , n a p rim e r, v a i z a s v e v e lik e re lig ije i d o m in a n tn e p o liti k e id e je n a p o liti k o j p o z o rn ic i, z a k ra lje v in e i c a re v in e , z a d e m o k ra t s k i ili s o c ija lis ti k i d r u tv e n i p o r e d a k ... ( o , n ije d o v o ljn o s a m o L p rip re m a ti te re n M , v e je iz u z e tn o v a n o p ra v iln o p ro c e n iti d a li s u s e s te k li n e o p h o d n i is to rijs k i u s lo v i z a u s p e h . + e c im o , n ije d n a re v o lu c ija tip a N e n jin o v e O k to b a rs k e re v o lu c ije n e b i m o g la d a u s p e d v a d e s e t ili p e d e s e t g o d i n a r a n i j e ./8 e r e n je d u g o p r i p r e m a n i i z a b r a n o n a j p o v o l j n i j e v r e m e i m e s to d a u s p e . ( o , n ik o n e m o e d a u s p e z a u v e k . ( i ta n ije v e n o . s a m i s m o s v e d o c i d a je id e ja k o m u n iz m a o z b iljn o d o v e d e n a u p ita n je . s to v a i i z a s tv a ra n je . je d in je n ih a m e ri k ih d r a v a . L O ta c n a c ije M ' o r % d K a in g to n je p o s le d n ji u n iz u o n ih k o ji s u g o d in a m a p rip re m a li te re n z a s tv a % ra n je n o v e d r a v e , u s k la d u s n o v im k o n c e p to m d ru tv e n ih o d n o s a i ta k v im p re u re $ e n je m v la s ti d a b i s e n o v o j d r a v i o b e z b e d ila d u g o v e n o s t. O n a je i o b e z % b e $ e n a , a li s u k r iz e iz g le d a n e iz b e n e ... O d n e d a v n o je o tv o re n o p ro m o v is a n a i id e ja L ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a M , ili L J lo b a liz a c ije M . ( je n i tv o rc i s u p ro c e n ili d a s u s e te k s a d a s te k li u s lo v i d a u s p e ju . L 8 e k s a d a M , z a to to s e , z a p ra v o , ra d i o n a js ta rijo j z a v e ri u is to rijiD iji k o re %n i s e u a k d o v r e m e n a . u m e r a , ) s irije i & g ip ta ... # o g lo b i s e r e i d a je to k o m g o to v o ita v e is to rije p re d a n o ra $ e n o n a s tv a ra n ju u s lo v a z a u s p e h , p ri e m u s u s v i p o s v e e n i to m e d o b ro z n a li d a n e e d o iv e ti o s tv a re n je c ilja k o m e s u p o s v e % tili iv o te . O a k a v je to c iljP I a k o ljic a i je s te u to m e to n a m jo n ik o n ije p o n u d io ja s n u d e "in ic iju ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a . to n ije p rv i p u t. 2 ilo je b e z b ro j p o liti % k ih p ro g ra m a k o ji s u ja v n o p ro m o v is a li s v a k o ja k e c ilje v e s a m o d a b i o b e z b e d ili p o d r k u z a o s tv a re n je n e k ih s a s v im d ru g ih , s k riv e n ih D ra u n a ju i n a to d a e b iti k a s n o d a s e b ilo ta p ro m e n i k a d s e d o v o ljn o L o s ile M ... ( o , u v e k s e p o n e to d a z a k lju iti i n a s lu titi, m a k a r i n a o s n o v u to g a k a k o je p rip re m a n te re n d a s e ja v n o n a s tu p i., O v a k n jig a n u d i is to riju % ta jn u , s k riv e n u o d o iju ja v n o s ti % p rip re m a z a u s p o s ta v lja n je ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a . ( o , m a k o lik o to ta jn a b ila , d o s ta s e m o e o tk riti i z a k lju iti n a o s n o v u o ilja k a k o je s u p rip re m e z a s tv a ra n je ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a o s ta v ile n a lic u is to rije D n a ro ito o d z a v r e tk a ' ru g o g s v e ts k o g ra ta d o d a n a s. s to v a i i z a s tv a r n e c ilje v e k o ji s a m o to n is u p o s tig n u ti... 8 o L s a m o to n is u ...M je p r a v i r a z lo g d a p a ljiv o p r o ita te o v u k n jig u . O n a je u p o z o re n je e g a tre b a d a s e u v a m o , a m o e m o s e s a u v a ti je r z a g o v o rn ic i ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a p o s v o j p rilic i n is u b ili d o v o ljn o s trp ljiv i. z g le d a d a s u p o u r ili...Q s tr a n a C

.adraj
*+&'JOKO+ .lobodana (enina :abula docet % pria nas ui, strana C strana 5

*oglavlje prvo
.U#&+

strana 1=
strana 1B

*oglavlje drugo
&J *)8

strana 31
strana 33

*oglavlje tree
J&K+&J

strana 35
strana =4

*oglavlje etvrto
OU#+)(.O) I)J&'( H)

strana BC
strana BA

*oglavlje peto
J&0U) 2&( JO. :

strana CC
strana CA

*oglavlje esto
R+ 0S)(.8KO Opus 'ei Jezuiti

strana T=
strana TB strana >3 strana >A

*oglavlje sedmo
*O+O' H)

strana >5
strana 54

*oglavlje osmo
#&+OK (I

strana 5C
strana 5A

*oglavlje deveto
. O(.O *+ O+)8

strana 141
strana 143

*oglavlje deseto
8&#*N)+

strana 11T
strana 11>

*oglavlje jedanaesto
2+)S) I ')+ ?#).O( @ #asoni u .rbiji

strana 1=1
strana 1=3 strana 1B>

*oglavlje dvanaesto
#OI&. )#0&N 2)U&+

strana 1>T
strana 1>>

*oglavlje trinaesto

strana 15T

NU# ()8

strana 15>

*oglavlj e etrnaesto
O)+N #)+O.

strana 311
strana 313

*oglavlj e petnaesto
KN)' # + N , UNj)(OK % N&(j (

strana 31C
strana 31A

*oglavlj e esnaesto
)(8 +U.O) +&KONUH J) Kladimir Kladimirovi *utin +uska pravoslavna crkva

strana 33=
strana 33B strana 3=T strana 3B=

*oglavlje sedamnaesto
OO+UJN .8O

strana 3B5
strana 3C4

*oglavlje osamnaesto
O+)NJ&K.O (.8 8U8 I) #&UU()+O'(& O'(O.&

strana 3CC
strana 3CA

*oglavlje devetnaesto
.)K&8 I) .*ONJ(& O'(O.&

strana 3C5
strana 3A4

*oglavlje dvadeseto
8+ N)8&+)N() OO# . J)

strana 3AC
strana 3AA

*oglavlje dvadesetprvo
2 N'&+2&+J J+U*)

strana 3T1
strana 3T3

*oglavlje dvadesetdrugo
2 N'&+2&+J + #.O .+2 J)

strana 3T5
strana 3>4

*oglavlje dvadesettree
ONU2

strana 3>T
strana 3>>

*oglavlje dvadesetetvrto
O+UJ ?Ne Hercle@

strana 35C
strana 35A

*oglavlje dvadesetpeto
. .8&# :&'&+)N( R +&I&+K

strana =45
strana =14

*oglavlje dvadesetesto
2)(O) &(JN&.O&

strana =3T
strana =3>

*oglavlje dvadesetsedmo
8)K .8OO ON ( O) ? (.8 8U8@

strana ==C
strana ==A

*oglavlje dvadesetosmo
#A

strana =B=
strana =BB

*oglavlje dvadesetdeveto
*+ KV HOU(H N - ari$tocrazia nera

strana =C5
$trana '()

*oglavlje trideseto
(&O .8O+ J.O .* . Iapisnik iz 1B>5. Iapisnik iz 1>A4. Iapisnik iz 1>A5. Iapisnik iz 1>5T. Iapisnik iz 15C3. Iapisnik maj 1555. % maj 344A. Jevreji... (emaka, Katikan, antisemitizam... Rolokaust.... Jevrejske suze *rotokoli cionskih mudraca... OU(, ##:, .2... Josip 2roz... Katikan i .rbi .rbija... )gresija na .rbiju... .lobodan #iloevi i ...

strana =AC
strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana strana =AA =AT =AT =A5 =T1 =T5 =>1 =>B =5= B3T BB1 BBB BBT BC4 BCT BAB BT> B>=

*oglavlje trideset prvo

+&ON .U

strana B55
strana C44

*oglavlje trideset drugo

2&.&') R)+ON') * (8&+) *O(&08O J& *+&8&ONO...

strana C4T
strana C4> strana C13

(ena$ #ini

:abula docet % pria nas ui,

Oako sam vie od dve decenije zara$ivao piui, uglavnom za dravu, odluio sam, doavi do slobodnog vremena, da napiem knjigu o (ovom svet% skom poretku. skreno, verovao sam da e mi taj posao biti zabavan i slian nekakvoj razbibrizi s obzirom da sam se tokom pro"esionalne karijere, kao sekretar jed% ne od komisija Hentralnog komiteta .aveza komunista Jugoslavije i savetnik u analitici .lube dravne bezbednosti +epublike .rbije, esto susretao s tekstovi% ma i poverljivim in"ormacija koje su se, direktno ili indirektno, odnosile na ovu temu. *ored saznanja kojim sam raspolagao odluio sam da, sa ciljem sveobu% hvatnijeg sagledavanja ove teme, prikupim jo neke knjige, dokumenta, i lanke iz specijalizovane, dnevne i nedeljne tampe. (o, ubrzo sam se suoio s dile% mom7 nakupilo se toliko materijala da sam poeo da se oseam kao komarac na nudistikoj plaiD znao sam ta elim, ali nisam znao odakle da ponem. (akon pune dve godine prouavanja dostupnih knjiga, dokumenata i tekstova shvatio sam da )lisa bolje poznaje Iemlju uda nego ja korene savre% menih svetskih zbivanja. 'arvinov majmun mi je sve vie postajao blizak. *oseb no me je iznenadilo to to su me sva nova saznanja o (ovom svetskom poretku sve vie udaljavala od aktuelnih doga$aja i usmeravala ka davno prolim vre menima. *ostajalo je sve jasnije da koncept (ovog svetskog poretka ima korene u dalekoj prolosti i da obuhvata mnogo grupa i pojedinaca koji, svaki za sebe, imaju poseban znaaj i osobenu istoriju. *rolost koju prouavamo je proizvod naeg uma, koji moemo da pri% hvatimo kao neto valjano samo ukoliko smo u stanju da se odredimo prema onome to jeste i onome to nije. storija uvek nosi obeleja epohe svog autora, njegovog verovanja i ivotnog iskustva, koji su uvek, na neki nain, uslovljeni ideolokim i drugim predrasudama njegovog okruenja.DOad je istorija u pitanju moemo, s velikom sigurnou, rei da sve to nam nudi ima svoju, manje ili vie, izraenu politiku "unkciju, ili svrhu, a one su obavezno povezane s nekom speci"inom socijalnom ili politikom grupom, ili organizacijom... U svakom slu% aju, uvek se moe raspravljati o tome ta su prave injenice i kako ih tumaiti, a kad je to nemogue precizno utvrditi sporovi i razmirice mogu da potraju godi% nama, decenijama, pa i vekovima... .rpska istorija je dobrano instrumentalizovana u korist tete samog naro% da. (apredovanje turske drave Devlet*i Ali+e*i ,$mani+e ?Osmanlijska uzviena drava % zvanian naziv turske drave tog vremena@ ka &vropi .rbi su prvi put spreili 1=>A. u velianstvenoj bici na *loniku ali se o ovoj pobedi gotovo nigde ne govori. storija se, prosto neverovatno, bavi samo navodnim srpskim pora% zom u 2oju na Oosovu na Kidovdan 1C. juna ?po starom kalendaru@ leta Jospod% njeg 1=>5.QP #esec dana nakon ove velike bitke crkvena zvona u +imu, *arizu, 2eu... nisu prestajala da se oglaavaju u ast hrianske pobede i smrti #urata ? . #urat Riidavendigar@. nteresantno da je #uratova majka bila hrianska princeza Riro"ira. (ije &vropa slavila uspeh .rba u njihovoj odbrani drave ve strana 5

O+'O #U('1

su zvona zvonila u ,ast srpske odbrane Harstva nebeskog i Orsta asnog. tako, dok su hrianska zvona odzvanjala, u 8urskoj je dolo do svenarodne pobune zbog ovog za njih sramnog poraza. U tako zlokobnoj situaciji dolazi do borbe za presto #uratove deca 2ajazita i Jakuba. (akon bratoubistva 2ajazit staje na elo Otomanskog carstva i pokuava novim ratovima da povrati 8urcima samopuz% danje i spere sram i stid zbog izgubljenog Oosovskog 2oja. imao je bratoubica uspeha sve do bitke kod )ngore kada je poraen, zarobljen i stavljen u kavez gde su ga #ongoli drali dok nije umro 5. marta 1B4=. Ia 2oj na Oosovu je vezan i lani mit o izdajstvu srpskog velikaa Jos% podina ?gospodin je bila titula u ono vreme@ Kuka 2rankovicaD on je jo punih sedam godina vojevao sa 8urcima da bi, na kraju, umro u osmanlijskom ropstvu A. oktobra 1=5T. 2ajazit je poetkom 1=5>. dozvolio da se posmrtni ostaci gospo% dina Kuka 2rankovica prenesu na .vetu goru i sahrane u manastir svetog *avla iji je on najvei dobrotvor bio i gde mu je ro$eni brat Jrgur bio monah pod ime% nom JerasimQ sada, ako su to istorijske injenice, a jesu, ostaje pitanje7 kome i zato je uopte bilo potrebno da se jedan estiti ovek optui za izdajstvo. 'rugi primer krivotvorene istorije vezan je za narodno verovanje da je #arko #rnjavevi, u narodu poznat kao Oraljevi #arko, srpski junak, a on je zapravo bio turski vazal. *oginuo je u bici na +ovinama protiv vlakog vojvode #ireta 1=5C. #arko je inae bio sin srpskog velikaa Kukasina koji je sa bratom Ugljeom prvi poeo da rovari protiv cara Uroa, naslednika cara 'uana. sad, opet pitanje7 Oome i zato je uopte bilo potrebno da od njega stvara nacionalnog heroja. (o, krivotvorenje istorije ne mora biti tako direktno kao to su navedeni primeri. Ona se veoma esto krivotvori i kroz preutkivanje odre$enih istorij% skih zbivanja koja tako polako blede iz svesti naroda. *rimer par e-cellance za ovo je pria o srpskom *rvom i 'rugom ustanku. Oad danas itate o *rvom ustanku iz 1>4B. stiete utisak da se .rbi nikada pre toga nisu dizali protiv tur% skog zuluma. ), sve e biti da tako biti nee. *obuna naroda iz 1>4B. je u svesti srprskog naroda poznata kao Oara 'or$ev rat ?Oara Vorgi .avas, na turskom@ dok se 'rugi ustanak iz 1>1C. ispravno naziva #iloeva buna. *re ovih srpskih buna poziva na oruje je bilo bezbroj, a izvesno jedan od najpoznatijih je 2anat% ski ustanka iz 1C5B. 8e godine .rbi u oblasti 2anata, koji je tada bio u sastavu otomanskog 8emivarskog vilajeta, su pokrenuli veliki ustanak pod vodstvom episkopa vrakog 8eodora (estorovia, bana .ave i vojvode Kelje #ironia. 2anatski ustanak je zapoeo upadom .rba iz &rdelja i ubrzanim prote% rivanjem 8uraka iz Krsca, 2ekereka, 2eeja, 8itela, Nipova... Helokupno srpsko oruje je tada bilo pod zastavama sa likom svetog .ave. #e$utim, .rbi nisu mogli protiv 8uraka sami da se bore ve su, verujui recima pape Olementa K o novom hrianskom savezu, raunali na austrijsku pomo koja naravno nikada nije stigla. Oada je izostanak pomoi iz 2ea postao izvestan .inan%paa 2eogradski je naredio da se na bojno polje protiv .rba donese zelena zastava #uhameda iz 'amaska i da se vojske budimskog i temivarskog pae spoje. Umesto da se povuku .rbi su na elu sa episkopom 8eodorom izali na megdan i u krvavoj bici bili poraeni. U znak odmazde 8urci su episkopa 8eodora u Kr%
14 strana

(enad #ini cu ivog odrali, a odmah potom, po nare$enju .inan%pae, preneli mosti svetog .ave iz manastira #ileeva u 2eograd i 3T. aprila ih spalili na Kraaru. Usled ovako pisane istorije danas gotovo da i nema .rbina koji zna da je poslednji vladar srednjovekovne .rbije bio despot *avle 2aki kome je, kao priznanje za njegovu borbu protiv 8uraka, austrijski car :erdinand ?:erdinand . Oaiser des Reiligen +omischen +eiches@ 34. septembra 1CT=. dodelio i titulu srpskog despota u Ugarskoj. 2aki je, nek ostane zabeleeno, poginuo u bici kod Jorjana 5. oktobra 1C=T. kada ga je, beei sa bojnog polja, izdao austrijski gene% ral Rans Oacijaner ?Rans Oatzianer@. (jegovu glavu #ehmed%paa je poslao u Harigrad. Ovi primeri pokazuju da je krivotvorenje istorije, koju su uvek pisali pobednici, nije nita novo % to je, kao i prostitucija, stari zanat. 'ord Orvel ./ric Art0ur Blair1 u svom romanu 2345 pie7D,LOnaj ko kontrolie prolost, kontro% lie sadanjost, a ko kontrolie sadanjost odre$uje budunostM.7 8okom ele istorije, danas vie nego ikada pre, pojedinci su govorili i govore, da sve to ,ine rade za dobrobit obinih ljudi. 8i obini ljudi nisu ba obrazovani niti inteligentni, a nisu predodre$eni ni za neka velika dela. *a zato bi se onda neko bogat i moan, neko ko ima sve to mu i treba i ne treba, zalagao za dobrobit tih LnikogoviaMP Ono to svi znamo, i to vie nije sporno je da ovi nai MduebriniciM nikad ne bi postali lepi i moni da na tom putu nisu stvarali one kojima sada, navodno, ele da pomognu. Od kada je sveta sva drutva su stvarana ba zbog tih malih, obinih ljudi. (ijedno istorijski poznato drutvo nije nastalo radi bogatih i monih.W.vet nikad nije osmiljavan radi neije kori% stiQX li, moda jesteP ) ako jeste, onda moemo govoriti o zaveri bogatih radi sopstvene koristi i to po cenu stvaranja velike bede i patnje ostalih... Jer, kako bi rekli stari Natini71Dominium invito non ad6uiritum * svojina se ne moe stei protiv svoje volje. .vestan toga, odluio sam da elu priu ponem a7 ovo % od jajeta, od samog poetka, odnosno da se vratim u =C44.g.p.n.e. *ri tome, vano je da nagla% sim da ovo to piem ne inim sa namerom da nekog o neemu, ne daj 2oe, poduim. Ovo je moja pria, i nita vie od toga. *riaQ (a kraju ove knjige neete nai 2ibliogra"iju, popis mnogih knjiga, lana% ka, novinskih iseaka, citata iz enciklopedija i pozivanja na relevantna dokumen% ta.W(e, ovo je samo jedna pria nastala kao deo moje ljudske potrebe za onim to ja vidim kao istinui 8ako$e, tekst koji se nalazi pred Kama nije naknadno doteri% van, nema neophodne lekture ve je sve piece touc0ee % taknuto maknuto, rekli bi ahisti. .ve to budete proitali je iz Lprve rukeM, iskreno i bez naknadne pameti i stoga ne zamerite na grekama. Jedinu bitnu intervenciju na tekstu nainio je moj dobar poznanik .lobodan (enin, knjievnik i novinar, koji je tekst samo podelio na poglavlja kako bi bio pregledniji. )kademski slikar Yarko 'rini mi je ustupio svoju sliku za naslovnu stranu knjige uveren da ona dobro ilustruje borbu protagonista (ovog svetskog poretka protiv slobodnih ljudi sveta. *osebnu zahvalnost uz ovo drugo izdanje knjige dugujem udesnoj beo% gra$anki % gospo$i Njiljani 8ani. na kraju, ta mi je rei nego ponoviti onu latinsku"'ai et $alvavi animam meam % +ekoh ?napisah@ i spasih svoju duu. stranaQ 11

(enad #ini

*oglavlje prvo

strana 1=

O+'O #U('

.U#&+
#esopotamija na grkom znaci Izme8u dve reke * me8urecje9 u geogra"% skom smislu, to je pojam za teritoriju izme$u reka 8igra i &u"rata. Kelik broj arheolokih istraivanja nedvosmisleno nam je ukazao da o #esopotamiji moe% mo govoriti kao o mestu gde je poela da se rada savremena civilizacija. Oko =TAO.g.p.n.e. na ovo podruje su se doselili, i trajno nastanili, .umer% ci, narod nepoznatog porekla ali neobino razvijene kulture i, za ono vreme, velikog znanja. Yivot u #esopotamiji .umerci su organizovali u dvanaest gra% dova7 Ur, Uruk, Naga, (ipur, &ridu, Oi, )kad, )dab, Oulab, sin, Narsa i (gir% su. (ajstariji grad je bio &ridu, me$utim Ur, u Oaldeliji, s oko 34.444 stanovnika je bio najvei i najznaajniji. U centru svih sumerskih gradova nalazio se zigurat % 0ram*/'kur oko koga su bile izgra$ene najvanije administrativne zgrade, trgo% vaki i zanatski objekti, a tek potom su se irile stambene etvrti. Kelik broj ljudi iveo je u gradovima bavei se trgovinom, zanatstvom, naukom... 'a bi to bilo mogue .umerci su razvili intenzivnu poljoprivredu, stoarstvo i ribolov. Oompleksnim sistemom kanala navodnjavali su velike obra% dive povrine, a vremenom su pripitomili mnoge divlje ivotinje koje su koristili za ishranu. Ooliina proizvedene hrane bila je dovoljna za celokupno stanovni% tvo, ali je znaajan deo preostajao i za trgovinu sa susednim narodima. .umerci nisu bili samo dobri poljoprivrednici i stoari. 2ili su poznati i kao umeni metalski radnici koji znalaki koriste zlato, srebro, bakar i bronzu. *ored ovog, oni su poeli da koriste i mnoge nove materijale, me$u kojima je najpoznatije staklo, a toak koji su konstruisali je verovatno jedno od najvanijih svetskih otkria. .talno unapre$ujui poljoprivrednu proizvodnju doli su i do stvaranja vikova hrane, neophodne za kontinuiranu ishranu gradskog stanovnitva, a kasnije i za trgovinu. .umerci su razvili pismo i matematiku. +adi to boljeg planiranja unapredili su i astronomijuD podelili su godinu na dvanaest meseci, a potom su, eljni predvi$anja buduih doga$aja, izmislili i usavrili astrologiju sa svim astrolokim znacima. .umerskim gradovima, koji su bili male drave, upravljali su monarsi, odnosno svetenici%kraljevi poznati kao en$i: Oni su komandovali vojskom, sudili u svim gra$anskim ili trgovakim sporovima, predvodili religiozne obrede itd. .voja ovlaenja kralj je koristio preko niza svetenika%birokrata, koji su bili duni da ga sluaju i bespogovorno sprovode njegove odluke. .umerci su osmi% slili pravo za iju primenu je bila odgovorna centralna vlast s kraljem na elu. .vi zakoni su bili pisani i morali su se potovati, ali nisu vaili za sve podjednako. (aime, poto su .umerci bili klasno drutvo zakoni su se u celosti primenjivali na obian narod, a na vie klase samo selektivno. )rheolozi se danas slau da je uveni Ramurabijev zakon samo malo inoviran sumerski zakon. *ored svega to su nam .umerci ostavili, moda su najvaniji njihovi zakoni i religija. +eligija je za njih bila osnov ivota jer su verovali da su bogovi stvorili sve na svetu, pa i sam svet koji je samo jedna velika ravna ploa koja pluta po moru beskonanosti. Hoveka je, shodno ovom verovanju, stvorio 2og 1B strana

( e n a d # in i s a c ilje m d a m u s lu i n a z e m lji, a z a g ro b n i iv o t je z a . u m e re b io s a m o s m is le n i n a s ta v a k z e m a ljs k o g o b ita v a n ja . 2 ili s u m n o g o b o c i i n jih o v i b o g o v i ?& n lil % b o g v a z d u h a , tv o ra c s v e ta , v la d a r o v e c a n s tv a i b o g k o ji je .b ira o i k ru n is a o s u m e r % s k e k ra lje v e D & n k i % b o g s la tk ih v o d a , m u d ro s ti, z a titn ik u m e tn o s ti, z a n a ts tv a , k n ji e v n o s ti i n a u k e D ( in lil % & n k ije v a e n a , s m a tra n a je z a b o g in ju m a jk u D ( a n a % b o g m e s e c a , je u s u m e rs k o m v e ro v a n ju v a n ije b o a n s tv o o d . u n c a . * o to m tu s u jo i b o g o v i 2 a b a , ( a n e , ( in i a , ( in g ir i, ( is a b a , ( in u rtu , U tu , N ilit...@ s u b ili v e o m a m o n iD k o n tro lis a li s u s v e p riro d n e s ile . * o k o le n jim a s u o s ta v ili n iz p o ru k a o s v o jim b o a n s tv im a % ) n u %n a %O ijim a ?) n n u Z n e 7 e $ a % n a Z i% O i Z z e m lja 1 k o ji, o ig le d n o , n i d o d a n a s n is u a d e k v a tn o p ro tu m a e n i. 2 o ja v o lja s e n a z e m lji p o k a z iv a la n a ra z n e n a in e , a s v e te n ic i s u b ili b o ji lju d i s p o s e b n im p riv ile g ija m a . K rh o v n i 2 o ji p re d s ta v n ik b io je k ra lj, k o g a s u . u m e rc i d o s lo v c e zvali ;elik ovek: 2 o je k u e s u b ili h ra m o v i u k o jim a s u iv e li s v e te n ic i, s v e te n ic e i ra z n i u m e tn ic i. U n jim a s u s e o b a v lja li v e rs k i o b re d i, a li i p o s lo v i o d in te re s a z a d r a % v u . R ra m o v i s u s e n a la z ili u c e n tru s v ih g ra d o v a i o k o n jih s e o d v ija o s a v s v a % k o d n e v n i iv o t. K is in a h ra m o v a je v a rira la a li je u g la v n o m b ilo = = k a s k a d a o d k o jih je s v a k a im a la n a z iv p o n e k o j o d ta d a p o z n a tih z v e z d a . K rh h ra m o v a je b io z a ra v n je n i n je m u s u m o g li d a p ris tu p e s a m o n a jv i i s v e te n ic i. O v a m e s ta s u , z a p ra v o , b ila n a jv i e ta k e g ra d o v a , s k o jih s u s v e te n ic i g le d a li u b o g o v e i o p tili s n jim a . ( jih o v i b o g o v i s u b ili p o z n a ti p o d o b ro ti i p ra ta n ju , a li im n is u b ili s tra n i n i iz liv i lju tn je . 2 o iji g n e v s e is p o lja v a o k ro z h a o s i ita v n iz n e s re % a , u g la v n o m iz a z v a n ih v re m e n s k im n e p o g o d a m a ?v e tro v im a , ja k im k i a m a , p o p la v a m a , s u a m a , z e m ljo tr e s im a ...@ . J e d a n ta k a v b e s b o g o v a p r o u z r o k o v a o je ; e lik i p o to p n a k o n k o g a s u . u m e rc i n e s ta li, a li n e i n jih o v a c iv iliz a c ija . * o s to je m n o g e v e rz ije o v e p ri e o ; e lik o m p o to p u % a li s e in i d a je s a m o je d n a p ra v a i to o n a . u m e rs k a . / r id u < e n e $ i$ % s u m e rs k a p ri a o K e lik o m p o to p u o tk riv e n a je te k 1 5 1 B . g o d in e i te k ta d a s u n a u n ic i s h v a tili d a s u s v e p o to n je p ri e o p o to p u , k o d ) k a $ a n a , K a v ilo n a c a , ) s ira c a i, p re s v e g a , k o d J e v re ja , s a m o in te rp re ta c ije o n o g a to s u . u m e rc i o s ta v ili z a s o b o m . * r e m a s u m e rs k o m z a p is u / r id u < e n e $ i$ b o g o v i s u re s ili d a u n i te s v e lju d e ?n e n a v o d i s e ra z lo g z a to @ a li s e / n k i p o b u n io i o d lu io d a s p a s e o v e a n s tv o ta k o to e d a s p a s e p o b o n o g i e s tito g k ra lja I iu s u d ru . / n k i d a je k ra lju u p u ts tv a k a k o d a s p a s e s e b e i iv o t o k o s e b e ?n e d o s ta je d e o te k s ta u k o m e je o p is a n a g ra d n ja b ro d a @. ( a s ta v a k te k s ta g o v o ri o s tra n im v e tro v im a i k i a m a k o je s u tra ja le s e d a m d a n a i n o i i v e lik o m p o to p u k o ji je ta d a n a s tu p io . ( a k o n tih s e d a m d a n a i n o i p o ja v io s e U tu n a n e b u , a I iu s u d ra , k a d je s h v a tio d a je s p a e n , p rin o s i rtv u b o g o v im a u z n a k v e n e z a h v a ln o s ti. * o iz la s k u s a b ro d a I iu s u d ra s e n a s ta n ju je u ' ilm u n u % o b e % a n o j z e m lji i p re b iv a li tu b o g o v a . ' a n a s je ja s n o d a s e K e lik i p o to p o d is ta d o g o d io , n a ra v n o n e u 2 ib lijs k im p ro p o rc ija m a , i d a je to m p rilik o m s tra d a lo g o to v o c e lo k u p n o s u m e rs k o s ta n o v % n i tv o , k a o i d a s u u n i te n i s v i n jih o v i g ra d o v i. U p ro lo m v e k u a rh e o lo z i s u k ra j is k o p in a n a jv e e g s u m e rs k o g g ra d a U ra o tk rili n a s la g e g lin e o d o k o d v a i p o m e tra . O a s n ija is tra iv a n ja p o k a z a la s u d a s lo j g lin e , k o ju je p re v is e h ilja d a g o d in a n a n e la v o d a , z a h v a ta p o v r in u v e u o d 1 4 4 .4 4 4 k v a d ra tn ih k ilo m e ta r a to je u p ra v o p o v r in a d o lin e iz m e $ u 8 ig ra i & u "ra ta . z is to rijs k ih k n jig a m o e % s tr a n a 1 C

O+'O #U(' mo videti da su se preiveli .umerci, u traganju za novim ivotnim prostorom, podelili u dve grupe % manju i veu, i uputili na razliite strane sveta. +azlozi za naputanje #esopotamije, odnosno .umera, leali su u injenici da broj prei% velih nije mogao da obnovi sve porueno niti da se odbrani od napada poludiv% ljih plemena koja su, jo vekovima pre toga, pokuavala da zavladaju .umerom. (aputeni .umer, odnosno #esopotamiju tada naseljavaju razliita nomadska plemena, a pre svih pleme )ka$ana koje e, vremenom, preuzeti veru .umera% ca. #anja grupa .umeraca i njihov pravac kretanja iz #esopotamije nikada nije bio ozbiljno istraivan i, to se glavnih istorijskih prikaza ovog perioda i regije tie, kao da nikada nisu ni postojali. #e$utim, nekolicina istoriara je goto% vo bila opsednuta ba ovom zaboravljenom i izvesno zapostavljenom grupom .umeraca. 'anas se osnovano pretpostavlja da se ova grupa prikljuila posled% njim pripadnicima plemena Lbelih ljudi plavih oijuM koje je iz ndije krenulo, kreui se u pravcu kretanja .unca % od istoka ka zapadu, put &vrope da bi se tamo, konano, nastanilo na delu Jugoistone &vrope ?2alkan@. 2eli ljudi plavih oiju ili Anm kako su ih .umeri zvali su govorili sanskritskim jezikom % staro% davnim indoiranskim ili arijskim jezikom iz koga su nastali svi indo%evropski jezici. (ajvei poznavaoci ovog jezika kao to su :ritc .tal ?:rits .taal@, )ntoni Karder ?)nthonv Oennedv [arder@, Kilijam Kitni ?[illiam '6ight [hitneF@, .almon +iard .=alomon Ric0ard1 i dr. konstatuju da se u najstarije ouvanoj gra% matici sanskrita % A$tad0+a+i re =er70 ?pojam za rod, ljudsko seme i pojedinca@ pojavljuje u gotovo svim potonjim jezicima nastalim iz sanskrita7 Ood *ersija% naca re =ar7 znai glavaD kod )rabljana, Raldejaca i Jevreja re =r7 oznaava slobodnog ,ovekaD kod 2elorusa re >?@ABC oznaava mone ljudeD Ukrajinci za gospodare kau >CABCD itd. +uska re za .rbe je >E'ABFC% a isto tako nazivaju i ljude koji su pre oko tri hiljade godina pre Rrista iz ndije doli u #esopotamiju, oko reka &u"rata i 8igra, i odakle su se, nakon neke velike kataklizme, preselili u #alu )ziju, a potom i &vropu. +usi kulturu ovih ljudi nazivaju >AGBD@@ HGIJGA@, a prema istoriaru, arheologu i pro"esoru na #oskovskom univerzitetu )lek% sandru Keljtmanu ?\]^_`abcd efghi j^klgab@ K@L@HC ?Oozaci@ su nastali meanjem lokalnog naroda i .rba. Ovu svoju tezu Keljtman detaljno obrazlae u knjizi Atila i Ru$i ?\m no\ pqn\rsptn n uvsspnw@ tampanoj 1>3>. godine. zme$u ostalog on navodi da i danas ?1>3>. godine@ oko reke Kolge, kao nekada pored Urala i 'ona, re Cep(Fu oznaava porodicu, rod, a da kod 2elorusa re >EABC znai silu. Ood Ukrajinaca re >CABCD oznaava gospodara. Jedan od prvih tekstova u kojima se .rbi dovode u vezu sa plemenom Ar+a je spis sa poetka x K veka poznat kao Kronika tak Me ene0o Dalimila: ako nema jedinstvenog stava o tome ko je autor ovog prvog spisa na ekom jeziku ipak se pretpostavlja daje njegov autor svetenik 'alimil ?#ezi"iskF@ koji kae7 L.rbi su narod koji je skoro tri hiljade godina pre Rrista napustio ndiju i odatle se preko June i #ale )zije nastanio na prostore Jugoistone &vrope ?2alkan@M. Jedan od prvih &vropljana koji se ozbiljno pozabavio istorijom i poreklom .rba bio je )ustrijanac .igismund Rerbetajn ?.igismund :reiherr von Rerber% stein@ istoriar, diplomata i lan .aveta .vetog +imskog Harstva ?.acrum +oma% 1A strana

(enad #ini

num mperium@. U svom delu Rerum No$coviticarum Commentarii tampanom 1CB5. godine za potrebe austrijskog dvora Rerbetajn objanjava, kao autoritet za rusku istoriju, da su .rbi stariji od +usa i svih ostalih slovenskih naroda i da se, prema miljenju svih tada relevantnih istoriara, njihov dolazak na prostore Jugoistone &vrope ?2alkan@ moe odrediti kao poetak evropske istorije. 'o gotovo identine spoznaje o poreklu .rba doao je i ma$arski gro" i austro%ugarski dravnik 2enjamin Oalaj ?2eni Oallav de (agF%Oallo@. U svo% joj istoriji srpskog naroda <e$c0ic0te der =er7en tampanoj u Najpcigu 1>T>. on je zapisao7 y8o ispitivanju najboljih naunika svi slovenski narodi u prastaro doba nazivali se .rbi/ ,uveni "rancuski slavista i pro"esor na .orboni +obert .iprijan ?+obert Hvprien@ zakljuuje 1>C3. u svom spisu .vet grko%slovenski .Nonde greco*$lave1 da su .rbi najstarije stablo slovenske rase i da ih je zapadna istorija pogreno nazivala Kendima. .lovaki istoriar i "ilolog *avel .a"arik ?*avel Joze" .a"arik@ piui o kore% nima .rba u svom delu O poreklu .lovena po Norencu .urovjeckom .O7er die
A7kunMt der =laiven nadi Porenz =uroiviecki1 tampanom 1>3>. kae da su .rbi na

prostore Jugoistone &vrope stigli gotovo tri hiljade godina pre Rrista i da ni za jedan evropski narod, osim za .rbe, nema konkretnih dokaza o njihovom even% tualnom poreklu iz ndije. U knjizi =lovan$ke $taroitno$ti koju je 1>=T. tampao u *ragu .a"arik pie7 z.rbi ive u &vropi od najdavnijih vremena, a njihovo pore% klo nas vodi do najdalje prolosti{. Ia svetsku istoriju je me$utim mnogo vanije i interesantnije bila vea grupu .umeraca koju je predvodio svetenik koga su jednostavno nazivali ;eliki ovek: Ova grupa .umeraca se uputila ka (ilu, odnosno &giptu, gde su ivela mnoga plemena speci"ine kulture i vere. .umerci su, do tada, s njima vekovima uspesno trgovali i razmenjivali mnoga iskustva. . druge strane, odlazak u &gi% pat za njih nije bio drastina promena jer su &gipani s .umercima delili mnoge kulturoloke slinosti i bili veoma gostoljubiv narod. 2roj .umeraca koji su stigli u &gipat nije bio mali ali su se oni relativno brzo asimilovali. Krhovni sumerski svetenici su nakon nekog vremena najvei deo svojih 2oijih znanja iz matematike, astronomije, astrologije itd. prepustili &gipanima. O ovom sumerskom davanju se dugo nita nije znalo ve se za mnoge stvari verovalo da su plod egipatske kulture@ #e$utim, uveni "rancuski areheolog *ol &mil 2ota ?*aul%&mile 2otta@ je 1>B=.g.n.e. pronaao palatu .argo% na ?.arru%kinu, na akadskom@ i u njoj, i oko nje, na hiljade glinenih ploica na kojima su klinastim pismom zapisani mnogi detalji iz njihovog ivota. .adraj sumerskih ploica je bio tajna sve dok se nemaki lingvista Jeorg Jrote"end ?Jeorg :riedrich Jrote"end@ nije studiozno posvetio prevo$enju klinastog pisma koje je, na kraju, prihvaeno kao posebno sumersko pismo originalnog sumer% skog jezika. Jrote"end se posebno iznenadio kada je otkrio da su .umerci imali zapravo dva jezika7 muki i enskiD tek tada su naunici dei"rovali tekstove sa glinenih ploica iz palate kralja .argona i spoznali da su mnoge stvari za koje se verovalo da su proizvod staroegipatske kulture zapravo ponikle u .umeru. (ajvaniji su svako zapisi%kodeksi ponaanja poznatih kao Or*Qammu nastali jo za vreme tree dinastije Ura u junoj #esopotamiji 3113. g.p.n.e.
strana 1T

O+'O #U(' U ovom kontekstu je interesantno podsetiti se da je ceo koncept )stro% nomije, s krugom od =A4 stepeni, zenitom i horizontom, delo starih .umeraca. Iodijak kakav danas poznajemo je njihova tvorevina, zasnovana na verovanju u dvanaest bogova. (jihovo poznavanje kretanja .unca i #eseca dovelo je do stva% ranja prvog kalendara, koji su koristili &gipani i Jrci. .at od ezdeset minuta, i minut od ezdeset sekundi, je njihovo otkrie zasnovano na seksagezimalnom sistemu ?l<3B9A4<C19A43<149A4=@. #noga sumerska otkria je danas teko, ako ne i nemogue, objasniti ako se zna da je njihova civilizacija trajala neto vie od 3444 godina, a da nebeski ciklus koji su oni precizno odredili traje skoro 3A444 godi% na. Odista, kako je mogue da je jedno, s dananje take gledita, prvenstveno lovako i zemljoradniko drutvo dolo do tako so"isticiranih znanjaP #noga znanja koje se danas pripisuju &gipanima, kao to vidimo, su zapravo uenja koja su sa sobom u &gipat doneli .umerci. &gipani su ih dodat% no produbili i poeli praktino da primenjuju. (ajvei broj piramida koje su sagra$ene izme$u Jize i &l :ajuma danas vie ne postoje % unitene su. (o, od svih sauvanih egipatskih piramida najvie interesovanja privlae tri u Jizi7 Oeopsova ili Kelika piramida, Oe"renova i #ikerinova. .ve one, iako razliite po veliine, imaju odre$ene konstante koje su veoma intrigantne. O emu je re moe se najbolje sagledati na primeru Oeopsove, odnosno Kelike piramide, kako se najee naziva. Jedna stranica ove piramide % izgra$ene 3C44 g.p.n.e. % iznosi tano osmi% nu minuta stepena u duini, a to je deo mere Iemljinog obima % minut je ez% desetina stepena. 2aza Kelike piramide iznosi oko 3=4 metara. )ko pomnoimo 3=4 sa >, a zatim sa A4, pa onda sa =A4, dobijamao otprilike etrdeset hiljada kilometara % to je zapravo duina ekvatora. *iramide su "aktiki projektovane uz pomo merne jedinice koja se temelji na Iemljinoj veliini, a to je 1 podeljen sa 31A.444. (aime, grka merna jedinica za duinu je stadij koji ima A44 grkih stopa. )ko bismo Iemljin obim ?31A.444@ podelili sa =A4 stepeni u krugu, dobili bismo da jedan stepen ima tano A44 grkih stopa, odnosno 1 stadij. spada da su &gipani 3C44 g.p.n.e% znali taan obim Iemlje. *ored toga, odnos irine osnove i visine jednakostranine piramide jednak je 3*i. *i je matematika konstanta ,ija je vrednost =,1B a u Oeopsovo doba izvesno nije bila poznata. Kisina piramide je 1BT,C metara, a kada ovaj broj pomnoimo sa milijardom dobijamo tanu raz% daljinu izme$u Iemlje i .unca. (a kraju, poloaj piramida u Jizi potpuno se poklapa, u vreme njihovog nastanka, sa poloajem tri zvezde u sazve$u Orio% na, koje su &gipani poistoveivali sa Ozirisom. 8ako$e, sve piramide, ma gde gra$ene, usmerene su u pravcu severnog magnetnog polja planete ?35|C>/BC.3CM(,=1|4>/4=.TCM&@. sto, sve piramide, ma gde gra$ene, sa sobom nose tajne poruke. U svim do sada otkrivenim i istrae% nim piramidama prona$eno je oko >44 izreka za koje se dugo mislilo da je svaka celina za sebe. #e$utim, danas naunici otkrivaju da se kombinacijom izreka dobijaju razliiti tekstovi i da su svi oni, ma kakav redosled izreka da uspo% stavite, uvek smisleni. 8ako$e, sve do xx veka se verovalo da egipatske slike koje prikazuju ljudske "igure sa dve leve ruke predstavljaju jednostavnu gre0% ku umetnika, odnosno njegovu nezainteresovanost za detalje. Oada su naunici izuavajui rimske statue konjanika otkrili da konj sa podignutom levom nogom 1> strana

(enad #ini

oznaava konjanika koji je izgubio bitku, a da propet konj oznaava da su i konj i konjanik nastradali u bici okrenuli su se ponovo egipatskim slikama. Odmah je utvr$eno da slike ljudi sa dve leve ruke zapravo znae da je slika nastala nakon njihove smrtiD ljudi sa normalnim rukama slikani su za ivotaD oni sa jednom uzdignutom rukom u laktu imali su jedan status u drutvu, a oni sa dve drugi i si. 8ako$e, naunici danas znaju da krune koje su nosili egipatski kraljevi, odno% sno "araoni nisu me$u sobom bile razliite samo iz estetskih razlogaD one su jasno odre$ivale ulogu i poloaj svog vlasnika u njegovom politikom, duhov% nom i moralnom statusu. Rijerogli"sko pismo je za vreme "araona predstavljalo osnovni pisani nain komunikacije. U to vreme oko 1.444 simbola je bilo u svakodnevnoj upo% trebi i onaj ko ih je sve znao smatrao se za pismenog oveka. 8umaenje hijero% gli"skih zapisa sve do 1>33. godine nije bilo uspeno, a tada je njihove tajne otkrio i dei"rovao "rancuski naunik Ian .ampolion ?Jean%:rangois Hhampollion@. 'o tada naunici nisu pravili razliku izme$u prikaza osoba koji su na telima imali, kako ko i kako gde, po jednu takicu. Kerovalo se da se radi o majstorskoj greci ili nekoj posebnoj oznaci distinkcije. #e$utim, utvr$eno je da se takice, bez obzira na broj linosti na kojima se prikazuju, uvek pojavljuju na samo nekom od devet precizno lociranih delova tela. Oada su spojili tih devet takica dobili su preciznu sliku ljudskih lezda7 hipo"ize, hipotalamusa, epi"ize, tiroide, grud% njae, pankreasa, jajnika, odnosno testisa i nadbubrene lezde. *roizilazi da su stari &gipani znali za vanost ovih ljudskih centara koji bitno utiu na "iziki, duhovni i emocionalni ivot oveka. 'anas svi znamo da su osnivai geometrije i aritmetike u 0estom veku pre Rrista bili 8ales ?Oa)b`@ i *itagora .RC)@+SA@T1: Ono to nam kroz sistem obrazovanja nije nikada predoeno je injenica da su njih dvojica, pre nego 0to su postali poznati po svom uenju, vie godina proveli u &giptu. *itagora je, na primer, imao osamnaest godina kada je na Olimpijskim igrama pobedio sve svoje protivnike u pesnienju. 8ada su Jrci prvi put uli za njega. 8o ga je pro% slavilo. (akon toga, sa eljom da se duhovno uzdigne, on provodi kod 8alesa nekoliko meseci ali ubrzo, po nagovoru samog 8alesa, odlazi u .iriju kod "eni% anskih mudraca. z .irije prelazi u Nibiju da bi na kraju stigao u &gipat. *itagora je prepeaio sve od (ila do obale &u"rata, od 8ebe do Kavilona. U hramovima na obalama (ila provodi dvadesetak godina gde su ga svakodnevno poduavali egipatski sve0tenici. z &gipta on prelazi u mesopotamsku prestonicu Kavilon gde boravi punih dvanaest godina uei od vavilonskih pisara i magova. (akon viedecenijskog uenja vraa se u Jrku ali je, iste godine, naputa i trajno se nastanjuje u italijanskom gradiu Orotonu. 8u osniva svoju uvenu 0kolu koja e trajati punih 1C4 godina i koja, za sve vreme postojanja, nije imala vie od 31> uenika. 0kola je bila ustrojena kao neka tajna organizacija, a sve sa ciljem da njena znanja ne budu otkrivena nedostojnim, odnosno ljudima loih namera. .vi tek% stovi pitagorejaca bili su i"rovani, odnosno pisani su simbolima i enigmama. #e$u samim uenicima bilo je aku$matika% ljudi koji su bili upuivani u rezultate naunih otkria kole ali ne i u naine na koje se do saznanja dolo. . druge stra% ne, postojali su matemati ari koji su bili upueni u sve tajne i sva znanja kole.
strana 15

O+'O #U('

Oada je *itagora iz Jrke krenuo ka .iriji za grke naunike brojevi su poinjali od broja dva. Jedan je za njih govorio o postojanju, a ne o koliini. 8ek je )rhit ?)}xU8~@9 *itagorin uenik, jedan pretvorio u broj, modalitet koliine kao to su i ostali brojevi. Ooristei se svojim egipatskim uenjima koja je, celog svog ivota, smatrao boYijim i tajnim *itagora je ustanovio pravila u raunu vezana za parnost. *ar plus par jednako par. (epar plus nepar jednako par. *ar plus nepar jednako nepar. *ar puta par jednako par. (epar puta nepar jednako nepar. *ar puta nepar jednako par. #noga uenja starih Jrka su zapravo ingeniozna nado% gradnja uenja starog .umera, odnosno &gipta. )rapi su preuzeli iz ndije matematiki koncept 4 kao broja i prenali ga svetu kada je bagdadski geogra", astronom i matematiar )bu 'a"ar #uhamed ibn #usa al%Ovarizmi, lan Oue mudrosti .Bait al*Uikma1 iz 2agdada napisao
knjigu , indij$kom oduzimanju i $a7iranju 7rojeva: U ovoj uvenoj matematikoj

studiji al%Ovarizmi potanko razra$uje znaaj 4 kao broja. (i algebra nije, kao to mnogi misle, stvorena u Jrkoj % ro$ena je u 2agdaduD re algebra izvedena je iz

arapske reci al*ga7r: U knjizi Ra un$ka ra$prava o komplek$nim 7rojevima i o$tacima

al%Ovarizmi uvodi arapske brojeve u matematiku i postavlja osnove algebreD on uvodi kvadratne jednaine i pojam kompleksnih brojeva7 3B ; 3 % > ; Z 1A ;3 < B ; < A4, to daje > ;3 %13 ; Z A4, odnosno > ;3 % A4 Z 13 ;. Ove knjige, nakon to su prevedene na latinski, postaju najprodavanije knjige na Iapadu i uvrtavaju se u klasiku.

34 strana

(enad #ini

*oglavlje drugo

strana 31

O+'O #U('

&J *)8
Oad govorimo o &giptu, izvesno je da govorimo o jednoj od najstarijih drava koja korene vue jo iz etvrtog milenijuma p.n.e. O njemu su napisane mnoge knjige i ispriane mnoge prie, ali emo se, za nae potrebe, najvie osla% njati na istoriju &gipta koju je napisao stari egipatski svestenik #aneto. .vetenike dunosti #aneto .NaveBcov1 je obavljao tokom vladavine *to% lomeja ?lf]^uaf` w6lbf, vladao od =3=. do 3>C.@ i *tolomeja .lf]^uaf` w6lbf, vladao od 3>3. do 3BA.@. *isanje istorije egipatske drave poeo je na zah% tev *tolomeja , ali je dovrio tek za vreme vladavine *tolomeja . *oto mu je ovaj zadatak poverio sam "araon, #anetu su bili dostupni apsolutno svi raspo% loivi spisi u kraljevstvu. *osebnu panju posvetio je religioznim dokumentima, dravnoj arhivi i strogo uvanim maginim "ormulama. .va saznanja pretoio je u tri knjige koje jo nisu prona$ene u izvornom obliku. (o, o njegovom radu saznajemo posredno, iz niza drugih dokumenata iji autori se pozivaju na podat% ke iz njegove trotomne istorije &gipta. Uz (il su, deset hiljada g.p.n.e., ivela mnogobrojna nomadska plemena koja su vremenom poela da stvaraju dravice koje su se esto sukobljavale oko podele ivotnog prostora. 8i sukobi su trajali sve do =4C4.g.p.n.e., kad je kralj #em"isa, po imenu #enes, ubedio sve ostale vladare da se ujedine kako bi sku% pa stvorili veliku i monu dravu. ,d tada se rauna poetak &gipatske drave i poinje brojanje njihovih dinastija i kraljeva. #enes je bio prvi kralj prve dina% stije. Kremenom su &gipani, od ratobornih plemena, postali miroljubiv, duho% van narod koji je esto pomagao mnogim nomadskim plemenima. Osnovna pre% okupacija &gipana je postalo razvijanje kvalitetnijeg ivota kroz unapre$enje poljoprivredne proizvodnje, stoarstva, lova i ribolova, trgovine, obrazovanja itd. 8okom prvih osam dinastija ?=4C4. % 31=C.@ stvoren je papirus, prva slova i brojevi neophodni za evidenciju prihoda od poljoprivrede, trgovine i si. *oeli su da grade kompleksne irigacione sisteme, a za vreme kralja Iosera .Dje$er Uoru$*Qetjerik0et% vladao od 3A=4. do 3A11.@ izgra$ena je i prva piramida od vr% stog materijala % kamena. 8o je danas najstarija sauvana piramida, a za potrebe Iosera projektovao i izgradio ju je vrhovni svestenik, lekar, astronom i arhitekta motep. On je u svoje vreme bio poznat kao najbolji poznavalac sumerskih u,e% nja. Oasnije su gra$ene vee i tehniki sloenije piramide ali su sve sledile odre% $ene zakonomernosti koje je uspostavio motep. 8okom vladavine kraljeva sedme i osme dinastije u &giptu dolazi do mnogih unutranjih nesporazuma, pa i sukoba, tako da se zemlja, na kraju, epa na dva dela7 .everni, s Reraklopolisom kao glavnim gradom, i Juni, iji glavni grad je bio 8eba. 8eba u &gipatskoj istoriji ima veoma znaajnu ulogu no, iz nekih razloga, pria o 8ebi je stalno gurana u stranu. *onovno ujedinjenje &gipta, odnosno .evernog i Junog kraljevstva doga% $a se tokom vladavine jedanaeste dinastije i kralja #entuhotepa ?34CC.%344B.@. &gipat ponovo poinje da se razvija, ali jedna stvar ostaje nejedinstvena % vera. .vaki grad je imao svoja posebna verovanja i bogove kojima se klanjao. ako 33 strana

(enad #ini

su imali razliite bogove kojima su bili odani, svi &gipani su verovali da su bogovi, ma iji i ma kakvi bili, smrtni kao i ljudi i da normalno stare i umiru. Ia &gipane nije bilo sporno da je materija oduvek postojala i zato im je razmilja% nje o 2ogu stvorenom ni iz ,ega bilo strano. (jihovo osnovno verovanje se ipak zasniva na uverenju da je svet postao onda kad je red nastao iz haosa i da od tada poinje sukob reda i nereda, dobra i zla... &gipatski vladari su u isto vreme bili i bogovi i ljudi koji su upravljali dravom s boanskim pravom. .vaki vladar je bio =in Boji koji se u trenutku svoje smrti sjedinjavao sa svojim sinom. Hilj i svrha ovog sjedinjavanja bila je da pokae podanicima da se stari vladar % otac seli na nebo da tamo nastavi svoju vladavinu carstvom nebeskim, a da ga na zemlji zamenjuje njegov sin u svojstvu novog =ina Boijeg: Ovim ,inom se zapravo objanjavalo boje pravo vladara da upravlja &gipatskim carstvom. 'a bismo razumeli neka kasnija poglavlja vano je ispriati priu o ovom boanskom pravu egipatskih vladara. 2oginja (eba (ut i Jeb, bog vegetacije i njen brat blizanac imali su ,etvo% ro dece7 Ozirisa, .eta, zi$u i (eptusa. (jihov najstariji sin Oziris postao je bog zemlje, kralj &gipta. U skladu sa starim egipatskim obiajima oenio se svojom sestrom zidom. #udro je vladao dravom, a zbog svoje pravednosti i estitosti svi su ga voleli i potovali. Keliku Ozirisovu popularnost i enidbu s prelepom sestrom zidom nije mogao da podnese samo njegov brat .et, bog vetra i pusti% nje. .et ubrzo ubija Ozirisa, a kako bi uklonio sve tragove svog zloina on brato% vo telo see na 1B delova i baca ih po celoj dravi. Oako Oziris i zida nisu imali dece novi vladar je trebalo da postane .et. Yelei da sprei da se poinjen zloin isplati zida, uz pomo svoje sestre i .etove ene (eptus, uspeva da sakupi sve delove Ozirisovog tela i nakon tri dana ga, uz pomo vrhovnih egipatskih sve% tenika, vaskrsava. *rimenom tajnih magijskih rituala Oziris je ponovo oiveo i sa zidom dobio sina Rorusa koji je ro$en istog dana kada i Oziris. (akon ovoga, Oziris se preselio na (ebo, me$u zvezde, da vlada drugim carstvom, carstvom mrtvih, carstvom nebeskim. Oad je porastao Rorus je pozvao na dvoboj ubicu svog oca. 2orba je tra% jala od zalaska do izlaska .unca, a Rorus je .eta ubio u zoru kada se na istoku pojavilo .unce i zaslepelo ga. 8ako je &gipat dobio novog kralja i boga Iemlje. U borbi je Rorus izgubio oko i ono e, mnogo vekova kasnije, postati simbol mnogih tajnih drutava % emanacija solarne i lunarne energijeD simbol duhovne zatite i prorokih moi treeg ovekovog oka. Od ovog sukoba se u &giptu sma% tra da svaki kralj postaje Rorus, a u trenutku smrti Oziris, a njegov naslednik novi Rorus. *ored toga, &gipani su verovali da se u svetu vodi borba izme$u sledbenika dobra i pobornika zla, izme$u Rorusovih i .etovih naslednika. #nogo vekova kasnije Oleopatra K .KAeondrpa ,iAond#cop1 je ustano% vila pravilo potovanja i slave zi$e kao dravne slave &gipta. .lavila se i boginja (ut koja se, prema egipatskim verovanjima, pojavljivala i na Iemlji u obliku krave. U &giptu se nekad najvea svetkovina vezana za boginju zi$u proslavljala 3C. decembra to je dan kad su ro$eni Oziris i Rorus. 'vanaest dana kasnije, odnosno A. januara slavio se drugi praznik, rodjenje njenog drugog sina )iona. nteresantno je da se oba ova datuma danas proslavljaju i u hrianskoj crkvi ali sa drugim povodom. *ored toga, u praksi vezanoj za zi$u imamo i koncept ispo%
strana3=

O+'O #U(' vedi gde bi vernik priznao svom sveteniku svoje grehe, a ovaj bi mu ih, nakon to je za odobrenje pitao zi$u, opratao. Jotovo isti ritual ispovedanja imamo i u hrianstvu. Ooptska hrianska crkva koja batini mnoge elemente zidinog kulta ostala je do danas nezavisna od +imske i *ravoslavne crkve. Ona batini mnoga staroegipatska uenja koja su, po njoj, temelj samog hrianstva. Oad je papa Jovan *avle 'rugi .Karol VozeM Wojt+ta% krteno ime@ 155B.g.n.e. objavio da sus Rristos nije ro$en 3C. decembra ve da je taj dan izabran kao njegov ro$en% dan jer se poklapa sa znaajnim zimskim "estivalom drevnih pagana % ro$enje Ozirisa, najvei broj hriana je ostao u neverici. *apa nikada vie nije ponovio ovu svoju izjavu niti je saoptio kada je, ako nije 3C. decembra, Rristos ro$en. &gipani su, kao i .umerci, gradili piramide da bi se 0to vie pribliili svojim bogovima, a porede njih su gradili i posebno visoke stubove. *re ujedi% njenja .evernog i Junog kraljevstva svako je imalo svoj poseban $veti $tu7 koji je, kao neka vrsta visoko ka nebu ispruene ruke, pomagao njenom vladaru i svetenstvu da uspostavljaju veze s bogovima. *rilikom ujedinjenja sveti stub .evernog i sveti stub Junog kraljevstva preuzeti su kao simboli jedinstva i stabilnosti novog, jedinstvenog egipatskog kraljevstva. .imbolika jedinstvene povezanosti ostvarena je tako to su dva sveta stuba povezana nebeskim svodom boginje (ut. . jednim stubom na severu, a drugim na jugu ovi stubovu su predstavljali vrata, novog i jedinstvenog kraljev% stva, koja su vodila njegovom napretku i stabilnosti. Krata su bila okrenuta ka stoku da pozdravljaju izlazee .unce. Kerujui da je svet nastao kad je iz haosa proizaao red &gipani su, vre% menom, izgradili koncept znan kao #a/at. *osmatrajui zvezde i nebeska tela oni su ustanovili odre$ene zakonomernosti na osnovu kojih su ustanovili osnov svog zemaljskog pravnog poretka. (aime, uslov opstanka jedinstvenog &gipta je povezivan s potrebom postojanja reda i pravde. .vako naruavanje ovog odno% sa znaio je prevlast nereda i opsteg rasula. 'rutveni red i pravda su poivali na konceptu #a/at%a i ivom bogu, kralju Rorusu, koji je bio i garant #a/ata. Ia &gipane kralj, odnosno "araon je bio isto to i 2og s obzirom da je bio njego% vo otelovljenje na zemlji. 8akva, kakva je bila, egipatska civilizacija mogla je da opstane samo ouvanjem boanske kraljevske loze i univerzalnih ljudskih vred% nosti zatienih zakonima #a/at %a. *ostojala su B3 principa #a/at %a od kojih emo navesti samo deset7 (e sme nikoga ubiti niti podstrekavati druge da to ine. (e sme initi preljubu niti silovati nekoga. (e sme druge vre$ati niti im nanositi bol. (e sme krasti niti prisvajati bilo ta to tvoje nije. (e sme lano svedoiti niti podravati la. (e sme skrnaviti sveta mesta. (e sme se estiti bez dobrog razloga. (e sme0 biti prepotentan i arogantan. (e sme se izdavati za onog koji nisi. (e sme initi izdaju i uvek mora potovati zakone. Oad bi vladar &gipta umro postajao je Oziris, kralj nebeski, a njegov sin Rorus, novi kralj zemaljskog carstva. Ukoliko kralj ne bi imao nijedno dete 3B strana

( e n a d # in i M b o g o v iM o li e n i u la n o v im a O ra lje v s k e k u e s u im e n o v a li n o v o g R o ru s a . n te % re s a n tn o je n a p o m e n u ti d a s u u & g ip tu s tu p a n je n a p re s to i k ru n is a n je b ili o d v o % je n i in o v i. . tu p a n je n a p re s to je b iv a lo u tre n u tk u iz la s k a . u n c a , d a n n a k o n k ra lje v e s m rti, a k ru n is a n je = = d a n a k a s n ije . H e re m o n ija s tu p a n ja n a p re s to s e o d v ija la u p ira m id i i n jo j s u p ris u s tv o % v a li s a m o n a jv i i s v e te n ic i % la n o v i k ra lje v s k e k u e . ( a jv a n iji d e o o v e ta jn e c e re m o n ije b ilo je p u to v a n je b u d u e g k ra lja s p re m in u lim s ta rim k ra lje m n a n e b o , m e $ u z v e z d e , d a b i s ta ri k ra lj p o s ta o O z iris , a n o v i p rim io b o a n s k u v la s t o d b o g o v a i ta k o p o s ta o R o ru s i v la d a r n a I e m lji g d e m u v i e n ik o n ije m o g a o o s p o riti b o a n s k o p ra v o d a v la d a . Y iv e i u s k l a d u s N @ '@ t % o m & g i p a n i s u b i li m i r o l j u b iv n a r o d . ( j ih o v v la d a r je o k u p lja o v o js k u s a m o ra d i o d b ra n e c a rs tv a o d s p o ljn ih n e p rija te lja . J ra n ic e & g ip ta s u b ile o tv o re n e z a m n o g a n o m a d s k a p le m e n a k o ja s u u & g ip tu n a la z ila s p a s p rilik o m v e lik ih s u a ili d ru g ih e le m e n ta rn ih n e p o g o d a . # e $ u tim , z a m iro lju b iv e & g ip a n e p le m e p o im e n u R ik s i e b iti k o b n o . R ik s i s u b ili p o z n a ti k a o p r in e v i p u $ tin je : * o s e b n o s u s e o d lik o v a li ra t% n o m v e tin o m , k o ju s u p re d a n o ra z v ija li, i n a jb o ljim o ru je m to g d o b a . z b e g a v i u & g ip a t, to k o m je d n o g d u g o g s u n o g p e rio d a , R ik s i s u s e z a p ra v o tu tra jn o n a s ta n ili. K re m e n o m s u p o e li d a p re u z im a ju v la s t n a d p o je d in im d e lo v im a O ra lje v s tv a i d a te te rito rije p o s te p e n o ire , ta k o d a s u , n a k ra ju , z a v la d a li g o to % v o c e lim & g ip to m . ( e s p re m a n z a b o rb u s a u n u tra n jim n e p rija te lje m e g ip a ts k i R o ru s s e , p re d d o b ro n a o ru a n im i ra to b o rn im R ik s im a , p o v la i u g ra d 8 e b u n a k ra jn je m s e v e ru z e m lje . R ik s i s u b ili v e o m a o k r u tn i i, p o to n is u p o to v a li N @ '@ t% u n i ta v a li s u e g ip a ts k a s v e tili ta , a n a js ta riji g ra d # e m "is , o s n o v a n jo u v re m e p rv e d in a s tije , s ru ili s u d o te m e lja . O n d a s u p o e li d a p o s ta v lja ju s v o je k ra lje v e i d a s e p re d % s ta v lja ju k a o & g ip a n i. O a k o n is u im a li p o s e b n o ra z v ije n u k u ltu ru n iti re lig iju p o e li s u d a p re u z im a ju e g ip a ts k e o b i a je i u e n ja , a li s u , z a ra z lik u o d & g ip a n a , z a v rh o v n o g b o g a u z e li . e ta , b ra to u b ic u . I a R ik s e je . e t, b ra to u b ic a , b io p ra v o b o a n s tv o k o m e s u re d o v n o p rin o s ili rtv e . * ri to m e s e e la c e re m o n ija k la n ja n ja b o g u . e tu o d v ija la k a o d a s e o d n o s i n a O z iris a i R o ru s a , a s c ilje m d a & g ip a n i n e o tk riju k o lik o s u o n i p o s v e e n i s ila m a ta m e i z la , o d n o s n o k o lik o s u s u p ro t% s ta v lje n i k o n c e p tu N @ '@ t: R ik s i s u , n a k o n u n i te n ja # e m " is a , iz g r a d ili s v o j g r a d ) v a ris k o ji s u p ro g la s ili g la v n im g ra d o m je d in s tv e n o g & g ip a ts k o g k ra lje v s tv a i iz k o g a s u u p ra v lja li b e z m a lo c e lim k ra lje v s tv o m . * o re d s v e z e m a ljs k e v la s ti i b o g a ts tv a k o jim a s u ra s p o la g a li, k ra lje v im a R ik s a je , m e $ u tim , n e d o s ta ja la b o a n s k a v la s t b e z k o je s u s e o s e a li n e p o tp u % n im v la d a rim a . O a k o n i n a k o ji n a in n is u m o g li d a s a z n a ju ta jn e c e re m o n ije in i % c ija c ije n o v o g k ra lja , tj. R o ru s a , i k a k o n is u m o g li d a k o m p le tira ju s v a m is ti n a s a z n a n ja e g ip a ts k ih v la d a ra k ra lj R ik s a ) p e p i je n a re d io s v o m v e z iru J o s i"u d a n a s v a k i n a in o d d v o jic e n a jv i ih s v e te n ik a e g ip a ts k o g k ra lja 8 a o a iz v u e n e d o s ta ju e ta jn e . J o s i"o v i lju d i s u u s p e li d a u 8 e b i o tm u d v o jic u s v e te n ik a k ra lje v s k e lo e . O a k o o d n jih n i ta n is u s a z n a li o n i s u ih u b ili. ( a k o n o v o g a je d in i k o ji je jo z n a o s v e ta jn e k ra lje v s k e in ic ija c ije b io je s a m k ra lj 8 a o . 8 ro jic a J o s i"o v ih u b ic a u s p e v a ju d a , u h ra m u g d e s e s v a k o g ju tra i e k u ju i ra $ a n je . u n c a k ra lj m o lio , s tr a n a 3 C

O+'O #U(' uhvate i njega. Oako im ni on nije odao tajne inicijacije oni i njega liavaju ivota. Ova ubistva trojice ljudi koji su znali istinske, drevne tajne vaskrsenja egipatskih kraljeva dogodila su se oko 1CTO.g.p.n.e. Ubistvom 8aoa , poznatijeg kao .ekenere, nestaju autentina znanja o inicijaciji Rorusa i jo mnogo toga vanog za egipatsku dravu. &gipani kasnije poinju da koriste nove ceremonije, ali nijedan vladar &gipta vie nije mogao da se poziva na vlast dobijenu neposredno od bogova. Od tog vremena se u &giptu za vladara ne kae da je kralj ve "araon, to se vie tretiralo kao neka vrsta insti% tucije, a ne linosti, odnosno boanstva. *ored toga, visoko svetenstvo, predvo% $eno vi s oko sve ten i kom postaje gotovo ravnopravno s "araonom po pitanjima svetovne vlasti. .ekenereovi sinovi Oamos i )hmos, uz podrku majke kraljice )hotep poinju optu pobunu &gipana protiv Riksa i, nakon mnogo krvavih borbi, Riksi bivaju izgnani iz &gipta. stina, jedan manji broj Riksa, s krajnjeg juga, koji nisu uestvovali u sukobima ostavljen je da tu i dalje ivi i radi. U skladu s novousvojenim ceremonijama vaskrsenja kralja, .ekenereov sin Oamos postaje poslednji kralj sedamnaeste dinastije. . njim se &gipat ponovo budi i dolazi do njegovog znaajnog razvoja. U sklop novostvorenih tajnih cere% monija unesena je i pria o ubistvu starog kralja i postavljanju novog koji vodi svoju zemlju u bolji ivot potujui Nd'dt: nteresantno je da je nakon Oamosove smrti )hmos postao kralj ?1C=5.%1C1B.@, ali ne u okviru sedamnaeste dinastije ve ga istorija poznaje kao osnivaa osamnaeste dinastije. #aneto navodi ovu inje% nicu, ali ne daje nikakvo objanjenje za to. nteresantno je i da su mnogi istoriari uoili ovu neloginost, ali i izbegli da o njoj bilo 0ta vie kau. stina se zna, ali je vie nego oigledno da nekome odgovara da se o njoj, za sada, ne govori. .am kraj egipatskog carstva vezan je za +imljane. Oada se narod ove drev% ne drave okrenuo protiv svog neasnog i nepravednog vladara koga su zvali )uleta % "rula ?u istorijskim knjigama poznatog kao *tolomej x % RJSIEu@XST YEST ZiSvuHST@ % on je zatraio pomo +ima. Ovo je za sve &gipane bio potez vredan svakog prezira. 'an kad je )ulet umro slavljen je kao najvei nacionalni praznik. Umesto )uleta na presto C1. g.p.n.e. dolazi njegova kerka Oleopatra K . Ona se, vezana obiajima i tradicijom, venava sa svojim mla$im bratom *tolomejom x . 2rak je, od samog poetka, bio katastro"a ali je svoj pravi kraj doiveo kada je *tolomej x , bez znanja Oleopatre, napao rimske legije i "lotu u )leksandriji. Uplaen da mu "lota ne bude zaplenjena Hezar ?Jaius Julis Haesar@. nare% $uje da se svi brodovi, stacionirani u Kelikoj luci, zapale i potope. Katra je bila tako velika, a vetar tako jak da se plamen proirio i na luku, a potom i na vei deo grada. U tom haosu neko je zapalio i Keliku biblioteku. Uniteno je na dese% tine hiljada knjiga koje su vekovima prikupljane i suvim zlatom plaane. Hezar je pobedio, a *tolomej x se udavio u moru. Njutog rimskog vojskovo$u koji se spremao da preduzme drakonske mere protiv egipatskog naroda Oleopatra je uspela da smiri % postala mu je ljubavnica. Oleopatra se po drugi put venava poetkom BT. g.p.n.e. sa svojim drugim bratom *tolomejom x K. Kenanje se, nakon posredovanja visokog svetenstva, odrava u skladu sa svim ceremonijama drevnog &gipta. (o, *tolomej x K nije 3A strana

(enad #ini

dugo iveo pa je Oleopatra ubrzo ponovo postala udovica. Kratila se Hezaru sa kojim iste godine dobija sina Hezariona, a BA. g.p.n.e. odlazi u +im. U venom gradu Oleopatra, koja po rimskom zakonu nije mogla da se uda za Hezara, nije bila srdano primljena. .ve vreme svog boravka u +imu ivela je u Hezarovoj vili na obalama 8ibra. (o, nezavisno od Oleopatre, rimske intrige, pakosti i lju% bomora doveli su do Hezarovog ubistva 1C.marta BB. g.p.n.e. na stepenicama .enata. /tiam tu mi Mili% bile su njegove poslednje reci upuene #arkusu Juniju 2rutu ?#arcus unius 2rutus Haepio@ mladom senatoru koga je Hezar voleo kao ro$enog sina, a koji se nalazio me$u ubicama. Odmah nakon ovog sramnog ubi% stva +im zapada u gra$anski rat, a Oleopatra se vraa u )leksandriju i suoava sa bolestima i nematinom stanovnitva nastalim kao posledica nezapamenih sua. Oada ju je B1. g.p.n.e. #arko )ntonije ?#arcus )ntonius@, rimski politiar i vojskovo$a, pozvao u 8erzus ona je prihvatila pozivD #arko se odmah zaljubio i otposlao svojoj eni Oktaviji pismo o raskidu braka. +imski porezi su znaajno smanjeni, a deo blaga koje su +imljani opljakali biva vraen &giptu za potrebe popravke irigacionih sistema, bunara, puteva... Uz pomo )ntonija, koji je oplja% kao 344.444 knjiga iz biblioteke u *ergamu, Oleopatra zapoinje obnavljanje Keli% ke biblioteke )leksandrije. ,inila je sve to je mogla da povrati stari sjaj &gipta. (ije prezala ni od ,ega. (arod je ubrzo poeo da je oboava pa je tako dobila i nadimak7 Oraljica "alaha ?naroda@. +im se =1. g.p.n.e. okrenuo protiv )ntonija i u pomorskoj bici kod )kci% juma 3. septembra on je poraen, a godinu dana kasnije je sam sebi presudio. U takvoj situaciji Oleopatra se, nakon to je od novog rimskog imperatora Oktavija% na dobila garancije za bezbednost njene i )ntonijeve dece *tolomeja, )leksandra i .elenu, i sedamnaestogodinjeg Hezariona, 13. avgusta =4. g.p.n.e. ubila tako to je prigrlila kraljevsku kobru, najveu zmiju otrovnicu na svetu. (ije prihvatila da postane rimski sluga. 2ila je poslednji egipatski "araon. (akon nje &gipat je postao obina rimska provincija koja prelazi iz ruke u ruku7 vizantijske, arapske, turske, "rancuske i, na kraju, engleske. 2ie potrebno gotovo dva milenijuma da ova drevna drava ponovo stekne svoju samostalnost. (apoleon 2onapara je 1T5>. proveo nekoliko sati u centralnoj odaji Oeop% sove piramide. U knjizi 8ajne Kelike piramide .=ecret$ ,M#0e <reat P+ramid1% *iter 8omkins ?*eter 8ompkins@ pie7 LOada je izaao, general je bio vrlo bled i impre% sioniran. Oada su ga pitali da li je doiveo neto misteriozno, on je rekao da ne eli da govori, i da ga nikada vie ne pitaju o tomeM. Oada se krajem 1535. etrnaestogodinji 'ejvid +ok"eler ?'avid +ocke% "eller .r.@ popeo na vrh Oeopsove piramide njegov otac, 'on 'ejvison mla$i ?John 'avison +ocke"eller, Jr.@, je stajao ispred ."inge. (ije je dodirivao, nije joj ni prilazio blizu. .amo je stajao i ekao da za$e .unce, a onda se udaljio od nje ne okreui joj le$a. nae, deo starog i mistinog &gipta se nalazi i u 2eogradu. &gipani su verovali da njihovi mrtvi vladari obitavaju na nebu, kod zvezde .evernjae, a kada se vremenom razvio kult .unca ivot mrtvih se seli u podzemlje. Oako bi bili spremni za podzemni ivot mrtvi su mumi"icirani, a sa njima u grob je spre% mano i sve ono to e im trebati u zagrobnom ivotu. Kremenom mumi"iciranju
strana 3T

O+'O #U('

su podvrgavani svi oni koji su u starom &giptu bili deo dravnike, kulturne, naune ili bilo koje druge elite. Jedna od ne ba velikog broja sauvanih mumija danas se nalazi u (arodnom muzeju u 2eogradu i poznata je kao (esminova mumija. (ju je 1>>>. godine Radi *avle +i$iki od .kribea nabavio u Nuksoru i poklonio je .erbskom narodu Mda je gledi i time se poui jednom obiaju starih mislilacaM. (esminova mumija je jedinstvena u svetu jer, kao ni jedna druga, ispod miice dri svitak papirusa % staroegipatsku Onjigu mrtvihD pored glave joj se nalazi amajlija Na'at*a% a ispod ovratnika oslikan je lik boginje (ut. Keina poznatih primeraka Onjige mrtvih koje se nalaze i uvaju po svetu imaju najvie 1>5 poglavlja, a (esminovi svici sadre ak 151 poglavlje. *rema kazivanju 2ra% nislava )n$elkovia, docenta na :iloso"skom "akultetu katedre za arheologiju, svici svestenika (esmina nikada nisu izu,eni i ne zna da li e i kada to ikada biti ura$eno. nae, .erbski narod je mumiju (esmina, velikog svestenika hrama boga plodnosti #ina, mogao da vidi samo tokom 1>>>. % odmah po njenom dola% sku u 2eogradD od tada pa do danas ona se nalazi u depou (arodnog muzeja.

3> strana

(enad #ini

*oglavlje tree

strana 35

O+'O #U('

J&K+&J
8erah ?~bc@ Raivri, bio je jedan od mnogobrojnih trgovaca u udesnom Kavilonu. Ia njega se najverovatnije nikada nebi ni znalo da se ne spominje u 2ibliji, odnosno u knjizi *ostanja, prva knjiga .vetog pisma .tarog zaveta i prva knjiga *etoknjija. Ovde se o 8erahu govori kao o sinu (ahora koji je bio sin +eu, a ovaj sin *elega kome je otac bio &ber, a koji se pamti po tome to je bio sin .elaha kome je otac bio )rpad sin .ema i unuk (oe. Sela poenta ove 2iblijske prie o poreklu 8eraha je u tome da se kae kako je on direktan potomak desetog i poslednjeg patrijarha pre vremena ;elikog potopa: *iscima 2iblije bilo je, oigled% no, od presudne vanosti da Jevreje povezu sa Kelikim potopom i poslednjim ,ovekom koji ga je preYiveo. #oda je zbog toga, ako ni zbog ega drugoga, pria 4 ;elikom potopu u .umeru i kralju Iiusudri bila najbolje uvana tajna preko dve hiljade godina. 8erah je jednog dana sklopio dogovor sa 2ogom da od njegovih nasledni% ka stvori boiji narod. 'ogovor je podrazumevao da 8erah dozvoli svome sinu jedincu 'vraam ? vj~t.P1Q@ (aivrij) da napusti kuu u Or Ka"dim*u i posveti se nomadskom ivotu. 8erah je odmah ispunio svoj deo nagodbe, a 2og je to isto uinio neto kasnije. 8ako je )vraam mnoge godine svog ivota proveo lutaju% i izme$u &gipta i Kavilona. (jega Jevreji smatraju svojim praocem i stoga ga nazivaju )vraam )vinu ?)vram nas praotac@. )vraam je pod krovom svoje kue iveo sa sestrom .arai ?o!b{@ i sa slukinjom Ra$ar ?a!j@D sa Ra$arom je imao sina maela ?QOMJ{QDN.J@, a sa .arai sina saaka ?QuMcNs@% Oada je odrastao 0mael je napustio dom i poeo da ivi u pustinjiD njegovi potomci se smatraju )rapima % pustinjski nomadi. saak, koji je ostao da ivi sa ocem i majkom, se smatra )vra% amovim naslednikom, a njegovi potomci e postati prvi Jevreji. Isaak se oenio svojom bliskom ro$akom +ebekom ?+ivka@ sa kojom je imao dva sina, &sava i Jakova. Oada je odrastao *akov se preselio kod svog ujaka Nabana )ramejca gde se, nakon nekog vremena, oenio sa njegove dve kerke, a svoje dve sestre Nejom i +ahelom. .a Nejom je imao est sinova i jednu kerku7 +uben, .imon, Nevi, Juda, sahar i Iebulun, a kerka se zvala 'ina. +ahela mu je rodila dva sina7 Kenijamina i Jose"a. (o, Jakov je i sa svojim slukinjama, 2ilhah 1 Iilhah, imao etiri sina7 'an, (a"tali, Jad i )er. Oad mu se rodilo poslednje dete 2og je Jakovu dao ime zrael ?MP~p8(!PW@. Kremenom e ovih dvanaest Jakovlje% vih sinova "ormirati svoje porodice koje e "ormirati dvanaest plemena od kojih e se, na kraju, "ormirati narod zraela. Oako je Jakov najvie voleo svog najmla$eg sina Jose"a ostala braa, puna ljubomore, su ga prodala kao roba &gipanima, a ocu rekla da se izgubio u pusti% nji. &gipanin koji je kupio Jose"a je vrlo brzo shvatio da se radi o veoma bistrom detetu pa mu je omoguio da se obrazuje za svestenika. Jose" je tako stekao 0iroko obrazovanje i ubrzo se u &giptu o njemu govorilo kao o vrlo uenom i mudrom oveku. 8ako je jednog dana glas o Jose"u doao i do Jakova koji gotovo da nije mogao da poveruje da mu je sin iv. (akon to se uverio u istinitost pria o Jose"u Jakov elu svoju porodicu seli u Jose"ov dom. Ovo se dogodilo 1B44 g.p.n.e. 8o bi, ) najkraem, bila neka vrsta istorije kojom Jevreji objanjavaju svoj nastanak i =4 strana

( e n a d # in i p o e ta k m u k a k o je s u d o iv e li n a k o n s v o g d o la s k a u je d n u o d n a jv e ih c iv iliz a % c ic a ja u is to riji lju d s k o g ro d a . * ri a o J e v re jim a , z ra e lu i J u d a iz m u , ip a k , s v o je p ra v e o b ris e d o b ija te k s a , o v e k o m p o im e n u . a v e r , o d n o s n o M o j s i j e ? { u P ,./n , n a h e b r e js k o m i " j o t " @ k a k o g a je n a z v a la "a ra o n o v a k e rk a k o ja g a je p ro n a la , u s v o jila i o d g o jila . 8 a n a k h ? / ~ M M @ , j e v r e j s k a 2 i b l i j a k o j a j e k a s n i j e p r e d a t a i h r i a n i m a p o d n a z i v o m . t a r i z a v e t, n a s u i d a s u & g ip a n i ) m ra m i J o e v a im a li d v o je d e c e , # iria m i ) ro n a . # e $ u tim , 1 B 4 4 g .p .n .e . J o e v a k o ja j e t a d a im a la 1 = 4 g o d in a r a $ a tr e e d e te k o m e ) m ra m d a je im e 0 a v e r. ( o , u p ra v o ta d a , p o 8 a n a k h u , & g ip a n i o d lu u ju d a s m a n je b ro j je v re js k e p o p u la c ije i to n a d ra s ti a n n a in 7 u b ija n je m s v a k o g n o v o g p rv o ro $ e n e ta . O a k o b i s p a s la d e te J o e v a tro m e s e n o g 0 a v e ra s ta v lja u k o a ric u i p u ta n iz re k u D k o a ric u s a d e te to m , n e to k a s n ije , p ro n a la z i "a ra o n o v a k e rk a . O v o s e d o g o d ilo 1 B 4 4 g .p .n .e . O o j e z a p r a v o # o js ij e P ( je g a p o m in ju i J e v re ji, i h ri a n i, i m u s lim a n i, a o n je ro $ e n , o d g o je n i o d ra s ta o u & g ip tu . O a o u s v o je n o d e te s v o je k e rk e "a ra o n & h n a to n g a je v e o m a z a v o le o . * ru io m u je n a jb o lje o b ra z o v a n je k o je s e m o g lo s te i u & g ip tu to g a v re m e n a . * re m a p is a n ju : ilo n a iz ) le k s a n d rije , # o js ija s u u & g ip tu p o d u a v a li n a ju m n iji i n a ju tic a jn iji lju d i to g d o b a . O n je g o v o m o b ra z o v a n ju s ta ra li s u s e s v e % te n ic i, o "ic iri, p e s n ic i i u m e tn ic i s v ih v rs ta , "ilo s o "i, m a te m a ti a ri i n a jp o z n a tiji a s tro lo z i. K e s a s e d a m g o d in a p o e o je d a p ris u s tv u je m n o g im re lig io z n im i m is ti n im c e re m o n ija m a p o s v e e n im b o g u . u n c a ) to n u . O a d a je n a p u n io 3 1 g o d in u : a ra o n g a u p u u je u n a jv e e i n a js v e tije ta jn e e g ip a ts k o g d ru tv a . . a = = g o d in e p o s ta o je v is o k o p o z ic io n ira n i s v e 0 te n ik i u v e d e n u ta jn e v a s k rs e n ja % n o v e ta jn e , n a s ta le n a k o n u b is tv a . e k e n e re 8 a o a . 8 a n a k h n a s u i k a k o je e trd e s e to g o d i n ji # o js ije je d n o g d a n a v id e o e g i % p a ts k o g n a d z o rn ik a d a u b ija ro b a % J e v re jin a . + e v o ltira n to je je d a n n a d z o rn ik "a ra o n o v e v o js k e p o g u b io ro b a , # o js ije m u o d s e c a g la v u . U 8 a n a k h u s e d a lje g o v o ri o to m e k a k o je # o js ije z b o g to g a m o ra o d a p o b e g n e iz & g ip ta i s p a s p o tra i m e $ u p rip a d n ic im a p le m e n a # a d ija n a c a . 8 u s e o n e n i s a . e "o ro m % e rk o m J o to ra , m a d ija n s k o g s v e te n ik a i v o $ e p le m e n a . # e $ u # e d ija n c im a # o js ije p ro % v o d i B 4 g o d in a s v e d o k m u s e je d n o g d a n a , d o k je , u v a o J o to ro v e o v c e , n a g o ri . in a js k o j, n ije p rik a z a o 2 o g J a h v e ?! ! ! @ i re k a o d a s e v ra ti u & g ip a t i o s lo b o d i s v e je v re js k e ro b o v e . . lu a ju i 2 o g a , # o js ije s e s a b ra to m ) ro n o m i . e "o ro m v ra a u & g ip a t i o d "a ra o n a tra i d a o s lo b o d i s v e je v re js k e ro b o v e . * o to "a ra o n to n ije e le o d a u in i, ) ro n , a p o to m i # o js ije iz v o d e n iz u d a k a k o b i u v e rili "a ra o n a u s v o ju n a d m o , a o v a j s e , u p la e n , s a g la a v a d a p u s ti s v e J e v re je . n te re s a n tn o je d a g o to v o id e n ti n u p ri u o d e te tu , k o rp i u v o d i i s re % n o m k ra ju im a m o u s p is im a o ro d je n ju . a rg o n a , a k a d s k o g k ra lja k o ji je o k o 3 = C 4 . g .p .n .e . v la d a o ) k a d io m , a to je g o to v o h ilj a d u g o d in a p r e p o ja v e # o js ija n a is to rijs k o j s c e n i. ) u to ri 8 a n a k h a iz v e s n o n is u b ili n a ro ito in v e n tiv n i. 0 ta v i e , iz g le d a d a s u s v e s n o p re p is a li m n o g e p ri e iz . u m e ra i & g ip ta i p rip is a li ih B o * je m n a r o d u : * is c i 8 a n a k h a s e n is u p o tru d ili n i d a n a m o b ja s n e z a to b i ) m ra m , p rip a d n ik s ta re e g ip a te s k e p o ro d ic e N e v i ?J b t"@ s a k riv a o s v o je d e te o d v o jn ik a k o ji s u in a e tre b a li n je g a d a u v a ju D n e o b ja n ja v a s e n i k a k o J o e v a u s v o jo j 1 = 4 % o j g o d in i m o e d a ro d i d e te D n e o b ja n ja v a k o jo m s u s e p ro g re s ijo m J a k o v lje v a d e c a ra z m n o a v a la d a b i n jih o v b ro j m o g a o d a u p la i & g ip a n e D n e o b ja n ja v a n i s tr a n a = 1

O+'O #U(' kako su Jakovljeva deca postali robovi kad su iveli u kui svoga brata Josi"a koji je bio ovek velikih zvanja u &giptu. Jevreji esto govore da je #ojsije izveo iz &gipta ak dva miliona robova, mada se ozbiljniji jevrejski istoriari zadravaju na ci"ri od A44.444. *rema nekim drugim istoriarima, ukupan broj ljudi koji su tada napustili &gipat ne prelazi desetak hiljada, to je mnogo realnije, jer treba znati da je ceo &gipat u to vreme imao oko dva i po miliona stanovnika, a da se glavni progon Riksa % koji su, zapravo, isto arapsko pleme ?U"dj~ jl{ Uj%O"@, odigrao nekih dve stotine godina pre ro$enja #ojsija. (akon progona Riksa u &giptu su nastavila da ive mnoga druga nomadska plemena, me$u kojima su )rapi iz Rabiru plemena bili naj% brojniji i najpoznatiji. Jotovo je izvesno da je visoki egipatski svetenik #ojsije iz &gipta poveo upravo preostale Rikse, pripadnike Rabiru i jo devet drugih
nomadskih, arapskih plemena7 Banu A[M% Banu Uarit0% Banu Vu$0am% Banu Qajjar% Banu =a'ida% Banu =0uta+7a% Banu \a+nu6a% Banu Qadiri Banu \ura+za:

. druge strane, prosto je neshvatljivo kako bi, ako prihvatimo jevrejske interpretacije ovog egzodusa, A44.444 ljudi putovalo vrlo surovim pustinjskim predelima bez hrane i vode. 8o bi i u dananjim uslovima uz primenu najsavre% menijih logistikih mera bilo gotovo nemogue ostvariti. 8ako$e, nerazumljivo je da se o tako grandioznom progonu ne govori ni u jednom egipatskom spisu niti u spisu bilo kog okolnog naroda. O ovom navodnom egzodusu govori se samo u 8anakhu, odnosno .tarom zavetu i nigde vieQ storijska injenica je da u vreme navodnog egzodusa ljudi iz &gipta, pod vodstvom #ojsija, jevrejska nacija nije postojala niti, shodno tome, ni njena istorija, pismo, kultura i td. .vi do danas otkriveni zapisi potvr$uju da su ljudi koje je #ojsije mogao izvesti iz &gipta bili pripadnici arapskih plemena koja su govorila uglavnom hananskim jezikom i da su se klanjali egipatskim bogovima Ozirisu, *tahu i boginji Rator. O vremenu kada se ovaj doga$aj odigrao samo se naga$a, mada se najvei broj istoriara slae da je, ako ga je bilo, to moglo da se dogodi izmedju 1=C4. i 133B.g.p.n.e. O tanom vremenu se nigde izriito ne govori, a ni autori 8anakha to ne spominju. Jedno drugo promiljanje na temu #ojsijevog bekstva iz &gipta i nala% enja utoita u plemenu #adijanaca moe nas, ako nita drugo, podstai na sumnju. (aime, po svemu sudei, istina je da je #ojsije, visoki svetenik i ,ovek upuen u sveta egipatska uenja, odluio da, zbog verskih razlika, svrgne s prestola "araona &hnatona, ali u tome biva spreen i primoran da bei kako bi spasao glavu. *osle ovog doga$aja, "araon odluuje da protera sve koji su, na bilo koji nain, podravali zavereniku grupu oko #ojsija, a tu su se, na prvom mestu, nalazila svetena lica i vo$e plemena Rabiru, preostali Riksi i jo neka manja nomadska plemena. (aputajui &gipat, ovi ljudi slede #ojsijeov put do #adijanaca. Ukupno, &gipat su morali da napuste pripadnici dvanaest nomad% skih, arapskih plemena i pleme Nevi, staro egipatsko pleme kome pripadaju #oj% sije, njegov brat )ron i sestra #iriam. Od pripadnika ovih plemena je, prema 8anakhu, posle etrdeset godina lutanja pustinjom, nastao nov narod, u istoriji poznat kao Jevreji. 'a ironija sudbine bude vea "araon &hnaton je, ubrzo nakon to je prote% rao #ojsija, i sam bio proteran iz &gipta zbog svoje monoteistike ideje oko koje =3 strana

(enad #ini s e s p o rio i s a # o js ije m . * ro te ra lo g a je m o n o s v e te n s tv o , a n je g o v s in 8 u ta n % k a m o n , k o ji je k a o "a ra o n n a s ta v io is p o v e d a n je m o n o te is ti k o g v e ro v a n ja , b io je u b ije n s n e p u n ih d v a d e s e t g o d in a . ( a k o n o v o g a s v e te n ic i n a p re s to "a ra o n a d o v o d e ) ja , e n e g a 8 u ta n k a m o n o v o m u d o v ic o m , a o n v ra a m n o g o b o tv o n a d v o r e g ip a ts k ih v la d a ra . 2 e z ig d e i e g a p rip a d n ic i p o b u n je n ih , a p o to m p ro g n a n ih d v a n a e s t n o m a d s k ih p le m e n a p rih v a ta ju # o js ija z a n o v o g v o $ u i s p a s ite lja . ( a m e ra v a ju i d a p o s ta n e a p s o lu tn i v la d a r iz g n a n ih a ra p s k ih p le m e n a , # o js ije s h v a ta d a m u n ije d o v o lja n s a m o p o s to je i a u to rite t p rv o s v e 0 te n ik a v e d a m o ra p o s ta ti a u to % rite t i u g la v n im o v o z e m a ljs k im p ita n jim a . ' a b i o v o p o s tig a o d o n o s i im n o v o g b o g a J a h v e a ?~ @ i n je g o v ih ' e s e t 2 o ijih z a p o v e s ti ? @ k o jih s e m o ra ju p rid r a v a ti s v a p le m e n a . O a k o n i je d n o p le m e o s im p le m e n a N e v i n ije e le lo d a p rih v a ti n o v o g b o g a i n o v u re lig iju # o js ije , p re m a 8 a n a k h u , o d n o s n o . ta ro m z a v e tu , u b ija s v e te n ik e i v o $ e s v ih p le m e n a i s v e o s ta le k o ji n is u e le li d a p ri% h v a te J a h v e a D o d ta d a e s v a k im p le m e n o m v la d a ti n o v o p o s ta v lje n i s v e te n ic i iz p le m e n a N e v i, a z a v rh o v n o g s v e te n ik a # o js ije p o s ta v lja s v o g b ra ta ) ro n a . ( a . in a js k o j g o ri, p re d k o ju s u s tig li tri m e s e c a n a k o n iz la s k a iz & g ip ta , a ra p s k a p le m e n a p re d v o $ e n a # o js ije m s k lo p ila s u s a v e z s a J a h v e o m , p rim ila o d n je g a O n jig u z a k o n a % 8 o ru ?~ @ i ta k o p o s ta la v e ru ju i n a ro d . ' o b ija n je 8 o re b io je z a p rv o s v e a n i in s tv a ra n ja s a v e z a 2 o g a s a a ra p s k im p le m e n im a i n jih o v o p re la e n je iz m n o g o b o a k e u n o v u i je d in s tv e n u m o n o te is ti k u re le g iju . O v o je u je d n o o z n a a v a lo i p re tv a ra n je d v a n a e s t, o d n o s n o trin a e s t a ra p s k ih p le m e % n a u n o v u ju d e js k u n a c iju . ( a k o n o v o g d o g a $ a ja d o la z i d o p o s te p e n o g ra z v o ja ju d e js k e re lig ije k o ja s e z a s n iv a la n a ta b e rn a k lu ?h ra m u @, s v e te n s tv u i p rin o % e n ju rtv i. K re m e n o m e z a J e v re je p o to v a n je 0 e s t s to tin a trin a e s t z a p o v e s ti 8 o re , n e b e s k ih z a k o n a k o je je J a h v e li n o o b ja v io , p o s ta ti n a in s v a k o d n e v n o g iv o ta . O n o to je z a h ri a n e v e ra u R ris to v o v a s k rs e n je , to je z a ju d a iz a m v e ra u . in a js k u o b ja v u . 8 o ra s e in a e s a s to ji iz p e t # o js ije v ih k n jig a p o z n a tih i p o d n a z iv o m P e n ta te u 0 .] I/ ; # / # / ; ^ _ _ 1* ' a n a s s e p o d 8 o ro m p o d ra z u m e v a ju g o to v o s v i n a jv a n iji s v e ti ju d e js k i s p is i v e z a n i z a z a k o n e i u e n ja . * o n a lo g u i u p u ts tv im a J a h v e a # o js ije je n a p ra v io k o v e g I a v e ta ? i ! n @ u k o ji je s m e s tio d v e k a m e n e p lo e n a k o jim a je s a m 2 o g is p is a o u s lo v e s a v e z a s a s v o jim o d a b ra n im n a ro d o m . * o re d to g a , u O o v e g u s e n a la z ila i m e ric a m a n e ?z rn e v lje g rm a ta m a r i- m a n n iMe r a 1 i d re n o v ta p . ( o , n a jv a n iji s m is a o k o v % e g a I a v e ta je to je o n z a J e v re je p re d s ta v lja o v id ljiv i z n a k b o je p ris u tn o s ti. u o v o j b ib lijs k o j p ri i o ' e s e t 2 o jih z a p o v e s ti b e z im e n i a u to ri im a j u p ro b le m . # o js ije je b io & g ip a n in i z n a o je s a m o e g ip a ts k i je z ik , a to z n a i i d a s u 2 o je z a p o v e s ti m o g le d a b u d u p is a n e s a m o e g ip a ts k im h ije ro g li"im a . & g ip % a n i s u s v o je h ije ro g li"e z v a li 2 o jim je z ik o m p a je m o g u e d a o n o to s e u is to % riji tu m a i k a o 2 o je z a p o v e s ti n ije n i ta v i e d o d e s e t p ra v ila k o ja je # o js ije s a m n a p is a o , a k o ja s u z b o g e g ip a ts k o g p is m a k o je je k o ris tio n a z v a n a 2 o jim z a p o v e s tim a . ' ru g o , u p rilo g o v a k v o m ra z m i lja n ju , iz v e s n o id e i in je n ic a d a je je v re js k o p is m o , k a k v im g a d a n a s z n a m o , n a s ta lo te k n e k o lik o v e k o v a k a s n ije . Y e lju d a p rv i s tv o ri je d n u d o m in a n tn u m o n o te is ti k u re lig iju # o js ije je m o g a o d a o s tv a ri s a m o m e $ u o n im lju d im a k o ji s u , n a k o n n je g a , b ili p ris ilje n i d a n a p u s te & g ip a t, i o n to k o ris ti. ' a b i n a v e rs k o m p la n u u je d in io p rip a d n ik e s tr a n a = =

O+'O #U(' razliitih arapskih piemena on preuzima monoteistiku ideju "araona &hnatona o bogu .unca )tonu protiv koga se upravo zbog toga svojevremeno pobunio. Ia vrhovnog boga on proglaava Jahvea koji je kao i )ton % bog pored koga ne postoji nijedan drugi. )li, podanike je trebalo podrediti i ovozemaljskoj vlasti, za ta mu je posluilo 'eset 2oijih zapovesti, kojih su svi morali da se pridr% avaju. (ajvei problem tada postaje pitanje drave, odnosno teritorije gde bi se ispovedala nova vera i ivelo u skladu s novim zakonima. *ronai zemlju bilo je skoro nemogue, jer su svi plodni i za ivot pogodni prostori bili ve naseljeni. .toga je jedini nain da se do$e do Mobeane zemljeM bilo njeno osvajanje. *oto u zemlji #adijanaca nije vie mogao da ostane, #ojsije kree s plemenima u potragu za Mobeanom zemljomM. (a ovom putu, dugom etrdeset godina, on je sa Msvojim narodomM imao dosta sukoba sa lokalnim plemenima kroz iju su se teritoriju kretali i iz njih, uglavnom, izlazio kao pobednik. 2iblija govori o njihovim borbama po sinajskoj pustinji sa nomadima iz plemena )ma% lecana, )morejcima, #oabiana pa i #adijanaca koji su im prvobitno pruili gostoprimstvo. 8okom etrdesetogodinjeg lutanja pustinjom #ojsije je uspeo da pripadnike nekad nomadskih arapskih plemana ujedini na nain koji e obezbediti njihov disciplinovan, organizovan i jedinstven nastup u neprijateljskom okruenju7! Kano je imati na umu da su u ovih etrdeset godina gotovo svi oni koji su bili prisiljeni da napuste &gipat umrli ili poginuli i da su zapravo njihovi sinovi, ljudi bez korena, onovremeni mondijalisti koji su odrasli ne znajui ta je domovina, bili ti koji su doli do tzv. obeane zemlje. Oni koji su napustili &gipat bili su mnogobosci koji svojevremeno nisu prihvatali monoteistike zamisli egipatskog "araona, a njihovi sinovi, koji su posle etrdeset godina stigli do obeane zemlje, postali su sledbenici prve prave monoteistike religije. Ovi ljudi bez korena, ove pustinjske lutalice su domovinom smatrali svaki kutak na kome bi se nali, oseajui da je ono to osvoje njihovo i niije vise. 'a li su ova ujedinjena plemena odista predstavljala respektibilnu silu u to vreme i, ako jesu, na koji nain su osvojila Mobeanu zemljuMP O tome kakva je to sila bila, ako je bila, i s koliko malo razumevanja i uvaavanja se odnosila prema slabijim od sebe koji su joj se nali na putu najbo% lje se govori u *etoj Onjizi #ojsijevoj kad je Mizabrani narodM stigao do drave Ranan7
`I izi8e pred na$ =ion i $av narod njegov na 7oj u Va$u: I tada nam ga dade na" <o$pod Bog% i u7i$mo i0 $ve i $vu decu nji0ovu: 2 uze$mo tada $ve gradove nji0ove i u nji* ma opet po7i$mo $ve ivo% i ene i decu: =amo $toku $a uva$mo% a $ve vredno pone$mo:`

'ugo vremena se smatralo da je #ojsije bio prvi zakonodavac u istoriji ,oveanstva. .matralo se da su njegovih 'eset 2ojih zapovesti isklesanih u kamenu hijerogli"ima majstorska kodi"ikacija zakona koji reguliu me$uljudske odnose. Uistinu, #ojsijevih deset zapovesti su zapravo samo lepo uklopljeni delovi iz &gipatske knjige mrtvih i nita vie. Oako su 2iblija i njeni jevrejski autori jedini izvor naeg znanja o #ojsiju sve do pojave novih arheolokih otkri% a o .umeru i vavilonskom kralju Ramurabiju niko nije sumnjao u ove navode 8anakha, odnosno .tarog zaveta. (o, nakon otkria sumerskih Iakona vladanja u gradovima i izvan njih % Or*Qammn% a posebno nakon otkria Ramurabijevog zakonika ?Hode; Rammurabi@ postalo je jasno da se #ojsije ne moe smatrati =B strana

(enad #ini prvim zakonodavcem. . druge strane, on se moe prihvatiti kao tvorac prve monoteistike religije, jer su 2uda, Iaratustra, sus, #uhamed i td. delovali znat % no posle njega. #ojsije je vaspostavio novo religiozno uenje s osnovnim ciljem da ujedini pripadnike razliitih mnogoboakih plemena oko jedne verske ideje, a kasnije i da ih kontrolie na osnovu jedinstvenog religijskog uenja. zvesno je da je #ojsije, sve do pojave hrianstva, bio prvi koji je religiju koristio kao nain kontrole i upravljanja ljudima. 'anas se o #ojsiju moe govoriti iz vie uglova i na razne naine. (es % porno da je avanturu stvaranja sopstvene drave poeo kao ovekoubica u &gip % tu, a da je nakon tog ubistva poinio i hiljade drugih. Inanje, vetine i tajne koje je poneo iz &gipta su mu omoguile da svoj naum, na kraju, uspeno sprovede. Ia njega je religija bila sredstvo za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski i zato od njega vai pravilo da religija ne vodi rauna o bilo kakvim postojeim nor % mama, jer ih sama stvara i namee drugim oblastima ivota. 8ako e nas sva kasnija pripovedanja, mitovi i legende o postavljanju judejskih kraljeva i verskim ceremonijama koje su tom prilikom izvo$ene samo podseati na sve ono to je ve vi$eno u &giptu i .umeru. (o, idimo redom. *osle #ojsijeve smrti, a umro je nadomak obeane zemlje % *alestine % nekad arapska, a sada semitska plemena ?.imeun, Kenijamin, Juda, +uben, )ser, (e"alim, #anases, 'an, saser, 'oze", Jad, Iabulon i, konano, pleme Nevi@ su na malom brdovitom delu teritorije Rananske drave u *alestini osnovale dva % naest dravica. .ve one su me$usobno sara$ivale iskljuivo po pitanju uvanja centralnog svetilita u .ilomu gde se nalazio koveg Iaveta % u kome je boravio nevidljivi bog Jahve. 'rava Jevreja nije bila, u poetku, jedinstvena drava. 2ila je to zapravo kon"ederacija plemena koja su se ujedinila u veri, bez centralne vlade i zajednike prestonice. (jihovo jedinstvo se preteno iskazivalo tokom velikih godinjih praznika kada su se predstavnici pl emena pojavljivali pred Jahveom radi obnavljanja .aveza sa njim. *lemenima su upravljali tzv. svetenici%sudije ,iji se autoritet zasnivao na injenici da sve to rade rade u ime Jahvea. .vi svetenici su birani iz reda ple % mena Nevi. znad svetenika je, po pravilu, jedino bio kralj i to stoga to je njega direktno postavljao Jahve. #e$utim, u odsustvu Jahvea svetenici su imali pravo da postavljaju kraljeve i to u skladu sa tajnim ritualima miropomazanja, odno % sno uzdizanja kraljeva na presto zemaljski. Oako se Jevrejima, nakon #ojsijeve smrti, Jahve nikako nije pokazivao svetenici %sudije zakljuuju da su oni glavni duhovni i politiki "aktor me$u Jevrejima, a ne kraljevi ije uzdizanje na presto i onako zavisi od njih. (ajpoznatije sudije tog vremena su bili Jedeon, Je"taj, .amson, 'evora ?ena@ i dr. Jedini problem nakon #ojsijeve smrti je bio u tome to niko od svetenika nije mogao, ili smeo, da odredi njegovog naslednika kao apsolutnog gospodara nacije. Oada su Jevreji jednom prilikom odbili da plate odre$ene poreze pripad% nicima tada najjaeg plemena :ilistejaca oni su ih vojno porazili u sukobu kod )"eka, poruili njihovo svetilite u .ilomu i odneli koveg Iaveta. (esretni zbog poraza i nezadovoljni dotadanjim upravljanjem od strane svetenika %sudija Jevreji se tada spontano okupljaju oko odvanog i estitog .aula. U borbama koje su usledile .aul je, sa vojnicima koje je sam odabrao i obuio, porazio :ilistejce i strana = C

O+'O #U('

vratio koveg Iaveta. 'elovao je i nastupao kao pravi ujedinitelj izrailjskih ple% mena pa ga je narod okupljen oko svetilita u Jalgalu proglasio za svog kralja. (a kraju, nemajui kuda, sudija i svestenik .amuilo, 0tienik starog sveteni% ka lije, ceremonijom miropomazanja u gradu #ispa, zvanino postavlja prvog jevrejskog kralja % .aula ?!/@ iz plemena Kenijaminova. Ovim inom dolo je do sjedinjavanja nebeske i zemaljske moi i tim povodom podignuta su dva stuba kao simbol ovog ujedinjenja. #e$usobno povezani, ovi stubovi su trebali da opominju sva izrailjska plemena da moraju biti jedinstvena kako bi opstala u svetu nesloge i veitih pretnji. nteresantno da je jedan stub, i to onaj koji je ozna% avao zemaljsku vlast, bio postavljen na sever, dok je stub koji je predstavljao nebesku mo postavljen na jug. .linost s &giptom je oigledna. Ujedinjenjem dvanaest jevrejskih plemena pod vodstvom .aula uspostavljena je de Macto i de iure 1434. g.p.n.e. prva jevrejska drava pod imenom zrael. Ovakav rasplet doga$aja doveo je .aula u poziciju da se osea odgovor% nim pred narodom, a ne sve0tenstvom. . druge strane, svetenstvo je smatralo da je .aul postao kralj tek nakon miropomazanja koje su oni izveli i da je stoga on odgovoran njima. . obzirom da ga je narod spontano izabrao .aul nije pridavao mnogo panje na "ormalne stvari to se najbolje videlo kroz njegovo sedite u Javaji koje je pre liilo na vojni logor nego na kraljevski dvor. *o njegovom nai% nu ivota jasno se videlo da nije mario za svetenike, rituale i dvorske ceremonije na kojima su svetenici insistirali. Jaz izme$u njih se svakodnevno produbljivao, a svetenstvo je najvie bilo zabrinuto zbog injenice da vojska zakletvu ver% nost ne polae, kao nekada, njima ve samo i iskljuivo .aulu. Oslanjajui se na podrku naroda .aul se otvoreno suprotstavio svetenicima optuujui ih da su krivotvorili #ojsijeva uenja i da je to osnovni razlog zato su, na prvom mestu, :ilistejci uopte i uspeli da pobede Jevreje. .aulove prozivke mono svetenstvo je spremno doekalo. .amuilo ga je optuio da je samovoljno preuzeo odre$ene "unkcije svetenstva, a potom je javno opozvao njegov izbor za kralja. (e dugo potom .aul je ubijen na gori Jelvuji, a ista sudbina je zadesila i sve njegove sinove. Yivot je pote$en samo njegovoj trudnoj eni. Ia novog kralja je odmah postavljen 'avid ?T91.T@ iz plemena Judinog i jedan od komandanata u .aulovoj vojsci. Od tada pa nadalje sudije, odnosno stari ili mudri svetenici % kako ih je ve ko zvao % su potpuno kontrolisali judejskog kralja. Oni su se nametnuli kao realna snaga i vlast nad pripadnicima svih judejskih plemena. Oada je 'avid 144T. g.p.n.e. u gradu Revronu krunisan za kralja, Jevreji su i dalje bili podeljeni na dvanaest plemena. 'eset severnih plemena se ujedinilo stvarajui dravu zrael, dok su preostala dva juna plemena stvorila dravu Judu. *rvih sedam godina vladavine 'avid je iskoristio za konsolidaciju raspale vojske i smanjenje pritiska :ilistejaca na Jevreje kroz enidbu sa kerkom "ili% stejskog cara )hisa. Ovakvi potezi su na kraju omoguili 'avidu da zauzme jevuzitski grad%dravu Jerusalim koji se nalazio izme$u zraela i Jude. *osto je Jerusalim bio tano izme$u ove dve drave postao je njihov glavni grad. U Jeru% salim je prenet koveg Iaveta ime je on postao religijska i politika prestoni% ca svih Jevreja. .tvorena je jedinstvena izrailjska drava % monarhija s kraljem miropomazanim po svim pravilima koja je ostavio #ojsije.
=A strana

(enad #ini 'avid je ujedinio severna i juna plemena, proirio izrailjsku dravu i uvrstio svoj poloaj unutar nekadanje .aulove vojske. *isci jevrejske istori % je vole da govore o 'avidu kao velikom vojskovo$i, dravnom administratoru, diplomati i umetniku. #e$utim, u .tarom zavetu se moe proitati po neto i o njegovom ubistvu Urije kako bi mu preoteo enu Kitsaveju. )ko se ima u vidu da je svojevremeno kao vojnik izdao svog glavnokomandujueg .aula onda se o 'avidu moe stei i slika kao o ne ba kar akternom oveku. Oako god bilo, 'avid se a ne .aul slavi kao tvorac prve jevrejske drave i po tome e biti uvek pamen. Uoi njegove smrti narod je eleo da na presto dovede 0evu % oveka iz Kenijaminovog plemena koji je, po mnogo emu, sliio .aulu. #e$utim, sveten% stvo predvo$eno prvosvetenikom .adokom i uz pomo komandanta 'avidove line garde Keneje, na presto postavlja Kitsavejinog sina .olomona .'abcbca'@. Oako je .olomon spadao u red manje vanih 'avidovih sinova svetenstvo nare$uje da se sva ostala njegova deca )mnon, )vesalom, )donija i drugi, kao i u narodu omiljeni 0eva, ubiju. 8ako .olomon stupa na presto 5AT. g.p.n.e. Orunisan je tajnim ceremoni % jama inicijacije putem vaskrsenja, to je bilo u skladu s novim tajnim egipatskim ceremonijama nastalim nakon ubistva poslednjeg egipatskog kralja .ekenerea 8ao. stim tajnim ceremonijama krunisani su svi potonji jevrejski kraljevi. .olomon je nasledio malu ali relativno organizovanu dravu, razvijenu trgovinu i dobre veze sa susednim zemljama. Ia njegovo vreme uspostavljena je jaka centralna vlast s rigoroznim poreskim sistemom, a trgovina i zanati se dodatno unapre$uju. .vetenstvo je u ovoj novoj judejskoj dravi uivalo poseb% ne povlastice i blagodeti i, to je najvanije, u potpunosti je kontrolisalo kralja. #e$utim, vremenom, .olomon se odaje raskonom ivotu s mnogo ena ?imao je T44 supruga i oko =44 konkubina@ za koje podie itav niz luksuznih vila. (ovac od poreza je nemilice troio na ene i skupoceno odevanje line garde koja je, na vrhuncu njegove vladavine, brojala vie hiljada pripadnika. (o, dokle god je narod drao u pokornosti, a njima osiguravao verski apsolutizam, sveten % stvo nije imalo nita protiv njegovog raskonog i raskalanog ivota. *roblem je nastao kada .olomon poinje sve manje da se klanja Jahveu i da se ponaa u duhu jevrejske tradicije. *o rangu, najvia od .aulovih mnogobrojnih ena je bila kerka estog "araona iz 31 dinastije .iamuna sa kojom je provodio najvie slobodnog vreme % na. mala je posebnu palatu, poseban hram za molitvu , posebnu vojnu strau... *ored nje .olomon je poeo da se zanima za kult zi$e i da blagonaklono gle % da na svetkovine posveene ovoj egipatskoj boginji. U svakom sluaju, njegovo zapostavljanje Jahvea znailo je naruavanje ugleda i autoriteta svetenstva . (o, vrhunac njegove ekstravagancije sa enama i religijskog zastranjivanja nastaje dolaskom #akede, kraljice od .abe ?na etiopskom jeziku Jiz@ u njegovu pala % tu. .olomon se do te mere zaljubio u prelepu etiopsku kraljicu da joj je pored nemerljivih koliina zlata poeo poklanjati i neke od najveih jevrejskih svetinja. .vetenstvo se diglo na noge. .olomon nije doekao duboku starostQ 2iblija belei njegove poslednje reci7 Qi0il novi $u7 $ole % (ieg novog pod .uncem. U kontekstu prie o .olomonu i kraljici od .abe moe se spomenuti i to da je &tiopija jedina a"rika drava koja nikada nije bila porobljena i kolonizovana i strana = T

O+'O #U(' u kojoj se, po miljenjima mnogih naunika, danas ispoveda najistiji oblik hri% anske vere u okviru &tiopske pravoslavne crkve ?VaitFop/Fa ortodoks ta6ahe do betakrestvan, na amharik jeziku@. *ri tome, postoji niz osnovanih indicija da se izgubljeni koveg Iaveta nalazi upravo negde u &tiopiji. &ngleski akademik &dvard Ulendor" smatra da se mnoge potvrde za ovakva promiljanja mogu nai u nizu starih spisa, a pre svih u gotovo hiljadu godina staroj etiopskoj knjizi Ke7ra Qaga$t koja je zapravo etiopska pravoslavna biblija. Oako bilo, ova pria se izvesno moe okonati konstatacijom da je kraljica od .abe bila poslednja ljubav .olomonova o emu je, u svoje vreme, govorio i uveni jevrejski istoricar 8itus
:lavius Josi" +,-. /,0-.-.12

Ono po emu se .olomon danas najvie spominje je Jerusalimski hram, odnosno .olomonov hram ?!/!/D!@ kako se najee naziva. Rram je, u svo% joj osnovi, sagra$en prema nacrtima Kalovog hrama u Ugaritu. 8o je bio dom Jahvea koji je navodno jo na gori .inajskoj rekao #ojsiju7 M*odigni mi svetilite da mogu prebivati u sredini njihovoj i u njega metni zakon to u ti ga datiQ 8amo u se ja s tobom sastajati.M *o zavretku izgradnje Rrama u njega je prenet koveg Iaveta, a mesto u Rramu su dobile i sve najvanije relikvije i dokumenta 4 tajnim ceremonijama i mistinim obredima koje je #ojsije poneo iz &gipta. Jerusalimski hram se, prema opisu iz 8anakha, sastojao iz dva delaD veeg pred vorja, gde se nalazilo deset zlatnih svenjaka, sto za hlebove i posude za ka$enje, 1 od manjeg svetilita u koje su postavljena dva kipa kerubina, koji su krilima prekrivali koveg Iaveta. U dvoritu ispred Rrama se nalazio oltar namenjen prinoenju rtava Jahveu. Rram je gra$en sedam godina, a u njegovoj gradnji korieni su samo kamen i kedrovo drvo s dosta zlatnih aplikacija. Jlavni graditelji Rrama nisu bili Jevreji ve majstori iz 8ira koje je poslao tirski kralj Riram nakon to mu se .olomon obratio za pomo. Rram se nalazio na vrhu brda Hion, s glavnim vra% tima okrenutim stoku, prema izlazeem .uncu, a dva stuba pred Rramom su predstavljali harmoniju i ravnoteu ujedinjenog kraljevstva. .tub koji je stajao na jugu predstavljao je zemlju Judeju i zvan je 2oaz, a stub na severu je predstavljao zrailj i zvan je Jahin. Ujedinjeni svodom Jehove, stubovi su simbolizovali kon% cept stabilnosti dve drave. Rram je projektovao i njegovu izgradnju nadgledao uveni "enianski arhitekta Riram )bi" iz plemena (aphtali. .lavlje povodom zavretka Rrama je trajalo trinaest dana nakon ega su njegova vrata zatvorena i u neke od njegovih prostorija su, od tada, mogli da ula% ze samo svestenici koje je narod vremenom poeo da naziva Hionskim mudraci% ma. (o, pored svetenika u zabranjene delove Rrama je ulazio i .olomon koji je ak dao sebi za pravo da izvodi neke od najvanijih religijskih obreda kao to su prinoenje rtava, blagosiljanje naroda i sl. .olomon je iznenada preminuo 53T, i na presto tada dolazi njegov sin +ovoam. (o, ubrzo dolazi do sukoba izme$u severnih i junih jevrejskih ple% mena i do ponovne podele drave na dva dela. 'eset plemena koje je bilo protiv dotadanje teoloke diktature svetenstva i bahatosti od njih izabranih kraljeva "ormira severno kraljevstvo poznato kao zrailj na elu sa carem Jerovoamom. . druge strane, veri odana i kralju podana plemena Jude i Kenijamina osnivaju kraljevinu Judeju. Kei, razvijeniji i napredniji zrailj je bio esta meta mnogih => strana

(enad #ini naoruanih i borbenih nomadskih plemena, ali sa istorijske scene nestaje T31. g.p.n.e. kada ga osvajaju i pokoravaju )sirci. . druge strane, manja i van svih trgovakih pravaca Judeja opstaje sve do marta C5T.g.p.n.e. 8e godine judejski kralj Joakin opinjen lepotom i bogatstvom Kavilona uspeva da nagovori &gipat da njihove udruene vojske napadnu i osvoje Kavilon. (akon mnogih borbi egipatsko % judejske snage doivljavaju poraz u bici kod Oarkemia u kojoj gine i sam Joakin. (a judejski presto tada dolazi Joaki% mov sin Joahin ali vavilonski car odluuje da, kako bi se osigurao da jevrejska dravna i verska elita ne bi ponovo spletkarile sa &gipanima protiv njega, u Kavailon odvede batinika 'avidove loze kralja Joahina, caricu majku, najvie svetenike Rrama i jo stotinak porodica iz imunog sloja judejskog drutva. 2ila je to povorka od par hiljada ljudi. 8ako su iz Judeje u Kavilon sa svestenicima otila sva tajna uenja i svi najvaniji pisani zakoni judejskog naroda. *otujui plemenitost roda kralja Joahina (avuhodonosor njemu i njegovoj iroj porodici dodeljuje deo svoje palate, a njegov naslednik )vil #arduk e Joahinu poveriti ak i neke vane dvorske "unkcije. 8ako je, na vavilonskom dvoru, nastavila da ivi krvna loza 'avidova. Osiguravi tako mir u regionu, Kavilonci tada od svog prestonog grada prave raj na zemlji7 tar kapija, &tamenanki hram, visei vrtovi Kavilona ?jedno od sedam svetskih uda@ itd. (a teritoriji Judeje u K veku p.n.e. bilo je izme$u 1C4.444 i 344.444 Jevreja. (akon to je u bogati i prelepi Kavilon koji se prostirao na obe obale reke &u"rat ?podruje blizu sadanjeg irakog grada )l Rillah@ odvedena njihova drav % na, verska i duhovna elita, (avuhodonosor za upravitelja Judeje postavlja svog dvorskog inovnika Jedalija, a za prestoni grad odre$uje #ispu u kojoj je svo % jevremeno za kralja bio miropomazan .aul. +azoarani vojnim porazom i bez svojih politikih i verskih vo$a, Jevreji koji su ostali, polako poinju da napu % taju Judeju. U potrazi za boljim poslovima i lakim ivotom odlaze u &gipat, Jrku, +im, ran, u a"rike drave 2erbera i 2antu crnaca itd. *okuavajui da sprei njihov odlazak Jedalija je ak smanj io poreze i uveo odre$ene trgovake olakice ali preostali Jevreji su bili odluni u naumu da napuste kamenitu i za njih ni po ,emu vie vanu Judeju % bio je to poetak jevrejske dijaspore. #nogo vekova kasnije, tanije 11. g.n.e. grki geogra" i istoria r .trabon ?&ldaj6v@ je u svom ,uvenom delu I$torij$ke 7ele"ke zapisao7 MJevreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i na elom svetu. 'anas nije lako nai mesta gde nema pred % stavnika tog plemena.M (aputeni prostori prve jevrejske drave e u svesti i seanju svih Jevreja vremenom postati poznati kao .veta zemlja s obzirom da je ona za njih bila od 2oga obeana i da je na njoj u Jerusalimu bilo podignuto i najvee svetilite vere posveeno )vraaamovoj spremnosti da rtvuje svoga sina saka 2ogu % Jerusa% limski hram. 8u je i peina #akpela ?#e/arat Ra#achpela, Rebron@ grobnica gde su sahranjeni bezmalo svi jevrejski praoci )braham, Jakov i sak i pramajke .ara, +ebeka i Nea ali i )dam i &va. 8u se nalaze i grobnice kralja 'avida ?brdo Hion % Rar 8zion@, proroka i sudija ?dolina Oidron % (ahal }idron, #aslinova gora % Rar RaIeitim@. 8u je i prvi glavni grad zraela % .ekem ?danas (abulus@ koji je ujedno i mesto prvog polaganja Iavetnog kovega sa 'eset boijih zapo % vesti. strana = 5

O+'O #U('

Jevreji koji su stigli u Kavilon su dobro prihvaeni. Omogueno im je da izgrade sopstvena naselja i da se nesmetano bave trgovinom. 2ili su potpuno slobodni u ispovedanju svoje vere ali ih ona u kosmopolitskom Kavilonu nije preterano interesovala. 8okom samo pola veka boravka u najlepsem i najboga% tijem gradu na svetu mnogi od njih su poeli da uzimaju vavilonska imena, da vreme raunaju po vavilonskom kalendaru i da govore aramejskim jezikom. Keina njih se kroz trgovinu obogatila i stekla potovanje sugra$ana, a me$u nji% ma istaknuto mesto je imala porodica #urau za koju se verovalo da je jedna od bogatijih u vavilonskom carstvu. Iapravo, upravo je porodica #urau potsticala iseljavanje Jevreja iz Judeje kako bi preko njih uspostavila to bolje trgovake veze irom sveta. tako, dok se politika i ekonomska elita Jevreja u Kavilonu dobro snala svetenstvo se osetilo ugroenim jer je sve vise gubilo na znaaju me$u svojim sunarodnicima. (jihov religiozni autoritet je mogao da ima smisla i uticaja samo me$u irokim narodnim masama koje su ostale u Judeji. U sklo% pu priprema za povratak na stara ognjita judejsko svetenstvo je prionuio na posao prikupljanja starih jevrejskih spisa i svih poznatih usmenih zakona koje je #ojsije dobio od Jahvea i preneo ih Jozui, a ovaj svetenikim prvacima. (o, podjednako vano za judejske svetenike je bilo i prikupljanje brojnih paganskih obiaja i uenjaD svestenici koji su ovladali najviim judejskim i paganskim zna% njima postali su lanovi jednog posebnog bratstva % Raburah. O ovom mogue najvanijem judejskom vavilonskom bratstvu prvo se saznalo iz 8arguma, ara% mejskog prevoda Kavilonskog 8almuda ?2erakhotA=b@. Od tog doba svetu postaje poznat i Ouroboros, znak zmije koja jede svoj rep to je zapravo ilustracija aksioma *edet :ini )borigine % *otrai kraj u poetku. 'anas Ouroboros ima razna znaenja ali je od strane Raburaha korien kako bi se prikazala sila koja opstaje od poetka sveta i koja ne moe biti unitena niim. .istematizujui sva rabinistika usmena saznanja vavilonski rabini su sainili jedan novi spis kao dodatak 8ori i on e postati poznata kao 8almud ?Jevreji pisanu verziju usmene 8ore nazivaju jo i #ora0 =0e'7eal: Pe01: Ovaj rabin% ski spis nije samo religiozna dopuna 8ore ve je, pre svega, svojevrstan jevrejski zakonik koji je obuhvatao privatno, porodino i kazneno pravo. U Kavilonu su tako nastali inovirani religijski kodeksi i pravni propisi koji e svetenstvu omo% guiti da vaspostave svoj narueni autoritet i uspostavi trajnu kontrolu i domi% naciju nad svim Jevrejima. (akon (avuhodonosorove smrti CA3. g.p.n.e. na vavilonskom prestolu su se u narednih sedam godina promenila tri vladara. Unutranja politika situacija se rapidno pogoravala, a sa njom i bezbednosna s obzirom da se na granicama Kavilona nalazila vojska persijskog cara Oira koji je upravljao carstvom koje se prostiralo od &gipta i maloazijske obale &gejskog mora do istonog rana. .ukob Kavilonaca sa Oirom je bio neizbean kao i njihov poraz. Osvojivi Kavilon Oir protiv civilnog stanovnitva nije preduzimao nikakve represivne mere, a samim tim ni protiv Jevreja koji, i inae, nisu sudelovali u sukobima sa *ersijancima. U to doba Kavilon je bio jedan od najveih i najznaajnih trgovakih i zanatskih centara sveta. (ajvei broj Jevreja je mirno prihvatio novonastalu situaciju i ostao da se bavi svojim dotadanjim poslovima. #e$utim, Oir je eleo da se oni vrate u Judeju koja je tada ve bila gotovo pusta. (a njegov zahtev jevrejski svestenici su
B4 strana

( e n a d # in i ra d o p o z v a li s v o je v e rn ik e n a p o v ra ta k u d o m o v in u a li s u o v i to o d b ili. K a v ilo n je b io p re le p i is u v i e p e rs p e k tiv a n d a b i g a ik o n a p u s tio . * a ip a k , n a k ra ju , p o d p ritis k o m * e r s ija n a c a m a n ji b ro j J e v re ja s e n e v o ljn o z a p u tio p u t J e ru s a lim a . O v d e je v e o m a v a n o n a p o m e n u ti d a J e v re ji k o ji s u k re n u li iz K a v ilo n a p u t J e ru s a lim a n is u b ili, u v e rs k o m s m is lu , o n i is ti J e v re ji k o ji s u s v o je v re m e n o iz J u d e je p o li u K a v ilo n . * o s le u n i te n ja J e ru s a lim s k o g h ra m a o d s tra n e ( a v u % h o d o n o ro s o v e v o js k e i o d v o $ e n ja n e k o lik o s to tin a la n o v a n a ju g le d n ijih je v re j % s k ih p o ro d ic a u K a v ilo n n jih o v d u h o v n i iv o t p o la k o p o in je d a s e m e n ja . . u ti % n a je u n je g o v o m z a s n iv a n ju n a iz ra e n im v e rs k im o b re d im a i o b ra z o v a n ju D p o d u tic a je m s v e te n s tv a , a n a ro ito je d n e e k s tre m n e v e rs k e s e k te i p o liti k e "ra k c ije p o z n a te p o d im e n o m "a ris e ji, o s n o v n e n a c io n a ln e o d re d n ic e J e v re ja , k a o n a ro % d a , b iv a ju p o tis n u te u d ru g i p la n . ( jih o v o d o m in a n tn o o b e le je p o s ta e n jih o v e re lig io z n e v re d n o s ti. O v a j p ro c e s z a p o e t u K a v ilo n u e s v o j v rh u n a c d o iv e ti m e $ u J e v re jim a p o v ra tn ic im a u J e ru s a lim . O n i e p o d i i n o v i J e ru s a lim s k i h ra m ?' ru g i h ra m , b e z n a jv a n ije s v e tin je % k o v e g a I a v e ta @ i p o e ti s a is p o v e d a n je m ju d e js k e v e re k a k v o m je d a n a s z n a m o . K a v ilo n s k i, o d n o s n o ra b in s k i ju d a iz a m ?8 8 T T @, a k o ta k o m o e m o d a g a n a z o v e m o , a m o e m o , je s te re lig ija u k la s i n o m s m is lu te re c i je r u tv r$ u je n e p o b itn o p o s to ja n je 2 o g a i n je g o v u je d in s tv e n o s t % d ru g o g b o g a n e m a . O n je m o n o te is ti k a re lig ija iz k o je p ro iz ila z i i p o im a n je k o s m o s a k a o je d in s tv e n e c e lin e s a je d n im s is te m o m z a k o n a . 2 o g je s a m k o s m o s , o n je s tv o rite lj, o n je v e it, s v e m o a n i s v e z n a ju i. # e $ u tim , v a v ilo n s k i ju d a iz a m n ije v e ra u n je n o m s v a k o d n e v n o m p o im a n ju . O n v i e p ro p is u je p ra v ila k o ja M iz a b ra n i n a ro d M m o ra d a p o tu je i p o k o jim a m o ra d a s e v la d a . O n p re c iz n o d e "in i e i rig o ro z n o s a n k % c io n i e n a in p o n a a n ja . O n u tv r$ u je k o d e k s e , a n e n a in m i lje n ja ili v e ro is p o % vedne obaveze. ( a k o n to s u + im lja n i s ru ili J e ru s a lim s k i d ru g i h ra m v a v ilo s n k i ju d a i% z a m , k ro z d e lo v a n je ra b in a ?u p rv o v re m e p o z n a ti k a o tu m a i 8 o re , a k a s n ije k a o s v e te n ic i i s ta re in e je v re js k ih o p tin a u d ija s p o ri@, v r i n o v u k a n o n iz a c iju 8 o re i m n o g ih d ru g ih s v e tih i ta jn ih s p is a . 8 a k o $ e , ra b in i o d re $ u ju s v a k o d n e v n u s lu b u 2 o iju i n a s in a g o g e % je v re js k e b o g o m o lje ? 8 a s o n @ p re n o s e n e k e o b re d e k o ji s u s e s v o je v re m n o m o g li o b a v lja ti is k lju iv o u R ra m u . 8 a k o , n e k a d a d o m i % n a n tn o v e rs k o d e lo v a n je k ro z R ra m i n je g o v o n a s le d n o s v e te n s tv o , u s tu p a p ri % m a t re lig ijs k o m d e lo v a n ju p re k o ra b in a i s in a g o g a . . v e to je d o v e lo d o to g a d a s e p o e tk o m v .n .e . d e " in itiv n o k o n s titu i e s is te m r a b in s k o g ju d a iz m a , o d n o s n o v a v ilo n s k o g b ra ts tv a k o je e ra d iti n a p o v e z iv a n ju J e v re ja iro m s v e ta . J e v re jim a o d ta d a v i e n ik a d a n e e b iti p o tre b a n R ra m k a o o b je d in ja v a ju i i p o d s tic a jn i "a k to rD n jim a k a o k o s m o p o litim a R ra m , k a o v e rs k i o b je k a t, n e e v i e b iti n e o p % h o d a n je r e s e o n , p re m a u e n ju "a ris e js k ih ra b in a , n a la z iti u s v a k o m o d n jih . 8 o je o n a j v a v ilo n s k i ju d a iz a m z b o g k o g a e is tin s k i je v re js k i v e rn ic i o li % e n i u s e k ta m a , k a o to s u e s e n i, n a p u s titi b o g o s lu e n je u J e ru s a lim s k o m d ru % g o m h ra m u je r s u g a , p o n jih o v o m u v e re n ju , iz o p a e n i s v e te n ic i, a p o s e b n o o n i iz re d o v a "a ris e js k o g v a v ilo n s k o g b ra ts tv a , o s k rn a v ili. 8 o je o n o u e n je 7 M z u b z a z u b , o k o z a o k o M , k o je je s u s R ris to s ta k o s tra s tv e n o k ritik o v a o i k o m e s e ta k o e s to k o p ro tiv io . 8 o je ju d a iz a m k o ji je ta k o z a s tra u ju e o d s tu p io o d s v o g iz v o r % n o g u e n ja d a je # u h a m e d ? ! @ A 3 3 . g .n .e .. k a d a je n a p u s tio # e k u i p r e a o u s tr a n a B 1

O+'O #U('

Jatribu ?#edina@, slobodno mogao da kae da je on zapravo istinski prorok i #ojsijev naslednik, a da su Jevreji preokrenuli znaenje )lahovih reci i da stoga Ouran ?al%}ur/an al%Oarim /!!@, a ne 8ora ili Jevan$elja predstavlja 2oi% ju objavu u njenom pravom obliku. 8o je judaizam koji je omoguio islamu da postane najistija monoteistika religija na svetu pozivajui se, sa pravom, na )rapina )vraama Raivria. 8aj i takav vavilonski judaizam, nesposoban da se sam iri, bio je osu$en na propast. )li nije propaoQ Opstao jeQ *rvo se 0irio skriven iza hrianstva, a potom je, za svoju ekspanziju, koristio tolerantnost pripadnika muhamedanske veroispovesti. Ke u v.n.e. u +imu, (apulju, Kenozi i drugim mestima postojale su mnogobrojne sinagoge sa svojim rabinima, sudijama, pisarima i td. 'o K v.n.e., odnosno do pojave i stupanja islama na svetsku scenu Jevreja i njihovih bogomolja je bilo u gotovo svim hrianskim zemljama, a izvesno da nije bilo ni jednog znaajnijeg trgovakog centra u kome jevrejske zajednice nisu bile stra% teki dobro pozicionirane. #uhamed je umro A=3. g.n.e., a samo dvanaest godina kasnije njegovi sledbenici su vladali .irijom, *alestinom, &giptom, rakom i *ersijom. Orajem Kll.v.n.e. vlast #uhamedovih sledbenika se prostirala od &vrope do #ale )zije. slam je postao religija svetskih razmera, a to je mogao da bude samo zahvalju% jui svojoj religijskoj toleranciji i potovanju tu$ih kultura i obiaja. 8o je bila sila koja je osvajala ali nije ruila i unitavala. 8o je bila sila koja je nametala saivot svima, a to se najbolje vidi iz zakona koji je A=T. ?nakon osvojanja hrisanske .irije i *alestine@ doneo Umar ?!/{/@. *o ovom zakoniku poznatom kao Omarov ugovor utvr$ena su pravila saivota muslimanskih, hrianskih i jevrej% skih zajednica. Ia sve vernike je bila garantovana verska tolerancija, pravna autonomija, sigurnost ivota, svojine i prava na rad. Jedino pravo koje je hria% nima i jevrejima bilo uskraeno je bilo pravo rada u dravnim slubama. Umar je poznat i po tome to je razrezao di[an * porez koji e za sve, ma koje vere i nacije bili, biti isti. 8o je judaizam vavilonskog bratstva koji je, koristei se i zloupotreblja% vajui toleranciju drugih 7i7lij$ki0 naroda% krenuo u osvajanje sveta sa ciljem njegovog porobljavanja. *rvo, iskoristio je pravo nesmetanog kretanja i rada u hrianskom svetu, a potom i muslimanskom carstvu koje se protezalo od )tlantskog okeana do ndije. (jegovi su se sledbenici tada locirali u sve najve% e i najznaajnije trgovake i industrijske gradove. Jevrejski trgovci su potom uspostavili me$usobno vrstu trgovaku i bankarsku vezu. *utovali su i izvan granica muslimanskog carstva pozivajui se, kad god im je to bilo od koristi, na pripadnost islamskom svetom carstvu. 'rugo, pod zastavom carstva islama su doli do Urala i junih oblasti +usije gde su svo plemstvo uvenih Razara, poznato tursko pleme % Uazar Kaganligt% preveli u judaizam. *osle su ih, plaajui im zlatom i dragim kamenjem, koristili kao ratnike za sopstvene ciljeve. Razar% ski narod je nestao tokom x v.n.e. ali ne i njegovo judaizirano i vavilorizirano plemstvoD ono je nastavilo da obitava tako da je danas luonoa svetskih Rnansi% ja i demokratorske kabale. 8ree, iako oslobo$eni svake vrste vojnog sluenja oni koriste islamska osvajanja da se polako, u sve veem broju, sele iz *ersije i raka ka zapadu, tako da je ve krajem x v.n.e. veina Jevreja ivela u &vropi, a ne na
B3 strana

(enad #ini

2liskom stoku. Jedan od najuvenijih vavilonskih rabina #ozes ben #aimon% +ambam se u svom pismu sinu (ahmanu 13AT. g.n.e. alio kako je u Jerusalimu ostalo samo dvoje jevreja % trgovaca. +azoaran odlazi u Oairo gde slui egipat% skog sultana i gospodari lokalnom jevrejskom zajednicom. Jedno od najmasovnijih naseljavanja &vrope Jevrejima odigralo se poet% kom K veka kada #avri, islamizirani pripadnici severozapadne )"rike, osva% jaju *irinejsko poluostrvo. Jevreji su tada preplavili .paniju. #avri su sa sobom na &vropski kontinent doneli do tada nevi$ene kulturne vrednosti, a Jevreji svoje trgovako umee i kamatarenje. (akon to su u uvenoj +ekonkvisti 0panskih vladara :erdinanda )ragonskog i zabele Oastiljske #avri poraeni i prote% rani, Jevreji su ostali. Odriui se svog prijateljstva sa #ohamedovim sledbe% nicima odmah su poeli da se klanjaju susuD jesu se klanjali susu ali se nisu odricali svojih vavilonskih uenja pa kada su tako verolomni otkriveni i kada je Incjui$icin e$panola % 0panska inkvizicija otpoela sa svojom po zlu uvenom politikom auto de Me % proterivanje i spaljivanje jeretika, opet su se setili svoje brae % #ohamedovih sledbenika #urk 0alklari * 8uraka, ovoga puta. 8okom postojanja ovog velikog islamskog carstva ?od A33. do 13C>. godi% ne@ Jevrejima irom sveta zvanino je upravljao vavilonski egzilarh ?vrhovni vo$a jevrejske dijaspore sa seditem u 2agdadu@ koga je hali"at priznavao za predstavnika Jevreja. &gzilarhat je inae bio ogranien iskljuivo na pripadnike dinastije koja je vodila poreklo od 'avidove loze. 2ezbednost lanovima dina% stije je garantovao hali"at. .ve do 15CA. godine u Kavilonu, odnosno 2agdadu je ivela veoma razvijena jevrejska zajednica i tek te godine, zbog nepotovanja drevnih pravila, iraki kralj :ejsal ?!~!!{ ~lo~@ je proterao poslednje Jevreje % pripadnike vavilonskog bratstva. nteresantno da je nepune dve godine nakon ovog proterivanja :ejsal ubijen, nakon ega je usledio iznenadni coup d'/tat koji je doveo do ukidanja haemitskog hali"ata i uvo$enje republikanskog ure$enja u raku. *aralelno sa egzilarhom uticaje na jevrejski narod su vrili i pripadnici dve velike "arisejske akademije u .uri i *umpeditiD njihov uticaj na Jevreje u dijaspori ostvarivao se preko rabina i bio je evidentno dominantniji od uticaja egzilarhata. .ve jevrejske zajednice irom sveta imale su svoje sinagoge i rabine i priznavale su autoritativnost odluka upravitelja akademije koga su zvali gaon % uzvieni. Helokupno tadanje rabinsko vodstvo regrutovalo se iz nekadanjih trinaest vavilonskih porodica koje su inile sr bratstva. Uticaj vavilonskih rabina i njihovog bratstva me$u Jevrejima je i danas veoma prisutan. #e$utim, za razliku od nekadanjih vremena u kojima su bili skriveni iza tu$ih skuta oni se danas preko Razara neskriveno pojavljauju kao pokretaka snaga mnogih monetarnih kartela. *olitiki su organizovani i deluju u okviru cionizma koji je od strane mnogih Jevreja iskreno doivljava kao neto posve strano i suprotno velikoj i venoj veri u #ojsija. Oni Jevreji koji ih danas sluaju to ine jer, kako sami kau, ak je i 2og kad je uo da su vavilonski rabi% ni napisali 8almud koji pretpostavljaju 8ori rekao7 Banai nic0uni% 7anai nic0uni % .inovi moji me pobedie, sinovi moji me pobedieQ .Ba7+lonian #almud% 2aba #etsia C5b@.
strana B=

(enad #inic

*oglavlje etvrto

stranaBC

O+'O #U('

OU#+)(.O) I)J&'( H)
Oumranska zajednica je nastala oko 344.g.p.n.e. na judejskim brdima. 'oslovno znaenje reci kumran ?z% da'1 je svod, luk, ulaz ili neto slino. Oumranci su sebe smatrali za stubove%uvare autentinih, od #ojsija primlje% nih jevrejskih tajnih uenja i svekolikog znanja. .imbolian ulaz u Oumransku zajednicu predstavljao je prolaz ispod luka zvanog .alom, koji su drala dva stuba, #ispat i Hedeka. (ajui, odabrani deo Iajednice, nikad nije brojao vie od dve stotine lanova. ,lanovi esenske sekte iveli su u relativno nepristupanim krajevima oko Hrnog mora. 'uhovno najvie pozicionirani sloj esena iveo je izdvojeno na terenu poznatom kao Oirbet Oumran ?!/! /{@. *o svom poloaju me$u njima su se razlikovali svetenici, koji su osim ritualnih imali i odre$ene izvr% ne "unkcije, i obini lanovi. (a elu Iajednice nalazio se prvosvestenik sa dva pomonika i jo deset posebno odabranih lanova. Oumranci su iveli i delovali kao organizovano religiozno udruenje mukaraca. 2roj lanova Oumranske zajednice bio je ogranien, a pristup uslovljen strogim pretpostavkama. *re svega, svako ko je eleo da bude lan morao je, najpre, da ispunjava osnovne preduslove7 mukarac nije smeo da bude prost, odnosno nesposoban da kontrolise strasti, nije smeo da bude lep, gluv, nem ili da ima neku vidljivu manu. 'rugim recima, svaki kandidat morao je da bude savrenog mentalnog i "izikog zdravlja, to je tek bila pretpostavka za otpoi% njanje utvr$ivanja njegovih intelektualnih sposobnosti, obrazovnog nivoa i ver% skih uverenja. zme$u 15C1. i 15CA. u drevnoj naseobini u Oumranu je u 11 od 1= posto% jeih skrovita ?dva su jo u x v.n.e. otkrili )rapi@, nakon obimnih i skupih istra% ivanja, otkriveno oko >C4 svitaka tekstova i dokumenata Oumranske zajednice. Njudi koji su uestvovali u ovim iskopavanjima su u najveem broju bili pripad% nici +imokatolike crkve, a samo nekolicina naunika je bila samostalna, neza% visna od +ima. 'va najznaajnija "inansijera celog ovog projekta bili su +imo% katolika crkva i 'ejvid +ok"eler. nteresantno je podsetiti se da je jo jedan lan porodice +ok"eler % 'on'ejvison mla$i, otac 'ejvida +ok"elera, direktno pove% zan sa milionskim "inansiranjem uvenog egiptologa dr 'ejmsa Renri 2restida ?James RenrF 2reasted@ koji je vrio dugogodinja istraivanja u Nuksoru i hra% mu u #edinet Rabuu. 0ta se sve doga$alo tokom ovih 2restidovih iskopavanja nije poznato ali se zna da je egipatska vlada 153C. vrlo grubo odbila 14 miliona dolara za rekonstrukciju #uzeja starina u Oairu koje je 'on 'ejvison mla$i ponudio. . druge strane, 2restid je morao u kratkom roku da napusti &gipat, a po dolasku u .)' je prihvatio ponudu porodice +ok"eler da bude direktor Ori% jentalnog instituta Univetziteta u Hikagu. Ono to su istraivai uspeli da vide u tzv. =vicima $ Nrtvog mora bilo je dovoljno da dovede u pitanje elu hriansku religiju. stina je da je od >C4 svi% taka do danas objavljena samo polovina, a da je nezavisne istraivae +imokato% lika crkva diskvali"ikovala kao Marlatane eljne medijskog egzibicionizmaM. .vi pokuaji ovih ljudi da preko specijalizovanih medija pokrenu nauno zasnovanu BA strana

( e n a d # in i ra s p ra v u o o v im s p is im a b ili s u o n e m o g u e n i. ' v a m ile n iju m a s ta ra + im o k a to % li k a c rk v a z n a , i im a n a in a , d a s e o d b ra n i o d b ilo e g a , a p o s e b n o o d is tin e . U ) rh e o lo k o m m u z e ju * a le s tin e , p o z n a tije m k a o + o k "e le ro v m u z e j, d a n a s je iz lo e n o n e k o lik o o v ih s v ita k a . z d o s a d a d o s tu p n ih O u m ra n s k ih ru k o p is a s e ja s n o v id i d a s u n e k a d a p o s to ja le ta jn e k n jig e k o je s u b ile v e o m a s ta re i k o je s u s a d r a v a le in "o rm a c ije o b u d u im d o g a $ a jim a . + itu a lim a k o je je p ro p is a o s a m 2 o g b ilo je m o g u e o d g o n e tn u ti n e k e o d ta jn i b u d u n o s ti. . a d r a j tih k n jig a s e p rv o p r e n o s io s a m o u s m e n o , a li je k a s n ije % n a k o n tra g i n ih u b is ta % v a % p o e lo p i$ m e n o p a m e n je u i"ro v a n o m o b lik u . * ris tu p o v im p is a n im ta jn a m a je b io o g ra n i e n i n jih n ik a d a , u is to v re m e , n ije m o g lo d a z n a v i e o d trin a e s t lju d i. * o je d in i ritu a li k o ji s e s p o m in ju u o v im s p is im a n e o d o ljiv o p o d s e a ju n a s ta re e g ip a ts k e ritu a le , a iz g le d a d a s u s e la n o v i z a je d n ic e b a v ili n e k im o d ta j % n ih m is ti n ih o b re d a . I a je d n ic a je u s v o je v re m e b ila p o z n a ta i k a o J e ru s a lim s k a c rk v a i o d is ta je b ila e s e n c ija ju d a iz m a . O u m ra n c i n is u im a li d o d irn ih ta a k a s a s v e te n s tv o m R ra m a , o d n o s n o H io n s k im m u d ra c im a k a k o s u ih n e k i g ra $ a n i J e ru s a lim a n a z iv a li v e s u , n a p ro tiv , b ili u s u k o b u s n jim a . I a to s u o d s tra n e "a ris e ja i s a d u k e ja n a ro d u p rik a z iv a n i k a o k riv o tv o rc i o rig in a ln ih u e n ja i s e k ta k o ja z lo u p o tre b lja v a s v e ta ta jn a z n a n ja . 8 o k o m d v a i p o v e k a p o s to ja n ja I a je d n ic e ? s v e p rip a d n ik e s u , A > .g .n .e . u b ili rim s k i le g io n a ri@ n je n i la n o v i, n i u je d n o m m o m e n tu , n is u o d s tu p ili o d s v o g is p o v e d a n ja o rto d o k s n o g ju d a iz m a . ' v o jic a n je n ih n a jp o z n a tijih la n o v a s u b ili J o v a n O rs tite lj i J a k o v , s u s o v b ra t. O b o jic a s u b ili p o g la v a ri J e ru s a lim % s k e c rk v e . . a m s u s n ije b io la n I a je d n ic e a li je b io v e o m a v is o k o p o to v a n o d n je n ih la n o v a . * o v re m e n o je d o la z io u n ju g d e je s a n je n im o s ta lim la n o v im a p o m a g a o s v a k o m e k o b i d o a o u n ju s a e ljo m d a s e p o v u e o d s v e ta i n je g o v ih z a la . ( a k o n tro g o d i n je p rip re m e la n o v i I a je d n ic e s u m o g li d a p o s ta n u s a m o o n i k o ji s u u s p e n o p ro li p ro c e s n o v ic ija c ije i p o lo ili s v e a n u z a k le tv u d a n e e n i ta s k riv a ti p re d s v o jim d ru g o v im a , b iti n e m i p re d tu $ in im a i s trik tn o p o to % v a ti s ta re in u O u m ra n a . ' a b i s e s ta ln o o d r a v a li is tim e s e n i s u s e tri p u ta d n e v n o k u p a li7 u ju tro , u p o d n e i p re s p a v a n ja . ( jih o v a v e e ra je b ila s v o je v rs ta n ritu a l i p o s v e m u je p re d s ta v lja la p re te u h ris a n s k e e v h a ris tije . O u m ra n c i s u s e b e s m a tra li o d J a h v e a p o s e b n o o d a b ra n im p o je d in c im a u o d n o s u n a s v e o s ta le J e v re je . ( a s to ja li s u d a s v o je s u n a ro d n ik e n a u e v rlin a m a k a o to s u is tin a , p r a v d a , is k r e n o s t, s k ro m n o s t i s i., a k o je s u im v re m e n o m p o s ta % le s tra n e . . m a tra li s u d a im je z a d a to d a c e lo k u p n o m J e v re js k o m n a ro d u p o k a u p u t s p a s a i d a ta k o p o p ra v e te tu k o ju s u M b o ije m n a ro d u M n a n e li je v re js k a "in a n s ijs k a e lita i k o ru m p ira n i s v e te n ic i J e ru s a lim s k o g d ru g o g h ra m a . K e ru ju % i u ta k v u s v o ju m is iju o n i s u k ro z s v o ja u e n ja i p ro p o v e d i p o e li p rip re m a ti je v re js k i n a ro d z a d o la z a k m e s ije . I a to s u v a n i O u m ra n c i i n jih o v i s v ic iP K a n i s u je r p o ja n ja v a ju m n o g o to g a o h ri a n s k o j re lig iji i, jo v a n ije , n e d v o s m is le n o u k a z u ju n a p o s to ja n je d ru g o g p u ta . ( a im e , c e lo k u p n o h ri a n s tv o p o iv a n a d o g m i o s to n o m g re h u iz k o g a p ro is ti u s v i o s ta li lju d s k i g re s i. * re m a je v re js k o m i h ri a n s k o m v e ro % v a n ju g re h ) d a m a i & v e , p rv ih lju d i k o je je 2 o g s tv o rio , b io je u to m e to n is u p o s lu a li 2 o g a d a n e d ira ju p lo d o v e s a d rv e ta s a z n a n ja d o b ra i z la . ( a k o n to s u s tr a n a B T

O+'O #U('

ubrali i okusili zabranjeno voe 2og ih je kaznio nacinivi ih smrtnim ljudima. *un razumevanja i milosti 2og odluuje da ipak pomogne ljudima pa na Iemlju alje svoje otelotvoljenje % 2oga .ina, kako bi sam sebe prineo kao rtvu za ljude. Ovom rtvom je trebalo da se umilosti 2og za stoni greh koji su poinili )dam i &va. 8a rtva % Agnu$ Dei ?jagnje 2oije@ pojavila se u liku susa Rrista koji je, kao iskupitelj ljudske gresnosti, umro muenikom smru da bi pomirio 2oga s ljudima. (a dogmi o stonom grehu zasniva se itav sistem odnosa hrianskih crkava sa njihovim vernicima. )ko osporite ili racionalno posumnjate u elu ovu priu o stonom grehu dovodite u sumnju osnovanost postojanja Hrkve Rristove. 2udizam, Judaizam i slam zasnivaju se na irokoj lepezi drutvenih i teolokih razmiljanja i deo su iskrenog duhovnog poimanja ovih tema. )ko biste iz budistike religije odstranili Jautamu nita bitno se ne bi promenilo, niti bi se ita vano dogodilo s islamskom ili judejskom verom ako biste iz njihovog uenja izuzeli #uhameda, odnosno #ojsija. #e$utim, ako iz hrianske vere izostavite susa, nemate veru ve niz judejskih pria koje, same po sebi, nemaju mnogo smisla. *re otkria svitaka hrianski svet nije znao koliko su tekstovi .tarog zaveta verodostojni, a koliko su plod mate njegovih jevrejskih sastavljaa. Oumranski spisi, bez ikakve sumnje, ukazuju na to da mi danas ne poznajemo pravu verziju 2iblije. *oslednji ljudi koji su posedovali autentina znanja o sve% mu onome u ta bismo mi danas eleli da verujemo bili su Oumranci. Jedno od najznaajnijih saznanja koje nam pruaju Oumranski zapisi je da je Jeua ben Josi" iz plemena Jude, poznatiji kao sus Rristos, bio smrtan ovek i naslednik 'avidove loze. Iapisi govore i o #ariji od #agdale kao eni kra% ljevskog roda iz plemena Kenijaminovog, .aulovog potomka i supruzi Jeuinoj. (o, moda najvanije, Iapisi sadre uenje i prouavanja duboko reliogioznog Jevrejina Jeue ben Josi"a koji se obraao svojim sunarodnicima. z Iapisnika se nedvosmisleno vidi da se Jeua nikada nije obraao go+im ?goji, svi koji verski i nacionalno ne pripadaju Jevrejtma@ i da je, imajui to u vidu, izvesno da je nje% govo uenje kasnije prilago$eno propovedanju me$u nejevrejskim narodima. 2iblija, odnosno .tari zavet je zapravo verno preveden 8anakh. 'anas je, za najvei broj ljudi, 2iblija jedini izvor znanja o mnogim stva% rima koje se tiu hrianske vere i svih njenih glavnih aktera. #e$utim, 2iblija nije jedinstvena knjiga ve je ini trideset devet knjiga, a po katolikom Oano% nu ak ,etrdeset est. .ve ove knjige nastale su znatno nakon #ojsijeve smrti. Ia hrianstvo je verovatno najvanije prvih pet knjiga 2iblije, odnosno .tarog zaveta, poznatih kao *etoknjije .Pentate0no$1: 8ekst *etoknjija je konanu "or% mu dobio oko K veka p.n.e. ako je u njemu mnogo toga nedovoljno jasno pa ak i me$usobno suprotstavljeno, ipak su od velike vanosti jer su sauvali seanje na vane istorijske doga$aje. *rvih pet knjiga .tarog zaveta su zapravo samo prevod prvog od tri dela 8anakha. . druge strane, danas zasigurno znamo da su sva Jevan$elja (ovog zaveta napisana nakon unitenja Jerusalimskog drugog hrama i Oumrana.
B> strana

( e n a d # in i ' a b is m o to b o lje s h v a tili O u m ra n s k u z a je d n ic u v a n o je n a p o m e n u ti n e k o lik o is to rijs k ih d e ta lja . * rv o , n a k o n v a v ilo n s k o g o s v a ja n ja J u d e , d r a v e d v a je v r e js k a p le m e n a , i ra z a r a n ja J e r u s a lim s k o g h r a m a u K a v ilo n je , o d o k o 3 4 4 .4 4 4 s ta n o v n ik a J u d e , o d v e d e n o n a jv i e n e k o lik o h ilja d a . 2 ili s u to , k a o to s m o re k li, la n o v i ju d e js k e k ra lje v s k e p o ro d ic e , s v e te n ic i, p rip a d n ic i je v re js k e in te le k tu % a ln e i "in a n s ijs k e e lite i n jih o v e s lu g e i ro b o v i. O a d a s u * e rs ija n c i, n a k o n n iz a k rv a v ih s u k o b a , p o k o rili v a v ilo n s k o c a rs tv o , p e rs ijs k i v la d a r O ir K e lik i je d o z v o % lio s v im a d a s e s lo b o d n o k re u n je g o v im c a rs tv o m . O ir je b io p ro s v e e n i v la d a r k o ji je n je m u p o t in je n im n a ro d im a d o z v o lja v a o z n a a ja n s te p e n s a m o s ta ln o s ti. * o d s tic a o je trg o v in u i z a n a te , k n ji e v n o s t i u m e tn o s t. a k o s u i p re O ira m o g li d a is p o v e d a ju s v o ju v e ru v e in a J e v re ja je p re d n o s t d a la p ra k ti n im s tv a rim a % trg o v in i i z a n a tim a . . ta v i e , v e in a n jih je g o v o rila s a m o a ra m e js k i, je z ik p e rs ij % s k e c a re v in e , d o k s e h e b re js k i k o ris tio jo s a m o u lite ra tu ri. ( e z a d o v o ljn i o v a k v im d u h o v n im s ta n je m ju d e js k o g n a ro d a u K a v ilo n u , a p re s v e g a z b o g g u b lje n ja s o p s tv e n o g a u to rite ta s v e te n ic i s e z a la u z a p o v ra ta k u J u d e ju . ( o , i p o re d n jih o v o g s n a n o g a g ito v a n ja s a m o s e tre in a v a v ilo n s k ih J e v re ja , i to n a k o n p ritis k a * e rs ija n a c a , o d lu ila z a p o v ra ta k n a o g n ji ta s v o jih p re d a k a . O d te tre in e p o lo v in a s e , to k o m p u to v a n ja z a J e ru s a lim , p re d o m is lila i u p u tila k a n e k im d ru g im p o z n a tim trg o v a k im i z a n a ts k im d e s tin a c ija m a . 8 a k o je s a m o m a n ji b ro j v a v ilo n s k ih J e v re ja s tig a o u J u d e ju to je z n a ilo d a je z a # o js ije v e s le d b e n ik e d ija s p o ra d e Ma c to p o s ta la p ra v a d o m o v in a . * a le s tin u is to % rijs k i p o z n a tiju p o d im e n o m K a n a a n 1 e d o iv lja v a ti s a m o k a o n jih o v is to rijs k i k u ltu rn i i v e rs k i c e n ta r i n i ta v i e o d to g a . ' a je to i d a n d a n a s ta k o d o k a z u je in je n ic a d a s e J e v re ji, n a k o n to s u im & n g le z i 1 5 B > . o s ig u ra li d r a v u % * a le s ti% n u , n e v ra a ju u n ju v e n a s ta v lja ju d a iv e iro m s v e ta . ' a n a s v i e J e v re ja iv i u ( ju jo rk u n e g o u J e ru s a lim u . * rv u g ru p u J e v re ja k o ja s e iz K a v ilo n a , p o n a re $ e n ju p e rs ijs k o g c a ra , v ra a la u J e ru s a lim p re d v o d io je . a s a v a s a r, * e rs ija n a c i v is o k i d v o rs k i in o v n ik . O d m a h p o d o la s k u u J e ru s a lim . a s a v a s a r je o tp o e o iz g ra d n ju J e ru s a lim s k o g d ru g o g h ra m a i p rip re m u te re n a z a p rije m s le d e e g ru p e n e v o ljn ih p o v ra tn ik a p o d ru k o v o d s tv o m s u s a i I o ro v a v e la . * e rs ija n c i s u o d m a h p o s ta v ili I o ro v a v e % la , u n u k a J o a h in o v o g , z a u p ra v ite lja J u d e k a k o b i d o d a tn o p o d s ta k li J e v re je d a s e is e lja v a ju iz K a v ilo n a . + a d o v e n a o b n a v lja n ju R ra m a je n a d g le d a o n o v o p o % s ta v lje n i p rv o s v e te n ik s u s , J o s e d e k o v s in iz ) r o n o v e lo z e i o n g a je C 1 C .g .p .n .e . s v e a n o o tv o rio z a v e rn ik e . I a v r e tk o m J e ru s a lim s k o g d ru g o g h ra m a i u tv rd a o k o n je g a o k o n a n je p rv i d e o o b n o v e z e m lje iz ra iljs k e . * o la v e k a p e rs ijs k ih n a p o r a d a iz K a v ilo n a J e v re je v ra te u J u d u n is u d a li o e k iv a n e re z u lta te . I a to s u s a d v o ra , u z c a rs k i b la g o s lo v , p u t J e ru s a lim a u p u e n i v is o k i in o v n ic i ( e m ija i J e z d ra . O b o jic a s u b ili v is o k o p o z ic io n ira n i n a p e rs ijs k o m c a rs k o m d v o ru a li s u ih i J e v re ji u v a a v a li k a o v e o m a o b ra z o v a n e i J a h v e u p o s v e e n e lju d e . J e z d ra i ( e m ija s u iz p e rs ijs k o g p re s to n o g g ra d a . u z e d o la u J e ru s a lim , iz m e $ u B A 4 . i B B C .g .p .n .e . i s a s o b o m d o n e la ; a v ilo n $ k i # a lm u d % n iz s is te m a tiz o v a % n ih i te k s tu a ln o o rg a n iz o v a n ih u s m e n ih z a k o n a k o ja je s v o je v re m e n o o d J a h v e a p rim io # o js ije . O a n o n iz a c ijo m o v ih n e k a d n e p is a n ih z a k o n a ju d a iz a m je d o b io v rs ta i b e z u s lo v n o v a e a n a e la . O a k o s u 8 a lm u d s m a tra li s a s ta v n im d e lo m 8 o re "a ris e ji s u je d n o s ta v n o o d re d b e 8 a lm u d a p ro g la s ili k o n a n im z a k o n im a s tr a n a B 5

O+'O #U(' po kojima se svi Jevreji imaju upravljati u svom ivotu. . obzirom da je 8almud bio napisan na hebrejskom, a da su stanovnici Jude govorili samo aramejskim Jezdra ih je na glavnom jerusalimskom trgu, od izlaska do zalaska .unca, punih godinu dana upoznavao sa novim zakonima. .ada je svaki Jevrejin bio upuen u pravila ponaanja kojih je morao strogo da se pridrava7 nain ishrane, odeva% nja, odravanja higijene, potovanje subote, obrezivanje... #e$u ovim zakonima nalazila se i odredba o zabrani enidbe sa bilo kim ko nije Jevrejin. .vakom pri% padniku judejske nacije je nedvosmisleno stavljeno do znanja da se pripadnikom Modabranog narodaM moe biti samo uz dosledno potovanje navedenih propisa. dok se Jezdra starao za verska pitanja (emija je bio zaduen za politiku reor% ganizaciju judejske drave pa ga je, kako bi uvrstio njegov autoritet, persijski car )rtakserks postavio za upravitelja Jude. storijska vanost Jezdre i (emije ne iscrpljuje se samo u njihovoj domi% nantnoj ulozi u obnovi judejske drave ve i u uspostavljanju etniki iste i rasno iskljuive jevrejske nacije. (aime, svim Jevrejima koji su se iz Kavilona vratili u Jerusalim i onima koji su zateeni na teritoriji Jude jevrejsko svetenstvo je reklo da su upravo oni isti poklonici Jahvea. .ve ostale Jevreje koji su samovoljno napustili dravu Jude su tretirali kao MneisteM s obzirom da su se enili pri% padnicima drugih naroda, usvojili mnoge hananske obiaje, govorili iskljuivo aramejskim jezikom itd. Oako stanovnici Jude nisu bili verski edukovani kao Jevreji iz Kavilona Jezdra i (emija odluuju da se pobrinu da svi prihvate nove kanonizovane propise i da se shodno njima ponaaju. 8ako je od svih Jevreja koji su bili u meovitim brakovima zahtevano da se odmah razveduD svima koji nisu eleli da se obreu ili potuju subotu bila su uskraena mnoga verska i gra% $anska pravaD oni koji se nisu klanjali Rramu bivao je izreen 0erem % iskljuenje iz jevrejske zajedniceD pojedinci koji nisu potovali Iakon bili su kamenovani do smrti i si. Ooliko je iskljuiv i beskompromisan Kavilonski 8almud bio vidi se iz sledeih citata7 MUenje i zakoni 8almuda vaniji su i imaju se stroije pri% menjivati od zakona 8ore. Oo prekri zakon 8almuda zasluuje smrt... Onaj koji nije obrezan i ne dri sabat ne naziva se ovekom... zme$u go+im i Jevreja ne postoji nikakva veza...M. 8ako je obnovljena Juda, kao persijska provincija, nasta% vila da egzistira na principima verske i rasne iskljuivosti za iju primenu je bio nadlean .anhedrin, najvie jevrejsko pravno i religijsko telo koje su uspostavili Jezdra i (emija. O Jevrejima koji su iveli u dijaspori, a koji su bili potomci nekadanjih deset severnih plemena koja su svojevremeno obrazovala dravu zrail Jezdra, (emija i celokupno vavilonsko svetenstvo je govorilo kao o deset izgubljenih plemena. Oako se broj stavki "arisejskog usmenog tumaenja 8ore poveavao uka% zala se, na kraju, potreba za novom pismenom kodi"ikacijom. 8ako je +abi%Ju% heda Ranasi, poglavar .anhedrina i sin .imona ben Jamalijela, poetkom v.n.e., sastavio knjigu koju je nazvao Ni$na: 8ri veka kasnije napisana je jo jedna knjiga poznata kao <emara koja je bila svojevrstan dodatak #isni, a zajedno sa njom je ,inila posve novu knjigu poznatu kao Veru$alim$ki #almud: U Ni$ni su bila izloena sva predanja usmenog zakona, a <emara je bila svojevrsna interpreta% cija raznih rabinskih razgovora i kazivanja. .ve do 11>4. godine 8almud se nije C4 strana

( e n a d # in i m e n ja o , a o n d a je ra b in # o js ije b e n # a jm o n iz v r io k o m p le tn u re s is te m a tiz a c iju i n e o p h o d n e d o p u n e ta k o d a je d e Ma c to s tv o re n n o v i je v re js k i z a k o n ik p o d im e % n o m N i" ia 0 # o r a ili V a d U a z a k a 0 : , e tiri v e k a k a s n ije p a n s k i ra b in J o s i" O a ro je s a s ta v io n o v i v e rs k i k o d e k s i z a k o n ik s is te m a tiz o v a n u e tiri k n jig e ?O ra h h a jim , J o re h d e a h , O o e n h a %m i p a t i & b e n h a e z e r@ p o d z a je d n i k im im e n o m = u l0 a n aru0: ( a k o n to s u s v i s ta n o v n ic i J e ru s a lim a p rih v a tili 8 o ru i 8 a lm u d k a o n je n n e ra z d v o jn i d e o p ita n je iv o ta u s k la d u s v e rs k im o b i a jim a je z a s v e J e v re je p o s ta o z a k o n . J e v re ji k o ji s u , m a o d k u d a , e le li d a s e v ra te u J e ru s a lim m o g li s u to d a u in e te k n a k o n to s u s e o b a v e z a li n a s trik tn o p o to v a n je 8 o re i 8 a lm u d a i p riz n a li v rh o v n u v la s t s v e te n ik a %s u d ija J e ru s a lim s k o g d ru g o g h ra m a . * ro tiv ra b in s k o g v e rs k o g o v in iz m a i v a v ilo n s k o g 8 a lm u d a p o b u n i e s e , C 4 4 g o d in a k a s n ije , o v e k p o im e n u J e u a b e n J o s i". O n e d o v e s ti u p ita n je i a u to rite t s u d ija % m u d ra c a iz R ra m a , o d n o s n o H io n s k ih m u d ra c a k a k o s u u n a ro d u b ili n a z iv a n i. O v d e je v a n o p o m e n u ti i k a b a lis te , o d n o s n o o n e je v re js k e s v e te n ik e k o ji s u to k o m iv o ta u K a v ilo n u d o li d o ta jn ih v a v ilo n s k ih u e n ja . O o m b in u ju c i o v a u e n ja s v e p o s to je im je v re js k im z n a n jim a o ta jn a m a s v e ta o n i s u ra z v ili n o v u v e rs k u "ilo s o "iju p o z n a tu k a o k a 7 a la % to b i u p re v o d u je d n o s ta v n o z n a ilo M p rim a n je M . J e d n a o d n a jp o z n a tijih k a b a lis ti k ih tv rd n ji je d a je o v e k p re s lik a n m ik ro k o s m o s i d a o d a b ra n i, u z p o s e b n a z n a n ja , m o g u d a d o s tig n u B o je v i$ in e : # e d u J e v re jim a je b ilo i jo u v e k je ra s p ro s tra n je n o m i lje n je k a k o k a b a lis ti im a % ju m o d a s p o z n a ju i o n a z n a n ja k o je 2 o g in a e n ije e le o d a p re n e s e H o v e k u . 2 ro j k a b a lis ta je u v e k b io m a li, a li im je z a to u tic a j b io iz ra z it, s v a k a k o n e s ra z % m e ra n n jih o v o m b ro ju i p o z ic iji u d ru tv u . J e d a n o d n a jp o z n a tijih k a b a lis ta s v o g v re m e n a je b io je + a b in . im o n b e n J o h a j, la n "a ris e js k o g v a v ilo n s k o g b ra ts tv a . O n je n a a ra m e js k o m je z ik u n a p is a o k n jig u = e Me r 0 a *! o 0 a r ?k n jig a s ja ja @ k o ja e b iti o b ja v lje n a te k u x v e k u ?h ilja d u g o d in a n a k o n n je g o v e s m rti@. O s n o v e e z o te ri k ih u e n ja i e k s ta ti k e te h n ik e u ju d a iz m u k o je s u iz lo e n e u e o 0 a r u s u p re d s tv a v lje n e k ro z o p is ra ja g d e iv e p ra v e d n ic i i p a k la u k o ji s u b a e n i g re % n ic i. J e d n o s ta v n o , k a b a la je s k u p ta jn ih tu m a e n je p o je d in ih d e lo v a 2 ib lije k o ji, o b je d in je n i, p re d s ta v lja ju s r je v re js k o g m is tic iz m a . O s n o v n a m is a o k a b a le je d a je 2 o g s tv o rio s v e t p o m o u s tv a ra la k ih s n a g a k o je je d n o s ta v n o iz v iru iz n je g a k a o 0 t o z r a c i i z v i r u i z . u n c a . O v e b o i j e s n a g e k a b a l i s ti n a z iv a j u $ 'Mi r o t : I a ra z lik u o d m is ti n ih i te k o ra z u m ljiv ih k a b a lis ta , "a ris e ji s v o ja u e n ja iz la u n a je d n o s ta v a n i la k o p rih v a tljiv n a in . K e ro v a li s u u re in k a rn a c iju i to d a s v a z n a n ja p o ti u o d V a 0 v e k o ji je b io je d in i b o g i s tv o rite lj s v e g a to p o s to ji. O n , p o n jim a , n ije s a m o s tv o rio s v e t v e i v la d a v a s io n o m , a s v o ju n a k lo n o s t is k a z u je s a m o p re m a J e v re jim a s a ijim p a trija rs im a ?ra b in im a @ je s k lo p io p o s e b a n s a v e z . K e ro v a li s u d a 2 o g u re $ u je d o g a $ a je u s k la d u s a o d re $ e n im p la n o m iji e g l a v n i d e o p o e ti d a s e o s tv a ru je s a p o ja v o m # e s ije k a o v o $ e s v ih J e v re ja . 8 v rd ili s u d a s e k o m b in a c ijo m o d re $ e n ih s v e tih re c i i s im b o la m o g u o d g o n e tn u ti 2 o je ta jn e in a e n e d o s tu p n e o v e k u . K e ro v a li s u u re in k a rn a c iju i to d a je d u a b e s m rtn a , a d a je n je n o s p a ja n je s te lo m s a m o p riv re m e n o . K r e m e n o m , s v e te n ic i R r a m a i r a b in i s u u s p o s ta v ili a p s o lu tn u k o n tro lu n a d v e rs k im i p o liti k im iv o to m J e v re ja k a k o u J u d i ta k o i iz v a n n je . U p o li % ti k o m i re lig io z n o m iv o tu v e in e J e v re ja p o s e b n o v a n o m e s to s u z a u z im a li s tr a n a C 1

O+'O #U(' "ariseji kao neka vrsta verskog autoriteta i intelektualne elite. *ripadali su viem eksploatatorskom sloju koji je bio organizovan u sklopu vavilonskog bratstva, s tajnim i"rama i stepenima lanstva. .voj uticaj me$u Jevrejima irili su ne samo kroz delovanje u okviru Rrama i .anhedrina ve prvenstveno kroz stvaranje i 0irenje mree rabinskih 0kola i izgradnje mnogih sinagoga. (jihov najvei supar% nik u pogledu uspostavljanja verskog autoriteta me$u pripadnicima odabranog naroda bili su sadukeji, pripadnici starog jevrejskog verskog stalea. .anhedrin je bio najee poprite unijih rasprava ove dve dominantne religijske i politi% ke struje me$u Jevrejima. .anhedrin se sastojao od sedamdeset lanova kojim je predsedavao veliki svetenik. ,lanovi .anhedrina su se prema drutvenom poloaju delili na tri kategorije7 sveteniku elitu, stareine i intelektualce. *rva se grupa uglavnom regrutovala iz redova sadukeja i "ariseja, druga iz redova svetovne aristokrati je, a u treoj su svoje mesto nali uvaene sudije, pravnici i naunici. Osnovna nad% lenost .anhedrina sastojala se u tumaenju #ojsijevih zakona i njihovoj pri% meni na odre$ene sluaje 0to je deMacto predstavljalo samostalno kreiranje novih pravnih propisa. *ored toga, on je imao i pravo da za manje jevrejske optine imenuje nie sudije i slubenike, da sudi u krivinim delima protiv jevrejske religije i da nadzire vrenje svih religioznih "unkcija. Jedna od istorijski najpo% znatijih i svakako najkontradiktorniXih odluka koju je .anhedrin ikada doneo je osuda Jeue ben Josi"a, odnosno susa Rrista na smrt. ,lanovi esenske zajednice, koji su tokom boravka u Kavilonu za mnoge Jevreje bili olienje religijske istote, a samim tim i najvii verski autoritet, su se u Judeju iz Kavilona vratili znatno posle onih koji su po nalogu *ersijanaca obnav% ljali Rram C1C. g.p.n.e. i koji su prihvatili 8oru sa njenim tumaenjima zapisanim u Kavilonskom 8almudu. &seni jednostavno nisu eleli da budu deo persijskog projekta naseljavanja naputenih delova *alestine, odnosno Jude i da kao per% sijski podanici ubiru porez od lokalnog stanovnitva. 8eritorija koju su Jevreji u *alestini naselili po povratku iz Kavilona i ije je sredite bio Jerusalimski drugi hram nije bila vea od desetak kvadratnih kilometara. 2roj stanovnika Jerusali% ma se od C1C.g.p.n.e. pa do poraza persijskog cara 'arija Oodomana i sloma *ersijskog carstva pred vojskom )leksandra Kelikog ===.g.p.n.e. samo neznatno poveao, a Jerusalim ni tada nije bio slobodan grad niti je Judeja bila samostalna drava. (ije to ni C1C. ni ===.g.p.n.e. bilo omiljeno mesto za Jevreje koji su pre"e% rirali &gipat ili neki od mnogobrojnih sredozemnih gradova u kojima je cvetala trgovina. (akon to je )leksandar Keliki ==1.g.p.n.e. osvojio &gipat i udario temelje novom gradu )leksandriji, on je ubrzo postao prepoznatljiv po svojoj verskoj toleranciji, kulturnom bogatstvu, zanatstvu i trgovini. 8akav grad e preko noi postati mesto sa najveom koncentracijom Jevreja % preko 344.444. Iapravo, vie je Jevreja ivelo u )leksandriji nego to ih je bilo u celoj Judeji. (akon ubistva )leksandra Kelikog, Juda, odnosno Judeja kako e se od tada zvati, podpada pod vlast njegovog generala *tolomeja koji stvara novu dinastiju u &giptu % *tolemei% daD tako je Juda iz statusa persijske provincije prela u status egipatske provincije. Od Jerusalimskog drugog hrama sadukeji i "ariseji su vremenom napravili svo% jevrsnu banku u kojoj su se vrili menjaki poslovi i koja je nadgledala kovanje C3 strana

(enad #ini

novca za potrebe Rrama. .ve to i injenica da se Jevreji sve vie udaljuju od svoje autentine vere uticalo je na Oumrance da se iz Kavilona vrate u Jerusalim. U Jerusalim eseni dolaze 15A.g.p.n.e. ali ga ubrzo, prestravljeni onim to su u njemu zatekli, naputaju stvarajui zasebnu naseobinu i gradei neku vrstu tvr$ave pod nazivom Oirbet Oumran. (jihovo naputanje Jerusalima usledilo je odmah nakon to su prestali s bilo kakvim bogosluenjem u Rramu, smatra% jui ga zaga$enim mestom usled opteg nemorala i pokvarenosti sadukejskog i "arisejskog svetenstva, to je, po njima, dovelo i do opte pokvarenosti vei% ne stanovnika Jerusalima. &seni su u Jerusalim doli sa namerom da pomognu izleenju duhovno i moralno posrnulim Jevrejima, a pobegli su iz njega kako se i sami nebi zarazili zlom koje su tamo zatekli. Odbojnost Jerusalima je za pojedi% ne esene bila tolika da su ak predlagali povratak u Kavilon. . druge strane, "ari% seji i sadukeji su bili sreni zbog esenskog povlaenja u planine optuujui ih da svojim rigidnim i dogmatskim uenjem negativno utiu na borbeni duh Jevreja. #e$utim, i nakon povlaenja iz Jerusalima za obine stanovnike Judeje pripadnici esena, odnosno Oumranske zajednice bili su veoma potovani, a mnogi su ih i dalje smatrali za jedine autentine znalce tradicije zrailja i prave uvare izvornih znanja judaizma. Jedna od najociglednijih i najlake uoljivih razlika izme$u esena i "ariseja ogledala se u pitanju verskog kalendara. :arisej% ski kalendar koji je i danas u upotrebi zasnivao se na proraunima vezanim za kretanje #eseca, dok su eseni koristili, potujui tradiciju, proraune vezane za kretanje .unca. Jeua ben *osi3 je svoje zemaljske dane raunao po esenskom, a ne "arisejskom kalendaru. *rvi ovek esenske, odnosno kumranske zajednice % vrhovni svetenik, bio je konani autoritet po svim verskim i svetovnim pitanji% ma. U vreme Jeue ben Josi"a, vrhovni svetenik Iajednice bio je Jovan Orstitelj. 'an Jovana Orstitelja je 3B. juni, kada je letnja ravnodnevnica, tj. kada je .unce u zenitu.

strana C=

(enad #ini

*oglavlje peto

strana C C

O+'O #U('

J&.U) 2&( JO. :

2rani par #arija i Josi" su se iz *alestine, beei ispred terora lokalne vlasti, sklonili u &gipat. 8amo su dobili sina po imenu Jeua, a svi su ga zvali Je0ua ben Josi" ?unu, na aramejskom@. *itanje datuma njegovog ro$enja je oduvek bilo predmet spora. Jedni su tvrdili da je ro$en = g.n.e., drugi T. g.n.e., trei... a istina je da se rodio 4441 godine i da od datuma njegovog ro$enja hriani i mere vreme % pre i posle Rrista, odnosno pre nove ere i nove ere. #uslimani, s druge strane, vreme mere od Ridera, #uhamedovog bekstva iz #eke ?A33. g.n.e.@, a +imljani od osnivanja +ima ?TC=. g.p.n.e.@. Jevreji svoje vreme mere od nastanka .veta, a to je, po njima, bilo =TA1 g.p.n.e. to je, nita drugo do, nastanak .umera. 8ako dok su hriani doekivali 1. januar 344A, Jevreji su slavili 1. 8evet CTAA, )rapi 1. 'hu/l%Rijja 1B3A. godinu, Oopti A. 8Fbi 1T33, a ndusi su se opratali od =4. *halguna 153T. godine molei se za dobrobit dolazeeg 1. Haitra 153>. Odrastajui u &giptu, Jeua je, jo kao dete, poeo da se upoznaje s drev% nom egipatskom magijom. #e$utim, pored duboko religioznog oca polako je poeo da se upoznaje i sa 8almudom i tajnim izrailjskim uenjima skriveni u 8ori, drugim svetim jevrejskim knjigama, tajnim spisima i usmenim predanji% ma. .ve ove knjige koje su malom Jeui bile dostupne bile su napisane na ara% mejskom jeziku % jedinom jeziku koji je Jeua za ivota govorio. Ia aramejsko pismo je vano rei da je slino arapskom i da se pie s desna na levo. nae, )ramejci su narod koji je najee iveo na podruju dananjeg raka, .irije i rana. Kremenom su svoju drevnu religiju zamenili za *ravoslavlje, a manji broj je preao u islam. 'anas apsolutna veina ovog drevnog naroda pripada .irskoj *ravoslavnoj Hrkvi i )sirskoj Hrkvi stoka. Oada se sa dvanaest godina Jeua obreo u *alestini bile su mu ve dobro poznate istorija i kultura &gipta ali je istovremeno bio i vrsni poznavalac jevrej% skih obiaja, tradicije i verskog uenja. .ve ovo je bilo mogue jer je jo kao malo dete pokazivao izrazitu bistrinu uma, neverovatnu memoriju i veliku elju za uenjem. Od svega je najvie voleo da ita stare jevrejske spise i slua prie sve% 0tenika, a vremenom je izgradio istanan i sebi svojstven oseaj za pravdu i pra% vednost. 2io je, moglo bi se rei, predodre$en... Ia linost koja se smatra osnivaem neke religije uvek se vezuje pojam harizmatske linosti. Ovi ljudi su stalno u bliskom kontaktu s boanstvom i odatle proistie snaga njihovog natprirodnog delovanja. Keza s boanstvom mani"estuje se meditacijama, asketizmom, molitvama, ekstazama i zanosima. Ia harizmatike se ne smatraju samo ljudi iz svere kultnih poslova, ve i ljudi koji su posedovali najveu vlast, kao to su kraljevi ili carevi. #e$u harizmaticima prvo mesto uvek zauzimaju pomazani % izabrani da izvravaju misije i zadatke koje im boanstvo poverava. Rarizmatina delatnost je esto izjednaavana s prorokom delatnouD proroki dar se smatra najveom verskom sposobnou, poto prorok uspostavlja neposrednu vezu s boanstvom i lino od njega prima zadatke. *rorok je beskompromisni branilac svega bojeg i suprotstavlja se i unitava sve to nije u skladu s bojom voljom. On je stub
CA strana

(enad #ini

odbrane tradicije i u njegovoj delatnosti primat imaju politiki, drutveni i naci% onalni elementi. Jeua 2en Josi", poznatiji kao sus, odnosno Rristos, se po svakom aspek% tu delovanja moe nazvati prorokim harizmatom. (o, on se ne moe smatrati osnivaem jedne od najmnogobrojni@ih i najuticajnijih religija u istoriji ,ovean% stva % hrianstva, mada je izvesno da je hrianstvo dobilo ime po njegovom helenizovanom imenu, Rristos ?/ naouc, esous@, i njegovom uenju. Keina ljudi danas govori o hrianstvu kao o jedinstvenoj religiji, ili razlikuje samo katoliki i pravoslavni smer u hrianskoj crkvi. Ono to je odista tano je da danas egzisti% ra vie desetina raznih hrianskih crkava od kojih su neke me$usobno ozbiljno suprotstavljene. 8okom *rvog Oongresa .vetskog .inoda Hrkava u )msterda% mu, Rolandija, 33. avgust % B. septembar 15B> g.n.e., uestvovali su predstavnici 1B3 hrianske crkve. (a kraju, jedino oko ega su mogli da se sloe je bilo da im je zajednika samo vera u susa Rrista. )ko neto moe da povezuje sve ove raznorodne hrianske veroispove% sti u jedinstven korpus hrianstva onda je to (ovi zavet i njegovo postavljanje susa u centar, kao proroka, s posebnim akcentom na njegovo raspee i vaskrse% nje. Od posebne vanosti za izuavanje hrianstva su etiri jevan$elja koja se me$usobno prilino razlikuju, i po sadraju i po sutini. Ia razliku od .tarog zaveta, novozavetna jevan$elja su nastala nakon susove smrti, izmedju AA. i 1=4. g.n.e. Ova jevan$elja su zapravo anonimni spisi, a imena po #ateju, #arku, Nuki i Jovanu su im naknadno data kako bi se me$usobno lake razlikovala. (astala su kao potreba ranih judejskih hriana da se njima slue tokom svojih bogosluenja i misionarenja i stoga je jasno zato se ona nalaze me$u najvani% jim teolokim spisima rane Hrkve. .amo Nukino i #atejevo jevan$elje govore o susovom poreklu i ro$enju, ali se pri tome bitno razlikuju. *rema #ateju, sus je bio naslednik 'avidove loze i pravi aristokrata ,ija porodica je ivela u Kitlejemu kao deo vie klase i koju su nakon susovog ro$enja posetile mnoge krunisane glave. U tom kontekstu on ceo njegov ivot prikazuje kao ispunjenje starih obeanja datih zemlji zraila. . drugre strane, i Nuka pie o susu kao nasledniku 'avidove loze, ali njegovu porodicu smeta u red siromanijih tvrdei ,ak da je sus ro$en u tali i da su ga, odmah po ro$enju, prvo posetili pastiri. *ri tome, Nuka vrlo suptilno povezuje susa sa jevrejskom istorijom i tradicijom ukazujui na neraskidive veze izme$u hrianstva i judaizma. Oako bi odagnao svaku sumnju u judejske korene hrianstva Jovan, za razliku od Nuke, vrlo odre$eno pie7 MOvo je napisano da verujete da sus jeste Rristos ?#esija@, .in 2oiji, i da verujui imate ivot u njegovo imeM. Jevan$elja se razlikuju i u pogledu datuma raspea7 po #ateju, Nuki i #arku ono se odigralo na dan posle *ashe, a Jovan tvrdi da se raspee odigralo dan pre *ashe. (ajinteresantnije je to to #arko, ,ije se jevan$elje sma% tra najstarijim, ne govori nita o vaskrsenju koje ja zapravo stoerni % centralni deo hrianske religije. Oito je da se jevan$elja, ma koliko se insistiralo na njihovom znaaju, ne mogu prihvatiti kao neto to se stvarno dogodilo, iz prostog razloga to se me$usobno toliko razlikuju da se ponekad potpuno iskljuuju. Kano je napo% menuti da sus nikada nita nije sam zapisao niti je njegova pouavanja zapisao
strana CT

O+'O #U(' bilo ko od njegovih sledbenika. On sam je govorio aramejskim jezikom, a sva jevan$elja su napisana na grkom to znai da su njihovi autori morali da pre% vode spise koje su koristili kao izvorni materijal o njemu. *ri tome, jevan$elja, kad se sagledaju kao jedinstven tekst, u sutini toliko malo govore o susu da je jasno zato u (ovom zavetu uopte i nema pomena o susovom detinjstvu, niti je dat opis njegovog izgleda i osnovnih karakternih osobina. *ored niza razlii% tosti za autore svih jevan$elja je ipak zajedniko to to se, u veoj ili manjoj meri, pozivaju na .tari zavet kao vrhovni autoritet za ono o emu piu. 8o, samo po sebi, govori da su se autori maksimalno trudili da svoje spise veu za jevrejsku tradiciju. .tari zavet je zapravo grki prevod zbirke jevrejskih spisa, odnosno 8ana% kha nastale oko v.p.n.e. ?8a(akR % hebrejski naziv za .tari Iavet, radi se o skraenici za 8ora Z #ojsijevo petoknjije, (eviim Z *roroke knjige i Oetuvim % .pisi ?tj. *salmi i preostali delovi .tarog Iaveta@@. Ovi prevodi 8anakha sai% njeni su za potrebe Jevreja koji su iveli u )leksandriji krajem prvog veka nove ere, a nisu znali ni hebrejski ni aramejski ve su govorili samo grki. #e$utim, vreme e pokazati da su ovaj prevod sainili veoma loi prevodioci. Umesto da prevedu 8anakh na isti grki, oni su mehaniki prevodili re po re, ukljuujui u to i brojne hebrejske "raze. Ia nekog kome je grki maternji jezik i ko oekuju elegantnu grku sintaksu ovaj prevod zvui besmisleno. *revodi su nazvani =eptuacjuinta ?septuad=int@ po sedamdesetorici jeru% salimskih svetenika koji su radili na ovom prevodu. #e$utim, prevod je u sebi sadravao jedan niz dodatnih jevrejskih uenja i kazivanja od kojih su se Jevreji kasnije ogradili ali ne i novonastala hri0anska crkva ?rana Hrkva kako se naje% e naziva@ koja ih je smatrala sastavnim delom .tarog zaveta. .ve knjige .tarog zaveta moemo podeliti u etiri grupe7 1. *et knjiga #ojsijevih % *ostanje, zlazak, Nevitska, 2rojevi i *onovljeni zakoniD 3. storijske % Onjiga susa (avina, Onjiga o sudijama, etiri knjige o carevima, dve knjige dnevnika, Onjiga Jezdrina, Onjiga (emijina i Onjiga o JestiriD =. *oune ili moralne % Onjiga o Jovu, Onjiga o psa% lama, Onjiga pria .olomonovih, Onjiga propovednika, *esma nad pesmama i Onjiga o +utiD B. *roroke, knjige ,etiri velika proroka % saije, Jeremije, Jezekilja, 'anila i knjige dvanaest malih proroka. 8reba znati da 2iblija, kakvom je danas znamo, nije nita drugo do zbir razliitih dela koja su vremenom me$usobno uskla$ivana kako bi odgovarala potrebi. Jodine =AT. g.n.e. episkop )tanasije )leksandrijski sainio je popis knji% ga koje treba da u$u u (ovi zavet. (a crkvenom .aboru u Riponu =5=. g.n.e. i .aboru u Oartagini =5T. g.n.e. izvren je konaan izbor dela koja e initi (ovi zavet. Ovde je vano istai da je ovaj skup svetenika izostavio mnoga znaajna istorijska dela koja se jednostavno nisu uklapala u njihovu viziju hrianstva, a koja su svojevremeno bila prihvaena od cara Oonstantina i *rvog Kaseljenskog sabora iz =3A. g.n.e. nteresantno da su rasprave o datumu Rristovog ro$enja trajale sve do BB4. g.n.e. kada ih je papa Nav ?Neo #agnus@ prekinuo i odredio da se 3C. decembar slavi kao dan kada je #arija, nakon bezgrenog zaea, rodila susa Rrista. pak, istina o susu se moe dokuiti samo sabiranjem delova iz mnotva razliitih celina koje, iako esto me$usobno grubo suprotstavljene, ipak daju sli% C> strana

(enad #ini

ku ,oveka, kralja i proroka ije uenje ve dve hiljade godina bitno utie na na ivot. 8u svakako, pored obilja jevrejskih izvora, treba imati u vidu i stare rimske spise 8acita ?*ublius Hornelius 8acitus@ i .vetonija ?Jaius .uetonius 8ranuillus@ kao i Ourana % svete knjige slama i jedne od prvih pisanih knjiga u )rabiji. 'a bi se lake i to bolje shvatio lik susa Rrista neophodno je ukratko objasniti situaciju u *alestini u vreme njegovog delovanja. Kise od pola veka pre Rristovog rodjenja, tanije A=. g.p.n.e. *alestinu je okupirala rimska vojska pod komandom generala *ompeja, pa je tako *alestina postala rimska kolonija. 'a bi to lake vladao osvojenom *alestinom +im je na njeno elo postavio Jevrejina roda Kelikog ?/!@, a =T. g.p.n.e. +imski senat ga je ak proglasio i za kralja svih Jevreja. rod je u svoje vreme bio i ostao poznat kao jedan od najveih i naj% boljih arhitekata. (jegov najpoznatiji poduhvat je svakako luka u Hezariji ali ono po emu e ga mnogi pamtiti je njegova odluka da proiri 'rugi Jerusalimski hramD dananji Iapadni zid ?z!/D/ nasiaM1@ ili Iid plaa % al*Burag kako ga )rapi nazivaju u starom delu Jerusalima nije nita drugo do zid koji je sazidao rod Keliki i koji je jedini vidljivi ostatak Jerusalimskog drugog hrama. (akon smrti roda Kelikog *alestina je podeljena izme$u njegovih sinova )ntipe ?Rerod )ntipatros@, )rhelaja ?Rerod )rchelaus@ i :ilipa ?Rerod *hilip @. .ama Judeja je pripala )rhelaju koji je verovao da veina Jevreja ne ispoveda pravu veru #ojsijevu ve da se priklonila veri Kavilonskog bratstva, odnosno ditaktutu vavilonskih rabina. )rhelaj je, zbog svega toga, toliko mrzeo svoje sunarodnike Jevreje da nije mogao da zamisli dan a da ne ubije nekog od sledbe% nika vavilonskog judaizma. (akon to je ubio vie od tri hiljade Jevreja, odnosno idopoklonika verskog Kavilonskog bratstva +im nije mogao nita drugo nego da ga smeni. 8ako je po krvi poznat jevrejski vladar )rhelaj A. g.n.e. prognan u Jaliju, a za novog upravitelja postavljen je Ooponije ?Hoponio@, rimski o"icir iz konjanikog stalea. (arod *alestine mogao je slobodno da ispoveda svoju religiju, obiaje i kulturu ali je vrhovna vlast pripadala +imu koji je odmah poeo sa uspostavlja% njem novih propisa, pravila ponaanja i poslovanja. Jedna od mera koja je jevrej% skom svetenstvu posebno teko pala je bilo uvo$enje nekih novih poreza koji su direktno uticali na smanjenje prihoda Rrama. Ia svetenstvo koje je vekovima nauilo samo da prikuplja poreze za sebe i strane vlastodrce ali ne i da ih pla% a ovo je bila neprijatna novina. 8ako je dolo do toga da su Jevreji, diskretno podsticani od svog svetenstva i nekoliko ekstremnih grupa, bili u latentnom stanju pobune protiv vlasti +ima. Ooponije je tolerisao ispovedanje svih reli% gioznih obiaja Jevreja ali ih je primoravao da potuju rimske zakone i dravi plaaju poreze. Oako svetenici nikako nisu mogli da se pomire sa postojeim stanjem organizovali su masovnu oruanu pobunu poznatu kao Vuda$ oM<amala: *obuna je ubrzo uguena, a +im je, ne elei dalje probleme sa Jevrejima, 5. g.n.e. smenio Ooponija i na njegovo mesto postavio novog prokuratora #arkusa ?#ar% cus )mbivulus@. (akon samo tri godine +im je opet bio primoran da imenuje novog prokuratora )niusa ?)nnius +u"us@, a potom, samo dve godine kasnije % 1B. g.n.e., dolo je do imenovanja novog prokuratora Kaleriusa ?Kalerius Jratus@. (akon to se rimski senat zamorio od jevrejskih protesta odlueno je da se na
strana C5

O+'O #U(' mesto prokuratora Judeje poalje neko iskusniji, neko ko e moi uspenije da se suprotstavi jevrejskim spletkama i zakulisnim radnjama. Ia petog po redu prokuratora Judeje odre$en je *ontije *ilat ?*ontius *ilatus, upravljao Judejom od 3A. do =A. g.p.n.e.@, koji je vaio za prosveenog i tolerantnog vojskovo$u. *ilat je bio proslavljeni pukovnik pretorijanske garde i slovio je za asnog oveka pa je +im verovao da e on na najbolji nain sluiti njemu ali i stanovnitvu Judeje. #edjutim, situacija se, i pored znaajnih napora novog prokuratora da privoli svetenstvo na potovanje dravnih zakona i pla% anje taksi, nije smirivala. U .vetoj zemlji toga doba Jevreji su bili podeljeni na vie grupa, sekti i podsekti. (ajvei broj lanova .anhedrina ?Keliki dravni savet ili Keliki sud@ je dolazio iz reda sadukeja, starog svetenikog stalea koji je pragmatino sara$i% vao s +imom obezbe$ujui tako sebi politiku sigurnost i ekonomsku bezbed% nost. Oni su bili potomci loze )ronove i to im je, po njihovom miljenju, davalo prava da po svim pitanjima njihova re me$u Jevrejima bude konana. 'rugi po zastupljenosti su bili pripadnici "ariseja, grupe verskih ekstremista nastalih u Kavilonu i regrutovanih uglavnom iz srednjeg i vieg sloja jevrejskog stanovni% ta. U .anhedrinu su se veoma esto vodili otvoreni sukobi ove dve dominantne verske struje jevrejskog naroda. .adukeji su, sve do rimskog osvajanja Jerusali% ma, bili omiljeniji i vie potovani me$u narodom nego "ariseji. Ia njih je vrhun% ski autoritet bila pisana 8ora koja je isticala vodeu ulogu starog svetenstva. #e$utim, nakon to je rimski general 8it osvojio Jerusalim simpatije naroda se od umerenijih sadukeja okreu ka radikalnijim "arisejima koji su, inae, 8almud pretpostavljali 8ori. Orajem i poetkom v.n.e. sadukeji nestaju iz politikog i verskog ivota JevrejaD sva vlast prelazi u ruke "arisejskih vo$a koji su postali novi teoloki uitelji i batinici vavilonskog judaizma. :ariseji tada sistematski menjaju judejske obiaje i uvode kvalitativno novi religiozni sistem. U sinagogama u dijaspori novi obiaji, pravila i merila pravednosti se nameu #ojsijevim sledbenicima. Ia razliku od .adokovih poto% maka "ariseji su sebe doivljavali kao naslednike jedne druge tradicije u sklopu koje se, jo od vremena Jezdre, pisana 8ora irila, interpretirala i primenjivala kroz uenja mnogih umnih ljudi i mudraca. 8ora za njih nije bilo neto statino, nepromenljivo, ona je bila iva i adaptibilna u onoj meri u kojoj su vremena to nalagala. Oni su, shodno tome, svoj autoritet crpili, ne samo iz pisanih ve i, a moda i pre svega, iz usmenih predanja iz vremena #ojsija, a koja su sami pre% toili u 8almud. (jihov organizacioni i autoritarni vrh su inili rabini, sudije ili kako su ih neki ve zvali % Cion$ki mudraci: 2ili su dobro organizovano versko bratstvo nastalo jo tokom boravka Jevreja u Kavilonu. Oao intelektualna i ver% ska aristokratiXa, kako su sebe iskreno doivljavali, dosta su radili na teolokom uobliavanju 8almuda, a verovali su da je magije novca neto to e ne samo oslo% boditi Jevreje ve i od njih nainiti gospodare sveta. 2ili su eksplicitni u svojim tvrdnjama da su Jevreji bitno drugaiji od go+im i da im stoga ne treba dozvoliti da se meaju sa ostalima. Ia razliku od tolerantnih i prilagodljivih sadukeja koji su insistirali na strogom, klasino verskom pridravanju 8ore, "ariseji insistiraju na prihvatanju i potovanju 8ore i 8almuda zajedno. *o njima, 8ora i 8almud, kao jedinstvo, treba i mora da budu prihvatljivi za sve Jevreje, bez obzira na nji% A4 strana

( e n a d # in i h o v o o b ra z o v a n je i d ru tv e n i p o lo a j. 2 e h u p o z n a ti i p o to m e to s u , z a ra z lik u o d s a d u k e ja , n a k ra jn je e k s tre m a n n a in iz b e g a v a li g o + im k o je s u s m a tra li z a M n e to m a n je o d s to k e , a v i e o d b iljk e M . K e o m a p o z n a ta , ia k o m a la p o b ro ju , b ila je i s e k ta e s e n a D b ili s u p o z n a ti i k a o O u m ra n c i s o b z iro m d a s u iv e li u O u m ra n u i s e lim a o k o n je g a D o d r a v a la s e i iv e la u s k la d u s n a js tro im je v re js k im o b i a jim a i re lig io z n im n o rm a m a . K e ro % v a li s u d a s u u p ra v o o n i is tin s k i n a s ta v lja i # o js ije v o g s a v e z a s a J a h v e o m . ( is u p riz n a v a li s v e te n s tv o J e ru s a lim s k o g d ru g o g R ra m a k o je s u n a z iv a li M s in o v im a m ra k a M . I a la g a li s u s e z a n jih o v o u k la n ja n je v e ru ju i d a b i s e te k ta d a s tv o rili u s lo v i z a k o n a n u p o b e d u b o a n s k e v la s ti iro m s v e ta . U z n a k p ro te s ta p ro tiv is k v a re n o g s v e te n s tv a R ra m a p o v u k li s u s e iz ja v n o g iv o ta J u d e je . U n a ro d u s u b ili p o z n a ti i p o to v a n i k a o iz u z e tn i s tru n ja c i z a is c e lje n ja te la i d u e . * o s e b n a k a ra k te ris tik a e s e n a je b ila to to im je s v a im o v in a b ila z a je d n i k a i to s u u v e k n o s ili b e lu o d e u , k a o z n a k s v o je e s tito s ti. J o v o rili s u o p o s to ja n ju a n $ e la , a u n a ro d u je b ilo p r is u tn o v e ro v a n je d a u s v o jim ta jn im k n jig a m a im a ju im e n a s v ih a n $ e la i d a , n a n a in s a m o n jim a z n a n , m o g u d a o p te s n jim a i ta k o is c e lju %ju lju d e ili p re d s k a z u ju b u d u n o s t. U v a a v a n a je b ila i s e k ta n a z o re ja c a p o k o jo j s u e s to , k ra jn je p o g re n o , b ili n a z iv a n i s u s o v i s le d b e n ic i, p a i o n s a m . s tin a , d a n a s m n o g i m is le d a s e o v a j n a z iv o d n o s i n a lju d e iz g ra d a ( a z a re ta to je d n o s ta v n o n ije m o g u e je r n ik a % k a v g ra d p o im e n u ( a z a re t n ije p o s to ja o u s u s o v o v re m e . ( a z o re ji s u z a p ra v o p o s e b n a s e k ta iji s u p ro ro c i s ta n o v a li u p u s tin ji i p o z iv a li lju d e d a p o v re m e n o d o la z e k n jim a i z a je d n o s e m o le z a d o b ro s v ih J e v re ja . O n i s u o d J e v re ja z a h te % v a li d a b u d u p ra v e d n i je d n i p re m a d ru g im a i d a s e re d o v n o m o le J a h v e u . ( jih o % v im v i e a s o v n im m o litv a m a s e e s to p rid ru iv a o i J e u a b e n J o s i". 2 ili s u la k o p re p o z n a tljiv i p o n e o b i n o d u g im k o s a m a k o je s u ra v n o , e lja li s a ra z d e ljk o m n a s re d in i te m e n a . * o z n a ta je b ila i s e k ta e b io n ita k o ju je u J a lile ji o s n o v a o J e u a b e n J o s i". O n i s u s v e d o p o ja v e ra b in a . a v la ?a p o s to la * a v la @ b ili je d in i tu m a i n je g o v o g u e n ja . U is to riji s e e b io n iti e s to d e "in is u k a o je v re js k i h ri a n i to je k ra jn je p o g re n o . O n i s u b ili is to je v re js k a s e k ta k o ja je o d b ija la d a s a g o + im im a b ilo k a k v e d o d irn e ta k e . * o s le R ris to v o g ra s p e a o s n iv a ju u J e ru s a lim u p o s e b % n u o p tin u , a n a k o n p a d a J e ru s a lim a p o v la e s e u 8 ra n s jo rd a n iju g d e im s e g u b i s v a k i tra g . 2 ilo je ta d a jo m n o g o g ru p a i ra z n ih s e k ti a li s u im s e v re m e n o m iz g u b ili s v i tra g o v i. ( a k ra ju , v a lja p o m e n u ti jo i s e k tu z ilo ta k o ja je u s v e m u p o d r a v a la "a ris e je p a je a k i d e lo v a la k a o n e k a v rs ta n jih o v o g v o jn o g re d a k o ji s e p o s to ja n o z a la g a o z a o ru a n u p o b u n u J e v re ja p ro tiv rim s k e v la s ti. O d lu n o s t rim s k ih le g ija u o b e z b e $ iv a n ju u s lo v a z a s p ro v o $ e n je z a k o n a + im s k e + e p u b lik e n a te rito riji e le * a le s tin e i n e p o k o le b ljiv o s t p ro k u ra to ra d a p o b ilo k o m p ita n ju p o p u s ti p re d ra d ik a ln im z a h te v im a e k s tre m n ih z ilo ta i v e rs k ih " a r is e js k ih lid e r a k o n a n o je r e z u ltira la p o b u n o m J e v r e ja u J u d e ji, A A . g .n .e . * ri% lik o m te je v re js k e p o b u n e iv o t je iz g u b ilo n e k o lik o h ilja d a g ra $ a n a , a + im lja n i s u , n a k ra ju , z a u z e li J e ru s a lim i d o s lo v n o g a s ra v n ili s a z e m ljo m . * o n a re $ e n ju im p e ra to ra K e s p a z ija n a ?8 itu s : la v iu s K e s p a s ia n u s @, n je g o v s in 8 it ?8 itu s : la v iu s K e s p a s ia n u s , is to im e k a o o ta c @ je s a u v e n o m rim s k o m le g ijo m P e g io ^ f r e te n $ i$ s p a lio J e ru s a lim s k i d r u g i h r a m 3 > . a v g u s ta T O .g .n .e . 2 ilo je to n a is ti d a n k a d a je ( a v u h o d o n o s o r e s to p e d e s e t g o d in a p re s p a lio i s ru io J e ru s a lim s k i h ra m . s tr a n a A 1

O+'O # U('1 8 ito v s la v o lu k n a k o m e s e n a la z i s e d m o k ra k i s v e n ja k iz J e ru s a lim s k o g d ru g o g h r a m a i d a n a s s to ji n a + im s k o m " o ru m u . ' o 1 = C .g .n .e . J e ru s a lim je p o s ta o is to rim s k i g ra d , p a m u je i im e p ro m e n je n o u & lija O a p ito lin a . U o v o m s u k o b u J e v re ja s a rim s k im le g ija m a je b ilo d o s ta p o g in u lih , u g la v n o m s a je v re js k e s tra n e , a li + im lja n i p o o k o n a n ju s u k o b a n is u p re d u z im a % l i v e e o d m a z d e . 8 a k o s u v o $ e z i l o t a J o h a n a n J a l i l e j s k i ? z ! /D / % z ! , , @ i . i m o n 2 a r J io ra ?z ! ! ! D @ z a ro b lje n i i o d v e d e n i u + im . J o s e " b e n # a tija s ?z = 1 8 ! / @ k a o j e d a n o d " a r i s e j s k i h s v e s t e n i k a k o j i j e u e s t v o v a o u o r g a n i z o v a n j u p o b u n e z a ro b lje n je o d p rip a d n ik a P e g io ^ f r e te n $ i$ a li g a je rim s k i s e n a t u b rz o o s lo b o d io d o d e liv s i m u , k a o s v e s te n o m lic u , d o iv o tn u p e n z iju . # a tija s je n a k o n s v e g a p ro m e n io im e u J o s i" : la v ije ? 8 itu s : la v iu s J o s e p h u s @ i p o s v e tio s e p is a n ju . ' a n a s s e s p o m in je k a o je d a n o d n a jv e ih je v re js k ih is to ri a ra . O o n a a n re z u lta t p o b u n e b io je d a s u + im lja n i p ro te ra li s v e J e v re je iz J u d e je i z a k o n o m im z a b ra n ili p o v ra ta k . . a d u k e ji, z ilo ti, e s e n i i k u m ra n c i s u n e s ta li s a lic a z e m lje . O p s ta li s u s a m o "a ris e ji, a h ri a n s tv o je p re s ta lo d a b u d e s e k ta u o k v iru ju d a iz m a D p o s ta lo je n e z a v is ta n v e rs k i p o k re t ije s u p rv e p ri% s ta lic e b ili s a m o J e v re ji n e z n a b o c i o k u p lje n i u je v re js k o j h ri a n s k o j c rk v i. 8 e k n a k o n n e k o lik o d e c e n ija i v e lik o g in s is tira n ja * a v la iz 8 a rs a , u v e n i u e n ik jo u v e n ije g ra b in a J a m a lie la i la n . a n h e d rin a k o ji je g la s a o z a p o g u b lje n je s u s a R ris ta , p rv i a p o s to li h ri a n s k e c rk v e d o z v o lili s u i n e je v re jim a d a p o s ta n u d e o n jih o v e p a s tv e . U o v a k o b u rn o m p e rio d u d e lo v a o je o v e k p o im e n u J e u a b e n J o s i", k a s n ije p o z n a t k a o s u s R ris to s . ( a im e , g r k a r e z a # e s iju je R ris t ili R r is to s . 8 a j iz ra z je d n o s ta v n o z n a i p o tn a z a n ik % a o d n o s i s e d ire k tn o n a k ra lja . ( e m a s u m n je d a s u s e R ris tu n je g o v i s le d b e n ic i o b ra a li k a o k ra lju , z e m a ljs k o m i n e b e s k o m . J e v re js k o m R o ru s u , a k o s e ta k o m o e re i% J e u a b e n J o s i" je , p re m a m n o g im r a s % p o lo iv im is to rijs k im s p is im a , b io s m a tra n z a d ire k tn o g p o to m k a c a ra ' a v id a to g a je , s a m o p o s e b i, p re p o ru iv a lo z a titu lu ju d e js k o g k ra lja . # e $ u tim , s v o je p ra v o n a z e m a ljs k o g i d u h o v n o g p o g la v a ra J e v re ja J e u a p o in je d a m a n i"e s tu je te k n a k o n to g a je J o v a n O r s tite lj k rs tio u re c i J o rd a n . 8 o je u je d n o b ila i n je g o v a in ic ija c ija , a li i, jo v a n ije , m iro p o m a z a n je . * re m iro p o m a z a n ja u re c i J o rd a n J o v a n je p ita o J e u u 7 M ' a li s i ti o n a j k o ji e d o i ili d a tra im o d ru g o g P M I a d o v o lja n o d g o v o ro m J o v a n je o b a v io in i % c ija c iju J e u e b e n J o s i"a , a n a k o n m iro p o m a z a n ja J e u a o k u p lje n im u e n ic im a k a e 7 M # e $ u o n im a k o je je p o ro d ila e n a n e m a v e e g o d J o v a n a O rs tite lja M . O o li% k o je J o v a n u v a a v a o J e u u g o v o ri i to to je n a k o n n je g o v o g m iro p o m a z a n ja n je g o v im s le d b e n ic im a re k a o 7 M J a v i e n is a m d o s to ja n n i d a o d re im re m e n je n a n je g o v im s a n d a la m a M . J e u u s u O u m ra n c i s m a tra li v e o m a v a n o m o s o b o m , o d n o s n o v e ro v a li s u d a s u J o v a n i o n d v a s tu b a je v re js tv a 7 J e u a je b io z e m a ljs k i k ra lj, a J o v a n n e b e s k i. J e u a o p is u je J o v a n a k a o M o n o g k o ji e d o iM , a is tim r e c im a i J o v a n g o v o ri o J e u i. ( jih d v o jic a s u b ili d ire k tn o u p u e n i je d a n n a d ru g o g , je r s u s a m o z a je d n o m o g li d a p re d s ta v lja ju p e rs o n i"ik a c iju n e 7 e $ k e k a p ije : J o v a n O rs tite lj je b io s in s v e s te n ik a I a h a rija i J e lis a v e te , ro $ a k e # a rije # a g d a le n e . 2 io je p o to m a k lo z e ) ro n o v e , u p u e n u n a jv e e i n a jz n a a jn ije v e r % s k e ta jn e n a ro d a ju d e js k o g . * o d r a v a o je J e u u i o h ra b riv a o # a riju u n je n o m o k u p lja n ju i "in a n s ijs k o m p o m a g a n ju e n s k ih s le d b e n ik a u e n ja J e u e b e n J o s i"a . A 3 s tr a n a

( e n a d # in i ( a k o n k r te n ja J e u a je o k u p io n iz u e n ik a i ta k o s te k a o titu lu r a v i ?u ite lj@ . N ju d e je s v a k o d n e v n o p o u a v a o n a g ra d s k im trg o v im a , p ija c a m a i d ru g im m e s tim a g d e s u s e o k u p lja li u v e e m b ro ju . # e $ u tim , "a ris e js k u p a n ju p riv u k a o je te k n a k o n to je s v o ja p o u a v a n ja p o e o d a iz la e u s in a g o g a m a u k o je s u J e v re ji d o la z ili s v a k e s u b o te ra d i b o g o s lu e n ja . . v a s v o ja v a n a o b ra a n ja n a ro d u p o i % n ja o je re ju a m in k o ju d o ta d a n ik o n ije k o ris tio . a k o n ik a d a n ije k ro io n a tlo J r k e ili + im a , a u J e ru s a lim u b io s v e g a n e k o lik o p u ta n je g o v a p o u a v a n ja s u s e b rz o p ro irila i iz v a n n je g o v e ro d n e J a lile je . z v e s n o d a je v e lik i d e o p a n je k o ju je p riv la io J e 0 u a d u g o v a o a u to rite tu J o v a n a O rs tite lja k o ji je s ta ja o iz a n je g a , a li i p o d r c i # a rije # a g d a le n e i n je n e b o g a te i u tic a jn e p o ro d ic e . # e s ija n s k o s v e te n i tv o J o v a n a O r s tite lja s e z a v r a v a = 3 . g .n .e . k a d a je u b ije n p o n a lo g u ro d a ) n tip e , ju d e js k o g k ra lja J a lile je . * o s to je o z b iljn e p re t % p o s ta v k e d a je ro d n a re d io J o v a n o v o u b is tv o n a z a h te v "a ris e ja , p ra e n v e lik o % d u n im d o p rin o s o m u z la tu n je g o v o j s ta ln o p ra z n o j b la g a jn i. ( a im e , "a ris e ji s u J o v a n a s m a tra li s v o jim n a jv e im p ro tiv n ik o m u s "e ri tu m a e n ja 8 o re , a s m e ta lo im je i n je g o v o s ta ln o p re is p itiv a n je 8 a lm u d a D s v e to s u d o iv lja v a li k a o s v o je % v rs n o p o d riv a n je n jih o v o g v e rs k o g a u to rite ta . # e $ u tim , d e "in itiv n u o d lu k u o n je g o v o m u b is tv u v o d e i "a ris e js k i m u d ra c i d o n e li s u n a k o n to je J o v a n k rs tio , o d n o s n o m iro p o m a z a o , J e u u b e n J o s i"a . O a k o s u o v a j J o v a n o v in s h v a tili n e k a o o b i n o k r te n je , v e k a o n je g o v u in ic ija c iju i m i ro p o m a a n je J e u e z a k ra lja J u d e js k o g o n i re a v a ju d a se ra z ra u n a ju s a n jim . * o J o v a n o m u b is tv u m e s to v o $ e I a je d n ic e p re u z im a J a k o v * ra v e d n ik , ro $ e n i b ra t J e u e b e n J o s i"a . U b rz o p o u b is tv u J o v a n a , J e u a in s is tira n a to m e d a o n p o n e s e i titu lu d u h o v n o g v o $ e , o d n o s n o d a o b je d in i d v a s tu b a u je d n o j li n o s ti i z a to d o la z i u s u k o b s ro $ e n im b ra to m k o ji s e , k a o i o s ta li la n o v i I a je d n ic e , to m e o tro s u p ro t % s ta v io . ( o , J e u a n e o d u s ta je o d s v o je o d lu k e i p o in je d a s e p re d s ta v lja i p o n a a k a o o b e a n i # e s ija k o ji e , k a d a H a rs tv o 2 o ije n a s tu p i im a ti p u n u v la s t. . v o je m e s ija n s tv o je o tp o e o v e o m a o tro m k ritik o m k o ru m p ira n ih s a d u k e ja i "a n a ti % n ih i o v in iz m o m o p s e d n u tih "a ris e ja . 2 ra n io je a u te n ti n e s p is e 8 o re u k a z u ju i n a n e p rih v a tljiv o s t i p o g u b n o s t n je n o g tu m a e n ja i in te rp re tira n ja n a n a in k a k o s u to in ili "a ris e ji p u te m 8 a lm u d a . ( ik a d a n ije , n i n a k o ji n a in , d o v e o u p ita n je is p ra v n o s t I a k o n a i n je g o v o b o ije p o re k lo . ( a p ro tiv , s m a tra o je d a je p rid r a v a % n je I a k o n a i s v ih n je g o v ih p r o p is a o d n a jv e e v a n o s ti z a ju d a iz a m a li, z a ra z li% k u o d "a ris e ja , v e ro v a o je d a lju d i n is u s tv o re n i ra d i I a k o n a v e o b ra tn o . 2 io je u v e re n d a s e "a ris e js k im tu m a e n jim a 8 o re a k c e n a t s ta v lja n a "o rm u , a n e s u ti% n u . I a h te v im a "a ris e js k ih ra b in a d a s e s v i J e v re ji im a ju , d o n a js itn ijih d e ta lja , p rid r a v a ti ritu a ln ih i o b r e d n ih p ra v ila o n je s u p ro ts ta v io z a h te v z a s tr ik tn im p o to v a n je m o s n o v n ih m o ra ln ih n o rm i s a d r a n ih u 8 o ri. . li n o s u s u , n e k o lik o v e k o v a ra n ije , g o v o rio je i p ro ro k ) m o s k ritik u ju i n e m o ra l i b e z b o n o s t p rip a d % n ik a o d a b ra n o g n a ro d a 7 M N ic e m e riQ ' a je te 2 o g u d e s e ta k u z a in im a , a n e m a rite z a is tin s k i v a n e p o u k e I a k o n a k a o to s u o n e o p ra v d i, m ilo s r$ u i p o te n ju M . : a ris e ji s u p re z ira li g o + im a li s u v e ro v a li i d a m n o g i J e v re ji, u z a v is n o s ti o d s v o jih z a n im a n ja , ta k o $ e n e z a s lu u ju 2 o ju p a n ju i d a ih s to g a tre b a p re % z ira ti. 8 u s u , p o n jih o v o m m i lje n ju , b ili p rip a d n ic i n i ih d ru tv e n ih s lo je v a k a o to s u c a rin ic i, p o re z n ic i, p ro s titu tk e i s i. * o s e b n u o d b o jn o s t, p a a k i m r n ju , "a ris e ji i s a d u k e ji s u g a jili p re m a J e v re jim a iz J a lile je i . a m a rije s m a tra ju i ih s tr a n a A =

O+'O #U(' potomcima nekadanjih deset severnih plemena koji su se tokom vekova toliko izmeali sa nejevrejskim stanovnitvom da su, na kraju, postali gori i od samih go+im: .vestan ovoga Jeua nastoji da svoje sledbenike pridobije upravo me$u jevrejskim stanovnitvom ovih oblasti koji su se izvesno osecali kao pripadnici odabranog naroda. Ia njih, od "arisejske i sadukejske religiozne elite odbaene ljude, susovo pouavanje i okupljanje je odista bila dobra vest. Ibog svega toga "ariseji su njegove sledbenike smatrali nepismenim i judejske vere nedostojnim uz najei komentar7 MOva gomila ne poznaje Iakon #ojsijev i prokleta je od 2ogaQM (iko od sadukeja i "ariseja nije mogao da mu ospori pravo da se zalae za ono to je otvoreno propovedao. 8oru je nauio napamet jo sa nepunih deset godina, ali ju je, za razliku od "ariseja, autentino tumaio. (ije priznavao "ari% sejsku Onjigu Iakona kao normu ponaanja, niti je prihvatao kao osnovu *isma. 'emonstrativno je istupao protiv propisa o potovanju subote, raznih postova, ritualnog ienja i si., odnosno nekih od "undamentalnih vidova jevrejske prak% se zasnovanih jo od vremena Jezdre i (emije. Odluno je osu$ivao sve vrste verskog "ormalizma, crkvenog institucionalizma i svetinje Jerusalimskog hra% ma. Iapravo, direktno i otvoreno se suprotstavljao sadukejima i "arisejima i nji% hovom religioznom teroru. .vojim sledbenicima je, govorei o "arisejima, voleo da kae7 M(a #ojsijev presto sedoe knjievnici i "ariseji. .ve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvoriteD ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvoreM. ?#atej 3=73%=@. :arisejima je upuivao otvorene i direktne kritike i to tako da su svi mogli da ih uje7 L8eko vama knjievnici i "ariseji, licemeri, to zatvarate Harstvo nebesko pred ljudimaD jer vi ne ulazite niti putate da u$u oni koji bi hteliM. ?#atej 3=71=@. M8eko vama knjievnici i "ariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistoteM. ?#atej 3=73T@. Jeua je pre svojih propovedi okupljenom narodu ukazivao da njegova misija nije da #ojsijevim Iakonima neto doda ili oduzme, ve da ih narodu prenese onakvim kakvi jesu. Obraajui se okupljenima redovno je govorio da ono to oveka odista ini neistim jesu Mpohlepa, obmana, nedolinost, zavist, kleveta, gordost i bezumljeM. (aglaavao je da Mnita to u oveka ulazi spolja ne moe da ga uprlja... jer prlja ono to izlazi iz oveka, iznutra, iz ljudskog srca dolaze zle namere koje nagone ljude na injenje nemoralnih stvari, na kra$u, na ubistvo, preljubu, gramzivost...M. .voje propovedi je nazivao Rado$nom ve"u ponavljajui da one nisu nita novo ve puko vraanje #ojsijevim Iakonima, vraanje na 'eset zapovesti .inaja. Oao i #ojsije sus je potovao i sledio egipatski kalendar po kome je godi% na imala dvanaest meseci, a svaki mesec po trideset dana. stina. &gipani su imali precizne proraune koji su nedvosmisleno ukazivali da godina ima =AC 19B dana, odnosno da je Iemlji potrebno =AC,3CA= dana da obi$e .unce. +azliku od C,3C dana &gipani su reevali tako to su svakoj godini dodavali pet dana, a svake etvrte godine godini su dodavali jo jedan poseban % specijalan dan. sus je znao da su ove dane &gipani svesno izuzimali iz redovne kalendarske godine i onda ih kao posebne praznike posveene Ozirisu, Rorusu, .etu, (e"tisu i zidi vraali pripadajuoj godini. 8ako$e, &gipani su svakih 1CT godina kalendaru AB strana

(enad #ini d o d a v a li jo je d a n s v e ti d a n ta k o d a je tim e p re c iz n o s t n jih o v o g k a le n d a ra b ila a p s o l u t n a . ( o , p r i m e n j u j u i d o s l e d n o p r i n c i p e # a /a t % a s u s j e g o d i n u p o d e l i o n a trin a e s t m e s e c i o d k o jih je s v a k i im a o d v a d e s e t o s a m d a n a , o d n o s n o e tiri n e d e % lje . 8 a k o je g o d in a im a la = A B d a n a , a = A C %ti d a n je b io p o s e b a n , s p e c ija la n s o b z i% ro m d a je s p a ja o s ta ru s a n o v o m g o d in o m i k a o ta k a v je b io p rik lju e n p o s le d n jo j n e d e lji k o ja je ta k o p o s ta la o s m o d n e v n a n e d e lja . O v a s u s o v a in te rv e n c ija im a la je p o s e b n o z n a e n je s o b z iro m n a u v o $ e n je trin a e s to g n e b e s k o g z n a k a k o ji je s v e d o n je g a b io p o s e b n a ta jn a e g ip a ts k ih s v e te n ik a i n jih o v ih je v re js k ih u e n ik a . s u s o v u is p r a v k u v e B > . g .n .e . p r ik r io je J u lije H e z a r k a d a je a n g a Y o v a o , u v e % n o g e g ip a ts k o g a s tro lo g a . o s ig e n a d a m u iz ra d i J u lija n s k i k a le n d a r k o ji e o p e t g o d in u p o d e liti n a d v a n a e s t m e s e c i i ta k o z a u v e k s a k riti trin a e s ti n e b e s k i z n a k . + e "o rm u J u lija n s k o g k a le n d a ra o b a v i e rim o k a to li k a c rk v a 3 B . "e b ru a ra 1 C > 3 . g o d in e k a d a je p a p a J rg u r x iz d a o b u lu n te r g ra v is s im a s k o jo m je M d o v e k a i v e k a M s ta v lje n a ta k a n a trin a e s ti n e b e s k i z n a k . s u s je trin a e s tim z n a k o m e le o d a p re n e s e p o ru k u lju d im a a li e o n a o s ta ti d o d a n a s ta jn a . s tin a , je d in i k o ji s u n a p ra v i n a in k o ris tili s u s o v trin a e s ti z n a k b ili s u "ra n c u s k i a p o te k a r # i e l ( o s tra d a m u s i m a te m a ti a r i "iz i a r 2 le z e * a s k a l. * a s k a l je , a k o b ja v io n a u n o d e lo * e n s e e s u k o m e je n a s to ja o d a s k re n e p a n ju n a in je n ic u d a je c e lo k u p n a 8 o ra s a m o je d n o o g ro m n o i"ro v a n o d e lo u k o m e s u s a k riv e n e m n o g e ta jn e lju d % s k e is to rije i b u d u n o s ti. I a ra z lik u o d m n o g ih "a ris e ja i n jim a s li n ih , J e u a je d o b ro z n a o d a s v a z n a n ja je v re js k o g m is tic iz m a u g ra $ e n a u 8 o ru p o ti u z a p ra v o iz . u m e ra i & g ip % ta , a li d a s u ta k o "o rm u lis a n a d a ih s a m o p o z n a v a o c i s ta rih k o d o v a % i"ri m o g u v a lja n o p ro tu m a iti. . v e ta je v re js k a z n a n ja k o ja s u s e v e k o v im a u s m e n o p re n o % s ila u u e m k ru g u p ro s v e e n ih k a s n ije e , je d n im d e lo m , p o s ta ti p o z n a ta k a o k a b a lis ti k a u e n ja . ( a je v r e js k o m k a b a la z n a i p r e d a n je , o d n o s n o tr a d ic ija a li n i o n a , n a a lo s t, b e z k o d o v a n e m o e p o s ta ti z a n e u p u e n e s v e tlo s t i m u d ro s t. U e n ja je v re js k ih m u d ra c a i m is tik a % k a b a lis ta , k o ja e s e u p is m e n o m o b lik u p o ja v iti te k u x v e k u , s u ta d a , a i d a n a s p re d m e t in te re s o v a n ja m n o g ih . . a m o d e o , m a li i d o z ira n , o v o g m is to n o g u e n ja u "o rm i p is a n o g te k s ta ra b in a . im o n b e n J o h a ja s v e tu e p re z e n tira ti # o e d e N e o n . # is li i o p a a n ja k o je je . im o n b e n J o h a j z a p is a o p o s ta e o s n o v v e lik o g b ro ja o z b iljn ih ta jn ih d ru ta v a . ( o , u v re m e J e u e b e n J o s i"a n a jv e i p o z n a v a o c i k a b a lis ti k ih m is li n is u b ili p rip a d n ic i "a ri % s e js k e b ra tije v e u g la v n o m p rip a d n ic i O u m ra n s k e z a je d n ic e . O n i s u , d o b a r d e o s v o g a z n a n ja z a p is a li i b la g o v re m e n o s k lo n ili n a s ig u rn a m e s ta . J e u a b e n J o s i" je v a io z a v e lik o g p o z n a v a o c a is to rije je v re js k o g n a ro d a i z a n e k o g a k o s e is tin s k i b o ri p ro tiv lju d s k ih p a tn ji i d ru tv e n ih n e p ra v d i u je v re js k o j z a je d n ic i. U s v im p ro p o v e d im a z a la g a o s e z a d o m in a c iju p ra v d e i p ra v e d n o s ti n a d s v im d ru g im d ru tv e n im v r e d n o s tim a . U s k la d u s tim , iz g ra % d io je v re d n o s n i s is te m u ije m c e n tru je b ila o v e k o v a lju b a v p re m a b li n je m s v o m , to le ra n c ija i ra z u m e v a n je z a n e p rija te lja s v o g , b e z g ra n i n o p ra ta n je u v re % d a i g lu p o s ti i s i. * ro s to re e n o , v rlo o d re $ e n o i d o s le d n o s e z a la g a o z a e g ip a ts k i p r in c ip N d 'a t% m a d a g a n ik a d n ije ta k o n a z v a o . 8 a k o s e d ir e k tn o s u p r o ts ta v io "a ris e js k im u e n jim a k o ja s e o g le d a ju u te o riji o s v e te , a z a s n iv a ju n a p rin c ip u M o k o z a o k o , z u b z a z u b M . : a ris e ji s u p ra v ili v rlo o tre s ta le k e ra z lik e m e $ u J e v re jim a , a li, s d ru g e s tra n e , i o tv o re n o p ro p o v e d a li o je v re js k o j s u p re m a c iji n a d s tr a n a A C

O+'O #U(' svim go+im: (asuprot njima i sadukejima, Jeua se zalagao za toleranciju, jedna% kost i ljubav me$u svim Jevrejima, a o go+im je imao neto tolerantnije miljenje od "ariseja. (ije ih smatrao stokom kao to su to inili "ariseji. Od prvog dana svog mesijanskog delovanja oseao se superiorno u odno% su na Mpro"esionalneM tumae 8ore % "ariseje. .opstveni autoritet, po mnogim svetovnim i duhovnim pitanjima, Jeua je zasnivao na injenici da je direktni potomak cara 'avida i batinik njegovog prestola koji mu je dodelio lino Jahve. *ored toga, svi su uvaavali injenicu da ga je u reci Jordan krstio prvosvestenik Oumranske zajednice i pripadnik loze )ronove Jovan Orstitelj, a da mu je Yena % #arija od #agdale ?#arija #agdalena@ iz plemena Kenijaminovog direktni potomak loze .aulove, prvog jevrejskog kralja. 'uboko uveren u svoju mesijan% sku ulogu Jeua je otvoreno propovedao i zalagao se za uspostavljanje Harstva 2oijeg koje je nazivao jo i Harstvom (ebeskim. Ovo carstvo je on smatrao svo% jim carstvom, a prenoenje njegovih zakona na zemlju za njega je bio samo, na neki nain, poziv na restauraciju antike teokratije u njenom najveem sjaju sa njim u glavnoj ulozi. U svojim propovedima Jeua se jevrejskom narodu, prven% stveno njegovim niim slojevima, obraao veoma jednostavnim recima koristei razne parabole kako bi ga to bolje razumeli. .iromani i odbaeni pripadnici jevrejskog naroda iz Jalileje i .amarije su ga rado sluali i uvaavali. Jevreji iz Jalileje su u odnosu na sunarodnike iz Judeje imali sopstvene obiaje i versku tradiciju, a Jevreji iz .amarije su ak imali sopstveni Rram na gori Jerizim i svoju verziju .vetog pisma. .ve njih su Jevreji iz Judeje smatrali nedostojnim, gotovo inovernim kao to su go+im: 2roj pristalica i narastajua popularnost susa kao ravija uinili su da se sadukeji i "ariseji ipak osete ugroenim pa odluuju da se, nakon to su uklonili Jovana, obraunaju i s njim. =A.g.n.e., nedelju dana pre velikog jevrejskog praznika *ashe ?Jevrejski praznika posveen seanju izlaska iz &gipta@, Jeua ben Josi" jaui na magarcu ulazi u Jerusalim praen svojim uenicima. (a ovaj put posao je iz doma #arije #agdalene u 2etaniji ?udaljen = km od Jerusalima@, iz grada u kome je i Jovan Orstitelj otpoeo svoju slubu. *ropovedajui svoje uenje nekoliko dana pre *ashe Jeua pred Rramom rui sve stolove koje su drali menjai novca i puta iz kaveza sve golubove koji su se prodavali vernicima da ih prinesu kao krvne rtve. 8reba istai da su svi menjai novca bili pod kontrolom Rrama koji je "unkcionisao kao svojevrsna centralna banka koja je sama izdavala svoj novac i utvr$ivala njegovu vrednost u odnosu na razne druge valute koje su u to vreme bile u opticaju irom rimskog carstva. . dananje take gledita, Rram je zapravo bio prva centralna banka na svetu jer je izdavao sopstveni novac koji se mogao, pored zvaninog rimskog novca, koristiti irom Judeje, a na teritoriji Rrama bio je jedino plateno sredstvo. *retposlednje noi pre *ashe policija .anhedrina hapsi Jeuu i privodi ga pred .anhedrin kojim je predsedavao Josi" Oaja"a ?z!// !//, {! !/!@ uz asi% stenciju starog )ne, nekadanjeg prvosvetenika koji je na taj poloaj imenovan kada je s prestola uklonjen )rhelaj. Oaja"a nikada nije donosio ni jednu odluku niti je preduzimao bilo kakve mere, a da se pre toga nije konsultovao sa svojim tastom )nom koji je imao i pet sinovaD jedan od njih je bio prvosvestenik u peri% odu izme$u )nine i Oaja"ine slube, a.druga etvorica su bila planirana za prvo% AA strana

( e n a d # in i s v e 0 te n ik e n a k o n O a ja " e . O v ih s e d m o r o lju d i s u z a p r a v o in ili s v o je v rs n u h u n tu k o ja je k o n tr o lis a la . a n h e d rin . O a d a je s u s iz v e d e n p re d O a ja " u ) n a je J u d i d a o s to d v a d e s e t d ra h m i to je e k v iv a le n t z a trid e s e t s ik a la ?1 s ik a l Z B d ra h m e @. ( e k i la n o v i . a n h e d r in a s u s e z a u d ili z b o g to lik o g n o v c a k o ji s e d a je J u d i a li im ) n a p o ja s n i7 M ( ije m n o g o , to je v re d n o s t k o ja s e p la a z a h a n a n s k o g ro b a , u tv r$ e n a I a k o n o m D a o v a j n a m p r o d a je s lo b o d n o g z r a iljc a M . . e d n ic a . a n h e d rin a n a k o jo j je J e u a o s u $ e n n a s m rt k a m e n o v a n je m o d r a n a je u k u c i ) n e n a # a s lin s k o j g o ri i n a n ju n is u b ili p o z v a n i J o s i" iz ) rim a te je i ( ik o d im b e n J u rio n , d v a b o g a ta i u tic a jn a la n a . a n h e d rin a i b lis k i p rija te lji J e u e b e n J o s i"a . . u $ e n je b e s e v e o m a k ra tk o , a p re s u d a je d o n e ta o d m a h n a k o n to je je u a n a O a ja "in o p ita n je d a li je o n n o v i # e s ija k ra tk o o d g o v o rio M J a je s a m M . # e $ u tim , e le i d a s a s e b e s k in u s v a k u o d g o v o rn o s t z a u b is tv o p ra v o g n a s le d n ik a ' a v id o v e k ru n e , la n o v i . a n h e d rin a o d lu u ju d a J e u u p re d a ju * o n tiju * ila tu , iz a s la n ik u rim s k o g im p e % ra to ra i p ro k u ra to ru J u d e je , k a k o b i g a , k a o p o b u n je n ik a p ro tiv + im a i n e k o g k o s e n a v o d n o la n o iz d a v a o z a je v r e js k o g k r a lja , o n o s u d io n a s m rt. * ila t, k o ji je v e d e s e t g o d in a u p r a v lja o J u d e jo m , je z n a o z a m r n ju i b e s "a r is e ja i z a v is t s a d u k e ja p re m a J e u i. 2 io je o b a v e te n i o n je g o v o m h a p e n ju u J e t s i m a n s k o m u m a r k u ? b r d o m a s l i n a z ! /! @ n a p e r i " e r i j i J e r u s a l i m a i o iz re e n o j m u s m rtn o j p re s u d i. * ila t je z a p ra v o b io d e ta ljn o in "o rm is a n o to m e d a j e s u s o v o t a c J o s i " ? z ! / ! @ b i o j u d e j s k i k r a l j i d a s e n a k o n n j e g o v e s m r t i n j e g o v b r a t i s u s o v s tric : ilip K e tija n o d re k a o p re s to la . s u s je , to s e * o n tija * ila ta tic a lo , b io je d in i le g itim n i n a s le d n ik ' a v id o v e lo z e , a to z n a i d a s e n ije m o g a o la n o iz d a v a ti z a ju d e js k o g k ra lja . ( a * ila to v o p ita n je d a li je o n c a r s u s o d g o v o ri7 L J e s a m , a li m o je c a r s tv o n ije o d o v o g a s v e ta M . . d r u g e s tr a n e , r im s k i p r o k u ra to r je z n a o i d a J e u a n ik a d a i n ig d e n ije p ro p o v o d e a o p ro tiv + im a D n ik a d a n ije b io z a g o v o rn ik re v o lu c io n a rn ih m e to d a i b ilo je o p te p o z n a to n je g o v o p ro m i lja n je n a o v u te m u 7 M ( a k o n s v e g a , k a k v a je k o r is t o d s u k o b a iz m e $ u + im a i z ra ilja P U s ta r a v r e m e n a z ra ilj je b io p o t in je n & g ip tu i ) s ir iji i * e r s iji, i a k s u i p ra o c i to o d o b ra v a li, d o k g o d z a h v a ln o s t k o ja s e p la a s tra n im c a re v im a u z a m e n u z a n ji % h o v u v o jn u z a titu n ije d o la z ila u s u k o b s a o b a v e z a m a k o je d u g u je m o J a h v a u .M ( o , n e e le i s u k o b s la n o v im a . a n h e d rin a , a p o tu ju i z a k o n p o k o m e s e s v i k o ji s e s u p ro ts ta v lja ju + im u im a ju o s u d iti n a s m rt ra s p e e m , * o n tije * ila t je p ri% h v a tio , te k a s r c a , d a s u d i i o s u d i k r a lja s v ih J e v re ja . 8 o k o m s u $ e n ja * ila t s e J e u i o b ra a o s p o to v a n je m o s lo v lja v a ju i g a titu lo m k r a lja ju d e js k o g . * r im o r a n d a g a k a o p o b u n je n ik a p r o tiv + im a o s u d i n a s m r t, * ila t n a re $ u je d a s e n a r a s p e e n a k o m e e J e 0 u a b iti ra z a p e t s ta v i n a tp is ( + ? e s v s ( a z a re n v s + e ; v d a e o r % v m @ % s u s ( a z a r e j k ra lj J e v re js k i, a d a s e k rs t p o s ta v i u J e ts im a n s k o m v rtu ? ^ f n d u a v i@ k o ji je b io p riv a tn i p o s e d o k ru e n d e b e lim k a m e n im z id o m . I a h te v d a s e ra s p e e o b a v i n a b rd u J o lg o ta , o d m a h p o re d J e ru s a lim a , k a o to j e to b ilo u o b i a je n o * ila t je o d b io . * o re d to g a , n a o p te z a p re p a s c e n je g ra $ a n a J e ru s a lim a i s v ih la n o v a . a n h e d rin a , o n o d o b ra v a d a s e J e u a , n a k o n s a m o je d n o g d a n a , s k in e s ra s p e a k a o n a v o d n o m r ta v i s a h r a n i u p r iv a tn o j g ro b n ic i J o s i"a iz ) r i % m a te je . * o s e b n o s t o v o g g ro b n o g m e s ta b ila je u to m e to s e n a la z ilo u s a m o m J e ts im a n sk o m v rtu . ' a b i s e s h v a tila * ila to v a ig ra tre b a z n a ti d a s u s v i p r o tiv n ic i + im a k o ji s u b ili o s u $ e n i n a s m rt ra z a p in ja n je m n a ta u %k rs t, o d n o s n o d rv e n u k o n s tru k c iju u s tr a n a A T

O+'O #U('

obliku slova 8 ostavljani da na njemu umiru danima, a njihov les niko nije smeo da skida s krsta sve dok ga divlje ivotinje i ptice lesinari ne bi razvukli. Jeua je bio sahranjen ve nakon tri sataPQ ,injenice govore da je Jeua bio osu$en na razapinjanje na krst % kaznom primenjivanom samo za zloince koji su delovali protiv carstva. *ontije *ilat je znao da Jeua nije govorio i istupao protiv +ima i da je zah% tev za njegovo pogubljenje zapravo rezultat me$ujevrejskih sukoba. (o, i pored svega toga, *ilat je morao da uvai odlune zahteve .anhedrina koji je i pismeno optuio Jeuu da se lano izdavao za kralja zrailjskog7 \uod $e regem Vudaeorum Min-it e$$e: *red palatom rimskog prokuratora sadukeji i "ariseji su organizovali okupljanje velikog broja Jevreja koji su neprestano skandirali na latinskom morti$% morti$ % smrt smrt. *re razapinjanja Jeua je bio okrutno bievan to je bilo uobiajeno za sve one koji je trebalo raza% peti na tav%krst. 2ievanje je trajalo neobino dugo, a sam *ilat se nadao da e masa, nakon jezivog prizora poluivog tela Jeue ben Josi"a, odustati od zahteva za njegovim pogubljenjem. *revario se. *re nego to je razapet na krst Jeua je, uz pomo grkog napitka oocD ?priprema se od raznog mirisnog ulja i tri vrste vina@, uspavan. *rilikom razapinjanja stopala i ruke su mu privrene kaiem koji je potom zakaen za klince pobode% ne u krst. Ovim mu je bio olakan pritisak na grudne miie, a noge mu nisu bile polomljene, odnosno nije obavljen coup de grace% to je inae bilo uobiajeno. +azapinjanje su obavili pripadnici line garde *ontija *ilata. ,inu razapinjanja Jeue na krst prisustvovali su brojni gra$ani Jerusalima, a me$u njima, u prvom redu, su bili prvosvetenik Rrama Josi" Oaja"a i voda "ariseja Jamalil. (ekoliko redova iza njih nalazili su se susova #aj% ka #arija ?pravo ime #irjam, !/!, na aramejskom ili , na arapskom@ i njena sestra .alomeja, #arija #agdalena sa sestrom #artom i bratom Nazarom. U poslednjim redovima se nalazio Josi" iz )rimateje. Oad se svetina razila gvozdena vrata vrta u kome je organizovano razapinjanje bila su zakatanena. Jeua ben Josi" je na tav%krst razapet dan uoi svetog jevrejskog praznika *ashe. *rilikom hapenja Jeue dvanaestorica njegovih uenika ili poslani% ka kako ih je on nazivao ?apostola na grkom@ su se razbeali. Iapravo, jedini koji je ostao bio je Juda koji ga je i odao sanhedrinskoj policiji. (ekoliko dana nakon njegovog razapinjanja poverljivi ljudi *ontija *ilata hvataju *etra i Jovana i kanjavaju ih sa =5 udaraca biem. Juda biva obeen. (a prvi dan *ashe, pre nego se .unce na nebu pojavilo, Jeua ben Josi" proglaenje mrtvim, skinut sa krsta i sahranjen. 8o u istoriji razapinjanja osu$e% nika do tada nije zabeleeno. (aime, svi razapeti su barem dva%tri dana umirali, a potom ostavljani da mrtvi budu opomena svim ostalim potencijalnim protiv% nicima +ima. , poslednje, a moda i najzanimljivije, je to da je Jeua razapet u Jetsimanskom vrtu, a ne na Jolgoti kako mnogi elele to da prikau. Jolgota je zapravo breuljak izvan glavnih gradskih vrata Jerusalima preko koga su goto% vo svi koji su dolazili ili izlazili iz Jerusalima morali da pro$u. (a ovom brdu su se razapinjali ili vesali mnogi osu$enici, a njihova tela su dugo ostavljana kao
A> strana

(enad #ini

upozorenje stanovnitvu na neophodnost potovanja zakona +imske +epublike. U hrianstvu Jolgota je postala sinonim za stratite i patnje pojedinaca. #e$u% tim, Jeua ben Josi" nije bio obian kriminalac niti samo jo jedan protivnik poli% tike +ima. +azapet je i sahranjen u vrtu koji je pripadao jednom od najbogatijih stanovnika Jerusalima i koji je bio dobro upuen u poreklo i propovedi Jeue ben Josi"a. *ilat, to je, opet, bilo krajnje neobino, lino utvr$uje da je Jeua premi% nuo i predaje Josi"u njegovo telo. Josi", koji je bio lan .anhedrina koji je osudio Jeuu, i dobar poznanik *ilatov, sahranjuje preuzeto telo u svoju grobnicu koja se nalazila samo nekoliko metara od tau%krsta, raspea. 8ri dana nakon sahrane nekoliko ena je elelo da vidi telo mrtvog Jeue ali su otkrile da je kamen na grobnici pomeren, i da njegovog tela nema. (a sumnje .anhedrina da je Jeua uopte razapet na propisani nain odgovorila je #arija #agdalena tvrdnjom da je on uskrsnuo. Opasku Josi"a Oaja"e da kod Jevreja nema uskrsnua #arija je opovrgla primedbom da se prorok i sudac iz &"raimovog roda .amuel pojavio, nakon to je umro, pred prvim jevrejskim kraljem i njenim pretkom .aulom. O *ilatovoj ulozi u spaavanju Jeue ben Josi"a od ostraenog jevrej% skog svetenstva moda najbolje govori injenica da ga je &tiopska pravo% slavna crkva ?VaitFop/Fa ortodoks ta6ahedo betakrestvan, na ahmarskom jeziku@ u K veku proglasila za svecaQ &tiopska pravoslavna crkva je inae sve do 15C5. godine bila deo Ooptske pravoslavne crkve. *ored toga, spis pod nazivom Acta Pitati ?da^h` h]alfv@, o ijem autorstvu istoriari ni danas ne mogu da se dogovore, vrlo podrobno govori o deavanjima vezanim za su$enje, osudu i vaskrs Jeue ben Josi"a. U ovom grkom spi% su s poetka v.n.e. ?najstariji dokument o ovom doga$aju@ se za stradanja Jeue ben Josi"a osu$uje jevrejsko svetenstvo, a rimskom prokuratoru se pripisuju dobre namere i dela vezana za njegovo vaskrsenje. Ouda je vaskrsli Jeua otiaoP *rema nekim indijskim legendama, umro je u Oamiru u dubokoj starosti. U Ouranu pie da je Jeua, nakon putovanja po ndiji, doiveo duboku starost ?13C godina@ i preminuo negde u *alestini. *ouke koje je, po arapskom verovanju, zadnji 2oiji poslanik #uhamed govorio o najrazliitijim aspektima ljudskog ivota sakuplje% ne su i tampane u knjizi Uadi$ ?z!@. (a mnogim stranicama Uadi$*a se nedvosmisleno govori da je Jeua ben Josi" iz Judeje preao u ndiju, a potom u niz drugih zemalja propovedajui svoja verovanja. O Jeui ben Josi"u i okolnostima koje su ga okruivale u Uadi$*u se govori na 0adi$*i mu0kem nainu to znai da pripoveda smatra da im nije potreban te'vil ?objanjenje@. *o svemu sudei, Jeua je nakon svog MvaskrsnuaM, potu% jui dogovor izme$u *ilata i Josi"a, otputovao odmah u ndiju, a potom u )leksandriju. (jegova ena #arija #agdalena, sa sestrom #artom i bra% tom Nazarom, odlazi u #arsej, :rancuska. . njima na ovaj put polazi i Josi" iz )rimateje koji je, inae, organizovao i "inansirao ceo poduhvat. Nogisti% ku i sigurnost putnicima obezbedio je lino prokurator *ontije *ilat. )leksandrija je nastala ==1. g.p.n.e. po naredbi )leksandra Kelikog koji je te godine osvojio &gipat. )rhitekte koje su projektovale )leksandriju su, u ast )leksandru, gradu dale oblik 0lamide ?purpurni ogrta koji je nosio )leksandar
stranaA5

O+'O #U('r Keliki tokom svih svojih osvajanja@ odnosno projektovali su ga kao savreni pra% vougaonik ispresecan saobraanicama pod pravim uglom. 2io je to grad projek% tovan po svim zakonima svete geometrije. (alazio se na granici izme$u &vrope i )"rike, izme$u Jrke i &gipta. mao je dve luke7 jednu okrenutu istoku i drugu okrenutu zapadu. Osam godina posle osnivanja )leksandrije )leksandar Keliki je ubijen. mao je tano == godine. .ahranjen je u svom gradu % )leksandriji. (akon ubistva )leksandra njegovo carstvo me$u sobom dele njegovi generali. &gipat, a time i )leksandrija pripadaju *tolomeju *rvom. U znak poto% vanja prema svom nekadanjem vo$i kralj *tolomej *rvi odluuje da nastavi sa izgradnjom i unapre$enjem )leksandrije. *rvog meseca svog vladanja doneo je odluku o zidanju muzeja i biblioteke u )leksandriji i tim povodom razasilje poziv svim vladarima sveta da u )leksandriju otpreme dela svojih pesnika i prozaista, retora i so"ista, lekara i vraeva, istoriara i "iloso"a. *ored toga, *to% lomej, na sve etiri strane sveta, alje svoje agente sa zadatkom da nabave i u )leksandriju donesu najre$e i najznaajnije knjige za koje se tada, po prvi put u istoriji, sainjava bibliogra"ija koja je danas poznata kao Kalama0ove Pinakle$ ?8ablice@. (arednih sedam vekova )leksandrija e, pod pa- romana% biti inte% lektualna prestonica sveta. z te i takve )leksandrije potie i prva ena nau% nik ?matematiar i "iloso"@ Ripatija ?Valha@. )leksandrijski muzej i biblioteka ?sedam stotina hiljada naslova@ e biti nadaleko uveni, a za njihovo "unkcioni% sanje bie izdvajana gotovo neograniena sredstva. *rvi bibliotekar Ienodotus ?Invoflf`@ ui e u istoriju po tome to je uspeo sa ostrva Oos u )leksandriju da dopremi sedamdesetak medicinskih spisa danas poznatih kao Corpu$ Uippo* craticum: (akon sistematske obrade ovih spisa ,iji su autori, po svemu sudei, bili Ripokratovi uenici Ienodotus je svetu podario Ripokratovu zakletvu ?op_ocD 8OU tpuu\mv@ koja e ubrzo postati najvaniji etiki princip prilikom uvo$enja lekara u posao. )leksandrijski sedamdeset metara visoki svetionik postae jed% no od sedam svetskih uda. U tu i takvu )leksandriju iz ndije stie Jeua ben Josi". ako su Jevreji u tadanjoj )leksandriji predstavljali gotovo treinu stanovnika Jeua im nije bio poznat. Keina )leksandrijskih Jevreja je govorila samo grki, nije bila ver% ski ostraena i uglavnom se bavila trgovinom i dobro plaenim zanatima. U tako relaksiranoj i prosveenoj sredini Jeua se povezuje sa dobro poznatim i uvaavanim egipatskim mudracem OrmusomD njih dvoje obnavljaju rad jednog starog udruenja Ruin kr$t * organizacije ije uenje se zasnivalo prevashodno na staroegipatskim misterijama. .ve svoje vreme u )leksandriji sus e posvetiti izuavanju spisa egipatskog boga 8ota, odnosno Rermesa kako su ga Jrci nazi% vali. .voj novi dom u )leksandriji napustio je samo etiri ili pet puta i uvek radi odlaska u #asaliju, odnosno "rancusku pokrajinu Nangedok gde je ivela #arija #agdalena. nteresantno je napomenuti da je *ontije *ilat, nakon to je de Macto oslobodio Jeuu bio izloen neuobiajeno otrim napadima lanova .anhe% drina. Odluni da se obraunaju sa *ilatom oni upuuju zahtev, i dosta zlata, rimskom guverneru .irije Kiteliusu ?Nucius Kitellius Keteris@ da smeni *ilata s obzirom da mu je on bio podre$en. *rihvatajui zlato, Kitelius pie sve najgore o *ilatu caru 8iberiju ?8iberius Haesar )ugustus@, zahtevajui njegov T4 strana

( e n a d # in i p ro m p tn i o p o z iv i o s u d u . 8 ib e rije p o z itiv n o o d g o v a ra n a z a h te v K ite liu s a i p o z iv a * ila ta u + im . I n a ju i ta p o v ra ta k u + im z n a i * ila t o d m a h o d a ilje u + im s p e c ija ln o p is m o D e in d u 7 ita ta g e $ u $ r e $ u r r e c tio n e k o jim n a s to ji d a im p e % ra to ru i . e n a tu o b ja s n i sv e o k o ln o s ti s u s o v o g ra s p e a . O a k o s e c a rs k a n e p o v la i * ila t s e ip a k s p a k o v a o z a p o v ra ta k . ( e k o lik o d a n a p re n e g o to je * ila t s tig a o u + im im p e ra to r 8 ib e rije u m ire , a n je g o v o m e s to z a u z im a J a j O a lig u la ?J a iu s J u liu s H a e s a r ) u g u s tu s J e rm a n ic u s @. ( o v i rim s k i c a r ra ire n ih ru k u d o e k u je * ila ta , d o d e lju je m u m n o g e p o a s ti i im a n ja i, n a ra v n o , o s lo b a $ a g a s v ih je v re js k ih o p tu b i. 0 ta v i e , O a lig u la k o ji je p re z ira o J e v re je n a re $ u je d a s e u c e n ta r J e ru s a lim s k o g d ru g o g h ra m a p o s ta v i n je g o v a s ta tu a k a k o b i J e v re ji M k o n a n o s h v a tiliM k o im a v rh o v n u v la s t. . v o g je v re js k o g ro b a p o im e n u & liz a r O a lig u la li n o u b i% ja , a p o to m n a re $ u je d a s e n je g o v o te lo is p u n i s la m o m , s ta v i u o k lo p i o s ta v i p re d v ra ta n je g o v e s p a v a e s o b e k a k o b i o n m o g a o m irn o d a s p a v a . O o lik o je O a lig u la m a lo d r a o d o J e v re ja g o v o ri i n je g o v o k a z iv a n je d a e p re n je g o v o m ilje n i k o n j n c ita t p o s ta ti k o n z u l n e g o to e to u s p e ti m a k o ji J e v re jin . O a lig u la je k o n ja p rv o p ro iz v e o u g ra $ a n in a , z a tim u s e n a to ra d a b i g a n a k ra ju p re d lo io z a k o n z u la . ( i je d a n J e v re jin , z a n je g o v o g Y iv o ta , n ije d o i% v e o p o a s ti k o je s u p ru e n e n c ita tu . U v a e n , b o g a t i u + im u s v u g d e d o b r o p r im lje n * o n tije * ila t ip a k o d lu u je d a o s ta ta k iv o ta p ro v e d e u : ra n c u s k o j s a s v o jo m v e rn o m s u p ru g o m O la u d ijo m * r a k u lo m k o ja je , in a e , b ila u p o z n a ta s a u e n je m J e u e b e n J o s i" a . O la u d ija s e s v o je v re m e n o , p re k o J o s i"a iz ) rim a te je , u p o z n a la i s a # a rijo m # a g d a le n o m , a v e r u je s e d a je u p ra v o O la u d ija p re s u d n o u tic a la n a s v o g s u p ru g a * o n tija * ila ta d a s p a s e J e u u . O to m e g d e je i k a k o je * ila t iv e o u : ra n c u s k o j n e p o s to je n ik a % k v i v e r o d o s to jn i p o d a c i, a li n ije te k o p re tp o s ta v iti d a s e ta m o s a s ta o s # a rijo m i n je n o m d e c o m . 2 io je to , z a p ra v o , p o e ta k s a ra d n je n a u s p o s ta v lja n ju ' a v id o v e lo z e n a tlu & v ro p e . O p te je v r e js k i u s ta n a k p ro tiv + im lja n a p o e o je A A .g .n .e . i tra ja o je p u n e e tir i g o d in e , m a d a je z v a n i n o z a v r e n te k T B .g .n .e ., p a d o m p o z n a te tv r $ a v e # a s a d e . I a g la v n o k o m a n d u ju e g o d b ra n e . a n h e d rin p o s ta v lja J o s i"a b e n # a ta % tju , k o ji e s e k a s n ije , p o d im e n o m J o s i" : la v ije , p r o s la v iti k a o je d a n o d n a jv e ih p is a c a je v re js k e is to rije . # a ta tja je b io z a ro b lje n a li g a je 8 it o s lo b o d io i d o z v o lio m u d a iz J e r u s a lim a iz n e s e s v e te je v r e js k e k n jig e . 8 it je , d o k s u jo tra ja le b o r b e , d o z v o lio i la n u . a n h e d rin a J o h a n a n b e n I a k a ju i s v im n je g o v im s le d b e n ic i% m a iz g ru p e 2 e t%R ile l d a n a p u s te J e ru s a lim i n e s m e ta n o s e n a s ta n e u J a v n e u . + im lja n i s u , v o d e i ra u n a o je v re js k im p r v a c im a , n a k ra ju u g u ili o v u p o b u n u , i u n a re d n ih n e k o lik o g o d in a o is tili J e ru s a lim o d J e v re ja . * o s le d n ji b a s tio n b o r % b e p r o tiv + im s k ih le g ija b ila je tv rd ja v a # a s a d a ijo m o d b ra n o m je ru k o v o d io N a z a r, r o $ e n i b r a t # a r ije # a g d a le n e i n a js ta r iji la n p le m e n a K e n ija m in o v a , k o ji je tu i p o g in u o . * a d # a s a d e n e o z n a a v a s a m o k o n a a n s lo m je v re js k o g o tp o ra + im u v e i p o e ta k o rg a n iz o v a n o g i s tr o g o k o n tr o lis a n o g ire n ja ju d e o h r i a n % s tv a m e $ u in o v e rn im a , o d n o s n o n e je v re jim a . * o k re ta k a s n a g a o v o g g ra n d i% o z n o g p ro je k ta b i e g ru p a ra b in a , a n je g o v i p r v i, in ic ija ln i e g z e k u to ri a p o s to l * e ta r i ra b in * a v le . 8 a k o e je d n o is to je v re js k o te o lo k o u e n je p o e ti d a s e ir i s v e to m . s tr a n a T 1

O+'O #U('

.a apostolom *etrom i rabinom *avlom M susova porukaM je poela da poprima jasan i konaan oblik na osnovu kojeg je podignuto itavo teoloko zda% nje hrianstva. susovo uenje u sebi nije sadravalo elemente gnosticizma sve dok ih rabin *avle iz 8arsa nije uveo kao osnov za irenje hrianske vere. Ovde je vano ponoviti da se hrianstvo, religija zasnovana na uenju Jevrejina Jeua ben Josi"a, ne iri me$u Jevrejima ve iskljuivo me$u go+irn: Ovakvom irenju judeohrianstva presudno su doprineli "ariseji, koji su podravali *avla i *etra smatrajui da je to najbolji nain da se, po njima, de"etistiko uenje Jeue ben Josi"a otkloni od jevrejskog naroda, a go+im potine judejskoj volji.

T3 strana

(enad #ini

*oglavlje esto

strana T=

O+'O #U('

R+ 0,)(.8KO
.am Jeua ben Josi", poboni Jevrejin, nije tvorac hrianstva koje su, koristei njegovo uenje i ime, stvorili neki drugi ljudi, s vrlo odre$enim ciljem. (akon Jeuinog raspea Jakov preuzima njegovo mesto i tako postaje prvi biskup Jerusalimske crkve. Jakov kao predvodnik onoga to e kasnije postati poznato kao hrianstvo poinje da nosi mitru kao znak svog poloaja. .vi dananji biskupi nose istu mitru, a ova vodi poreklo iz &gipta. #itra s razdvoje% nim prednjim od zadnjeg dela i njen karakteristian rep je, ustvari, hijerogli" koji oznaava Amona% boga tvorca 8ebe. Oako je 8eba grad u kome je ubijen .ekenere 8ao, poslednji egipatski kralj koji je znao sve tajne i misterije vaskrsnua, oigled% no je da se mitrom elela jasno uspostaviti veza s tim periodom i izgubljenim, i ponovo na$enim, tajnama. me egipatskog boga )mona Oumranci su izgovarali amin i pozivanjem njegovog imena se zavravala svaka molitva unutar Jerusa% limske crkve. stina, re amin je prvi poeo da koristi sus Rrist ali ne na kraju ve na poetku nekih svojih vanih obraanja narodu. Oasnije se izrazu amin% u sklopu hrianskog uenja, daje znaenje Mneka tako budeM, dok mu je u prevo% dima (ovog zaveta na srpski dato znaenje MzaistaM. *osto je Je0ua bio primoran da, nakon raspea i uskrsnua, napusti Jeru% salim, njegov brat Jakov okuplja potovaoce njegove misli i uenja i zajedno sa ostalim Oumrancima nastavlja da se suprotstavlja sadukejima i "arisejima. Oao poglavar Jerusalimske crkve smatrao je da ima apsolutno pravo da u$e u Rram, svetinju nad svetinjama, to je i uinio. sti oni koji su organizovali ubistvo Jova% na Orstitelja i raspee Jeue organizovali su A3. g.n.e. i kamenovanje Jakova. *o izlasku iz Rrama, a neposredno pre nego to je izdahnuo Jakov je rekao7 MO Jospode, Oe moj, preklinjem te da im oprosti, jer ne znaju ta ine.M Ove reci danas mnogi pripisuju susu Rristu. .mrtonosni udarac Jakov je primio u glavu, i to dok se nalazio na vratima Rrama. Ubijen je, ne sluajno, gotovo na isti nain kao .ekenere 8ao. .ahranjen je u dolini Oedron koja se nalazi tano ispod istone kapije Rrama. (jegovo ubi% stvo Hionski mudraci predstavili su kao delo rimskih plaenika to je ozbiljno razljutilo sve stanovnike Jerusalima. 'anas se gotovo svi slau da je ova prevara vezana za ubistvo Jakova delovala ujedinjujue na Jevreje i pozitivno na njihovu odluku za podizanjem bune protiv +imljana. Orajnji ishod etvorogodinjeg sukoba Jevreja sa rimskim legijima je za Oumrance bio unapred poznat s obzirom da su ga predvodili verski ostraeni ljudi, a ne vojno talentovani i spremni pojedinci. Iato su A>. g.n.e. pripadnici Oumranske zajednice odluili da sakriju sve svete spise i relikvije kako ih se nebi dokopali +imljani. 8rinaestorica najviih svetenika Iajednice odneli su i sakrili sve spise na trinaest razliitih mesta. 've godine kasnije +imljani su zaveli red u Jerusalimu i unitili Oumran. ,injenica da su Rristovo uenje i propovedi prihvatili mnogi siromani i od jevrejske verske elite odbaeni Jevreji nije izmakla panji "ariseja. Oni stoga odluuju da se, nakon njegovog razapinjanja na krst i nestanka sa judejske verske i politike scene, i ubistva Jakova kao njegovog naslednika nastavi rad na uobli% TB strana

( e n a d # in i a v a n ju n je g o v o g u e n ja k a k o b i s e s tv o rile o s n o v e je d n e n o v e te o lo k e m is li. O s n o v n a id e ja im je b ila d a s e k ro z o v u re lig iju p rid o b iju iro k e je v re js k e in o v e r % n e i n e je v re js k e m a s e k o je d o ta d a n is u b ile p o d n jih o v im v e rs k im a u to rite to m . O o n a n a s v rh a s v e g a o v o g a b ila je d a s e p u te m k o n tro le v rh o v n ih p ro p o v e d n ik a n o v e ju d e o h ri a n s k e re lig ije o s tv a ri k o n tro la n a d d u a m a n o v ih v e rn ik a . + e a liz a c ija p la n a p o e la je o d a b iro m a p o s to la , o d n o s n o p rv ih p ro p o v e d % n ik a n o v e v e ro is p o v e s ti. s u s o v i a p o s to li s u , s v i o s im je d n o g , b ili m la d i, n e d o % v o ljn o is k u s tv e n i i n e o d lu n i d a b i im z a d a ta k ire n ja v e re b io p o v e re n . * e ta r .= 0 im o n 7 e n V o n a 0 o d n o s n o u ra s li@ n e p is m e n i rib a r, b io je je d in i o d R ris to v ih a p o % s to la k o ji je o d g o v a ra o i to p rv e n s tv e n o iz ra z lo g a n je g o v e b e z g ra n i n e v e re u J a h v e a i d o b ro g p o z n a v a n ja R ris to v o g p o u a v a n ja . ( je m u , a n e d ru g im a , je s u s p o v e rio m n o g a s v o ja u e n ja o d k o jih s u n a jv a n ija o n a v e z a n a z a * re o b ra e n je , K a s k rs e n je i . v o ju m o litv u iz J e ts im a n s k o g v rta . O a o d ru g i s tu b n o v e re lig ije , H r k v e R r i s t o v e , o d a b r a n j e * a v l e ? ~ / ! { / /! / ! @ , r a b i n , l a n . a n h e d r i n a i n a j t a l e n t o % v a n iji u e n ik ra b in a J a m a lila . 0 ta v i e , m n o g i s u . a v la s m a tra li n a jin te lig e n tn i % jim i n a jo b ra z o v a n ijim o v e k o m s v o g v re m e n a . 2 io je p o z n a t i k a o o s n iv a s e k te p a u lin s tv a n a ije m e lu je p rik a z a o ra s k o s v o je re to rik e , o rg a n iz a c io n i s m is a o , d u b o k o p o z n a v a n je # o js ije v ih z a k o n a i iro k o o b ra z o v a n je z a s n o v a n o n a g r k o j "ilo s o "iji. ( je g a u J e ru s a lim u s a R ris to v im p o s la n ik o m , a p o s to lo m * e tro m , u p o % z n a je J o s i" K a rn a v a , s ta ra te lj R ra m a . ( a k o n to s u s e u p o z n a li, s iro m a n i rib a r * e ta r i u e n i ra b in . a v le ?k a s n i % je p o z n a t p o h ris tija n iz o v a n o m im e n u * a v le % n a u ) o g @, p ro v o d e e trd e s e t d a n a u k u i # a rije , m a jk e J e u e b e n J o s i"a . ( a k o n d u g ih ra z g o v o ra % te te a te te , o v a d v a o v e k a k re u u s v e t i p o in ju d a p ro p o v e d a ju J e v a n $ e lje m e d u g o F im . O b o % jic a e u is to riju h ri a n s tv a u i k a o s v e ti a p o s to li. , in je n ic a d a s u o b o jic a b ili o b r e z a n i, o s m o g d a n a p o ro $ e n ju , n ik o m e n ik a d a n e e z a s m e ta ti. J la v n u i n a jo p s e n iju p o tra g u z a k u m ra n s k im d o k u m e n tim a o rg a n iz o % v a li s u u p ra v o * e ta r i . a v le . ( a k o n s u s o v o g ra s p e a * e ta r je p o k u a o , n a ra z n e n a in e , d a p o s ta n e la n O u m ra n s k e z a je d n ic e . I e le o je d a s a z n a n jih o v a ta jn a z n a n ja i m is ti n a u e n ja . ( o , O u m ra n c i s u g a o d m a h p ro z re li i p ro z v a li M , o v e k la iM i n ik a d m u n is u o tv o rili s v o ja v ra ta . # o d a je u p ra v o z b o g to g a * e ta r i b io je d a n o d re v n o s n ih p ro g o n ite lja O u m ra n a c a i s v ih s le d b e n ik a n jih o v e J e ru % s a lim s k e c r k v e to k o m je v re js k e p o b u n e p r o tiv + im a A A .% T 4 .g .n .e . ( a k o n to je J a k o v u b ije n * e ta r s a p o s e b n im z a d o v o ljs tv o m p rih v a ta p o n u d u ra b in a . a v la d a z a je d n o n a s ta v e d a ire p o u a v a n ja i p o ru k e J e u e b e n J o s i"a . s tin a , im e J e u a b e n J o s i" n ik a d a v i e n e e b iti iz g o v o re n o je r e b iti z a m e n je n o n je g o v im h e le n i % z o v a n im n a z iv o m s u s R ris to s . * ro m e n a im e n a b ila je p o tre b n a d a b i s e p rik rilo je v re js k o p o re k lo M o s n iv a a M n o v e re lig ije k o ja je v rlo b rz o p u s tila k o re n je m e $ u in o v e rn im J e v re jim a i m n o g o b ro jn im n e je v re js k im s ta n o v n i tv o m iro m rim % s k ih k o lo n ija . U ire n ju h ri a n s tv a o s im * e tra n ije u e s tv o v a o n i je d a n d ru g i s u s o v u e n ik 7 J u d a i J a k o v s u u b ije n i u J e ru s a lim u D 8 o m a je p o a o z a s u s o m u n d iju g d e i u m ire D ) n d re j je u b ije n u g r k o m g ra d u * a tre D 8 a d e j je o ti a o u ) "rik u g d e m u s e u b rz o iz g u b io s v a k i tra g D : ilip s e n a s ta n ju je u R ije ra p o lju s a k e rk a m a d a b i u b rz o p o d o la s k u p re m in u o D K a rto lo m e j je u b ije n u J e rm e n ijiD # a te ju s e u ) ra % b iji g u b i s v a k i tra g D . im o n I ilo t je p rv o o ti a o u # a s a liju , a p o to m u & n g le s k u s tr a n a T C

O+'O #U(' kod Josi"a iz )rimatejeD Jovan, Rristov najomiljeniji uenik, se povukao u &"es gde je doiveo duboku starost. .vi ovi Rristovi uenici e biti potovani kao prvi apostoli Rrianske crkve ali je istina da su njene temelje postavili *avle i *etar sa ljudima koje su sami odabrali i koji su svi bili, pre i iznad svega, odani Jahveu. Oni e, na najbolji mogui nain, stvoriti Hrkvu Rrista Mkojoj ni vrata pakla nee odoletiM. Rrianstvo kakvo se razvilo kroz rane vekove postojanja, i kakvo mi danas poznajemo, nastalo je kao svojevrsna interpretacija uenja Jeua ben Josi"a od strane *avla i *etra. 8ako, primera radi, krtenje koje *avle uvodi kao deo obreda pristupanja hrianskoj zajednici sus Rristos nikada nije pominjao. .ta vise, sus nikada nikoga nije krstio niti je ovom inu u svojim pouavanjima posvetio bilo kakvu panju. Oako, koliko i kome su *avle i *etar odgovarali za svoj rad najvie govori injenica da je .anhedrin naredio ranoj Hrkvi da treinu hrianskih priloga dostavlja Rramu za njegovo "unkcioni sanje i pomo Jevre% jima u Judeji. *avle je judeizovanim hrianima ovo obrazloio recima7 MObave% zni ste da dajete 2oijem narodu jer je on objavio svoj duhovni blagoslov vama neznabocimaM. Rriani su morali redovno da itaju 8oru i potuju Iakon ali ih je .anhedrin oslobodio obaveza obrezanja i potovanja subote. *rvi hriani su svoju veru ispovedali u sinagogama, i tek u veku n.e., nakon to su ih Jevreji izbacili iz sinagoga kao duhovno neiste ljude, poinju da zidaju svoje bogomolje. (o, bez obzira na sve ovo, nema sumnje da bez *avla i *etra sutina Rristovog uenja nebi bila sauvana i u svetskim razmerama prihvaena kao to je to danas sluaj. *oto je Jeuino uenje bilo krajnje revolucionarno za ono vreme, a ogle% dalo se u izjednaavanju polova, ravnopravnosti svih ljudi pred 2ogom, ivotu nakon smrti i si. ono je postalo omiljeno me$u siromanim i srednjim slojevima stanovnitva rimske imperije. Ia razliku od "ariseja, koji su na prvo mesto svojih religioznih ceremonija stavljali .eta % boga tame, Jeua se vratio izvorima egi% patskog uenja Na'ata% u ijem sreditu je bilo dobro umesto zla, .unce naspram tame itd. Jeua je svoje uenje i propovedi posvetio Jevrejima, ali e sudbina nje% gove sledbenike pronai upravo medju go+im % nejevrejskom stanovnitvu kome se on nikada za ivota nije obraao. *etar se, za razliku od *avla, obraao iskljuivo inovernim Jevrejima dok je go+im % neznaboce iz nejevrejskih redova duboko prezirao i odbijao da sa njima ima bilo kakav kontakt. (ajvee sukobe po tom pitanju imao je sa samim *avlom koji se najvie zalagao da upravo nejevreji prime Rristovo uenje i veru u Rrista. 'a je to tako moe se videti i iz itanja (ovog zaveta koji susa i *avla stavlja u centar osnivanja i razvoja hrianstva. *avle i njegovi misionari su ui% nili sve da se, uz pomo neophodnih izmena u Jeuinom uenju, priblie siro% manom i srednjem sloju nejevrejskih podanika rimske imperije. Iahvaljujui njima hrianstvo je poelo da se iri iz *alestine, u .iriju, #alu )ziju, Jrku, &gipat, +im i dalje na Iapad. Ozbiljno ukorenjivanje hrianstva na podruju rimske imeperije odi% grava se tokom treeg i ,etvrtog veka, a poseban znaaj u tome su imali papa .ilvestre ?.ilvester, &piscopus +omanus@ i VeIena CpnHuha * u zapadnom svetu poznata pod imenom Uelena oM Con$tantinople: (aravno, uloga i znaaj VeIeDe za TA stranu

( e n a d # in i s tv a r h ri a n s tv a p ro iz ila z e iz in je n ic e d a je b ila m a jk a rim s k o g c a ra O o n s ta n % tin a i d a ju je k rs tio li n o p a p a . ilv e s tre . V e le n in a v e ra u R ris ta i p a p in o z a u % z im a n je k o d O o n s ta n tin a % k o ji je b io p rv o s v e te n ik O u lta . u n c a % d a p ris tu p i h ri a n s tv u k a o p o liti k o m p ita n ju p a r e - c e lla n c e % s o b z iro m n a n a ra s ta ju i b ro j h ri a n s k ih v e rn ik a , p o z itiv n o s u p rim lje n i o d s tra n e rim s k o g c a ra . R ri c a n s k o p ra v o s la v lje je u b rz o p o s ta lo je d n a o d n a jp e rs p e k tiv n ijih re lig ija + im a a li, is tin e ra d i, m o r a m o r e i d a g a O o n s ta n tin ?ro $ e n u ( i u , . rb ija , 3 > . " e b ru a ra 3 T 3 . g .n .e . o d m a jk e . rp k in je % V e I e D e i rim s k o g v o js k o v o $ e , a p o to m i c a ra : la v iu s a K a le % riu s a H o n s ta n tiu s a @ n ik a d n ije p ro g la s io z v a n i n o m d r a v n o m re lig ijo m + im a . I v a n i n a re lig ija je b ila D e u $ = o l In v ic tu $ 9 O u lt . u n c a je u + im s tig a o iz . irije i p rih v a e n je z n a tn o p re O o n s ta n tin a , a n a jv e e s la v lje 2 o g a . u n c a o d r a v a lo s e 3 C . d ec em b ra . a k o n ik a d n ije p o s ta o h ri a n in O o n s ta n tin je u in io s v e to je b ilo n e o p % h o d n o d a in s titu c io n a li e v e ru s v o je m a jk e % h ri a n s tv o i d a g a n e p o v ra tn o p ro % m o v i e k a o s v e ts k u r e lig iju . g e I e D a je p rim ila h r i a n s tv o u + im u = 1 3 . g .n .e . i p r e s u d n o je u tic a la n a s in a d a = 3 C . g .n .e . s a z o v e * rv i s a b o r u ( ik e ji % C o n c iliu m Q ic e a e n u m P r im u tn : 2 io je to s a b o r n a k o m e s u p rv i p u t n a s tu p ile u je d n o c a rs k a i e p is k o p s k a v la s t. . a b o ro m s u , p o re d O o n s ta n tin a , p re d s e d a v a li p a n s k i e p i% s k o p O s ija ?R o s iu s o " H o rd o b a @ i , u v e n i is to ri a r h ri a n s tv a J e v s e v ije O e s a rijs k i. ( a jv i e je b ilo p ris u tn o e p is k o p a s a s to k a m e $ u k o jim a s v a k a k o tre b a p o m e % n u ti ) le k s a n d ra iz ) le k s a n d rije , & u s ta h ija iz ) n tio h ije , & u z e b ije iz H e z a rije itd . # e $ u tim , in te re s a n tn o d a . a b o ru n ije p ris u s tv o v a o p a p a . ilv e s te r k o g a s u to m p rilik o m p re d s ta v lja li n je g o v i li n i iz a s la n ic i K itu s i K in c e n tiu s . ( a k o n to je . a b o r g la s o v im a v e in e d e "in itiv n o M u tv rd io M d a je s u s b o g , a n e s m rtn i o v e k , . a b o r je s a s ta v io i = im v o l v e re % = + m 7 o lu m Q ic e n o *C o n $ ta n ti* n o p o lita n u m p o k o m e s v a v la s t u o k v iru h ri a n s k e c rk v e p rip a d a e p is k o p im a D d a s e v re m e p ra z n o v a n ja U s k rs a m o ra o d re $ iv a ti p re m a je v re js k o j * a s h i i d a e n je g o v d a tu m u tv r$ iv a ti . a n h e d rin p re m a je v re js k o m k a le n d a ru D d a s e ) rije % n iz a m i d ru g a je re ti k a u e n ja im a ju o d b a c iti i d a s e z a n a jv i e v e rs k e z a k o n e i d a lje im a ju s m a tra ti je v re js k i z a k o n i iz 8 a n a k h a , o d n o s n o . ta ro g I a v e ta D d a s e H rk v i R ris to v o j iz d r a v n e k a s e m o ra d a v a ti p rih o d z a n je n e o sn o v n e p o tre b e itd . . v e tro k o v e p u ta i b o ra v k a tri s to tin e i o s a m n a e s t s v e te n ih lic a u ( ik e ji je s n o s io s a m O o n s ta n tin , a d a b i m e $ u v e rn ic im a u v e a o z n a a j n o v e re lig ije o n je e p is k o p a rim s k o g s m e s tio u N a te ra n s k i d v o r g d e g a je o b u k a o u n a jd iv n i je h a ljin e i o k ru io b e z b ro jn o m p o s lu g o m . . a z iv a n je m i u s p e n im o k o n a n je m ( ik e js k o g s a b o ra rim s k i c a r O o n s ta n tin je is p u n io e lju s v o je m a jk e d a s e v e r a u R ris ta u z d ig n e n a v a s e lje n s k i n iv o , a li je , to je z a n je g a b ilo m n o g o v a n ije , d e Ma c to p o tp u n o k o n tro lis a o n o v o s tv o re n u h ri0 a n s k u c rk v u . . v i u e s n ic i . a b o ra p rim ili s u , u z n a k s e a n ja n a o v a j is to rijs k i h ri a n s k i d o g a $ a j, c a rs k i z la tn ik s a likom VeIeDe: U O o n s ta n t in o p o lju je = 3 A .g .n .e . o d r a n * r v i K a s e l je n s k i s a b o r % C o n c iliu m C o n $ ta n tin o p o lita n u m P r im u m n a k o m e s u p o tv r$ e n i s v i = im v o li v e re u s v o je n i n a * rv o m s a b o ru u ( ik e ji. ( a K a s e lje n s k o m s a b o ru je d o n e ta i o d lu k a o o d u z im a % n ju i u n i te n ju s v ih p is a n ih i lik o v n ih d e la k o ja s e n e u k la p a ju u s tro g o d e "e n i % s a n e o d re d b e n o v e h ri a n s k e re lig ije , o d n o s n o u n i te n je o n ih d e la k o ja d o v o d e u s u m n ju o s n o v e h ri a n s k e c rk v e D s v i k o ji s u s e p o b u n ili p ro tiv o v e o d lu k e b ili s tr a n a T T

O+'O #U(' su ubijeni. Osnovano je i telo poznato pod nazivom Oorektorijum sa zadatkom da koriguje sva postojea Jevan$elja. *oto su unitena sva protivrena Jevan$e% ja i uklonjeni svi koji se nisu slagali sa stavovima i miljenjima Oorektorijuma, Oonstantin je ==1. g.n.e. naruio i "inansirao izradu novih prepisa .tarog zaveta. Odlukama donetim na saboru u Oonstantinopolju je de"initivno bila odre$ena sudbina hrianstva7 hrianski teolozi onog vremena su, s carskim blagoslo% vom, dobili priliku da konano prikupe svu raspoloivu gradu, detaljno je pre% gledaju i stvore sinhronizovanu, hermetiku celinu, odbacujui sve to se nije slagalo sa tekstom (ovog zaveta ?paivn ia4nkn@. (akon Oonstantinopoljskog sabora VeIeDa je obila Rristov grob i mesto njegovog raspea gde je tom prilikom pronala Orst Jospodnji. Odluila je da se ova mesta trajno i velianstveno obelee pa je Oonstantin =3T. godine nare% dio jerusalimskom episkopu #akariosu da se, u duhu postojee hrianske tradicije, mesto Rristove sahrane, odnosno vaskrsenja pokrije crkvenim svo% dom. 8ako je nastala uvena hrianska gra$evina Hrkva .vetog Jroba ?(ao` tnc Avaotaoe[c1 koja je, vremenom, postala najvee hriansko svetilite. (a alost, *ersijanci su A1B. g.n.e. opljakali i spalili ovo svetilite, koje je kasnije patrijarh #odestos obnovio. (jegovo konano unitenje dolo je s :atamidom Oali"om al Rakimom, koji ga je 1445. g.n.e. spalio i sravnio sa zemljom izvadivi mu ak i temelje. Ono to danas vernici mogu da vide u Jerusalimu je, zapravo, rekonstrukcija Hrkve .vetog Jroba koju su 11BB.g.n.e. izvrili 8emplari nazvavi je =anctum =epulc0rum: (o, kako god, od VeAenunoz otkria Orsta Jospodnjeg, Jerusalim koji je do tada bio samo obian rimski garnizonski grad dobija novi znaajD hriansko potovanje svetih mesta se proiruje na elu *alestinu koja se od tada naziva i #erra =ancta ?.veta Iemlja@. Oada mu je majka =35. preminula Oonstantin je odluio da sedite Kaselje% snske Rristove Hrkve preseli u stari grad 2izant koji je ==4. preimenovao u (ovi +im ?(ova +oma, na latinskom@ i proglasio ga novim seditem carstva. ge-ena je kasnije od strane Hrkve proglaena za sveticu, a njen sarko"ag sa natpisom flavia Vulia Uelena Augu$ta je i danas izloen u vatikanskom muzeju Pio*Clementino u
prelepoj sali % =ala a Croce <reca:

(akon smrti cara Oonstantina ==T. +imsko carstvo se deli na stono i Iapadno to ubrzo utie na jedinstvo Kaseljenske crkve. *apa .ilvestre je eleo vlast % apsolutnu vlast koju, ni na koji nain, nije nameravao da deli sa nekim drugim. Opsednut tom idejom on poslednjeg meseca svog ivota ==C. godine, "alsi"ikuje dokument pod nazivom Con$titutum domini Con$tantini imperatori$ ?Oonstantinova donacija@ po kome je, navodno, car Oonstantin dodelio njemu posede zajedno sa imperatorskim znamenjem. U ovom "alsi"ikatu pie7 L#i nare$ujemo i propisujemo da .ilvestre i njegovi naslednici upravljaju nad ,etiri glavna provincijska sedi0ta7 )ntiohijom, )leksandrijom, Oonstantinopoljem i Jerusalimom, kao i nad svim crkvama 2oijim u elom svetuM. 'a bi se, dodatno, preporuio kao prvi me$u jednakima kome, ipak, niko nije ravan, .ilvestre, a potom i njegovi naslednici uvruju koncept pape kao namesnika susa Rrista na Iemlji. stovremeno, dodatno se a"irmie i utvr$uje pozicija pape kao nasled% nika svetog *etra, predvodnika apostola i prvog rimskog biskupa. +imske pape su tako vremenom sve vie nastojale i uspevale da u svojim rukama koncentri% T> strana

( e n a d # in i u "in a n s ijs k u , v o jn u i p o liti k u v la s t, p o s ta ju i ta k o p ra v i s v e to v n i v la d a ri. O d o s ta lih c e n ta ra K a s e lje n s k e c rk v e s a m o je O o n s ta n tin o p o lj m o g a o d a s e m e ri s a + im o m a li to n ije e le o . s to n a c rk v a je i s u v i e b ila o k re n u ta d u h o v n im p ita n ji % m a d a b i s e b a v ila rim s k im o v o z e m a ljs k im k o m b in a to rik a m a . J e d n o o d p ita n ja n a k o m e s u s e c r k v e p o d e lile b ilo je i p ita n je h ris to v ih ro d ite lja . O a k o je s u s R ris to s p rih v a e n z a b o g o o v e k a v re m e n o m je p o s ta lo ja s n o i d a s e n je g o v im ro d ite ljim a J o s i"u i # a riji m o ra d o d e liti a d e k v a ta n p o lo a j p a s u , s h o d n o to m e , u o k v iru * ra v o s la v n e K a s e lje n s k e c rk v e p ro g la e n i z a s v e c e . # e $ u tim , + im je o d b io d a R ris to v u m a jk u p ro g la s i z a s v e tic u je r n je n o k r te n o im e n ije b ilo # a rija v e # irja m D p o s e b n o je b ilo s p o rn o to to s e o n jo j g o v o rilo k a o k e rc i b o g a to g i u tic a jn o g ) ra p in a ( a b i m ra n a iz o b la s ti a l*\ u a M: O # irja m s e , s v e d o n a s ta n k a s v e te k n jig e is la m a O u ra n n ije m n o g o z n a lo , a jo m a n je s e g o v o rilo . U O u ra n u s e u d e v e tn a e s to j $ u r i ?o d e lja k , p o g la v lje @, o d u k u p n o 1 1 B g o v o ri o # irja m . O d o s a m lju d i k o ji u O u ra n u im a ju s v o ju p o s e b n u $ u r u # irja m je je d n a . O a to li k a c r k v a je te k 1 > C B . g .n .e . k r o z b u lu I n e MMa 7 ili$ D e u $ p a p e * ija x ?J io v a n n i # a ria # a s ta i%: e rre tti, k r te n o im e @ p rih v a tila i z a d o g m u p ro g la % s ila u e n je p o k o m e je # irja m , o d n o s n o # a rija k a o d e v ic a ro d ila s u s a R ris ta . I a k a s n e lo i p o m n o g o e m u iz n u $ e n o p riz n a n je # a rije k a o d e v ic e d o v e lo je d o p o ja v e m n o g ih s u m n ji u is tin s k i a u to rite t K a tik a n a . O a k o b i s e u v rs tio p o lo a j p a p e i o n e m o g u ilo s v a k o p re is p itiv a n je n je g o v ih o d lu k a * rv i v a tik a n s k i s a b o r 1 > . ju la 1 > T 4 . d o n o s i u v e n u o d lu k u in Ma lli7 ilita p o n tiMic ia p o k o jo j p a p a b e z g re a n u p ita n jim a v e re i m o ra ln o g n a u k a k a d s e o b ra a e - c a t0 e d r a : J e d n a o d p rv ih i g la v n ih te o lo k ih ra z lik a iz m e $ u s to n e %v iz a n tijs k e i I a p a d n e %rim s k e c rk v e p o ja v io s e v e to k o m K v e k a i o d n o s i s e n a p o im a n je s v e to g ' u h a k o ji u h ri a n s tv u p re d s ta v lja tre e lic e s v e to g 8 ro js tv a . * re m a s to n o j c rk v i i p ra v o s la v n o m v e ro v a n ju s v e ti ' u h je s ila k o jo m O ta c n a d a h n ju je . in a , d o k , rim o k a to lic i, o d s tu p a ju i o d o rto d o k s n o g v e ro v a n ja , s m a tra ju d a s v e ti ' u h m o e p ro is h o d iti i iz . in a , a n e s a m o iz O c a . z m e $ u + im s k e i O o n s ta n tin o p o ljs k e c rk v e v re m e n o m s u n a s ta le i m n o % g e d ru g e n e ta k o v e lik e a li s v a k a k o z n a a jn e b o g o s lo v s k e ra z m iric e . ' o k s e u O o n s ta n tin o p o lj u p o s v e iv a la v e lik a p a n ja d a lje m ra z v o ju v e rs k e i d u h o v n e s v e s ti, d o tle s e u + im u p a n ja u s re d s re $ iv a la g o to v o is k lju iv o n a p ra k ti n e s tv a ri c rk v e n o g d e lo v a n ja . ( a s to k u je g r k i je z ik b io i o s ta o c rk v e n i je z ik , a n a I a p a d u s e o n n a p u ta u k o ris t la tin s k o g . U + im u litu rg ija p o in je d a s e o b a v lja s p re s n im h le b o m , a u O o n s ta n tin o p o lju s e n a s ta v lja s a k v a s n im h le b o m . * ra v o % s la v c i, k a o to je re d , p o s t d r e s re d o m i p e tk o m ?u s re d u je J u d a iz d a o R ris ta , a u p e ta k je o s u $ e n n a s m rt@, d o k rim o k a to lic i u to ra k i s u b o tu d r e z a p o s n e d a n e p ri e m u s u o s k rn a v ili i s a m in p o s ta d o z v o lja v a ju i d a s e je d e s v e o s im m e s a . ( a s to k u s e p o tu je p ra v o s v e te n ik a k o ji s e n is u z a m o n a ili d a o s n iv a ju p o ro % d ic e , a u + im u s e u v o d i c e lib a t. s to k z a h te v a d a s v e te n ic i n o s e b ra d u k a k o je to n e k a d in io R ris to s i s v i a p o s to li, a n a I a p a d u im s e d o z v o lja v a d a s e b riju i a k s e u to m e p o d s ti u . s to n a c rk v a s e tru d ila d a v e rn ic i p rilik o m v e rs k ih o b re d a b u d u o k re n u ti k a J e ru s a lim u , a + im je v e ro v a o d a s a m o s v e s te n o lic e , a n e i v e r% n ic i, tre b a d a g le d a p u t J e ru s a lim a . K rh u n a c m e $ u s o b n ih n e s p o ra z u m a i ra z lik a n a s ta o je p o e tk o m 1 4 C B . k a d a je + im p o d r a o ( o rm a n s k u in v a z iju . ic ilije i to s a m o z a to to s u . ic ilija n c i s le d ili u e n ja K iz a n tije . s tr a n a T 5

O+'O #U(' *ored niza teolokih, doktrinarnih i protokolarnih razlika stok i Iapad se nisu slagali ni oko jednog na izgled banalnog pitanja % siromatvaQ Iapadna crkva je siromatvo poimala i tretirala kao greh % kaznu 2oijuD oni koji nisu iveli u skladu sa njegovim odrednicama, koji ga nisu slavili, sluali i koji mu, zbog svega toga, nisu bili mili morali su da ispataju % siromatvo je bila njihova kazna. . druge strane, stona crkva je smatrala da se sus Rristos obraao pre% teno siromanim i napaenim ljudima ne zato to su oni bili od 2oga kanjeni ve stoga to su bili rtve % strane rtve drutvene nepravde koju su kreirali i sprovodili povlaeni slojevi ogrezli u laima, prevarama, pljaki i licemerju. Ia susa je, smatralo se u stonoj crkvi, siromaan i napaeni svet pun ljubavi i milosr$a bio jedini spas za oveanstvo koje se, rukovo$eno srebroljupci ma, kretalo put ponora. nteresantna je i razlika po pitanju praroditeljskog greha. U pravoslavlju se pod pra roditeljskim grehom podrazumeva greh koji su poinili )dam i &va i on se, u vidu posledice, prenosi na sve ljude kroz njihovu $klono$t ka gre0u: Oatolika crkva ne spori ovo pravoslavno poimanje ali za nju se greh )dama i &ve prenosi sa roditelja na decu i to tako, da sva deca u trenutku svoga zaea postaju grena. Ia katoliku crkvu sva deca su jo od zaea grenici i to ostaju sve do krtenjaD deca koja umru nekrtena, po verovanju katolike crkve, zbog grenosti ne mogu u nebo, nego su osu$ena na pakao. *ravoslavlje, s druge stra% ne, na svaki nain odbacuje mogunost da se deca ra$aju grena i vrsto stoji na stanovitu da su nevina od bilo kakvog i bilo ijeg greha. *ravoslavlje na decu gleda kao na male an$ele i odbacuje svaku, pa i teoretsku, mogunost da ih tre% tira kao neka grena bia. +azlike me$u crkvama su se vremenom umnoavale i radikalizovale tako da je raskol bio neminovan. *rvi koji odluno poinje da papstvu prisvaja dravniko%vladarska odlija bio je (ikola ?*apa (icolaus #agnus &piscopus +omanus@, koji je sedeo na *etrovom prestolu od >C>. do >AT. godine. Ibornik dokumenata poznat pod nazivom le Decretali dello P$eudo*l$idoro ?*seudo% sido% rovi dekretali@ su uzeti kao pravni osnov za uspostavljanje neograniene papske vlasti. Ovi navodni dokumenti su svi bili "alsi"ikovani, a me$u njima je bila i Kon$tantinova donacija: (o, i pored oiglednog "alsi"ikata posluili su svrsi. *ozi% vajui se na njih (ikola je proglasio vlast pape nad svim ostalim crkvenim veli% kodostojnicima. stovremeno, 'ekretalima je obznanjena i uspostavljena oslobo% denost Hrkve od svetovne vlasti, tavi0e, istaknut je i podre$eni poloaj svetovne vlasti u odnosu na Hrkvu. (ikola je proglasio da se njegova vlast prostire celim svetom i da je to zapravo svetski poredak % Ordo M)ndi, kome svi treba da se klanjaju. deja o novom poretku % (ovom svetskom poretku je zapravo bila ide% ja vodilja "arisejskih rabina kada su otposlali *avla i *etra da ire hrianstvo me$u go+im: +im je tu politiku svesrdno podravao, a Oonstantinopolj je nikada nije ozbiljno ni razmatrao. stono rimsko carstvo poetkom x v.n.e. poinje da se suoava sa mno% gim ekonomskim i politikim problemima. Krhunac nastaje sa pojavom 8uraka selduka kojima Kizantija, oslabljena iznutra i podrivana spolja, vie nije mogla e"ikasno da se suprotstavlja. U takvoj situaciji u Oonstantinopolj u hram svete .o"ije 1C. jula 14CB.g.n.e. stiu legati rimskog pape Nava x ?2runo, Hount o" >4 strana

(enad #ini ' a g s b o u rg , k r te n o im e @. * re k id a ju i p ro p o v e d p a trija rh a # ih a ila O e lu ra lija rim s k i k a rd in a l i b e n e d ik ta n s k i p re la t U m b e rto d e . ilv a ?R u m b e rtu s d e . ilv a H a n d id a @, o b ra a ju i s e p ris u tn im v e rn ic im a , o p tu u je p a trija rh a O o n s ta n tin o % p o ljs k o g z a je re s i n a g la v n i o lta r s ta v lja p a p s k u b u lu k o jo m s e o p tu u je s v e k o % lik a s to n a c rk v a . H e o O o n s ta n tin o p o lj s e d ig a o n a n o g e u o d b ra n u * a trija rh a . ( a k o n p e t d a n a , 3 4 . ju la , n a s a z iv p a trija rh a O e lu ra lija , o d r a n je . a b o r n a k o m e s u a n a te m is a n i s v i k o ji s u , n a b ilo k o ji n a in , p o d r a v a li p a p s k u b u lu k o ja je , n a k o n . a b o ra , s p a lje n a p re d g ra $ a n im a . 8 a k o je , z b o g n e z a ja ljiv o s ti s v a k e v rs te + im a , d o lo d o v e lik o g ra s k o la K a s e lje n s k e c rk v e n a s to n u i I a p a d n u , o d n o % s n o n a O a to li k u i * ra v o s la v n u . * ra v o s la v lje je o s ta lo v e rn o v e ri, a k a to li a n s tv o v la s ti. . v e d o K e lik e iz m e .< r a n d e = c i$ m a ili = c i$ m a d e i P a tin i1 rim s k i p a p a i v a s e % lje n s k i p a trija rh s u b ili M d v a d o m a in a is te k u e M . # e $ u tim , o d m a h n a k o n = c i* $ m a d e i P a tin i ! a ! a ! r o 4 la # a v a s e b e d ir e k t n im i5 a s la n ik o m s v e t o 4 D ) h a i ta k o p o s ta je v rh o v n i p o g la v a r o d b ija ju i d a p re s to s v e to g * e tra d e li s a b ilo k im . * a p a ( ik o la ?J e ra rd d e 2 o u rg o g n e , k r te n o im e @ u e lji d a , p o s v a k u c e n u , u k a e n a p re v la s t i m o I a p a d n e c rk v e iz d a je 1 = . a p rila 1 4 C 5 . g o d in e Iz 7 o r n i d e k r e t u s k lo % pu bule In nominee Domini: *ozivajui se na Kon$tantinovu donaciju i P$eudo*I$ido* r o v e d e k r e ta le o n p ro g la a v a d a p a p e u b u d u e im a ju b ira ti k a rd in a li n e z a v is n o o d s v e to v n e v la s ti. O v o je b io p o e ta k s tv a ra n ja p a p s k e d r a v e = ta tu $ P o n tiMic iu $ k o ja e v re m e n o m p o s ta ti s ila p e r $ e : * ro c e s s tv a ra n ja p a p s k e d r a v e o k o n a n je 1 . m a ja 1 = C T . k a d a je u v re m e p a p e n o k e n tija K ?& tie n n e ) u b e rt, k r te n o im e @ donet niz zakona poznatih kao Con$titutione$ =anct$e Natri$ /ccle$i$e kojima su re g u lis a n i s v i o d n o s i u K a tik a n u i k o ji s u , n a s v o j n a in , p re d s ta v lja li n e k u v rs tu u s ta v a . H e o d a n a n ji k o n c e p t k a to lic iz m a i m is ije p a p e p o iv a ju n a m itu o p a p i k a o v ik a ru s u s a R ris ta n a z e m lji, o s v e to m * e tru k a o p re d v o d n ik u a p o s to la i + im s k o m b is k u p u , a p a p i k a o n je g o v o m n a s le d n ik u . ( a o v a j n a in p a p e su n a s to ja le d a o rg a n iz a c iju i s a m o p o re k lo s tru k tu re rim o k a to li k e c rk v e p rik a u k a o iz v o rn i d e o p o re k la h ri a n s k e re lig ije . ' a n a s m e $ u is to ri, a rim a v is e n ije s p o rn o d a a p o s to l * e ta r n ik a d a u s v o m iv o tu n ije k ro io n a tlo + im a n iti je , s a m im tim , m o g a o d a b u d e b is k u p + im s k i. ( o , i p o re d o v o g a i n iz a d ru g ih is to % rijs k ih "a k a ta k o ji n e d v o s m is le n o u k a z u ju n a n e is tin e n a k o jim a p o iv a k o n c e p t k a to lic iz m a , K a tik a n n i n a k o ji n a in n e o d u s ta je o d s v o jih "a ls i"ik a ta . s tra ja v a % n je u o v o m g re h u je v e h ilja d u g o d i n ja k a ra k te ris tik a + im a i o n a s e , n a n e s re u m n o g ih , i d o d a n a s u s p e n o o d r a v a . 8 a k o v e rn ic i o v e n a "a ls i"ik a tu z a s n o v a n e h r i a n s k e c rk v e d a n a s p r e d s ta v lja ju 1 T ,= 4 s v e ts k e p o p u la c ije . * ritis n u ta , s je d n e s tra n e , g o lo m s ilo m 8 u ra k a O s m a n lija , a s d ru g e , p e r % "id n im d ip lo m a ts k im s p le tk a m a + e p u b lik e K e n e c ije i s a m o g a + im a K iz a n tija je p o s u s ta ja la . ' e "in itiv a n s lo m K iz a n tijs k o g c a rs tv a n a s tu p io je 1 B C = . g o d in e s a p a d o m O o n s ta n tin o p o lja . s to n a c rk v a je iz g u b ila s v o je te lo a li n e i d u u k o ja u to i te p ro n a la z i u + u s k o j p ra v o s la v n o j c rk v i k o ju o d ta d a m n o g i n a z iv a ju i #erza Roma% odnosno #pemuu Pij ?8rei +im@. z u a v a n je ( o v o g z a v e ta o z b iljn o je p o e lo te k u x x v .n .e . # o d a z a to n a jv e i b ro j h ri a n a jo n e p rih v a ta d o k a z e d a je ( o v i z a v e t z a p ra v o a m a lg a m m ito v a , la n ih s v e d o c a n s ta v a n a v o d n ih o e v id a c a , i n a jra z li itijih s a d r a ja p re % s tr a n a > 1

O+'O #U('1

uzetih iz drugih kulturnih i verskih tradicija. Ooliko god da je uenje Jeue ben Josi"a, odnosno susa Rrista dubokoumno, humano i bogougodno toliko je rimo% katoliko propovedanje njegovog uenja podre$eno samo jednom cilju % osva% janju i ouvanju sekularne vlasti. =onda =ede$ ?.veta .tolica@ je veru pretvorila u sredstvo. )nalizirajui uzroke moralnog posrnua &vrope :jodor 'ostojevski ?eecop #hah]fhi f`lf^`_hh@ ih pronalazi u rimokatolicizrnu. U svome 'nevnik pisca ?b^bh_ kCT@JEI@1 iz 1>T=. pie7 M+imska crkva, u ovakvom vidu kakvom je sada, postojati ne moe. Ona je to sama obznanila kada je svetu objavila da je njeno carstvo od ovoga svetaQ +imokatolicizam je prodao Rrista za zemaljsku vlast, a sebe ve odavno smatra nad svim oveanstvom.M *red kraj ivota 'ostojevski zapisuje7 M(a Iapadu se Rristos pomraio, kad je zapadna crkva unakazila Rristov lik pretvorivi se u +imsko carstvo, i ovaplotivi ga ponovo u obliku papstva. 'oista, na Iapadu ne postoji vie ni hrisanstvo ni HrkvaM. U svom veitom nastojanju da se nametne ne samo kao duhovna ve i kao svetovna vlast .ancta .edes se ve od K veka sluila svim poznatim i nepo% znatim sredstvima u cilju ostvarenja svog vladarskog statusa. Kremenom .an% cta .edes razvija sopstvene redove vernika koji su, svaki na svoj nain, imali za iskljuivi cilj uspostavljanje opte supremacije rimokatolicanstva. #e$u ovim redovima najpoznatiji su7 )ugustinci ?Ordo .ancti )ugustini@, 2enediktanci ?Ordo .ancti 2enedicti@, 'ominikanci ?Ordo :ratrum *raedicatorum@, :ranjevci ?Ordo "ratrum minorum@, Jezuiti ?Ordo .ocietas Jesu@, Oapucini ?Ordo :ratrum #inorum Hapucinorum@, Olarise ?Ordo sanctae Hlarae@, Oonventualci ?Ordo :ratrum #inorum Honventualium@, Oarmeliani ?Ordo :ratrum 2eatae #ariae Kirginis de #onte Harmelo@ i 8rapisti ?Ordo Histerciensis .trictioris Observanti% ae@. (o, u svetu su, po svom delovanju, najvie panje privukli prelatura rimo% katolike Hrkve poznata kao Opus 'ei ?*raelatura .anctae Hrucis et Opus 'ei@ koju je 153>. osnovao panski svetenik Rozemaria &skriva ?Jose #aria Julian #ariano &scriva )lbas@ i red Jezuita koji je jo 1C=B. u *arizu "ormirao gnasio de Nojola ? gnacio de Novola .. @ pod motom Omnia ad maiorem 'ei gloriam % .ve na veu slavu 2oiju.

Opus 'ei
8okom x veka poloaj rimokatolike Hrkve je, prema engleskom istoria% ru &dvardu Jibonu ?&d6ard Jibbon@, bila na istorijski najniem nivou. .pas je doao kroz monaki red ,rdo =ancti Benedicti na ijem se ,elu nalazio sveti 2ene% dikt iz (ursije ?2enedetto da (orcia@. On je bio prvi koji je ustvrdio da se lina svetost moe postii jedino kroz 'elo 2oije ?Opus 'ei@ koje se dostie striktnim monakim zakletvama koje je on "ormulisao7 poslunost, celibat i siromatvo koje, samo po sebi, znai odricanje od svakog oblika line svojine. U skladu sa ovim odrednicama svetog 2enedikta dolo je tokom srednjeg veka do radikalne trans"ormacije katolikih manastira iz mesta plitkog razmiljanja i kojekakvog razvrata u centre za visokoumne kontemplacije. =ancta =ede$ je svoje opskurne
>3 strana

(enad #ini

ciljeve poela tako da ostvaruje na osnovu dobro promiljenih i praktino odme% renih poteza. (ekoliko vekova kasnije, svetenik Rozemarija &skriva je principe 2ene% dikta iz (ursije dopunio svojim promiljanjem da Mnovac vlada svetom i da je rimokatolika hegemonija svetom nemogua bez obezbe$enja "inansijske hege% monijeM. &skriva je shvatio da su za crkveni poredak vani poslunost, celibat i siromatvo ali da je za osvajanje svetske vlasti najvanije osvajanje svetovnih pozicija uticaja to je mogue uz pomo novca i kontrole obrazovnih sistema. 'elo 2oije je stoga, prema &skrivi, bilo, pre svega, potrebno sprovoditi u ban% kama, univerzitetima i ministarskim kabinetima. .vojim saradnicima &skriva je preporuivao maksimalnu diskreciju govorei7 Ostani utljiv, i nee nikada zaalitiD govori, i esto hoe. *ri tome je naglaavao da je svako osvajanje vlasti vezano za diMamacion: neprijatelju kae jednu stvar, a uini drugu. *o &skrivinim zamislima ,pu$ Dei je poeo sa izgra$ivanjem korpo% rativne piramide u okviru koje je od vanrednog znaaja bila knjigovodstvena umenost u trans"erisanju kapitala. Osnivane su mnoge nepro"itne organizacije % =tiMtung i an$alt ?preduzea@ po uzoru na ona koja je razvijao Nihtentajn. Oako je ovaj korporativni biznis zahtevao obuene i iskusne poslovne ljude, ,pu$ Dei je ubrzo poeo da regrutuje svoje sledbenike upravo iz s"ere poslovnih ljudi. &"ikasnost ovog regrutovanja bila je visoka zahvaljujui upotrebi saznanja do kojih su svetenici dolazili prilikom ispovedanja poslovnih ljudi. nae, nezavi% sno od ovih regrutacija, poznato je da prozelitizam ,pu$ Dei*a nema cenu i ne bira sredstvaQ U svom izvetaju kardinalu 2a$u ?.ebastiano Cardinal 2aggio@ o ,pu$ Dei biskup )lvaro dei *ortiljo ?)lvaro dei *ortillo@ poetkom 15>1. pie7 L2roj lano% va je T3.=TC, a samo 3 su svetenici... ,lanovi ,pu$ Dei*a rade u BT5 univerziteta i instituta za visoko obrazovanje na pet kontinenataD A4B novina, magazina i naunih publikacijaD C3 televizijske i radio staniceD => novinskih reklamnih agen% cijaD 13 "ilmskih proizvodnih i distributerskih kua... .tavie, lanovi ,pu$ Dei*a: uz pomo obinih gra$ana katolika i nekatolika, hriana i nehriana, promo% viu u C= zemlje apostolske aktivnosti edukativne ili socijalne sadrineD kroz osnovne ili srednje kole, tehnike institute, omladinske klubove, ugostiteljske kole...M. U ovom izvetaju biskupa )lvara nisu bile spominjane banke u kojima ,pu$ Dei ostvaruje svoj uticaj jer je to podatak koji se uvek prosle$ivao na nain koji nije podrazumevao olovku i papir % viva voe: 'a stvari, iako tako mogu izgledati na prvi pogled, nikakao nisu beza% zlene govori ameriki pisac 'en 2raun ?'an 2ro6n@ u svojoj knjizi 'a Kinii% jev Ood. U njoj se objanjavaju oni mrani putevi Opus 'ei%a koji za ostvarenje svojih ciljeva, pored regularnih lanova, koristi i usluge ljudi koji svoj verski "anatizam pretpostavljaju "iloso"iji prava na ivot svima onima koji se na$u na putu 2oijeg 'ela. (ajbolji primer za ilustraciju ovakvog naina delovanja ,pu$ Dei*a je izvesno skandal vezan za vatikansku banku I$tituto per le ,pere di Religi* one % O. Ova zvanina banka =tato delta Citta dei ;aticano ?Jrad%drava Katikan@ u kAjoj su eminence gri$e ?siva eminencija@ lanovi ,pu$ Dei*a pokriva gotovo polo% vinu "mansijskog trita talije i prisutna je posebno u industriji telekomunika%
strana >=

m O+'O #U(' ija, prehrane, enegije i td., a interesantno da je i jedan od glavnih akcionara u ako sveprisutna u taliji, banka je privukla panju na sebe tek 15A5. godi% ne kada je bila umesana u veliku operaciju pranja preko 5C4 miliona narko dolara za potrebe uvene amerike ma"ijake Jambino "amilije ?Na "amiglia Jambino@. (eposredno pre poetka ove operacije papa *avle K ?Jiovanni 2attista &nrico )ntonio #aria #ontini@, na predlog ljudi iz ;itle #evere% glavno sedite ,pu$ Dei*a% za glavnog savetnika banke postavlja #ikele .indonu ?#ichele .indona@ u "inansijskim krugovima poznatog po nadimku )jkuia. Oako je posao pranja novca steenog putem trgovine drogom bio obiman i zahtevan .indona u posao, uz saglasnost direktora Katikanske banke nadbiskupa *ola #arcinkusa ?*aul Hasimir #arcinkus@, ukljuuje i +oberta Oalvija ?+oberto Halvi@ i njegovu banku Am7ro$iano: Obojica su, naravno, bili povezani sa ,pu$ Dei i pripadnici masone% rije i to u uvenoj loi Propaganda Due * Pl: Oako bi se shvatio znaaj i mo loe *3 naveemo samo neke lanove koji su u nojoj bili zajedno sa .indonom i Oalvijem7 .ilvio 2erluskoni ?.ilvio 2erlusco% ni@, jedan od najbogatijih italijanskih industrijalaca i budui premijer talijeD Kik% tor &manuel ?Kictor &mmanuel@, princ od (apulja i naslednik italijanske kruneD general Kito #ieli ?Kito #iceli@, e" italijanske vojne obavestajne slube =ervi*
zio InMormazioni ,perative e =ituazione % . O.D general *jetro #uzumeci ?*ietro Riviera Ca$ino u .an +emu.

#usumeci@, zamenik direktora italijanske vojne obavestajne slube =ervizio per le InMormazioni e la =icurezza Nilitare % . .# D :ederiko 'amato ?:ederico Umberto d/)mato@, pripadnik obavestajne slube italijanske policije i nekadanji ministar unutranjih poslova u vladi 2enita #usolinijaD Nio Ueli ?Niio Jelli@, "inansijerD :ederiko 2art"eld ?:ederico Harlos 2artt"eld@, argentinski ambasador u 2eogra% du od 1551. do 155C.D )ntonio 'ali ?)ntonio ')R@, vlasnik banke =icula9 #ai% mo Oarolis ?#assimo de Harolis@, lan najueg rukovodstva stranke Rri0anska demokratija ?'emocrazia Hristiana@ i potonji saradnik 2erluskonija u stranci for*
za Italia9 politiari Angelo de Caroli$% Nario #ede$c0i% /nrico Nanca i dr.

Katikanska banka je porodici Jambino za usluge pranja novca naplaiva% la C4 od ukupne sume, a svi poslovi su se obavljali preko "iktivne "irme Na7u* $i i niza manjih italijanskih i vajcarskih banaka. #e$utim, iako je vatikanska LperionicaM izgledala sigurno situacija je nenadano poela da se menja kada je italijanska policija, istraujui sve poslove Uuzepa Oala ?Jiuseppe /*ippo/ Halo@ jednog od bosova sicilijanske ma"ije, otkrila da se deo njegovog nelegalno ste% enog novca pere preko Banco Am7ro$iano: Oako je jedan od najveih deoni,ara Am7ro$iana bio Katikan, klupko je poelo da se odmotava. (ovoizabrani papa Jovan *avle ?)lbino Nuciani, krteno ime@ poetkom septembra 15T>. nare$uje kardinalu Yanmari Kilotu ?Jean%#arie Hardinal Killot@ sprovo$enje sveobuhvat% ne istrage i punu saradnju sa policijom. talijanska ali i svetska javnost su bili okirani. #e$utim, neposredno pre poetka zvanicne istrage i odmah nakon prvih uspeha policije dolazi do niza spektakularnih ubistava koji e onemoguiti razotkrivanje glavnih organizatora ele ove a"ere.
*rvo su ubijeni vajcarski bankari C0arle$ Bouc0ard% Bertrand de Nural% Ro7ert 0ecler% <erard =oi$$on% a potom je ubijen policijski inspektor Uor$o Uuli% jano ?Jiorgio 2oris Jiuliano@ koji je i otkrio saradnju ma"ije sa +obertom Oalvi % >B strana

( e n a d # in i je m . . le d e i n a lis ti u b ije n ih je b io U o r $ o ) m b ro z o li ? J io rg io ) m b ro s o li@, li n i . in d o n in p ra v n ik , a o n d a s le d e + o b e rto O a lv i, # ik e le . in d o n a i m n o g i d ru g i. # e $ u tim , o d s v ih u b is ta v a n a js tra n ije i s v a k a k o n a jtra g i n ije je b ilo u b is tv o p a p e * a v la n a k o n s a m o = = d a n a n je g o v o g p a p s tv o v a n ja . , p u $ D e i im a e tiri n iv o a la n o v a 7 n u m e ra riji, o b la te s , s u p e rn u m e ra ri% ji i k o o p e ra n ti. ( u m e ra riji s u n a jv i i n iv o u k o ji m o g u b iti p ro m o v is a n i s a m o v rh u n s k i in te le k tu a lc i p re d o d re $ e n i z a n a jv i e "u n k c ije u d r u tv u . # e $ u tim , ia k o p rip a d n ic i n u m e ra rija m o g u b iti i e n e o n e s u z n a a jn o d is k re d ito v a n e i n a jv i i n iv o k o ji m o g u d o s ti i je p o lo a j s e k re ta ric e . J e d n a o d o n ih k o ja s e n ije s la g a la s a o v a k v o m d is k rim in a to rs k o m p o litik o m b ila je p a n s k a a ris to k ra tk in ja # a ria O a rm e n ?# a ria d e l C a r m e n # a p ia 1 k o ja je , n a k o n to je p o b e g la iz s o b n o g p r itv o ra iz ; ille # e v e r e % o b ja v ila 1 5 5 3 . k n jig u N a $ a lta d e l O m 7 r a l ? s p o d p ra g a @ . U o v o j, n a m o m e n te p o tre s n o j is p o v e d i, # a rija o p is u je n a in n a k o ji s e re g r u tu ju p rip a d n ic i i n jih o v p o to n ji iv o t k o ji z a p ra v o u c e lo s ti b iv a p o d re $ e n D e lu B o i* je m : O s a m o j re g ru ta c iji # a ria p i e 7 * o s tu p a k p rije m a u la n s tv o o d v ija s e u tri "a z e . U p rv o j p rip re m n o j k a n d id a t s e s ta v lja n a p ro b n i ra d . ) k o s e is p u n e o e k iv a n ja s u p e rio ra o tp o in je s e s a d ru g o m "a z o m k o ja tra je n a jm a n je p e t g o d in a to k o m k o jih s e v r i in d o k trin a c ija s v a k o g p o je d in c a . ) k o , p o o k o n a n ju d ru g e "a z e , k a n d id a t is p u n i s v a o e k iv a n ja s u p e rio ra , b i e p re d lo e n z a p rije m u , la n s tv o , to p o d ra z u m e v a p o la g a n je d o iv o tn e z a k le tv e b e s p o g o v o rn o g s lu % e n ja ' e lu i k la n ja n je p a p i... # o litv e s e o d r a v a ju s v a k o d n e v n o u z p a d a n je n a k o le n a n i ic e , lju b lje n je m p o d a i iz g o v a ra n je m re c i = e r v ia m % s lu im D s v e o n e s e z a v r a v a ju te le s n im o b a m ira n je m , o d n o s n o m o rti"ik a c ijo m d o k s e s a m o b i e v a % n je p o g o lo m te lu v r i n a jm a n je je d a n p u t n e d e ljn o u z o b a v e z n o iz g o v a ra n je re c i C r e d o = a c r a I ie g in a ::: + a s k id a n je d o iv o tn e z a k le tv e i n a p u ta n je , p u $ a D e i* a je v e o m a b o la n i k ra jn je n e iz v e s ta n , in . . tra te g ija o d v ra a n ja p o d ra z u m e v a u e n e , z a s tra iv a n ja , p s ih i k o m a ltre tira n je 0 to , n a k ra ju , d o v o d i d o to g a d a s u m n o g i je d n o s ta v n o n e s ta li, iz v r ili s a m o u b is tv o ili s k o n a li u n e k o j o d m e n ta ln ih u s ta % n o v a ... U is to riji rim o k a to li k e c rk v e n ije b ilo , o s im u s lu a ju v ite z o v a 8 e m p la , v a n ije o rg a n iz a c ije u s tru k tu ri n je n e m o i o d , p u $ D e i*a : 8 o je je d in s tv e n a li n a p re la tu ra , o d n o s n o p riv ile g o v a n a b is k u p ija b e z te rito rije k o ju je ta k v o m n a in io p a p a * a v le a p o s to ls k o m k o n s titu c ijo m p o z n a to m k a o O t = it: O v a k a v s ta tu s ' e la 2 o je g z n a i d a n je g o v i , la n o v i n e p o d le u p o s to je o j h ije ra rh iji c rk v e v e s e p re k o p re la ta d ire k tn o v e z u ju z a p a p u . 8 o , s d ru g e s tra n e , z n a i d a p a p a p o d s v o jo m d ire k tn o m k o m a n d o m im a o k o o s a m d e s e t h ilja d a la n o v a , p u $ a k o ji s e n a la z e n a is ta k n u tim d ru tv e n im i p o liti k im p o lo a jim a u > T d r a v a n a s v ih p e t k o n tin e n a ta . ' a n a n ji p re la t , p u $ D e i*a je b is k u p R a v ije r + o d rig e z ?J a v ie r & c h e v a rria + o d rig u e z @ k o ji je p o re d to g a i la n K rh o v n o g s u d a K a tik a n a ?. u p re % m u m 8 rib u n a l . ig n a tu ra e ) p o s to lic a e @ k o jim p re d s e d a v a li n o p a p a . I v a n i % n o s e d i te , p u $ D e i*a je u ; ille # e v e r e % n e k a d a n jo j a m b a s a d i # a $ a rs k e u + im u u u lic i B r u n o B u o z z i: U d v o ri tu v ile s e n a la z i i g ro b R o z e m a ria & s k riv e im e m u je , u o d n o s u n a s v a d ru g a s v e te n a lic a k o ja s e s a h ra n ju ju n a g ro b lju , o d a to p o s e b n o p riz n a n je . # e $ u tim , g la v n i o p e ra tiv n i c e n ta r , p u $ D e i*a n ije u + im u v e u ( ju jo rk u u s e d a m n a e s to s p ra tn o j p a la ti N u r r a + U N P la c e u u lic i l 5 ' P e - in * s tr a n a > C

O+'O #U('

gton Av: zgradnja ove impresivne zgrade od B4.C=> m3 kotala je krajem xx veka BT miliona dolara.

Jezuiti
.panski svetenik gnasio de Nojola je, kao nekadanji vojnik, ustrojio verski rimokatoliki red po najstroim vojnim pravilima, a sebi je kao vo$i dao zvanje praepositus generalis ?superior general@. Odmah nakon osnivanja i stvaranja jednog vrstog jezgra gnasio odlazi u +im i stavlja se na bezrezervno raspolaganje papi *avlu ?)lessandro :arnese, krteno ime@. Uz papin blagoslov on na 2oi 1C=>. slui svoju prvu svetu misu u bazilici .anta #aria #aggiore. (a iznena$enje svih u rimskoj kuriji papa *avle ve 3T. septembra 1CB4. bulom +egimini militantis ecdesiae, proglaava Jezuite ?'rubu susovu@ novim redom koji e odgovarati samo njemu linoD ovo je na neki nain bio i ostao lini red rimskog pape. O tome ko su i kako "unkcioniu Jezuiti se dugo naga$alo ali je, na kraju, kao i za sve ostalo to se vatikanskom tajnom ima smatrati postalo deo istorije koju +im danas kategoriki negira. O Jezuitima se moe, kao i o svim ostalim rimokatolikim redovima, govoriti kroz prikaz njihovog delovanja ali u sluaju reda gnasia de Nojole najbolje je samo predoiti njihovu zakletvu koja se polae prilikom inicijacije. .panski svetenik )lberto +ivera ?)lberto #agno +omero +ivera@ je svo% jevremeno bio pripadnik jezuitskog reda ali se, iz nepoznatih razloga, pokajao i svetu podario svoju autobiogra"iju u kojoj je izneo niz optubi na raun Katikana i obelodanio jezuitsku zakletvu. znenadno je preminuo u ezdeset i drugoj godini, a njegova supruga (uri ?(urF +ivera@ ga je sahranila u neobeleenom grobu na groblju Ro$e Uill Cemeter+ u gradu 8ulsi, Oklahoma, .)'. *oliciji koja je istraivala preranu i iznenadnu +iverinu smrt (uri je kazala7 L.igurna sam da su ga otrovali. .to posto sam sigurna da su ga otrovali. +adio je za Katikan pod komandom jezuitskog generala oca *edra )rupu ?*edro )rupe@ i kad ih je napustio i objavio svoja saznanja znala sam...M. Oakva je to Jezuitska zakletva koju je +ivera objavio, a koja je izazvala pravi lov na njegaP Jovori li ova zakletva, sama po sebi, vise o rimokatolikoj crkvi i njenim redovima od bilo kog mogueg primera njihovog dosadanjeg delovanjaP .ta je to +ivera zapisao o obredu uvo$enja u dunost i poslednjoj zakletvi Jezuita7 Jovori superior7 M.ine moj, i do sada si uio da se pretvara da si toboe na njihovoj strani, a zapravo nisi. #e$u rimokatolicima da bude rimokatolik i ak da bude pijun me$u svojom vlastitom braom. Uio si da ne veruje ljudima, da se ne uzda0 u ljudeD me$u re"ormatorima da bude re"ormator, me$u hugenotima hugenot, me$u kalvinistima kalvinist, me$u protestantima da bude protestant i stekne njihovo poverenje. 8rai da propoveda sa njihovih propovedaonica i da svom estinom svoje prirode objavi nau svetu religiju i papuD ak si$i tako nisko, da postane jevrej
>A strana

(enad #ini

me$u Jevrejima, da bi se mogao osposobiti da skupi sve in"ormacije u korist tvog reda, kao veran papin vojnik. Uio si da tajno seje seme neprijateljstva i zavisti me$u dravama koje su u miru i huka ih da prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, gra$anske ratove u zajednicama, provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta, koje uivaju blagoslove u kulturi, umet% nosti i naukama. 2udi na strani onih koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braom jezuitima, koji su moda na drugoj strani i otvoreno se suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. .amo tako crkva moe uspeno u tim neugodnim uslovima privesti kraju pregovore za mir... s time da cilj opravdava sredstva. Uio si ta je dunost pijuna7 da sakuplja injenice i in"ormacije iz svih moguih izvora. 8rudi se da dobije poverenje porodica protestanata i jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zatim u kolama i univer% zitetima, parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i parlamentima. 'a bude sve za sve ljude, za papinu volju ije smo mi sluge sve do smrti. *rimio si sve instrukcije jo kao novajlija, pa kao neo"it i kao a$utor, kao ispovednik i kao svetenik, ali se jo nisi opremio svime to je potrebno, da komandujes armijom Pojola u slubi pape. 8i mora da slui u pravo vreme kao instrument i izvritelj kazne, kao to su naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne moe raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez prolivanja krvi nijedan ovek ne moe biti spaen. Iato, naoruajte se za svoj posao i uinite svoje spasenje sigurnim. 8i e pored svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti za mnom7
Va% ::: $ada u pri$utno$ti $vemogueg Boga% $vete device Narije% $vetog Ni0ajla ar0andela% $vetog Vovana Kr$titelja% $veti0 apo$tola% $vetog Petra i $vetog Pavla i $vi0 $vetaca i $akralni0 0o$tija ne7a% o7eavam i izjavljujem da u% kada 7ude povoljna pri* lika% voditi nemilo$rdan rat potajno i javno protiv $vi0 jeretika i prote$tanata% kao "to $am u$meren i upuen% da u i0 istrebiti $a lica zemlje i da neu po"tedeti nikoga% 7ez

o7zira na $taro$t% pol i u$love9 da u i0 veati i paliti, pustoiti, guliti kou, daviti i pokopavati ive, parati stomake i utrobe nji0ovi0 ena i razbijati glave nji0ove
dece o zidove% da satrem zauvek nji0ovu odvratnu ra$u: Po"to $e to ne moe initi javno% ja u potajno upotre7ljavati otrovni pe0ar% $ti$nuti konopac% eli ni 7ode ili olovni metak% 7ez o7zira na a$t% rang% do$tojan$tvo ili autoritet o$o7e ili o$o7a% 7ilo kakvi 7ili nji0ovi u$lovi u ivotu% javni ili privatni% onako kako 7udem u 7ilo koje vreme upuen od 7ilo kog za$tupnika pape ili $tare"ine 7rae po $vetoj veri% po dru"tvu I$u$ovom`:

)ktuelni general superior Jezuita je svetenik *eter Oolvenbah ?*eter% Rans Oolvenbach@ koji e, u dogovoru sa papom, 344>. godine svoju poziciju ustupitu panskom sveteniku )dol"u *ahonu ?)dol"o (icolas *achon@. Jlavno sedite jezuita nalazi se u centru +ima u vili poznatoj kao Curia <eneralizia u ulici ;iole di Porta Ardeatina: Oako su, za razliku od ,pu$ Dei*a koji je iskljui% vo elitistika organizacija, Jezuiti u potrazi za ljudskim duama okrenuti svim slojevima stanovnitva, ova "undamentalistika katolika organizacija ima svoje centre u gotovo svim dravama svetaD jedno od najvanijih, kao po pravilu kada su rimokatolike organizacije u pitanju, je svakako ono u (jujorku u ulici '3 /a$t
4'rd =treet:

strana >T

(enad #ini

*oglavlje sedmo

strana >5

O+'O #U('

*O+O' H)
Josi" iz )rimateje je bio lan .anhedrina i jedan od najbogatijih stanov% nika Jerusalima. *ored toga, Josi" je bio ro$ak #arije #agdalene i potovalac Jeue kao nastavljaa 'avidove loze. (jegov poloaj i uticaj me$u Jevrejima su ga preporuili i rimskom prokuratoru *ontiju *ilatu, s kojim je razvio naroito dobre odnose. +adikalizam Rristovog uenja i propovedanja smetao je jevrejskom sve% tenstvu. .adukeji ga nisu voleli, a "ariseji su ga na svaki nain osporavali. *oseb% no nisu odobravali njegova humanistika propovedanja i njegovo odstupanje od uenja koja su oni vekovima oblikovali u sklopu 8almuda. Oni su njegovo ue% nje doivljavali kao istu izmu vrednu propovedanju samo me$u goFim. 8ako je, nastupajui sam protiv svih lanova .anhedrina, Jeua bio osu$en na smrt i pre nego to je uhapen. (a njegovu sreu, *ontije *ilat nije eleo da preuzme istorijsku odgovornost za ubistvo legalnog naslednika izrailjskog prestola pa je, u dogovoru s Josi"om iz )rimateje, organizovao njegovo istinsko razapinjanje, ali i, jo bre, skidanje s raspea i sahranu u Jetsimanskom vrtu poznatom u to vreme kao MJosi"ov vrtM. Oad su nakon tri dana otkrili prevaru sadukeji i "ariseji su zahtevali da vide Jeuin les, ali ga nisu nali u grobnici u kojoj je navodno sahranjen. #arija #agdalena se klela daje Jeua vaskrsnuo. 8ako, zapravo, niko nije bio kriv. 'ogovor izme$u *ontija *ilata i Josi"a iz )rimateje podrazumevao je odlazak Jeue iz *alestine. *otujui ovaj dogovor, svestan celokupne situacije, Je0ua ben Josi" odluuje da napusti Jerusalim. (akon etrdeset dana provedenih u jednom skrovitu on kree put ndije i tada je poslednji put vi$en u Jerusalimu. (eto kasnije, njegova supruga #arija #agdalena, sa sestrom #artom i bratom Nazarom u pratnji Josi"a iz )rimateje kree put #arseja, :rancuska. *rekomorski put *orodice organizovao je *ontije *ilat, a "inansirao Josi". Ibog svega to je uinio *rokurator je krajem =A.g.n.e. opozvan s dunosti i pozvan u +im gde je trebalo da mu se sudi. .reom nije. .amo pet meseci po iskrcavanju u #arsej, #arija #agdalena je rodila erku .aru. ,etiri godine kasnije, odnosno ta,no devet meseci nakon to je Jeua po prvi put iz )leksandrije doao u #arsej, ra$a sina Jeuu, a potom jo jednu erku po imenu 8amar koja se rodila u Nangedoku. 8adanji #arsej bio je poznat kao #asalia, osnovan A44. g.p.n.e. 2ila je to najvea i najznaajnija luka na Iapadnom mediteranu, a me$u stanovnitvom je bilo i jevrejskih trgovaca iji su preci na te prostore doli iz Kavilona. 'a bi osigurali primat #asalie kao glavne trgovake take #editerana trgovci ovoga grada su osnovali jo tri grada7 )ntib, (iu i #onte Oarlo, kao vane trgovake stanice ka istokuD najvaniji grad sa kojim su stanovnici #asalie trgovali bila je )leksandrija. 'o B5. g.p.n.e., kada su je +imljani sravnili sa zemljom, #asalia je bila de"initivno jedna od nezaobilaznih luka na #editeranu. Jo od 13B. g.p.n.e. #asalia je bila samostalan grad u okviru narastajueg +imskog carstva. #e$u% tim, B5. u sukobu oko rimskog prestola gradski oci #asalie su se opredelili za
90 strana

(enad #ini

*ompeja, a protiv Julija Hezara. *oto je Hezar pobedio sudbina #asalie je bila zapeaena7 grad je do temelja uniten. Obnova je ubrzo usledila ali su gradu trajno bile oduzete znaajne teritorije koje je nekada kontrolisao. *od direktnom +imskom upravom #asalia menja naziv u #asilia i, uz trgovinu, u njoj poinje da se razvija obrazovanje, tako da su za kratko vreme podignute mnoge kole. Od svih 0kola najpoznatije su bile one koje su se bavile medicinom i "iloso"ijom. (eki od najpoznatijih trgovaca obnovljenog grada postaju Jevreji koji su imali gotovo eksluzivno pravo trgovanja sa )leksandrijom. (ekada relativno slobo% dan grad #asalia je sada bila pod potpunom vlau +ima koji zavodi stroge poreske obavezeD one su, iako iste za sve, ipak najtee padale jevrejskim trgov% cima koji su pored poreza dravi morali da izdvajaju i znaajne poreze u korist svog svetenstva. U takvu #asaliu =A.g.n.e. dolazi judejska kraljevska porodica s najbliim ro$acima i sledbenicima. (ajpoznatiji jevrejski trgovci primili su je s dunim uvaavanjem jer im je bilo poznato ko su njeni lanoviD prihvatili su ih kao lano% ve judejske kraljevske kue. Odmah po iskrcavanju porodica je smetena u jednu od najveih i najlep0ih vila na uzvisenju nedaleko od centra #asalie. (a kapiji kroz koju se ulazilo u imanje nalazilo se sedam malih pelica, a na ulaznim vratima vile je =5. g.n.e, po dolasku Jeue iz )leksandrije, isklesan znak ribe. 8o je bio prvi dom jevrejske kraljevske porodice u &vropi. (akon ro$enja drugog deteta, Jeue mla$eg, #arija se seli u provinciju Nangedok gde ra$a tree dete, erku 8amar. Umrla je T=.g.n.e. 'o kraja v.n.e. stanovnici provincije Nangedok su potpuno prihvatili autentino uenje Jeue ben Josi"a, a vremenom su postali poznati kao Oatari, to je znailo MistiM. *apa nokentije ?Notario de/ Honti di .egni, krteno ime@ je ocenio da MistiM, sami po sebi, predstavljaju negaciju papskom autoritetu pa je tako, nakon velike izme ?Jrande .cisma il 14CB.@, 134>. g.n.e. Oatare progla% sio jereticima, zahtevajui od "rancuskog kralja :ilipa da se obrauna s njima. Orstaki pohod protiv Oatara i njihovih simpatizera, u kome nisu uestvovali vitezovi 8empla, poeo je 3B. juna 13O5.g.n.e. % na dan .vetog Jovana Orstitelja. Orstasku vojsku predvodio je uveni "rancuski plemi .imon de #on"or ?.imon K de #ont"ort%l/)maurv@. Iatiranje Oatara i njihovih pristalica obavljano je sistematski i detaljno tako da je potrajalo sve do 13BB.g.n.e., odnosno do pada njihovog poslednjeg pribeita % tvr$ave #ontsegura. Kano je napomenuti da se istrebljenje Oatara odvijalo u okviru ,etvrtog krstaskog pohoda na Jerusalim koji je 1343. g.n.e. pokrenuo nokentije D ,etvrti krstaki rat nije imao za cilj samo preuzimanje Jerusalima od #uhamedovih sledbenika ve i ruenje Kizan% tije kao centra ,iste vere u uenje Jeue ben Josi"a. Oatari su, 0to se pape noken% tija ticalo, bili speci"ian deo pravoslavnog vizantijskog miljea koje je trebalo u korenu sasei. (ita bolje *apa nije mislio ni o .rbima pa se tako direktno umeao u izbor naslednika .te"ana (emanje7 uz pomo ugarskog kralja &meri% ka ? mre )rpad%haz rnagvar kiralv@ na elo srpske drave je 1343. g.n.e. doveo Kukana, a ne .te"ana to je bila posmrtna elja .te"ana (emanje. Oada je .te"an uspeo da preuzme vlast u .rbiji nokentije ? nnocentius @ je odbio da mu dodeli kraljevski venac spreavajui tako da .rbija postane kraljevina.
strana 51

O+'O #U('

(a poetku krstakog pohoda region Nangedok%+usijon je imao najna% predniju umetnost, posebno knjievnost, i nauku tog doba. (o, po okonanju krstakog pohoda pa sve do danas to je pustara u svakom pogledu. nae, na poetku krstakog pohoda Nangedok%+usijon nije bio pod potpunom vlau :rancuske ve su njime vladali gro"ovi od 8uluza % comtes de 8oulouse. *o zavr% etku krstakog pohoda region je oien od ljudi i to je, po svim vaeim meri% lima, bio prvi genocid u istoriji &vrope, a poinjen je na zahtev pape Nucija koji je novembra 11>B. g.n.e. u Keneciji izdao bulu )d )bolendam pozivajui na obraun sa )lbianima, odnosno Oatarima. (jegovi naslednici Urban , Jrgur K , Olement , Helestin i nokentije su se zduno zalagali za potovanje bule pa je tako, na kraju, ubijeno vie od stotinu hiljada ljudi. Ono 0to je intere% santno za ovaj genocid, u istoriji poznat kao )lbianski krstaski rat ?&;peditio sacra in )lbigenses@, je odsustvo vitezova templara na strani stanovnika Nan% gedoka. (aime, jo od svog osnivanja templari su se smatrali zatitnicima pro% vincije Nangedok, a 2ertrand de 2lan"or, etvrti veliki majstor, bio je iz katar% ske porodice i predvodio je vitezove 8empla od 11C=. do 11T4. g.n.e. ntervencija templara usledila je tek 13BB. g.n.e. i to ne u cilju zatite malog broja preivelih stanovnika Nangedoka ve u nameri odbrane tvr$ave #ontsegurD iz tvr$ave su templari odneli i u 0kotsku preneli mnoga znaajna dokumenta koja su do tog vremena bila u posedu Oatara. 'anas mnogi smatraju da je 'avidova zvezda simbol judaizma, to ona odista i jeste, me$utim ovaj heksagram je zapravo sastavljen od dva simbola egi% patskog porekla. Krhovi ove zvezde ?gornji i donji@ su vrhovi dve piramide polo% ene jedna na drugu. *iramida iji je vrh usmerena na gore, a temelji na dole je egipatski simbol za mo kralja. Oralj svoju mo iskazuje na Iemlji ali se ona protee do neba. . druge strane, piramida iji je vrh usmeren na dole, a temelji na gore je, tako$e, egipatski simbol ali sve0tenika ,ija je mo ustanovljena na nebu i koja se protee i na Iemlju. Ovaj heksagram je ustvari obeleje dvostrukog mesije7 sve0tenikog i kraljevskogD i jedini pravi znak Jeue ben Josi"a, direktnog potomka cara 'avida. Ovu zvezdu je on koristio kao lini znak i stoga je ne moemo nai ni u jednoj od starih hebrejskih knjiga. U iroj upotrebi 'avidova zvezda se prvi put sree u nekim srednjovekovnim hrianskim crkvama i u gotovo svim gra$evinama koje su podigli vitezovi 8empla. z #asilije, nakon to se #arija #agdalena udobno i sigurno smestila, Nazar se =T.g.n.e. vraa u Jerusalim. Oao verni sledbenik Jerusalimske crkve, odnosno kumranskog svetenstva Nazar je bio veoma blizak sa Jakovom, bratom susa Rrista. 2io je i jedan od organizatora pobune protiv +imljana, a kao jedan od poslednjih branilaca tvr$ave #asade, gine 1C.aprila TB.g.n.e. Josi" iz )rimateje, nakon kraeg zadravanja u #asiliji, odlazi u &nglesku i nastavlja da se bavi trgovinom. Ostae u neraskidivim odnosima s judejskom kraljevskom porodicom, a njegovi potomci se, poetkom drugog veka, ak oro% $uju s njom. Jeua svoje uenje nekoliko godina propoveda u ndiji, a potom se nasta% njuje u )leksandriji, koja sredinom prvog veka postaje jedan od intelektualno najjaih centara sveta. Orajem pedesetih godina se de"initivno vraa u Nangedok
53 strana

( e n a d # in i a li g a , n a k o n # a r ijin e s m r ti T = .g .n .e v n a p u ta i o d la z i u * a le s tin u g d e i u m ir e u s v o jo j > > . g o d in i. * o e tk o m = > .g .n .e . u # a s iliu d o la z i d a iv i n e k a d a n ji p r o k u r a to r * a le s ti % n e * o n tije * ila t. O a o d o b a r p o z n a n ik * o ro d ic e i n je n o d a n i p rija te lj p o s ta je ra d o v i$ e n g o s t i o v e k k o ji je * o ro d ic i o b e z b e d iv a o p o liti k u i s v a k u d ru g u v rs tu p o d r k e k o d ta d a n jih rim s k ih v la s ti. J e u a b e n J o s i" je n e s u m n jiv o b io h a riz m a ts k a li n o s t, o v e k v e lik e d u h o v n e s n a g e i, n a k o n to s u + im lja n i u n i tili e lu O u m r a n s k u z a je d n ic u A > . g o d in e i p o b ili s v e n je n e la n o v e , o s ta o je d in i iv p o z n a v a la c s v ih ta jn ih c e re m o n ija * re % o b ra e n ja , K a s k rs e n ja i m n o g ih d ru g ih d re v n ih e g ip a ts k ih m is te rija . # e $ u tim , o s ta je is to rijs k a in je n ic a d a je z a ire n je n je g o v o g p ra v o g u e n je i o p s ta n a k lo z e ' a v id o v e n a jv i e u in ila n je g o v a s u p ru g a # a rija # a g d a le n a . O z n a a ju # a rije # a g d a le n e n a jb o lje s u g o v o rili m n o g i p rip a d n ic i . io n s k o g p rio ra ta % ta jn e o rg a % n iz a c ije k o ju je o n a i o s n o v a la s a c ilje m d a s e z a titi i o b e z b e d i o p s ta n a k i p ro s % p e rite t ju d e js k e k ra lje v s k e lo z e . + im o k a to lic i, k a o n a v o d n i b a 0 tin ic i R ris to v o g u e n ja , s u s v a o s p o ra v a n ja s o p s tv e n ih u e n ja k a ra k te ris a li k a o je re s . a k o s u s e m e $ u s o b o m ra z lik o v a le u p o je d in im te o lo k im p o je d in o s tim a , s v e tz v . je re s i s u d e c id n o o d b a c iv a le je ra r% h ijs k o u s tro js tv o + im a , s v e s u n a s u s a R ris ta g le d a le k a o n a s m rtn o g o v e k a , tre tira le g a k a o p ro ro k a i s v e s u p r e d n o s t d a v a le li n o m p ro s v e tlje n ju u o d n o s u n a s le p o k la n ja n je v e ri. J e d a n o d n a jp o z n a tijih n a s le d n ik a iz v o rn o g R ris to v o g u e n ja b io je o v e k p o im e n u # a n i ?p lO c s , n a p e rs ijs k o m @. # a n i je r o $ e n 3 1 B .g .n .e . u o k o lin i 2 a g d a d a , a v e 3 B O .g .n .e . je b io p o z n a t p o s v o m d u h o v n o m is c e lite ljs tv u i is te riv a n ju d e m o n a . K e ro v a o je u re in k a r % n a c iju , tv rd io je d a u v e k p o s to ji i d a e u v e k p o s to ja ti je d n a p ro s v e e n a k la s a lju d i m e $ u k o jim a e p o s e b n o b iti z n a a jn i M p o m a z a n i p o je d in c iM . # a n i je , k a o i m n o g i d ru g i, tv rd io d a s u s n ije p o g u b lje n n a k rs tu i d a je h ri a n s tv o la n a te o % lo g ija . ( je g o v e k o le , k o je s u v o d ili n je g o v i s le d b e n ic i, b ile s u n a ro ito a k tiv n e i u tic a jn e n a ju g u : ra n c u s k e i u . p a n iji. , u v e n i a lb i a n s k i k rs ta s k i p o h o d b io je , p o re d o s ta lo g , u s m e re n i n a u n i te n je m a n ih e iz m a to g d o b a . ' ru g a n a jz n a a jn ija je re s b ila je o n a k o ju je , n a k o n # a n ije v o g p o g u b lje % n ja , irio ) rije ?) riu s , ro $ e n o k o 3 C 4 . u N ib iji@. 2 io je s v e te n ik u ) le k s a n d riji g d e je iv e o i d e lo v a o o d = 1 > . d o = = A .g .n .e . . u tin a n je g o v ih p r o p o v e $ i b ila je d a s u s R ris to s n ije is to to i 2 o g v e d a je o n s m rta n o v e k i d a je k a o ta k a v u m ro p riro d n o m s m r u k a d m u je d o lo v re m e . . u p ro ts ta v lja ju i h ri a n s tv u a u te n % ti n u je v re js k u v e ru o n d e "a c to u v o d i h ri a n s tv o u je v re js k e o k v ire . * ro tiv ) rije v o g M b o g o h u lje n ja M p rv i je u s ta o ) le k s a n d a r ) le k s a n d rijs k i ? ) ] ^ ^ a v d f ` ) ] e e a v d e ia c @ e p is k o p ) le k s a n d rije k o ji je o d ) rija z a tra io d a o d m a h p riz n a . v e to tro js tv o 7 2 o g o ta c % tv o ra c n e b a i z e m lje , 2 o g s in % s p a s ite lj o v e a n s tv a i . v e ti ' u h % tre a 2 o ja o s o b a k o ja lju d im a d a je 2 o je v rlin e i k re p o s t. ) rije n ije o d u s ta ja o o d s v o g u e n ja p a c a r O o n s ta n tin , n a s to je i d a s p re i v e e ra s k o l e u H rk v i, o d lu u je d a s e o v o p ita n je ra s p ra v i n a * rv o m v a s e lje n s k o m s a b o ru k o ji je o d r a n u ( ik e ji = 3 C . g o d in e . ( a s a b o ru je d o lo d o e s to k ih ra s p ra v a p o p ita n ju p riro d e s a m o g R ris ta . 8 a k o je , u s v o m k ra jn je e m o tiv n o m n a s tu p u , ( ik o la iz N ik ije ?r h _ f ] a f ` @, k a s n ije p o z n a t k a o s v e ti ( ik o la , "iz i k i n a p a o ) rija , n a k o n e g a je u d a lje n iz ra s k o n e d v o ra n e c a rs k e p a la te g d e s e s a b o r o d r a v a o . ( ik o la s tr a n a 5 =

O+'O #U('

je udaljen, a )rije rainjen, proglaen jeretikom, proklet i izbaen sa sabora na ulicu gde je ubrzo umro od otrova koji je pre toga na silu popio. Oako je Oonstan% tin sve odluke sabora proglasio carskim zakonima, pristalice )rija su od tada postali dravni neprijatelj, a prve rtve su bili episkopi .ekundom *tolimediski, 8eon #armariki i Jevsevije (ikomidijski. #e$u najodanijim i najiskrenijim pristalicama arijanizma su bili Joti i Kizigoti. *rilikom pljake +ima B>O.g.n.e. Kizigoti su, iz potovanja prema )riju, postedeli sve hriscanske crkve. 8okom vladavine Kizigota arijanizam je postao dominantan oblik hrianstva u .paniji, u oblasti *irineja i junoj :rancuskoj. Oao najuvaavanija jevrejska porodica u junoj :rancuskoj, porodica Jeue ben Josi"a uvek je imala poseban tretman od strane vizigotskih vladara. 'inastikim brakovima *orodica se orodila s vizigotskim plemstvom, a iz njihovih kasnijih branih veza s :rancima nastala je uvena loza #erovinga.

5B strana

(enad #ini

*oglavlje osmo

strana 5C

O+'O #U('

#&+OK (I
storija :rancuske je ustvari saga o tri velike dinastije7 #erovinke, Oaro% linke i Oaptinske. Ove tri dinastije su stvorile osnove svih dravotvornih insti% tucija i osnovne teritorijalne pretpostavke dananje :rancuske. U vreme kada se *orodica iz Jerusal ima doselila u #arsej velikim podru% jima &vrope vladalo je +imsko carstvo. 'a bi kontrolisali ova velika prostranstva +imljani su sklapali mnoge ugovore o saradnji s lokalnim plemenima. Ona su tako postajala saveznici +ima i obezbe$ivala mu supremaciju na osvojenim teritorijama. Jedan od takvih saveza +imljani su stvorili i s germanskim plemenom Iapadnim Jotima, odnosno Kizigotima kako se najee nazivaju. Iapadni Joti su ispovedali arijenizam i ako im je neto smetalo u +imskom carstu onda je to bilo njegovo papstvo. +imske pape su jo od poetka K veka nastojale da ostvare dobre odno% se sa Kizigotima ali su oni odbijali sve kontakte sa papama vrsto ispovedajui arijenizam. +imsko carstvo je bilo papska tvr$ava ali je vizigotski kralj )larik ?)lareiks@ B14. g.n.e. upao u +im i kompletno ga opustoio. *apa nokentije nije bio samo opljakan nego i na smrt prestravljen pa pokuava da sa Kizigotima uspostavi kakve takve odnose. #e$utim, novi vizigotski kralj )tal" ?)thavul"@ je odbio svaki kontakt sa papskim emisarima smatrajui da su tvorci hrianstva *etar i *avle krivotvorili uenje Jeue ben Josi"a, a da se Rristovo uenje i poruke najbolje iskazuju u arijanizmu. U nemogunosti da ostvari saradnju sa Kizigo% tima, a sve vie sumnjajui u mo +imskog carstva pape su se jedno vreme pri% mirile i tek se papa .imah ?.vmmacus@ krajem K veka za pomo obratio jednom novom i narastajuem carstvu #erovinga. (a elo Kizigota B>C. godine dolazi )larik , koji se C4T. godine kod Kuli% ja, :rancuska uputa u bitku sa "ranakim kraljem Olovisom ?Hlovis @. Kizigoti su bili potpuno potueni, a )larik je poginuo. Olovis preuzima sve njihove teri% torije, osim onih u .eptimaniji i .panije u kojima Kizigoti nastavljaju sa ispoveda% njem arijenizma i proterivanjem Jevreja. 'va veka kasnije % T11. godine mavarski vojskovo$a 8arik bn Iijad u bici na reci Jvadaleti pobe$uje vizigotskog kralja +oderika. U narednih pet godina #avri su osvojili elo berijsko poluostrvo, a preivelo vizigotsko plemstvo se spasio povlaenjem kod #erovinga. 2io je to kraj jednog od najpoznatijih plemena &vrope tog vremena i glavnog nosioca arijanske vere. *obedom Olovisa nad Iapadnim Jotima na scenu :rancuske i &vrope stupa #erovinka dinastija ?#erovingiens dvnastie@, koja je vladala od K do sredine K veka, odnosno od Olovisa ?B>1.%C11.@ do ,ildrika ?TB=.%TC1.@. #erovinka dinastija nosi ime po Olovisovom dedi #erovi koji je bio "ranaki kralj i ije ime #erovee, izgovarano na "rancuskom, znai majka od preko. #no% gi veruju da se ovako naglaeno izgovaranje imena merovinke dinastije inilo s namerom da se naglasi veza dinastije sa #arijom #agdalenom koja se odmah po stupanju na "rancusko tle porodila i postala majka. nae, zatitni znak #ero% vinke dinastije bio je stilizovani cvet risa % "leur de lFs, ije je seme iz .vete Iemlje u &vropu svojevremeno donela #arija #agdalena. 5A strana

(enad #ini

Oako su se teritorije na kojima se prostirala vlast merovinke dinastije znaajno uveale bilo je potrebno obezbediti kvali"ikovane dravne slubenike. (ajvei broj pismenih i obrazovanih ljudi na jugu :rancuske i tzv. .panske kra% jine je bilo me$u Jevrejima pa oni tako ubrzo postaju vrlo znaajni u dvorskoj administraciji. Uzimanje Jevreja u dravnu slubu nije bilo uobiajeno za &vropu tog vremena. #e$utim, #erovinzi me$u kojima je bilo dosta imena kao to su .amson, .olomon, &lizar, Jakov, Josi" i si. nisu mnogo marili za to. (aprotiv. U #erovinkoj kraljevskoj kui, i njoj bliskim porodicama, nosila se duga kosa s razdeljkom po sredini glave. Iog toga su bili esto nazivani i reges criniti % dugokosi kraljevi. #erovinzi su iz nekog razloga verovali da duga kosa daje posebnu mo i nikad je nisu skraivali. #e$utim, neto drugo je veoma intere% santno i vano za ovu dinastiju. Jodine B5A. g.n.e. +imokatolika crkva je sklo% pila poseban Hontractus ?ugovor@ sa ovom kraljevskom kuom. Ugovorom su se +imske pape obavezale da Mza sva vremena potuju merovinku krv i lozuM. +im je Olovisu priznao status (ovus Honstantinus to je, zapravo znailo da mu se priznaje pravo da vlada svim teritorijama nekadanjeg .vetog rimskog carstva. 'rugim recima, +im je Olovisa priznao za prvog i najveeg me$u svim vladari% ma na svetu. *ored toga, priznanje Olovisa za kralja od strane +ima je usledilo i pored ,injenice da ga papski legat nije krunisao niti je on od *ape primio kra% ljevske insignije. (iti je to +im uinio, to je inae bila obaveza za druge vladare, niti je Olovis to od +ima traio. Olovisa je poetkom K v.n.e. miropomazan od jednog svetenika iz Nangedoka i +im je, bez sumnje, znao da je Olovis bati% nik 'avidove loze. ,injenica da je miropomazanje bilo obavljeno na nain i na dan kada je Jovan Orstitelj miropomazao susa Rrista, +imu je bila dovoljna da uspostavi posebne odnose s #erovinkom dinastijom. *ri tome, jedino na emu je +im u Hontractusu insistirao bila je da Olovis zvanino uzme rimokatoliko hrianstvo za veru, i da Ugovor ostane Mtajni dogovor dve vlastiM. 'a bi osigu% rao svoju dinastiju, oduvek za intrige i spletke spremnog +ima, Olovis je preao u hrianstvo, mada ga nikad nije prihvatio niti odobravao. (a Olovisovu odlu% ku da prihvati Hontractus dosta je uticala i njegova ena, "anatina katolikinja, princeza od 2urgundije, prelepa Olotilda. Odmah po stupanju na presto Olovis je otpoeo seriju ratova sa ciljem da uveava svoje kraljevstvo. (iz uspenih bitaka doveli su do znaajnog uveanja njegovog kraljevstva. Oako je na novoosvojenim teritorijama bilo dosta hriana, kako je i njegova supruga bila hrianka, i kako je papa :eliks od njega zah% tevao da pre$e u hrianstvo Olovis je, krajnje pragmatino, odluio da primi hriansku veru. Ovim krtenjem Olovis je obezbedio mir me$u svojim podani% cima i osigurao, kako je mislio, dodatnu podrku za svoju dinastiju. *apa je sla% vio ovo preobraanje, a zbog svojih zasluga za Olovisov prelazak u hrianstvo, Olotilda je kasnije kanonizovana od strane +ima. Olovisova odluka da primi veru u Rrista za +im je bilo od posebnog zna% aja. Orajem K veka poloaj +imske crkve je bio krajnje nezavidan, a papin polo% aj me$u evropskim plemstvom nije bio ni po emu posebno uvaavan. (aime, ve krajem K veka rimski biskupi sebe nazivaju papama, me$utim njihov status i poloaj su bili isti kao i bilo kog drugog biskupa bilo koje druge crkve. .ta vie, +imska crkva sve do kraja K veka nije bila nita znaajnija ni uticajnija nego
strana 5T

O+'O #U(' arijanizam koji je ona smatrala za jeres. +imu je stoga bila preko potrebna podr% ka jednog snanog i uticajnog evropskog vladara. (jenoj nebeskoj vlasti je bila neophodna ovozemaljska sila koja bi je zatitila i promovisala. U svakom sluaju, izmedju +ima i Olovisa je krajem K veka sklopljen sporazum po kome je Olovis od +ima dobio titulu (ovus Honstantinus to je, drugim recima, znailo da vlada .vetim rimskim carstvom. Olovis je, sa svoje strane, trebalo da osigura opstanak crkve i da joj obezbedi vrhovnu duhovnu vlast na Iapadu. Ovaj sporazum i njegovo ostvarenje su jedan od najvanijih momenata u hrianskoj istoriji. Udareni su temelji novog +imskog carstva % hrianskog carstva ija su dva stuba bili rimska crkva i merovinka dinastija. +im je bio duhovni autoritet, a #erovinzi svetovni. Ovim ugovorom sklopljen je neraskidiv savez izme$u crkve i drave, koje su se obavezale na njegovo nepre% kidno potovanje. #e$utim, +im je, im je osigurao svoje pozicije u &vropi, pre% krio ovaj savez pomogavi, a verovatno i organizovavi, ubistvo merovinkog kralja 'agoberta ?'agobert ili saint 'agobert@. #erovinka dinastija se razvijala, u svakom pogledu, sve do ubistva nje% nog, moda najuvenijeg, kralja 'agoberta . On je AT5.g.n.e. ubijen od strane pripadnika judejske karolinke porodice koja je sluila na njegovom dvoru, a uz odobrenje i podsticaj +ima. Ia novog vladara :rancuske krunisan je, po svim protokolima +ima, *ipin . U znak zahvalnosti papi )gatu za podrku u ubi% janju 'agoberta i dolasku na presto, *ipin okuplja monu vojsku sa kojom upada u taliju i pobe$uje tadanje papske neprijatelje Nombardijce. 8eritorije Nombardije koje je *ipin predao *api e kasnije postati temelj papske drave. *re nego to je ubijen, 'agobert je na sigurno sklonio svog sina i nasled% nika .igberta K. (aime, 'agobert je bio obavesten o odluci rimokatolike crkve da pogazi ugovor s merovinkom dinastijom od B5A. g.n.e. i da ga, shodno toj odluci, ubije uz pomo visokih dvorjana iz porodice Oarolinga. Inajui da e, ako uspeju da ga ubiju, sigurno ubiti i njegovog sina on ga januara AT5.g.n.e. alje u +azes, Nangedok kod oca njegove supruge Yizele, odnosno .igbertovog dede. .igbert je dobio titulu vojvode od +azea i gro"a od +edea. +ede je zapravo bio tadanji naziv za gradi +ene%le%.ato u provinciji Nangedok%+usijon. .igbert K je umro TC>.g.n.e., a njegovi naslednici su uzeli prezime *lant%)rd. z krvne Unije .igberta K, nakon nekoliko vekova, na istorijsku scenu stupa porodica 2lan0"or, iz koje potie i veliki majstor 8emplara 2ernar de 2lan0"or. Inaaj ove porodice moe se sagledati i iz injenice da je *rvi krstaki rat predvodio 2ernarov poto% mak Yo"ri de 2oon. Ovde je interesantno napomenuti da je iz iste krvne linije i papa Olement K ?2ertrand de Jot, krteno ime@ koji je odigrao znaajnu ulogu u unitavanju 8emplara i njihove vojno%"inansijske organizacije u uvenom proce% su % Ne proces de l/ordre du 8emple. Od ubistva 'agoberta AT5. #erovinka dinastija je samo nominalno vladala :rancuskom, a stvarnu vlast su preuzeli ,lanovi Oarolinke porodice. Od A>T. svu vlast u kraljevstvu #erovinga ima *ipin , a nakon njegove smrti T1B. vlast dele njegova dva sina, da bi ve T3C. svu vlast u kraljevstvu preuzeo .ari #artel, njegovo vanbrano dete. #artel umire TB1, a vlast prelazi u ruke nje% gova dva sina *ipina #alog i Oarlomana. Od TBT. nakon stoje Oarloman abdi% cirao, *ipin postaje neprikosnoveni vladar :rancuske. Uz nesebinu pomo 5> strana

(enad #ini

pape Iakarija *ipin #ali je TC4. krunisan za zvaninog kralja svih :rana% ka, odnosno :rancuske. Ovim krunisanjem poinje zvanini period vladavine Oarolinke dinastije, druge "rancuske dinastije. Jedan od svakako najvanijih kraljeva ove dinastije je *ipinov sin .arle% man koji je :ranaku vlast proirio na elu Jaliju, 2avariju, Nombardiju i .akso% niju, a vladao je i dobrim delom centralne talije. (jegovo kraljevstvo se zvalo i *rvi rajh, a obuhvatalo je teritorije koje danas poznajemo kao :rancusku, Rolan% diju, 2elgiju, Nuksemburg, vei deo (emake, )ustriju i delove .panije i talije. U njegovo vreme, stupio na presto TA>, veza Oarolinke dinastije i +ima bila je veoma vrsta, a vrhunac je dostigla >44. kada ga je papa Nav promovisao u cara Iapadnog rimskog carstva. 8e godine u &vropi je bilo opteprihvaeno miljenje da je .arleman direktni potomok judejskog kralja 'avida. .arleman umire >1B, a carstvo, uz znaajnu asistenciju +ima, dele njegova deca tako da nikada vie nee dostii mo i znaaj koje je imalo za njegovog ivota. storija belei da je Oarolinka dinastija nestala s lica zemlje nizom traginih i neobja% njivih smrti. (eki od naslednika dinastije su nesreno nastradali u lovu, neki su umrli od tada neizle,ivih bolesti, a nekolicina je ubijena. Oarolinka dinastija konano nestaje 511. kad umire njen poslednji naslednik koji za sobom nije osta% vio ni jednog potomka. .ve do 5>T u :rancuskoj se smenjuju mnogobrojni pretendenti na pre% sto, ali krunisanjem Ruga Oapeta ?Rugues er Hapet@ na scenu stupa Oaptin% ska dinastija, koja je vladala sve do 1=3>, odnosno sve do kraja x x v.n.e. ako se uzme u obzir da su je nasledile krvno bliske dinastije % Kaloa i 2urbon. *od ovom dinastijom :rancuska dobija konane obrise kao drava, a po njihovim branim i vanbranim odnosima najbolje se mogu videti i shvatiti neverovatne veze krvnog srodstva koje je nastajalo jo od vremena #arije #agdalene i Jeue ben Josi " a. Rugo Oapet je sin Ruga Kelikog i Radvi, erke nemakog kralja Ota . (jegovo krunisanje oznailo je de"initivan kraj Oarolinke dinastije, a on sam, kad je stupio na presto, vladao je malim delom :rancuske. (jega je na prestolu nasledio sin *io )vgust koji se relativno mlad oenio ro$akom 2ertom. (o, ovaj brak nije dugo trajao, pa se on eni Oonstancom od )rla, erkom Kilijama od )rla i 2lane )nujske. *io je uspeo da osvoji burgundsko vojvodstvo i tako neznatno uvea nasle$ene teritorije. mao je etiri sina i erku, a nasledio ga je najstariji sin Renri . Renri se oenio )nom od Oijeva, erkom Kelikog vojvode od +usije koji je, inae, bio direktan potomak vizantijskih careva i batinik svih duhovnih vrednosti stonog carstva. (a prestolu ga je nasledio sin :ilip , koji se oenio holandskom gro"icom 2ertom, erkom gro"a od :rize i Rolandije. mao je vie dece, a nasledio ga je sin Nuj K , poznatiji kao 'ebeli Nuj. Nuj K je ostao upamen po tome to je poeo proces smanjivanja preve% like vlasti visokog plemstva i postepenog prenoenja te vlasti na svetenstvo i nie plemstvo. Oenio se princezom )delaidom .avojskom. (a prestolu ga je nasledio sin Nuj K , koji se prvo oenio &leonorom od )kvitanije s kojom je imao dve erke. *oto se razveo od &leonore, oenio se Renrietom iz uvene porodice
strana 55

O+'O #U('

*lantagena, a potom Oonstancom od Oastilje i, na kraju, )delom 0ampanjskom. (asledio ga je sin :ilip , koji se oenio princezom zabelom Rajnu. Oao dobar vojskovodja :ilip je ostao zapamen po teritorijalnoj konsoli% daciji :rancuske ali i po nastavku gradnje cathedrale (otre%'ame de *ari, poet% ku gradnje palais du Nouvre, priznavanju autonomije N/universite de *ari... )li, ostao je zapamen i kao nemilosrdan krvnik svih koji su se protivili katolikoj crkvi i kao vladar odgovoran za nezapamena proganjanja i ubijanja )lbiana na jugu :rancuske. (asledio ga je najstariji sin Nuj K , koji se oenio neakom engleskog plemia 'ona Naklanda. Oao kralj, nastavio je sve to je njegov otac zapoeo. (asledio ga je sin Nuj x. Jedini kanonizovani kralj :rancuske, Nuj x, oenio se #argaretom od *rovanse koja ga je pratila na njegovom prvom krsta0kom pohodu 13B>. ako je :rancuska tokom njegove vladavine ekonomski relativno dobro napredovala, Nuj x e ostati poznat kao kralj koji je poeo s inkvizicijom u :rancuskoj, i po nevi$enoj okrutnosti protiv svih neprijatelja +ima. (a prestolu ga je nasledio sin :ilip . *oznat po enama, zabeli )ragonskoj i #ariji od 2rabanta, :ilip se ba i nije previe trudio da unapredi krunu, ali, istine radi, nije uinio nita ni da je dovede u pitanje. (ajpoznatiji je kao otac :ilipa K koji ga je nasledio na prestolu. :ilip K je znaajno ojaao kraljevsku poziciju na raun katolikog sve% tenstva i dravne administracije. Oenio se Yanom, naslednicom .ampanje i (avare. #e$utim, istorija ga najvie pamti po tome to je odgovoran za uni% tenje organizacije vitezova 8empla i po besmislenom ratu koji je poveo protiv engleskog kralja &dvarda . +atom nita nije reeno, a na kraju se njegova sestra #argareta udala za &dvarda , a njegova kerka za &dvarda . 'ovodei na pap% ski presto Olementa K, :ilip K je unitio organizaciju vitezova 8empla i ubio Kelikog majstora Iaka de #ola. 'ok je u zoru 1>. marta 1=1B. goreo na lomai de #ol je obeao papi Olementu K i :ilipu K da e mu se u roku od godinu dana obojica pridruiti na onom svetu. Olement K je iznenadno preminuo posle samo mesec dana % 34. aprila 1=1B, a :ilip je ubijen 35. novembra 1=1B. stori,ari se slau da se :rancuska nakon ubistva :ilipa K nala u gotovo bezizlaznoj me$unarod% noj poziciji. (asledio ga je njegov srednji sin :ilip K, koji je, sreom, bio izuzetno nadaren i umeren vladar, 0to je umnogome spreilo politiki i ekonomski haos u :rancuskoj. #e$utim, njegova vladavina je nasilno prekinuta =. januara 1=33. kada je ubijen u svojoj =1. godini. (asledio ga je mla$i brat .ari K ali je i on ubi% jen ve 1=3>. 2lan od 2urgonje, #arija od Nuksemburga i na kraju Yana 'evro su bile ene 0arla K. (i sa jednom nije imao dece pa je tako de "acto sa njegovim ubistvom prekinuta loza Oaptinske dinastije. Osveta za ubistvo velikog majstora 8empla de #ola je tako bila potpuna. (a "rancuski presto tada dolazi 0arlov ujak :ilip od Kaloa, koji je poneo naziv :ilip K . #e$utim, kad je .ari K ubijen pravo na :rancusku krunu je, pored lanova porodice Kaloa, polagao i engleski kralj &dvard D dva prava, a jedna kruna su neminovno doveli do rata izme$u :rancuske predvo$ene :ilipom od Kaloa i &ngleske.
144 strana

(enad #ini

*oglavlje deveto

strana 141

O+'O #U('

. O(.O *+ O+)8
U (acionalnoj biblioteci :rancuske u *arizu postoji sauvana knjiga 8ajni dosijei ?'ossiers secrets d/Renri Nobineau@ u kojoj se na vise mesta govori o jed% noj misterioznoj i veoma staroj tajnoj organizaciji pod nazivom .ionski priorat ?*rieure de .ion@, Osnivanje .ionskog priorata datira jo iz BC. godine i vodi nas u )leksan% driju, odnosno Nangedok%+usijon u :rancuskoj. (apustivi Jerusalim =A. g.n.e. Jeua ben Josi" je otputovao u ndiju, a potom u )leksandriju gde se upoznaje s najuvenijim mudracem toga doba, Ormusom ?Ormesius@. (jih dvojica, zbog bezbedonosnih razloga, sve rade preko tajne organizacije +uin krst. Organizacija pod istim imenom +osenkreuzer e u (emakoj krajem x K veka osnovati Oristijan +ozenkrojc ?Hhristianus +osen% creutz@ ali ona nee, i pored elje osnivaa da to tako predstavi, imati dodirnih taaka sa )leksandrijskom. ,lanovi )leksandrijskog +uinog krsta ?simbol je bila crvena rua sa belim krstom na njoj@ mogli su da postanu samo najueniji i najuticajniji ljudi ma odakle bili. .vi lanovi su se zavetovali na Mgrobnu tiinuM, a u svakom trenut% ku, ma gde bili, mogli su da raunaju na bezrezervnu pomo lanstva. Osnovni ciljevi organizacije bili su verska tolerancija, dostizanje Mapsolutnog znanjaM i njegovo ouvanje. Jeua ben Josi" krajem pedesetih godina de"initivno naputa )leksandri% ju i putuje za #asiliu, a sa sobom nosi i sve najvanije spise i veze +uinog krsta. *o njegovom dolasku *orodica se branim vezama orodila s "ranakim kraljevi% ma. Ove veze vremenom postaju tako vrste da je iz njih zapravo nastala nova, #erovinka dinastija koja se, kroz elu "rancusku istoriju, najdirektnije vezuje za Jeuu ben Josi"a i #ariju #agdalenu. 8ajno udruenje +uin krst unutar kojeg je delovao Jeua ben Josi" je, zapravo, jedno staro mistino egipatsko udruenje. *o dolasku u Nangedok Jeua udara temelje ovom udruenju i na evropskom tlu. #e$utim, jo pre toga #arija #agdalena je osnovala jednu sasvim novu organizaciju, s ciljem ouvanja judej% ske kraljevske loze, odnosno, iz nje nastale #erovinke dinastije. .ve do svoje smrti, T=. g.n.e., ovom tajnom organizacijom je upravljala #arija. Kremenom, ova organizacija je menjala imena i sedita, da bi na kraju postala poznata i prepo% znatljiva kao .ionski priorat. *riorat je delovao u najveoj tajnosti, a prva pisana dokumenta o njegovom postojanju nalazimo tek kad mu je :rancuski kralj Nuj K ?Nouis K de :rance@ 11C3, dodelio imanje i potvrdio Orlean kao glavno sedi% te .ionskog priorata. Nuj je ak bio oenjen jednom pripadnicom #erovinke dinastije, Renrijetom iz porodice *lantagena. *apa )leksandar ?Orlando 2an% dinelli, krteno ime@ je bulom priznao vlasnitvo *riorata nad velikim zemlji% nim posedima u :rancuskoj, .paniji, taliji i, naravno, *alestini, u kojoj je imao apsolutnu svetovnu i duhovnu vlast. 'vadeset godina pre prvog krstakog rata, grupa monaha iz Oalabrije, s poseda koji su pripadali .ionskom prioratu, dolazi u :rancusku i odseda u zamku vojvotkinje od Norene, #atilde de 8oskan, ro$ene tetke Jod"rija 2ujon% 143 strana

(enad #ini s k o g . # a tild a m o n a s im a d o d e lju je im a n je u O rv a lu , v e o m a b liz u . te n e a , g d e je n e k ih p e t s to tin a g o d in a ra n ije b io u b ije n ' a g o b e rt . 8 u je z a n jih o v e p o tre b e s a g ra $ e n a o p a tija iz k o je s u o n i, 1 1 4 > , o ti li u n o v o s a g ra $ e n u O p a tiju ( o tr ' a m d i # o n d e . io n u o s lo b o $ e n o m J e ru s a lim u . ( e p o z n a ti i b e z im e n i m o n a s i s u v e o m a lju b a z n o p rim lje n i i s v e v re m e n jih o v o g b o ra v k a n a ra s p o la g a n ju im je b ilo s v e to s e n a im a n jim a # a tild e d e 8 o s k a n i J o d "rija 2 u jo n s k o g m o g lo n a i. ( ije im tre b a lo p u n o D b e h u to o b ra z o v a n i i v e o m a s k ro m n i lju d i, k o je s u d o m a % in i p rih v a tili n a p re p o ru k u . io n s k o g p rio ra ta . O v a g ru p a m o n a h a je , z a p ra % v o , u n o v o "o r m i ra n o j o p a tiji u O rv a lu u s ta n o v ila ta b z a p rip re m u i p o k re ta n je k rs ta k o g p o h o d a n a J e ru s a lim . * rio ra t je z a k lju io d a s u s e s te k li u s lo v i z a je d a n o v a k a v p o h o d , a z a n je g o v u re a liz a c iju v a lja lo je o b a v iti m n o g e p rip re m e , m e $ u k o jim a je n a jv a n ije b ilo d o b iti p o d r k u * a p e i s v ih e v ro p s k ih k ra lje v a . O d s v ih o v ih m o n a h a is to rija b e le i s a m o im e * je ra * u s tin ja k a , k o ji je v e 1 4 5 C . g .n .e . p o s ta o p o z n a t ir o m & v r o p e k a o o d lu a n z a g o v o r n ik k rs ta k o g p o h o d a n a . v e tu z e m lju . * je ra je b e z re z e rv n o p o d r a v a o p a p a U rb a n i o n je , s a n je g o v im b la g o s lo v o m , o b i a o s v e e v ro p s k e d v o ro v e . * o s le g o to v o tri d e c e n ije a k tiv n o s ti m o n a h a iz O a la b r ije , o d n o s n o iz O p a tije u O rv a lu , & v ro p a je b ila s p re % m n a z a p rv i k rs ta sk i p o h o d . U o i p rv o g k rs ta k o g p o h o d a s a m o e tiri la n a . io n s k o g p rio ra ta s u b ila p o z n a ta i to m a lo m b ro ju lju d i. 8 o b e h u ) n d re d e # o n b a r, ) rs a m b o o m d e . e n t % & n ja n , ( iv a r d e # o n tid ie r i J o d "ri 2 u jo n s k i. n a e , in te re s a n tn o d a je * je r * u s ti% n ja k b io je d a n o d s ta ra te lja J o d "rija 2 u jo n s k o g . * rv i k rs ta s k i p o h o d p o e o je 1 4 5 A , a v e 1 C . ju la 1 4 5 5 . o s v o je n je J e ru % s a lim . U n o i iz m e $ u 3 4 . i 3 1 . ju la u J e ru s a lim u je o d r a n s a s ta n a k . io n s k o g p rio ra ta ?im e n a n je g o v ih la n o v a n ig d e n is u z a b e le e n a @ p o s le k o g a je 3 3 . ju la J o d "ri 2 u jo n s k i p ro g la e n z a b ra n io c a . v e to g g ro b a . O v o m titu lo m J o d "ri je , p o s v e m u , o s im p o z v a n ju , p o s ta o p rv i & v ro p lja n in k ra lj J e ru s a lim a . J o d "ri je u m r o s a m o g o d in u d a n a k a s n ije , a n je g o v b r a t 2 o d u e n je p o s ta o i p o titu li k r a lj J e ru s a lim a . J o d "ri 2 u jo n s k i je b io d ire k tn i n a s le d n ik # e ro v in k e d in a s tije , a p re p o la s k a u k rs ta s k i p o h o d 1 4 5 A . p ro d a o je s v u s v o ju im o v in u u : ra n c u s k o j, re k a v i d a e . v e ta z e m lja b iti n je g o v a d o m o v in a d o k ra ja iv o ta . O d m a h n a k o n to je p ro g la e n z a b ra n io c a . v e to g g ro b a J o d "ri je n a re d io d a s e n a b rd u . io n , ju n o o d J e ru s a lim a p o d ig n e o p a tija . 8 o je , p re m a n e k im z a p is im a , b ilo v e li a n % s tv e n o z d a n je o p a s a n o v is o k im b e d e m im a i k u la m a n a s v a k o m u g lu . O p a tija s e m o g la v id e ti s a s v ih s tra n a , a z v a la s e O p a tija ( o tr ' a m d i # o n d e . io n . O p a tija je p o s ta la s e d i te . io n s k o g p rio ra ta , a u n ju 1 1 4 > . d o la z e i o rg a n iz a to ri p rv o g k rs ta k o g p o h o d a % m o n a s i iz O a la b rije , o d n o s n o O rv a la . U . lu b e n o m lis tu ?J o u rn a l o ""ic ie le @ + e p u b lik e : ra n c u s k e s e m o ra ju o b ja % v iti o s n o v n i p o d a c i s v ih v la d in ih i n e v la d in ih g ru p a i o rg a n iz a c ija . U J o u rn a l o " " ic ie le b r . 1 A T . o d 3 4 .ju la 1 5 C A . z a v e d e n a je o r g a n iz a c ija p o d im e n e o m * r ie u r e d e . io n s a s e d i te m u + u e d e . o u s %H a s s a n , ) n n e m a s s e ?R io ta . a v o u e @. I a b e le e n o je d a je o s n o v n a n a m e n a o s n iv a n ja o v o g d ru tv a o b ra z o v a n je i u z a ja m n a p o m o la n o v a . O v o n a m g o v o r i d a je n e k o 1 5 C A . g .n .e . s lu b e n o z a v e o . io n s k i p r io r a t u p o lic ijs k e k n jig e i, s h o d n o to m e , p o lic iji d o s ta v io je d a n p rim e ra k n je g o v o g s ta tu % ta , o d n o s n o p ra v iln ik a . s tr a n a 1 4 =

O+'O #U('

*ravilnik koji je 15CA. dostavljen "rancuskoj policiji ima 31. lan i iz njega se ni na koji nain ne moe zakljuiti o kakvoj se organizaciji radi. Jedino to je izvesno je da se prijem u organizaciju ne ograniava po osnovu obrazova% nja, jezika, pola, klase ili politikog opredeljenja. Ono to u pravilniku privlai posebnu panju je stav iz lana T. u kome pie da se Mkandidat mora odrei svoje linosti da bi se posvetio slubi visoko moralnog propovednitvaM. *ravilnik, tako$e, istie da .ionski priorat ima i svoje drugo ime pod kojim moe da deluje, a to je Hhevalerie d/ nstitutions et +egles Hatholiues d/Union ndependente et 8raditionaliste ?Kiteki red katolikih ustanova i pravila nezavisnog i tradicio% nalistikog saveza@. Oratko reeno, nakon itanja *ravilnika stie se utisak da se radi o nekoj izuzetno strogoj i posveenoj katolikoj organizaciji. )ko znamo da je .ionski priorat, pod drugim imenom naravno, od osnivanja BC. g.n.e., bio, spram hrian% stva, prvenstveno jeretiko%gnostika organizacija, onda s pravom moemo da se zapitamo o emu se, zapravo, tu radi. stina je da .ionski priorat, od vremena krtenja Olovisa, zvanino nastupa u duhu i skladu s rimokatolikom crkvom, a da se u stvarnosti nikada nije odrekao svojih principa i ciljeva % vaspostavljanja #erovinke dinastije, odnosno vraanja na presto naslednika 'avidove loze. *rema *ravilniku, .ionski priorat ima ukupno 5>B1 lana koji su raspo% re$eni u T35 oblasti, 3T dobara i jedan .vod koji se naziva Oirija. Jlavnu skup% tinu ine svi lanovi .iona, a njome predsedava i .ionom upravlja (avigator ?(autonnier@. U policijskim spisima stoji da je generalni sekretar ovog udruenja *jer *lantar, a da ga zamenjuju Yan 'elaval, )ndre 2onom i )rman 'e"ago. nteresantno je da je adresa na kojoj je .ionski priorat zaveden nepostojea, a ni u jednom imeniku "rancuskih pota ne moete nai njihov broj. *rema svim, do sada, raspoloivim spisima prvi veliki majstor .ionskog priorata bila je #arija #gdalena, a nakon Jod"rija 2ujonskog i njegovog brata 2oduena veliki majstori bili su7 Yan de Yizor ?Jean de Jisors@, ro$en 11==. godine, a umro 1334. 2io je vlasnik zamka Yizor u (ormandiji, gde su se tradicionalno, svake godine, sretali "rancuski i engleski kraljevi. Upravo je ovde, prilikom jednog takvog okupljanja kraljevskih porodica, dolo do, naizgled, apsurdnog sukoba oko toga koji e od kraljevskih predstavnika da se zakloni u hladovini jednog stabla bresta koje je, na kraju poseeno. U sutini, ovo je bio otvoren sukob dve kraljevske kue oko toga ko ima vie #erovinke krvi, a time i vee pravo na upravljanje glavnim poslovima &vrope. Ovaj sukob se dogodio 11>>. godine, a posle njega Yan de Yizor je postao veliki majstor .iona. On je do 115=. bio, zvanino, vazal engleskog kralja Renrija , a zatim i +iarda . #ari de .en%Oler ?#arie de .aint%Hlair@ je ro$ena 1153. godine, a poto% mak je )nrija de .en%Olera, barona od +oslina u 0kotskoj. 2aron )nri je ostao upamen po tome to je pratio Jod"rija 2ujonskog u prvi krstaki pohod 145A. 2aka #arije de .en%Oler je bila udata za brata Yana de Yizora. Jijom de Yizor ?Juillaume de Jisors@ je rodjen 1315. godine. mao je titu% lu viteza i bio unuk Yana de Yizora. (jegova sestra se udala za Yana de *lantara naslednika loze #erovinga, odnosno .igiberta K. (ajvie se pamti kao pratilac Nuja x tokom estog krstakog pohoda.
14B strana

(enad #ini &duard de 2ar ?&douard de 2ar@ je ro$en 1=43. godine. mao je titulu gro% "a od 2ara. 2io je unuk engleskog kralja &dvarda i neak &dvarda . Udajom erke za jednog od lanova kue Noren obezbedio je vrstu vezu ove dve poro% dice. Keliki majstor je postao 1=4T. godine, a poginuo je u brodolomu 1==A. Ia ivota je bio veliki prijatelj :erija od Norene i Iana od Nuksemburga, a poznato je da su i Noreanska i Nuksemburka kua bile kue merovinke krvi. Yana de 2ar ?Jeanne de 2ar@ je ro$ena 135C. godine, a umrla 1=AC. Ona je starija sestra &duarda de 2ara, i unuka engleskog kralja &dvarda i neaka &dvarda . .a samo petnaest godina udala se za monog engleskog erla od Kore% na, .aseksa, .areja i .traterna. mala je neobino srdane odnose s engleskim i "rancuskim dvorom. Oada je 1=BC. dola da ivi u :rancusku postala je namesni% ca gro"ovije 2ar. 8okom stogodinjeg rata engleske i "rancuske krune u bici kod *oatjea 1=CA. godine "rancuski kralj je zarobljen, a zatim odveden u Nondon gde je utamnien u zloglasnom 8aueru. Iana se iste godine preselila u NondonD gde se, uz odobrenje engleskog kralja, starala o tada najuvenijem zatvoreniku 8aue% ra. Umrla je u Nondonu 1=AC. godine, a 1=A1. godine se povukla s mesta Kelikog majstora. Yan de .en%Oler ?Jean de .aint%Hlair@ je ro$en 1=35. godine. *oticao je od "rancuskih plemikih kua .omon, Yizor i .en%Oler%sir%&t. (jegov deda je bio suprug tetke Yane de 2ar. 2lana d/&vro ?2lanche d/&vreu;@ je ro$ena 1==3. godine i bila je kerka navarskog kralja pa je tako poznatija kao 2lana od (avare. Od oca je nasledila gro"ovije Nongvil i &vre, a nakon udaje za "rancuskog kralja :ilipa K postala i gro"ica od Yizora. *oznavala se i sa Ianom de 2ar, ali je mnogi, pored svega ovo% ga, pamte po priama o njenim alhemiarskim prouavanjima i tajnim opitima. 8ako$e, mnogi je spominju kao blisku prijateljicu i zatitnicu (ikole :lamela. (ikola :lamel ?(icolas :lamel@ je ro$en 1==4. godine. (ema pouzdanih podataka o njegovom poreklu. Ina se da se bavio alhemiarskim istraivanjima i da je u tome imao puno uspeha. 2io je neobino skroman ovek ali je, s druge strane, ogromne svote novca troio na kompletno opremanje mnogih bolnica, izgradnju crkava i kapela. Ina se da je tri kapele podigao u 2ulonji, gro"oviji oca Jod"rija 2ujonskog. (jegove alhemiarske radove s posebnom panjom je izuavao sak (jutn. +ene )nujski ?+ene d/)njou@ je ro$en 1B4>. godine, a veliki majstor je postao sa samo deset godina, 1B1>. (ijedan veliki majstor nije imao toliko titula koliko +ene7 gro" od 2ara, gro" od *rovanse, gro" od *ijemonta, gro" od Jiza, voj% voda od Oalabrije, vojvoda od )nua, vojvoda od Norene, kralj #a$arske, kralj (apulja i .icilije, kralj )ragona, Kalensije, #ajorke i .ardinije. +ene je, simboli% no, nosio i titulu kralja Jerusalimskog. Od 1B1>. do 1B3>. godine umesto +enea poslove Kelikog majstora je obavljao njegov stric Nuj, kardinal od 2ara. Oad je +ene postao vojvoda od Norene za svoj znak je odabrao krst s dve vodoravne preke koji je, mnogo godina kasnije, tokom 'rugog svetskog rata, postao sim% bol "rancuskih snaga otpora "aizmu. (a +eneovom dvoru su esto bivali prisutni razni poznavaoci hermeti% ke misli, a bilo je i onih koji su tu nalazili utoite za najrazliitije alhemiarske opite. *oto je imao mnoga imanja u taliji, +ene je vie godina proveo tamo. (aj% stranal4C

O+'O #U(' bolji prijatelji u taliji, i najei sagovornici, bili su mu lanovi porodica ."orca i #edici. +ene se s Jovankom Orleankom upoznao 1B35. godine, u svojoj prestonici (ansiju, i od tada su njih dvoje bili veoma prisni. On ju je upoznao i sa svojom majkom Jolandom )nujskom, koja je prihvatila da bude njena zatitnica. +ene je pratio i sve vreme bio uz Jovanku Orleanku tokom uvene opsade Orleana. Ova bitka se vodila s ciljem da se na "rancuski presto dovede .ari K . (ajmla$u i najmiliju erku #argaretu, +ene je udao za engleskog kralja Renrija K , a #argareta je postala uvena tokom gra$anskog rata u &ngleskoj, poznatom kao +at dveju rua. Jolanda de 2ar ? olande de 2ar@ je ro$ena 1B3>. godine, a na mestu Kelikog majstora nasledila je oca, +enea )nujskog. Udala se za dobrog prijatelja njenog oca :erija, gospodara .ion%Kodemona, a nakon njegove smrti trajno se preselila na njegovo imanje. .ina +enea je kolovala u :irenci, gde mu je vaspita bio Yor )nton Kespui, poznatiji kao veliki zatitnik 2oti,elija. +ene je nakon kolova% nja, a po povratku u :rancusku, postao vojvoda od Norene. .andro :ilipepi ?.andro :ilipepi@ poznatiji kao veliki slikar 2otieli, ro$en je 1BBB. godine. O njegovom vaspitanju, obrazovanju i kasnijem radu starale su se porodice #edici, &ste, Jonzaga i Kespui. 8okom obrazovanja najvie vreme% na je proveo kod tada najuvenijeg alhemiara i predstavnika hermetike misli )ndrea del Kerokija, koji je bio uitelj i Neonardu da Kiniju. *od uticajem #edi% ijevih posvetio se paganskim temama, izlaui ih javnosti na mnogim svojim slikama, koje je najee koristio kao magijsko oru$e za irenje svojih uverenja. 2otieli je bio pravi ezoterik, o emu govori i najvei broj njegovih delaD pa se tako i izrada prvog pila tarot karata vezuje za njegovo ime. Neonardo da Kini ?Neonardo di ser *iero da Kinci@ je ro$en 1BC3. godine u gradiu Kini pored :irence. Otac *jero je bio uveni advokat, a majka Oatari% na prelepa arapska robinja. z tog razloga Neonardo nije mogao da uzme oevo prezime ve je u narodu postao poznat kao Neonardo iz Kinija. (o, i pored toga 4 njemu se veoma dobro starao njegov otac i njegovi prijatelji. #e$u oevim pri jateljima najpoznatiji su bili oni iz porodica #edici, ."orca i Jonzage. 2io je, kao i 2otieli, uenik uvenog Kerokija, ali se, za razliku od 2otielija, koji se pred kraj ivota osamio i prestao sa stvaralakim radom, do poslednjeg daha bavio nau kom i umetnikim stvaranjem. (e postoji nijedno njegovo likovno delo koje nije proeto paganskim verovanjima, odnosno negacijama rimokatolikih dogmi. (i na jednoj njegovoj slici ili "reski nema raspea niti prikaza navodnog stradanja susa Rrista. 2io je klasian jeretik. 8vrdio je da je Jeua ben Josi", odnosno sus Rristos, bio prorok, da je s #arijom #agdalenom imao decu i da je sve svoje taj ne poverio #ariji, a ne apostolima, kako rimokatolika crkva tvrdi. 'elovanjem 1 stvaranjem iskazivao je potovanje prevashodno #ariji #agdaleni i Jovanu Orstitelju, a ne susu Rristu. *oznat kao ovek koji malo i retko govori ipak je, kad bi to inio, ukazivao da je sus imao brata blizanca i da je, ako je neko uopte i bio razapet, razapet na krst njegov brat ili neko njemu slian. Ukazujui na injenicu da su susovi uenici uglavnom bili nepismeni i prosti ljudi, na elu s ribarom *etrom, kasnije poznatim kao sveti *etar, naglaavao je da je #arija #agdalena, obrazovana i 14A strana

(enad #ini

imuna ena, bila ta koja je nastavila da iri izvorno susovo uenje. *odseao je sagovornike da su se svi susovi uenici nakon raspea razbeali na sve strane, a da su uz njega ostali samo #arija i Jovan, koga je sus nazivao bratom. Oad je MvaskrsaoM pored susa nije bio niko od njegovih uenika ve #arija i upravo njoj je sus preneo poruku. Neonardo je svojom umetnou i nainom ivota irio istu poruku. Uvek je bio odeven u belo i nikad nije jeo meso. U opho$enju s ljudima nikad nije povi% sio ton, a prema svojim saradnicima se uvek odnosio s dunim potovanjem. M*otuj siromane i slabe, a sa snanima i bogatima kako ti voljaM, voleo je da govori da Kini. Yiveo je u celibatu. 'anas kad se spomene ime Neonarda da Kinija najvei broj ljudi odmah pomisli na njegove uvene slike i "reske. Jotovo da niko i ne zna za znaaj nje% govih pisanih dela koja su zapravo najvea vrednost koju je za sobom ostavio. *oeo je da pie tek u svojoj =T godini i pisao je, bez prekida, sve do smrti. Ia njim je ostalo preko pet hiljada ispisanih stranica i sve su do danas sauvane. Neonardo je pisao levom rukom, a po ugledu na arapski svet pisao je sa desne na levu stranu i to tako da je tekst mogue itati tek ako ga gledate u ogle% dalu. *ored toga, mnoge kratke reci spajao je u jednu dugu, a mnoge duge reci razdvajao je na niz manjih. (ikada nije upotrebljavao bilo kakve znake inter% punkcije. Krlo retko je paginirao stranice, a neretko se na kraju neke stranice moe nai njegovo upozorenje Mvidi sledeu stranicuM ili Mnastavak sa prethodne straneM. *osebno je voleo da mesa paragra"e tako da se na jednoj stranici jedan paragra" odnosi na njegova razmiljanja o "iloso"iji, sledei o "izici, a strana zavr% avala pisanjem o slikarstvu. .ledei paragra" o "izici se mogao nai na nekom drugom papiru, na nekoj stotoj ili dvestotoj stranici. Neonardo je uivao u ovako ispisanim stranicama. Inao je da ih niko, tek tako, ne moe i nikad nee pro% itati. 'a bi se sva njegova dela mogla ispravno prirediti bilo bi neophodno na jednom mestu imati sve njegove spise % vie od pet hiljada stranica, a to se do danas nije dogodilo. (a jednoj od pet hiljada rukom sitno ispisanih stranica Neonardo je zapi% sao7 MOako neke maine mogu dugo boraviti ispod vode bez da njihovi putnici iza$u na vazduh i kako dugo je mogue iveti bez hrane neu nikada tano navesti. Ovo iz razloga zle naravi ljudske koja bi ova znanja koristila za unite% nje, a ne stvaranje.M *a ipak, Neonardo je prvi ovek koji je opisao i skicirao tenk, podmornicu, avion itd. (jegovo istraivanje o snazi vodenog toka i mogunou njegove kontrole u svrhu stvaranja energije tampano je u 2olonji 1>3>. godine pod nazivom 'el moto e misura dell/)cua. 'ecenijama i vekovima Neonardove sitno ispisane stranice su bile pred% met unosne trgovine. *onekad se na prodaju prodavala samo jedna stranica. Hene su bile uvek visoke, a kupci uvek poznate linosti evropskog plemstva. 'anas se najvei broj njegovih rukopisa nalaze u Oraljevskoj biblioteci u Kin% dzoru, &ngleska, susovom koledu u Oks"ordu, u privatnim bibliotekama lorda &burnhema i gro"a od Nankastera, &ngleska i naravno, u Katikanskoj bibliote% ci. Kerujui da se nepismenom narodu ne vredi obraati knjigama on je sli% kao, nastojei da mu tako prenese istinu o susu i rimokatolikoj crkvi. *apu je
strana 14T

O+'O #U(' prezirao. *ovrnom analizom samo jednog njegovog dela % N/Ultima Hena ?8ajna veera@ moe se lako uoiti njegova namera da istina, ono u 0ta je on verovao, dugo ostane dostupna ljudima. pre Neonarda su umetnici slikali prizor pashalne, odnosno tajne veere, ali niko to nije uinio na tako realistian i upeatljiv nain. .vim tim slikama morate da se pribliite, tragajui za pojedinostima, a Neonardova 8ajna veera se moe sagledati samo s odre$ene distance i pod odgovarajuim uglom. )ko se postavite kako treba, sve e vam biti jasno. Ono to odmah pada u oi je to da nijedan od apostola, pa ni sam sus, nema oreol svetlosti iznad glave. 'rugo, iako je slikao prizor pashalne veere, pred susom nema ni hleba niti vina, a tanjir mu je sablasno prazan. stina, na stolu se nalazi nekoliko komadia hleba, ali ne i hleb koji sus treba da osveti. *red njim nema ni .vetog grala, s njegovom navodno isceliteljskom krvi. #oda je, ipak, najupeatljiviji deo slike onaj na kome je prikazan apostol *etar koji u desnoj ruci dri no, a levom see ka vratu #arije #agdalene... Neo% nardo s susove desne strane nije naslikao apostola Jovana, kako mnogi veruju, ve #ariju #agdalenu. Ooga to *etar eli da ubijePQ #arijuQ )ko znamo da je na 8ajnoj veeri prikazan trenutak kad sus saopstava uenicima da zna da e ga jedan od njih izdati, a drugi pokrasti, postavlja se pitanje nije li jedan od dvojice prozvanih ba *etar. zme$u *etra i Jovana, odnosno #arije, sedi apostol Juda skariotski steui u desnoj ruci vreicu s trideset dukata. Nevom rukom Juda nastoji da skloni tanjir ispred #arije, ali ga sus u tome spreava. Jasno je da Neonardo ukazuje na Judu skariotskog kao na drugog oveka koji e se ogreiti o njega pre nego to svane. *etar e ga pokrasti, a Juda izdati. Neonardo svoju 8ajnu veeru prikazuje kao skup trinaest osoba koje sede za pravougaonim stolom. .vi su uglavom okrenuti ka susu, osim apostola Jude 8adeja i #arka. )postola 8adeja Neonardo je naslikao prema svom liku izraa% vajui tako, okrenut le$ima susu, svoj stav prema njemu. Ooga predstavlja apo% stol #arko, tako$e okrenut le$ima susu, ostaje tajna. )postola 8omu Neonardo prikazuje kao bradatog oveka, odmah do susa, kako upire kaiprstom u nebo. )ko znamo da je na svim svojim radovima Neonardo slikao Jovana Orstitelja s uperenim kaiprstom ka nebu onda nam je jasno da je apostol 8oma zapravo Jovan. )li, ovde, na 8ajnoj veeri, Jovan Orstitelj kao da upozorava susa, kao da mu preti, kao da ga podsea da ga je on miropomazao i da je taj svoj in, na kraju, platio glavom. #nogi smatraju da je slika 8ajne veere u crkvi .anta #arija dele Jracije "reska, ali ona to odista nije. Jednostavo, nije slikana ) ""resco % "resko tehnikom gde se boje meaju sa sveim malteromD Neonardo je koristio tehniku poznatu kao ) secco gde se boje nanose na suvi malter to ih ini neuporedivo manje postojanim. Ova tehnika je pogodna samo za platno ili drvo, a Neonardo je ba nju, iako je bio jedan od najveih poznavalaca "resko tehnika, primenio slikajui 8ajnu veeru. 8om tehnikom je Neonardo svoje delo osudio na relativno brzo propadanje, a do danas je sauvana samo zahvaljujui viestrukim restauracija% ma. Oako su mnogi umetnici u Neonardovo vreme znali za njegovu odluku da naslika Msliku koja nestajeM prionuli su na njeno kopiranje ne bi li sauvali njene osnovne poruke, postavku ili naprosto izgled. (a desetine slikara je kopiralo 14> strana

( e n a d # in i n je g o v u p a s h a ln u v e e ru i s v i s u s v o je k o p ije n o s ili i p o k a z iv a li 0 iro m ta lije i & v ro p e . U p ra v o to , p rik a z iv a n je k o p ije s lik e , a s a n jo m i n je n e o s n o v n e p o ru k e b ilo je o n o to je N e o n ra d o i e le o d a p o s tig n e . . lik u je z a n e k o lik o g o d in a v id e lo v is e lju d i n e g o 0 to b i je v id e lo z a c e o v e k d a s u m o ra li d a d o la z e u c rk v u . a n ta # a rija d e le J ra c ije . N e o n a rd o je je d a n o d n a jv e ih s lik a ra , d u b o k o u m a n m is lila c i p ra v i m a j % s to r s tv a ra n ja z a g o n e tk i. . v e to je , n a p rim e r, p is a o p is a o je o b rn u to , n a ta k a v n a in d a je m o g lo d a s e p ro ita s a m o u o g le d a lu . H e s to je g o v o rio k a k o s u lju d i n e s m o tre n i i d a is u v i0 e la k o v e ru ju u s v e 0 to im s e k a e . ' a b i d o k a z a o o v o n a s lik a o je , p re m a s v o m "e m in iz ira n o m lik u , p o rtre t m la d e d a m e . O v a s lik a je k a s n ije p o s ta la p o z n a ta k a o # o n a N iz a i d a n a s s e u v a u N u v ru . O a d a je p rv i p u t v id e o # o n a N i u iz N u v ra , u v e n i s v e ts k i p o z n a v a la c le p ih u m e tn o s ti 2 e rn a rd 2 e re n s o n n a p is a o je 7 M U lik u # o n a N i e v id e o s a m z a p ra v o h la d n u s lik u e n e k o ja n e m o e d a p o b u d i m o je s a o s e a je n iti m o je in te re s o v a n je . 8 o je o p re z n a , lu k a v a , s ig u rn a o s o b a k o ja z ra i i s v e p ro im a n e p rija te ljs k o m s u p e rio rn o u M . I a ra z lik u o d m n o g ih 2 e re n s o n n ije n a s e o n a p ri u o # o n a N iz i k a o p o rtre tu p re le p e d v a d e s e to g o d i n je s u p ru g e g o s p a ra ' e l U o k o n d a . M ) k o lju d i n e m o g u d a v id e d a n ije le p a , m o g u d a v id e d a n e m a d v a d e s e t g o d in a M , n a p is a o je je d a n ita lija n s k i n o v in a r p o d s e a ju i s v o je , ita o c e d a je N is a J io c o n d a , im a la n e p u n ih d v a d e s e t g o d in u k a d je n a v o d n o p o z ira la N e o n a rd u . O o je z a p ra v o # o n a N iz a i z a to b i n je n id e n tite t u o p te b io s p o ra n P * ra v u s lik u # o n a N i e N e o n a rd o je n a c rta o n a m o lb u s v o g d o b ro g p rija te lja ' u lija n a d e # e d i ija , b ra ta N o r e n c a # e d i ija , v la d a ra : ire n c e . # o n a liz a je z a p ra v o b ila " i o r e n t i n s k a d a m a H o n s t a n c a d /) v a l o s i U u l i j a n o v a l j u b a v n i c a . O a k o j e U u l i j a n o u b ije n 3 A . a p rila 1 B T > . g o d in e u z a v e ri k o ju s u o rg a n iz o v a li "io re n tin s k a b a n % k a r s k a p o ro d ic a * a c i i p a p a . ik s tu s K ?: ra n c e s c o d e lla + o v e re , k r te n o im e @ N e o n a rd o o s lik a v a n je c rte a p re le p e H o n s ta n c e n a s ta v lja te k 1 C 4 = . g o d in e D s lik u p l e m k i n j e d /) v a l o s p r e d s m r t N e o n a r d o p r e d a j e " r a n c u s k o m k r a l j u : r a n s o a , a ( a p o le o n 2 o n a p a rta je iz N u v ra p re n o s i u s v o je s e d i te u * a la is d e s 8 u ile rie s i o n a e o d a tle u N u v r b iti v ra e n a te k n a k o n ( a p o le o n o v o g u b is tv a . I a to je s lik u # o n a N i e ( a p o le o n n a z iv a o # a rie d e # a g d a la v e ro v a tn o n ik a d a s a s ig u rn o % u n e e b iti ra z ja n je n o . * o s le d n ja s lik a k o ju je N e o n a rd o z a p o e o n e p o s re d n o p re d s m rt, 1 C 1 5 . g o d in e b ila je s lik a . a n J io v a n n i 2 a ttis ta ?J o v a n O rs tite lj@D s lik u J o v a n a O rs tite lja n ik o n ije n a ru io i to je je d in a s lik a n a $ e n a k ra j n je g o v e s m rtn e p o s te lje . O a o v e lik s tru n ja k z a te h n ik u , o d 1 C 1 C . d o 1 C 1 T . g o d in e b io je u v o js c i . a rla o d # o n p a n s ije a i 2 u rb o n a , k o n e ta b la : ra n c u s k e i v ic e %k ra lja N a n g e d o k % + u s ijo n a i # ila n a . * o z n a ti s u n je g o v i n a c rti h e lik o p te ra , p o d m o rn ic a , te n k o v a i d ru g ih z a o n o v re m e n e s h v a tljiv ih tv o re v in a . O ra je m d e v e tn a e s to g v e k a 2 rita n % s k a k ra lje v s k a k u a je d o la u p o s e d k o m p le tn ih N e o n a rd o v ih n a c rta s a m o h o d % n ih o ru ja . * o e tk o m d v a d e s e to g v e k a , p o s le n jih o v e d e ta ljn e ra z ra d e , b r ita n s k a a rm ija je u s p e la d a p ro iz v e d e te n k k o ji je p rv i p u t u p o tre b lje n u * rv o m s v e ts k o m ra tu . . a ri d e # o n p a n s ije a i 2 u rb o n a ?H h a rle s o " 2 o u rb o n %# o n tp e n s ie r@ je ro $ e n 1 B 5 4 . g o d in e , a u m ro je 1 C 3 T . I a iv o ta je b io n a jm o n iji v e lm o a : ra n % c u s k e . # a jk a m u je O le r o d J o n z a g e , a s e s tra m u je b ila u d a ta z a v o jv o d u o d s tr a n a 1 4 5

O+'O #U('

Norene, unuka Jolande de 2ar i praunuka +enea )nujskog. Oad se protiv njega okrenuo "rancuski kralj :ransoa .ari od #onpansijea % kako je jo bio poznat % morao je da se skloni kod Oarla K, .vetog rimskog cara, gde je odmah postao zapovednik carske vojske. U bici kod *avije 1C3C. godine .ari je porazio "rancu% sku vojsku i zarobio :ransoa . 've godine kasnije je sa svojom vojskom krenuo na +im, da se obrauna s *apom koji je podravao :ransoa *rvog, ali je umro tokom opsade. :erante de Jonzag ?:erdinand de Jonzague@ ro$en je 1C4T. godine. mao je titulu gro"a od Jastale. Otac mu je bio vojvoda od #antove, a majka zabela d/&sta, poznata kao velika zatitnica Neonarda da Kinija. 2io je veoma blizak sa 0arlom od #onpansijea, a kad su :ransoa od Norene i vojvoda od Jiza pokuali da se domognu "rancuske krune on im je bio desna ruka u svim njihovim podu% hvatima. Oao i svi njegovi prethodnici, veliki majstori, i :erdinand je bio iskren poklonik ezoterine misli. Nuj de Jonzag ?Nouis de Jonzague@ je ro$en 1C=5. godine, a zvanino je bio poznat pod imenom Nuj de (ever ?Nuigi di Jonzaga%(evers@. 2io je neak :eranta od Jonzage, ro$eni brat mu se oenio jednom od lanica kraljevske Rabsburke porodice, a erku je udao za vojvodu od Nongvila, dok je blisku ro$aku udao za vojvodu od Norene. 8okom svih verskih ratova Nuj de Jonzag je bio najblii saveznik kue od Norene i kue og Jiza. .ve svoje slobodno vreme Nuj je posveivao istraivanju ezoterine misli, posebno je sara$ivao sa 'ordanom 2runom i 'onom 'ijem, koji je bio, bez premca, najpoznatiji engleski ezoterik. 8okom 1C>3. posetio je Oembrid i Oks"ord, sedite engleske ezoterine misli, gde se sretao s mnogim istaknutim ezotericima tog doba. +obert :lad ?+obert :ludd@ je ro$en 1CTB. godine. Otac mu je bio u poro% dinim odnosima s Nuj de Jonzagom, a na njegovo insistiranje mladi +obert se kolovao u Oks"ordu koji je, nakon Oembrida, bio glavno uporite ezoterine misli tadanje &vrope. Ia ivota, :lad je postao prva linost ezoterine misli u &ngleskoj i bio povezan s jednim od najveih rozenkrojcera Johanom Kalenti% nom )ndreom. +ozenkrojceri su tada bili omraeni irom &vrope, a :lad ih je, na zaprepaenje mnogih, zduno branio. Oao veoma uen i ovek s velikim brojem poznanstava me$u poznatim ljudima od nauke tog vremena, :lad je 1A43. prihvatio molbu da bude vaspita i uitelj sinova )nrija od Norene. U tom poslu razvio je poseban odnos s mladim 0arlom, kasnije vojvodom od Jiza koji e 1A=1. postati poznat kao jedan od glav% nih zavrenika u neuspelom nastojanju svrgavanja "rancuskog kralja. Johan Kalentin )ndrea ?Johann Kalentin )ndreae@ je ro$en 1CA>. godine. Otac mu je bio luteranski pastor i bogoslov u Kirtembergu. (ajvei deo ivota proveo je putujui &vropom, a javna je tajna bila da je lan nekog tajnog drutva hermetike i ezoterike misli. mao je bliske poznanike na gotovo svim evrop% skim dvorovima, a 1A1B. je rukopoloen za $akona jedne varoice u okolini 0tu% tgarta. 8okom tridesetogodinjeg rata u (emakoj ?1A1>. %1AB>.@ mesto boravka Johana Kalentina )ndree zaobilazile su, ak i izbegavale da mu se priblie, voj% ske svih zaraenih strana.
114 strana

(enad #ini

+obert 2oji ?+obert 2oFle@ je ro$en 1A3T. godine. Otac mu je bio eri od Oorka, ali on nikad nije hteo da prihvati nijednu titulu. 0kolovao se na tada, a i danas, najprestinijem engleskom koledu tonu, iji rektor je bio rozenkrojcer Renri Koton. Oao dvanestogodinjak 2oji je bio poslat u :irencu, gde su #edii i dalje, protivno papinom negodovanju, pruali podrku i zatitu ezotericima i naunicima svih grana, a me$u njima i Jalileju. *osebno prijateljstvo 2oji je uspostavio s Oozimom de #ediijem, kasnijim vladarom :irence i velikim vojvodom 8oskane. *osle petogodinjeg kolovanja u :irenci 2oji se vraa u &nglesku, i odmah stupa u kontakte s mnogim istaknutim ezotericima, a pre svih sa .amjuelom Rartlibom, nekad bliskim saradnikom Johana Kalentina )ndree. Oao tridesetogodinjak, odlazi u Oks"ord i stie nova ezoterina znanja, a najblii prijatelji mu postaju sak (jutn i 'on Nok. 2oji nije krio naklonost ka ezoteriji i uvek je isticao da e govoriti Monoliko jasno i otvoreno koliko je to mogue, s obzirom da sam obavezan na uvanje taj% ne//. Kie puta je posetio grob (ostradamusa i +enea )nujskog, a 1ATA. godine i nekadanje prebivalite #arije #agdalene u .en 2ornu. (eposredno pred smrt, 1A51. godine, 2oji je sve svoje papire poverio saku (jutnu. sak (jutn ? saac (e6ton@ je ro$en 1AB3. godine. *orodica mu vodi pore% klo od drevnog kotskog plemstva, mada su njena mo i uticaj u vreme ro$enja (jutna bile zanemarljive. 0kolovao se u Oembridu, gde je upoznao 2ojla i 'o% na Noka. (jih trojica e do smrti ostati nerazdvojni prijatelji i bliski saradnici. ,lan Oraljevskog drutva je postao 1AT3. godine, a 1A5A. postavljen je za upravni% ka Oraljevske kovnice i uestvovao u utvr$ivanju standarda za zlato koji i danas vae. .edam godina kasnije izabran je za predsednika Oraljevskog drutva. (jutn je bio lan engleskog masonskog drutva i blizak prijatelj najista% knutijih masonskih "igura, kao to su 'ems )nderson i ,arls +edkli". U mason% ske redove primio ga je vojvoda od Norene, koji je nakon enidbe s #arijom 8ere% zijom )ustrijskom primio titulu .vetog rimskog cara. (jutn je, kao nijedan drugi naunik tog doba, bio posveen hermeti% koj misli. U svojoj biblioteci je imao vie stotina alhemiarskih radova, a sam je posveivao mnogo vremena odgonetanju tajne uzajamnih veza muzike i arhi% tekture. 2io je opsednut .olomonovim hramom, uveren da se u njegovim raz% merama kriju mnoge alhemijske "ormule. Kerovao je da je judaizam bio centar 2oanskog znanja koje se, vremenom, izgubilo i koje je trebalo ponovo pronai. *osebno je radio na prikupljanju materijala za knjigu o izvorima kralje% vanja, odnosno osnovama vladanja i supremaciji zraela. (ije verovao u priu o susu kao bogu, tvrdei da je (ovi zavet najveim delom krivotvoren. Uvek je isticao prednost gnose nad verom, tvrdei da je obrazovanje jedini pravi put. ,arls +edkli" ?Hharles +adclv""e@ je ro$en 1A5=. godine. *otie iz uticajne nortambrijske porodice, a njegovog oca je 'ejms proizveo u erla od 'erven% tvotera. (jegova majka je bila vanbrano dete kralja ,arlsa i njegove ljubavnice #ol 'ejvis pa je tako +edkli" bio unuk engleskog kralja. Ia njega se zna da je bio mason ?0kotski obred@ i da je 1T3C. u *arizu osnovao prvu masonsku lou na kontinentu, da je bio upuen u mnoge ezoterijske tajne i da je dobar deo ivota posvetio radei za kuu .tjuart. 0ta vie, s bratom 'ejmsom je 1T1C. uestvovao
strana 111

O+'O #U(' u pobuni na strani .tjuarta. 8ada je 'ejms ubijen, a +edkli", poto je zarobljen, na misteriozan nain uspeva da se oslobodi. *oto se dugo prekomerno isticao, +edkli" je odluio, 1T=>. godine, da se skoro potpuno povue iz javnosti, odnosno da svoje javne nastupe svede na minimum. 'anas se zna da je +edkli" tada zapravo poeo da deluje posred% no, preko jednog viteza po imenu &ndrju +emzi. Od tog vremena ovaj nain aktivnosti ?delovanje preko drugih linosti@ esto primenjuju svi veliki majstori .iona. .ari od Norene ?Hharles) e;andre de Norraine@ je ro$en 1T13. godine. (jegov stariji brat :ransoa se 1T=C. oenio #arijom 8erezijom tako da je postao dever austrijske carice. *oto je dosta vremena provodio na austrijskom dvoru .ari se zbliio sa sestrom #arije 8erezije, #arijom )nom, s kojom se i venao 1TBB. godine. Odmah po venanju postavljen je za guvernera )ustrijske (izo% zemske ?2elgije@ i za glavnokomandujueg austrijske vojske. U tom svojstvu predvodio je carsku vojsku u mnogim bitkama i istakao se kao izuzetan strateg i odvaan ratnik. (a alost, u bici kod Nojtena 1TCT. sukobio se s vojskom :ridriha Kelikog i bio potuen do nogu. Ibog tog poraza #arija 8erezija ga smenjuje i on se povlai u svoju prestonicu 2risel. U Kelikog majstora 8evtonskog reda proizveden je 1TA1. godine, a devet godina kasnije njegov neak #aksimilijan od Norene je postavljen za njegovog pomonika. .arlov brat :ransoa je postao mason 1T=1. godine, a svoj dvor u 2eu pre% tvorio je u centar evropske masonerije. #aksimilijan od Norene ?#a;imilian :ranz [enzel von Osterreich@ je ro$en 1TCA. godine. 2io je najmla$i sin :ransoa od Norene i #arije 8erezije, a mnogi su ga zvali #aksimilijan "on Rabsburg. 2iskup #instera i nadbiskup, i carski elektor Oelna postao je 1T>B. godine, a 1T>4. godine, posle smrti strica .arla, proizveden je u Kelikog majstora 8evtonskog reda. #aksimilijan je javno ispoljavao veliku ljubav prema muzici i slikarstvu, a njegovi najpoznatiji tieni% ci su bili Rajdn, #ocart i 2etoven. Kerovalo se da je #aksimilijan jedan od najo% brazovanijih ljudi u &vropi, a on sam je bio veoma tih i delovao je dosta skromno. *ouzdano se zna da je imao bliske veze s mnogim masonima, ali sam se nikad nigde nije eksponirao. U skladu s novim pravilima .iona, aktivnosti je obavljao preko drugih ljudi, a u njegovom sluaju su to bili njegova brojna polubraa i polusestre. .ari (odije ?Jean%Hharles%&mmanuel (odier@ je ro$en 1T>4. godine. 2io je svojevrsno ,udo od deteta, jer je ve od svoje desete godine davao vrlo kvali"i% kovane politike procene i sudove. 'o svoje osamnaeste godine postao je poznat kao pisac veeg broja visokotiranih romana. *oznavanje politike preporuilo ga je za mesto gradonaelnika 2ezansona, a u 0iroj javnosti je bio poznat i kao jedan od najuticajnijih masona. Ia glavnog bibliotekara )rsenalske biblioteke imenovan je 1>3B. godine, a to je bila biblioteka s najveim "undusom radova o magijskoj, kabalistikoj i hermetikoj misli. Kalja napomenuti da su u ovoj bibli% oteci pohranjeni svi spisi, dokumenti i knjige koje je (apoleon 1>14. godine, im je osvojio +im, odneo iz vatikanske arhive. U okviru biblioteke (odije je stvorio svoj salon, iji gosti su bili uveni ezoterici tog vremena. (jegovi bliski prijate% 113 strana

(enad #ini lji i s a ra d n ic i s u b ili K ik to r g o , : ra n s o a %+ e n e d e 0 a to b rija n , 2 a lz a k , ' e la k ro a , ' im a %o ta c , N a m a rtin itd . # n o g i g a , ip a k , p a m te p o d ire k tn o j u m e a n o s ti u d v e n e u s p e le z a v e re p ro tiv ( a p o le o n a , 1 > 4 B . i 1 > 1 3 . g o d in e . K ik to r g o ?K ic to r %# a rie R u g o @ ro $ e n je 1 > 4 C , a p o ti e iz p le m i k e p o ro % d ic e iz N o re n e . O ta c m u je b io g e n e ra l u 2 o n a p a rtin o j a rm iji, a li je z a p ra v o in te n % z iv n o s a ra $ iv a o s a n je g o v im p ro tiv n ic im a . + o $ e n je u 2 e z a n s o n u g d e je p o re d re d o v n o g o b ra z o v a n ja im a o i p o s e b n o g tu to ra % . a rla ( o d ije a s a k o jim je p o s ta o n e ra z d v o ja n p rija te lj. ( jih d v o jic a s u , k a o s p e c ija ln i g o s ti, p ris u s tv o v a li k ru n i % s a n ju . a rla x , a g o o v li n i p rija te lj je b io i k ra lj N u j : ilip , k o ji je k rv n o b io v e z a n z a k u u R a b s b u rg %N o re n . . u p ru g a K ik to ra g o a , k o jp m s e v e n a o 1 > 3 C . je b ila n e a k a # a k s im ilija n a o d N o re n e , a c e re m o n ija v e n a n ja o d r a n a je u . e n %. ilip s u p o n e o b i n o m o b re d u k o ji je p ris u tn im a o s ta o k ra jn je n e s h v a tljiv . # n o g i p o z n a ti i b o g a ti lju d i s u m u s e n u d ili z a m e c e n e , to je o n , u g la v % n o m , o d b ija o . g o je b io n e s k riv e n i p o b o rn ik e z o te rije , g n o s tik u d u i i p riv r e n ik h e rm e ti k e m is li. a k o je b io iz u z e tn o re lig io z a n n ije v e ro v a o u s u s o v u b o a n % s k u p riro d u , tv rd e i d a je o n b io s a m o p ro ro k i je d a n o d n a jv e ih m is tik a s v o g v re m e n a . ( je g o v e u e n ik e je o c e n jiv a o k a o n e p is m e n u d ru in u . O lo d ' e b is i ?H la u d e %) c h ille ' e b u s s v @ je ro $ e n 1 > A 3 . g o d in e . J e d n a b o g a % ta ru s k a p le m k in ja g a je u s v o jila u 1 > %o j g o d in i i o m o g u ila m u d a s e o b ra z u je u + im u i * a riz u . . n jo m je p ro p u to v a o g o to v o e lu & v ro p u D n a p ro p u to v a n ju s u b ili ra d o v i$ a n i g o s ti u m n o g im p le m i k im p o ro d ic a m a . ( je g o v a ru s k a z a tit% n ic a b ila je m e c e n a , a jk o v s k o m , a s v o ju p rv u m u z i k u n a g ra d u ' e b is i je d o b io 1 > > B . N is ta ' e b is ije v ih p rija te lja je z a m a n a . ( a n jo j s u K ik to r g o , O s k a r K a jld , K .2 .J e jts , * o l K a le ri, ) n d r e Y id , # a r s e l * ru s t, * o l K e r le n , a p o s e b n o m e s to z a u % z im a ju p o z n a ti "ra n c u s k i e z o te ric i # o ri # e te rlin k , . te "a n # a la rm e , g ro " : ilip O g is t K ilije o d l%) d a m a i, n a ra v n o , & m a O a lv e . O s v o jim v e z a m a i p o z n a n s tv i % m a s k ru n is a n im g la v a m a i is ta k n u tim p o liti a rim a ' e b is i n ik a d n ije p ri a o , a li s e z n a lo d a s u m u s v a v ra ta n jih o v ih d o m o v a u v e k b ila o tv o re n a . * o s le n je g o v e s m rti, 1 5 1 > . g o d in e , s ta v lje n a je z a b ra n a n a o b ja v ljiv a n je n a jv e e g d e la n je g o v e p re p is k e , a n a d e lo v im a k o ji s u u g le d a li s v e tlo s t d a n a iz b e lje n a s u m n o g a m e s ta , p a i e li p a s u s i. Y a n O o k to ?J e a n # a u ric e & u g e n e H le m e n t H o c te a u @ je ro $ e n 1 > > 5 . g o d in e . * o ti e iz p o z n a te i u g le d n e "ra n c u s k e p o ro d ic e . ( a jv e i d e o iv o ta p ro v e o je k a o p ra v i b o e m , d ru e i s e s m n o g im p e s n ic im a , s lik a rim a i m u z i a rim a . * ri to m e , ia k o s e s a m n ik a d n ije b a v io p o litik o m n iti je z a n ju ik a d p o k a z iv a o z a n im a % n je , p o z n a to je d a s e p o z n a v a o s a s v im z n a a jn ijim lju d im a iz p o liti k o g v rh a , a d a s u g a n a ju g le d n ije p le m i k e p o ro d ic e re d o v n o p o z iv a le u s v o je d o m o v e . O to m d e lu s v o g iv o ta O o k to n ik a d n ije h te o d a g o v o ri. Y iv o t m u je je b io p re p u n s k a n d a la p o v e z a n ih s u p o tre b o m ra z n ih s tim u la tiv n ih n a rk o tik a , a p re s v e g a k o k a in a . ( a jb o lji p rija te lji s u m u b ili # a rs e l * ru s t, ) n d re Y id , # o ri 2 a re s o n , ) n d re # a lro itd . a k o m u je iv o t b io is p u n je n ra z n im a "e ra m a n ik a d a g a n ik o n i z a ta n ije p o s e b n o p ro z v a o . * o s le ' ru g o g s v e ts k o g ra ta b io je p o d d ire k tn o m z a tito m ' e J o la , p re d s e d n ik a : ra n c u s k e , a 1 5 B 5 . g o d in e je a k p ro iz v e d e n z a v ite z a N e g ije a s ti. s tr a n a 1 1 =

O+'O #U(' Jedan od najinteresantnijih i najintrigantnijih radova Ooktoa je svakako mural koji je uradio u crkvi (ae Jospe od :rancuske, u Nondonu. 8okom 15A4. je pozvan da izradi mural koji prikazuje +aspee. (a ovom Ooktoovom raspeu nalazi se jedno crno sunce, jedan ljudski lik zelene boje i rimski vojnik sa ti% tom na kome se nalazi stilizovana ptica, koja nije nita drugo do egipatski lik Rorusa. #e$utim, najzanimljiviji je njegov prikaz razapetog Rrista7 na muralu je prikazan samo donji deo krsta tako da se vide noge onoga ko je razapet, ali ne i njegov lik. spod stopala na krst je privrena jedna predimenzionirana crvena rua. +azapetu rtvu na krstu okruuju rimski vojnici, uenici i neke ene. U centru gomile se ipak istie jedna osoba , a ona nije ni neki rimski legionar niti uenik ve sam Ookto. (esumnjivo da je ovim muralom, samo tri godine pre smrti 15A=, Ookto jasno izrazio svoju sumnju u boanstvo Rristovo i zvaninu verziju njegove smrti. :ilip de .ersi ?*hilippe de Hherisev@ je ro$en 153C. godine u bogatoj poro% dici koja je imala velike posede u )rdenima. Obrazovao se u elitnim kolama i teno je govorio tri strana jezika. 0iroj javnosti je bio poznat kao neuspesan pisac i ovek koji nikad nije bio iskreno primljen u viim kulturnim krugovima :ran% cuske. *reko ogromnih umskih imanja njegove porodice u )rdenima, armija 8reeg rajha je 1B. maja 15B4. godine prodrla na teritoriju :rancuske i okupirala je. Ovaj prodor Kermahta je bio tako iznenadan i e"ektan da su se "rancuska i engleska vojska nale u pravom stanju rasula. (a zahtev do sada nepoznate oso% be )dol" Ritler je 3B. maja 15B4. godine obustavio sve ratne operacije kod "ran% cuske luke 'enkerk, omoguivi tako tada bespomonoj britanskoj vojsci da se nesmetano evakuie. (a zahtev iste osobe Ritler je ostavio slobodnim jedan deo :rancuske u kome se kasnije rodio oslobodilaki pokret na ,elu s .ari de Jolom. Iatitni znak de Jola i pokreta otpora je bila plava zastava sa Norenskim krstom to je bilo blisko i porodici Hherisev. (a mesto Kelikog majstora je izabran 15A=. godine, a period njegovog predsedavanja *rioratom je jedan od najsramnijih u istoriji ove stare organizaci% je. (aime, u saradnji sa amerikim milionerom Jejlorom :rimenom .ersi poi% nje da 0tampa i protura lana dokumenta o *rioratu s ciljem da ga diskredituje po svim pitanjima. Iato je, po ubrzanom i skraenom postupku, smenjen s mesta Kelikog majstora, a do izbora *jera *lantara *rioratom je upravljalo privremeno trolano telo. Umro je 15>1.godine. *jer *lantar de .en Oler ?*ierre )thanase #arie *lantard@ je ro$en 1534. (a mesto Kelikog majstora dolazi 15>1. godine, nakon niza MnesporazumaM unutar *riorata. (jegov izbor svakako predstavlja diskontinuitet s dotadanjom praksom *riorata da na mesta Kelikog majstora uvek postavlja istaknute umet% nike, naunike ili intelektualce. *orodica *jera *lantara je dugo bila skrivana zbog osnovanih sumnji da bi se ova loza direktnih potomaka ivlerovinke dina% stije mogla nasilno ugasiti. .am *jer *lantar svom prezimenu pridodaje .en Oler tek 15T4. godine, smatrajui izlinim da krije ono to je ve svima tada bilo dobro poznato. &ngleska grana ove porodice poznata je po prezimenu .inkler. Ia *jera se prvi put ulo kad je 15=T. osnovao +ed )l"a%Jalat, koji se zalagao za ujedi% njenje svih evropskih drava. )l"a%Jalat je tokom 'rugog svetskog rata, 15B3. u okupiranom *arizu poeo sa izdavanjem novina pod imenom Kaincre % pour 11B strana

(enad #ini

une jeune chevalerie. Kojnici 8reeg rajha koji su okupirali :rancusku nikad nisu kontrolisali niti sputavali rad urednitva i tamparije Kaincre. nae, prvi pisani dokument s njegovim potpisom je zapravo pismo koje je 1A. decembra 15B4. upu% tio #aralu *etenu, u kome ga obavetava o Mjezivoj masonsko % jevrejskoj kon% spiracijiM protiv :rancuske, sugeri0ui mu promptne akcije kako bi se izbegla ili barem smanjila predstojea katastro"a. *ismo je potpisao kao *ierre 'e :rance% *lantard. *jer je imao i nekih konkretnih zasluga za izbor .arla de Jola za pred% sednika :rancuske 15C>. Kano je napomenuti da Hharles )ndre Joseph *ierre% #arie de Jaulle potie iz jedne od najstarijih "rancuskih aristokratskih "amilija koja je dala i "rancuskog kralja :ilipa )vgusta ?11AC. %133=.@. *ored toga, dobro je poznat i *jerov blizak odnos s jo jednim predsednikom :rancuske % :ransoa #iteranom i s )lenom *oerom, istaknutim "rancuskim dravnikom, koji je dva puta bio predsednik prelaznih vlada. *reminuo je 3444. u svom stanu u *arizu. (a sahrani su mu bili .ari i Yan de Jol, unuci uvenog "rancuskog generala i predsednika. 8omas *lantar de .en Oler ?8homas *lantard@, sin *jera *lantara je A.avgusta 15>5. godine izabran za novog Kelikog majstora .ionskog priorata. Ono to ga u osnovi razlikuje od oca je njegovo nastojanje da deluje to neupad% jivije. (o, i pored toga poznato je da je 8omas *lantar rado vi$en gost na prije% mima rezervisanim samo za ljude od uticaja iz sveta politike i velikog biznisa. Oada je "rancuski predsednik :ransoa #iteran 15>1. godine posetio +ene le .ato, i "otogra"isao se na kuli #agdala, u njegovoj pratnji bio je i *jer *lantar sa sinom 8omasom. *odravanje "rancuske politike levice i umereni antiamerikanizam su karakteristini za stavove 8omasa *lantara koji se jo uvek nalazi na elu *riorata.

strana 11C

(enad #inic

*oglavlje deseto

strana 11T

O+'O #U('

8&#*N)+
Orajem jedanaestog veka u &vropi nije postojao ni jedan znaajniji kralj koji nije, vie ili manje, bio povezan s merovinskom dinastijom, odnosno s kra% ljevskom lozom 'avidovih naslednika. ,lanovi .ionskog priorata zduno su se dali na posao da pokrenu pohod za oslobadanje JerusalimaD koji su A=>.g.n.e. osvojile druene vojne snage )ra% pa i Jevreja, pod komandom uvenog kali"%Umara ?Umar ibn al%Hhattab@. 2ilo je vie razloga za ovakvu odluku, ali su dva bila presudna. *rvo, elja da se na Jerusalimski presto vrati Mjedini pravi kralj, naslednik Jeue ben Josi"aM i drugo, da se u vlasnitvo .iona vrate svi sveti predmeti i tajna znanja koja su ostala u Oumranu, a koje su Oumranci, pre svog unitenja, sakrili na razliitim mesti% ma. stini za volju, muslimani koji su vladali Jerusalimom od sedmog veka nisu branili hrianima da dolaze u grad, no 8urci .elduci su, nakon sto su 14T1. pobedili egipatsku vojsku i osvojili Jerusalim, zabranili hriscanima da dolaze na hodoapa. (astojei da povrati Jerusalim, odnosno da ga uini dostupnim svo% jim hodoasnicima Kizantija iste godine pokree vojsku protiv 8uraka, ali biva poraena u bici kod #anzikerta. , Kizantijski car #ihajlo K ?#n\no I tvp\s, ada]ha_f`1 ve 14=TB. upuuje molbu papi Jrgur K za vojnu pomo da bi oslobodio Jerusalim i celu #alu )ziju koju su 8urci zaposeli. Yelei ne samo da pomogne osloba$anju Jeru% salima ve i da obnovi jedinstvo hrianske crkve, posle izme iz 14CB, papa Jrgur K Johannes Jratianus, krteno ime@ iste godine okuplja vojsku, ali je zbog brojnih sukoba irom &vrope ne alje u pomo Kizantiji. Ovakav sled doga$aja pokrenuo je .ion da svim silama izmiri i ubedi evropske vladare da organizuju jedinstven vojni pohod za osloba$anje Jerusa% lima. pak, da se ne bi previe eksponirao, ali i da bi za ovaj projekat osigu% rao bezrezervnu podrku +imske Hrkve, .ion uspeva da na papski presto 14>>. dovede Urbana ?Odo o" NagerF@, kome prepusta ujedinjujuu ulogu u Iapad% nom carstvu. Urban potie iz stare plemike porodice iz Hhatillon%sur%#ar% ne, oblast 0ampanj u :rancuskoj. (akon dugog i odlunog angaovanja *ape 3T. novembra 145C. na .avetu u Olermonu =44 svetenih velikodostojnika odluuje da se pokrene krstaki pohod za oslobadanje Jerusalima. Jovorei u Olermo% nu Urban je kao osnovne razloge za krstaki pohod naveo pomo hrian% skom narodu Kizantije i osloba$anje .vete zemlje, a posebno je naglasio potrebu ponovnog ujedinjenja hriana, odnosno stvaranja jedinstvene crkve na elu s +imskim papom. *rvi krstaki pohod poeo je u prolee 145A, a kada su krstai stigli u 2eo% grad 145T. godine Jod"rija 2ujonskog Jode"roF de 2ouillon@ je ekala poruka Kizantijskog cara )lekseja Oomnenusa .AIEHTioc% )/Oouvnoc@ da moze raunati na njihovu bezrezervnu podrkuD tri godine kasnije ?1C.jula 1455.@ Jerusalim je oslobo$en. Oad su, nakon relativno kratke opsade, krstai konano prodrli u Jerusalim nastao je nevi$en pokolj. Ubijeni su svi stanovnici, oko T4.444 ljudi. Oni koji su pokuali da se spasu beei u damiju &l%)ksa poklani su kao stoka. 11> strana

(enad #inic (iko nije pre/iveo. *apa Urban umro je dve nedelje po osvajanju Jerusalima, a 1>>1. proglaen je za sveca. Ia prvog vladara oslobodenog Jerusalima, 33. jula, postavljen je Jod"ri 2ujonski. (jemu su lanovi .ionskog priorata, koji su batinili mnoge tajne Jeue ben Josi"a i Jovana Orstitelja, pa i one o miropomazanju, na tajnom sastanku u nod izme$u 31. i 33. jula, ponudila titulu kralja, ali ju je on odbio prihvata% jui samo zvanje vladara. (akon Jod"rijeve smrti, njegov mladi brat 2oduen ?2audouin @ je prihvatio krunu i postao kralj Jerusalima. *rvi cilj rata za .vetu zemlju bio je ostvaren. Ia Jod"rija 2ujonskog je interesantno napomenuti da je, pre polaska na krstaki pohod, rasprodao svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu irom &vrope, javno govorei da je njegovo jedino kraljevstvo ono u Jerusalimu i da e tamo umreti. Odmah po preuzimanju vlasti Jod"ri je naredio da se na jednom brdu, juno od Jerusalima, poznatom pod imenom .ion podigne opatija i to na mestu gde su se nalazile ruevine jedne stare vizantijske crkve poznate kao #ajka svih crkava. Opatija je gra$ena neshvatljivom brzinom za to vreme, a u njen kamen temeljac bee uklesano (otre 'ame du #ont de .ionD ova Opatija je postala sedi% te .ionskog priorata i od tada je uspostavljena redovna veza izmedu pripadnika .ionskog priorata u Jerusalimu i &vropi. Hlan .iona zaduen za odravanje ove veze i operativne akcije bio je gro" od .ampanje g ?Rugues er de Hhampagne@. *oto je u Jerusalimu uspostavljen red, .ion je zakljuio da mu nedostaje organizovana sila koja bi ostvarila njegov drugi cilj7 otkopavanje, prenoenje u &vropu i uvanje svih skrivenih papira i relikvija Oumranske zajednice. .etimo se da su Oumranci sve tajne spise kojima su raspolagali i druge vrednosti sakrili pre nego to su ih +imljani pobili A>.g.n.e. 8ako$e, vekovima se, nakon to su +imljani u krvi ugusili jevrejsku pobunu iz AA.g.n.e, govorkalo i o basnoslovnom bogatstvu u zlatu, srebru i dragom kamenju, nikad prona$e% nom, u JerusalimuD koje su sadukeji i "ariseji sakrili ispod ili u blizini Rrama. +imljani su, inae, 1=C.g.n.e. proterali sve Jevreje iz Jerusalima i zabranili im da se u njega ikad vrate. . obzirom na delikatnost celog posla .ion je zakljuio da je neophodno "ormirati poseban viteki red posveen samo ovom zadatku. gu gro"u od .am% panje ?Rugues er de Hhampagne@ koji je uestvovao i u oslob a$anju Jerusali% ma 1455. je preputeno da odabere osmoricu vitezova, okosnicu budueg vojnog reda. g je izbor vitezova obavio 1113.g.n.e. i odmah sa njima otpoeo posebne pripreme. *re planiranog puta u .vetu zemlju gro" od 0ampanje 111C. na svom imanju Olervo ?Hlairvau;@ podie opatiju N/abbaFe de Hlairvau; i poklanja je cisterinskom monahu po imenu 2ernar ?2ernhard de Hlairvau;@. nae, 2ernar se zamonaio samo tri godine pre toga u opatiji N/abbaFe de Hiteau;, a pore % klo vodi iz bogate i uticajne plemike porodice 8eklin iz 2urgonja ?8escelin de 2ourgogne@. #e$utim, uprkos injenici da su sve pripreme bile zavrene ve 111C, sedmorica vitezova i dva monaha, koje je odabrao 2ernar, stiu u Jerusa% lim 1B. maja 1115, a to je vie od godinu dana nakon to je 2oduen preminuo u &l%)rish%u. +azlog ovako dugog odlaganja je bio dosta prozaian i svodi se na st;ana 115

O+'O #U(' zelju gro"a od .ampanje da saeka okonanje razvoda od prve /ene Honstance de :rance, kerke "rancuskog kralja :ilipa , kako bi mogao da se oeni sa &lisa% beth de Karais, kerkom Jijoma Kelikog gro"a 2urgonjeD nakon venanja ekalo se i dete. (akon to su svi porodini poslovi gro"a od 0ampanje okonani mala skupina vitezova se otisnula put .vete zemlje. *o dolasku i Jerusalim gro"a ga i njegovih osam pratilaca sveano doekuje kralj 2oduen ?2audouin du 2ourg o" &dessa@ i ustupa im istoni deo dvora. (akon tri meseca devet vitezova se sele u dzamiju al%)ksa ?!!!!@ i objekat poznat kao .olomonove stale. Ubrzo potom pred jerusalimskim patrijarhom Jormond de *icuignF polau zakletvu i dobijaju blagoslov za sve to e raditi, a radie mnogo toga. Ke 1A. januara 1134. na koncilu u (ablusu jerusalimski patrijarh im dodeljuje i prvu insigniju % crveni krst po kome e kasnije postati prepoznatljivi i potovani. .a patrijarhovim blagoslovom vitezovi 8empla odmah otpoinju sa svojim misterioznim iskopavanjima, a ve krajem 1134. u :rancuskoj u Na :ontenotte in 'ijon uspostavljaju svoj preceptorat ?neka vrsta sedita i centrale@ koji e im dugo vremena biti glavna evropska baza. Otvaranje ovog preceptorata nadgledao je g gro" od .ampanje koji je ve tada iz Jerusalima u :rancusku doneo neke tajne svitke koji e per se privoleti anujskog gro"a :ulka K ?:oulue K d/)njou@ da se pridrui 8emplarima i dodeli im ogromna imanja. :ulk K e inae 11=1. postati jerusalimski kralj. g gro" od .ampanje se u .vetu zemlju vraa tek 113C. godine, a do tada se u :rancuskoj ve govorilo o templarskom bogatstvu koje tri do etiri puta nadmauje imovinu "rancuskog kralja Nuja K ?Nouis K de :rance@. Oao razlog dolaska u Jerusalim, vitezovi su naveli obezbe$ivanje puteva ka Jerusalimu kojima su hodoasnici putovali da poseuju .veti grad. (azvali su se .iromasniin vitezovima Rrista i .olomonovog hrama ?*auperes commili% tones Hhristi 8empliue .olomonici@. #e$utim, prvih osam godina boravka u Jerusalimu vitezovi 8empla, kako su ih svi zvali, nisu se udaljavali mnogo od al%)kse koju je zapravo podigao kali" Kalid ?z/!!/{/!!/{@ jo T4C. na ruevinama nekadanjeg Jerusalimskog drugog hrama. 0ta vie, sve vreme, od izlaska do zalaska .unca, provodili su samo na prostoru oko al%)kse za koji su znali da je nekada bio prostor oko Jerusalimskog, odnosno .olomonovog hrama. *redmet njihovog interesovanja su bile relikvije i tajni spisi iz drevnog &gipta. *ored ovoga, drugo mesto kome su poklanjali panju je bio prostor poznat kao Oirbet%Oumran. 'ok su 8emplari prekopavali i pretraivali stare ruevine pravu zatitu hrianskim hodoasnicima pruali su vitezovi Rospitalci. Oni su u Jerusali% mu osnovali ak i posebno prihvatilite za premorene i bolesne putnike. Jodi% ne 111>. ovi vitezovi menjaju naziv u Rospitalci svetog Jovana Jerusalimskog, a papa Jelazije ?Jiovanni Honiulo, krteno ime@ im daje blagoslov i odobrava zakonik poznat kao *ravilnik, a ime im se opet menja u .uvereni jerusalimski, rodoski i malteki vojni hospitalni red svetog Jovana ?.ovrano #ilitare Ordine Ospedaliero di .an Jiovanni di Jerusalemme di +odi e di #alta@. Ovaj rimo% katoliki viteski red i danas postoji, a njegovog velikog majstora bira isto telo kardinala koje bira i papu. +ed je medunarodno priznat i ima status stalnog 134 strana

(enad #inic

posmatraa u Ujedinjenim nacijama i lan je .aveta &vrope, a sa 141 dravom ima stalne diplomatske odnose. Inaaj i poloaj #altekih vitezova se moe sagledati i iz injenice da +ed iako ne poseduje teritoriju kao neka drava ipak ima dve eksteritorijalne zgrade u +imu ?izvan jurisdikcije talijanske drave@ koje nemaju status kao neka amba% sada ve se jednostavno tretiraju kao teritorija strane drave7 Jedna je *alazzo di #alta u Kia dei Hondotti A> i u njoj se nalazi veliki majstor ?lat. magister, ,,ui% teljM@ +eda s ,,dravnomM upravomD druga je Killa #alta sull/)ventino u kojoj se nalazi sedite +imskog priorata. 'anas niko ne moe biti primljen kod pape, a da prethodno nije proao kroz odaju #altekih vitezova u Katikanu i razmenio par rei sa njihovim sekretarom. *oetkom xx veka +ed maltekih vitezova ima oko trinaest hiljada la% nova i ak osamdeset hiljada dobrovoljaca. .vojevremeno lan +eda je bio i jugo% slovenski prestolonaslednik *etar D danas u .rbiji +ed ima oko C4%tak lanova od kojih su javnosti poznati prestolonaslednik )leksandar Oara$ordevi koji je ak i odlikovan velikim krstom sa zlatnom zvezdom i advokat #arko (icovi. (ajznaajnije relikvije maltekih vitezova7 desna aka svetog Jovana krstitelja, deo ?astica@ krsta na kome je Rristos razapet i ikona 2ogorodice :ilermske su svojevremeno bili u posedu .rpske crkve. #edutim, prevarom crnogorskog komunistickog prvaka #arka Orlandia su izuzeti iz poseda .rpske crkve i sada se nalaze u 'ravnom muzeju na Hetinju. Jodinu dana po povratku u .vetu zemlju gro" od 0ampanje je iznenad% no preminuo juna 113A. *o instrukcijama primljenim o" ga gro"a od 0ampanje njegov vazal g de *ajen ?Rugues de *aFens@ i vitez )ndre de #onbara ?)ndre de #ontbard@ kreu u :rancusku. .a sobom su poneli najvei deo do tada otkri% venih stvari koje su, odmah po dolasku u :rancusku, smestili u preceptorat u Na :ontenotte in 'ijon gde su se sastali i sa ve tada poznatim 2ernarom. Ushi% enost nekadasnjeg monaha, a sada opata 2ernara onim to mu je pokazano bila je ogromna. *o nalogu gro"a od 0ampanje 2ernaru je predat jedan komplet svitaka pazljivo sloenih u drvenu kutiju od kedrovine. 0ta su vitezovi predali 2ernaruP ako su dugo i naporno kopali po ruevinama oko al%)kse, odnosno nekadanjeg Jerusalimskog drugog hrama i Oirbet%Oumrana koje su rimske legije pod 8itom, sinom cara Kespazijana, T4. g.n.e. sravnile sa zemljom, 8emplari, osim dela "arisejskog i sadukejskog zlata, nisu nali nista drugo. Ia njih je to bilo veliko razoarenje jer je zlato bilo poslednja stvar koju su traili. Ono po ta su, zapravo, bili poslani u .vetu zemlju 8emplari su dobili od hasasina, vojnog reda verske sekte smailicana. (aime, hasasini koje je svojevremeno osnovao Rasan .abah ?al%Rasan ibn%al%.abbah@ su na dva mesta u blizini Oirbet%Oumrana, sre% dinom x veka, pronali mnogo svitaka pisanih aramejskim jezikom. .vici su pripadali Oumranskoj zajednici i po otkriu su bili smeteni u biblioteku tvr$a% ve )lamut ?!/, na persijskom@, koja se nalazila na planini &lbrus i koja je bila sedite Rasan .abaha i njegovih sledbenika. .am Rasan je me$u )rapima bio poznat kao .tarac sa *lanine. 'va veka nakon to su vitezovi 8empla od hasa% sina dobili uvene svitke, biblioteku u )lamutu je spalio Rulagu%kan ?Rulegu
strana 131

O+'O #U(' }agan@, unuk 'ingis%kana ?,inggis }agan@. *ria se da su knjige gorele sedam dana i sedam noi. 8oliko ih je bilo. *o povratku u :rancusku vitezovi 8empla kralju Nuju K predaju deo svi% taka iz kojih je nedvosmisleno proizilazilo da je Jeua ben Josi" bio naslednik 'avidovog prestola i da je s #arijom imao decu, dakle naslednike. +imskoj crkvi su, preko monaha, a potom i sveca 2ernara iz 2urgundije, predani preostali svici sa slinim sadrajem. . jedne strane, .ion je bio zadovoljan jer je imao nepobitne dokaze o dinastikim pravima merovirt0ke loze izrasle na tlu :rancuske a, s dru% ge strane, +im je verovao da se dokopao poslednjih dokaza o susu Rristu kao mesiji i jevrejskom kralju i da vie niko nee moi da dovode u sumnju Mnjegovo boansko porekloM. (akon 2ernarovih Mdobrih vestiM papa Ronorije poziva u audijenciju g de *ajena, Jiljam de 2urea ?Juillaume de 2ures@ i Jaja 2rizbara ?JuF de 2risbarre@. *apa je video i uo sve to ga je inilo srenim. Oduevljen i nadasve zahvalan Ronorije 1=. januara 113>, na .aboru u gradu 8roa, dodeljuje vitezovima +eda 8empla *ravilnik. Iahvaljui insitiranju svetog 2ernara 8emplari su na Ooncilu zare$eni, a opat Olervo im je izrekao pohvalu u svom 'e laude novae militiae. Ia prvog velikog majstora reda izabran je g de *ajen koji je odmah potom u Nondonu uspostavio preceptorat i na nje% govo elo postavio Rjua )rgenstajna ?Rugh d/)rgenstein@. Oako je bio oenjen sa kotskom plemkinjom Oatarinom .en Oler ?Hatherine de .aint Hlair@ *ajen se sastao i sa kotskim kraljem 'abidom ?'abid mac #ail Hholuim@ i ugovorio, a to se vremenom potvrdilo, neraskidivo prijateljstvo izme$u .kota i vitezova 8empla. (a imanju porodice .inkler poznatom kao 2alantrodoch uspostavljen je preceptorat koji e se 1=4T. za 8emplare pokazaiti naroito vrednim. *re povratka u .vetu zemlju maja 1135. *ajen je ugovorio brak izme$u gro"a :ulka K i #elisande ?#elissande@, kerke pokojnog kralja 2oduena . 8ako$e, prisustvovao je i venanju :ulkovog sina Jeo""reF%a sa #atildom, ker% kom engleskog kralja Renrija 1.1 ovo venanje je ugovorio *ajen prilikom njego% ve posete Nondonu i otvaranja prvog engleskog preceptorata nakon ega se, pre svog puta u 0kotsku, sreo sa Renrijem . &ngleski monarh je tada bio nezadovo% ljan to mu se kerka razvela od nemakog kralja Rajnriha K ?Reinrich K@ ali ga je *ajen vrlo lako oraspoloio predloivi mu sjajnu priliku % Jeo""reF%a sina, kako je tada rekao, budueg jerusalimskog kralja. U Jerusalimu *ajen zatie bolesnog kralja 2oduena koji samo nakon dve godine umire. 8ada na jerusalimski presto, po krvnoj liniji, stupa njegova kerka #elisanda i njen suprug gro" :ulk K. *ored jerusalimskog patrijarha Jui% llaume de #essines glavni ceremonijal majstor je bio *ajen. (o, bez obzira na patrijarhovo prisustvo svima koji su prisustvovali nije promaklo iz vida da su vitezovi 8empla postali neto mnogo vie od onoga za ta su se do tada izdavali7 postali su sila per seQ *ravilnik je bio posebno znaajan za 8emplare i njihov budui prosperitet. (jegovim dobijanjem ceo hrianski svet ih je prihvatio kao prave monahe i vite% zove. Uslovi koje su svi kandidati morali da ispune ?prva godina lanstva bila je probna@ da bi postali lanovi reda bili su7 da su ro$eni u branoj zajednici, da su plemikog porekla, da su zdravog duha i tela, da nemaju nikakve druge obaveze i si. Od svih vitezova se zahtevalo da se odmah po pristupanju redu zakunu na 133 strana

( e n a d # in i s iro m a tv o ?s v u im o v in u s u m o ra li d a p o k lo n e re d u @, e d n o s t i p o k o rn o s t. 2 ili s u o b a v e z n i d a s k ra te k o s u , a li im je b ilo z a b ra n je n o d a s k ra u ju b ra d e . . v i s u m o ra li d a n o s e b e le o g rta e i tu n ik e n a k o jim a s e n a lz io c rv e n i k rs t. * ra v iln ik o m je b ilo p ro p is a n o i n jih o v o p o n a a n je u b o ju 7 n ije im b ilo d o z v o lje n o d a m o le z a m ilo s t n iti s u m o g li d a s e o tk u p e iz z a ro b lje n i tv a , n ije im b ilo d o z v o lje n o d a o d u s ta ju o d s u k o b a , o s im a k o o d n o s s n a g a n ije b io v e i o d tri n a je d n o g , a i ta d a s a m o a k o g la v n o k o m a n d u ju i to n a re d i. * ra v iln ik o m je "a k ti k i b ilo o d re $ e n o d a iz b itk e m o g u d a iz a $ u s a m o k a o p o b e d n ic i. U g o to v o s v im is to rijs k im s p is im a s e o p is u ju k a o v e o m a h ra b ri i v e s ti ra tn ic i, d o b ro o rg a % n iz o v a n i i d is c ip lin o v a n i. J e d n o m re ju , z a n jih s e m o e re i d a s u b ili n a je "ik a % s n ija b o rb e n a "o rm a c ija to g d o b a . J e d n a s tv a r u * ra v iln ik u je p o s e b n o z a n im ljiv a , a to je d a + e d m o e d a p rim a p o k lo n e o d s v a k o g , a d a s a m n e m o e i n e s r n e n ik o m e d a p o k la n ja b ilo ta . O v o m ta k o m * ra v iln ik a k a o d a s e e le lo o b e z b e d iti i o s ig u ra ti b u d u e b o g a t% s tv o + e d a . ' a je to b a ta k o , a n e n e k i s lu a j, n a jb o lje s v e d o i o d lu k a n e k a d a n je g c is te rin s k o g k a lu $ e ra iz O le rv o a i ti e n ik a s v e to g 2 e rn a ra , iz 1 1 = 4 , p o z n a to g k a o p a p a n o k e n tije , d a + e d n e o d g o v a ra n ije d n o m e p a rh ijs k o m b is k u p u n iti ije d n o m v la d a ru , o s im s a m o m * a p i i d a , s h o d n o to m e , n ik o m e n e e p la a ti n ik a % k v e ta k s e n iti p o re z e . O v o m p a p in o m b u lo m + e d je , d e "a c to , p o s ta o p o tp u n o n e z a v is a n o d s v a k e z e m a ljs k e v la s tiD p o s ta li s u , ia k o b e z g ra n ic a , d r a v a z a s e b e g d e g o d b i s e n a li. . a k a k v im b o g a ts tv o m je + e d v ite z o v a 8 e m p la ra s p o la g a o v id i s e v e i iz s p is k a n je g o v ih d a ro d a v a c a 7 8 ib o g ro " o d . a m p a n je ?8 h ib a u d c o m te d e H h a m % p a g n e @ p re d a o je 8 e m p la rim a c e lo k u p n o s v o je im a n je 2 a rb o n n e %: a F e lD p o rtu g a l% s k a k ra ljic a 8 e re z a ?8 e re s a d e * o rtu g a l@ p re d a la im je tv r$ a v u %z a m a k . o u re i c e o g ra d : o n te ) rc a d a D k ra lj ) ra g o n a ) l"o n s o ?) lp h o n s e e r d ) ra g o n @ p re d a o im je e lo k ra lje v s tv o D # a tild a g ro "ic a o d 2 u lo n je ?# a tild a c o u n te s s o " 2 o u lo g n e @ i s u p ru g a e n g le s k o g k ra lja . te "a n a ?. te p h e n o " & n g la n d @ im je p o k lo n ila g ro "o v iju & s s e ; ... O a d a je 3 B m a ja 1 1 = A . p re m in u o p rv i v e lik i m a js to r + e d a * a je n n je g o v o m e s to ta d a z a u z im a is ta k n u ti i u v a e n i + o b e r O ra o n ?+ o b e r H ra o n c o m p t d e 2 o u rg o g n e @. . m rt * a je n a u tic a o je d a K a tik a n u b rz a n e k e p la n o v e v e z a n e z a + e d v ite z o v a 8 e m p la . 8 a k o je p a p a n o k e n tije 1 1 = > , iz d a o b u lu O m n e ' a tu m O p ti% m u m ?. v e d o b re s tv a ri@ k o jo m re d u d a je d o ta d a n e v i$ e n e e k o n o m s k e p o v la s ti % c e . * o re d to g a n o k e n tije 1 1 = 5 . p o s e b n im a k to m p riz n a je p o s to ja n je i u v a a v a s v a p ra v a p o s e b n e g ru p i lju d i o k u p lje n ih u s a v e z u ta d a p o z n a to m k a o * rie u re d e . io n . ( a k o n b u le n o k e n tija i p a p a H e le s tin iz d a je b u lu # ilite s 8 e m p li ?K o j% sk a R ra m a @, a p ap a & u g e n s e p o ja v lju je s a b u lo m # ilitia ' e i ?2 o iji v o jn ic i@. . v e o v e b u le s u im a le z a c ilj d a o s n a e re d i u z d ig n u g a n a n iv o n e d o d irljiv ih z a s v e e v ro p s k e v la d a re . K ite z o v i 8 e m p la s u ta k o im a li m o g u n o s t i p ra v o d a g ra d e s o p s tv e n e c rk v e u k o jim a s u , n e z a v is n o o d k a to li k o g s v e te n s tv a , m o g li d a is p o v e d a ju s v o ju v e ru . ( jih o v e b o g o m o lje e s e i s p o lja i iz n u tra ra z lik o v a ti o d ta d a n jih rim o k a to li k ih c rk v i. . v e n jih o v e c rk v e s u b ile k ru n e o s n o v e to je s im b o liz o v a lo id e ju u n iv e rz u m a i e n s k o g p rin c ip a . U n a re d n ih p o la v e k a + e d je p o s ta o v o jn a , e k o n o m s k a i p o liti k a s ila k o ja n ije m o g la b iti z a o b i$ e n a n i u je d n o m v a n ije m m e $ u n a ro d n o m p ita n ju . s tr a n a 1 3 =

O+'O #U(' *osedovali su ogromne posede u svim evropskim zemljama, na kojima su gajili razne itarice za svoje potrebe, ali i za trgovinu, izgradili su preko hiljadu crka% va, manastira, svratita za putnike ka .vetoj zemlji i si. *osedovali su najveu renu i morsku "lotu brodova i najpoznatija brodogradilita, razvili su prvi ban% karski sistem na svetu promoviui ek kao nain plaanja, njihove bolnice su postale najpoznatije po primeni do tada nepoznatih, a nadasve e"ikasnih lekova i tehnika me$u kojima je i primena vestackog disanja. *oetkom trinaestog veka 8emplari su, govorei dananjim jezikom, postali prava multinacionalna kompanija. Iahvaljujui ogromnoj "loti, ije sedi% te je bilo na ostrvu #ajorka, a glavna luka Na +oel na obali )tlantika, oni su vodili glavnu re u pomorskoj trgovini u emu im je umnogome pomogla i pri% mena magnetnog kompasa koji su oni konstruisali. Oontrolisali su sve najvani% je tokove novca, a mnoge krunisane glave tog doba su im bile dunici. (jihovo umee u gra$evinarstvu ih je ne samo proslavilo ve im je donosilo i ogromne zarade, jer ono to su oni znali i mogli niko drugi u to vreme nije smeo ni da pokua. *rve gotske gra$evine su njihovo delo, a narod je njihove gra$evinare nazivao .olomonovim zidarima. Jedna od najpoznatijih katedrala koje su podi% gli je ona u .artru, :rancuska. .ve njihove katedrale su bile dekorisane neshva% enim dekoracijama za ono vreme, ali se danas otkriva da su sve te dekoracije zapravo kodirani zapisi njihovih tajnih znanja. Oako je rasla njihova ekonomska i politika mo, tako se njihovo inte% resovanje za Jerusalim smanjivalo. stina, 8emplari su imali veoma razvijene trgovake veze s mnogim muslimanskim zemljama, a posebno dobre odnose su odravali s nekim njihovim prvacima i vo$ama pojedinih sekti, me$u kojima su najpoznatiji Rasasini. #e$utim, tokom 11>C. usledio je niz vrlo neobinih i tra% ginih doga$aja. U +imu umire papa Nicius , a zamenjuje ga papa Urban . U Jerusalimu umire stari kralj 2oduen K Jerusalimski, a na presto stupa 2oduen K. ste godine mesto Kelikog majstora vitezova 8empla, umesto )rnolda de 8oro% he ?)rnau de 8orroja@, zauzima Yerar de +id"or ?Jerard de +ide"ort@. Omamljen uticajem i snagom 8emplara, zaboravivi razloge njihovog osnivanja i zvaninog postojanja, Yerar de +id"or poinje da se mesa u unu% tranje odnose kraljevske porodice to, na kraju, dovodi do ubistva 2oduena K ?2audouinet K de Jerusalem@ i dovo$enja na kraljevski presto velikog Yeraro% vog prijatelja Jia od Nuzinjana ?JuF de Nusignan@. Yerar je u tome imao veliku podrku princa +ejnoa ?+evnaud de Hhatillon@ koji je, inae, bio krajnje omrznut u .vetoj zemlji zbog okrutnosti i drskosti. Ubistvo kralja 2oduena K nije bilo ubistvo tek nekog samoproklamovanog kralja. 2ilo je to ubistvo kralja po krvnoj liniji Jeue ben Josi"a. 2ilo je to ubistvo koje e dovesti do sukoba .ionskog prio% rata s 8emplarima. Jo u vreme vladavine 2oduena K Ji je, iz ista mira, izmasakrirao jednu veu grupu beduinskih pastira koji su, u skladu s dogovorom kralja Jerusali% ma i predstavnika muslimana, imali pravo da dovode svoja stada na ispau. Jarant ovog dogovora su bili 8emplari. Ovaj doga$aj je izgla$en uz krajnje napore 2oduena K, Kelikog majstora 8empla )rnolda de 8oroge i .aracenskog kralja .alah%al%'ina ?HJ)J/H _.mo t" Jo!1%! /vO ~J#@% #e$utim, samo godinu dana kasnije tenzije me$u hrianima se poveavaju. Krhunac je nastao kada je princ +ejno, 13B strana

(enad #ini besan zbog ukora koji mu je Jerusalimski patrijath Reraclius d/)uvergne upu% tio povodom njegovog netolerantnog ponaanja prema muslimanima, uhapsio *atrijarha, muio ga, a potom i utamniio. Keliki majstor 8empla nije reagovao. Ohrabren izostankom bilo kakve kritike +ejno 11>A. presree veliki beduinski karavan, koji je prolazio pored Jerusalima, i ubija sve beduine prisvajajui sav njihov tovar. ovoga puta je izostala bilo kakva reakcija vitozova 8empla. *osebnim dogovorima koje je .ionski priorat, odnosno kralj jerusalimski imao sa saracenskim kraljem .alah%al%'inom bilo je predvi$eno da se on stara za bezbednost hrianskih hodoasnika, a da se 8emplari brinu za sigurnost muslimana. Yerar de +id"or nije potovao ni jedan dogovor .ionskog priorata, jerusalimskog kralja i kralja .aracena. .ta vie, veliki majstor 8empla je 11TC. uz pomo Rasasina pokuao da ubije .aladina. ,im je shvatio da s hrianima nikad nee moi da postigne nijedan odr% iv dogovor o suivotu, .alah%al%'in je odluio da se obrauna s njima. Orajem jula 11>T. okupio je oko dvanaest hiljada vojnika i saekao hriansku vojsku kod brda Ratina. Rricani su imali oko dvadeset hiljada vojnika, od kojih su samo par stotina bili pripadnici elitnih vitekih redova 8empla i hospitalaca. ako malobrojniji i slabije naoruani muslimani su zahvaljujui mudroj taktici sara% censkog kralja i izdajstvu nekih hrianskih prineva na kraju pobedili. .alah% al%'in je, u skladu sa svojim verskim uenjima i oseanjima, ponudio slobodu svim zarobljenim hrianima pod uslovom da se preobrate u islam. #nogi su to odbili pa su bili ubijeni ali ne i Ji koga je .alah%al%'in, uz sve poasti dostojne jedne krunisane glave, oslobodio. 8ri meseca posle bitke kod Ratina, tanije 3. oktobra, Jerusalim je pao u ruke .aracena, a da pri tome nijedna zgrada nije opljakana niti je bilo ko od nje% govih stanovnika bio povre$en. .aladin nije proterao hriane iz Jerusalima, niti su to uinili njegovi sinovi, koji su ga nasledili poto je B. marta 115=. preminuo u 'amasku. *rogon hriana iz Jerusalima poinje tek 13BB. zbog neprestanih krstakih pohoda da se ponovo oslobodi Jerusalim i osvoje nove arapske terito% rije. *osle pada tvr$ave .en%Yana%d/)kra, maja 1351, hriana vie gotovo da i nije bilo u .vetoj zemlji. ako su mnogi krivili vitezove 8empla za gubitak .vete zemlje, to se u sluaju Yerara de +id"ora moe prihvatiti, ipak je takva ocena preterana. 8okom sto godina ?1455. %1151.@ vie od 34.444 templara je poginulu branei .vetu zemlju i interese hrianstva. U odbrani tvr$ave .en%Yana%d/)kra, nakon to su evakuisali ene, decu i stare, svi vitezovi 8empla, njih oko B44, na elu s velikim majstorom Kilijamom de 2ozeom su izginuli branei poslednje hriansko uporite u .vetoj zemlji. (ovo sedi0te 8emplari uspostavljaju na Oipru, a novoizabrani veliki maj% stor 8empla postaje misteriozni "rancuski plemi 8ibald Jodin ?8hibaud Jau% din@. On uspeva da konsoliduje templarske redove nakon katastro"e kod )kre, uz istovremeno irenje "inansijskih i trgovakih poslova +eda. (a mestu velikog majstora 1353. menja ga Iak de #ol ?Jacues de #olaF@, zvanino 3= i poslednji veliki majstor. *oetkom etrnaestog veka, mnoge kraljevske kue &vrope su dugovale znaajna "inansijska sredstva +edu i sve su vie zazirale od njegovog ekonom% skog i politikog uticaja. Oako se, nakon ubista jerusalimskog kralja 2oduena K
strana 1 3 C

O+'O #U(' sve vie prialo o tome da su to ubistvo izveli vitezovi 8empla zarad ogromnog blaga dobijenog od Jevreja, odnosno Hionskih mudraca koji su nastavljai politike i "ioso"ije nekadanje vavilonske sekte, poznate kao "ariseji, "rancuski kralj :ilip K ?*hilippe K de :rance@ poznatiji kao :ilip Nepi ?*hilippe le 2el@ je, na zahtev .ionskog priorata, otpoeo pripreme za obraun sa 8emplarima. *rva stvar koju je uradio bila je da protera sve Jevreje iz :rancuske proglasivi ih jereticima, a potom i da kon"iskuje celokupnu njihovu imovinu. . obzirom i na to da je najvei deo templarskog blaga bio smeten u *arizu, :ilip je odluio da konaan perso% nalni i "inansijski obraun s ubicama kralja bude u njegovoj prestonici. .amo, velika "inansijska i vojna sila vitezova 8empla je bila per se prevelik zalogaj za njega pa je :ilip K morao da trai podrku evropskih krunisanih gla% va koje su, kao i on, bile vrlo bliske sa .ionskim prioratom. (o, bilo kakva akcija ove vrste bila bi nemogua bez podrke pape pa je :ilip, tvrdei da su 8emplari zapravo jeretici i "inansijski leinari, zatraio podrku +ima. *oto je i sam +im, kako se ispostavilo, bio pod uticajem Hiona i njemu odanih 8emplara :ilip K je prvo ubio papu 2oni"acija K ?2enedetto Haetani, krteno ime@ 1=4=, a potom i papu 2enedikta x ?(icola 2occasini, krteno ime@ 1=4B. Uz dosta napora "ran% cuski kralj na presto svetog *etra dovodi Msvog papuM, Olementa K ?+avmond 2ertrand de Jot, krteno ime@. Oako se nita nepredvi$eno ne bi dogodilo :ilip K Olementa K, sa sve papskim insignijama, preseljava u *arizD to je bio prvi i jedini put da je presto svetog *etra bio izmeten izvan +ima. *ostupajui po direktim sugestijama velikog majstora .iona i :ilipa K papa Olement K je pozvao Iaka de #olea i vo$u hospitalaca da do$u u *ariz, kakao bi se dogovoroli o navodno novom krstakom pohodu na Jerusalim. 'e #ole je na ovaj sastanak doao s Oipra, a vo$a hospitalaca se nije pojavio. U noi, petak 1=. oktobra 1=4T. Iak de #ol je uhapen. ste noi irom :ranuske pohap% 0eni su gotovo svi 8emplari. +ano ujutro provaljen je templarski trezor u *arizu, ali u njemu nije na$en nijedan zlatnik, a u luci Na +oel, glavnoj templarskoj luci, nije zateen nijedan jedini brod. Uz optube za bogohuljenje, zelenaenje i sodo% miju Iak de #ol je, s jo stotinak 8emplara, osu$en i spaljen na lomai nedaleko od crkve (otre 'ame. Keliko blago templara nikad nije prona$eno, niti su ikada prona$eni njihovi tajni spisi o kojima se tako mnogo govorilo, a vezuju se za otkopavanja koja je vrio gro" g od .ampanje s drugovima u Jerusalimu i u oko% lini Oirbet%Oumrana. Iapravo, osnovano se sumnjalo da spisi koje su vitezovi 8empla tada dobili od Rasasina sadre mnoga ezoterina i gnostka uenja. #nogi se i danas pitaju kako je mogue da jedna vojna, ekonomska i poli% tika sila kakva su bili vitezovi 8empla nestane s istorijske scene preko noi. #o kojom su raspolagali tokom dvanaestog i trinaestog veka je nespojiva s nainom na koji je okonana. 8emplari su, tokom dva veka postojanja, razvili najbolju obavetajnu slubu s najnaprednijim kodiranim pismom i gestovnim govorom. Ia zatitu svojih tajni koristili su kod poznat kao i"ra )tba. sti kod za zatitu svojih zna% nja koristili su i pripadnici Oumranske zajednice hiljadu godina pre njih. #e$u sobom su, kad je to situacija nalagala, mogli da razgovaraju jezikom potpuno nerazumljivim za sve prisutne. (jihovi preceptorati, koje su imali u svim evrop% skim zemljama i irom *alestine, bili su sedita za regrutovanje novih lanova,
13A strana

( e n a d # in i o b u k u , s ta ra n je o s ta rim i p o v re $ e n im v ite z o v im a , z a p o m o s v im p u tn ic im a k o ji s u je tra ili i s i. * re c e p to ra ti s u p o s e b n o b ili o d g o v o rn i z a p rik u p lja n je i o b ra % d u s v ih in "o rm a c ija o d z n a a ja z a + e d , b ili s u s v o je v rs n i o b a v e ta jn i c e n tri + e d a z v a n re d n im s is te m o m v e z a , s v a k e n e d e lje , a p o p o tre b i i e e , in "o rm a c ije k o ji% m a s u p re c e p to ra ti ra s p o la g a li d o s ta v lja n e s u v e lik o m m a js to ru . ( a n e k i n a in , p re c e p to ra ti s u "u n k c io n is a li k a o n e k a v rs ta s a v re m e n ih a m b a s a d a , k o n z u la ta i p riv re d n ih k o m o ra . ) k o s v e to im a m o u v id u , o n d a s e p o s ta v lja p ita n je k a k o je b ilo m o g u e d a Y a k d e # o l u p a d n e u z a m k u : ilip a N e p o g . O a k o je b ilo m o g u e d a v ite z o v i 8 e m p la , m o n i k a o to s u b ili, n e s a z n a ju n i ta o n a m e ra m a je d n o g , ip a k , p ro % s e n o g k ra lja P 8 e m p la ri s u o d o s n iv a n ja o d g o v a ra li s a m o p a p i i n je m u s u d a v a li d e s e ti % n u s v o jih p rih o d a . 2 ili s u u v e k ra d o v i$ e n i i p rim a n i u p a p s k o m d v o ru . I a n jih u + im u n ije b ilo ta jn i. # e $ u tim , s itu a c ija s e b itn o p ro m e n ila n a k o n to s u lju d i : ilip a N e p o g o te li i u b ili p a p u 2 o n i"a c ija K , a o d m a h p o to m o tro v a li i n je g o v o g n a s le d n ik a 2 e n e d ik ta x . U s v o js tv u v e lik o g m a js to ra , Y a k d e # o l s e v i e p u ta s r e ta o s 2 o n i"a c ije m K , a je d a n p u t i s 2 e n e d ik to m x . * rilik o m o v ih s u s re ta Y a k d e # o l je u p o z o ra v a n n a z a h te v e : ilip a N e p o g , d a s e v ite z o v i 8 e m p la o k riv e z a je re s i b lu d , i d a im s e , k a o ta k v im a , o d u z m e s v a im o v in a , a + e d u k in e . . li n e in "o rm a c ije o k le v e ta m a : ilip a N e p o g te m p la rs k i v e lik i m a js to r d o b ija o je i iz s v o jih p r e c e p to ra ta , a p o s e b n o o d o n ih iz : ra n c u s k e . . ta v i e , b ilo je i in " o rm a c ija d a p rip a d n ic i h o s p ita la c a b la g o n a k lo n o g le d a ju n a o p tu b e k o je je : ilip irio & v ro p o m . O a d je n a p a p s k i p re s to p o s ta v lje n 2 e rtra n d d e J o t, n a d b is k u p 2 o rd o a i v e lik i p r ija te lj i d u n ik : ilip a N e p o g , p o z n a t k a o p a p a O le m e n t K ?1 = 4 C .B = 1 B .@ , 8 e m p la rim a je b ilo ja s n o d a e "ra n c u s k i k ra lj d o b iti p a p in u s a g la s n o s t z a n jih o v p ro g o n . O le m e n t K je , v e ro v a tn o u p la e n z a s v o ju b e z b e d n o s t u + im u , p a p s k u s to lic u p re m e s tio u : ra n c u s k u 1 = 4 5 . k a k o b i g a : ilip K la k e titio . * la n z a o b ra u n s a v ite z o v im a 8 e m p la s e d u g o p rip re m a o i k a d a je s e p % te m b ra 1 = 4 T . * a p a p o z v a o v o $ e te m p la ra i h o s p ita la c a d a d o $ u n a d o g o v o r o n o v o m k rs ta k o m p o h o d u s v e je v e b ilo g o to v o . Y a k d e # o l je v e b io o b a v e te n o p la n u d a s e o n i s v i v ite z o v i 8 e m p la p o h a p s e , a d a s e n jih o v a im o v in a z a p le n i. * re n e g o to je s O ip ra k re n u o u : ra n c u s k u d e # o l je n a re d io d a s e s v a d o k u m e n % ta s O ip ra p re n e s u u 0 k o ts k u , a d a s e o n a m a n je v a n a s p a le . * re to g a , o d n o s n o m e s e c d a n a p re p a p in o g p o z iv a , iz * a riz a je u 0 k o ts k u p r e n e s e n o s v o te m p la rs k o z la to i s v i z n a a jn i s p is i. ( a p u t z a * a riz p ra tilo g a je A C 8 e m p la ra i, s a s tra n e g le % d a n o , s v e je d e lo v a lo n o rm a ln o , n i p o e m u s e n ije m o g lo z a k lju iti d a 8 e m p la ri s u m n ja ju u b ilo ta . * o d o la s k u u : ra n c u s k u s a e k a o ih je : ilip N e p i i p rire d io n e o b i n o s rd a a n i s v e a n d o e k . : u lk d e K ila r ?: u lk d e K illa r, 1 = 4 C .%1 = 1 5 .@, v e lik i m a js to r h o s p ita la c a i p o re d to g a to je p o tv rd io d o la z a k , n ije s e p o ja v io . U p e ta k , 1 = . o k to b ra iro m : ra n c u s k e k ra lje v i s e n e a li s u , o d m a h n a k o n p o n o i, o tv o rili z a p e a n je n e n a re d b e u k o jim a je s ta ja lo d a s e im a ju p o h a p s iti s v i p rip a d n ic i + e d a . ( a re $ e n je je d o z o re iz v r e n o b e z d a s e i je d a n je d in i v ite z 8 e m p la p ro tiv io h a p e n ju , a o o tp o ru d a i n e g o v o rim o . O n o to je iz n e n a d ilo : ilip a N e p o g i n je g o v e s le d b e n ik e je d a u p e ta k 1 = . o k to b ra 1 = 4 T . g o d in e p o s le R ris ta n ije b ilo n i e g a u p a ri k o m p re c e p to ra tu . ( ije b ilo n o v c a , z la ta , d ra g o g s tr a n a 1 3 T

O+'O #U(' kamenja, nije bilo ni jednog jedinog dokumenta. .ve je nestalo. 8e noi, nestala je i celokupna templarska "lota iz luke Na +oel % ukupno osamnaest brodova na elu s najveim brodom na svetu :alkon. *apa je nakon ovoga 33. (ovem% bra 1=4T. izdao bulu *astoralis *raeeminentiae kojom od svih evropskih vladara zahteva hapenje i progon vitezova 8empla. Oako god bilo, za papu i "rancuskog kralja je, sve do njihove prerane smrti, ostalo tajna kako su templarski brodovi i svo blago nestali. Oasnije su ovi brodovi vi$ani na otvorenim morima s crnim zastavama, na kojima su belim bile naslikane mrtvake glave s po dve ukrte% ne kosti ispod. +imokatolika crkva ih je nazivala gusarima ili pljakaima, 0to uopte nije tacno. 8emplarski brodovi su vekovima presretali samo brodove ,iji vlasnici su, na bilo koji nain, bili umeani u doga$aje od 1=. oktobra 1=4T. *apa je 1=13. zvanino raspustio +ed bulom Ko; in e;celso, a da nikad nije izreena presuda o njihovoj krivici, i najvei deo njihove imovine dodelio, njemu vernim, vitezovima hospitalcima. Iak de #ol, kao i svi pohapeni vitezovi 8empla, je muen danima i noima u tvr$avi .inon najstranijim metodama koje je inkvizicija znala. *osle sedam godina patnji on i Yo"roa de .ame Jeo""rov de Hharnav@, preceptor (or% mandije, su spaljeni na lomai na ostrvcetu le de la Hite na reci .eni i u blizini katedrale (otre 'ame. *red masom koja se okupila da gleda spaljivanje, Iak de #ol je pozvao *apu i :ilipa K da mu se pridrue i zajedno s njim poloe raune 2ogu. ste godine obojica su se pridruila velikom majstoru. 8okom ispitivanja templarskih vitezova inkvizicija je utvrdila da se +ed hrama sastojao od sedam spoljnjih krugova koji nisu bili posveeni u znaajnije stvari +eda. .va znanja i mudrosti posedovala su tri unutranja kruga iji su la% novi zapravo i bili inicirani u posebne templarske tajne. Ova tri reda nikada nisu imala vie od sedamdeset vitezova, a me$u njima njih trinaest je inilo prvi red na elu sa velikim majstorom. Ovaj prvi krug je donosio sve najvanije odluke za +ed. nkvizicija je bila iznena$enja saznanjem da se ovaj unutranji deo +eda intenzivno bavio istraivanjem ezoterinih i religijskih pitanja. *osebno je bilo vano saznanje da su inicirani vitezovi bili upueni u mnoge tajne jevrejskog i islamskog sveta. ako su znali da se templarska zakletva polagala 2ogu i (aoj Jospi inkvizitori su ipak bili zaprepaeni kad su uli templarsku molitvu za oprost grehova7 Mmolim se Jospodu da te oslobodi grehova onako kako je oslo% bodio grehova .vetu #ariju #agdalenu kao i lopova koji je razapet na krstM. (akon to je veliki majstor Iak de #ol uhapen 1=4T. najvei broj vitezo% va 8emplara se povukao u svoje preceptorate u *ortugalu, 0kotskoj i .vajcarskoj. Jedino od mesta gde su templari ostali apsolutno bezbedni, s apsolutnom vlau, bez Hiona i .iona, je bilo more. mali su najveu i najmoderniju "lotu, a njihovi kapetani su posedovali mape i znanja koja su tada bila dostupna samo odabra% nima. +ed je nastavio da ivi i radi, mada je dolo do bitnih promena u njegovom pojavnom delovanju. (ajotvorenije je delovao u 0kotskoj gde papske bule kojima je red zabranjen nikad nisu obznanjene, a u *ortugaliji je samo promenio ime u +ed Rristovih vitezova. 0vajcarska je postala centar njihovih spekulativnih "inansija. Oada se 1=CA. u 2azel doselio i nastanio plemi po imenu de 2ale, jedan od onih iz prvog unutranjeg reda vitezova 8empla, 2azel je de"initivno postao centralno mesto vajcarskih spekulativnih "inansija. #irom u Kest"aliji 1AB>. je 13> strana

(enad #ini

odre$ena trajna neutralnost 0vajcarske, a na Oongresu u 2eu 1>1C. ista je potvr% $ena i jo jedanput zagarantovana. 'anas se u 2azelu nalazi sedite jedne privatne banke % 2anke za me$u% narodno poravnanje ?2ank "or nternational .ettlements@ koja okuplja sve svetske centralne banke. Okruglog je oblika, po uzoru na okrugle crkve koje su 8emplari oduvek gradili, a poznata je kao majka svih centralnih banaka. Ova komercijal% na banka je specijalnim me$unarodnim ugovorom potpisanim 15=4. u Ragu od strane predstavnika svih evropskih drava i .)' zatiena od bilo kakvih inter% vencija vajcarske ili bilo koje druge vlade i izuzeta iz svih vrsti i oblika poreza. Rag kao mesto potpisa ovog ugovora nije sluajno odabran iz prostog razloga tc je on sedite mone holandske kraljevske porodice Orange%(assau koja u njemu ima, ni manje ni vie, tri rezidencije od kojih je Ruis ten 2osch *alae najrasko% nija i istorijski najzanimljivija. Yak de #ol je bio poslednji veliki majstor koga su vitezovi 8empla sami izabraliD od njegovog pogubljenja velikog majstora postavlja .ionski priorat. .ve do sukoba "rancuskog kralja :ilipa ?*hilippe zvani i *hilippe )uguste@ i engleskog suverena Renrija ?RenrF @ januara 11>>. u :rancuskoj, ispred zamka Yizor ?Jisors@, 8emplari su bili verni .ionskom prioratu. 8e godine je otkriveno da su me$u vitezove 8empla ubaeni pojedinci koji su svoju vernost ispovedali Hionskim mudracima, a ne *rioratu. 8o je neminovno rezultiralo neslogom me$u vitezovima 8empla i, na kraju, dovelo do gubitka .vete zemlje i niza nesporazuma i zle krvi me$u mnogim evropskim vladajuim kuama. )ko znamo da su .ionski mudraci i Jerusalimski princ vezani sa vavilonskom sektom "ariseja, odnosno da su samo modernizovani nastavak stare judeovavi% lonske sekte, a da .ionski priorat odgovara direktno naslednicima susa Rrista i #arije #agdalene onda je jasno zato je dolo do sukoba 11>>. nae, ovaj sukob dva kralja ispred zamka Iana Iizora ?Jean de Jisors@ je u istoriji poznat kao .ea bresta ?Hutting o" the elm@ i do danas nije razjanjeno ta je bio razlog i smisao Renrijeve see ovog osam stotina godina starog drveta. .ta god da se tog dana stvarno dogodilo izvesno je samo to da je :ilip uspeo da na svoju stranu prido% bije Renrijeva dva sina +iarda i 'ona i okrene ih protiv oca koji je, u neverici i velikoj duevnoj boli, preminuo A. jula 11>5. godine. Unitenje vitezova 8empla koje je predvodio veliki majstor Yak de #ol je bilo delo .ionskog priorata koji je pogubljenjem najvieg templarskog rukovod% stva nastojao da spase +ed od daljeg propadanja i upadanja u "arisejsku zamku. #e$utim, akcija nije ostala bez reakcije pa je tako odgovor Hionskih mudraca bio brz i e"ikasan % pogubljeni su papa Olement K, "rancuski kralj :ilip Nepi i, na kraju, njegova dva sina. Oonana osveta usledie tek u x x veku, u doga$ajima poznatim kao :rancuska revolucija, kad je ukinuta "rancuska monarhija. #e$u% tim, taka na osvetu stavljena je tek poetkom xx veka kada je tokom *rvog svetskog rata razbatinjena dinastija Rabzburga. Ovde se samo treba podseti% ti da su u xK veku #erovinge predstavljali Notarinzi, loza koja je vremenom postala lotarinko%habzburka % pa su tako i Rabzburgovci zapravo batinici merovin0ke krvne loze.

strana 135

(enad #inic

*oglavlje jedanaesto

strand 1=1

O+'O #U('

2+)S) I ')+ ?#).O( @

*oetkom etrnaestog veka sve evropske krunisane glave su na neki nain bile u srodstvu s #erovinskom dinastijom. *a ipak, i pored toga nespo% razumi i sukobi me$u evropskim plemstvom su bili esti, a neretko i veoma krvavi. 'oga$aji oko i s vitezovima 8empla, gubitak Jerusalima i mnotvo dru% gih, slinih doga$aja naveo je lanove .ionskog priorata da preispitaju dotada% nju praksu koja nije davala oekivane rezultate. (a kraju, zakljuili su da se, na osnovu iskustva koje su imali sa vitezovima reda 8empla, mora stvoriti znatno ira organizacija koja bi pokrivala ceo svet. 'va veka postojanja i delovanja vitezova 8empla donelo je neka nevero% vatna saznanja i stvorilo potpuno nove mogunosti za ostvarenje osnovnih cilje% va .ionskog priorata. #e$utim, do slinih zakljuaka su doli i Hionski mudraci ali e se njihovo delovanje odvijati sa ciljem preuzimanja stvorenog, a ne stva% ranja novog. Oao prvo, 8emplari su prvi razvili savremen sistem bankarskog poslova% nja ekovima, menicama i pozajmicama s velikim kamatamaD specijalnost su im bile zatezne kamate. (ovac se pokazao kao najmonije sredstvo upravljanja lju% dima. .hvatili su da onaj ko kontrolise tokove novca uspostavlja Mpravila igreM. 'ruga stvar koja se pokazala neverovatno monom i e"ikasnom je bilo ustrojstvo 8emplara po, kako mi to danas zovemo, komunistikom principu. .vi koji su eleli da budu pripadnici ovog +eda su celokupnu imovinu predavali u vlasnitvo +edu, a oni sami su mogli da raspolau celokupnom imovinom kojom je red raspolagao. (iko nije smeo da ima bilo kakvu svojinu, a sva svojina je bila dostupna svima. Oako je me$u vitezovima bilo i arapa%muhamedanaca, hriana ali i pripadnika drugih vera, *ravilnikom je bilo utvr$eno kada i kako e se svi moliti ?svako svom@ bogu, ali se o veri nije smelo raspravljati. .vi vitezovi koji su zbog starosti ili povreda bili nesposobni ili spreeni da odgovaraju obavezama +eda su, do kraja ivota, bili obezbe$eni svim to im je trebalo za normalan ivot. (ajee su stanovali po preceptoratima, gde su imali i medicinsku negu. Ovi principi organizacije vitezova reda 8empla obezbedila su da me$u njima nema nikakvih materijalnih sukoba niti verskih i nacionalnih netrpeljivo% sti. 2ili su u celosti odani svom zadatku i krajnjem cilju. )utoritet velikog maj% stora je bio neprikosnoven, a svako suprotstavljanje zavravalo se drakonskim kaznama. *oslednje javno pojavljivanje vitezova 8empla zbilo se u 0kotskoj, kad se kotska vojska predvo$ena +obertom 2rusom ?+obert de 2rus, Ath Nord o" )nnandale and jure u;oris &arl o" Harrick@ 3B. juna 1=1B. ?na dan Jovana Orsti% telja@ sukobila sa vojskom engleskog kralja &dvard D bila je to bitka za samo% stalnost 0kotske. U ovoj uvenoj bici kod 2anokburna ?2lar )llt a/ 2honnaich in Jaelic@ est i po hiljada 0kota sukobilo se s dvadeset pet hiljada engleskih vojnika. Organizovani i predvo$eni s skoro etiri stotine vitezova 8empla 0koti su pobedili &ngleze i obezbedili svoju samostalnost. 8ajna ove gotovo nevero% vatne pobede lei u injenici da su 8emplari predvo$eni svojim novim velikim
1=3 strana

(enad #ini

majstorom Yanom #arkusom Narmenijem ?Jean%#arc Narmenius@, pre sukoba, pribavili podatke o svim razmetajima engleske vojske i o njihovoj nastupajuoj vojnoj taktici. Ovde se mora imati u vidu da su 8emplari me$u sobom govorili "rancuski i da su na engleskom dvoru gde se od 14AA. do 1=A3. govorio samo "ran% cuski jezik imali niz izvanrednih pijuna. #e$utim, najznaajnije in"ormacije 8emplari nisu dobili od svoje obavetajne slube ve od gro"a 8omasa od Nanka% stera ?8homas, &arl o" Nancaster@ koji je mrzeo &dvarda ?&d6ard , Mo" Harnar% von,M Oing o" &ngland@ zbog njegovog homoseksualizma i raskalanog ivotaD &dvard je nakon krunisanja svog ljubavnika *irsa Jejvstona ?*iers Javestone, &arl o" Horn6all@ uinio gro"om od Oornvola to je umnogome razgnevilo staro englesko plemstvo. *oraz kod 2anokburna i odluka kraljice zabele, kerke "ran% cuskog kralja :ilipa K, da napusti &dvarda i vrati se u *ariz su okrenule sve &ngleze protiv kralja, a ba to je gro" Nankaster prieljkivao. #one snage engle% skog plemstva predvo$ene gro"om +oderom de #ortimerom ?+oger #ortimer 2aron o" [igmore@ su oktobra 1=3A. porazile &dvardovu vojsku, a potom ga i zarobile. &ngleski kralj je 31. septembra 1=3T. ubijen u zamku 2arkli ?2erkelev Hastle@ nabijanjem na uareni kolac. *obedom kod 2anokburna +obert 2rus postaje kralj 0kotske i osniva poseban viteki red 8he #ost )ncient and #ost (oble Order o" the 8histle koji e sve do dananjih dana imati vanu ulogu u britanskoj politici. 8emplari se zvanino povlae s javne scene, ali u stvarnosti njihov uticaj u ivotu 0kotske postaje dominantan. Jedan od istaknutih kotskih plemia i ovek koji je bio bli% sko vezan za misterije vitezova 8empla ali i misterije onoga to e kasnije postati poznato kao tajne 2rae masona Kilijem .inkler ?[illiam .inclair lst &arl o" Haithness, =rd &arl o" Orknev, 2aron o" +oslin@ je isprojektovao i 1BB4. otpoeo izgradnju svog konanog boravita % +oslinsku kapelu ?+osslvn Hhapel@. Ovaj pravi hram masonerije je podignut za est godina, ali su zavrni radovi na njoj trajali punih etrdeset godina. +oslinska kapela je gra$ena vie decenija, a dovrena je tek 3B. juna 1B>4. u skladu sa najviim standardima svete geometrije. .vaki centimetar njene unu% tranjosti je pokriven simbolima od kojih mnogi ni do danas nisu protumae% ni. #nogi od simbola se mogu pripisati vitezovima 8empla, me$utim mnogi se mogu vezati samo za masone koji zvanino poinju da deluju znatno kasnije. . druge strane, unutranjost +oslina obiluje mnogim paganskim i islamskim pri% zorima. *osebno je intrigantno to to je u unutranjosti na vie od stotinu mesta prikazan Ieleni ,ovek, pagansko keltsko boanstvo vegetacije. (a gredi iznad vrata stoji natpis 7 MKino je jako, kralj je jai, ena je najjaa, ali istina nad svima vladaM. (ajvei uspeh i poetak novog naina delovanja 8emplara nastaje smr% u engleske kraljice &lizabete , iz dinastije 8judor, koja nije imala naslednike. 8emplari uspevaju da za novog kralja &ngleske postave 0kotskog kralja 'ejmsa , ime je dolo do stvaranja nove jedinstvene drave, Kelike 2ritanije, i nezau% stavljivog irenja uticaja 8emplara na prostoru &ngleske, a potom i izvan njenih granica. 0kotska e, ipak, ostati njihov veiti centar, a crkva u +oslinu esto pose% ivana svetinja.
strana 1==

O+'O #U(' (a sastanku trinaest najuticajnijih lanova .ionskog priorata, 3B.juna 1=4>. ?dan Jovana Orstitelja@, ocenjeno je da je dolo vreme da se na elo razje% dinjene i na mala kraljevstva podeljene &vrope postavi jedan vladar kao najvii autoritet. &vropa je, potom, trebala da postane polazna taka za dalje irenje njihove vlasti, do svetskih razmera. Ia ovakav cilj je bilo neophodno osmisliti posebne metode i organizacione celine bitno drugaije od svega do tada vi$e% nog. *olazei od ove konstatacije, zakljueno je da se organizuje Mvojska gradite% ljaM sastavljena od najumnijih i najuticajnijih ljudi svog vremena, koji e postaviti osnove za vlast jednog kralja i uspostavljanje jedinstvene evropske drave s njim na elu. Odluka koja e se pokazati kao veoma znaajna za budui rad i ostva% renje ciljeva *riorata je ona kojom se uee u novoj tajnoj organizaciji otvara i za one koji nisu Mkrvno povezaniM, ali znanjem, ugledom ili bogatstvom imaju poeljan autoritet. Kojska intelektualaca, uglednih i uticajnih ljudi e, po zamisli .ionskog priorata, izgraditi neophodne temelje za novu jedinstvenu dravu na ijem elu e se nalaziti krvni potomak Jeue ben Josi"a, odnosno cara 'avida. 8a vojska e se od tada nazivati 2raom zidarima, a u organizacionom smislu bie sastavljena od bezbroj manjih MjedinicaM piramidalno organizovanih. Ko$e nekoliko Mjedi% nicaM e organizovati posebna tajna drutva radi koordiniranja rada, a e"ovi ovih posebnih tajnih drutava e me$u sobom stvarati opet posebna tajna dru% tva radi koordinacije svih MjedinicaM. 'a bi za sve one Mizvan tajneM ela stvar bila nerazumljiva ili naizgled haoti,na, pa ak i besmislena predvi$eno je "or% miranje jo niza drugih tajnih organizacija nezavisnih od lanova brae zidara. Iamiljeno je da, radi to e"ikasnijeg delovanja, novoosnovana tajna udruenja ne moraju uvek da trae saglasnost za sve aktivnosti sve dok je njihova svekolika delovanja usmerena u pravcu ostvarenja utvr$enog cilja. Uvid u aktivnosti svih ovih tajnih drutava imae svi lanova *riorata, a potpun uvid u sve doga$aje i aktivnosti je privilegija samo *rosveene trinaestorice. +ed vitezova 8empla nikad nije zvanino ugaen i on i danas postoji. Iva% nini naziv mu je Ordo .upremus #ilitaris 8empli Rierosolvmitani i 3B. juna 3441. godine je priznat od strane Organizacije Ujedinjenih (acija iji su lan postali 3. decembra 3443. sa statusom stalnog posmatraa i MsavetnikaMD veliki majstor 8emplara danas je admiral 'ejms '. Oeri ?James J. Harev@. Ulogu koji je tokom dva veka aktivnog postojanja imao red vitezova 8em% pla od petnaestog veka preuzimaju braa masoni. Ovi novi ratnici postali su najvea sila (ovog svetskog poretka. 8o je danas vojska s preko pet miliona ,la% nova, od kojih polovina ivi i deluje u .)', a preko est stotina hiljada u Kelikoj 2ritaniji. .vi oni su okupljeni u vie od 144.444 loa irom sveta. Iadatak da pone "ormiranje organizacije .lobodnih zidara ?2raa maso% ni@ dobila je stara kotska porodica .inkler, koja je imala istaknutu ulogu i me$u vitezovima 8empla. .inkleri vode direktno poreklo od #erovinga, a na njiho% vom posedu je izgradjena +oslinska kapela koja se i danas smatra za jedan od najsvetijih masonskih hramova. #nogi veruju da se i danas ispod ovog hrama nalazi najvei deo tajnih spisa i blaga koje su vitezovi 8empla, predvo$eni gro% "om gom od .ampanje, otkrili ispod ruevina poslednjeg Jerusalimskog hrama i u okolini Oirbet%Oumrana. #e$utim, ovo nije tano. Ove nekad templarske, a 1=B strana

( e n a d # in i d a n a s m a s o n s k e s v e tin je s e je s u n a la z ile u O a p e li s v e d o 1 > T 1 . k a d a s u p re n e te u lo n d o n s k i . iti g d e s e i d a n a s n a la z e u je d n o j z g ra d i u u lic i N im e . tre e t. * o d z a tito m s u . io n s k o g p rio ra ta . K ilije m . in k le r p o s ta v io je o s n o v e m a s o n s tv a , a o n o s e s v e d o p o e tk a o s a m n a e s to g v e k a o rg a n iz a c io n o u s a v r a v a lo i u n a p re $ iv a lo m e to d e d e lo v a % n ja . ( a jz n a a jn ije i n a jo b im n ije o rg a n iz a c io n e p ro m e n e p re d u z e o je k o ts k i k ra lj ' e jm s K , in a e p rv i k ra lj m a s o n . O n je s v o g b ra ta m a s o n a K ilije m a . o a ?K K illia m . h o e @ o b a v e z a o d a s a s ta v i n o v * ra v iln ik z a m a s o n e . K ilije m . o 3 > . d e c e m b ra 1 C 5 > . g o d in e o b ja v lju je n o v * ra v iln ik 7 * ra v a i p ro p is i k o je tre b a d a p o tu ju s v i # a js to ri m a s o n i u o k v iru o v o g k ra lje v s tv a . * ra v ilim a s u "o rm a liz o v a n i s k o ro s v i d o ta d a n ji ritu a li, k o je d a n a n ji m a s o n i n a z iv a ju 8 re i s te p e n I a n a ta s lo b o d n o g z id a rs tv a . O k u p lja n je s p e k u la tiv n ih m a s o n a * ra v ilim a je o z n a e n o k a o lo e i o d ta d a s lo b o d n o z id a rs tv o im a s tru k tu ru lo a . ' a b i je d n a lo a b ila a k tiv n a m o ra la je d a im a n a jm a n je s e d a m la n o v a . . a m o p e t g o d in a p o s le o b ja v ljiv a n ja * ra v iln ik a , 1 A 4 = . g o d in e , k o ts k i k ra lj ' e jm s K e p o s ta ti i k ra lj & n g le s k e p o d im e n o m ' e jm s ?J a m e s K a n d @. ( je g a e 1 A 3 C . n a s le d iti n je g o v s in , a rls ?H h a rle s o " & n g la n d @, k o ji je ta k o d e b io s lo b o d a n z id a r. I a v re m e n jih o v e v la d a v in e o b z n a n ju je s e d a je s lo b o d n o z id a rs tv o v rs to p o v e z a n o i p ro e to n a u n im d is c ip lin a m a k a o 0 to s u 7 a ritm e % tik a , g e o m e trija , a s tro n o m ija , g ra m a tik a , re to rik a , lo g ik a i m u z ik a . ' e jm s e & n g le s k o j c rk v i p o d a riti i n o v u 2 ib liju p o z n a tu k a o ' e jm s o v a b ib lija k o ja e p o s ta ti, a i d a n a s je . o la . c rip tu ra ?. v e to p is m o @ z a s v e p ro te s ta n te . U n a s to ja % n ju d a M p rin e s u s v e tio M to v e e m b ro ju lju d i m a s o n i o s n iv a ju ( e v id ljiv i k o le d ? n v is ib le H o lle g e @ k a k o b i z a in te re s o v a n i m o g li d a p ro ire s v o je v id ik e i p re v a % z i$ u s v e s te g e m ra n o g s re d n je g v e k a k o je je u s p o s ta v ila + im o k a to li k a c rk v a . , a rls je n v is ib le H o lle g e o z v a n i io d e k re to m , o d n o s n o "o rm ira o je O ra lje v s k o d ru tv o ?8 h e + o F a l . o c ie tv @ k o je je p o s ta lo n a jv e e s te c is te n a u n ik a to g d o b a . O ra lje v s k o d ru tv o , iz a k o g a je s ta ja lo s lo b o d n o z id a rs tv o , e v re m e n o m d o v e s ti d o e re p ro s v e e n o s ti i s tv o riti p re tp o s ta v k e z a in d u s trija liz a c iju to k o m d e v e tn a % e s to g i d v a d e s e to g v e k a . * o to je m a s o n im a , k a o n e k a d te m p la rim a , z a b ra n je n o d a u lo a m a ra z g o v a ra ju o p o litic i i re lig iji, i u O ra lje v s k o m d ru tv u je b ila z a b ra % n je n a s v a k a p ri a n a o v e te m e . O v a k v im s v o jim d e lo v a n je m s lo b o d n i z id a ri s u s e d ire k tn o s u p ro ts ta v ili + im u i n je g o v o j d o ta d a n jo j p ra k s i d a s p re a v a i s p re i p ro s v e e n o s t k a d g o d i g d e g o d je to m o g u e . U m a s o n s k im re d o v im a , k a o n e k a d a u re d o v im a v ite z o v a 8 e m p la , n ije b ilo n e o p h o d n e h a rm o n ije p a je p o s le d v a d e s e t , e tiri g o d in e v la d a v in e , a rls u b ije n D n je g o v o m s in u n ije b ilo d o z v o lje n o d a z a u z m e e n g le s k i p re s to , p a je & n g le s k a p o s ta la p rv a p a rla m e n ta rn a re p u b lik a k o jo m je , o d u b is tv a , a rls a 1 A B 5 , u p ra v lja o s lo b o d n i z id a r O liv e r O ro m v e l ?O liv e r H ro m 6 e ll@. O v a j re p u b li % k a n a c je s a h ra n je n u K e s tm in s te rs k o j o p a tiji 1 A C > . k a o k ra lj, a p o s le s m rti n a e lu & n g le s k e g a je z a m e n io n je g o v s in , k o ji je k ra je m 1 A C 5 . b io le p o z a m o lje n d a o d s tu p i s a v la s ti k a k o b i & n g le s k a p o n o v o m o g la d a p o s ta n e k ra lje v in a . . v e d o 3 B . ju n a 1 T 1 T . g o d in e ?d a n J o v a n a O rs tite lja @ m a s o n s k e o rg a n iz a c ije s u u g la v n o m d e lo v a le u ta jn o s ti, a o n d a s u to g d a n a e tiri lo n d o n s k e lo e 7 N o d g e ( e l s a s e d i te m u p iv n ic i k o d J u s k e i ro tilja D N o d g e ( 3 3 iji s u s e la n o v i o k u % p lja li u p iv n ic i k o d O ru n e D N o d g e ( | = je b ila p o z n a ta p o la n s tv u k o je s e o k u p lja % s tr a n a 1 = C

O+'O #U(' lo u svratitu Jabukovo drvo i Nodge (|B sa sastajalitem u pivnici *ehar i gro% $e osnovale Keliku Nou &ngleske ?*remier Jrand Nodge o" &ngland@. Ia prvog velikog majstora je izabran &ntoni .ejer )nthonv .aFer@, a pravila po kojima se masoni imaju ponaati su 1T3=. objavljena u spisu Onjige konstitucije drevnog i asnog bratstva slobodnih i prihvaenih zidara. z niza pravila kojih se masoni imaju pridravati navedimo samo jedno7 .lobodni zidari izraavaju svoju lojal% nost samo kui Ranovera. 8okom nekoliko narednih godina .lobodni zidari su ve imali svoje loe po elom svetu, a do 1T=C. bilo je aktivno 31A loa. Od 15=T. kada je princ od Kelsa uao u bratstvo iniciranje obiaj da britanski kralj, njegovi najblii naslednik ili neko blizak koga oni odrede bude istovremeno i veliki majstor. .vrha ove odluke je da se izbegne svaka mogunost kon"likta lojalnosti monarhu i masoneriji. z Ranoversko%Kindzorske loze kraljeva &ngleske masoni su bili7 :redrik Nuis, princ od Kelsa ?:riedrich Nud6ig, *rince o" KKales, 1T4T.BTC1.@ % najstariji sin kralja 'orda , kralj Kelike 2ritanije i rske, vojvoda od 2raunsch6eig%Niine% burga i knez izbornik .vetog +imskog Harstva i otac 'orda , kralj Kelike 2ri% tanije i rske, i vojvoda od 2raunsch6eig%Nuneburg i elektor RanoveraD Kilijem )vgust, vojvoda od Oamberlenda ?KKilhelm )ugust, Rerzog von Humberland, 1T31.%1TAC.@, drugi sin 'orda i Haroline o" 2randenburg%)nsbachD &dvard )vgust, vojvoda od Jorka ?*rinz &d6ard )ugust von &ngland und Rannover, 1T=5.%1TAT@, brat 'orda i drugi sin :rederika Nuisa. Jodine 1TAT. dobija titu% lu past Jrand #aster o" &nglandD Renri :rederik, vojvoda od Oamberlenda i .tratherna ?Reinrich :riedrich, Rerzog von Humberland und .trathearn, 1TBC.% 1T54.@, brat 'orda . 8itulu velikog majstora Jrand Nodge o" Nondon and [estminster primio 1T>3.D Kilijem Renri, vojvoda od Jlostera ?KKilliam Ren% rF, Rerzog von Jloucester, 1TB=.%1>4C.@, brat 'orda D 'ord )vgust :rede% rik ?1TA3.%1>=4.@, stariji sin 'orda i kralj &ngleske pod imenom 'ord K ?Jeorg K. )ugust :riedrich, Oonig von Jro"ibritannien und rland und Oonig von Rannover@D :rederik )vgust, vojvoda od Jorka ?*rinz :riedrich )ugust, Rer% zog von Vork und )lbanv, Rerzog zu 2raunschvveig und Niineburg, 1TA=.%1>3T.@, brat 'orda KD Kilijem Renri, vojvoda od Olarensa ?1TAC.%1>3T.@, brat 'orda K i kralj &ngleske pod imenom Kilijem K od &ngleske ?KKilhelm K Reinrich, Oonig von JroJbritannien und rland und Oonig von Rannover.@. 8itulu velikog majstora primio 1T53.D &dvard )vgust, vojvoda od Oenta ?*rinz &duard )ugust, Rerzog von Oent und .trathearn, 1TAT.%1>34.@, otac kraljice Kiktorije. Ia Kelikog majstora reda M.tarihM izabran 1>1=. ali ga kasnije naputa i za Kelikog majstora Ujedinjene loe &ngleske predlae svog brata vojvodu od .aseksaD &rnest )vgust, vojvoda od Oamberlenda i kralj Ranovera od 1>=T. ?&rnst )ugust ., Oonig von Rannover, Rerzog von Humberland und 8eviotdale, 1T>1.%1>C1.@ *eti sin 'orda D 'ord :rederik )vgust, poslednji kralj Ranovera i vojvoda od Oamberlenda ?Jeorg K, Oonig von Rannover und Rerzog von Humberland und 8eviotdale, 1>15.%1>T>.@, sin &rnesta )vgusta od RanoveraD )vgust :rederik, gro" od .aseksa ?)ugust :riedrich, Rerzog von .usse;, 1TT=.%1>B=.@, brat vojvode od Oenta i Oamberlenda. 8itulu velikog majstora primio 1>1=D Kilijem :rederik, vojvoda od Jlostera ?*rinz KKilhelm :riedrich, Rerzog von Jloucester und &dinburgh, 1TTA.%1>=B.@, sin Kilijema RenrijaD )lbert &dvard, princ od Kelsa je postao prvi 1=A strana

( e n a d # in i b rita n s k i k ra lj iz d in a s tije . a ; e %H o b u rg a n d J o th a ?) lb e rt & d u a rd , O o n ig d e s K e re in ig te n O o n ig re ic h s v o n J ro "ib rita n n ie n u n d rla n d u n d O a is e r v o n n d i % e n , 1 > B 1 .%1 5 1 4 .@, s in i n a s le d n ik k ra ljic e K ik to rije D * rin c ) r tu r, v o jv o d a o d O o n o %ta ?8 h e * rin c e ) rth u r, ' u k e o " H o n n a u g h t a n d . tra th e a rn a n d & a rl o " . u s s e ; , 1 > C 4 .% 1 5 = 5 .@ , s in k ra ljic e K ik to rije i g u v e rn e r O a n a d e D N e o p o ld ' Y o rd ' a n k a n ) lb e r, v o jv o d a o d O lb e n ija ?8 h e * rin c e N e o p o ld , ' u k e o " ) lb a n v , & a rl o " H la re n % c e a n d 2 a r o n ) r k lo 6 , 1 > C = .% 1 > > B .@ , n a jm la $ i s in k r a ljic e K ik to r ije i p r in c a ) lb e r ta . 2 io je s ta re in a lo e ) n ti u itF ( o .3 , n a js ta r ije e n g le s k e lo e D * r in c ) lb e r t K ik to r, g ro " o d O la re n s a ?* rin c e ) lb e rt K ic to r, ' u k e o " H la re n c e a n d ) v o n d a le , 1 > A B .% 1 > 5 3 .@ , s in & d v a r d a K . I a n je g a s e d u g o v e ro v a lo d a je m is te r io z n i s e rijs k i u b ic a % ' e k 8 rb o s e k D & d v a rd ) lb e r, p rin c o d K e ls a i v o jv o d a o d K in d z o ra d o 1 5 = A , a p o to m k ra lj U je d in je n o g k ra lje v s tv a p o d im e n o m & d v a rd K ?& d 6 a rd K o" th e U n ite d O in g d o m , 1 5 = C .% 1 5 = A .@D ) lb e r t : r e d e r ik ) rtu r ' o rd , v o jv o d a o d J o r % k a k o ji je p o s ta o i k ra lj U je d in je n o g k ra lje v s tv a p o d im e n o m ' o rd K ?J e o rg e K , 1 > 5 C .%1 5 C 3 .@. O s ta e u p a m e n k a o p o s le d n ji im p e r a to r n d ije i p o s le d n ji k ra lj rs k e D * rin c ' o rd , v o jv o d a o d O e n ta ?J e o rg e & d 6 a rd ) le ; a n d e r & d m u n d , ' u k e o " O e n t, 1 5 4 3 .B 5 B > .@ , v e lik i je m a js to r U je d in je n e e n g le s k e lo e o d 1 5 = 5 . d o 1 5 B = .D * r in c H a r ls , s in k r a ljic e & liz a b e te i p r in c a : ilip a , v o jv o d e o d & d in b u r g a ?H h a rle s * h ilip ) rth u r J e o rg e , * rin c e o " K K a le s , ' u k e o " + o th e s a F a n d ' u k e o " H o rn 6 a ll@. + o $ e n je 1 B . n o v e m b ra 1 5 B > . u 2 e k in g e m s k o j p a la ti g d e g a je k rs tio O a n te rb e ris k i n a d b is k u p . O d m a h p o ro $ e n ju d o b ija titu lu v o jv o d e o d O o rv e la i + o ts ija , a titu la p rin c a o d K e ls a p rip a la m u je 1 5 A 5 . k a d a je i in ic ira n u m a s o n e riju D g o d in u d a n a k a s n ije z a u z e o je s v o je m e s to u ' o m u N o rd o v a . . lo b o d n i z id a ri s u n a jv e a ta jn a o rg a n iz a c iju n a s v e tu . m a ih p re k o p e t m ilio n a i n a la z e s e u s v im d e lo v im a s v e ta . # e $ u tim , o n o to ih o d is ta in i m o n im i u tic a jn im je in je n ic a d a s e m n o g i n jih o v i la n o v i n a la z e n a v is o k im d r a v n im ili p o s lo v n im "u n k c ija m a . + e c im o s a m o d a s u trin a e s to ric a a m e ri % k ih p re d s e d n ik a b ili m a s o n i, a m e $ u p o s lo v n im s v e to m s v a k a k o s u n a jp o z n a tiji b ili R e n ri : o rd ?R e n rF : o rd @, K a lte r O ra js le r ?K K a lte r * e rc F H h rF s le r @, O in g Y ile t ?O in g H a m p J ille tte @, H a rls R ilto n ?H h a rle s R ilto n @ itd . . lik u m a s o n a k a o d o b rih i "in ih lju d i p o tp o m a u la n o v i iz s v e ta k u ltu re i u m e tn o s ti, k a o to s u b ili ) rtu r O o n a n ' o ji ?. ir ) rth u r g n a tiu s H o n a n ' o F le @, # a rk 8 v e n ?. a m u e l N a n g h o r % n e H le m e n s , p ra v o im e @, K a lte r . k o t ?. ir K K a lte r . c o tt, ls t 2 a ro n e t@, O s k a r K a jld ? O s c a r : i n g a l O /: l a h e r t i e K K i l l s [ i l d e @ , N u d v i g v a n 2 e t o v e n ? N u d 6 i g v a n 2 e e t % h o v e n @ , K o l"g a n g ) m a d e u s # o c a rt ?J o a n n e s H h rF s o s to m u s K K o l"g a n g u s 8 h e o p % h ilu s # o z a rt@, ( e t O in g O o l ?( a th a n ie l ) d a m s H o le s @, ' ju k & lin g to n ?& d 6 a rd O e n n e d F M ' u k e M & llin g to n @, N u j ) rm s tro n g ?N o u is . a tc h m o ) rm s tro n g @, O la rk J e b l ?H la rk J a b le @, ' o n K e jn ?J o h n [ a F n e @, * ite r . e le rs ?+ ic h a rd R e n rF . e lle rs @, ' e jv id ( iv e n ?J a m e s ' a v id J ra h a m ( iv e n @, R a ri R u d in i ?R a rrF R o o d in i@, + i a rd 2 a rto n ?+ ic h a r 2 u r to n @ i m n o g i d ru g i. ' a b i s e ra z u m e la m a s o n e rija , n je n i m o tiv i i n a in i d e lo v a n ja p o tre b n o je d o s ta v re m e n a . s a m o ra z u m e v a n je n je n ih s im b o la iz is k u je o g ro m n e n a p o re i o b im n o p re d z n a n je je r s v a k i p o je d in a n i s im b o l s im b o l im a v rlo o d re $ e n o z n a e n je , is to riju i o b ja n je n je . # a s o n e rija "u n k c io n i e n a v i e n iv o a , p ri e m u p rip a d n ic i n i ih n iv o i n e z n a ju b a n i ta o o n o m e to v i i ra d e D o n a n ije ta jn a k a o o rg a n iz a c ija , a li je ta jn a o n o to s e u n jo j ra d i. s tr a n a 1 = T

O+'O #U('

#asonerija od lanova zahteva da budu teisti, a nikako ateistiD apsolutno joj je nevano u kog boga lan veruju i kom se bogu klanjajuD bitno je da veruje i da se klanjaQ Od svih lanova zahteva se visok stepen moralnosti, insistira na to je mogue veem obrazovanju i njegovom stalnom usavravanju, a kao impera% tiv se namee razumevanje i ljubav prema oveku itd. Jednom reju, trai se sve to se moe poeleti od jednog uvaenog gra$anina. .lobodni zidari su poznati kao veliki donatori u humanitarne svrhe, pri emu posebnu panju posveuju bolnicama, deijim ustanovama, kolama i si. Oad se pogleda koji su sve glumci, pevai, kompozitori i knjievnici bili masoni prosto je neshvatljivo da bi takvi ljudi mogli biti optueni za bilo kakve nezakonite i mrane radnje, a posebno ne za nekakvu konspiraciju na globalnom nivou. odista je tako, oni su i primljeni u masonske redove da bi se stvorila to je mogue povoljnija slika o masonima kao uzornim gra$anima nae zajednice. #asonerija je uvek, bez izuzetka, na prvi pogled ugla$ena organizacija odabrane gospode. (jihova humanost i dobronamernost su neto to bi trebalo da se podrazumeva. #e$utim, prve nedoumice i sumnje u uzviene masonske vrednosti nastaju kad se uje zakletva koju svaki novi lan mora da poloi prili% kom prijema u organizaciju7 lan se obavezuje da e uvek pomagati brata maso% na ma u kakvoj nevolji bio, ma ta da mu treba, pa ak i kad se radi o nekome ko je poinio ubistvo. #e$usobno pomaganje je imperativ bez koga nema lanstva, a ne bi bilo ni organizacije. Od masonske organizacije svaki lan moe da oekuje maksimalnu pomo, ali za uzvrat mora i da prui sve to se od njega zatrai, pa makar to bila i izdaja drave ili neto slino. *rijem masona u organizaciju je svean in u okviru koga nema mesta improvizacijama i bilo kakvim nedoreenostima. .vaki novoprimljeni lan ulazi u *lavu lou koja ima tri nivoa. Jotovo devedeset odsto masona se nalazi u ove tri loe bez ikakve anse da pre$u na vii nivo, a neki ak i ne znaju da postoje vii nivoi. Oni koji znaju da postoje vii nivoi nemaju nikakvu ideju 0ta se u njima radi i deava, niti ko su lanovi. .amo izuzetni pripadnici prva tri nivoa, dokazani i provereni u praksi, u poslovima od interesa za bratstvo, mogu da pristupe viim nivoima bratstva. *rvi koji su poeli ozbiljno i javno da zaziru od masona, ukazujui na sveoptu opasnost koju sa sobom nose, bile su neobrezane rimske pape7 Oliment x je o tom pitanju 3B. aprila 1T=>. izdao encikliku n &minentiD 2enedikt x K se oglasio 1>. maja 1TC1. enciklikom &cclesiamD *ije K je 1=. septembra 1>31. izdao &cclesiam a Jesu HhristiD Nav x , 1=. marta 1>3C. objavljuje bulu }uo JravioraD *ije K , 31 maja 1>35. obznanjuje encikliku 8raditiD Jrgur xK , 1C. avgusta 1>=C. saoptava encikliku #irariD *ije x, 5. novembra 1>1A. izdaje bulu }ui *luribus, a 1>AC, obznanjuje bulu #ultipices interD Nav x , 1>>B, bula Rumanum Jenus i 1>5B. bula *raeclara i Nav x , 1543. godine bula )nnum ingressi. .ve pape su nedvosmisleno upozoravale na aktivnosti slobodnih zidara protiv crkve i dra% ve, s jedinim ciljem da osvoje vlast i zavladaju celim svetom. *ape nisu ukazivale samo na masone, ve i na niz drugih tajnih organizacija koje su samo derivat masonerije i u "unkciji ostvarenja osnovnog i jedinog cilja7 da se ukinu sve religi% je, postojee vlade i kraljevi, i uspostavi jedan svetski centar, centar moi.
1=> strana

( e n a d # in i * r v o o tv o re n o iz a z iv a n je . io n s k o g p rio ra ta i d o v o $ e n je u p ita n je n je g o v o g p ra v a , n e s a m o n a J e ru s a lim s k i p re s to , v e i n a p o s to je e e v ro p s k e p re s to le , k a o to s e z n a , d o g o d io s e in "iltra c ijo m s le d b e n ik a H io n s k ih m u d ra c a m e $ u v ite z o v e 8 e m p la . O v a in "iltra c ija je b ila ta k o e "ik a s n a d a je o d a n o s t J e ru s a lim s k o m p rin c u p rih v a tio a k i v e lik i m a js to r + e d a . , im je 1 1 > > . * rio ra t p o s ta o s v e s ta n p re v a re p re d u z e o je n iz k o ra k a d a b i p o v ra tio k o n tro lu n a d 8 e m p la rim a i u to m e je u s p e o te k 1 = 4 T . I a b ra n ju ju i ra d i h a p s e i m n o g e p rip a d n ik e re d a 8 e m p la , "ra n % c u s k i k ra lj : ilip N e p i u ta m n i io je 1 = 4 T . g o d in e i v e lik o g m a js to ra Y a k a d e # o la , a n je g o v i n a s le d n ic i s p a lili s u g a n a lo m a i 1 = 1 B . g o d in e . U z n a k o s v e te H io n s k i m u d ra c i, o d n o s n o n jih o v i s le d b e n ic i, u ro k u o d g o d in u d a n a p o u ta m n i e n ju Y a k a d e la # o la u b ija ju "ra n c u s k o g k ra lja i p a p u . U n a re d n ih n e k o lik o g o d in a H io n s e p o s ta ra o i d a o b a s in a : ilip a N e p o g p re v re m e n o n a p u s te o v a j s v e t ta k o d a je d in a s tija O a ro lin g a n e s ta la s is to rijs k e s c e n e . ( o v u lo z u "ra n c u s k ih k ra lje v a p o s ta v io je o p e t . io n s k i p rio ra t, a p o ti u iz p o ro d ic e K a lo a k o ja je im a la d ire k tn e k rv n e v e z e s O a ro lin z im a . # a rta 1 T > 5 . g o d in e 3 A A m a s o n s k ih lo a k o je je k o n tro lis a la "ra n c u s k a K e lik a lo a O rije n ta ?J O d : @ s u s ta v lje n e u p o g o n ra d i p rip re m e te re n a z a ru e n je "ra n c u s k e d in a s tije i u s p o s ta v lja n je p a rla m e n ta rn e re p u b lik e . I a k ra j o s a m n a e % s to g v e k a o v a id e ja je b ila o d is ta v e o m a s m e la , p a a k i n e z a m is liv a . # e $ u tim , m a s o n s k a m a in e rija s e p o k re n u la i s tv a ri s u k re n u le to k o m p o g u b n im z a N u ja x K ?N o u is %) u g u s te d e : ra n c e @ i # a riju ) n to a n e tu ?# a rie ) n to in e tte @ . U p ro le e i le to te g o d in e v o jv o d a o d O rle a n a , v e lik i m a js to r K e lik e lo e O rije n ta i ilu m in a t o rg a n iz o v a o je v e ta k u n e s ta ic u ita ric a n a tr i tu . O v o je d o v e lo d o n e z a % p a m e n o g re v o lta n a ro d a i d o g la d i d e s e tin a h ilja d a lju d i. s to v re m e n o , m a s o n i u . k u p tin i b lo k ira ju u s v a ja n je b ilo k a k v ih re "o rm i ili z a k o n a , to je , z a je d n o s h a o s o m n a tr i tu , s tv a r a lo u tis a k a p s o lu tn o g ra s u la i n e m o i v la s ti d a b ilo ta u in i. * o to je z a s v rg a v a n je k ra lja b ilo n e o p h o d n o n a o ru a ti n a ro d , m a s o n i s u 1 B . ju la o rg a n iz o v a li n a p a d n a 2 a s tilju , v e lik u tv r$ a v u p re tv o re n u u k ra lje v z a tv o r, u is to n o m d e lu * a riz a . H ilj je n a v o d n o b io o s lo b a $ a n je p o liti k ih z a tv o % re n ik a . s tin a je d a je to m p rilik o m o s lo b o $ e n o s a m o s e d a m n a jo b i n ijih k ri% m in a la c a i je d a n d u e v n i b o le s n ik , u ta m n i e n n a z a h te v s o p s tv e n e p o ro d ic e . # e $ u tim , u p a d o m u 2 a s tilju n a p a d a i s u d o li d o m n o g o p u a k a i b a ru ta k o ji s u ta m o b ili u s k la d i te n iD to je i b io o s n o v n i c ilj n a p a d a . . a d a v e d o b ro n a o ru a n i J a k o b in c i, p re d v o $ e n i p o z n a tim p ra v n ik o m i p o liti a re m + o b e s p je ro m , 1 3 . ju la 1 T > 5 . p o in ju re v o lu c iju p ro tiv m o n a rh ije , a u k o ris t re p u b lik e . # a s o n s k a d e v iz a e ta d a b iti % s lo b o d a , je d n a k o s t, b r a ts tv o ili s m rt. n a e , ta d a n a jp e v a n ij u p e s m u ) llo n s e n "a n ts d e la p a rtie . N e jo u r d e g lo ire e s t a rriv e je 1 T 5 1 . n a p is a o m a s o n + u d e N il ?H la u d e J o s e p h + o u g e t d e N is le @ i o n a e s v e tu k a s n ije p o s ta ti p o z n a ta k a o "ra n c u s k a h im n a N a # a rs e illa is e . # o n a rh ija je p o ra e n a v e 1 4 . a v g u s ta 1 T 5 3 , a 3 1 . s e p te m b ra je p ro g la e n a + e p u b lik a . N u j x K je g iljo tin ira n 3 1 . ja n u a ra 1 T 5 = . u * a riz u n a p la c e N o u is x K , a # a rija ) n to a n e ta je p o g u b lje n a 1 A . o k to b ra is te g o d in e i n a is to m m e s tu . 8 rg n a k o m e je "ra n c u s k i k ra lje v s k i p a r p o g u b lje n s e d a n a s z o v e * la c e d e l a H o n c o rd e , a n a m e s tu p o g u b lje n ja s e u z d i e o g ro m n i e g ip a ts k i o b e lis k % N u ; o r. 8 o je b io p o s le d n ji in o s v e te z a Y a k a d e # o la . 8 o k o m 1 T 5 = . g o d in e iro m : ra n c u s k e je s tr a n a 1 = 5

O+'O #U('

poela hajka na rimokatolike svetenike i tom prilikom ih je vie stotina izma% sakrirano. 8ek tada su, po miljenju velikog majstora vojvode od Orleana, izrav% nati svi rauni povodom izdaje i ubistva velikog #ajstora Yaka de #ola. 2ila je to konana osveta .ionskih mudraca. (a dan giljotiniranja Nuja xK vojvoda od Orleana je u svojim rukama drao njegov 'nevnik u kome je, na poslednjoj stranici, pisalo samo +ien ?nita@. 8o je dan kada je u :rancuskoj prestala da vai deviza noblesse oblige ?otmenost obavezuje@D nove vladare nikada vie nita nee obavezivati. Kek prosvetljenja % .iecle des Numieres je mogao da pone. #e$utim, tokom etiri revolucionarne godine u :rancuskoj je unitena i kompletna privreda, tako da je na stotine hiljada ljudi bilo bez posla i sred% stava za ivot. Jlad se na najbrutalniji nain nadnela nad :rancusku i njenu novu vlast. U takvoj situaciji revolucionarna vlast, predvo$ena #aksimilijanom +obespjerom, zakljuuje da je neophodno hitno sprovesti program depopuliza% cije :rancuske. *lan je bio da se broj stanovnika smanji s dvadeset i pet miliona na esnaest, ime bi se resio problem gladi, nezaposlenosti i bolesti. 8okom samo nekoliko nedelja ubijeno je vie od tri stotine hiljada, uglavnom bolesnih i starih ljudi. Iato je ovaj zastraujui projekat obustavljen nije poznato, ali su svi njego% vi detalji potanko zabeleeni kao iskustvo za neka druga vremena. (avedimo, seanja radi, samo neke od lanova Homite de salut public % revolucionarnog organa zaduenog za ove poslove7 2ertrand 2arere de Kieuzac, Jeorges Xacues 'anton, Jean%:rangois 'elacroi;, Jean%2aptiste 8reilhard... Orajem osamnaestog i poetkom devetnaestog veka &vropa je bila pode% ljena na nekoliko stotina dravica kojima su dominirale &ngleska, :rancuska, +usija, )ustrija i *ruska. *oto je (apoleon poraen 1>1B. godine, u 2eu je sep% tembra iste godine sazvan Oongres na kome su uestvovali predstavnici velikih evropskih sila i nekoliko desetina vladara manjih kraljevstava ?'anske, 0vedske, #a$arske, .panije, *ortugala, Rolandije, Kirtemberga, talije, +ima itd.@D to je bio najvei politiki skup u dotadanjoj istoriji &vrope. Osnovni cilj Oongresa je bio redistribucija teritorija i stvaranje ravnotee snaga u &vropi i, moda najvanije, stvarnje neke vrste ujedinjenih nacija, odnosno jednog zajednikog koordinira% jueg administrativnog tela koje bi obezbe$ivalo mehanizme za reavanje svih nesporazuma i usagla0avanje razvojnih ciljeva &vrope, kao jedinstvene drave. Oongres je trajao od septembra 1>1B. do juna 1>1C. Ovako dugo trajanje Oongresa bilo je uslovljeno ,injenicom da je (apoleon 2onaparte u martu 1>1C. napustio ostrvo &lbu. Ivanina istorija belei da je on to uinio zato to mu je novouspostavljeni "rancuski kralj Nuj xK obustavio isplatu dogovorene pen% zije i to je austrijski ministar inostranih poslova princ #eternih spreavao nje% govu dragu Rabzburkovku #ariju Nujzu da mu se pridrui. +azlozi su izvesno bili druge prirode. *ovratkom (apoleona poeo je stodnevni rat koji je okonan njegovim porazom kod Katerloa i proterivanjem na ostrvo .veta Jelena, gde je C. maja 1>31. otrovan. U oprotajnom pismu, jedan od najveih vojskovo$a u istoriji sveta, pie7 MUmirem pre svog vremena, ubijen od strane engleske oligarhije i njenih plaenih ubica.M :rancuska revolucija, (apoleonov poraz i njegovo kasnije ubistvo izvesno predstavljaju veliku prekretnicu u istoriji oveanstvaD &vropa e proi kroz period od 55 godina bez veih sukoba, a osnovna politika karakte%
1B4 strana

( e n a d # in i ris tik a o v o g d o b a b i e 0 ire n je d e m o k ra tije k a o d o m in a n tn o g p o liti k o g u re $ e n ja i ja a n je b u r o a z ije k a o n je n o g g la v n o g z a g o v o rn ik a i p ro m o te ra . a k o je ( a p o le o n b io v e lik i v o js k o v o $ a i d r a v n ik m n o g i e g a p a m titi i p o n je g o v o j v e lik o j lju b a v i p re m a trim a e n a m a 7 k o n te s i Y o z e "in i d e 2 o h a r % n a s ? # a rie %J o s e p h e %+ o s e 8 a s c h e r d e N a * a g e rie @, g ro "ic i # a riji K a le v s k o j ?# a ria z N a ~ c z F n s k ic h [ a le 6 s k a @ i p rin c e z i # a riji N u jz i ?# a rie %lo u is e %le o p o ld in e % "ra n c o is e %th e re s e %jo s e p h in e %lu c ie @. a k o s e d a n a s z n a g o to v o s v e o n je g o v o m v o j% n o m i p o liti k o m k ra ju je d n a b iz a rn o s t je o s ta la n e ra z ja n je n a 7 z a to je m rtv o m ( a p o le o n u , ili P e P e tit C a p o r a l k a k o s u g a z v a li : ra n c u z i, h iru rs k im z a h v a to m o d s tra n je n p o ln i o rg a n , a u s ta ro m m u n d iru p ro n a $ e n a c ig la P J e d a n o d p o s le d n jih e v ro p s k ih p o liti a ra k o ji je s a ( a p o le o n o m ra z g o v a ra o te te *a *te te b io je a u s trijs k i m in is ta r in o s tra n ih p o s lo v a p rin c # e te rn ih . n te re s a n tn o , m a d a is to rijs k i k ra jn je n e v a n o , d a je u p ra v o p rin c # e te rn ih s v o je v re m e n o p o s re d o v a o k o d e n id b e # a rije N u jz e i ( a p o le o n a . ( a k o n n je g o v o g u b is tv a , b r e %b o lje , u d e s io je d a s e o n a u d a z a a u s trijs k o g g e n e ra la ) d a m a ) d a lb e rta , a s a m s e p re p o ru io ( a p o le % o n o v o j s e s tri O a ro lin i 2 o n a p a rte H a ro lin e 2 o n a p a rte # u ra t@, a p o to m i n je g o v o j o m i lj e n o j m e t r e s i v o j v o t k in j i o d ) b r a n t e s a ? N a u r e J u n o t d /) b r a n t e s @ . J e d a n o d p o s le d n jih lju d i k o ji s u s tr a d a li p o ( a p o le o n o v o m n a r e $ e n ju ? 3 . d e c e m b a r 1 > 1 B .@ b io je "ra n c u s k i a ris to k ra ta iz p o ro d ic e C o n d e i m a s o n k o g a s u "ra n c u s k i re v o lu % c io n a ri 1 B . ju la 1 T > 5 . o s lo b o d ili iz 2 a s tilje % D o n a tie n * a lp 0 o n $ e *Mr a n g o i$ % C o m te D e = a d e % p o z n a tiji s a m o k a o # a rk iz d e . a d . . n a g e k o je s u o s m is lile , o rg a n iz o v a le i iz v e le "ra n c u s k u re v o lu c iju s ta ja le s u i iz a O o n g re s a u 2 e u . . to d n e v n i ra t s ( a p o le o n o m im je p o m o g a o d a v i u e s n ic i O o n g re s a 5 . ju n a 1 > 1 C . p o tp i u m iro v n i u g o v o r k o jim je d e Ma c to b io s ira n p u t k a s tv a ra n ju je d in s tv e n e & v ro p e . ( a jv e i d e o tro k o v a O o n g re s a s n u s ila je p o ro d ic a + o t ild ?+ o th s c h ild @, a u n jih o v o im e n a O o n g re s u je n e z v a n i % n o is tu p a o n jih o v p o ro d i n i p rija te lj, a u s trijs k i m in is ta r s p o ljn ih p o s lo v a p rin c # e te rn ih . ( a iz ri it z a h te v + o t ild a s v e d r a v e u e s n ic e O o n g re s a p o tv r d ile s u i jo je d a n p u t g a ra n to v a le a p s o lu tn u i b e z re z e rv n u n e u tra ln o s t . v a jc a rs k e k o ju je d o b ila jo 1 A B > . g o d in e m iro m u K e s t" a liji. # iro v n i u g o v o r iz 2 e a o d b io je d a p o tp i e s a m o ru s k i c a r ) le k s a n d a r ?\ ] ^ _ ` a b c d a ] f h i ] a f ` ] f ^ b b ^ h @ k o ji g a je ja v n o n a z v a o m a s o n s k o m p re v a ro m , tv rd e i d a je k ra jn ji c ilj k o n s titu is a n ja & v ro p s k e "e d e ra c ije z a p ra v o p o n i ta v a n je s v ih n a c ija i m o n a rh ija . ( a n je g v o in s is tira n je 3 A . s e p te m b ra 1 > 1 C . p o tp is a n je n o v i u g o v o r iz m e $ u + u s ije , * ru s k e i ) u s trije p o z n a t k a o = v e ti = a v e z : O v im je p o n i te n o s v e to je p o s tig n u to i to je te k tre b a lo p o s ti i 2 e k im O o n % g re s o m . ( a ta n + o t ild ?( a th a n # a F e r + o th s c h ild @, k a o g la v n i i o d g o v o rn i k re % a to r 2 e k o g O o n g re s a , in s p ira to r i z a g o v o rn ik s tv a ra n ja & v ro p s k e "e d e ra c ije , n ik a d a n e e o p ro s titi + o m a n o v im a o v a j n jih o v , p o n je m u , iz d a jn i k i in . ' u g e b iti n a p la e n 1 5 1 T . g o d in e . + a z lo z i z a iz la e n je m a s o n a u ja v n o s t, "o rm ira n je m K e lik e lo e & n g le s k e , p o s le d ic a s u p ro c e n e o n ih k o ji s u n e k a d s ta ja li iz a 8 e m p la ra , a s a d a m a s o n a , d a je n e o p h o d n o to p re o m a s o v iti o v u o rg a n iz a c iju i o d n je s tv o riti m o n u s v e ts k u s ilu . O v a k a v z a k lju a k je p o s le d ic a in je n ic e d a je 1 B 5 3 . O r is to "o r O o lu m b o M z v a % n i n o M o tk rio ) m e rik u i d a je n a k o n to g a p o e lo n je n o u b rz a n o n a s e lja v a n je . 2 rita n s k a k ru n a je o d p o e tk a im a la d o m in a n tn u u lo g u u n a s e lja v a n ju ) m e rik e s tr a n a 1 B 1

O+'O #U('

i "ormiranju kolonija irom novog kontinenta. *ored vojske, 2ritanska kruna je vlast u )merici obezbe$ivala i masonskim udruenjima, ali ona nisu bila dovolj% no uticajna ni po broju niti po strukturi lanstva. 2ilo je neophodno omasoviti masonske organizacije, osigurati mehanizme njihove kontrole i staviti ih u "unk% ciju koju su nekad imali 8emplari. .everni deo )merikog kontinenta postao je tada, a i danas je, nita vie do 2ritanska kolonija. *rvi masoni doli su u )meriku ve 1AC>, a prva masonska organizacija osnovana je 1A5B. u *ensilvaniji. *oetkom osamnaestog veka M8rinaestoricaM su odluila da se od )merike napravi prva demokratska republika koja e, na svaki nain, biti pod njihovom kontrolom. Ova odluka iznudila je izlazak masona u javnost, odnosno "ormiranje prve Kelike loe &ngleske 1T1T, a samo nekoliko godina kasnije ova loa poela je s planskim osnivanjem loa irom engleskih kolonija. Ke postojee organizacije amerikih masona se, nakon neophodnih inicijacija, ustrojavaju po sistemu loa koji i danas "unkcionie. 2ritanska kruna je, uz pomo svojih regularnih trupa, obezbe$ivala naj% vee i najbolje posede za svoju aristokratiju, a uz pomo stono%indijske kompa% nije kontrolisala gotovo celokupnu trgovinu u )merici. Kremenom su se masoni ili njima vrlo bliski ljudi nali na svim rukovodeim mestima trinaest britanskih kolonija u )merici. .to se masona tie, odnosno njihovih osnivaa i upravljaa, vlast je bila osvojena. #e$utim, kada je britanski monarh 'ord 1TTB. godi% ne zabranio amerikim gra$anima da kuju i koriste sopstveni novac dolo je do velikih pobuna. *rva antibritansku akcija poznata je kao Bo$ton$ka ajanka kojom prilikom su ameriki kolonisti bacili =B3 sanduka aja britanske stono%indijske kompa% nije u more. *rvi pravi sukobi poinju tokom aprila 1TTC. i okonavaju se 1T>=. britanskim porazom. )merikanci su tada prestali da koriste novac iskovan od strane 2anke &ngleske i da plaaju poreze 'ordu . )merika se oslobodila neposredne vlasti britanske monarhije ali je odmah poela da potpada pod vlast raznih tajnih drutava od kojih su masoni izvesno bili najpoznatiji. nteresantno da je Oontinentalni Oongres trinaest britanskih kolonija odredio 1C. juna 1TTC. generala i velikog zemljoposednika ?preko 13.444 hektara u dravi Ohajo@ 'orda Kaingtona da rukovodi Oontinentalnom vojskom. Oao veliki majstor u hijerarhiji masonstva, iniciran je B. avgusta 1TC=. u loi frede* rick$7urg% Kaington je imao vrlo bliske veze s predstavnicima britanske krune u )merici, a po zavretku rata 1T>5. biva izabran za prvog predsednika .jedi% njenih drava. 8ako je )merika, kao ista masonska tvorevina, za prvog pred% sednika dobila jednog od najuticajnijih masona svog vremena. 8ako$e, veoma interesantan je i podatak da je jedina evropska drava koja je, jo pre ostvare% nja nezavisnosti amerikih kolonija, imala svog diplomatskog predstavnika pri kolonijalnim kon"ederalnim vlastima bilo nemako vojvodstvo .aks%Ooburg% Jote ?.achsen%Hoburg und Jotha@. Ono je jo =4. jula 1TA1. godine poslalo svog konzula &rnst +avena ?&rnst +aven@ u 8eksas kako bi odatle nadgledao sve to je vezano za doga$aje u britanskim kolonijamaD izdanak ove nemake kraljevske loze AlMred /rn$t Al7ert e 1541. godine postati engleski kralj &dvard K . U pisanju 'eklaracije o nezavisnosti, koja je usvojena B. jula 1TTA. i prvog Ustava, koji je stupio na snagu 1. marta 1T>1, uestvovalo je vie istaknutih ame%
1B3 strana

( e n a d # in i ri k ih m a s o n a . z ra d a K e lik o g p e a ta . ) ' p o v e re n a je tro jic i n a jv i ih m a s o n s k ih m a js to ra 7 8 o m a s u ' e "e r s o n u , ' o n u ) d a m s u i 2 e n d a m in u : re n k lin u . ( jih o v ra d je z a v r e n 1 T > 3 . k a d je O o n g re s u s v o jio id e jn o re e n je i k a d je u ra $ e n p rv i o tis a k K e lik o g p e a ta . ) ' . ( a p re d n jo j s tra n i K e lik o g p e a ta n a la z i s e o ra o p o z n a t n a j iro j ja v n o % s ti. O v a j p e a t s e k o ris ti z a o v e ru s v ih v la d in ih d o k u m e n a ta . # e $ u tim , d ru g a , s u p ro tn a , s tra n a K e lik o g p e a ta n ik a d n ije k o ri e n a z a o v e ru b ilo k o g d o k u % m e n ta i v e ro v a tn o n ik a d a i n e e b iti je r je to z a p ra v o p e a t ilu m in a ta , je d n e o d n a jta jn ijih i n a jm o n ijih o rg a n iz a c ija n a s v e tu . . u p ro tn o m s tra n o m p e a ta d o m i % n ira p ira m id a s a s v e v id e im o k o m n a v rh u i la tin s k im n a tp is o m u d n u p ira m id e Q o v u $ , r d o = e c lo r u m : O v a j n a tp is b i u s lo b o d n o m p re v o d u z n a io M ( o v i s v e ts k i p o re d a k M , a ilu m in a ti p o d tim p o d ra z u m e v a ju n a ja v u ra $ a n ja n o v o g , s e k u la r% n o g s v e ts k o g p o re tk a . K e lik i p e a t . ) ' je u s tv a ri p o tp u n o p ro e t m a s o n s k im s im b o lim a , ta k o d a n e m a n ik a k v e s u m n je k o s to ji iz a o s n iv a n ja o v e d r a v e . O a o p rim e r, n a v e e % m o d o s le d n u u p o tre b u s v e to g m a s o n s k o g b ro ja trin a e s t7 1 = z v e z d ic a iz n a d o rlo v e u b e p o re d a n ih u o b lik u ' a v id o v e z v e z d e , 1 = p ru g a n a titu , 1 = m a s lin o v ih lis to v a , 1 = m a s lin a , 1 = s tre la u d e s n o j o rlo v o j k a n d i, 1 = p e ra u s tre li, 1 = s lo v a u n a tp is u A n n u it C o e p ti$ ?O k o p ro v i$ e n ja @ 1 = s lo v a u n a tp is u / P lu r i7 u $ O n u m z m n o tv a je d a n @ 1 = n iv o a p ira m id e . ( a d e s n o m k rilu o rla n a la z i s e = 3 p e ra k o ja o z n a a v a ju = 3 s te p e n a 0 k o t % s k o g o b re d a , a u le v o m k rilu s u = = p e ra , to p re d s ta v lja = = n iv o a o b re d a J o r k . . v e % v id e e o k o p re d s ta v lja o k o U o r u $ a % a p ira m id a o rg a n iz a c io n u s tru k tu ru m a s o n a , o d n o s n o ilu m in a ta , d o k z a v r n i k a m e n s o k o m p re d s ta v lja z a p ra v o k u u + o t il % d a k o ja k o n tro li e lu m in a te . J o d in a 1 T T A . k o ja je is p is a n a rim s k im b ro je v im a n a d n u p ira m id e o d n o s i s e n a g o d in u k a d a s u l.m a ja 1 T T A . u ( e m a k o j o s n o v a n i lu m in a ti, a n e k a k o n e k i v e ru ju g o d in u k a d a je o b ja v lje n a n e z a v is n o s t a m e ri % k ih trin a e s t k o lo n ija . # a s o n e rija je u ) m e rik u u la n a v e lik a v ra ta , a in je n ic a d a s u n je n u u n u tra n ju i s p o ljn u p o litik u k o n tro lis a la M b ra a M u m n o g o m e o b ja n ja v a z a to s e . je d in je n e d r a v e d a n a s n a s v e ts k o j p o liti k o j s c e n i p o ja v lju ju k a o lu o n o e d e m o k ra tije k o ju n a m e u , u g la v n o m , b ru ta ln o m s ilo m . # e $ u m a s o n im a k o ji s u b ili v is o k o p o z ic io n ira n i u d r a v n o m a p a ra tu . ) ' v e ro v a tn o s u n a jin te re s a n tn i% ji o n i k o ji s u s e o b re li n a m e s tu p re d s e d n ik a ) m e rik e 7 < e o r g e W a m 0 in g to n % p rv i p re d s e d n ik , 1 T > 5 .%1 T 5 T , p rim lje n u m a s o n e riju B . a v g u s ta 1 T C = . u lo i : re d e ric k s b u rg ?s a d a lo a ( o . B @. V a m e $ N o n r o e % p e ti p re d s e d n ik , 1 > 1 T %1 > 3 C , p rim lje n u m a s o n e riju 5 . n o v e m b ra 1 T T C . u lo i K K illia m s b u rg ?s a d a lo a ( o . A @. A n 8 r e z v V a c k $ o n % s e d m i p re d s e d n ik , 1 > 3 5 .%1 > = T , p rim lje n u m a s o n e riju 1 > 3 T . u lo i U a r m o n + Q o : 2 u ( e v ilu , 8 e n e s i g d e je to k o m 1 > 3 3 . i 1 > 3 = . s lu io k a o v e lik i m a js to r. s tr a n a 1 B =

O+'O #U(' Vame$ Kno- Polk% jedanaesti predsednik, 1>BC.%1>B5, primljen u masone% riju B. septembra 1>34. u loi Colum7ia Qo: '2: Vame$ Buc0anan% petnaesti predsednik, 1>CT.%1>A1, iniciran u masoneriju 3B. januara 1>1T. u loi Qo: 5' ?ova loa nikad nije imala svoje ime@. Andrezv Vo0n$on% sedamnaesti predsednik, 1>AC.%1>A5, primljen u maso% neriju tokom maja 1>C1. u loi <reeneville Qo: 223 ?sada loa (o. =@. Vame$ A7ram <arMield% dvadeseti predsednik, 1>>1, primljen u masone% riju 33. novembra 1>AB. u loi Colum7u$ Qo: '): William NcKinle+% dvadeset peti predsednik, 1>5T.%1541, primljen u masoneriju =. maja 1>AC. u loi Uiram Podge Qo: l2: #0eodore Roo$evelt% dvadeset esti predsednik, 1541%1545, primljen u masoneriju 3B. aprila 1541. u loi Natinecock Podge Qo: 4)(: William Uoivard #aMt% dvadeset sedmi predsednik, 1545.%151=, primljen u masoneriju 1>. "ebruara 1545. u loi ,cca$$ional Podge: Warren <amaliel Uarding% dvadeset deveti predsednik, 1531.%153=., pri% mljen u masoneriju 3T. avgusta 1534. u loi Narion Qo: n): franklin Delano Roo$evelt% trideset drugi predsednik, primljen u maso% neriju 3>. novembra 1511. u loi Uolland Qo: 4: Uarr+ =: #ruman% trideset trei predsednik, primljen u masoneriju 1>. marta 1545. u loi Belton Qo: 5o): <erald R: ford Vr: trideset osmi predsednik, primljen u masoneriju 1>. maja 15C1. u loi Colum7ia Qo: ': P+ndon Baine$ Vo0n$on% trideset esti predsednik, 15A=.%15A5, primljenu masoneriju =4. oktobra 15=T. u loi Cit+ Qo: o(2: Oako god bilo, na kraju se ipak mora rei da su masoni najvea i najmo% nija tajna organizacija na svetu. (jihova mo proizilazi iz injenice da ih ima skoro est miliona i da se nalaze raspore$eni na svim nivoima ljudskog orga% nizovanja7 sudije, policajci, doktori, politiari, bankari, novinari, marketinke agencije, advokati i si. *ored masona postoji jo itav niz drugih tajnih organiza% cija iji su lanovi izvesno uticajniji od najveeg broja masona, ali gotovo sve ove organizacije koriste usluge masonske oraganizacije kao neposrednog izvo$aa mnogih njihovih poduhvata. Oolika je mo i koliko se od masona zaziralo najbolje ilustruje primer da je u .)' 1>3T. godine osnovana trea politika partija pod nazivom Anti ma$on* $ka partija ?)nti%#asor.ic *artF@. *ored toga treba istai da je papa Olement x 3>. aprila 1T=>. godine najotrije osudio masone bulom Vn eminenti apo$tolatu$ $pecu* la: *apa 2enedikt x K izdaje 33. decembra 1TB1. bulu Immen$a Pa$torum principi$ kojom ponovo upozorava na masonsku opasnost i to posebno u )merici. *apa *ije K se 1T5=. obraa svojim vernicima osu$ujui :rancusku revoluciju i maso% ne koji su je, po njemu, osmislili i izveliD "rancuske trupe pod vodstvom (apo% leona 2onaparte su 1T5A. upale u taliju i porazile papsku vojsku, a 34. "ebrura 1T5>. uhapsile i utamniile papu koji je sledee godine, kao zarobljenik +epubli% ke, preminuo. (apoleon je dozvolio da se njegovo balsamovano telo sahrani tek poetkom 1>44. godine. *apa Nav x 1=. "ebruara 1>3T. izdaje encikliku \uanta Paetitia u kojoj govori o 0kotskoj i delovanju nekih monih tajnih drutava, a potom 1>==. obznanjuje i encikliku \uo <raviora u kojoj zabranjuje svetenstvu 1BB strana

( e n a d # in i d a o p ti s a $ a v o ljim k lic o n o s a m a % m a s o n im a . . v o j g la s p ro tiv m a s o n a i ita li% ja n s k e k a rb o n e rije p o d ig a o je i p a p a * ije x k a d a je 5 . n o v e m b ra 1 > B A . o b z n a n io e n c ik lik u \ u i P lu r i7 u $ : U e n c ik lic i \ u a n ta C u r a k o ja je o b z n a n je n a > . d e c e m b ra 1 > A B . g o d in e * ije x u p o z o ra v a s v e t n a o p a s n o s t o d d e m o k ra tije i s o c ija liz m a . U a n e k s u o v e e n c ik lik e p o z n a to m k a o = + lla 7 u $ / r r o r u m p a p a d e ta ljn o iz la e s v o ja s a z n a n ja o m a s o n s k o j z a v e ri d a p re k o d e m o k r a tije i n je n ih la n ih s lo b o d a p o k o re s v e s lo b o d n e lju d e s v e ta . / t$ i N u lta je n a z iv e n c ik lik e o d 3 1 . n o v e m b ra 1 > T = . u k o jo j * ije x ja s n o i n e d v o s m is le n o p o v e z u je m a s o n e s a J e v re jim a g o v o re i o n jim a k a o . in a g o g i $ a v o la * = + n a g o g a d e i D ia 7 o lu $ : # e $ u tim , n a j e e o s u d e m a s o n e rije d o le s u o d s tra n e p a p e N a v a x k o ji s e tim p o v o d o m o b ra tio h ri a % n im a s a d v e e n c ik lik e 7 3 1 . a p rila 1 > T > . % I n $ c r u ta 7 ili D e i C o n $ ilio i 3 4 . a p rila 1 > > B . % U um anu m < enu$: N av x je v rlo p re c iz n o u k a z a o d a m a s o n i i o n i k o ji s to je iz a n jih d e lu ju s a c ilje m u n i te n ja m o ra la , n a c io n a ln ih d r a v a i s a m o g h ri a n % s tv a . J la v n o o ru je m a s o n e rije , n a s ta v io je * a p a , s u d e m o k ra tija i k o m u n iz a m p o m o u k o jih o n i, p o la k o a li iz v e s n o , u n i ta v a ju p o ro d ic u , d ru tv o i n a c io n a ln u d r a v u , a s v e s a c ilje m u s p o s ta v lja n ja je d n o g c a rs tv a % Q o v u $ o r d o $ e c lo r u m : N av x je p rv i s p o m e n u o i * ro to k o le c io n s k ih m u d ra c a %2 P r o to c o lli d e i = a v i d i = io n % K e lik i p e a t . je d in je n ih ) m e r i k ih ' r a v a % < r e a t = e a l o Mt0 e O n ite d = ta te $ i, p o s e b n o , p o litik u lib e ra liz m a i g ra $ a n s k ih s lo b o d a k o jih s e s v i v e rn i lju d i tre b a ju i m o ra ju p a z iti. + a d ik a ln o iz m e n je n s ta v + im o k a to li k e c rk v e p re m a m a s o n im a n a s ta je n a k o n to s u N u d r i lju d i C io n a u s p e li d a n a p a p s k i p re s to 1 5 A = . g o d in e p ro g u ra ju U o v a n ija # o n tin ia ?J io v a n n i 2 a ttis ta & n ric o ) n to n io # a ria # o n tin i, k r te n o im e @ n a p a p s k i p re s to p o d im e n o m * a v le K . O a d a je , g re k o m , p o s le # o n tin ia n a p a p s k i p re s to 3 A . a v g u s ta 1 5 T > . g o d in e d o a o A l7 in o P u c ia n i H io n je b r z o d e lo % v a o 7 N u ia n i k o ji je p rim io im e lo a n n e $ P a u lu $ P P ?J o v a n * a v le @ je u b ije n s a m o n a k o n = = d a n a . I a n o v o g d v e s ta e z d e s e t e tv rto g p a p u je iz a b ra n p o ljs k i b ra t O a ro l J o z e " K o jtila ?O a ro l J o z e " [ o jtF la , k rs te n o im e @ k o ji je s e b i o d m a h o d a b ra o im e J o v a n * a v le . ( a k o n p u n ih d v a d e s t e s t g o d in a v la d a v in e J o v a n a * a v la + im o k a to li k o m c rk v o m n a m e s to = ta tu $ P o n tiMic iu $ je d o v e d e n J o z e " + a c in g e r ?J o s e p h ) lo is + a tz in g e r, k r te n o im e @. O v a j re d o s le d p rv ih lju d i C iv ita $ ; a tic a n a je b io p o v o lji i e lji N u d r i0 lju d i: * a v le K o s ta e u p a m e n p o s v o jo j e n c ik lic i / c d e $ ia m = u a m g d e p o z iv a k a to li k e v e rn ik e n a d ija lo g s a a te is tim a to je d e Ma c to z n a ilo i s a m a s o n im a k o ji s u d o ta d a b ili o z n a e n i k a o $ a v o lo v e lu o n o e . ' ru g o , p o d je d n a k o je v a a n i n je g o v s u s re t u J e ru s a lim u s a ) tin a g o ra s o m .A r io to k li$ / n u p o u 1% k o n s ta n ti% n o p o ljs k im i v a s e lje n s k im p a trija rh o m . 8 o m p rilik o m n jih d v o jic a s u d o g o v o rili n e k u v rs tu e k u m e n iz m a k o ja je , s a m a p o s e b i, z n a ila a n u lira n je k a to li k e 0 iz m e iz 1 4 C B . g o d in e . ( a k o n J e ru s a lim a p o g la v a ri is to n e i z a p a d n e h ri a n s k e c rk v e s u s e s a s ta li u s ta n b u lu 1 5 A T . i to m p rilik o m s u p o n o v o p o tv rd ili ra n ije u tv r$ e n u p o litik u u je d in je n ja D o to m e u K a s e lje n s k o j p a trija r iji p o s to ji a id e * m e m o ir e k o ji je * a v le K p re d a o ) tin a g o ra s u . * o v o d o m o v a k v o g n e k a n o n s k o g o p te n ja p a tri% ja rh a ) tin a g o re s a rim o k a to li k im p o g la v a re m . v e to g o rs k i m o n a s i m a n a s tira & s "ig m e n s u 1 5 A B . p o d ig li c rn u z a s ta v u n a d m a n a s tiro m , a n a d u la z n im v ra tim a p o s ta v ili n a tp is ! " p m # O d ta d a p a s v e d o d a n a s & s "ig m e n s k i m o n a s i n e o p te s a O o n s ta n tin o p o ljs k o m p a trija r ijo m D n jih o v n a jv e i n e p rija te lj s tr a n a 1 B C

O+'O #U(' je dananji vaseljenski patrijarh Kartolomej, mason, koji na sve naine nastoji da ih protera sa .vete gore. (a njegov zahtev je grki guverner .vete gore )ristos Oasmiroglu izdao naredbu da se monasi iseleD u odbrani #anastira, a prilikom pokuaja njegovog nasilnog preuzimanja od strane Kartolomejovih pristalica, 344A. ubijen je monah 8ri"on. *oglavar stone crkve )tinagoras bio je mason == stepena i kada je T. jula 15T3. preminuo u stanbulu sahranjen je uz potovanje glavnih masonskih ceremonijala7 plan reda prilikom odavanja poslednje pote jasno je ukazivao na oblik zmije uroboros. 8o je zmija savijena u krug koja grize sopstveni rep, to na simbolian nain ukazuje na povezanost ivota i smrti. U hrianskoj simboli% ci, zmija je personi"ikacija $avola, me$utim u judejskoj $avo % 0a*$atan ?it"j U8i@ je samo pomaga 2oga. 'a e Kaseljenska patrijarija nastaviti sa politikom )tinagorasa posta% rao se Jovan *avle koji se 15T5. u stanbulu sreo sa novoizabranim patrijar% hom Kartolomej ?& OO(&K NO.D Patriarku$% Kar+tolomagos@. (jih dvojica su se ponovo sastali u Katikanu 155C. i tim povodom Kaseljenska patrijarija je izdala saoptenje7 M*oseta +imu pruila je priliku dvojici poglavara da razmatraju teka pitanja koja se tiu itavog ivota vernih i odnosa dveju crkava. 8eme koje su posebna panja dvojice velikih crkvenih vo$a bile su jedinstvo hrisanstva, teo% loki dijalog dveju crkava i problemi Unije. (aravno, oni nisu zaboravili da raz% motre teka savremena socijalna, ekoloka i druga pitanja, trasirajui puteve za uspena reenja.M *atrijarh Kartolomej je 1=. marta 344C. doputovao u 2e kako bi u katedrali .vetog .te"ana primio (agradu Oardinala Oeniga ?:ranz Hardinal Oonig@ koju mu je dodelila katolika zadubina Oomunio et *rogresio .Comunio et Progre$$io1: Iahvaljujui se na nagradi koja nosi ime pokojnog kardinalu Oeni% ga koji je prvi jo 15A1. zapoeo politiku ekumenizma % izmirenja rimokatolika i pravoslavaca, Kartolomej je izjavio7 M.kandal oko raskola se mora prevazii jer &vropa treba da se razvija na jedinstvenim hrianskim naelimaM. *o okonanju sveanosti uputio se u rimokatoliko svetilite Nariacel gde je govorio o prime% ru prave vere koja Mza sve nas predstavlja *resveta 2ogorodicaM. Kartolomej je, uz opte odobravanje svih prisutnih, govorio i o potrebi ujedinjenja svih pod jednom zemaljskom vlau i jednim 2ogom. (i masoni ne bi to bolje iskazali. Yeljan potvrde politike ekumenizma i optenja sa svima papa 2enedikt xK je, na poziv patrijarha Kartolomeja , posetio u novembru 344A. stanbul. 8om prilikom rimokatoliki ponti" je uestvovao u verskoj slubi povodom pro% slave dana svetog )ndreja *rvozvanog, sveca%zatitnika carigradske crkve. 'va poglavara su tom prilikom konstantovala da spornih pitanja vie nema i da e vreme to pokazati. +ukovali su se masonskim stiskom % palacem se blago stisne prepona izme$u palca i kaiprsta. Jo kad je 1A. oktobra 15T>. kardinal 8iseran ?8isseran@ najavio novog papu uvenom reenicom Ua7emu$ Papam % imamo papu, Jovan *avle je bio spreman da se oglasi uvenim Or7i et ,r7i ?Jradu ?+imu@ i svetu@ i nastavi zapoetu poli% tiku *avla K . (e samo da ne osu$uje masone ve i zagovara neke od ciljeva za koje se masoni oduvek bore. *osebno treba istai njegovu otvorenu politiku ekumenizma7 prilikom propovedi u #aroku 15>C. on je, obraajui se masi od C4.444 muslimana doslovce rekao M#i i Ki verujemo u istog 2oga, jednog jedi% 1BA strana

(enad #ini

nog gospodaM. Jodinu dana kasnije, 1=. aprila 15>A, u Kelikoj sinagogi u +imu ?8empio #aggiore di +oma@ *avle se molio za dolazak #esije. ste godine, 3T. oktobra, u crkvi sv. *etra u +imu koja je tada bila ustupljena budistima, *apa se zajedno s 1B%tim 'alaj Namom ?Nhamo 'ondrub, krsteno ime@ molio za dobrobit 2ude. Jodine 155C. *avle je odobrio izgradnju prve damije u +imu % <rande No$c0ea di Roma najvea damija u &vropi sa preko =4.444 kvm@, a 1555. se, pri% likom posete raku, klanja svetoj muslimanskoj knjizi Al*\ur'dn poljubivi je u znak potovanja. Ia vreme *avla dogodila se najvea i najuvenija a"era vezana za odnose Katikana sa svetskom masonerijom. 'ruga po veliini privatna italijanska banka )mbrozijano ?2anco )mbrosiano@ je 15>3. bakrotirala i tada se otkrilo da je njen predsednik +oberto Oalvi ?+oberto Halvi@, ,lan masonske loe Propaganda Due % Pl% bio blizak sa *avlom i da je zapravo do bankrotstva banke )mbrozijano dolo zbog odre$enih "inansijskih 0pekulacija Katikana. *olicija je dola u posed pisma koje je Oalvi C. juna 15>3. uputio *avlu sa upozorenjem o moguim posledicima i predlozima da se dalje pekulacije prekinu. Ubrzo nakon otkriva% nja a"ere Oalvi je, zajedno sa svojom sekretaricom Jracijelom Ooroe ?Jraciella Horoche@, ubijen. Katikanska banka ,iji je pun naziv I$tituto per le ,pere Religio$e je sa 33B miliona dolara obetetila sve koji su ovom a"erom bili oteeni. 8okom istrage koja je, usled raznih opstrukcija, trajala pet godina otkrivena su i imena pojedinih lanova loe *3. *ored nekih sve0tenih lica za italijansku javnost su ipak najinteresantna bila imena .ilvija 2erluskonija ?.ilvio 2erlusconi@, budueg italijanskog premijera i Kiktora &manuela Kictor &mmanuel@, prestolonasledni% ka re d'Italia pa$a =avoia: *olicija je saoptila i da su lanovi loe bili svi ,elni ljudi najvanijih italijanskih obavetajnih i kontraobavetajnih slubi. U vili velikog majstora loe *3 Nicija 'elija ?Niio Jelli@ prona$eni su planovi za M'emokratski preobraaj talijeM kojima je predvi$ena dodatna kontrola javnih medija, dalja diskreditacija sindikata, pisanje novog ustava talije kojim bi se umanjile gra$an% ske slobode i prava i si. Od svega otkrivenog je ipak bio najindikativniji ()8O%a projekat nazvan <ladio% a kojim su bile razra$ivane razne mere destabilizacije talije za sluaj njenog odstupanja od evroatlatske politike. Od niza drugih tajnih organizacija, najvanijih za razumevanje procesa stvaranja (ovog svetskog poretka su iluminati, Okrugli sto, Oraljevski institut za me$unarodne odnose, .avet za me$unarodne odnose, 2ilderberg, +imski klub, 8rilateralna komisija, #rtvaka glava, Jrupa itd. O nekim drugim tajnim drutvima se samo naga$a, za njih nema nikakvih opipljivih materijalnih doka% za, o njima se, jednostavno, samo spekuli0e i izvode posredni zakljuci. O njima neemo ni mi govoriti, ali ete, nadam se, i sami poneto zakljuiti o njima i njihovom delovanju.
strana 1BT

O+'O #U('

#asoni u .rbiji
Osnivanje Kelike loze 8urske dogodilo se 1545. (o, to ne znaci da masoni i pre te godine nisu delovali na prostorima Osmanske imperije. (aprotiv, bilo ih je i bili su veoma aktivni ali se ta njihova delatnost odvijala pod patronatom stranih velikih loza i to pre svega onih iz *ariza i Nondona. U (acionalnoj bibli% oteci :rancuske ?2ibliotheue nationale de :rance@ cuva se 1>54 stranica spisa Kelike loze Orijenta publication de obedience magonniue J.O.d.:.@. U njima se, izmedu ostalog, nalaze i podaci vezani za aktivnost masona u 8urskoj, a time i .rbiji tokom xK i x x veka. *rema ovim spisima prva loza u 8urskoj osnovana je 1T31. u zmiru za vreme vladavine Osmana ?Osman%1 .alis, na turskom % 1T4=%1T=4@D prvi poznati turski masoni su bili .ait Helebi, brahim #u"terika i Oumbara )hmet Osman%pasa, :rancuz koji se poturcio i cije je pravo ime Claude
Ale-andre comte de Bonneval:

.tupanjem na presto .elima ?.elim%i salis, na turskom % 1T>5.%1>4T.@ Osmansko carstvo je dobilo mladog i pbrazovanog vladara svesnog neophodno% sti radikalnih promena u carstvu, a zarad njegovog opstanka i daljeg prosperite% ta. (a prvom mestu nalazila se potreba za re"ormom oruzanih snaga, odnosno stvaranjem moderne vojske % nizam dzedid a$keri koji ce zameniti nee"ikasne i obesne janicare. (akon sto je austrijska vojska, pod komandom "eldmarsala Nau% dona ?&rnst Jideon :reiherr von Naudon@, osvojila 2eograd 1T>5. janicari su pro% terani iz 2eograda. U ovim borbama ucestvovao je i proslavio se srpski "rajkor ?oko C.444 ljudi@ rukovoden potpukovnikom .tevanom #ihaljevicem. #edutim, .vistovskim mirom iz 1T51. 2eograd je ponovo vracem 8urcima, a u skladu sa mirovnim odredbama .elim zabranjuje janicarima povratak u 2eograd. Rati% seri"ima 1T51. i 1T5=. ukinuo je ci"tluk % sahibije ?gospodari ci"tluka@, a samim tim i namete koji su im .rbi do tada placali. Ostalo je da narod placa samo carske poreze ?harac@ i to u "iksnom iznosu od 34 grosa po glavi sto je bilo znacajno olaksanje za sve. *ri tome, srpski knezovi, koje je narod birao po utvrdenom obi% caju, su bili ti koji su prikupljali porezeD oni su organizovali i policijsku sluzbu, a imali su pravo i da sude za manje prekrsaje. Hrkvi i manastirima su vracena mnoga prava i slobode. 8urci su zadrzali samo vrhovnu upravu *asaluka i sud% stva. Oao garanta svoje volje .elim je postavio 2ecir%pasu na celo 2eograd% skog *asaluka. On je, u vise navrata, uspesno odbijao napade janicara koji nika% ko nisu mogli da se pomire sa svojim progonom iz 2eograda. Oada je jula 1T53. 2ecir%pasu zamenio #ehmed *ekmedzi%pasa janicari.su videli svoju sansu da se ponovo docepaju svojih ranijih poseda i vlasti u 2eogradu. *od vodstvom Oara Rasana i Radzi 2isca 3.444 janicara je uspelo da upadne u 2eograd i osvoje ga. (a vest o povratku janicara .elim je odmah uputio na 2eograd 8opal )hmed% pasu sa 1A44 konjanika koji su krajem novembra 1T53. prodrli u 2eograd. (akon zestokih sukoba janicari su pobegli u Kidin, a za novog gospodara 2eogradskog *asaluka postavljen je Radzi #usta"a%pasa. Oonstantno prisutna opasnost od janicara ali i potreba da ucini nesto vise za .rbe doveli su do toga da je Radzi #usta"a%pasa organizovao, aprila 1T5T. 1B> strana

( e n a d # in i g o d in e , s r p s k u n a r o d n u v o js k u k o ja je b r o ja la o k o 1 .C 4 4 b o r a c a p o d k o m a n d o m . ta n k a ) ra m b a i a . * o re d o v o g a , u n a s to ja n ju d a p rik rije s v o ju k o m u n ik a c iju o d ja n i a rs k ih p iju n a u 2 e o g ra d u # u s ta " a %p a a , u d o g o v o ru s a s v o jim li n im s a v e tn ik o m i p o z n a tim trg o v c e m * e tro m k o m , in ic ira o s n iv a n je m a s o n s k e lo e . N o a ?im e lo e n ije s a u v a n o @ je u p o e tk u b ro ja la d e v e t la n o v a o d k o jih s u tro jic a b ili 8 u rc i, a 0 e s to ric a . rb i. * o re d , k a , , la n o v i lo e s u b ili i J a n k o O a ti , b r a a , a r d a k lija , tr g o v a c 6 o r 7 e 8 e t r o v i ? o d 8 u r a k a p r o z v a n O a r a V o r g i % c r n i ' o r$ e z b o g s v o je ta m n e p u ti i p o to m n a d im k u n je g o v i p o to m c i u z im a ju p re z i % m e % O a ra v o rg e v ic @ i m itro p o lit b e o g ra d s k i # e to d ije ?J rk p o n a c io n a ln o s ti@. U n e m o g u n o s ti d a s e s ilo m v ra te n a s v o je p o s e d e u 2 e o g ra d u ja n i a ri u . ta m b o l a lju o g ro m n e k o li in e z la ta k o je s u d o v e le d o to g a d a im * o rta ?tu rs k i n a z iv z a v la d u @ "e b ru a ra 1 T 5 5 . o d o b ra v a p o v ra ta k . * re d v o $ e n i s v o jim d a h ija % m a ) g a n lijo m , O u u k ) lijo m , # u la J u s u "o m i : o i # e h m e d o m ja n i a ri o d m a h o tp o in ju s a p ro v o c ira n je m , z a s tra iv a n je m g ra $ a n s tv a i p lja k o m s ta n o v n i tv a . O ra je m d e c e m b ra 1 > 4 1 . u b ija ju R a d i # u s ta "a %p a u , m itro p o lita # e to d ija i p re % u z im a ju s v u v la s t u 2 e o g ra d s k o m * a a lu k u . J e d in o to im je o s ta lo iz v a n d o m a % a ja je b ila 2 e o g ra d s k a lo a . ( o v i b e o g ra d s k i p a a p o s ta o je R a s a n %p a a , a li s u s v u v la s t u 2 e o g ra d u z a p ra v o d r a le d a h ije D n jih o v a o b e s t d o iv e la je v rh u n a c s e o m g la v a T B s rp s k a k n e z a 1 = . ja n u a r a 1 > 4 B . U o v a k v o j s itu a c iji u O r a c u n a . r e te n je J o s p o d n je 3 91 C . "e b ru a ra 1 > 4 B . o k u p lja s e o k o d v e s to tin e s rp s k ih k n e z o v a , h a jd u k a i im u n ih d o m a in a i p ro g la a v a ju p o e ta k u s ta n k a p ro tiv d a h ija , a n e p ro tiv 8 u ra k a k a k o s e m is li. I a ta d a n je s rp s k e p rv a k e s u lta n o v a u to rite t i in te g rite t O s m a n s k o g c a rs tv a n is u b ili s p o rn i. I a v o $ u u s ta n ik a p ro s la v lje n i h a jd u k . ta n o je J la v a p o s ta v lja ' o r$ a * e tro v i a a li n e , k a o to b i s e m o g lo p o m is liti, z b o g n je g o v o g a u to rite ta i g o s p o d s tv a , v e z b o g in je n ic e d a je im a o v o jn o g is k u s tv a s te e n o g k a o v o jn ik ? o tp u te n u in u k a p la r a @ u a u s tr ijs k o j s o ld a te s c i ? 1 T > T .% 1 T 5 1 .@ . ' o k r a ja m a ja . rb i u s p e v a ju d a o k u p e o k o 1 A 4 4 4 u s ta n ik a k o ji s u o p k o lili 2 e o g ra d i u v i e n a v ra ta p o tu k li s n a g e k rd a lija i ja n i a ra . . v u v la s t u 2 e o g ra d s k o m * a 0 a lu k u . rb i s u s te k li te k > . ja n u a ra 1 > 4 T . k a d a s u i p o s le d n ji ja n i a ri i k rd a lije p o b e g li u K id in . ( a k o n 3 > A g o d in a 8 u rs k e v la d a v in e 2 e o g ra d je o p e t m o g a o d a p o s ta n e s rp s k i p re s to n i g ra d k a o to je to b io 1 B 4 = . z a v re m e v la d a v in e d e s p o ta . te "a n a N a z a re v i a . . r b i s u u li u 2 e o g r a d u k o m e s u g la v n u r e , p o r e d 8 u r a k a , ta d a v o d ili jo H in c a ri, J e rm e n i, J rc i i J e v re ji k o ji s u u . rb iju d o li z a je d n o s a 8 u rc im a to k o m x K , a n a ro ito m u p rv o j p o lo v in i x K v e k a . U 2 e o g ra d J e v re ji s ti u o d m a h n a k o n to je o s m a n lijs k a v o js k a . u le jm a n a K e li a n s tv e n o g ?. u la v m a n , n a tu rs k o m @ 3 > . a v g u s ta 1 C 3 1 . o s v o jila 2 e o g ra d . # e $ u tim , d o m a s o v n o g p riliv a J e v re ja % . e "a rd a u . rb iju d o la z i to k o m x K v e k a n a k o n to s u ih 0 p a n s k i k ra lje v i : e rd in a n d ) ra g o n sk i ?: e rn a n d o d e ) ra g o n @ i z a b e la O a s tiljs k a ? s a b e l d e H a s tilla @ p ro te ra li iz . p a n ije . 8 u rs k i s u lta n 2 a ja z it ?2 a F e z id %i s a n i, n a tu rs k o m @ ih je ta d a v e lik o d u n o p o z v a o d a s e n a s e le n a te rito rije O s m a n lijs k o g c a rs tv a D A 4 4 .4 4 4 J e v r e ja je s a z a h v a ln o u p r ih v a tilo 2 a ja z ito v u m ilo s t i o d m a h p o e lo d a s e n a s ta n ju je n a p o d ru je s to n e & v ro p e . 8 a k o je v i e h ilja d a J e v re ja s tig lo i u p o ro b lje n u z e m lju . rb iju . 8 u rc i s u im d a li m n o g e trg o v a k e p riv ile g ije p a s u o n i u b rz o p o s ta li d o m in a n tn i u trg o v in i h ra n o m , s o lju , v o s k o m , lo je m , o ru je m s tr a n a 1 B 5

O+'O #U(' i municijom, retkim metalima... +udnik #ajdanpek i Ou,ajna su od 1CT4. bili u koncesiji Ja"eta *apa, a njegov sin .imon je 1CTB. postao nadzornik topionice u #ajdanpeku. Od svih privilegija koje su Jevreji imali izvesno su posebno znaajne bile one vezane za prikupljanje poreza za potrebe *orte7 Jevreji su, kao dobri trgovci koji su znali koliko ko ima, u pojedinim sluajevima utvr$ivali visinu haraa za raju, a bilo je i sluajeva kada su *orti plaali poreze za odre$ene ljude i onda od njih to naplaivali u viestrukom iznosu. Ooliko su Jevreji bili u milosti kod 8uraka najbolje govori injenica da su im 1AA=. u 2eogradu dali prvo ulicu, a potom i etvrt u kojoj je otvorena jeiva % verska kola. 8okom 1A54. su sagra$ene i dve sinagoge /l kal vjeo i /l kal nuevo% versko kupatilo, a podignuta su i posebna jevrejska groblja7 jedno za .e"arde, a drugo za )kenazi. tako, dok su Jevreji uivali sve blagodeti sultanske vlasti 2eograd je za .rbe bio zabranjen grad. U njemu je bilo vie sinagoga ?est do kraja x x veka@ nego pravoslavnih srpskih bogomolja, vie jeiva i ni jedna srpska kola, vie jevrejskih ili cincarskih trgo% vaca nego srpskog ivlja... *rema 8urskom popisu glava iz 1>1C. u 2eogradu je bilo svega A4 srpskih stanovnika. #aala. .rpski ustanak je uspeo, a o uslovima mira, jo dok su borbe trajale tokom 1>4C. i 1>4A, u carskom gradu % Harigradu .qFT@ABXA@rB% na srpskom pre Kukovih re"ormi@ je pregovarao *etar ko koji je obezbedio da se .rbima vrate sva steena prava data im carskim "ermanima 1T5=. i 1T5A. #e$utim, mir koji je ko dogovorio pao je u vodu onog momenta kada je ruski general #iheljson, glav% nokomandujui 'unavske armije, 11. januara 1>4T. zatraio od srpskih prvaka pomo u ruskim operacijama protiv 8uraka u #aloj Klakoj. .rbi su se listom odazvali ovom pozivu to je umnogome pomoglo +usima da prisile 8urke na brzu predaju. Ia srpsko junako dranje ruski car )leksandar je januara 1>4T. nagra% dio Uor$a *etrovia carskom sabljom koja se, do tada, davala iskljuivo lano% vima generaliteta i komandantima armija. Harski dar je preko barona )ndreja 2udberga, ministra inostranih poslova i gro"a Orjusola 34. maja uruen *etrovi% u u #alajnikom logoru. Ugovorom o miru izme$u 8urske i +usije u .loboziju 1>4T. +usija se obavezuje na zatitu .rbijeD poetkom 1>4>. u 2eograd stie i ruski general Oonstantin Oonstantinovi +odo"inikin .KSDTJ@DJCD KSDTJ@DJCDSsCt uSrSvCDCHCD1 kome je dobrodolicu u glavni grad .rbije poeleo njegov novo% postavljeni gradonaelnik *etar ko. +odo"inikin je doao u svojstvu konzula koji je trebalo da pokae rusku zainteresovanost za budunost .rbije i pomogne izgradnju njenih dravnih institucija. *oetak rata +usije sa (apoleonom oznaio je teka vremena za +use ali i za .rbe. +usi su morali da izvre koncentraciju svih svojih vojnih potenciala za ,metETmseDnD@@ souDa% a to je ujedno znailo da se morao potpisati poseban mirovni ugovor sa 8urcima. P+ccHaa wpxC@ je bila brojna i mona ali ne dovoljno da bi vodila borbe na dva "ronta. #ir sa *ortom je +usima bio preko potreban i 8urci su to znali pa su njegovo potpisivanje uslovili zahtevom da )leksandar odustane od garancija iz .lobozija koje je dao .rbima. +usko i otomansko car% stvo sklapaju 2ukuretanski mir 1A. maja 1>13. godine, a lanom >. #irovnog ugovora .rbi se obavezuju da 8urcima predaju sve gradove i sve svoje topoveD za 1C4 strana

( e n a d # in i n o v o g b e o g r a d s k o g p a u je p o s ta v lje n . u le jm a n . k o p lja k % p a a . # n o g i s u u . r b iji b ili iz n e n a $ e n i i z a te e n i o v a k v im ra z v o je m d o g a $ a ja a li n e i U o rd e * e tro v i . O n je jo 0 o d 1 > 4 > . p re k o ( a u m a J e o rg is a , J rk a i la n a g r k e n a c io n a ln e i o s lo % b o d ila k e ta jn e o rg a n iz a c ije U a te r ija ?e n o n p m & ] a h d ^ h a @ b io re d o v n o o b a v e ta v a n o m n o g im ru s k im v o jn im i p o liti k im p la n o v im a . U o r$ e n ije p rih v a ta o o b ja n je n ja i a rg u m e n ta c iju ru s k ih d ip lo m a ta v e z a % n ih z a n e o p h o d n o s t p o tp is iv a n ja 2 u k u re ta n s k o g m ira i n je g o v o g o g r a n i e n o g tra ja n ja . N ju t i ra z o a ra n o n p o z iv a . rb e n a u s ta n a k p ro tiv 8 u ra k a a li s e to m e p ro tiv i v e in a s rp s k ih p rv a k a . ( a k o n u b is tv a u m e re n o g , ra c io n a ln o g i u s ta n k u p ro tiv n o g v o jv o d e # ila n a O b re n o v i a , ' o r$ e * e tro v i p o d i e n a v o jn u n e s p re % m n e i n e d o v o ljn o n a o ru a n e . rb e . 2 ila je to b o rb a u k o jo j . rb i n is u m o g li p o b e d i % ti i k o ja n ik a d a n ije tre b a lo d a s e d e s i. 8 u rs k e s n a g e s u "e b ru a ra 1 > 1 = . k re n u le n a . r b iju iz K la k e , u z # o ra v u i iz 2 o s n e p re k o ' r in e D b ro j a n o tri p u ta v e e i u n a o % ru a n ju n e m e rljiv o n a d m o n ije tu rs k e s n a g e s u p o la k o a li s ig u rn o n a p re d o v a le . . r b i s u g in u li u h ilja d a m a , a k a d a je p o ra z = . o k to b ra 1 > 1 = . p o s ta o iz v e s ta n U o r$ e b e i iz . rb ije u I e m u n D u z s e b e je im a o s a m o c a rs k u s a b lju i li n a o d lik o v a n ja . U . rb iji s u s a n a ro d o m o s ta li # ilo 0 O b r e n o v i , . ta n o je J la v a i d ru g i s rp s k i p rv a c i k o ji s u s v o je v re m e n o o d lu ili d a * e tro v i v o d i * rv i s rp s k i u s ta n a k D m n o g i e u . rb iji U o r$ a * e tro v i a p a m titi n e p o is k a z a n o j h ra b ro s ti v e p o in je n ic i d a je s v o jo m ru k o m u b io s to d v a d e s e t p e t . rb a m e $ u k o jim a i ro $ e n o g o c a i b ra ta . K a lja s p o m e n u ti d a s e ' o r$ e v p ra d e d a < je r g j N a r a $ k i K lim e n ti u O u a n % s k o %' re k a lo v i s k i k ra j d o s e lio iz o k o lin e = 0 k o d e r *a : I a p ri u o U o r$ u * e tro v i u v a a n je < je r g j*o v s in J o v a n k o ji s e iz * o d g o ric e O u , a n s k o %' re k a lo v i s k o g o k ru % g a , is p o d O n e e v in e H rn o g o rs k e d o s e lio u . rb iju s a s in o v im a * e tro m i # irk o m . J o v a n s e , p o o d o b re n ju . a li%a g e , n a s ta n io u s e lu K i e v c u ?p o re d O ra g u je v c a @ g d e s e k a s n ije * e ta r o e n io s a # a ric o m , k e rk o m * e tra Y iv k o v i a iz # a s lo 0 e v a . U o v o m b ra k u iz ro d ilo s e e s to ro d e c e ? # a rin k o , # a rk o , J o v a n , # a rija i # ilic a @, a m e $ u n jim a i U o r$ e n a d a n s v e to g J e o rg ija = 91 B n o v e m b ra 1 T C 3 . . a k riv a ju i s e o d a u s tro %u g a rs k e p o lic ije * e tro v i s e s k la n ja u "ru k o g o r % s k i m a n a s tir : e n e k g d e u b rz o b iv a o tk riv e n , p re b a e n u * e tro v a ra d in , a p o to m u J ra c . a k o s u + u s i u v i e n a v ra ta in te rv e n is a li d a * e tro v i b u d e o s lo b o $ e n d o to g a n ije d o le s v e d o k a u s trijs k i m in is ta r s p o ljn ih p o s lo v a # e te rn ih n ije , o k to b ra m e s e c a 1 > 1 B , li n o n a re d io n je g o v o p u ta n je . # e te rn ih je s v o ju o d lu k u o b ra z lo io p ro s to m in je n ic o m d a je U o r$ e * e tro v i s v o je v re m e n o b io o d a n i i p o n iz n i s lu g a n je g o v o g c a rs k o g v is o a n s tv a . # e $ u tim , m a n je je p o z n a to d a je in te rv e n c ija z a K a r a ] o r g i d o la d ire k tn o i iz H a rig ra d a . . ta v i e , iz H a rig ra d a je a k s tig a o i p re d lo g p rin c u # e te r n ih u d a s e K a r a ] o r g iju v ra te n je g o v a im a n ja u ) u s triji ili k u p e n o v a k a k o b i o n m o g a o d a iv i k a k o 7 r a tu d o lik u je . * o e ta k ' ru g o g s rp s k o g u s ta n k a 3 = . a p rila 1 > 1 C . U o r$ e je d o e k a o u s v o m ru s k o m d o m u D u s ta n a k je p re d v o d io # ilo 8 e o d o ro v i , je d a n o d n a jv e i h s rp s k ih d o m a in a i b ra t o d u ja k a n e s u $ e n o g v o $ e * rv o g s rp s k o g u s ta n k a # ila n a O b re % n o v i a . U a s t i s e a n je n a s v o g u b ije n o g p o lu b ra ta # ilo 8 e o d o ro v i je p ro m e n io s v o je p re z im e 1 > 1 4 . u O b re n o v i . . m a tra ju i s e b e p ra v im v o $ o m s rp s k o g n a ro d a * e tro v i o d lu u je d a s e p re b a c i u . rb iju i p re u z m e o d # ilo a k o m a n d u . # e $ u % tim , ru s k i d v o r k o ji g a je tre tira o s a m o k a o b iv e g v o $ u * rv o g s rp s k o g u s ta n k a , a n ik a k o k a o a k tu e ln o g p re d s ta v n ik a s rp s k o g n a ro d a g a u to m e s p re a v a D ru s k e s tr a n a 1 C 1

O+'O #U(' vojne procene su ukazivale da bi njegov povratak samo naruio srpsko jedin% stvo koje je mukom izgra$eno to bi, s druge strane, znaajno umanjilo anse za uspeh predstojeeg ustanka. +uski car koji se svojevremeno lino zauzeo za izbavljenje *etrovia iz austrijskih kazamata i dodelio mu visoku penziju odlu% uje da ga, zbog interesa srpske stvari, prebaci u (ovomirgorod. +evoltiran 'or$e preko svojih pristalica u .rbiji *avla Hukia i kneza .ime #arkovica podie pobunu protiv #iloa. Uor$ev ustanak protiv ustanika nije dobro poeo pa se on u Jalatiju kod Jaija povezuje sa vo$om haterista i masonom )leksandrom psilantijem ?)leksandros, Vpsilantius@. Rateristi obeavaju *etroviu pomo i siguran povratak u .rbiju pod uslovom da, kad osvoji vlast u .rbiji, pokrene .rbe na optebalkanski ustanakD krajnji cilj ustanka je trebao da bude proterivanje 8uraka sa 2alkana i obrazovanje "ederacije pravoslavnih hriana sa grkom hegemonijom. Uor$e je prihvatio ponu$enu nagodbu, postao lanom haterije i ve 35. juna 1>1T. uz pomo Jeorgisa Nevantisa prelazi u .rbiju sa pasoem na ime ruskog plemia #ihaila od Neonarda ?#hah] ca o^fbadcf@. Ubijen je u zoru 1=. jula 1>1T. u selu +adovanju, u jasenikom srezu, blizu .medereva. (jegov ubica (ikola (ovakovic je sa mrtvog Uor$a skinuo sva odlikovanja i sa carskom sabljom, od koje se *etrovi nikad nije odvajao, predao ih Uor$etovom kumu Kujici Kulieviu, a ovaj ih preko *avla .retenovia%Niso% via prosledio knezu #ilou Obrenoviu. 8ako je ubijen prvi srpski mason, vo$a *rvog srpskog ustanka i haterista Uor$e *etrovi. O nekontrolisanom temperamentu Uor$a *etrovia koji je, nebrojeno puta skupo kotao srpsku raju, pisao je i istoriar +ado0 Njui7 MKoda je na mahove obuzimao neki udan gnev i bes. U tim periodima, a oni su ponekad due trajali, kao 1>4A. i 1>4>. godine, od njegove ruke stradali su mnogi .rbi, pa tako i njegov brat. On se u tim trenucima nije mogao kontrolisati... M. #e$utim, Oara$or$e nije ubio samo ro$enog brata #arinka, ve i ocaQ Oceubistvo se dogo% dilo 1T>A. godine kada je Uor$e, kako navodi pro"esor Njui, oca teko ranio iz puke nakon to se on suprotstavio njegovom odlasku iz .rbije za )ustro%Ugar% sku. Oako *etar nije bio smrtno pogo$en Uor$e je naredio jednom momku da ga dokraji. .ahranili su ga u jednoj jaruzi pored .tojnika bez svetenika i opela. *redvo$eni #ilo0em Obrenoviem .rbi su, nakon samo nekoliko suko% ba i izvojevanih pobeda ?(ajuvenija je bitka kod 'ublja gde su .rbi do nogu porazili vojsku brahim%pae@, prihvatili inicijativu ruskog cara )leksandra i sa 8urcima sklopili sporazum o prekidu sukoba koji e, nakon to je (apoleon 2onaparta poraen, a +usija zaratila sa 8urskom i pobedila je, dovesti do toga da je sultan ?prava titula je ,$manli padi$a0i8ir% a nikakao sultan kako je kod nas odomaeno@ #ahmud 1>=4. izdao Uatt*i =eriMlerle ?Ratieri"@. Ovim aktom .rbija je stekla odre$enu unutranju samoupravu i slobodnu kolu, a #ilou je posebnim beratom ?ukaz@ priznato nasledno kneevsko dostojanstvo. (astojei da .rbiji obezbedi to vie dravnih atributa #ilo na Uur$ev% dan osniva srpsku gardu to je predstavljalo, nakon mnogo vekova, novi poetak srpske stajae vojske. 8ako$e, #ilo udara i temelje slubi dravne bezbedno% sti osnivajui posebnu sekciju pri RStCJEFTJsS sJAEDCy reI ?#inistarstvo unutranjih poslova@ koje je vodio 'imitrije 'avidovi. #oda je ipak najznaaj% nije to to #ilo 1>=B. uvodi serbski jezik kao zvanino pismo u komunikaciji
1 C3 sirana

(enad #ini

sa svim ostalim dravama, a prvi dopis na serbskom je uputio *orti. 8ako je #ilo Obrenovi, koji je inae bio vei diplomata nego vojnik, uz male srpske rtve, puno datog zlata beogradskom veziru #arali )li%pai i samom sultanu #ahmudu ?#ahmud% sam, na turskom@ i uz nesebinu pomo cara )leksan% dra i njegovog opunomoenog izaslanika gro"a Jrigorija )leksandrovia .tro% ganova ?)]^_`abcd dhfdh^hi sldfabf@, obnovio srpsku dravu. Oao veliki diplomata i veoma obazriv ovek #ilo je strogo kontrolisao svoj prezir prema Jevrejima koji su tokom *rvog, a posebno tokom 'rugog srp% skog ustanka 0pijunirali i radili u korist 8uraka. Jevreji se ni u jednom momentu srpskih oslobodilakih ratova nisu stavljali na stranu .rba. 2ili su i ostali odani Otomanskoj imperiji. #ilo, kao iskusni politiar i vladar, nikada nije zborio protiv Jevreja kako ne bi doveo u pitanje svoje dobre odnose sa *ortom koja je svojim Uatt*i =eriMlerle .rbima objavljenim 1>=4. u 2eogradu, na dan svetog )ndrije *rvozvanog, obavezala .rbe da potuju sva prava Jevreja koja im je ona do tada garantovala. U pitanju, #ilo je znao, nije bila samo porta ve i &ngleska koja je inila sve na jevrejsku dobrobit. #ilo je osigurao sva verska, kulturna i trgovaka prava Jevreja dozvoljavajui im pri tome da zadre tursko dravljan% stvo i da ne slue srpsku vojsku. .voj korektni odnos prema Jevrejima #ilo0 je demonstrirao i time to je uzeo Jevrejina Raim ben 'avida ?svoju menjanicu novca imao je kod dananje ka"ane <r ka kraljica1 da mu bude neka vrsta "inan% sijskog savetnika, a da mu .olomon zrael saini carinske tari"e koje su se, po ugledu na turske, imale primenjivati na teritoriji .rbije. O poloaju Jevreja u evropskim drava starae se od 1>A4. i Univerzalna izrailjska alijansa ?)lliance sraelite Universelle@ koju je osnovao "rancuski mini% star pravde sak )dol" Oremije ? saac #oise Hremieu;, krteno ime@. Ova organi% zacija pokazace se dovoljno uticajnom da na 2erlinskom kongresu samostalnost 2ugarske, .rbije, Hrne Jore, +umunije i stone +umelije uslovi povoljnim rea% vanjem politikih i gra$anskih prava Jevreja u njima. *oseban status Jevreja u .rbiji potvr$en je na 2erlinskom kongresu ?1=. juni % 1=. juli 1>T>.@. Obnova srpske dravnosti tada je bila uslovljena garantova% njem svih gra$anskih prava Jevreja u .rbiji % nezavisno od toga kada su, kako i po kom osnovu u nju doli. 'a to bude tako pobrinula se )lijansa koja je Oon% gresu o poloaju Jevreja u .rbiji uputila sledei dopis7 MU .rbiji oni su potpuno isterani iz unutranjosti i iz veine varoi, iskljueni su iz dravne slube, iz svakog javnog zvanja, dovedeni su do mizerijeD iako su im oduzeta najdragoce% nija prava, oni nisu oslobo$eni nikakvog teretaD oni plaaju sve dabine, slue u vojsci kao i ostali .rbi. U poslednjem ratu oni su se nadali svojim patriotizmom savladati nepravdu, koju im ini ro$ena otadbina, a oni su se hrabro tukli, pro% levajui svoju krv zajedno sa svojim zemljacima. 8olike rtve njihove jedva to dobie nekoliko reci priznanja od strane ministra unutranjih dela, na Kelikoj narodnoj skuptini 1>TT. Ia badava je 8urska, zakljuujui 1>TT. konvenciju sa .rbijom, traila za Jevreje ona prava, koja im .rbija tako postojano odrie. *od takvim reimom njihov se broj odavno smanjio za polovinuD oni se nalaze samo u nekim varoima pod neprekidnom opasnou da iza$e kakav dekret, koji ih izgoni iz zemlje...M.
strana 1C=

O+'O #U(' *rotiv ovakvog pisanja )lijanse istupili su samo ruski predstavnici knez Jorakov ?fdia_f \]^_`abcd #hah]fhi@ i gro" .uvalov ?^ld \bc^^hi a]f@. Oni su smatrali da Jevreji u podunavskim kneevinama ne treba da budu izjednaeni u pravima s ostalim gra$anima. U zapisniku su tim povodom zabeleene reci kneza Jorakova7 LOad je re o gra$anskim i politikim pravima (jegova visost zahteva da se ne brkaju zraeliani 2erlina, *ariza, Nondona ili 2ea, kojima se sigurno ne bi moglo odbiti bilo koje politiko ili gra$ansko pra% vo, s Jevrejima .rbije ili +umunije i nekih ruskih pokrajina, koji su, po njegovom miljenju, prava napast za domae stanovnitvoM. Oako za .rbiju zapravo i nije bilo alternative svi zahtevi vezani za pra% va Jevreja su prihvaeni, a knez #ilan je tim povodom uputio telegram Jovanu +istiu7 LJa smatram da treba, bez i najmanjeg oklevanja, da izjavimo da smo spremni da proklamujemo potpunu jednakost svih vera i ovlaujem vas da "or% muliete deklaraciju u tom smisluM. .rbija je, kako bi ispunila preuzete obaveze, morala da menja neke od odredbi svoga ustava, a najvei deo diskusija o diktatu Oongresa je obavljen na tajnim sednicama vlade i (arodne skuptine. *rotiv ravnopravnosti Jevreja je bila veina narodnih poslanika pa je ,ak i sam +isti na jednoj tajnoj sednici rekao kako Lni jedan .rbin ne treba da se zauzima za prava Jevrejska, to nam je nametnuto silom okolnosti u ugovoru berlinskom, i kad oni ne trae, onda ne treba to pitanje da se pokree i kamo sree i da se nikad i ne izvriM. (ita bolje nije mislio ni *ai koji je 3=. decembra 1>>5. u (arodnoj skup% tini izjavio7 LJest, mi smo nezavisni, ali naa nezavisnost iskupljena je skupo, ravnopravnou Jevreja...M 8aku na sve prie stavio je knez #ilan kada je u pro% klamaciji od 14. avgusta 1>T>. rekao kako je &vropa dodelila .rbiji Msuverenost pod jednim uslovom koji sam prihvatio i odluan sam da ga potujemM. Jevrejska zajednica koja je prema popisu iz 1>TB. brojala =BA4 dua je bila vrsto zatiena lanovima =B. i =C. 2erlinskog ugovora. .voja gra$anska, poli% tika, verska i sva druga prava Jevreji nisu dugovali dravi .rbiji ve diktatu i moi zapadnih sila, a pre i iznad svih Kelikoj 2ritaniji i njenim premijerima7 prvo hristijanizovanom jevrejinu 2enjaminu 'izraeliju ?2enjamin '/ sraeli, lst &arl o" 2eacons"ield@, a potom i lordu +obertu .esilu ?+obert )rthur 8albot Jascovne% Hecil, =rd #aruess o" .alisburv@. Jevreji su tako, svojom voljom, bili i ostali Corpu$ =eparatum % posebno telo u odnosu na .rbe. *rema podacima iz 1>TB. na prostorima .rbije je ivelo =BA4 Jevreja koji su i tada sebe smatrali turskim poda% nicima. (ajvie ih je ivelo u 2eogradu, a potom (iu gde su inili > ukupnog stanovnitva, *irotu, Neskovcu, Kranju... #e$utim, nakon 2erlinskog kongresa broj Jevreja u .rbiji poinje da raste pa ih je tako prema popisu iz 1>5C. u 2eogra% du ivelo =455, a prema popisu iz 1514. 2eograd je bio dom za B153 Jevreja. Odnos pojedinih #ojsijevih sledbenika prema .rbima, njihovoj oslobodi% lakoj borbi i obnovljenoj dravnosti nakon 2erlinskog kongresa moe se videti iz njihovog zahteva da ini se imovina oteena tokom srpskih oslobodilakih ratova ima nadoknaditi. 8ako je, primera radi, niskom jevrejinu #erkadu )lka% laju isplaeno 34.444 zlatnih "ranakaD njegov unuk dr sak )lkalaj e 153=. godine u 2eogradu biti izabran za senatora i proglaen za vrhovnog rabina u Oraljevini .R., a mnogi e ga pamtiti po kazivanju da se nacionalsocijalistika propaganda iri .rbijom i da u 2eogradu niu listovi u kojima se Mpo Ritlerovom receptuM 1CB strana

(enad #ini v re $ a ju J e v re jiM . 8 o je b io p rv i s lu a j d a n e k o , n a b ilo k o ji n a in , p o v e z u je . rb e s a R itle ro m . O a k o s u . rb i g le d a li n a J e v r e je , n jih o v o d u h o v n o i p o liti k o b i e m o e s e la k o v id e ti iz k n jig e k o ju je K a a * e la g i 1 > T 5 . o b ja v io p o d n a z iv o m ; je r o z a k o n * $ko u enje #almuda ili ogledalo ivut$kog pitanja: ste godine znaajnu panju me$u .rbima izazvae i knjiga (ikole Jovanovia ?u srodstvu sa .lobodanom Jovanovi % em@ Vevrej$ko *pitanje u =r7iji: O Jevrejima u .rbiji pie i .ima .tanojevi koji 1>>4. izdaje knjigu Kakav zao upliv $tvara ivut$ka vera i moral u dru"tvu ljud$kom: ,etiri g o d in e k a s n ije % 1 > > B . i J a a 8 o m i u s v o jo j k n jiz i V e v r e j$ k o p ita n je p i e o to m e k a k o p o je d in i je v re js k i z e le n a s i u n i ta v a ju s rp s k e d o m a in e . ( a k o n d e s e to g o d is n je g ra d a K a a * e la g i 1 > 5 4 . ta m p a jo je d n u k n jig u o je v re js k o %s rp s k im o d n o s im a 7 $ivuti * novi gro7ari =r7ije i =r7$tva: * o re d U o r$ a * e tro v i a p o s e b n o m e s to u is to riji s rp s k e m a s o n e rije z a u z i % m a i 9 ) k S te 3a n o v i K a r a d i ? 2 8 2 O 2 H r e ~ a R O 2 # m b O a p a ~ ~ O # iiib , n a s rp s k o m p re a u stro %u g a rs k ih re "o rm i s rp s k o g je z ik a @. U sv e t m a s o n a g a 1 > 3 4 . g o d in e u 2 e u u v o d i J e rn e j 2 a rto lo m e j O o p ita r ?J e rn e j 2 a rth o lo m a u s O o p ita r@, c e n z o r s lo % v e n s k ih k n jig a i a s o p is a 2 e k e d v o rs k e b ib lio te k e i re d a k to r s lo v e n s k e ru b rik e u Wiener allgemeine !eitung*u: ( a z a h te v K a tik a n a k o ji n ije z a b o ra v io o d lu k e . in o d a iz . o n o re ?. p lit@ v la d a # a rije 8 e re z ije ?# a ria 8 h e re s ia v o n O s te rre ic h @ je tra ila d a s e z a s rp s k e k o le k a tih iz is iz ra d i n a n a ro d n o m je z ik u k a k o b i s e . rb i o d v o jili o d + u s ije i ta k o p rib li ili U n iji. 8 a k v i s u z a h te v i d o s ta v lja n i c rk v e n im s in o d im a o d 1 T A 5 , 1 T T B . i 1 T > 3 . g o d in e . . u tin a o v ih z a h te v a s e s v o d ila n a to d a s e u k n ji e v n u u p o tre b u u m e s to d o ta d a n je g s rp s k o g k n ji e v n o g je z ik a u v e d e o b i a n n a ro d n i je z ik , a d a s e u m e s to irilic e k a o g la v n o p is m o u z m e la tin ic a . O a k o o v i z a h te v i n is u n a i% la z ili n a ra z u m e v a n je k a k o k o d s rp s k o g s v e te n s tv a ta k o i k o d s rp s k ih p rv a k a # a rija 8 e re z ija , n a s v o jo j s a m rtn o j p o s te lji, o b a v e z u je g ro "a : ra n ju O o le ra ?: ra n k O o h le r@ d a L s v e s tra n o re "o rm i e c e o iv o t . rb a u n je n o j d r a v iM . J o d in u d a n a k a s n ije J o z e " ?J o s e p h @, s in # a rije 8 e re z ije , 1 T > 1 . d o n o s i u re d b u o u v o $ e n ju la tin ic e u s v e s rp s k e 0 k o le , a 1 T > B . iz d a je n a re d b u d a s e u s rp s k im k o la m a v i e n e s rn e u iti n i k o ris titi irili n o p is m o . U s le d v e lik ih p ro te s ta p ra v o s la v n o g s v e % te n s tv a i p re tn ji s rp s k ih p rv a k a d a e , a k o b u d e tre b a lo , s a H a rs tv o m i z a ra titi irilic a je o s ta la u u p o tre b i. * o m a g a n je a u s trijs k o g d v o ra k a to li k o j c rk v i u p o li % tic i u n ija e n ja . rb a b ilo je is k r e n o i is tra jn o a li n ije d a v a lo e lje n e re z u lta te . . to g a je 2 e k ra je m x x v e k a o d lu io d a p ro m e n i d o ta d a n ju s tra te g iju . * o e tk o m x x v e k a u 2 e u s e p ro c e n jiv a lo d a . rb a k o ji s u iv e li o d O u p e d o . o lu n a , i o d J a d ra n s k o g m o ra d o 8 e m i v a ra i * e u ja im a v is e o d p e t m ilio n a . U to v re m e n ik o p o k a to li e n e . rb e u ' a lm a c iji, R e rc e g o v in i, 2 o s n i i . la v o n iji n ije s m a tra o R rv a tim a n iti je , k a o p o m is a o , p o s to ja la m o g u n o s t d a s e . rb i k o ji s u p re li u is la m n a z iv a ju m u s lim a n im a . . v e s ta n z n a a ja s rp s k e p o p u la c ije n a 2 a lk a n u i n e m o g u n o s ti d a lje e k s p a n z ije H a rs tv a n a is to k b e z n je n e k o n tro le b e k a v la d a o d lu u je d a d o ta d a n ju p o litik u s ile p re m a . rb im a z a m e n i p o liti% k o m b ris a n ja n jih o v o g k u ltu rn o g id e n tite ta . I a iz v r io c a o v e s tra te g ije o d re c te n je , n a p re p o ru k u m in is tra in o s tra n ih p o s lo v a i p rin c a O le m e n s a # e te rn ih a , k ra % je m 1 > 1 4 . J e rn e j O o p ita r, m la d i d r a v n i in o v n ik u ' v o rs k o j b ib lio te c i. s tr a n a 1 C C

O+'O #U(' .vaki jezik ima svoju govornu i knjievnu varijantu. Jovor je, po pravi% lu, najgora varijanta izraavanja svakog jezika jer se nema dovoljno vremena za razmiljanje o skladu reci i jezikom ulepavanju. Ood pisanja me$utim svako se trudi da se izrazi bogatije, lepe i pravilnijeD u svakom narodu ljudi od pera se, iz pokoljenja u pokoljenje, trude da unaprede pisanu re i tako se stvara i poveava razlika izme$u govorne i pisane varijante jezikaD knjievni jezik svakog naroda je obavezno i bez izuzetka pravilniji i bogatiji od njegove govorne varijante, a krajnji cilj svake knjievnosti je da podigne nivo govornog jezika. Ood svih naroda &vrope postoji duboka i iskrena svest o jeziku kao teme% lju nastanka i opstanka jednog naroda, a time i poimanje jezika kao najvie naci% onalne vrednosti. (emaki "iloso" Johan Rerder ?Johann Jott"ried von Rerder@ je lepo istakao da je svaki jezik riznica misli jednog naroda i njegovog saznanja sebe i sveta. Od naina shvatanja, nastavlja Rerder, zavisi i ono to se zove men% talitet, odnosno posebnost jednog naroda u odnosu na druge. ,ovekov proces miljenja uslovljen je njegovim jezikom, a to znai da od bogatstva jezika zavisi i dubina misli. Iakljuujui svoje kratke opaske o jeziku Rerder istie da briga o jeziku zapravo predstavlja brigu o identitetu i opstanku svakog naroda. *olazei od ovih osnovnih i nespornih konstatacija o jeziku Jernej Oopi% tar pristupa re"ormi srpskog jezika. Osnovni cilj mu je bio da prirodan srpski jezik potisne novim vestakim jezikom iz koga e biti prognane sve srpske rei koje su sa sobom nosile mnotvo smislova vezanih za vekove srpske kulture i tradicije. +eci u novom srpskom jeziku nisu smele, prema Oopitaru, da nose u sebi bilo kakvu svetost i vrednost. Jedina njihova svrha je trebalo da bude spora% zumevanje 0to je znailo da ga treba pojednostaviti, do krajnjih granica, kako bi bio lako prihvaen od strane najirih narodnih masa. 8o je, prosto reeno, znailo da se govorni jezik koji je bio u upotrebi me$u nepismenim srpskim narodom, pun turcizama i germanskih izraza, promovie kao novi knjievni jezik .rba. . druge strane, isti proces je iao za tim da se postojei srpski knjievni i sakralni jezik, izvorni slavjenoserbski i ruskocrkveni jezik, potisnu iz svake upotrebe. 8rebalo je srpsku irilinu azbuku od BA slova zameniti sa 3A slova latinice. Osno% vu ovog njegovog plana je predstavljalo poznato uenje % ortogra"ski princip nemakog lingviste )delunga ?Johann Hhristoph )delung@ koje je glasilo7 L*ii kao to govori i itaj kao to pieM, i koje je on izneo u delu Deut$0en =parc0le0re Mur =c0ule: nae, )delung je bio dobar poznavalac srpske kulture i istorije pa je tako sve stanovnike 2alkana koji su govorili nekim od srpskih nareja smatrao .rbima, a sam srpski jezik je, po njegovoj strukturi i bogatstvu, pretpostavljao svim ostalim staroslovenskim jezicima. +adei na novom srpskom pravopisu i reniku ?kasnije e i pravopis i re,% nik potpisati Kuk Oaradi@ po )delungovim pravilima, Oopitar se intenzivno konsultovao i sa mnogim drugim lingvistima, a pre i iznad svega sa ,uvenim ekim jezikoznalcem Jevrejinom Josi"om 'obrovskim ?Jose" 'obrovskF@. (akon to je 'obrovski preminuo 1>35. u poslu mu pomae Pudzvig <a+% (emac koji e kasnije postati poznat po svom kroatizovanom imenu % Njudevit Jaj. Natini su u K v.p.n.e. usvojili zapadnu varijantu grkog al"abeta, koristili su 3= slova piui s desna na levo. Kremenom su oblici slova menjani, a prelo se i na pisanje s leva na desno. .irenjem +imskog carstva poela je da se 0iri i latinica X CA strana

(enad #ini kao pismo okupatora, a sa irenjem hrianstva i po dikatatu Katikana zapadni .loveni ?*oljaci, ,esi, .lovaci i .lovenci@ usvajaju latinicu, a isto, neto kasnije, ,ine i +umuni pa i 8urci koji pod Oemalom )taturkom ?#usta"a Oemal )ta% tiirk@ naputaju arapsko pismo u korist latinice. 'o xK veka latinino pismo je standardi zova no i uoblieno u 3A slova. *od skutima svetskih kolonijalnih sila ?&ngleska, .panija i *ortugal@ latinica otpoinje osvajanje sveta7 )merika, )ustralija, )zija i )"rika. *oetkom x x veka srpska odbojnost prema stranom pismu je za Iapad bila mnogo vie od verskog i kulturolokog pitanja. Natini% enje i katolienje .rba je postalo politiko pitanje par e-cellence: Jernej Oopitar je dobio zadatak da ovaj LproblemM resi. Oopitar je bio svestan da radikalnu re"ormu srpskog jezika, odnosno, zamenu srpskog knjievnog jezika i irilinog pisma novim % simpli"ikovanim knjievnim jezikom i latinskim slovima nee moi da izvede niko drugi do neki .rbin. majui to u vidu on se ve 1>14. uputa u traenje takve linosti i brzo dolazi do crkvenog blagodejanca .ave #rkalja koji je studirao u *eti. Oopitar odmah u 2udimu Jradu daje da se tampa jedna omanja knjiica ?1> strana@ pod imenom =alo de7elog jera li7o az7ukopotre$ gde se kao autor potpisuje #rkalj ?primerak ove knjiice se uva u )rhivu .)(U u .remskim Oarlovcima@. U ovoj publikaciji su tada dati gotovo svi osnovni elementi LKukove re"ormeM, a poseb% no je istaknuto pravilo Lpii kao to govoriM koje je pre toga ve promovisao .lovenac 2la Oumerdej u svojoj gramatici slovenackog jezika iz 1>4>.7 LIvuk koji ujemo u naem jeziku ne treba da ima za svoje oznaavanje vie od jednog znaka, jednog slovaM. Oopitar, odnosno #rkalj predlae da se iz postojee ser% bske azbuke izbace sva slova osim a% (% \% !% d% e% ;, =, u ?u znaenju j@ -% ), N% n% o% n% p% c% m% F, 9@ ?za strane reci@, -% 1B, U% i ui% zakljuujui da su potrebna jo slova za l1%A1rUzi 0: (aravno, uvo$enje novog pisma latinice umesto dotadanje irilice se podrazumevala. Ova knjiica je me$u .rbima doivljena kao pravo bogohuljenje i negi% ranje sveslovenskog jezika i pisma koje su ustanovili Hirilo i #etodije, visoki dostojanstvenici na vizantijskom dvoru i poznati "iloso"i svog vremena. #rkalj ?crkveno ime Julijan@ je odmah, od strane crkvenih vlasti, povuen sa studija i upuen u manastir Jomirju gde je arhimandrid bio +ajaiD nakon nekoliko godina naputa .erbsku crkvu, odlazi u 2e i izdaje knjiicu pod imenom Pali* nodia u kojoj se odrie LsvojeM re"orme. *reminuo je 1>==. u jednoj od bekih bolnica za duevne bolesnike. *ouen ovim iskustvom Oopitar menja taktiku i u 2eu 1>13. godine osni% va slovensku 0tampariju i pokree Uoeune Cep(c-e% ,iji e prvi broj izai januara 1>1=. Oako osnivanje novina nije eleo da vezuje za svoje ime, on sre$uje da zvanian zahtev za pokretanje novina kod policije potpisu dva srpska studenta u 2eu, 'imitrije :rui i 'imitrije 'avidovi koji e postati i prvi urednici. Od ideje da njima poveri ulogu Lsrpskih re"ormistaM on ubrzo odustaje zbog njihove nespremnosti na saradnju i okree se Jovanu 2eriu, aktuaru glavne kolske inspekcije u .rbiji. Oako se 2eri, nakon to je upoznat sa zadatkom stva% ranja novosrpskog jezika, preplaio Oopitar i od njega odustaje. (ije mu uspela ni zamisao da za svoje ideje regrutuje uvenog .imu #ilutinovia .arajliju ?U masoneriju primljen u Najpcigu u loi Ninerva1 koji je slovio za jednog od naj% stranalCT

O+'O #U(' pismenijih i najuenijih .rba. (a kraju, Oopitar se de"initivno odluuje za Kuka .te"anovia Oaradia koga je 1>1=. upoznao u bekoj karani Rot Ua0n ?Hrveni petao@. z razgovora koje je vodio sa Kukom Oopitar je shvatio da pred sobom ima pravu linost za svoj naum7 Kuk koji nije zavrio ni osnovnu 0kolu i bio je zapravo polupismenD prezirao je .rbe koji mu nisu dozvolili da se upie u Oarlo% vaku gimnazijuD bio je sakat, nizak, debele i rapave koe ?guija koa@.... 2io je spreman na sve samo da postane neko. Kuk je, po sopstvenom kazivanju, doao u 2e sa namerom da postane knjievnikQP *ismen % koliko je bio % odmah se sil% no obradovao kad je shvatio kako je jezik, prostonarodni jezik, znaajan uvae% nom nauniku, i to ba onaj jezik kojim on govori, kojim govore svi seljaci u .rbi% ji. Oopitarevo miljenje da narodni srpski jezik treba promovisati kao knjievni kako bi narod razumeo knjige postae tada Kukova ideja vodilja. .ve treba pose% ljaiti pa tako Kuk zbori7 LOni koji piu moraju paziti na govor prostoga naroda, i neodstupajui od onoga treba svoj jezik da ugla$avaju i da popravljajuM. U svom izvetaju e"u beke policije gro"u Joze"u .edlickom ?Jose" Jra" .edlnitzkF@ Oopitar izraava svoje uverenje da je u dvadesetse stogodinjem Kuku Oaradiu pronaao .rbina spremnog da ustane Lprotiv svih slavjenoser% bskih lisaca i pedanataM, a kako austrijske vlasti trae da prostonarodni ili ilirski jezik, koji se upotrebljava u knjievnosti katolikog dela srpskog naroda, posta% ne srpskim knjievnim jezikom mi boljeg od Kuka neemo nai. 'alje, Oopitar naglaava7 MKuk u .rbiji poznaje zemlju i ljude, velike i male, u tanine. On bi u sluaju potrebe mogao tamo da uini )ustriji znaajne usluge, a i ovde da prui znaajna obavetenja, ako bi se njegove usluge elele.M (akon to je beka policija izvrila neophodne provere za Kuka, Oopitaru je iz dravne kase odobreno 1.444 dukata za aktivnosti vezane za Llatinienje i katoli,enje .rba, njihovo odvajanje od +usa i slovenskih korena, i stavljanje pod uticaj )ustrijeM. Kuku su osigurane mnoge vane veze kako u )ustro%Ugarskoj tako i u .rbiji. *rilikom odobrenja ovih novanih sredstava ministar spoljnih poslova )ustro%Ugarske Olemens Kencel "on #eternih je Oopitaru naglasio7 L(ajvaniji zadatak reima je da Har% stvo sauva od oslobodilakih pokreta ugnjetenih naroda. .ada se javljaju neke nove ideje koje ja niti umem ceniti niti hou da ih cenim. (e uenih, ve dobrih gra$ana hou da imamM. (akon dvogodinjih priprema Oopitar promovie Kuka tako to mu 1>1B. tampa pesmaricu, a ve 1>1>. Oopitar tampa svoj davno pripremljeni PjennuK ?.rpski +jenik u kome je bilo izostavljeno preko stotinu istih srpskih reci u korist turskih i germanskih kovanica@ koji potpisuje Kuk Oaradi. *ar godina kasnije, sredinom 1>34, Kuk biva uveden u paramasonsku organizaciju koju su sainjavali bivi lanovi najuvenije beke loe !ur iva0ren /intrac0t9 pripadnici ove loe su, u svoje vreme, bili Kol"gang )madeus #ocart ?[ol"gang )madeus #ozart@, Joze" Rajdn ?:ranz Jose" RaFdn@ i mnogi drugi istaknuti beki i evrop% ski intelektualci. Oopitar je Kuka postavio u 8erminoloku komisiju Harske bibli% oteke nazivajui ga Lgramatiki genijeM, a potom se pobrinuo da ,ovek bez i jed% nog kolskog svedoanstva postane poasni doktor Jenskog univerziteta. Kuku koji 1>4C. nije primljen u Oarlovaku gimnaziju % zbog nedovoljne pismenosti, i koga je i 'ositej Obradovi svojevremeno odbio da poduava je sve ovo impono% 1C> strana

( e n a d # in i v a lo D p o lu p is m e n o m . rb in u s e d o p a la id e ja d a u p ra v o o n b u d e o ta c p is m e n o s ti s rp s k o g n a ro d a . * o n e t s v im o n im to g a je s n a lo K u k u K o v e i u p i e 7 L J e z g ra o v o g a n a r o d a g o t o v o s u s v e s a m i s e l j a c i i t e a c i ....a l i i . r b i i m a j u v i u k l a s u i l i s v o ju g o s p o d u k o ja iv i u ) u s trijs k o m c a rs tv u i k o ja s e ra z lik u je n e s a m o o d s e lja k a i o d te a k a n e g o i iz m e $ u s e b e M . # e $ u tim , k a d g o v o ri o . rb iji K u k k a e 7 L O n o m a lo v a ro a n a i g ra $ a n a s je d e m e $ u 8 u rc im a , d ru k ije s e o d n a ro d a n o s e i iv e , i s n jim a s e n e m ije a ju n i u k a k ije m n a ro d n ije m p o s lo v im a 7 z a to s e m e $ u n a ro d g o to v o i n e b ro je ... U H rn o j J o ri n iti im a g ra d a n i v a ro i, i z a to s e n e m o e n i m is liti d a im a k a k ije h d ru g ije h lju d i o s im s e lja k a i te a k a M . O a k o b i u v r s tio s v o je p r ija te ljs tv o s a K u k o m O o p ita r g a , u s v o js tv u k u m a , u k a to li k o j c rk v i . v e to g + o k a u c a rs tv u ju e m g ra d u ; ie n n i 3 > . ja n u a ra 1 > 1 > . e n i s a n e m ic o m ) n o m O ra u s ?) n n a , g e b . O ra u s @ k o ja je z a tu s v rh u iz a u s tro %u g a rs k e d r a v n e k a s e p rim ila 1 4 4 d u k a ta . ) n a e d o k ra ja iv o ta p rim a ti a p a n a u a u s tro % u g a rs k e m o n a rh ije D b a n k o v n i ra u n jo j je b io o tv o re n u / r $ te , e $ te r r e ic 0 i$ c 0 e = p a r * C a $ $ e b a n c i u b e k o m k v a rtu P e o p o ld $ ta d t g d e je iv e la . O a n o n im a + im o k a to li k e c rk v e , p o e tk o m d e v e tn a e s to g v e k a , n ije b ilo d o z v o lje n o s k la p a n je m e o v itih b ra k o v a D in o v e rn ik je p rv o m o ra o d a p rim i k a to li k u v e ru , p a te k o n d a d a s tu p i u b ra k s a k a to lk in jo m . K u k je . v e to s a v lje z a m e n io rim o k a to li, a n s tv o m . n a e , ) n u O ra u s s a K u k o m je u p o z n a la n a j u v e n ija b e k a 0 e td r e R e n rije ta + o tm a n ?R e n ritte + o th m a n n @ u s v o m d o m u u / le n d 7 a $ te i n 2 3 % W ie n : O v a p re le p a s m e $ a 2 e lijk a je p u n ih trid e s e t g o d in a b ila p o d d ire k tn o m z a tito m e "a b e k e p o lic ije g ro "a . e d lic k o g k o ji ju je , n e re tk o , a n g a o v a o z a d r a v n e p o tre b e . U e td r e + o tm a n je b ila p o z n a ta p o to m e to je im a la n a jle p e i n a j"in ije Mr e im a d c 0 e n d e v o jk e k o je je u g le d n a g o s p o d a m o g la d a p o v e d e s a s o b o m i z a d r i o n o lik o d u g o k o lik o s u im to "in a n s ije d o z v o lja v a le . 2 e je p o e tk o m i s re d in o m x x v e k a b io n a jv e e tr i te lju b a v i n a s v e tu 7 n a s v a k ih s e d a m 2 e lija d o la z ila je p o je d n a p ro s titu tk a to n ije b ilo z a b e le e n o n i u s ta ro m + im u . n a e , z a ) n u O ra u s , u z v a n i n im p o lic ijs k im a rh iv a m a u 2 e u , p o s to je p o d a c i s a m o d a je ro $ e n a 1 T 5 T . a li s e n e n a v o d i k o s u jo j ro d ite lji n iti d a li je im a la b li ih i d a ljih ro $ a k a . . u p ro ts ta v lja ju i s e K u k u i n je g o v im n a lo g o d a v c im a k n e z # ilo O b re n o % v i 3 4 . o k to b ra 1 > = A . p i e v la d ic i * e tru * e tro v i u ( je g o u 7
%& '( )*+,( -.(/( 0*12( % sGHSs@ D@Ls@D@% Koja rEBEIS %%jep` CLSTJ@sF@% u jo{ XrEHS?@ CLxEhEDC?@ La-mesa% u cse ce ( |}iN ra De (+re ompoe +tenuja ose ceHme u ro + qAD+ ~op+% rocar csaXrC tucm+ u nesperCx+ npe(u({+% npucneo% a wK, (u mo ( iA, % mo (u N L@Cucma spIo me{Ho u ao kaIo% jepBo je rocma eepno noLDamo ra ma ceHma uLocmasFahex reBeISX %%jep` u +soehex neHaHsoX L /M orsoru or npasScI@sF@ u npusodu K puxSHamSICt@DTJs: RSLnam 0e Bax (umu K+cmoc q%:K: CBICSJEHEe% Konumap% puxSHamSICH% oea jje ma +teDuja paLsepama rao B+H+% a B+H s+te m++ (+daI@{mCD+ ne Lnaj+u nu {ma s+te Yi n@{ma`:

O o p ita r, p o v e rljiv i d r a v n i c e n z o r s lo v e n s k ih i b a lk a n s k ih k n jig a , v e lik i a u s tro "il i re v n o s a n k a to lik , e le o je d a p u te m u je d n a e n o g n a ro d n o g je z ik a i la tin ic e o s ig u ra o s n o v u z a re a liz o v a n je id e je o a u s trijs k o m s lo v e n s tv u u m e s to s lo v e n s tv a ru s k o g a D z n a o je , o d s a m o g p o e tk a , d a e s e n a jv e i e "e k ti n a la tin i e % n ju . rb a p o s ti i p re k o H rk v e . ( o , k a k o s rp s k o s v e te n s tv o n ije h te lo n a tu te m u n i d a z a p o in je ra s p r a v u O o p ita r je jo 1 > 1 C . z a tra io p o m o o d B r iti$ 0 d f o r e ig n B i7 le = o c ie t+ z a p r e v o d ( o v o g z a v e ta n a p ro s to s rp s k i je z ik . H e o o v a j p ro je k a t je s tr a n a 1 C 5

O+'O #U(' zavren tek 1>BB. kada austrijski cenzor i Kukov mentor umireD novcem dobije% nim od Briti$0 d foreign Bi7le =ociet+ Mgramatiki genijeM tampa (ovi zavet 1>BT. godine u tirau od 1534 primeraka i potpisuje se kao njegov prevodilacD u ovoj Kukovoj verziji 2iblije ima B5 slovenskih reci koje se, kako Kuk kae, Mu naem narodnom jeziku ne govore, ali se lasno mogu razumjeti i s narodnijem pomije% atiMD BT novih slovenskih kovanica i >B reci koje je Kuk izmislio. (aravno, Kuk za svoj prevod 2iblije nije dobio saglasnost .erbske pravoslavne crkve i prvi koji je ustao protiv irenja ovog njegovog spisanija bio je karlovaki mitropolit Josi" +ajai, a potom i beogradski mitropolit *etar Jovanovi. *rotiv Kuka je ponovo ustao i #ilo Obrenovi pa je tako noneJEtEFcmeo snmpenu- reI ?ministarstvo unutranjih poslova@ razaslalo nanrGAE ?policajce@ da zaplene LKukovu pisaniju koja ne srne u nae oteestvoM. R@DrGAC nisu imali mnogo uspeha, a Kuk Oarad% i je 11. januara 1>B>. pozvan na sveanu audijenciju kod austrijskog cara :ranca :erdinanda koji ga tom prilikom daruje brilijantskim prstenom za sve zasluge koje je do tada za carevinu poinio. 8okom xK i poetkom x x veka jezik srpskih seljaka je imao toliko turcizama da su 8urci mogli kako%tako sa njima da komuniciraju i bez znanja serbskog. )sim *eca u knjizi #urcizmi u ;ukovim rje nicima istie da je u njego% vim renicima bilo vie od 1.444 turcizama. Ooliko su 8urci cenili i podravali LKukovu re"ormuM serbskog jezika najbolje govori primer iz 1>AT. kada su 8urci u .arajevu, u vilajetskoj tampariji, izdali Bukvar $er7$ki za o$novne "kole: 2io je to prvi bukvar tampan Kukovim jezikom i pravopisom. (a njegovoj prvoj stranici
pisalo je7 Po nalogu njegove preuzvi"eno$ti : eriM ,$manpa"e ?.ere" Osman *asa@, valije vilajeta 7o$an$kog% ima $e ovaj 7ukvar na poklon davati u ovom vilajetu`: Oako bi

se lake shvatila zainteresovansot 8uraka za irenje Kukovog srpskog jezika navedimo samo nekoliko turcizama iz Kukovih renika7 ajvar, alav, alat, ante% rija, badava, bakalnica, barjak, barut, batak, boranija, bostan, budala, burazer, galama, duvan, duek, $ubre, ka"ana, jelek, kasapin, kaika, tezga, tepsija, tiganj, testera, eki... .ve ove turske reci .rbi e, vremenom, prihvatiti kao svoje. (o, pored turskih reci Kukov renik je obilovao i germanskim izrazima koji se, tako% $e, danas smatraju srpskim recima7 palainka, kola, "rutuk, rin"laj, uspajz, knedla, "rajer, "rajla, treber, kibicer, najder, uster, komoda, ko"er, poret, bluza, mustra, la"rok, plac, cigla, lu"tirati... U skladu sa ve pripremljenom re"ormom srpskog jezika Kuk je, me$u .rbima, poeo da se zalae za prekid sa svim oblicima dotadanje srpske knji% evnosti i pismenosti. Umesto postojeeg srpskog knjievnog jezika on zagova% ra upotrebu narodnog jezika sa tokavskim dijalektom kao novog knjievnog jezika. .utina ovog njegovog, odnosno Oopitarevog zalaganja je bila u ienju srpskog jezika od svih varijanti slavizma, i zadravanja svih oblika turcizma i germanizma koji su bili u svakodnevnoj upotrebi me$u obinim, nepismenim narodom. Oopitarevu azbuku srpskog jezika sa =4 slova Kuk, pod svojim ime% nom, izdaje 1>1>. i u njoj e biti izostavljeno trinaest srpskih slova7 i/, [% u% 8, b, U?, .a i dr. Ibog siromatva latininog pisma Oopitar je, sa ciljem bar deliminog dostizanja per"ormansi irilice, bio primoran na primenu dvostrukih znakova % lj, nj, d, dj. Ova i ovakva azbuka e zvanino biti priznata tek 1>A>, a njeni najvei protivnici do usvajanja su bili tadanji serbski intelektualci koji su =1. maja 1>B3. 1A4 strana

( e n a d # in i o s n o v a li ' ru tv o s e rb s k e s lo v e s n o s ti s a c ilje m ire n ja n a u k a o s e rb s k o m je z ik u i p rib li a v a n ju n a ro d n o g je z ik a s rp s k o m k n ji e v n o m iz ra z u . * rv i la n o v i d ru tv a b ili s u J o v a n . te rija * o p o v i , ) ta n a s ije ( ik o li , . im a # ilu tin o v i i d r. * rire d ili s u n o v u a z b u k u o d = C s lo v a , o tp o e li ra d n a V e z ik o $ lo v e n o m r e n ik u i ta m p a n ju n o v ih u d b e n ik a z a k o le . # e $ u tim , p o d u tic a je m K u k a O a ra d i a i n je g o v ih p ris ta lic a , a n a ro ito z b o g s n a n ih in te rv e n c ija 2 e a k o d k n e z a # ih a ila O b re % n o v i a , ' ru tv o je z a b ra n je n o 1 > A B . , e tiri g o d in e k a s n ije , o d m a h n a k o n u b is tv a k n e z a # ih a ila , O o p ita re v a , o d n o s n o K u k o v a a z b u k a je n a m e tn u ta z a z v a n i n u a z b u k u s rp s k o g je z ik a . 8 o k o m p ro s la v e u p rili e n e o v im p o v o d o m iz v e d e n o je o rk e s ta rs k o d e lo C e p B T H @ @ v @ D J @ L C @ ?. e rb s k a "a n ta z ija @ k o je je u a s t # ih a ila O b re n o v i a i s la v u s rp s k o g n a ro d a 1 > A T . k o m p o n o v a o u v e n i ru s k i k o m p o z ito r ( ik o la j + im s k i% O o r s a k o v ?r h _ f ] a h \ b c d ^ ^ h i * h g ` _ h h % O o p c a _ f @ . U p rilo g s v o jih s u k o b a s a s e rb s k im in te le k tu a lc im a i, p re s v e g a , . e rb s k o m p ra v o s la v n o m c rk v o m , K u k k a e 7 z + a t u k n ji e v s tv u n ik a d n ije te ta n , n e g o je o d v e lik e p o tre b e i p o lz e , a o s o b ito u o v a k v o m p o e tk u k a o to s e s a d k n ji e v % s tv o n a e n a la z i... U o v a k v o m ra tu d e s e d v a b ra ta b o re ... O a k o li e o v d je ra t m e $ u b ra o m ru iti d o m { . K u k je z n a o z a s ta v H rk v e k o ji je jo 1 > 4 C . le p o iz lo io m itro p o lit . tra tim iro v i 7 L s e rb s k i k n ji e v n ic i tre b a d a p i u o n im je z ik o m k o ji s e p rib li a v a s la v je n s k o m , a s la v je n o s e rb s k i k n ji e v n i je z ik n a s ta ri, n a j is tiji je s la v je n s k i je z ik M . O a rlo v a k a m itro p o lija je s m a tra la d a s e rb s k i k n ji e v n i je z ik tre b a d a o p s ta n e i p o s ta n e o d b ra n a o d n a ro d n o g je z ik a , z k o ji je b io ta k o z g o d a n m o s t z a k a to li k u p ro p a g a n d u M . # e $ u tim , z a K u k a . rp s k a p ra v o s la v n a c rk v a n ije b ila n ik a k a v a u to rite t, a to s v a k a k o n is u b ili n i ta d a n ji s rp s k i in te le k tu a lc i. 8 a k o je o s p o ra v a o z n a n je i u m e e ' o s ite ja O b ra d o v i a i s a v n je g o v d o ta a n ji ra d n a re " o rm i s rp s k o g je z ik a . * o n je m u ' o s ite j ,,u . r b iji n ije im a o n ik a k v o g d r u g o g p o s la o s im to je u io o n o je d n o d ije te ?) le k s u , s in a K a r a ] o r g ija 1% p a i to n ije s v e u io , n e g o je i lo i u k o lu , a o n g a je s a m o p o u a v a o i s n jim iv lje o . ) k o n ije im a o n ik a k v e p la te , n ije m u n i tre b a la je r m u s e d a v a lo o p e t k a s to p o d e s e tin e d u k a ta . * a ta m u je v i e tre b a lo p la ta ?n je m u k a o s ta ru k a lu $ e ru @P I a r je o n b io d o a o u . rb iju d a te e n o v c e D a d a je p is a o n e k o lik o p o u e n ija , k o ja s u s e a tila u c rk v i b io g ra d s k o j, 1 > 4 > . g o d in e n a n o v o lje to s tih o v e ru s k o m e c a ru i + o d o "i % n ik in u ?n a ta m p a n i u # le c im a @, i m o e s e re i d a s u n a jg o ri o d s v iju n je g o v ih s tih o v a ...M . U s v o jim u v re d a m a i o m a lo v a a v a n ju s e rb s k e in te lig e n c ije O a ra d i , k o ji je in a e v o le o d a s e p re d s ta v lja k a o d o k to r "ilo s o "ije , je n a jd a lje o ti a o k a d a je z a . im u # ilu tin o v i a re k a o 7 L N u d o tv o rn o m v o d ic o m p o k o p lje n M . . v i s u b ili lu d i p a s to g a o n n e p riz n a je n i ta o d ra n ij e , n e g ira s v e d o H irila i # e to d ija , d o s v e to % g a . a v e Q ( a j u v e n ija je n je g o v a iz ja v a d a s v e ti . a v a n ije g o v o rio s e rb s k im je z i % kom PQ O a k o O o p ita re v a , o d n o s n o K u k o v a re "o rm a s e rb s k o g je z ik a n ije o d m a h b ila p rih v a e n a u . rb iji o n i s e o k re u . rb im a k o ji s u u to v re m e iv e li p o d a u s tro % u g a rs k o m v la u . 8 a k o s u p o k a to li e n i . rb i p rv i p rih v a tili n o v i p ra v o p is , a m n o g i o d n jih i id e ju d a s u p rip a d n ic i h rv a ts k o g , a n e s rp s k o g n a r o d a . R rv a ts k i s a b o r je 1 > A 1 . p ro g la s io o d K u k a , o d n o s n o O o p ita ra re "o rm is a n i s e rb s k i je z ik z a s lu b e n i je z ik R rv a ta n a z iv a ju i g a , n a ra v n o , h rv a ts k im je z ik o m . R rv a ti, k o ji s v e d o ta d a n is u im a li s v o j je z ik v e s u s e k o ris tili n e m a k im , ita lija n s k im , m a $ a rs k im s tr a n a 1 A 1

O+'O #U(' i latinskim, postali su tako prvi korisnici LKukove re"ormeM serbskog narodnog jezika. *risvajajui serbski jezik za svoj oni su se odmah opredelili za 0tokav% ski dijalekt sa ijekavicom, a za pismo su prihvatili samo latinicu. *roglaavajui ovakav serbski jezik svojim Rrvati su stvorili osnov da sve .rbe koji su govorili ovim, svojim maternjim, jezikom pocrni latiniiti, pohrvaivati i katolikoj veri privoditi. Rrvatski istoriar :erdo .ii, govorei o politici irenja hrvatskih teri% torija i hrvatskog naroda nautrb .rba, naturalizovanog Rrvata Pudzoiga <a+a naziva Ljednim od najzaslunijih sinova svih vremenaM. stina, .ii priznaje da se 0irenje hrvatskih teritorija i uticaja nikada nebi moglo ostvariti bez pomoi Oopitara i, naravno, 2ea koji je iza svega stajao. Oao svoje pismo .rbi su oduvek koristili i znali samo za irilicu. Natinica je bila i ostala pismo rimokatolike crkve i upravo zato je latinienje .rba bilo od posebnog znaaja za 2e. Oopitar preko Kuka priprema teren za latinienje .rba kroz naputanje postojee srpske ortogra"ije, debelog jer ? @ i uvo$enje slova ?` u srpsku azbuku, a potom i kroz izmenu oblika svih irilinih slova kako bi to vie sliila latinskom pismu. O znaaju jednog jedinog slova ?` Jernej Oopitar je jo 1>1B, povodom tampanja Kukove Pi$menice% rekao7 LJedno J je apsolutno nuno. 2ez njega neemo uspetiQM *ovodom tampanja PjetDuHa ?.erbski rjenik iz 1>1>.@ Oopitar pie7 L+jenikom treba de"initivno utvrditi srbsku ortogra"iju ali tako da treba da izdri ispit pred kritiarima. #oramo voditi rauna i o Kuku...M. *ored injenice da je krajnje neobino imati jedan jezik sa dva pisma, .rbima je 1>>C. nametnuto i da se odreknu ijekavice i ikavskog kao svog nareja ?akcenta@. 8e godine, .tojan (ovakovi, lan .rpske kraljevske akademije ?osno% vana l.novembra 1>>A. na temeljima 'rutva srpske slovesnosti iju je bibliote% ku i zbirke preuzela@, uspeva da progura ideju da se ekavica proglasi za jedino srpsko knjievno nareje. *ored toga, .rbima su nametnuti i latinski nazivi za mesece u godini dok su Rrvati, nazivajui ih svojim, nastavili da koriste stare i smislene srpske nazive7 .rbi su od vajkada prvi mesec u godini nazivali $e anj oznaavajui tako pravo vreme za seu ume, odnosno vreme kada vegetacija mirujeD drugi mesec su nazivali velja a ili ljuti odslikavajui tako vreme kada je zima po pravilu bila velika ili ljutaD za trei mesec su koristili naziv oujak jer tada poinju da dolaze topliji vetrovi sa jugaD travanj je bio naziv za etvrti mesec kada trava oivljava najavljujui bu$enje prirodeD $vi7anj ili cvetanj su se koristili da oznae peti mesec u kome vegetacija de"initivno poinje da cvetaD esti mesec, u znak poetka cvetanja lipa koje je bilo znaajno drvo za .rbe, je prozvan lipanj9 $rpanje je naziv sedmog meseca koga karakterie etva i upotreba srpaD zbog este upotrebe kola za prevoz hrane i sirovina kolovozom je nazvan osmi mesec u godiniD iz potovanja prema vinovoj lozi i rujnoj boji vina deveti mesec je postao poznat kao rujan9 opadanje lia je uslovilo naziv desetog meseca % lipanj9 naziv jedanaestog meseca % $tudeni oznaavao je de"initivni dolazak zime, a pro$inac je bio poslednji mesec u godini u kome su oni koji su loe radili prosili za hleb, a dobri domaini prosili mlade za udaju. ako se pitanja akcenta i naziva meseci u godini nekome mogu uiniti marginalnim to ipak nije tako. .ve je vano i oni koji su, nakon svih LKukovih re"ormiM izvrili ove izmene su zapravo zadali poslednji udarac srpskom jeziku 1A3 strana

(enad #ini i irom otvorili put procesima kontaminacije srpske kulture, istorije i svega dru% goga. 'a su oni bili u pravu, a .rbi u jadu, pokazuje i injenica da se u okviru .rpske akademije nauka i umetnosti % sto dvadeset i est godina nakon njenog osnivanja % i dalje radi na tome da Re nik $rp$ko0rvat$kog narodnog i knjievnog jezika ostane na osnovama tzv. Kukovih re"ormi gde ima tako malo leksike iz .rbije. Ovaj projekat zapoet je jo 1>5=. godine u okviru )kademijinog Neksi% kogra"skog zavoda i do sada je objavljeno 1T tomovaD njegovi najvaniji izvo$ai danas su #atija 2ekovi, #ilka vi, (ika .tipevi i *redrag *alavestra. Jedan od ljudi koji je ve ostavio peat na projekat standardizacije srpskog jezika je i penzionisani pro"esor italijanskog jezika :ilolokog "akulteta Univerziteta u 2eogradu van Olajn koji smatra da se srpski jezik Lvie ne moe izjednaavati sa narodnim srpskim % seljakim jezikom kako je to bilo pre KukaM. Ovaj istaknuti beogradski intelektualac ukazuje na injenicu da su .rbi do sada znali samo za ;ujaklijin re nik $trani0 reci ali e im, po njemu, od sada trebati i jednotomni renik sr!skohrvatsko4 knjievnog jezika ako misle da se pravilno slue savre% menim srpskim jezikom. (jihov knjievni jezik e danas morati da znaju svi, a nekadanji srpski knjievni je prognan i na kraju umoren. O nekadanjem serbskom knjievnom jeziku % onome pre Oopitara, Jaja, Kuka i sada Olajna, uveni slovaki istoriar *avel .a"arik ?*avel Joze" .a"arik@ u svojoj knjizi =er7i$c0e Pe$ekorner oder 0i$tori$c0*kriti$c0e Beleuc0tung der $er7i$*c0en Nundart tampanoj 1>==. godine pie7 LJezik .erbski je tako originalan, ist, gramatiki savren i bogat da se jednostavno nije mogao oblikovati bez posto% janja jednog jedinstvenog prvobitnog i samostalnog narodaM. :rancuski geogra" i etnolog )mi 2ue ?)mi 2oue@ za serbski knjievni jezik u svom delu 0a #ur6u* ie d'/urope koje je 1>=3. godine tampao u *arizu kae7 L.erbski jezik je bogat, energian i harmonian, podjednako dobro pristaje mukom i enskom rodu, dobar je za opevanje ljubavnih pesama i nenosti, kao i velikih krvavih podviga. Ivuan je i otmen. .rbin govori polagano, ne pravei pauze i svojim jezikom na najlepsi nain izraava pristojnost. Oonstrukcije reenica u srpskom jeziku su jednostavne, imaju izuzetan smisao za preciznost, matovitost i srpskim se govori pristojno. )ko su ikada jedan jezik i jedan narod bili stvoreni za vladavi% nu javnim raspravama, to su sigurno srpski jezik i srpski narodM. =ic Jovorei o procesu nametanja LKukovih re"ormiM srpskog jezika vo )ndri, knjievnik i nobelovac je rekao7 L2io je to pravi, dugogodinji rat u kome je bilo pobeda i poraza, junatva i izdaja, heroja i stradalnika, plaljivaca i prebe% gaM. Oo je izgubio zna seQ #ilo Hrnjanski ocenjuje da je Kukovo LOpisanije .rbi% jeM antisrpski spis u kome se period pre Kuka predstavlja kao vreme puno bede, surovosti i mranjatva % neega to odlikuje primitivne narode. Kuk, izvesno, za ivota nije upoznao ni =aMdrika ni Bouea: .vetislav 2asara, knjievnik, Kuka naziva Lneobrazovanim avanturi% stomM, a njegovu re"ormu karakterie kao Lujdurma protiv srpskog narodaM. 2asara kae7
Krucijalni ali $kriveni% uzrok na"i0 aktuelni0 ne$rea i ne$porazuma vidim u domenu lingvi$tike9 preciznije * u ;ukovoj reMormi jezika i pi$ma::: Ako pogledamo ta je ;uk doi$ta u inio% za $ada $amo u ravni pi$ma% videemo da $e njegova genijalno$t nipo* "to ne ogleda u kon$trukciji% ve u oduzimanju% od$ecanju i iz7acivanju: ,n jedno$tavno
strana 1A=

O+'O #U(' iz7acuje $lova az7uke koja mu $e ine $uvi"nim% koja ne odgovaraju njegovom primitiv* nom o$eanju za jezik::: Nora $e priznati daje ;ukov projekat li"io ovaj jezik neizmernog gramati kog i lek$i kog 7ogat$tva i da 7i na"a materijalna i du0ovna i$torija 7ila u $va* kom pogledu 7ogatija::: ;uk ne $amo da je upropa$tio jezik nego je 7udue nara"taje li"io i$torij$kog kontinuiteta: =ve ono "to $e pi$alo do ;uka% $trogo uzev% deo je jedne na$ilno zavr"ene i$trorije $a kojom mi% u$led jezi ke provalije% gotovo da nemamo ni"ta: O po$led* njoj analizi% na"a $tvarna i$torija nema vi"e od 2o) godina: Iz tog vremena je pro$tor jed* nog drugog jezika% jezika koji nam je $tran9 kontinuitet i$torij$kog $mi$la jednog naroda ne preno$i $e krvlju% nego jezikom:::: ;ukovo proMani$anje jezika i pi$ma nije moglo proi 7ez proMani$anja $tvarno$ti oni0 koji njime govore::: ,predeljenje za $impliMikacije% koje je ka$nije po$talo nacionalna o$o7ina% kretanje po inerciji gde je jedini autoritet niz op"te* pri0vaeni0 predra$uda% idolopoklon$tvo::: $ve $u to po$ledica ap$olutne neodgovorno$ti% nekompetentno$ti% imrovizacije koje je ;uk eta7lirao::: Pod$etimo $e% zapamtimo tako da ne za7oravimo da $u vukopoklonici% nji0ov krem% u $rp$ku knjievno$t i kulturu u"li preko zgari"ta $rp$ki0 crkava i le"eva $rp$kog naroda`:

*ria o Kukovoj navodnoj genijalnosti u pojednostavljenju gramatike i smanjenju broja slova ima smisla u onoj meri u kojoj je neko spreman da prihvati tezu da su .rbi prirodno ogranien narod te da mu je stoga bilo neophodno prirediti i podjednako ogranienu azbuku i vokabular. *rimera radi, Japanci jo od veka koriste slikovno pismo poznato kao kandi nastalo od modi"ikova% nih kineskih znakova. U x veku su od kandija sastavili dve "onetske azbuke poznate pod zajednikim imenom kana: *rva azbuka se zove 0iragana i upotre% bljava se iskljuivo za japanske reci, dok se druga zove katakana i namenjena je za strane reci. Ove dve azbuke imaju 5A slova. . druge strane, Oinezi u dnevnoj upotrebi koriste oko C44 slova standardnog mandarinskog jezika, a da bi neko za sebe mogao da kae da je pismen mora da zna najmanje =444 slova. O kulturi i pismenosti ovih naroda suvino je govoriti. (ema im ravnihQ *oslednji srpski knjievnik koji je pisao na srpskom knjievnom jeziku bio je vladika *etar *etrovi (jegoD danas nema tog .rbina koji moe, bez renika, proitati (jegoev ~SATHiu siena7 ili razumeti #iroslavljevo jevan$elje ?*isano je za potrebe #iroslava, brata (emanjinog, sina Iavidinog i kneza zahum% skog od 11T1.%115T@, najstariji srpski irilini rukopis. O #anjinskom jevan$elu, najstarijem ouvanom delu srpske knjievnosti pisano glagoljiciom u x veku, da i ne govorimo. (i jedan .rbin danas ne moe razumeti natpise na srpskim manastirima i crkvama sazidanim pre xx veka. &vo, primera radi, jedne reenice
napisane na srpskom jeziku7 ,t`e na{B ue ecu na n(bcEchyB% da cs@mumT@ ijw msoe% ra np'iudemB p'`msie msoe% ra (+remi |w meo@% wK, na nB_cu% u na ji:

*oetkom xx veka Njuba .ojanovi je objavio knjigu =tari $er7$ki zapi$i i natpi$i u kojoj je slovenoserbski preveo na Kukov jezik. Ooliko i kako je nova Kukova azbuka uticala i na sam srpski jezik najbolje se moe videti po tome koliko je teko, gotovo nemogue, razumeti reci svetog .ave iz njegovog dela

!akonopravilo ?poznato i po imenu Krm ija1 %%Bca- (o +tCJEF% peH+ e jenucHon ii npeL(umep ii : iY Hmo +tumeFTHC caD npujarpae% a{me cu- Ki~ De csjacm roBpja% mo Du CwN ce(e ne Lnajem Hmo jecm9 npuDuHD+s e s XI+(uD+ (oXSr@yDGse* Ui cu- KYi~% jaHoe s Lpu$aFa u cax ce +Lpu0 HaHos jec% u HaHo npoBajem jex+ (umu% u rp+Xuje noLDaje u na+tu`:
1AB strana

(enad #ini

#oda je ipak najlake shvatiti kako .rbi danas ne govore serbskim ve Kukovim srpskim iz sledeeg prikaza rei napisanih na serbskom i od Kuka re"ormisanom jeziku7 a] M a/M]
nr
~_

anoclf] f anoclf] ocnochb ]af] jepFca]hg #aphja

i e p /~ o n

#p~ia

Kuk .te"anovi Oaradi je prema bekom *rotokolu umrlih preminuo T. "ebruara 1>AB. ?1T (ovember 1T>T in 8ri an der 'rina, einer herzegovvinischen :amilieD t T. :ebruar 1>AB in [ien@, a kao mesto stalnog boravka i smrti nave% den je 2e, Narokanerga$e =. .ahranjen je u 2eu na katolikom groblju =t Nar-er fried0oMgde poivaju i posmrtni ostaci Jerneja Oopitara, )leksandra psilantija, #ocarta, .opena... U 2eu je ostala da mu ivi supruga )na koja nikada svojom nogom nije elela da kroi na tlo .rbije. (jegovi ostaci su 1>5T. preneti u 2eograd i sahranjeni u porti .aborne crkve naporedo s 'ositejevim. #e$utim, njegov nadgrobni spomenik sa Norenskim krstom se i danas nalazi na bekom groblju% parku =t Nar-er% a sve trokove njegovog odravanja snosi uprava grada 2ea. Oako je jedan katolik mogao da se sahrani u porti .aborne crkveP 'ok je Kuk u 2eu uivao u svom druenju sa austrijskim masonima i Mrdulein ministar unutranjih poslova )ustrije Johan Oempen ?Johann :ranz Oempen, 2aron von :ichtenstamm@ se interesovao za aktivnost beogradske masonerije. U jednom izvetaju od 3T. "ebruara 1>CC. koji je Oempen primio od austrijskog konzula u 2eogradu +adosavljevia stoji7 LOvdanja masonska loa se zove )li Oo. (jen stareina je 8urin #ehmed .aid smail i ivi u 2eogradu od svoje privatne imovine. On je ujedno i veliki majstor svih slobodnozidarskih loa u evropskoj 8urskoj. Noa u 2eogradu broji oko 1B4 lanova, medu kojima se nalazi i 8oma Kui *erii koji je masonom postao prilikom svog boravka u Harigradu 1>B4%B1... U loi su i :rantiek Iah, poljski gro" 8iskijevic, politiar )vram *etronijevi te poljski emigrant )dam Hartoriski... 'a li i u kakvom je odnosu ova loa sa inostranim, posebno sa austrijskim loama nisam mogao da saznam. Oon"ident koji mi je saoptio ove pojedinsoti tvrdi da je #ehmed .aid smail poasni majstor lajpcike loe i da dobro ivi sa poznatim slobodnim zidarom u *eti, pro"esorom NevisomM. 8okom 1>TA. u 2eograd je stiglo vie hiljada talijana, #acinijevih i Jari% baldijevih dobrovoljaca spremnih da se bore za oslobo$enje .rbije i .rba od 8ur% skog jarma. Oktobra iste godine Nui$i Joanini ?Nuigi Jeanine@, italijanski kon% zul u 2eogradu i ilio 'ela 2ona ? chilo della 2ona@, komandir Jaribaldijevih dobrovoljaca osnivaju u hotelu =rp$ka Kruna u 2eogradu lou Pu e dei Balkani
strana 1AC

O+'O #U(' ?.vetlost 2alkana@. Noa je bila pod zatitom Kelikog Orijenta talije, njen prvi stareina bio je lekar dr #arko *olak, a sekretar #ia Njubibrati, hercegovaki vojvoda. Noa je okupljala veoma ugledne i uticajne ljude toga vremena kao 0to su7 2ader Kiljem, inenjerD 2oidar 2odi, bankarD #ajzner Josi", pomonik direk% tora (arodne bibliotekeD 'or$e #ilovanovi, slikarD .vetomir (ikolajevi, pro"e% sor Kelike 0kole i politiarD *etar Ubavki, vajarD Raim Ozerovi, trgovac i dr. *od pokroviteljstvom Kelikog Orijenta talije C. oktobra 1>>1. poela je sa radom i loa =rp$ka zadruga: (jen prvi stareina bio je &milijan Joksimovi, pro% "esor Kelike kole, a lanovi samo najugledniji gra$ani 2eograda7 .vetomir (iko% lajevi, pro"esor Kelike kole i radikalski prvakD dr Nazar *au, ministar "inansija za vreme vlade (ikole *aiaD #aksa )ntonijevi, zlatarD &milijan Joksimovi, pro"esor Kelike 0koleD #ilo Hveti, glumac i dr. Noa =loga% rad i po$tojan$tvo je osnovana 14. septembra 1>>=, tako$e pod zatitom Kelikog Orijenta talije. .tareina loe bio je #ihajlo Kaltrovi ?od 1513. doivotni poasni stareina@, a medu uglednim bratstvom bilu su7 (ikola )ntu% la, Raim 'avio, Oornel 'rakoci, Josi" #ajzner, dr :erdo .amsa i dr. Kelika loa Ugarske je januara 1>51. donela odluku o primanju pod zati% tu loe Po7ratim koja je sa sveanim ritualnim radom 1B. "ebruara otpoela svoj ivot. (jen prvi stareina je bio 'or$e Kaj"ert, direktor (arodne banke i indu% strijalac. *oznati lanovi ove loe su bili7 D'Andrea Domeniko% slikar, #ilo Jo$e% vac, trgovac, Uor$e Nazarevi, pivar, .tevan #okranjac, muziar, lija #ojsilo% vi, advokat, )tila Okolianji, apotekar, .tevan .remac, pro"esor i knjievnik, Josi" .voboda, muziar, Kaa Jovanovi, sekretar #inistarstva privrede, (ikola Nukaek, industrijalac, 2enika :lajer, trgovac, Yivojin #ii, o"icir, .ari 'ue ?Hharles 'oucet@ instruktor maevanja, #oa *ijade, pro"esionalni revolucionar, slikar i novinar i dr. Oriza nastala aneksijom 2osne i Rercegovine od strane )ustro%Ugarske dovela je do osnivanja jedne nove loe koju e podravati Keliki Orijent :rancu% ske. .veani rad otvaranja nove loe Ojedinjenje odranje 33. "ebruara 1545. .tare% ina loe postao je Kaa U. Jovanovi ?industrijalac i bliski prijatelj (ikole *aia@, a izvesno njen najugledniji lan bio je Neon 'eko, "rancuski poslanik u 2eogra% du. Noa je imala veliki broj lanova "ranko"ilski orijentisanih, a me$u njima su se posebno isticali7 Nazar )tanackovi, #ilan )ntonijevi, #ihailo )vramovi, 'imitrije #ijalkovi, #ilan #ilovanovi, *avle #ajzner, Yan +ikaj, Yoze" Kikar, *avle Kasiljevi, Kojislav 8ankosi, Njubomir Jovanovi i dr. Jedan od najveih srpskih masona i srpske masonerije uopte slikar Uor% $e #ilovanovi inicirao je 1514. osnivanje loe umadija pod pokroviteljstvom Kelike loe Ramburga. Noa je osveena T. jula, a prvi stareina postao je Jovan )leksijevi. (ajpoznatiji lanovi su bili7 .pasoje 2arjaktarovi, #ihajlo Huki, #arko #ilutinovi, 'uan +adivojevi, Jovan (ikoli, #ilan +isti, 8odor Kaso% jevi i dr. .rpska kraljevina je bila autoritarna drava vo$ena na nain u kome nije bilo dileme ko je najstariji u kui i ija je poslednja. .rbi su bili patrijarhalno vas% pitan narod sa iskrenom verom u 2ogaD bilo je to vreme u kome se re domaina i kralja nisu povlaileD stisak ruku je bio jai od svakog peata. (o, vremena su se menjala i pojavili su se politiari koji su poeli zagovarati priu o nekakvoj 1AA strana

( e n a d # in i p r a v o j, is tin s k o j d e m o k r a tiji, o b o ljim i le p im v re m e n im a s a m o a k o .... J e d a n o d tih p o liti a ra b io je i ( ik o la * a i ?p o n a c io n a ln o s ti H in c a r iz p o ro d ic e * a s c u k o ja s e k ra je m x K v e k a iz 2 u g a rs k e d o s e lila n a p ro s to re 8 im o k e O ra jin e @. 2 e s k o m p ro m is n i p ro tiv n ik * a i e v ih le v i a rs k ih id e ja i s in ta g m e n je g o v g p o li % ti k o g p ro g ra m a L R o e m o d e m o k ra tiju M b io je s rp s k i k ra lj # ila n O b re n o v i . 1 1 . o k to b ra 1 > > 3 . g o d in e J e le n a % lk a # a rk o v i ?s u p ru g a . v e to z a ra # a rk o % v i a i in tim n a p rija te ljic a ( ik o le * a i a @ p u c a la je u . a b o rn o j H rk v i n a s rp s k o g k ra lja # ila n a O b re n o v i a i p ro m a ila . ' v e n e d e lje p re o v o g d o g a $ a ja 3 > . s e p % te m b ra 1 > > = . * a s i je is k o ris tio n a ro d n o n e z a d o v o ljs tv o z b o g o d u z im a n ja o ru ja i p o k re n u o s v o je p ris ta lic e u 8 im o k u ?8 im o k a b u n a @ s a c ilje m s v rg a v a n ja s a v la s ti k ra lja # ila n a . O b a ra n je s a v la s ti d in a s tije O b re n o v i a tre b a lo je d a re z u ltira d o v o $ e n je m n a s rp s k i p re s to c rn o g o rs k o g k n e z a ( ik o le ili * e tra O a ra $ o r$ e v i a i, m o d a n a jv a n ije , o d v a ja n je m . rb ije o d ) u s tro %U g a rs k e i p rib li a v a n je + u s iji. ( a ra v n o , * a i e v p o k u a j s v rg a v a n ja s rb ija n s k e d in a s tije o d v ija o s e u z z n a n je . o " ije g d e s u m u p o d r k u p ru a li m in is ta r p o lic ije . te " a n . ta m b o lo v ? s l ^ a b r n p t o t j s l a g f ] f @, p re d s e d n ik b u g a rs k e lib e ra ln e s tra n k e ( ik o la . u k n a ro v ?R u _ f ] a x p h ` l f H _ b a p o @ i J o rd a n v a n o v ? n f d c a b n a b f @ , 0 e " s o "ijs k e p o lic i j e i n je g o v z e t ?o e n io s e * a v o m * a i @. 2 u g a ri s u p ru ili o d re $ e n u lo g is ti k u i "in a n s ijs k u p o m o z a B .4 4 4 p o b u n je n ik a m e $ u k o jim a je b ilo i 1 .4 4 4 H rn o g o ra c a n a e lu s a v o jv o d o m * e k a * a v lo v i a . H rn o g o rc i s u b ili p o s e b n o k iv n i n a k ra % lja # ila n a n a k o n to im je s rp s k a v la d a n a e lu s a # ila n o m * iro a n c e m o k to b ra 1 > > 3 . z a b ra n ila d o s e lja v a n je u . rb iju i a k is e lila u H rn u J o ru 1 C 4 p o s le d n je d o s e lje n ih "a m ilija . C o u p d '/ ta t ? d r a v n i u d a r @ n ije u s p e o , a n a s u $ e n ju p r e d * r e k im s u d o m u I a je a ru k o jim je p re d s e d a v a o ' ra g o m ir + a jo v i je u tv r$ e n o d a s u g la v n i in i % c ija to ri d r a v n o g u d a ra , o s im * a i a , b ili jo # a rin k o v k o v i , N ju b o m ir ' id i i ) le k s a . ta n o je v i . v k o v i i ' id i s u u h a p e n i p rilik o m p o k u a ja b e g s tv a u 2 u g a rs k u i o s u $ e n i, a ( ik o la * a s i i ) le k s a . ta n o je v i s u u s p e li d a s e d o m o % g n u . o "ije . n te re s a n tn o d a je 1 5 B C . g o d in e , u s v o jo j 5 3 . g o d in i, . ta n o je v i k a o u v a e n i b u g a rs k i p o liti a r p o s ta o la n ( a ro d n o g "ro n ta ?O l ^ i ^ ` l ^ b h a l d f b l e A a ] a d ` _ a @. . u $ e n je je o k o n a n o 1 > . n o v e m b ra , a d o ta d a je n a s m rt o s u $ e n o 5 B u e s n ik a i C A T n a ro b iju . n a e , o d m a h p o o k o n a n ju 8 im o k e b u n e o k o 1 3 4 4 H rn o g o ra c a iz = A = p o ro d ic e je p rim ilo b u g a rs k e p a s o e i d r a v lja n s tv o . U 2 u g a rs k o j e * a i , u z p o m o c rn o g o rs k ih p rv a k a v o jv o d e * e k a * a v lo % v i a i . a v i a K u lo v i a , ra z v iti s n a n u a n tio b re n o v i e v s k u k a m p a n ju . O n i e 1 > . o k to b ra 1 > > C . iz d a ti p ro g la s s rp s k o m n a ro d u d a L z b a c i ja ra m k o ji m u p re ti d a g a o d v o ji o d . rp s tv a i . lo v e n s tv a M . * ro g la s s e z a v r a v a re c im a 7 L m i p re la z im o g r a n ic u k v a m a b r a o , u p o m o ...M . H rn o g o r c i iz 2 u g a r s k e s u o d 1 > > = . r e d o v n o u b a c iv a li e te u . rb iju p lja k a li i iz a z iv a li n e re d e . O v i p o d u h v a ti e s e p o k a z a ti to lik o p ro "ita b iln im d a e v e in a H rn o g o ra c a p o e ti d a iv i is k lju iv o o d p lja k e . ' o p re s ta n k a o v a k v ih u p a d a d o i e te k n a k o n 2 u g a rs k o %. rp s k o g ra ta i in te r% v e n c ije ) u s tro %U g a rs k e D 2 u g a rs k a e te k 1 > > A . in te r n ira ti * a i a i * a v lo v i a d a lje o d s rp s k e g ra n ic e u + u u k , o d n o s n o 8 rn o v o . 2 u g a rs k o u m iriv a n je * a i a i * a v lo v i a n ije s e o z b iljn ije o d ra z ilo n a c rn o % g o rs k e a s p ira c ije p re m a s rp s k o m p re s to lu . O d k a d a je k n ja z ( ik o la u H e tin j% s k o m m a n a s tiru = 4 . ju la 1 > > = . g o d in e u 1 4 a s o v a u d a o s v o ju n a js ta riju k e rk u s tr a n a 1 A T

O+'O #U(' Iorku za *etra Oara$or$evia, peto dete )leksandra Oara$or$evia i *erside (enadovi, aspiracije *etrovia i Oara$or$evia poprimie obrise urote protiv Obrenovia. Ovo venanje je obavljeno uz inodejstvovanje mitropolita Kisarijo% na Njubie, a ono to je bilo vano je da je kum bio ruski car koga je zastupao gro" Orlov 'enisov. Ia rusku spoljnu politiku je bilo od presudnog znaaja da odri svoje pozicije na 2alkanu, a to s Obrenoviima, koji su se tradicionalno oslanjali na )ustro%Ugarsku, nije bilo mogue. +usi se nisu direktno meali u pitanje srp% skog prestola ali nisu ni ,inili nita da obeshrabre knjaza (ikolu i )leksandra Oara$or$evia, koji je tada iveo u 8emi0varu, da *etra naine srpskim kraljem. Ia razliku od +usa crnogorsku opsesiju su vrlo konkretno podrali 2ritanci koji su, po svaku cenu, eleli da odvoje .rbiju od )ustro%Ugarske. *ai se u .rbiju vraa tek nakon to je 33. "ebruara 1>5>. kralj #ilan bio primoran da abdicira u korist svog sina )leksandra. ,im se vratio *ai je odmah, i pored toga to je #ilan abdicirao, poeo opet da pie lanke protiv njega i to, pre i iznad svega, zbog njegovog oslanjanja na )ustro%Ugarsku, a ne na +usiju. Ibog neodmerenih i uvredljivih reci u svojim lancima *ai je ?31. maja 1>5>.@ bio osu$en na devet meseci zatvora u *oarevcu. (ovi kralj .rbije )leksandar je bio miropomazan u manastiru Yica i ve tada je *ai poeo i protiv njega da kuje zaveru. #e$utim, pre obrauna sa )leksandrom *ai se jo jednom okrenuo protiv #ilana i to 3B. juna 1>55. kada je organizovan atentat na sada eks kralja #ilana. Ovaj pokuaj ubistva u narodu je poznat kao vanjdan% ski atentat, a njegov neposredni izvrilac je bio radikal Uuro Oneevi. #ilan je preiveo i policija je uhapsila desetak radikala me$u kojima i *aia. .vi konspi% ratori su kanjeni na viedecenijske kazne osim Uura Oneevia koji je osu$en na smrt i *aia koji se na sudu kleo u svoju odanost dinastiji Obrenovia i za sve optuivao svoje partijske drugoveD .ud ga je osudio na pet godina robije ali je odmah pomilovan nakon to se za njegovo osloba$anje, kod #ilana i )leksan% dra, zauzeo lino ruski car UiK|wi II: Ke u avgustu iste godine *ai tajno odlazi u .o"iju gde se susree sa .te"anom .tambolovim i od njega trai pomo vezano za Lpitanje dinastije Obre% noviM. #e$utim, iako je kralj #ilan imao neraiene odnose sa 2ugarima oko njegovog imanja 2regovo koje je pripalo 2ugarima, iako je sa 2ugarima ak i zaratio novembra 1>>C. .tambolov je sada glatko odbio *aia uz opasku da e se ubudue i 2ugarska vie oslanjati na )ustro%Ugarsku, a manje na +usiju. *ai se vraa u .rbiju razoaran ali ne i poraen. (astavio je sa spletkarenjem i svojim subverzivnim planovima. Osamnaest meseci nakon neuspelog vanjdanskog atentata #ilan je pre% minuo u 2eu, a 35. maja 154=, )leksandar Obrenovi je, zajedno sa kraljicom 'ragom #ain, ubijen u svojoj kui. .rpsku krunu, zvanje i imanje preuzee tada knez *etar Oara$or$evi sa suprugom kneginjom Njubicom%Iorkom. Iajedno sa Oara$or$eviem na srpsku politiku scenu stupa i (ikola *ai, uveni leviar, osniva buroaske +adikalne stranke, bliski prijatelj .vetozara #arkovia i anar% histe #ihaila 2akunjina ?#h;ai] )]^_`abcdfhi a_bhb@ koji ga je 1>A>. u Hirihu inicirao u masoneriju. *aieva elja, i elja onih koji su ga podravali, da .rbijom ne vlada srbi% janska dinastija konano se ispunila. 'ugo i naporno je *ai na tome radio. 1A> strana

( e n a d # in i ' u g o i n a p o rn o s u g a n e k i u to m e p o d r a v a li. O a k o b i o v e k o v e io p re s ta n a k d in a s tije O b re n o v i a i u z d iz a n je O a ra d o rd e v i a * a i je n a k ru n is a n je * e tra z a n o v o g k ra lja . rb ije > . s e p te m b ra 1 5 4 B . p o z v a o b r ita n s k o g s n im a te lja : re n k a . to r % m a ?: ra n k . to rm # o te rs h o 6 @. I a * e tra je iz : ra n c u s k e d o n e ta i n o v a k ra lje v s k a k ru n a , a u 2 e o g ra d ju je iz * a riz a d o n e o # ile n k o K e s n i . * a r d a n a p re o v e u v e % n e c e r e m o n ije u z d iz a n ja n o v o g p o g la v a r a ? 1 4 . d e c e m b r a 1 5 4 B .@ * e ta r O a r a $ o r$ e % v i je p o s ta v io * a i a z a p re d s e d n ik a s rp s k e v la d e . 8 a , n o s to g o d in a n a k o n o b a ra n ja s rb ija n s k e d in a s tije O b re n o v i a , 3 5 . m a ja 3 4 4 = . g o d in e , p re s to lo n a s le d n ik ) le k s a n d a r O a ra $ o rd e v i ?ro $ e n 1 T . ju la 1 5 B C . u a p a rtm a n u b ro j 3 1 3 h o te la C la r id g e $ u N o n d o n u @ s a s v o jo m d ru g o m s u p ru g o m O a ta rin o m ?O a th e rin e H la irv 2 a tis @ e u k rip ti c rk v e s v e to g # a rk a p o lo iti v e n a c . O b ra a ju i s e n o v in a rim a p re s to lo n a s le d n ik je iz ja v io 7 L * e rio d v e lik ih is to rijs k ih p re lo m a i is k u e n ja z a . rb iju je k o n a n o z a v r e n i p re d n jo m je s ta b iln a b u d u n o s tM . n a e u U u tc 0 in $ o n / d u c a tio n a l / n c + c lo p e d ia % n a jp o z n a ti% jo j e n c ik lo p e d iji o k ru n is a n im g la v a m a s v e ta , o * e tru ' ru g o m O a ra $ o r$ e v i u d o s lo v c e p i e 7 L O ra lj J u g o s la v ije o d 1 5 B 1 . d o 1 5 B C . g o d in e , a b d ic ira o ja n u a ra 1 5 B C . g o d in e i p re d a o s v o ju k ra lje v s k u v la s t ( a m e s n i0 tv u i v la d i m a r a la 8 ita M . * re m a o v o m e ) le k s a n d a r O a ra $ o rd e v i , k o ji s e ro d io n a k o n a b d ik a c ije s v o g a o c a , je s in e k s k ra lja i k a o ta k a v n e m o e b iti p re s to lo n a s le d n ik . n a e , in te re s a n tn o je d a n i je d a n O a ra $ o rd e v i k o ji je v la d a o . rb ijo m n ije b io u n jo j ro $ e n Q * o litik a ) u s tro %U g a rs k e p re m a . rb iji n a ije m e lu s e s a d a n a la z io p ro ru s k i o rije n tis a n i O a ra $ o rd e v i je p o e la d a s e m e n ja . 8 a k o je 3 3 . s e p te m % b r a ? C .o k to b r a @ 1 5 4 > . c a r : r a n c J o s i" p o tp is a o z v a n i n i a k t o a n e k s iji 2 o s n e i R e rc e g o v in e . O a k o je s ta n o v n i tv o 2 iR b ilo v e in s k i s rp s k o , a n e k s ija je u . rb iji d o iv lje n a k a o o k u p a c ija s rp s k o g n a ro d a . * ro te s ti s u b ili m a s o v n i, o tri i k ra jn je e m o tiv n i. # e $ u tim , v rh u n a c n e z a d o v o ljs tv a n a s tu p io je k a d a je s rp s k a v la d a = 1 . m a rta 1 5 4 5 . iz ja v ila d a p riz n a je a k t a n e k s ije 2 o s n e i R e rc e g o v in e i d a e b ro j a n o s ta n je v o js k e s m a n jiti n a b ro j iz p ro le a 1 5 4 > . . ta v i e , v la d a s e p re m a ) u s tro % U g a rs k o j o b a v e z a la d a s p re i d a lje o s n iv a n je d o b ro v o lja k ih o d re d a i ra s p u s ti s v e d o ta d a v e o s n o v a n e . O p te n a ro d n o n e z a d o v o ljs tv o o v a k o k a p itu la n ts k o m p o litik o m v la d e je b ilo p rim e tn o u s v im s e g m e n tim a d ru tv a . # e $ u tim , n a jiz ra % e n ije p ro tiv lje n e p o litic i v la d e je b ilo u v o js c i, a p o s e b n o m e $ u o "ic irim a k o ji s u p riz n a n je a n e k s ije d o z iv e li k a o iz d a ju k ra lja * e tra O a ra d o rd e v i a . I a to b a u v o js c iP z d a jo m o "ic irs k e a s ti i z a k le tv e d a te s rp s k o m k ra lju , a s v e n a p o liti k i n a g o v o r i u lu d a o b e a n ja iz b e lo g a s v e ta , g ru p a o "ic ira je 3 > . m a ja 1 5 4 = , n e to p re p o n o i, k re n u la iz p e t b e o g ra d s k ih k a "a n a .K o I @ A @ % % n a la z ila s e u m a lo m p a rk u p o re d ( a ro d n o g p o z o ri ta i b ila je v la s n i tv o trg o v c a lije # ilo s a v lje v i a O o la rc a D 0 + - e d a p % n a la z ila s e n a m e s tu d a n a n je g ' o m a o m la d in e i u n jo j je , n a k o n p re v ra ta , 1 5 4 = . o s n o v a n a . rp s k a s o c ija ld e m o k ra ts k a s tra n k a D P + c H a H p + D a % n a la z ila s e n a u g lu ( u i e v e i ' e a n s k e g d e je d a n a s z g ra d a N u trije D I a m D u a n e o * n a la z ila s e n a u g lu K a s in e i I m a j J o v in e @ d a s v rg n e d in a s tiju O b re n o v i a s a v la s ti. U tri s a ta i p e d e s e t m in u ta p o s le p o n o i 3 5 . m a ja u b ili s u k ra lja ) le k % s a n d ra O b re n o v i a i k ra ljic u ' ra g u # a in , a n e to k a s n ije i k ra lji in u ro $ e n u b ra u p o tp o ru n ik e ( ik o lu i ( ik o d ija , p re d s e d n ik a v la d e ' im itrija H in c a r # a r % k o v i a i m in is tr a v o jn o g # ilo v a n a * a v lo v i a . U m a js k o m c o u p d '/ t8 t 1 5 4 = . u b i% s tr a n a 1 A 5

O+'O #U(' jeno je jo 13= najblia lana kraljevske porodice Obrenovi, a sa ciljem da vie nikada niko iz ove srbijanske kraljevske dinastije ne moe ostvariti pretenziju na srpski presto. Oralj i kraljica su ubijeni iz pitolja, a potom su njihova beivotna tela izbodena sabljama i, na kraju, iskasapljena sekirom. +askomadane ostatke tela srpskog kralja i kraljice zaverenici su stavili u limeni koveg i poarnim koli% ma, u zoru, pre izlaska .unca, prevezli do starog beogradskog groblja i poloili u grob kraljeve bake )nke Jevrema Obrenovi. stog dana % pre zalaska .unca, ubice srpske kraljevske porodice su paradirale 2eogradom sa intimnim delo% vima njihovih tela nataknutim na sablje. \uelle 0onte% 6uelle 0umiliation * kakva sramota, kakvo ponienjeQ #esto sahrane poslednjih Obrenovia nije bilo, kao ni nain ubistva, slu% ajno7 2aka )nka je bila ubijena u nedelju 35. maja 1>A>. u Ooutnjaku kada je svojim telom pokuala da sprei *avla i Oostu +adovanovi da pucaju na nje% nog brata od strica kneza #ihaila Obrenovia. nae u srpskoj javnosti je vla% dalo op0te uverenje da su *avle i Oota delovali po zahtevu princa )leksandra Oara$or$evia koji im je navodno obezbedio i oruje i novac. Ia )nku, #ihaila, 'ragu i )leksandra Obrenovia 35. maj e biti poslednji dan ivota. .vedok ovog uasnog majskog pira beasnih o"icira u .rbiji bila je i britanska novinarka za% bela :eir"ild ?Hicelv sabel :air"ield@ koja e o njima, .rbiji i Jugoslaviji 15B1. godi% ne izdati knjigu Crno jagnje i $ivi $oko ?2lack Namb and JreF :alcon@ pod imenom +ebeka Kest ?+ebecca [est@. O ovoj knjizi #ilo Hrnjanski je izrazio svoj sud7 LJospodja .isili zabel koja pie knjige pod pseudonimom +ebeka Kest, svakako je jedna od najslavnijih, medu politikim autorima u Nondonu. (jena knjiga o Jugoslaviji, koju je tampala za vreme prolog rata, pod naslovom Crno jagnje i $ivi $oko smatra se kao klasino delo o naoj zemlji i naem naroduM. (akon ovakvog ritualnog ubistva, sahrane i opskurnog slavlja zavereni% ci su na srpski presto doveli *etra Oara$or$evia, peto dete )leksandra Oara% $or$evia i *erside (enadovi koji su, po verovanju mnogih, iz svog doma u 8emivaru kontinuirano kovali planove i radili na svrgavanju dinastije Obre% novi. *re nego to je 3B. juna iz Yeneve doveden u 2eograd, Oara$or$evi je u svojoj enevskoj mansardi potpisao izaslaniku zaverenikog o"icirskog kora 'amjanu *opoviu7 LJa *etar Oara$or$evi, kunem se au, da, dok na prestolu .rbije budem ja i moji potomci, zaverenici i njihovi potomci ne samo da nee biti sudski gonjeni, ve da e im naprotiv u zemlji biti osigurani najvii poloajiM. .ve putne trokove porodice Oara$or$evi za 2eograd snosilo je nekoliko bogatih beogradskih trgovaca. Odmah po dolasku u srpsku prestonicu *etar nare$uje da se srui srpski kraljevski dvor u kome su ubijeni poslednji Obreno% viiD majstori su morali ,ak i temelje dvora da vade. Ia *etra e arhitekta .tojan 8itelbah projektovati i izgraditi novi, vei i lepi. z dravne slube su proterani svi koji su imali i najmanje veze, pa i simpatije sa Obrenoviima. ,istka *etra zahvatila je i vojsku gde je odmah u penziju oteran generaltabni pukovnik Iivojin #ii ?majka )n$elija je iz kue Ootunica kao i Kojislav Ootunica@. #e$utim, vreme e pokazati da je za odbranu .rbije potrebno mnogo vie od Oara$or$evih lepih mundira pa e *etar #iia u dva navrata reaktivirati7 *rvi put poetkom balkanskih ratova nakon kojih je opet penzionisan i, drugi put, poetkom *rvog svetskog. 1T4 strana

(enad #inic

*odsetimo se da je *etar u .rbiju stigao o tu$em troku ali se na mestu kralja .rbije veoma brzo snaao pa je ve 154T. u 8opoli, na brdu Oplencu, udario karnen temeljac za dinastijski mauzolej, odnosno hram svetog Uor$a. ste godi% ne Oara$or$evi je poloio i kamen temeljac u ulici Hara Uroa za sinagogu 2et zrael, a odmah potom je odlikovao novu zastavu jevrejskog pevakog drutva. *etar je oigledno imao prijatelje u 2eogradu pa se njegova imovina ubrzano uveavala, a kolika je ona bila najbolje se vidi iz pregleda imovine *etrovog sina )leksandra Oara$or$evia i spisa .redskog suda za 2eograd vezana za njegovu zaostavtinu i njenu deobu7 #ri vile na ,plencu i imanje: O 7ulevaru kneza Alek$andra Kara8or8evi* a% na Dedinju% =tari dvor * dvorac% Qovi dvor% crkva i vi"e pratei0 o7jekata% $a ure8enim pro$torom oivi enog "umom: petiri kue u ulicama: Patrijar0a Dimitri* ja% kralja Alek$andra% Krun$koj i =arajev$koj% $a placevima i prateim o7jektima: ;redno$t dvor$kog komplek$a na Dedinju je 42:''):))) dinara% a ukupna vred* no$t u Beogradu je 32:4n):))) dinara: Izvan Beograda% plac i zgrada na Cetinju% dvorac Pe$kovac $a zemlji"tem u Rijeci Crnojevia $a prateim o7jektima% letnji* kovac Nilo er% etiri livade u =oko7anji% dvorac u Bo0inju% $a prateim o7jektima i lova ki dvorac u Kameni koj Bi$trici: Okupna vredno$t imovine izvan Beograda je ':on4:()o dinara: ,voj nepokretnoj imovini ima $e dodati i name"taj% 0artije od vredno$ti% novac u 7ankama i gotovina od 5o:(') Mrancu$ki0 Mranaka i l:2n2 engle$ki0 Munti`: #e$u dvadeset i osam o"icira koji su u noi izme$u 3>. i 35. maja ubili kralja i kraljicu najvaniji su bili general Jovan )tanackovi, pukovnik 'amnjan *opovi, pukovnik )leksandar #ain ?dever kraljice 'rage #ain@, pukovnik *etar #ii, potpukovnik Neonidas .olarevi, major Nuka Nazarevi, kapetan 'ragutin 'imitrijevi )pis i kapetan #ihailo +isti. Hivilni deo majskih pre% vratnika su predvodili Uor$e Jeni, sudija, 'ragomir +ajovi, trgovac, (ikola Radi 8oma i Uor$e Kaj"ert koji je u prevrat uloio ak C4.444 dinara. (ikola *ai je bio u najuem zaverenikom krugu ali se uoi coup d'/tat uplaio mogueg neuspeha i pobegao u Opatiju. #e$u inspiratorima i organizatorima majskog prevrata bilo je, dokazano, i istaknutih masona tog vremena od kojih su najpoznatiji knez *etar Oara$or$evi, trgovac (ikola Radi 8oma, advokat )leksa (ovakovi, industrijalac i trgovac Uor$e Kaj"ert, porunik 2oin .imi, kapetan .tevan .apinac, Kaa U. Jovanovi, .ari 'ue, (ikola Nunaek i )ndra Uor$evi. *omirljivim i servilnim renikom vladinih inovnika vezanim za aneksi% ju 2iR bio je zateen i ruski car (ikolaj .UCHSI@C )]^_`abcdfhi *ogabf@. On se ve sredinom oktobra 1545. u +akoni$iju sastaje sa italijanskim kraljem Kiktorom &manuelom ?Kittorio &manuele di .avoia@ i njih dvojica odmah izdaju zajedniko saopstenje7 L2alkan pripada balkanskim narodimaM. Ovim su se dva suverena javno deklarisala protiv aneksije 2osne i Rercegovine, a zahva% ljujui ovakvim stavovima i politici +usije u ratu protiv 8urske 1513. e ujedinjne delovati, prvi put u istoriji 2alkana, .rbija, 2ugarska i Jrka. *rijatelj balkanskih drava tada je bio i nemaki car Kilhelm .friedric0 Wil0elm Al7ert ;iktor von PreuMien1 kome je grki kralja Oonstantin ?O6votavtivoc )/@ iz kue =c0le$ivig* Uol$tein*=onder7urg*<liick$7urg bio zet, a rumunski kralj Oarol ?Harol @ izdanak
strana 1T1

O+'O #U(' loze Roencolern ?Rohenzollern%.igmaringen@ kao i on sam. 'a nije bilo Kilhel% ma , danas se pouzdano zna, )ustro%Ugarska bi napala .rbiju jo krajem 1513. Oao posledica izneverenih oekivanja od strane Oara$or$evia grupa o"icira i civila odluuje 1545. da se tajno povezu u jednu organizaciju sa ciljem borbe za ujedinjenje svih .rba koji ive u 2osni i Rercegovini, Hrnoj Jori, sta% roj .rbiji, #akedoniji, Rrvatskoj, .lavoniji, Kojvodini i *rimorju. (akon dugih i sveobuhvatnih priprema oni tek 5. maja 1511. u 2eogradu osnivaju organizaciju Ojedinjenje ili $mrt: (a osnivakom sastanku je dogovoreno da se pored tajnog delovanja ipak mora i javno nastpati u cilju promovisanja osnovnih ideja i ire% nja patriotskih oseanja. U skladu sa ovom odlukom javni program organizacije objavljen je u Pijemontu% dnevnom listu koji je organizacija poela da tampa, a slogan opozicija i vladi i opoziciji istaknut je kao osnovni princip. 8ajni deo progra% ma iznesen je u dva dokumenta7 O$tavu i Po$lovniku: U prvom lanu Ustava je pisalo7 ,,U cilju ostvarenja narodnog ideala, ujedinjenja .erbstva, stvara se organizacija, iji lan moe biti svaki .erbin, bez obzira na pol, veru, mesto ro$enja, kao i svaki onaj koji iskreno bude sluio ovoj ideji...M. U ,lanu etiri stoji7 LIa ispunjenje ovog zadatka, organizacija, prema karakteru svog bia, utie na sve "aktore u .erbiji, kao *ijemontu, i na sve dru% tvene slojeve i celokupni drutveni ivot u njojM. (a elu organizacije se nalazila Krhovna centralna uprava, a svi lanovi su prilikom prijema polagali zakletvu u kojoj je, posebno, istaknuto da e u sluaju izdaje prekrsiocu suditi lanovi. (a peatu Organizacije se jasno videla pesnica u kojoj se nalazila zastava sa mrtva% kom glavom i ukrtenim kostima, a pored zastave no, bomba i boica sa otro% vom. *rema *oslovniku, svaki lan Organizacije, osim lanova Krhovne central% ne uprave ? lija +adivojevipredsedavajui, Kelimir Kemi, sekretar, ,edomir *opovi, 'ragutin 'imitrijevi, Kojislav 8ankosi, lija Jovanovi, #ilan Kasi, #ilan #ilovanovi, +adoje Nazi, 2ogdan +adenkovi i Njubomir Jovanovi, stu% pio u masoneriju u 2eu, a a"ilovao se u beogradsku lou Ojedinjenje1% imao je umesto imena broj, grupu i viu vezuD zbog osiguranja tajnosti rada i bezbed% nosti lanova propisano je da se sve komunikacije me$u lanovima i organima obavljaju usmeno. 'o kraja 1511. godine Organizacija je okupljala preko 3.444 lanova od kojih su veina bili civili. Krhovna centralna uprava je esto svoje sastanke odravala u <rand Uote* lu% vlasnitvo masona 'uana #ilievia, a znatnu tehniku pomo za svoj rad primala je od loe Ojedinjenje iji je stareina bio Kaa U. Jovanovi, bliski prijatelj Njubomira Jovanovia sa kojim je komitovao po #akedoniji. Oako je jedan od ciljeva ove loe bilo i razvijanje srpskog nacionalizma irenjem "rancuskih ideja, kulture i privrednih veza sa srpskim preduzeima Krhovna centralna uprava je ostvarila i dosta bliske veze sa "rancuskim diplomatskim predstavnicima u 2eogradu. )neksija 2osne i Rercegovine za srpsku vladu bila je sve samo ne iznena% $enje. *oetkom 154>. ruski ministar inostranih poslova gro" )leksandar *etro% vi zvoljski ?nf]`_hh )]^_`abcp ^ldfhi@ je linim dopisom obavestio predsednika vlade o planovima )ustro%Ugarske. .ta vie, srpska vojna obave% tajna sluba dola je do saznanja da je aneksija 2iR za austro%ugarsku monarhiju samo prvi korak u ostvarenju ekspanzionistike politike. *lan Rabzburgovaca je 1T3 strana

(enad #ini

bio da se preko 2iR, +ake i dolinom Kardara izbije na .olun. 8o je, ako se imaju u vidu srpski nacionalni interesi, znailo, pre ili kasnije, rat sa .rbijom. pored svih saznanja i austro%ugarskih pretnji srpska vlada nakon aneksije nije predu% zimala nita, a njen predsednik (ikola *a0i svojim delovanjem je inio vie zla nego koristi srpskim spoljnopolitikim i svekolikim interesima. U takvim okol% nostima osnivanje organizacije Ojedinjenje ili $mrt inilo se, njenim idejnim tvor% cima, kao neto neminovno i logino. 'a su bili u pravu pokazalo se vie puta, a naroito kad je *ai u dogovoru sa 2ugarima, bez znanja srpskog vojnog vrha, objavio rat 8urskoj B. oktobra 1513. stina rat 8urskoj prvi je objavio crnogorski kralj (ikola 3C. septembra ali to niko nije ozbiljno shvatao. (aime, u .rbiji, od kada je knez (ikola *etrovi traio i od srpske drave dobio B4.444 dukata vie od polovine srpskih dravnih rezervi@ kako bi Hrnogorci pomogli .rbima u ratu sa 8urcima 1>TA, niko vie nije ozbiljno shvatao crnogorsko bratstvo i junatvoD kada je knez (ikola 1>>A. sa Katikanom potpisao konkordat niko ozbiljan vie nije gajio ni iluzije o bratstvu. 2alkanski saveznici su poetkom septembra predali kolektivnu notu 8ur% skoj zahtevajui da, bez daljeg odlaganja, sprovede odredbe 2erlinskog ugovora kojim su predvi$ene nove administrativne podele vezane za #akedoniju, .taru .rbiju, &pir i )lbaniju. 8urska se opirala ovim obavezama i odugovlaila sa nji% hovim izvravanjem. Ovako kon"uznu i teku diplomatsku situaciju iskoristio je *ai7 .uoen sa porastom ozbiljnog nezadovoljstva u vojsci i irokim narodnim masama on izlaz nalazi u iznenadnoj objavi rata 8urskojD ovim je uspeo da suz% bije sve unutranje tenzije i panju vojske i naroda usmeri na predstojei novi ratni sukob. Deja vu % ve vi$eno. *re objave rata *ai je sa 2ugarima, bez znanja vojnog vrha i vlade, sklo% pio tajni Ugovor ?fffdl@. U drugom lanu Ugovora pie7 L.rbija priznaje 2ugarskoj pravo na teritoriju istono od +odope i reke .trume, a 2ugarska .rbiji pravo na teritoriju severno i zapadno od .are planineM. #e$utim, u nastavku Ugovora *ai obavezuje .rbiju da ne trai za sebe nita juno od linije Oriva *alanka % Ohrid, to de Macto znai da .rbija preputa 2ugarima Oratovo, 0tip, Keles, *rilep, Ohrid i 2itolj. Ovim .rbija ostaje bez granice sa Jrkom i slobod% nog izlaska na .olunsku luku preko koje je obavljala najvei deo svoje trgovine. Jedan od poslednjih ljudi koji je uo za *aievu objavu rata 8urskoj bio je naelnik Jeneraltaba general +adomir *utnik. Umesto da bude konsultovan u vezi ovakve odluke Klade on je o istoj obave0ten pismom od naelnika *oli% tikog odeljenja #inistarstva inostranih poslova #ilana Jovanovia7 <o$podine
enerale% po nared7i g:Pred$ednika Nini$tar$kog $aveta% a$t mi je izve$titi ;a$% da je dana$ u 5 $ata po podne predala ovda"njem tur$kom po$laniku nota% u kojoj $u izloeni na"i za0tevi Porti: Kako je verovatno da #ur$ka nee primiti na"e za0teve i da moe% u roku od l5 $ata% $ama eventualno po eti akciju% to mi je a$t $aop"titi ;am prednje% radi znanja i upravljanja`:

Iateen i blago konsterniran ovakvom odlukom *aia, general *utnik

u svom dopisu ministru vojnom pie7 ,vakvim po$tupkom na"a voj$ka je izloena napadu pre no "to je izvr"ila koncentraciju i pripreme za 7or7u: ,vo je u injeno ne $amo 7ez pret0odnog $porazuma $a eneral"ta7om% nego protivno mome ranijem u$menom $aop"tenju g:Nini$tru pred$edniku% po kome na"a voj$ka ne moe 7iti gotova za operacije
sirana 1T=

O+'O #U(' pre n*og: okt: te da dotle tre7a iz7egavati ogla$ rata: Prema tome% ja ne mogu primiti odgo* vorno$t za po$ledice koje 7i u$led izazivanja rata mogle na na$ pa$ti`:

*reko organizacije Ojedinjenje ili $mrt beogradska masonerija, a pre sve% ga njen "ranko"ilski deo, je znaajno pomogla pripremu srpske vojske. 8okom sukoba, Jeneraltabu su dostavljani i odre$eni obavetajni podaci koji su imali znaaja na uspenije planiranje odre$enih vojnih operacija. .rpski vojnici, njih B43.344, vo$eni generalima +adomirom *utnikom, Iivojinom #iiem, .tepom .tepanoviem, 2ozom Jankovie i dr. oslobodili su elu .taru .rbiju i #akedoni% ju izbivi C. novembra na Jadransko more. Ia svoje zasluge naelnik Jeneralta% ba +adomir *utnik dobie zvanje vojvode. (eshvatljivo brzi poraz 8urske vie je uplaio nego to je iznenadio )ustro%Ugarsku. (jena propast je otvarala vrata stvaranju velike .rbije, a to je bilo u suprotnosti sa ekspanzionistikom politikom 'vojne #onarhije. *oetkom oktobra ona iz 2ea put )lbanije alje arbanakog vo$u smail Oemala ? smail Oemal 2ej Klora@ kako bi politiki organizovao podeljena albanska plemena. On je u )lbaniju dovezen austrijskim ratnim brodom, a ve 3>. novembra 1513. u Kaloni je proglaena nezavisnost )lbanije .Repu7lika e =0cjiperi$e1 sa Oemalom na eluD istog dana )ustro%Ugarska je priznala )lbaniju. *ored ovoga, austro% ugarska agentura i vojna obavetajna sluba povezuju pripadnike makedonskog K#+O%a .BD@mpe{Do N@HErSDTHa pesSIGCSDEADa opX@DCL@Cja1 na elu sa Jane%tom .andanskim i albanske prvake kako bi me$u sobom to bolje koordinisali napade na .rbe. , na kraju, 'vojna #onarhija preko svog poslanika u .o"iji, gro"a 8arnovskog ?)dam Jra" 8arno6ski von 8arno6@, otvoreno zagovara i trai da 2ugarska to pre stupi u rat protiv .rbije. (a alost, brilijantni uspesi srpske vojske nisu bili praeni i uspesima srpske diplomatije. .ve do polovine 1513. ministar spoljnih poslova .rbije bio je dr #ilovan U. #ilovanovi, iskusni politiar koji je imao ak i line kontakte na nemakom i ruskom dvoru. (o, nakon njega *ai odbija da se imenuje novi ministar i sam preuzima rukovo$enje srpskom spoljnom politikom. *osledica ovoga e biti da su se svi uspesi srpske vojske potirali na raznim mirovnim kon% "erencijama gde je dejstvovala paieva diplomatija. *reko loe Po7ratim organizacija Ojedinjenje ili $mrt je obavetena o toku Oon"erencije ambasadora velikih sila u Nondonu ?Kelika 2ritanija, )ustro%Ugar% ska, +usija, (emaka, :rancuska i talija@. .utina se svodila na to da srpska diplomatija nije pravovremeno i odluno reagovala na predloge koji su se izno% sili na Oon"renciji. *rvog dana Oon"erencije 1T. decembra 1513, donet je nae% lan zakljuak o "ormiranju Lautonomne )lbanije garantovane i kontrolisane od strane 0est silaM. *ored toga, zakljueno je i da granice )lbanije i Hrne Jore na severu ,,u svakom sluaju budu susedneM. (a ovaj nain je odmah, prvog dana rada Oon"erencije, odbaen zahtev .rbije za izlazak na more. *ai tek >. januara 151=. Oon"erenciji dostavlja promemorij u kome srpske interese izlaska na more obrazlae tezom o kontinuitetu borbe srpskog naroda za nezavisnu nacionalnu egzistenciju i postojanjem niza spomenika srpske dravnosti i kulture na terito% rijama koje treba da pripadnu )lbaniji. *romemorij se zavrava apelom na svest i savest &vrope i civilizovanog sveta uz jednu veoma interesantnu opasku7 L#i smo podneli velike rtave radi odranja mira i stvaranja )lbanije, dalje ih ne 1TB strana

(enad #ini m o e m o i n e e m o p o d n o s itiM . ' o d a n a s n ik o n ije ra z ja s n io k o je i k a d a d o n e o o d lu k u d a s rp s k i n a ro d p o d n o s i b ilo k a k v e rtv e ra d i s tv a ra n ja ) lb a n ije . ( a * a i e v p ro m e m o rij O o n "e re n c ija je o d g o v o rila u s v a ja n je m o d lu k e o o b a v e z n o m p o v la e n ju s v ih s rp s k ih v o jn ih s n a g a s a te rito rije ) lb a n ije . . a m o i is k lju iv o z a h v a lju ju i ru s k o j d ip lo m a tiji, a p re s v e g a d ire k tn o m a n g a o v a n ju ru s k o g c a ra ( ik o la ja . rb ija je u s p e la d a n a O o n "e re n c iji o d b ra n i # e to h iju s a U a k o v ic o m , k a o i ' e b a r k o je je , in a e , ) u s tro %U g a rs k a o d lu n o tra % ila d a p rip a d n u n o v o s tv o re n o j ) lb a n iji. * o k u a v a ju i d a p rik rije s v o ju o d g o v o rn o s t z a s ra m o tu k o ju je . rb ija d o i % v e la n a O o n "e re n c iji, a p re s v e g a z a h te v d a s e o d m a h p o v u e iz ) lb a n ije * a i z a s v e o k riv lju je s v o je d o ju e ra n je s a v e z n ik e 2 u g a re . O n s a d a o d 2 u g a ra tra i re v iz iju ra n ije p o tp is a n ih s p o ra z u m a tv rd e i d a s u o n i te tn i p o . rb iju . 2 u g a rs k i k ra lj : e rd in a n d O o b u rg k o ji je n a p re s to d o a o a u s trijs k o m p o m o i s e u m e s to d ija lo g a s a * a i e m p o e o s p re m a ti z a ra t p ro tiv . rb ije D p o n a re d b i k ra lja : e r % d in a n d a 2 u g a rs k a , b e z o b ja v e ra ta , 1 T ju n a 1 5 1 = . n a p a d a . rb iju . a k o z a te e n a s rp s k a v o jn a k o m a n d a je s a n e k o lik o iz u z e tn ih m a n e v a ra u s p e la d a e lim in is e "a k to r iz n e n a $ e n ja n a k o ji s u 2 u g a ri ra u n a li, a p o to m i d a p re $ e u o d lu n u k o n % tra o "a n z iv u . K e 1 T . ju la u ( i u je , n a m o lb u b u g a rs k e v la d e , p o tp is a n o p rim irje . . rp s k a v o js k a je o p e t triju m "o v a la i o v o g a p u ta o s v o ja la e lo p o d ru je ju n e . rb i % je . s tin a , d o b ila je te rito rije n a s e lje n e a lb a n s k o m v e in o m k o ja je v e s e p te m b ra 1 5 1 = , p o d s ta k n u ta o d ) u s tro %U g a rs k e i 2 u g a rs k e , k re n u la p ro tiv . rb ije . . li n o je b ilo i s a # a k e d o n ijo m g d e s u # a k e d o n c i o k u p lje n i u K # + O %u p o k re n u li n iz n a p a d a n a lo k a ln o s rp s k o s ta n o v n i tv o i s rp s k u v o js k u . I a h v a lju ju i * a i u i n je g o v im k o ru m p ira n im ra d ik a lim a 2 a lk a n s k i ra to v i, k o lik o g o d v o jn o u s p e n i z a . rb iju , s u s e p re tv o rili, is to rijs k i g le d a n o , u p o e ta k n je n o g d u g o g i iz v e s n o g p ro p a d a n ja D . rb ija je ta d a s te k la m n o g e m o n e i tra jn e n e p rija te lje . . ta re in a lo e = r 7 ija ( n ( ? is to je v re js k a lo a o s n o v a n a 1 5 1 1 . u 2 e o g ra d u , p o d p o k r o v i te lj s tv o m x d is tr i k t a ( e z a v is n o g O r d e n a B 'n e i B 'r it iz H a r i g r a d a @ ) v ra m O z e ro v ic k a o p rv i J e v re jin u p o liti k o m iv o tu k n e e v in e . rb ije u p o z o % rio je iru ja v n o s t n a te tn u p o litik u ( ik o le * a i a i n je g o v ih n a jb li ih p o liti % k ih s a ra d n ik a . O z e ro v ic p o s e b n o is ti e n jih o v e m a ri"e tlu k e n a p ro s to rim a . ta re . rb ije i # a k e d o n ije . * rim e ra ra d i, * a i e v a v la d a je p rv o z a b ra n ila . rb im a k o ji s u k u p ili k u e i im a n ja o d 8 u ra k a , n a k o n to s u o v i o ti li u H a rig ra d , d a m o g u n a s e b e p re n e ti ta p ije im a n ja , a v o js k a i p o lic ija s u o d lu n o s p re a v a li . rb e d a u $ u u s v o je n o v e p o s e d e . K re m e n o m s u o v e ta p ije iz g u b ile s v a k u v re d n o s t p a ih * a i , s a jo n e k o lic in o m ra d ik a ls k ih p rv a k a , ta d a u b e s c e n je k u p u je . O a d je z n a a ja n b ro j o v ih ta p ija b io u n jih o v im ru k a m a u k lo n ili s u z a b ra n u o p re n o s u ta p ija i g o to v o s v e ih p re p ro d a li ) lb a n c im a . O a k o b i iz v e o o v u i n iz d ru g ih m a l % v e rz a c ija n a p ro s to ru . ta re . rb ije i # a k e d o n ije * a i n ije d o z v o lja v a o d a s e U s ta v O ra lje v in e . rb ije p rim e n ju je n a o v im p ro s to rim a o d = 4 . m a ja 1 5 1 = . v e je z a n jih d o n o s io p o s e b n e u re d b e . J e d a n a o d p o s le d n jih ta k v ih u re d b i je i O r e d 7 a o n a $ e lja v a n ju n o v o o $ lo 7 o 8 e * ni0 i pri$ajedinjeni0 o7la$ti Kraljevini =r7iji doneta 34. "ebruara 151B. Hilj ove uredbe je n a v o d n o b io lik v id a c ija "e u d a ln ih o d n o s a s o b z iro m d a s e z e m lja n a O i# n a la % z ila v e in o m u ru k a m a tu rs k ih i a lb a n s k ih b e g o v a i itlu k %s a h ib ija , a k m e to v i s u b ili u g la v n o m s rp s k a i a lb a n s k a s iro tin ja . . v e u s v e m u , ra z n im z lo u p o tre b a m a s tr a n a 1 T C

O+'O #U(' i nepromiljenom politikom *aieve vlade produbio se jaz izme$u srpskog i albanskog naroda i zaotrili ionako loi nacionalni odnosi nastali injenicom, kako pie Jovan Hviji u lanku Balkan$ki rat i =r7ija% da je izme$u 1>TA. i 1513. iz ovog dela .tare .rbije izbeglo u .rbiju preko 1C4.444 .rba. +askid sa *aievom politikom prema Oosovu i #etohiji moe 7iti al ne mora da zna i nainio je #ilenko Kesni kada je njegova vlada 3B. septembra 1515. usvojila Ored7u o na$eljavanju juni0 krajeva: *rvo su se vraale porodice koje su do 151B. godine bile u posedu tapija putem kupovine zemlje. (jihov povratak i povratak ostalih .rba je postao masovan tek krajem 1515D veina se privremeno nastanila u gradovima, ekajui da u$u u svoje ranije kupljene posede ili jedno% stavno da dobiju zemlju od drave. #e$utim, sve ove mere bile su zakasnele i izvesno nedovoljne da bi na etnikom planu korigovale odnos koji je bio pore% meen na tetu srpskog naroda tokom x x i poetkom xx veka. 'a je to tako pokazuju i podaci o nacionalnoj strukturi kosovsko%metohijskog stanovnitva iz 15=57 od ukupno ABC.41T, na slovenski elemenat dolazi 1A3.>5A ?3C,3@, na neslo% venski % albanski, turski, ciganski itd. elemenat % B33.>3T ?AC,A@, a na srpske i druge naseljenike jo svega C5.35B ?5,3@. Ovakva politika se ve tada pokazala pogubnom za pozicije srpske drave na prostorima .tare .rbije, a vreme e pokazati da je ona, uz komunistiku asistenciju nakon 'rugog svetskog rata, dovela i do gubitka .tare .rbije. (a ovako pogubnu politiku srpskih politikih prvaka ukazivao je Jevrejin, mason i lan (arodne stranke )vram Ozerovi. )leksandar #ileti, Kladan Jovanovi i Kladimir Hvetkovi piu o nizu korup% cionakih a"era u vreme nastajanja moderne srpske drave. Hak dva poglavlja u knjizi govore o korupciji na Oosovu i #etohiji za vreme *aia, a Joran )ntoni, kao njihov autor, posebno ukazuje na koruptivnost srpskih dravnih inovnika na Oi# gde su Lpredsednici optina i naelnici okruga i srezova bili glavni akteri korupcijeM. *uni0a +ai, ,ovek od najveeg poverenja (ikole *aia za obavljanje najprljavijih politikih poslova, e 1531. godini otii na Oi# u inspekciju optina, okruga i srezova. Iadatak mu je bio da proveri osnovanost sve veeg nezado% voljstva naroda bahatou i gramzivou dravnih inovnikaD iako poslan kao neko ko je trebalo da sprei korupciju +ai e ubrzo sam postati poznat po a"eri manastira 'eani. )ntoni istie da je ovo jedna od najneobicnijih korupciona% kih a"era iz vremena *a0ieve vladavine7 *unia +ai je bacio oko na mana% strisku umu koju su u srednjem veku (emanjii poklonili manastiru. 8vrdei da je naslednik (emanjia +ai je sredio da mu sud u *ei presudom ustupi u vlasnitvo pomenutu umu kao nasledniku (emanjia. (ajozbiljniji propust u spoljnoj politici .rbije *ai i Oara$ordevi e uiniti aprila 151C. prilikom potpisivanja Nondonskog ugovora izme$u talije i )ntante ?+usija, 2ritanija i :rancuska@. 8om prilikom )ntanta je, elei da pri% vue 2ugarsku na svoju stranu, ponudila .rbiji da prepusti 2ugarskoj teritorije istino od Kardara, a da za uzvrat dobije 2osnu i Rercegovinu, delove .lavonije i deo jadranske obale od 2udve ?ukljuujui i 2udvu@ do .plita gde bi bila gra% nica .rbije sa talijom. Ovaj predlog, za koji se posebno zalagao car (ikolaj , *ai i Oara$ordevi su odmah odbili. +uski ministar spoljnih poslova .azanov ?Hep^h hbhldh^hi H^abf@ je pokuao lino da utie na *aia ali bez uspe% 1TA strana
U knjizi Korupcija i razvoj moderne $rp$ke drave autori Joran )ntoni,

( e n a d # in i h a . . a m o tri m e s e c a n a k o n p o tp is iv a n ja N o n d o n s k o g u g o v o ra i o d b ija n ja p o n u d e ) n ta n te o p ro ire n ju . rb ije , * a 0 i je iz ra z io s p re m n o s t d a s e s rp s k a te rito rija le v o o d K a rd a ra u s tu p i 2 u g a rs k o j s a m o p o d u s lo v o m d a s e . rb iji d o z v o li u je d in je n je s a R rv a ts k o m Q O v a k v o p o n a a n je i d e lo v a n ja * a i a ru s k i c a rs k i p o s la n ik u 2 e o g ra d u k o ji je s a . rb im a p re a o ) lb a n s k u g o lg o tu k n e z 8 ru b e c k i ? d h f d h h R h _ f ] a ^ h i 8 p F A e _ h @ je r e k a o 7 L . r b i n ik a d n e v id e s tv a r i k a k v e je s u ... . rb i s u v e lik i o v i % n is ti k o ji s u u b e $ e n i u b e s p o g o v o rn u n a d m o s v o je k u ltu r e ... . k lo n i o p tim iz m u . rb i e s to z a tv a r a ju o i p r e d te k o a m a ... d a n a s n e e le d a v id e d u b o k e r a z lik e iz m e $ u s e b e i R rv a ta ... . rb i s u p ra v o s la v c i, a R r v a ti k a to lic i. # e $ u . rb im a n e m a s ta le k ih r a z lik a , a u R r v a ts k o j p o s to ji s ta r a a r is to k r a tija ... R r v a ti s u v e k o v im a b ili p o d u tic a je m n e m a k e k u ltu re p a s e ta k o m o e re i d a je ra z lik a m e $ u n jim a k a o iz m e $ u g ra $ a n a i s e lja k a M . ' in a s tija O a ra $ o r$ e v i a i ( ik o la * a 0 i s u s a n e s k riv e n im n e z a d o v o lj % s tv o m g le d a li n a ra s t u tic a ja , la n o v a o rg a n iz a c ije O je d in je n je ili $ m r t: * o s e b n o s u b ili z a b rin u ti p o ra s to m n jih o v o g a u to rite ta m e $ u p rip a d n ic im a v o js k e i s rp s k e p o liti k e o p o z ic ije . ' in a s tija je p o je d in c im a iz O je d in je n je ili $ m r t d u g o v a la p o v r a % ta k n a p re s to , a * a 0 i je p o e o o z b iljn o d a s h v a ta p re tn je k o je s u m u u p u iv a n e z b o g n je g o v e a n tis rp s k e p o litik e i b e z k ru p u lo z n ih "in a n s ijs k ih m a lv e rz a c ija n je % g o v o g s in a + a d e ta . * a i e v s in je b io p o z n a t is k lju iv o i s a m o p o a "e ra m a 7 0 v e rc u p la tin e iz . rb ije z a ( e m a k u , a "e ra , m n iu m = e r 7 ?iz g ra d n ja "a b rik e o ru ja @, = to n a a Me r a % a " e r a A d a m $ ta l itd .. O b r a u n s a e ln im lju d im a O je d in je n ja % O a r a $ o r $ e v i i * a i o tp o in ju u s re d * rv o g s v e ts k o g ra ta % 3 . a p rila 1 5 1 T . g o d in e u . o lu n u . U z la n e d o k a z e o n a v o d n o m p o k u a ju a te n ta ta n a re g e n ta ) le k s a n d ra k o je je n a m e % s tio m in is ta r u n u tra n jih p o s lo v a N ju b a J o v a n o v ic , n a s m rt s u o s u $ e n i ' ra g u tin ' im itrije v ic ) p is , + a d o je N a z i , # ila n # ilo v a n o v ic , H e d o m ir * o p o v i , K la d im ir 8 u c o v i , K e lim ir K e m i , N ju b o m ir K u lo v i , 2 o g d a n + a d e n k o v i ?v ic e k o n z u l@ i + a d e # a lo b a b i . * a 0 i je , n a z a h te v 2 e a , p o k u a o d a p rip a d n ik e O je d in je n e ili $ m r t o p tu i a k i z a a te n ta t n a a u s tro %u g a rs k o g p re s to lo n a s le d n ik a : e rd in a n d a a li je , u n e d o s ta tk u b ilo k a k v o g d o k a z a , m o ra o d a o d u s ta n e . O a k o b i u s re d ra ta i d a le k o o d o ta d b in e m o g li d a s e o b ra u n a ju s a d e lo m o "ic irs k o g k o ra o d k o g a s u z a z ira li O a ra $ o r$ e v i i * a i ja n u a ra 1 5 1 A . ra s p u ta % ju c e lo k u p n u K rh o v n u k o m a n d u n a e lu s a + a d o m iro m * u tn ik o m i Y iv o jin o m # i i e m . O a o o b ja n je n je z a s v e o v o * a i iz d a je s a o p te n je 7 L I a n a p o ra z k riv i s u k o m a n d a n ti k o ji s u v o js k u iz 2 ito lja i ' e b ra k re n u li z a ' ra , u m e s to z a J r % k u ... p a s a d a v la d a m o r a d a r e a v a is to v o jn i k e s tv a r iM . * a i je s v o jim s a o p te % n je m s la g a o s v e p re u ta v i d a je J r k a o d b ila v o jn i s a v e z s a n je g o v o m v la d o m i d a m u je u p u tila u p o z o re n je d a e ra z o ru a ti s rp s k u v o js k u a k o s a m o p o k u a d a p o v re d i n je n u n e u tra ln o s t. + a z o a ra n i p re d s v o jim v o jn ic im a p o n i e n v o jv o d a * u tn ik o d m a h o d la z i u : ra n c u s k u . * o n a re $ e n ju "ra n c u s k e v rh o v n e k o m a n d e d o e k a n je s a s v im v o jn im p o a s tim a , d o d e lje n a m u je n a jv i a v o jn a p e n z ija i v ila u ( ic i. U m ro je , a d a n ik a d a v i e n ije v id e o . rb iju . . re d in o m 1 5 C 3 . m in is ta r u n u tra n jih p o s lo v a ) le k s a n d a r + a n k o v i je n a re d io d a s e s p ro v e d e s v e o b u h v a tn a is tra g a o k o . o lu n s k o g p ro c e s a . U s k la d u s a o v o m in ic ija tiv o m + a d ije N a z i , ) p is o v s e s tri i K u lo v i e v a u d o v ic a p o d n e li s u z a h te v z a o b n o v u p ro c e s a . ( a k o n n iz a p re tra g a i d e ta ljn e a n a liz e p re k o h ilja % s tr a n a 1 T T

O+'O #U(' du dokumenata javni tuilac #irkovi je podneo predlog Krhovnom sudu .rbije7 L(ovi dokazi koji su otkriveni, izjave Keljanovia i drugih kao i druge injenice navedne u ovom predlogu dovoljni su za izmenu presuda (ieg vojnog suda i Kieg vojnog suda za o"icire u korist optuenihM. Odlukom Krhovnog suda +epublike .rbije, na obnovljenom procesu od 3. do 1=. juna 15C=, svi optueni na .olunskom procesu su oslobo$eni za dela zbog koji su bili optueni. nteresantno je da su na ovom obnovljenom procesu na svetio dana izali podaci na koje su svojevremeno ukazivali pripadnici Ojedinjenje ili $mrt: *ai je svojom politikom stalnog smanjenja vojnog budeta doveo do toga da je srpska vojska u rat protiv )ustro%Ugarske 151B. ula bez dovoljno municije ?u bici na Oolubari svaki srpski vojnik je dobio samo C4 metaka@, puaka, injela, cokula, zaliha hrane itd. #nogi regruti su u rat krenuli u civilnim odelima i opancima nosei hranu od kueD do puke su dolazili tako to su ekali da im neko od drugova pogine kako bi se vojniki opremili. (a obnovljenom procesu je izalo na videlo i da je vise od 1T.444 regruta mla$ih od 1> godina stradalo, prilikom povlaenja preko )lbanije, usled nedostatka odgovarajue odee, hrane, lekova i oruja. 2ili su ista i laka meta za )rbanase koji su se vebali u ga$anju, ubijajui ih. Iaostale, gladne i bolesne )rbanasi su saekivali, do gola skidali i ostavljali da umru od hladnoe. *rema izvetaju vrhovne komande srpske vojske od 3C. jula 151B. do 1B. jula 151A. bilo je izgubljeno =54.33> vojnika. (a sudu je otkrive% no i da je Jevrejin, pripadnik isto jevrejske loe Bene Berit .B'nei B'rit * .inovi saveza@ osnovane u 2eogradu 1511. )vram Nevic 151C. preneo preko )lbanije #iroslavljevo jevan$elje, i tako spasao verovatno najznaajniji kulturni spome% nik pravoslavlja. deja o ujedinjenju svih teritorija gde .rbi predstavljaju veinsko stanov% nitvo pripada srpskoj inteligenciji. Ujedinjenje svih srpskih zemalja je elja srp% skog naroda. Jugoslavija, kao zajednika drava .rba, Rrvata i .lovenaca, je tvo% revina hrvatske masonerije. Noa Ojedinjenje je osnovana 154>. odmah nakon aneksije 2iR, i povrat% ka #ilovana #ilovanovia, ministra inostranih poslova .rbije iz diplomatske misije u &ngleskoj i :rancuskoj. Neon 'eko, "rancuski poslanik u 2eogradu je preko :rancuskog Kelikog Orijenta obezbedio sve to je neophodno za poetak rada Noe. Ova isto "ranko"ilska loa se intenzivno zalagala za ujedinjenje svih srpskih zemalja, a odluan potez u tom pravcu je preduzela kad je )ustro%Ugar% ska, 1C. jula, otvorenom depeom ?depea je bila napisana na "rancuskom jeziku@ preko temivarske pote, objavila rat .rbiji. ,lanovi loe kontaktirali su (iko% lu *a0ia i ponudili mu svoju pomo u otvaranju vanih diplomatskih kanala i snabdevanju vojske neophodnim vojnim i sanitetskim materijalo. Ooliko *ai nije bio zainteresovan za stanje vojske i njenu spremnost govori najbolje inje% nica da je .rbija ula u rat sa jedanaest puta veim neprijateljem bez naelnika taba Krhovne komande. .amo zahvaljujui nesebinom angamanu lanova Ojedinjenja srpski vojnici nisu bili izmasakrirani u Oolubarskoj bici u koju ih je *ai poslao gotovo bez municije. U poslednji as iz :rancuske je dopremljena preko potrebna municija za srpske puke. .vesni uticaja masonerije na svetsku politiku, a naroito na politiku :ran% cuske i &ngleske oni su *aiu predloili da odmah, paralelno sa izvo$enjem 1T> strana

( e n a d # in i ra tn ih o d b ra m b e n ih o p e ra c ija , z a p o n e d ip lo m a ts k u k a m p a n ju z a k o n a n o i d e "in itiv n o re e n je s rp s k o g p ita n ja % u je d in je n je s v ih s rp s k ih z e m a lja . ( a m e ra je b ila d a s e o b e z b e d i p o liti k o , d ip lo m a ts k o i v o jn o d e lo v a n je . rb ije s a c ilje m d a s e s v e te rito rije ) u s tro % U g a rs k e g d e s u . rb i b ili v e in a p rip o je . rb iji to je z n a ilo i iz la z a k n a m o re p re k o ' a lm a c ije . * a i n e s a m o d a n ije o z b iljn o ra z m o trio o v a j p re d lo g v e s v e d o o b ja v e ra ta n ije o z b iljn o re a g o v a o n i n a u p o z o re n ja v o jn e i d ip lo m a ts k e o b a v e ta jn e s lu b e d a ' v o jn a # o n a rh ija p rip re m a n a p a d n a . rb iju . * re d s e d n ik s rp s k e v la d e je , n a k o n a te n ta ta u . a ra je v u , n a s ta v io s a p re d iz b o r % n o m k a m p a n jo m k o ju je o b u s ta v io te k k a d je 3 3 4 .4 4 4 h ilja d a a u s tr o % u g a r s k ih v o jn ik a p re d v o $ e n ih "e ld c a jg m a s te ro m O s k a ro m * o tjo re k o m , p o n e m e n im . lo % v e n c o m , k re n u lo n a . rb iju . . tv a ra n ju k o a lic io n e v la d e , o d n o s n o o b je d in ja v a n ju s v ih s n a g a u . rb iji, * a i je p ris tu p io te k n a k o n to m u je p u k o v n ik ) p is z a p re tio v o jn im p u e m . O o a lic io n a v la d a je " o rm ira n a u ( i u 3 3 . n o v e m b r a , a * a i je i n a k o n to g a n a s ta v io d a g o v o ri o n e o p h o d n o s ti o d r a v a n ja iz b o ra u . rb iji. O a k o s rp s k a v la d a n ije im a la n ik a k v u p o liti k u p la t"o rm u n iti je u tv rd ila s v o je ra tn e c ilje v e * a i u ( i u , k o n a n o i o p e t p o d p re tn jo m , p rih v a ta p re d lo g lo e O je d in je n je d a o k u p i n e k o lik o in te le k tu a la c a k a k o b i s e s a in ili r a tn i i p o liti % k i c ilje v i . rb ije . O v u g ru p u s u s a in ja v a li . lo b o d a n J o v a n o v i , N ju b a J o v a n o v i , ) le k s a n d a r 2 e li , ( ik o la . to ja n o v i , J o v a n H v iji i # irk o N a ta s D J o v a n o v i , 2 e li i . to ja n o v i s u b ili m a s o n i. * re d lo g . lo b o d a n a J o v a n o v i a d a s e o d m a h o s n u je . rp s k i o d b o r u * a riz u s a c ilje m d a ra d i n a a "irm a c iji p o liti k ih i n a c io n a ln ih c ilje % v a . r b ije * a i o d lu n o o d b ija . * o re d s v ih p ro p u s ta k o je je n a in io p re ra ta , i o n ih o d m a h p o n je g o v o m o tp o in ja n ju * a i 1 5 1 C , k a d a je v la d a lo z a ti je n a k o n to je ) u s tro %U g a rs k a p re trp e la k a ta s tro "a ln e p o ra z e n a H e ru i . u v o b o ru ?O o lu b a ra @, p o in je s a p o litik o m ra z d o ra m e $ u s rp s k im o "ic irim a . # a rta 1 5 1 C . u z p o m o re g e n ta ) le k s a n d ra s m e n ju je p u k o v n ik a ) p is a s a m e s ta e "a O b a v e ta jn o g o d e % lje n ja K rh o v n e k o m a n d e i d a je n a lo g d a c iv iln a p o lic ija u h a p s i ) p is o v o g p o m o % n ik a z a 2 o s n u + a d e ta # a lo b a b ic a . O a k o je # a lo b a b ic ra z v io v rs ti v e z u a g e n a ta u 2 iR o n a s e , n a k o n n je g o v o g h a p e n ja , ra s p a la i n ik a d v i e n ije o b n o v lje n a . O n o 0 to * a i , i p o re d v i e s tru k ih p re d lo g a , n ije u in io 7 o s n iv a n je . rp % s k o g o d b o ra u * a riz u s a s v o m p o d r k o m k o ju m u je m o g la p ru iti "ra n c u s k a m a s o n e rija , u in ili s u R rv a ti i . lo v e n c i. O a d s u o tp o e li p re g o v o ri s a v e z n ik a s a ta lijo m o n je n o m p r ik lju e n ju b o r b i p r o tiv H e n tr a ln ih s ila h r v a ts k a m a s o n e r i ja je , b r e b o lje , u * a riz u = 4 . a p rila 1 5 1 C . o s n o v a la V u g o $ lo v e n $ k i o d 7 o r : ( je g a s u z a p ra v o "o rm ira li ) n te 8 ru m b i , : ra n o 0 u p ilo i v a n # e tro v i , a 0 u p ilo , R rv a t iz ' a lm a c ije , je p o s ta o p re d s e d n ik . d o k s u R rv a ti i m u s lim a n i u o k v iru a u s tro % u g a rs k e v o js k e ju ri a li n a . rb e i . rb iju , i d o k s u s e u 2 iR d o g a $ a li n a js tra n iji p ro g o n i i u b is tv a s rp s k o g n a ro d a * a i je o tp o e o p re g o v o re s a V u g o $ lo v e n $ k im o d 7 o r o m o s tv a ra n ju n e k a k v e n o v e d r a v e s v ih . lo v e n a . O a d a je , p o d p ritis k o m s rp s k e m a s o n e rije , a p re s v e g a la n o v a lo e O je d in je n je % p re d s e d n ik s rp s k e v la d e b io p rim o ra n d a o d s a v e z n ik a z a tra i p ris a je d in je n je 2 iR . rb iji, la n o v i V u g o * $ lo v e n $ k o g o d 7 o r a s u s e n a jo tr ije p o b u n ili. d a lje tr e tir a ju i V u g o $ le v n $ k i o d 7 o r % u k o m e s u g la v n u re v o d ili R rv a ti g o to v o s v i la n o v i h rv a ts k ih m a s o n s k ih lo a U r v a t$ k a ; ila i P ju 7 a v 7 li n je g a 1% k a o s rp s k o j v la d i ra v n o p ra v n o g s a g o v o rn ik a , * a i s a n jim a 3 4 . ju la 1 5 1 T . n a O r"u p o tp is u je d e k la ra c iju k o jo m je p re d v i$ e n o s tv a ra n je je d in s tv e n e d r a v e . lo v e n a c a , R rv a ta i . rb a . O n p rih v a ta d a u n o v o j s tr a n a 1 T 5

O+'O #U(' dravi sva tri naroda % .rbi, .lovenci i Rrvati budu ravnopravni na celoj teritoriji nove drave. *ored toga, saglaava se da sva tri jezika budu isto tretirana kao i da se izjednai status hrvatske latinice sa srpskom irilicom. 2ez konsultovanja .rpske *ravoslavne Hrkve *ai prihvata da se pravoslavni kalendar izbaci iz upotrebe u korist rimokatolikog i da se .rbima, pored irilinog, kao ravno% pravno pismo nametne i latinica. *ai se tada, po kratkom postupku, posta% rao i da se iz javne upotrebe izbace vekovni nazivi .rpske pravoslavne crkve za
godinje mesece7 7ogojavljen$ki za januarD $retenj$ki za "ebruarD 7lagove"ten$ki za martD durdev$ki za aprilD car$ki za majD petrov$ki za juniD ilin$ki za juliD go$podin$ki

za avgustD mi0olj$ki za septembarD mitrov$ki za oktobarD mratinj$ki za novembar i 7oi ni za decembar. U vreme proboja solunskog "ronta od strane srpske vojske, u vreme kad je 2ugarska kapitulirala i kada se vojska )ustro%Ugarske i (emake raspadala po svim avovima u Iagrebu, navrat%nanos, hrvatska masonerija >. oktobra od poslanika bekog carskog parlamenta, hrvatskog i dalmatinskog .abora i slove%
nakog (arodnog vea "ormira Qarodno vijee =lovenaca% Urvata i =r7a: Ia pred%

sednika Kijea bio je izabran dr. )nton Oorosec, a za potpredsednika dr. )nte *aveli i .vetozar *ribievi. *redstavnici onih koji su gubili rat i koji su najvie jada zadali srpskoj vojsci i narodu preko svog Qarodnog vijea% kao politikog predstavnitva svih .lovenaca, Rrvata i .rba u )ustro%Ugarskoj, objavili su svoj program7 LUjedinjenje svih .lovenaca, Rrvata i .rba u narodnu, slobodnu i neo% visnu dravu .lovenaca, Rrvata i .rba, ure$enu na demokratskim naelimaM. Oada je )ustro%Ugarska 3>. oktobra ponudila kapitulaciju saveznici% ma Rrvatski sabor je odmah sutradan proglasio svoje odcepljenje od umirue #onarhije7 L+azreavaju se svi dravnopravni odnosi Oraljevine Rrvatske, .la% vonije i 'almacije sa Oraljevinom Ugarskom i Harevinom austrijskom... 'alma% cija, Rrvatska i .lavonija sa +ijekom proglaavaju se posve nezavisnom dravom prema Ugarskoj i )ustriji, te prema modernom naelu narodnosti, a na temelju narodnog jedinstva .lovenaca, Rrvata i .rba na cijelom etnogra"skog podru% ja toga naroda, bez obzira na ma koje teritorijalne i dravne granice, u kojima narod .lovenaca, Rrvata i .rba danas iviM. (a kraju .abor je usvojio zakljuak
da priznaje vrhovnu vlast Qarodnog vijea =lovenaca% Urvata i =r7a: Odmah nakon

svega ovoga na sednici .abora se zapevala LNijepa naa domovinoM i poelo kli% cati Rrvatskoj dravi. Oada su u salu uli hrvatski generali iz austro%ugarske armije okieni medaljama zasluenim u borbama protiv .rba na Heru i Oolubari, svi prisutni su ustali uz poklie LIivela hrvatska vojskaM. 8ada, tog istog dana, saborski poslanici su doneli odluku da se srpskoj vojsci zabrani prelazak granice novoosnovane hrvatske drave. 8u i takvu Rrvatsku dravu niko na .vetu nije priznao. (iko osim *aia i Oarador$eviaD srpska vlada je notom od >. novem% bra, niim izazvana, priznala (arodno vijee kao Lzakonitu vladu .rba, Rrvata i .lovenaca, koji ive na teritoriji austro%ugarske monarhijeM. Ibog ove *aieve ujdurme nekoliko ministara je dalo ostavku s obra% zloenjem da je ovim sprovedena namera hrvatskih i slovenakih politiara iz Rabzburke monarhije Lda se .rbi 2osne i Rercegovine, .rema i .lavonije, 'al% macije i Nike, 2anata, 2ake i 2aranje odvoje od .rbije, pa da se, kad do$e vre% me, s njima napravi "ront prema .rbijiM. Qarodno vijee =lovenaca% Urvata i =r7a su 1>4 strana

( e n a d # in i k a o ra v n o p ra n o g s a g o v o rn ik a o d b a c ile i s v e s a v e z n i k e v la d e a li, i p o re d s v e g a , * a i i O a ra $ o r$ e v i to n is u e le li d a u in e . . rp s k a v la d a , n a e lu s a ( ik o lo m * a i e m , je o v e p o liti k e p re d s ta v n ik e d e lo v a p o ra e n ih s n a g a iz * rv o g s v e ts k o g ra ta p riz n a la k a o s e b i ra v n e p re % g o v a ra e . . ta v is e , k a d s u s a v e z n ic i, a p re s v e g a : ra n c u z i, o d b ili d a p riz n a ju o v u L ig ra n k u M s a Q a r o d n im v ije e m ( ik o la * a i s e li n o z a lo io d a o n o b u d e m e $ u n a ro d n o p riz n a to . O a k o n je g o v o d ip lo m a ts k o z a la g a n je n ije d a lo o e k iv a n e re z u lta te * a i p u tu je u Y e n e v u u p ra tn ji # . ' ra k o v i a , K . # a rin k o v i a i # . 8 ri"k o v i a . 8 a m o o k u p lja p re d s ta v n ik e Q a r o d n o g v ije a ?) . O o ro e c , d r # e lk o H in g rija i J re g o r Y e rja v i@ i V u g o $ lo v e n $ k o g o d 7 o r a iz N o n d o n a ?8 ru m b i , J re g o rin , K a s ilje v i , . to ja n o v i i 2 a n ja n in @ i s a n jim a d o n o s i d e k la ra c iju o s tv a ra n ju je d in % s tv e n e d r a v e s a p a rite tn o m v la d o m . * o * a i u , s rp s k i la n o v i v la d e b i z a k le tv u p o la g a li k ra lju , a s v i o s ta li L p re d s e d n ik u h rv a ts k e re p u b lik e M . * a i e v o a n tis rp % s tv o s e ip a k n a jb o lje m o e v id e ti iz d e la d e k la ra c ije u k o jo j s to ji d a 7 L I a je d n i k im n a p o ro m s a v e z n i k ih n a ro d a i . je d in je n ih d r a v a , s n a g o m n a ro d a , . rb a , R rv a ta i . lo v e n a c a , s lo m lje n e s u n a b o jn im p o ljim a s v e n a s iln e p re p re k e n je g o v o m u je d in je n ju M . O v o m d e k la ra c ijo m * a i je R rv a te i . lo v e n c e k o ji s u , s v e d o k ra ja ra ta , b ili u s a s ta v u H e n tra ln ih s ila p re v e o u ta b o r s a v e z n ik a i ta k o ih a b o lira o s v a k e o d g o v o rn o s ti z a z v e rs tv a k o ja s u p o in ili, g o to v o is k lju iv o , p re m a s rp % sk o m n a ro d u . I b o g n e v i$ e n o g re v o lta k o ji je u . rb iji, a p o s e b n o m e $ u o "ic irs k im k a d ro m , iz b io n a k o n o b ja v ljiv a n ja Y e n e v s k e d e k la ra c ije , s rp s k a v la d a je n a O r"u p o d n e la k o le k tiv n u o s ta v k u . ( o , k a k o re g e n t ) le k s a n d a r i * a i n is u d o z v o % lja v a li d a s e s a z o v e s e d n ic a ( a ro d n e s k u p tin e v la d a u o s ta v c i je n a s ta v ila d a v la d a s v e d o 3 T . d e c e m b ra 1 5 1 > . I a to je b ilo p o tre b n o d a s e o b e z b e d i v la d a v in a v la d e u o s ta v c iP Q . r p s k o n a r o d n o v e e 2 o s n e ? 3 1 . o k to b ra 1 5 1 > .@, . rp s k o n a ro d n o v e e . re % m a ?3 5 . o k to b ra @, K e lik a s rp s k a n a ro d n a s k u p tin a u ( o v o m . a d u k o ja je p re d % s ta v lja la 2 a n a t, 2 a k u i 2 a ra n ju ?1 3 . n o v e m b ra @, K e lik a n a ro d n a s k u p tin a s rp % s k o g n a ro d a u H rn o j J o ri ?1 = . n o v e m b ra @ i ( a ro d n a v e a 2 a n ja N u k e i O o to ra ?1 B . n o v e m b ra @ d o n o s e o d lu k u o p ris a je d in je n ju . rb iji. ( o , ( ik o la * a i i re g e n t ) le k s a n d a r s u b ili p ro tiv u je d in je n ja s v ih s rp s k ih z e m a lja i z a to s u s p re ili s a z i % v a n je ( a ro d n e s k u p tin e O ra lje v in e . rb ije k o ja je tre b a la s a m o d a iz d a p ro k la % m a c iju o u je d in je n ju . ' e lu ju i p ro tiv n o e lja m a i in te re s im a s rp s k o g n a ro d a o n i p rih v a ta % ju h rv a ts k u i s lo v e n a k u p o n u d u z a s tv a ra n je m k ra lje v in e . R . i to n a n a in s u p ro ta n U s ta v u O ra lje v in e . rb ije . 8 a k o je iz R rv a ts k e u 2 e o g ra d 1 . d e c e m b ra 1 5 1 > . d o p u to v a lo 3 > z a s tu p n ik a Q a r o d n o g v ije a o d k o jih s u n jih 1 5 b ili la n o v i tri hrvatske loe7 Urvat$ka ;ila% Pju7av 7linjeg i Nak$imilijan ;r0ovac: .ve tri loe su b ile p o d d ire k tn o m z a tito m K e lik e lo e U g a rs k e . . e " d e le g a c ije ; ije a d r ) n te * a v e li p re d a o je re g e n tu O d lu k u ; ije a o u je d in je n ju u z a je d n i k u d r a v u k o ju o n o d m a h p rih v a ta iz ja v lju ju i7M o v im a s o m is p u n ja v a m s v o ju v la d a rs k u d ru % n o s t te u im e ( je g o v a K e li a n s v a k ra lja * e tra . p ro g la a v a m u je d in je n je . rb ije s a z e m lja m a n e z a v is n e ' r a v e . lo v e n a c a , R rv a ta i . rb a u je d in s tv e n o O ra lje v % s tv o . rb a , R rv a ta i . lo v e n a c a M . . v e o v o s e d o g a $ a lo u p riv a tn o m s ta n u re g e n ta ) le k s a n d ra u k u i O u z m a n o v i a n a 8 e ra z ija m a . * a i , k o ji je s v e o v o o s m is lio s tr a n a 1 > 1

O+'O #U(' i organizovao nije prisustvovao ovom Lsveanom inuM. Uplaen od moguih negativnih reakcija na njegovu politiku ujedinjenja on =. novembra 151>. podno% si ostavku na "unkcije predsednika vlade i ministra inostranih poslova i bei u inostranstvo. :unkciju ministra inostranih poslova od =. novembra 151>. do 34. decembra 151>. obavljae .tojan *roti. On se nije plaio niega. Jotovo mesec dana kasnije ?3T. decembra 151>.@ sazvana je (arodna skuptina Oraljevine .rbije koja je sankcionisala ovaj in veleizdaje srpskih nacionalnih interesa i deMacto i de iure ukinula postojanje Oraljevine .rbije, drave srpskog naroda. 2io je to kraj srpske nacionalne drave i politike na emu su *etar Oara$or$evi i *asi inten% zivno radili jo od 154=. *rva vlada Oraljevine .R. "ormirana je 3T. decembra 151>. sa .tojanom *rotiem kao njenim predsednikom, )ntonom Oorocem, potpredsednikom, dr. )ntom 8rumbiem, ministrom inostranih poslova, .vetozarem *ribievi% em, ministrom unutranjih poslova itd. .redinom januara 1515. ukinut je srpski pravoslavni kalendar i na teritoriji ele zemlje uveden rimokatoliki, odnosno gregorijanski po papi Jrguru x . 8okom marta 1515. ukinuta je srpska vojska, a osnovana vojska nove drave u koju je ulo 3.C44 bivih o"icira austro%ugarske i C44 crnogorskih o"icira koji su odmah dobili po in vie. .rpska zastav i grb zamenjeni su novom zastavom ?plavo%belo%crveno@, a novim grbom su domini% rali hrvatski i slovenaki simboli. Jedan od potpredsednika vlade novostvorene drave bio je i dr.Klatko #aek, .lovenac i poznati hrvatski politiar%voda Rrvatske seljake stranke. On je tokom *rvog svteskog rata, kao austro%ugarski vojnik B3. domobranske divizije iz Iagreba, pucao na .rbe u bitkama na Oolubari i Heru. z njegove autobiogra"% ske knjige objavljene u (jujorku vidi se da su mu najblii saborci u ratu protiv .rba bili Josip 2roz, .lavko .tancer i srpski dobrovoljac .vetozar *ribievi. (a sednici Orunskog saveta, odranoj A. marta 15B1. godine, #aek e izjaviti LHeo Rrvatski narod je za saradnju sa (emakomM, a >. aprila, dva dana nakon napa% da (emaca na 2eograd, otiao je u Iagreb gde je preko radija pozivao hrvatski narod da iskae svoju lojalnost 8reem rajhu. Kano je napomenuti da je #aek, uoi izbijanja 'rugog svetskog rata % 3A. avgusta 15=5, obezbedio spajanje .avske i *rimorske banovine ?Oraljevina Jugoslavija je bila podeljena na devet banovi% na7 'ravska banovina % Njubljana, .avska banovina % Iagreb, Krbaska banovina % 2anja Nuka, *rimorska banovina % .plit, 'rinska banovina % .arajevo, Ietska banovina % Hetinje, 'unavska banovina % (ovi .ad, #oravska banovina % (i, Kardarska banovina % .kopjeD 2eograd nije pripadao nijednoj banovini@ ime je stvorena 2anovina Rrvatska, odnosno velika Rrvatska koja e, pod komunisti% ma, biti dodatno proirena, a devedesetih godina xx veka priznata kao nezavi% sna i suverena drava. )nte *aveli je bio jedan od hrvatskih prvaka koji je iskreno potovao (ikolu *aia. (jegova sestra Kinja koja od 'rugog svetskog rata ivi u #adri% du je 155>. godine objavila manji deo njegovih zabeleki od kojih se jedna odnosi i na njegovu privatnu posetu *aiu 153C. u 2eogradu. (ajvei deo ovih zabeleki je januara 1555. objavio hrvatski Keernji Nist. U 2eogradskoj zabeleci *aveli pie7 L.astanku je prisustvovao *aiev lini sekretar pro"esor Uor$e Jeleni koji je i pripremio na susret... *ai je sa svojom dugom i negovanom bradom 1>3 strana

( e n a d # in i iz g le d a o k a o p a trija rh , b io je e le g a n tn o o b u e n i k ra jn je lju b a z a n . K e o m a b rz o je s a k u rto a z n o g ra z g o v o ra p re a o n a s u tin u p ita n je m k a k o s a d a s to je s tv a ri u R rv a ts k o j. + e k a o s a m m u d a u R rv a ts k o j n ik o n e e li d a iv i u J u g o s la v iji je r s e n ik o n e o s e a p rip a d n ik o m n e k a k v o g s lo v e n s k o g n a ro d a . ) k o m u n e k o o d R rv a ta g o v o ri d ru g a ije o n d a m o e b iti s a m o d a to in i iz n e k e li n e k o ris ti. ' a m u je to b ilo p o z n a to p o tv rd io je p ris e a n je m n a v re m e iz O r"a g d e je o z a je d n i % k o j d r a v i ra z g o v a ra o s a 8 ru m b i e m . O a k o s a m k a e 8 ru m b i je p re d la g a o d a s e n o v a z a je d n i k a d r a v a n a z o v e s a m o J u g o s la v ija a li je o n to o d b io in s is tira ju i d a u n a z iv u o b a v e z n o b u d e i o d re d n ic a % h rv a ts k a . 8 a k o je n o v a d r a v a v e ta d a n a z v a n a O ra lje v in a . rb a , R rv a ta i . lo v e n a c a M . K o m u n i$ ti k a p a r tija V u g o $ la v ije o s n o v a n a je 3 4 . a p rila 1 5 1 5 , a s v o ju p o ltik u z a s n iv a e n a te z i d a je O ra lje v in a . R . , o d n o s n o O ra lje v in a J u g o s la v ija ta m n i % c a n a ro d a , a d a s u . rb i n je n i ta m n i a ri. ( e to k a s n ije , ) n te * a v e li e o s n o v a ti p o k re t O $ ta " a % 0 r v a t$ k a r e v o lu c io n a r n a o r g a n iz a c ija k o ji e s e L p ro s la v itiM to k o m ' ru g o g s v e ts k o g ra ta . * a v e li 1 5 3 T . p u tu je u + im g d e p re d s ta v n ik u ita lija n s k e v la d e ' a v a n z a tiju ?: o rg e s ' a v a n z a ti@ p re d a je p ro m e m o rij R . * %a k o jim s e ta liji n u d i s a ra d n ja n a ru e n ju J u g o s la v ije D 3 4 . a p rila 1 5 3 5 . u . o "iji s a p re d s ta v n ic im a m a k e d o n s k e e m ig ra c ije p o tp is u je d e k la ra c iju o u z a ja m n o j p o m o i # a k e d o n a c a i R rv a ta u ru e n ju J u g o s la v ije i s tv a ra n ju s a m o s ta ln ih d r a v a R rv a ts k e i # a k e % d o n ije . 8 o k o m 1 5 1 5 . i 1 5 3 4 . u m n o g im h rv a ts k im i s lo v e n a k im n o v in a m a s u e s to o b ja v ljiv a n e "o to g ra "ije is c e p a n ih i n e u h ra n je n ih s rp s k ih ra tn ih v o jn ih in v a lid a k a k o p ro s e iro m z e m lje . rb ije . ( a "o to g ra "ija m a s u s e m o g li v id e ti n e k a d a n ji o "ic iri a u s tro %u g a rs k e a rm ije , a s a d a o "ic iri v o js k e O ra lje v in e . R . k a k o u d e lju ju m ilo s t n a p u te n im s rp s k im ra tn ic im a . ' o 1 5 3 1 . s v i p ro s la v lje n i s rp s k i o "ic iri s u b ili p e n z io n is a n i ili d e m o b ilis a n iD u * rv o m s v e ts k o m ra tu . rb ija je , k a d s e p o g le % d a ju s v e z a ra e n e s tra n e , im a la n a jv e e g u b itk e u lju d s tv u % 3 A s ta n o v n i tv a je p o g in u lo . s m e v a n je s rp s k ih ju n a k a i p lju v a n je p o s rp s k im rtv a m a d o s ti i e s v o j m a lic io z n i k re e n d o k a d a je ) lo jz u . te p in c u ?) lo is iu s K ik to r . te p in a c @ 1 5 1 5 . g o d in e d o d e lje n o rd e n O a ra $ o r$ e v e z v e z d e s a m a e v im a . K o jn i k i o rd e n O a ra % $ o r$ e v e z v e z d e u s ta n o v lje n je u re d b o m 3 > . m a ja 1 5 1 C . g o d in e i m o g li s u g a d o b iti s a m o v o jn ic i i p o d o "ic iri z a s v o je z a s lu g e p re m a k ra lju i o ta d b in i. H im e je , k a k o je . te p in a c z a d u io k ra lja * e tra O a ra $ o r$ e v i a n i d o d a n a s n ije o tk riv e n o . , im e je ) lo is iu s z a d u io . rb iju z n a s e 7 O d m a h n a k o n m a tu re 1 5 1 A . ) lo jz s tu p a u a u s tro %u g a rs k u v o js k u % 5 A %u O a rlo v a k u p u k o v n iju u k o jo j s e is ta k a o k a o je d a n o d n a jh ra b rijih v o jn ik a k o ji e a k 1 5 1 > . b iti i ra n je n . # e $ u tim , te 1 5 1 > . g o d in e a u s tro u %g a rs k o c a rs tv o s e ra s p a d a lo , a u I a g re b u s e "o rm ira lo ( a ro d n o v ije e p a s e ra n je n i . te p in a c u p u tio n a o s n iv a k u s k u p tin u . ) u s tro %U g a rs k i c a r O a rlo ?O a rl . O s te rre ic h %U n g a rn @ ra z re io je s v o ju v o js k u z a k le tv e v e rn o s ti to je p o k o rn i . te p in a c o d m a h is k o ris tio p a s e , b r e b o lje , p rija v io u n o v o s tv o re n u J u g o s lo v e n s k u le g iju k a ja je n a v o d n o tre b a lo d a s e b o ri n a s tra n i . rb a n a . o lu n % s k o m "ro n tu D n ik a d a n ije is p a lio n i je d a n m e ta k a li je z a to a s n o d e m o b ilis a n u p ro le e 1 5 1 5 . i o d m a h p o to m o d lik o v a n . . a s v e o rd e n o m s e u p u tio u + im n a s tu d ije n a J re g o rija n s k i u n iv e rz ite t. J o d in e 1 5 = 3 . im e n o v a n je n a d b is k u p o m % k o a d ju to ro m , a 1 5 = = . je v e p o s ta o z a g re b a k i n a d b is k u p D is te g o d in e je u 2 e o % s tr a n a 1 > =

O+'O #U(' gradu poloio zakletvu kralju )leksandru Oara$or$eviu. .rbi, oni prostoduni, naivni, e, kako to kod njih obino biva, .tepinca upoznati i, na alost, zapamtiti tokom 'rugom svetskog rata7 predstavio im se, prvi put, u Jasenovcu recima n 8e, 'omine, speravi ?U tebe se, Jospode, uzdam@Q sada, jo jednom, po emu je .tepinac zaduio kralja *etra Oara$or$eviaP ,ime je )loisius zaduio .rbe znamoQ *oslednji in za pamenje *etra Oara$or$evia je bio donoenje novog ustava njegove Oraljevine .rba, Rrvata i .lovenaca % Kidovdanskog ustava 3>. juna 1531. godine7 Oraljevina .R. je odre$ena kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, iji je jezik srpsko%hrvatsko%slovenaki. #e$utim, vezano za monarhiju, Kidovdanskim ustavom su sprovedene brojne izmene srpskih dinastikih pravila od kojih je, bez dileme, najvanija ona po kojoj je za izbor monarha potrebna saglasnost sve tri verske kon"esije u jugo slovenskoj dravi % pravoslavne, katolike i muhamedanske, a predvi$ena je i mogunost da kralj Jugoslavije moe biti i druge veroispovesti, a ne samo pravoslavneQ Jedan od najveih prijatelja srpskog naroda .vajcarac i uesnik u ratu .rbije 151B.%151>. dr +odol"o )ribald +ajs ?'r. )rchibald +udolph +eiss@ je u svojoj knjizi pujte =r7i% objavljenoj nakon njegove smrti 153>. godine, napisao7 M.ta ste uinili za svoje ratne invalideP Od svih zemalja koje su uestvovale u ratu vae se vlasti najgore odnose prema njima... ) ta je sa vojnicima i o"icirima koji nisu 0tedeli krv i zdravlje da biste vi bili slobodniP Jeste li postupali s njima kako to oni zasluuju i kako vam dunost nalaeP (eQ 2ezmalo, reklo bi se da upravljaka klasa vae zemlje mrzi one koji su uinili usluge vaoj otadbini. .am 2og zna koliko ste propatili u toku rata od )ustro%Ugara%.vaba. *redstavni% ke iste one (emake, koja vam je bila nemilosrdan neprijatelj i koja e to ponovo biti jednog dana vai politiari doekuju rairenih ruku. (ajbolji primer za to je (ikola *ai... .tari *ai je stvorio te bezobzirne politiare, pro"itere koji esto dravu smatraju kravom muzarom ijim se mlekom hrane. Nino on je usposta% vio taj sistem...M .rpska nacionalno orijentisana masonerija, to masoneriji inae nije svoj% stveno, se nikada nee oporaviti od ove LnacionalneM politike (ikole *aia i regenta )leksandra. 'ominantnu ulogu u novostvrenoj dravi e imati hrvatska i slovenaka buroazija i masonerija sa kojima e, vrlo blisko, sara$ivati Oomu% nistika partija Jugoslavije. *aiev biogra" italijanski diplomata Oarlo ."orca ?Harlo ."orza@ nikada nita nije napisao o poreklu njegove porodice. . druge strane, istakao je blisko prijateljstvo *aia sa .vetozarom #arkoviem sa kojim su ga, pored slinih poli% tikih pogleda, posebno zbliavala oseanja mrnje prema kralju #ilanu Obre% noviu, prvom srpskom kralju nakon .te"ana *rvovenanog. ."orca ukazuje i na *aievu vezu za #ihailom 2akunjinom, ocem modernog anarhizma, sa kojim se druio sve vreme svojih studija u Hirihu. *ri tome, ."orca napominje da je *ai 2akunjinovu ideju da se Lmarksizam odmah primeni u .rbijiM pretposta% vio ideji njenog prethodnog Ldemokratskog pron/lisanjaM. .voje leviarske ideje
*ai izlae jo 1>TA. zalaui se za $amoupravu% decentralizaciju% indu$triju na o$no* vi dravnoj i si.
1>B strana

( e n a d # in i K e lik a lo a O ra lje v in e . rb ije o s n o v a n a je 1 5 1 3 . i d e lo v a la je s v e d o k je p o s to ja la i s rp s k a d r a v a , 1 . d e c e m b a r 1 5 1 > . g o d in e . O a d a s u ( ik o la * a i i re g e n t ) le k s a n d a r s a m o v o ljn o u k in u li O ra lje v in u . rb iju i p ro g la s ili O ra lje v in u . R . i K e lik a N o a . rb ije s e tra n s "o rm is a la u K e lik u lo u O ra lje v in e . R . . U o i ' ru % g o g s v e ts k o g ra ta s v e lo e n a te rito riji O ra lje v in e J u g o s la v ije s u s e u s p a v a le p a i K e lik a lo a O ra lje v in e J u g o s la v ije . ) p rila 1 5 5 4 . g o d in e u 2 e o g ra d u s e b u d e lo e 7 * o b ra tim , . lo g a , + a d i p o s to ja n s tv o i, n a k r a ju , lo a # a k s im ilija n K r h o v a c . K e lik a u je d in je n a lo a ( e m a k e 3 = . ju n a 1 5 5 4 . re a k tiv ira K e lik u lo u J u g o s la v ije ?K N J @. * rv a re d o v n a g o d i n ja s k u p tin a K N J o d r a n a je B . i C . ju la 1 5 5 4 . g o d in e k a d a s u re a k tiv ira n i k o n s titu c ija i s ta tu t K e lik e lo e J u g o s la v ije u s v o je n i jo 1 5 3 C . g o d in e . I a p rv o g v e lik o g m a js to ra re a k tiv ira n e K N J iz a b ra n je I o ra n ' . ( e n e z i , d o ta d a n ji s ta re s in a lo e P o 7 r a tim : n a e , ( e n e z i je u m a s o n e riju in ic ira n u lo i l 2 n u ' iz e ld o r"u . . a o tp o in ja n je m ra tn ih d e js ta v a . lo v e n ije p ro tiv . : + J u g o s la v ije , a p o to m i g ra $ a n s k o g ra ta u R rv a ts k o j i 2 iR K N J n a p u ta ju m a s o n i iz . lo v e n ije , R rv a ts k e i 2 iR k o ji, p o d z a tito m v e lik ih lo a ) u s trije i ( e m a k e o s n iv a ju s v o je v e lik e lo e . # a k e d o n s k i m a s o n i ta k o $ e n a p u ta ju K N J i u z p o m o e n g le s k e m a s o n e rije k o n s titu i u s v o ju v e lik u lo u . 8 o k o m 1 5 5 = . g ru p a m a s o n a c rn o g o rs k e o rije n ta % c ije ?. lo b o d a n * e ro v i , ' ra g a n 8 a n a s i , ( o v a k J a u k o v i , K la d im ir ' e s im iro v i , . r$ a n . ta n k o v i , 2 r a n is la v ' im itrije v i , ( o v ic a J o v o v i i 2 ra n is la v Y ig i @ n a in i% c ija tiv u K e lik e u je d in je n e lo e ( e m a k e is tu p a iz K N J i "o r m ira + e g u la rn u v e lik u lo u J u g o s la v ije . O v a j s v o j in e p ra v d a ti n a v o d n im u tic a je m # ilo e v i a , s rp s k e p o lic ije i v o js k e n a m a s o n e u . rb iji. O d m a h p o to m o tp o e e s a ritu a ln im iz v i % n je n jim a R rv a tim a i # u s lim a n im a z b o g n a v o d n ih s rp s k ih z lo in a n a d n jim a i s i. O v a g ru p a c rn o g o rs k ih m a s o n a e u + im in iju , ta lija u z p o d r k u v e lik o g m a js to ra K e lik o g o rije n ta ta lije J u s ta v a + a "ija o s n o v a ti p rv u c rn o g o rs k u lo u # o n te n e g ro . O a s n ije s e o s n iv a ju jo i lo a I o ra i N u , a m ik ro k o z m a . s to g d a n a k a d a je d o lo d o ra s p a d a I a je d n ic e . H J 3 4 4 A . g o d in e c rn o % g o rs k i m a s o n i, p o d z a tito m K e lik e u je d in je n e lo e ( e m a k e , k o n s titu i u K e li k u lo e H rn e J o re n a e lu s a ( o v a k o m J a u k o v i e m , p ro "e s o ro m e le k tro te h n ik e . # e $ u tim , K e lik a lo a H rn e J o re je k o d n a d le n ih d r a v n ih o rg a n a H rn e J o re re g is tro v a n a s a m o k a o u d ru e n je g ra $ a n a o d n o s n o k a o n e v la d in a o rg a n iz a c ija . U n jo j s e n ije d o g o d io p ro c e s m a s o n s k e in ic ija c ije to z n a i d a o n a d e lu je p o s v e ile g a ln o . + u k o v o $ e n i s le d o m d o ta d a n jih d o g a $ a ja g r u p a s r p s k ih m a s o n a n a p u ta K N J i u z p o m o K e lik e lo e : ra n c u s k e "o rm ira K e lik u n a c io n a ln u lo u . rb ije n a e lu s a . u v e re n im K e lik im O o m a n d e ro m K rh o v n o g . a v e ta 0 k o ts k o g + itu a la ' ra g a n o m # a le e v i e m 8 a p ije m . ( a k o n to je # a le e v i li e n iv o ta 3 4 4 = . g o d in e s ta re s in a lo e p o s ta je v e lik i m a js to r ' ra g u tin I a g o ra c . s ta k n u ti la n o v i o v e lo e s u # ik i # a n o jlo v i , g lu m a c , # ilo ra d * a v i , k n ji e v n ik , # iro s la v J a i , a k a d e m ik , 2 o k o J a k i , n o v in a r, i d r. K e lik a n a c io n a ln a lo a . rb ije je in c ira la i o s n iv a n je p rv e e n s k e lo e u . r b iji, i + e d a te m p la ra . K e lik a n a c io n a ln a lo a . rb ije im a s le d e e lo e 7 * o b ra ti, . u m a d ija , v a n js k i v e n a c , U o r$ e K a j"e rt, s tin a , ' o s ite j O b ra d o v i , . v e tlo s t 2 a lk a n a , . lo b o d a i s v e ti . a v a . 8 o k o m 3 4 4 A . "o rm ira n a je + e g u la rn a K e lik a lo a . rb ije p o d ijo m z a tito m ra d e 3 3 lo e . + K N . je p r iz n a ta o d p re k o s to tin u re g u la rn ih v e lik ih lo a iro m s tr a n a 1 > C

O+'O #U('

sveta i naslednik je Kelike Noe Oraljevine .rba, Rrvata i .lovenaca. Ia jednog od svojih, istorijski gledano, najpoznatijih lanova ova loa e isticati kralja )lek% sandra Oara$or$evia. *ored Kelike loe :rancuske na teritoriji .rbije sve je prisutniji i Keliki orijent :rancuske koji je u proteklih petnaest godina osnovao ,etiri loe7 Iora, Kernost, Ujedinjenje i Rarmonija. Ovakvom aktivnou "rancuske masonerije stvoreni su uslovi za osnivanje lokalne Obedijencije na nacionalnom nivou. Od 3444. godine u .rbiji je sve prisutnije i delovanje Kelike ujedinjene loe (ema,ke. ntenzitet i uticaj njenog delovanja su sve uoljiviji u 2eogradu, a naroito su izraeni u Kojvodini.

1>A strana

(enad #ini

*oglavlje dvanaesto

strana 1>T

O+'O #U('

#OI&. )#.&N 2)U&+

U arhivama Univerzitetske bibloteke Oembrida uva se dokumentacija vezana za porodino stablo +otilda jo od 1CC4. godine. *rema ovoj dokumenta% ciji prvi zapisi o jevrejskoj zajednici u :rank"urtu datiraju jo iz sredine x veka, a prvi pomen porodice +ot0ild vezuje se za saka, sina &lhanana ? saac ben &lc% hanan@ koji je 3. avgusta 1B53. stigao u :rank"urt. sak je od oca, utljivog i me$u Razarima duboko potovanog rabina, nasledio znaajnu sumu novca tako da je u poreskim knjigama :rank"urta za 1CCC. evidentirano da je platio porez u izno% su od 3.T44 guldena. U skladu sa statusom sak 1CA4. godine gradi novu kuu poznatu kao Uau$ zum roten =c0ild ?Oua kod crvenog tita@. #e$utim, savreme% na istorijogra"ija se, ne bez razloga, ovom porodicom bavi tek od #ozesa Oal% man 2auera ?#oses Oalman 2auer@ koji je krajem xK veka iveo u predgra$u :rank"urta u kui koju je 1AAC. sagradio sakov unuk rabin (a"tali Rerc ?(a"tali Rertz ben Vaakov &lchanan@ poznatu kao zur UinterpMann ?Ood vrelog tiganja@. Ia Rerca se, naravno, ne vezuje samo izgradnja kue zur UinterpMann ve i knjiga /me6 UaNelek0 koju je napisao 1AB>. i koja se tada, a i danas, smatra za jedno od najvanijih kabalistikih spisa. 2auer se bavio menjakim poslovima, kamatarenjem i trgovinom zlatnim noviima. .vog sina imenjaka #ozesa je od najmanjih nogu dao u rabinsku kolu, a kad je zavrio uzeo ga je da mu pomae u poslu. Oad je 15. oktobra 1T=C. Oalman preminuo #ozes )mel 2auer ?#oses )mschel 2auer@ je preuzeo oev posao i za kratko vreme ga znaajno unapredio. .a suprugom Jutli ?Jutle .chnapper, kerka Kol"a .alomona .napera, bankara kneza .akn%#ajningena@ je imao desetoro dece koju je podizao u duhu ortodoksnih jevrejskih verskih uenja. (astojei da svoje "mansijske poslove proiri izvan :rank"urta, on menja lako prepoznatljivo judeohazarsko prezime 2auer u +otild ?Hrveni tit@, prema crvenom titu koji je tada bio porodini zatitni znak iznad ulaznih vrata njihove kue u ulici Jungetrase, u predgra$u :rank"urta. Hrvena boja bila je odabrana za zatitnu boju porodice zato to je ova boja u starom &giptu simbolizovala mukost, a +otildi su verovali samo svojim mukim potomcima. (a sredini ovog crvenog tita nalazio se dvoglavi orao. #ozes je imao vise dece, ali je najvie voleo sina #ajera ?#aFer )mschels 2auer, 1TBB. % 1>13.@ koga je s nepunih deset godina poslao da ui za rabinaD dete je pokazivalo naroitu sklonost ka jevrejskim verskim i mistinim uenjima, a posebno se zanimalo za kabalistike mudrosti i tajne. (a alost, samo dve godi% ne kasnije, 1TCC. godine, #ajerovi roditelji umiru i on se vraa kuiD godinu dana kasnije porodini prijatelj iz Ranovera .amjuel Openhajm ?.amuel Oppenheim@ ga uzima kod sebe da radi u banci 2ankhaus Oppenheim. (a iznena$enje svih, #ajer )mel +otild ?#aFer )mschel +othschild@ je tako dobro i brzo ulazio u bankarske "inese i tajne da ga je Openhajm posle sedam godina proizveo u mla$eg saradnika. Openhajmovi e 1T>5. sve svoje bankarske poslove preseliti u 2on gde e .alomon Opnehajm osnovati novu banku pod imenom .al. Oppe% nheim jr. - Hie. OJa) i koja i danas uspeno radiD poetkom xx veka postala
1>> strana

( e n a d # in i je n a jv e a s v e ts k a p riv a tn a b a n k a u v la s n i tv u je d n e p o ro d ic e , a k ra je m 3 4 4 C . n je n a s v e u k u p n a a k tiv a je p re v a z ila z ila s u m u o d 1 = 4 m ilija rd i d o la ra . ( a k o n to je p ro n ik a o u n a jv a n ije ta jn e b a n k a rs k o g z a n a ta # a je r n a p u % ta O p e n h a jm o v e i iz R a n o v e ra s e v ra a k u i, u : ra n k "u rt, g d e n a s ta v lja s n e k a % d a n jim o e v im p o s lo v im a , k a o to s u p ro d a ja a n tik v ite ta i, p re s v e g a , d a v a n je z a jm o v a s k a m a to m . K rlo b rz o # a je r p o s ta je s v e s ta n d a s e p ra v a z a ra d a n e k rije u a n tik v ite tim a i s itn im z a jm o v im a v e u s p e k u la tiv n im "in a n s ija m a . * o to je , trg u ju i a n tik v ite tim a , u p o z n a o p rin c a K ilh e lm a x o d R e s e n %R a n a u a ?K K ilh e lm x . v o n R e s s e n %O a s s e l@, # a je r je p o e o d a m u p ro d a je s k u p o c e n e s ta rin e p o v a n % re d n o p o v o ljn im c e n a m a . ( a o v a j n a in b rz o je p rid o b io p o v e re n je i s im p a tije m la d o g p rin c a k o ji g a u b rz o p ro m o v i e u s v o g li n o g b a n k a ra . * rin c K ilh e lm je b io s in la n d g ra "a : re d e rik a o d R e s e n %O a s e la ?: re d e ric N a n d g ra v e v o n R e s s e n %O a s s e l@, k ra lje v s k e k u e R e s e i p rin c e z e # e ri, k e rk e b ri% ta n s k o g k ra lja ' o rd a ?J e o rg e o " J re a t 2 rita n @. K ilija m o v o ta c je v a io z a je d n o g o d n a jb o g a tijih lju d i & v ro p e to g a d o b a , ta k o d a , k a d je u m ro 1 T > C , p rin c K ilh e lm n a s le d io b o g a ts tv o k o je g a je s v rs ta v a lo m e $ u n a ju tic a jn ije lju d e & v ro p e . O a o i o ta c b io je m a s o n , a in ic ira n je u lo i I a ro v a v e lj. . e le i s e iz s v o je s k ro m n e g ro "o v ije R a n a u %# in c e n b e rg , k o ja s e p ro s tira la n a s e v e r i z a p a d o k o : ra n k "u rta , u z n a tn o v e u i b o g a tiju g ro "o v iju R e s e n p rin c K ilh e lm je d o b io i titu lu K u r Miir $ t v o n U e $ $ e n : m a ju i k o ris n a is k u s tv a u ra d u s # a je ro m , o d lu io d a o v o g v e lik o g k a b a lis tu , k o ji je te k o g o v o rio n e m a c k i, im e n u je z a s v o g k ru n s k o g b a n k a ra i a g e n ta . N a n d g ra " K ilh e lm o d R e s e n %O a s e la je v o le o n o v a c i o b o a v a o e n e . z v a n b r a c n ih v e z a im a o je p re k o d v a d e s e to ro d e c e . ( a jp o z n a tije n je g o v e v e z e s u s p le m k in jo m O a ro lin o m "o n . lo th a jm ?O a ro lin e v o n . c h lo th e im @, s k o jo m je im a o d e s e to ro d e c e , i v e z a s a . v a jc a rk in jo m + o z a lijo m ' o ro te jo m + ite r ?+ o s a ' o ro t % h e a + itte r@. * o to n ik a d n ije s k riv a o s v o je lju b a v n ic e , K ilh e lm je s v o j s v o jo j d e c i d a o o d g o v a ra ju e titu le % "o n R e s e n ta jn , "o n R a jm ro t, "o n R a jn a u itd . K e lik b ro j lju b a v n ic a , d e c e , s k u p ih z a b a v a i s i. z a h te v a li s u i o g r o m n a "in a n s ijs k a s re d s tv a , a p rin c ih je im a o n a p re te k . * o k ra jin a R e s e n %O a s e l je b ila je d n a o d n a jb o g a tijih u & v ro p i to k o m o s a % m n a e s to g v e k a . * rilik o m s tu p a n ja n a p re s to K ilh e m je z a te k a o g o to v o B 4 m ilio % n a g u ld e n a i z n a ta n d e o a k c ija ) m s te rd a m s k e K iz e lb a n k e . ( a jv e i d e o p rih o d a k u a R e s e n %O a s e la je in a e o s tv a riv a la iz n a jm ljiv a n je m v o js k e k o m e g o d je b ila p o tre b n a , a to je n a j e e b ila 2 rita n ija . s to rijs k i n a p o z n a tiji p rim e r iz n a jm lji% v a n ja v o js k e R e s e n %O a s e la 2 rita n iji, b io je to k o m n je n o g ra to v a n ja p ro tiv p o b u % n je n ih a m e ri k ih k o lo n is ta u ra tu k o ji s u v o d ili z a n e z a v is n o s t. 2 rita n ija je ta d a z a 3 4 .4 4 4 h e s e n s k ih v o jn ik a p la tila a s tr o n o m s k ih = .1 5 1 .4 4 4 . * o to je r a s p o la g a o o g ro m n im k o li in a m a g o to v o g n o v c a , la n d g ra " K ilh e lm je p o e o s a d a v a n je m p o z a jm ic a m n o g im n e m a k im p rin e v im a k o ji s u , iz ra z lo g a d is k re c ije , iz b e g a % v a li b a n k e . # e $ u tim , k a d je o d lu io d a p o n e d a v a n je v e ih i k o m p lik o v a n ijih z a jm o v a s h v a tio je d a m u tre b a p o s re d n ik k a k o s e n e b i s a z n a lo k o s to ji iz a ta k o v e lik ih i u n o s n ih tra n s a k c ija . I a k lju io je d a je n je g o v b a n k a r i a g e n t # a je r + o t % ild id e a la n o v e k z a ta j p o s a o . ( o v a c k ra lje v s k e k u e R e s e n %O a s e la # a je r je p o z a jm ljiv a o u z v is o k e k a m a te , a li n a n a in d a n ik o n ik a d n ije p o s u m n ja o d a je to n o v a c n e k a d a p rin c a , a s a d a e le k to ra k u e R e s e . O s iro m a e n i e v ro p s k i d v o % s tr a n a 1 > 5

O+'O #U(' rovi su imali velike potrebe za gotovim novcem, a #ajer im se uvek nalazio pri ruci. 2io je vanredno diskretan i na dobrom glasu. U relativno kratkom vremenu zaradio je dosta novca za kraljevsku kuu Resen%Oasel, ali i za sebe. zmedju 1>41. i 1>4A. #ajer je za svoj ili za raun Kilhelma bio ukljuen u desetak najveih zajmova &vrope tog vremena, od kojih su svakako najvaniji zajmovi 'anskoj, Resenu i 'armtatu, 2adenu, +edu svetog Jovana itd. . obzirom da je uvek raspolagao velikim koliinama gotovog novca i da mu je diskrecija bila zatitni znak, #ajer )mel je 1>44. dobio titulu carskog dvorskog agenta i od austrijskog cara, a 1>43. je postao i zvanini dvorski agent +eda svetog Jovana. *oetkom devetnaestog veka gotovo da i nije bilo evropske kraljevke kue koja nije, u veoj ili manjoj meri, bila u "inansiskim vezama s #ajerom )melom +otildom. ako ve bogat i s izvanrednom reputacijom, #ajer )mel ansu za stica% nje pravog bogatstva doekuje tek pojavom (apoleona 2onaparte na istorijskoj sceni &vrope. Iapravo, "rancuska revolucija je bila prava prekretnica za ivot i poslovanje kue +otild. .redinom xK veka #ajer je bio poznat samo kao jedan od bogatijih judejskih kamatara i menjaca, a ve 1T>4. smatran je za jednog od najbogatijih ljudi u :rank"urtu. *re njegove smrti, 1>13. godine, mnogi su bogatstvo kue +otild merili evropskim merilima. (eposredno pre izbijanja "rancuske revolucije, a naroito nakon nje, #ajer shvata da se istorijske okolnosti u &vropi bitno menjaju i da je neophodno prila% goditi rad porodice novonastalim okolnostima. #ajer je imao pet kerki i petori% cu sinova, i svi su radili unutar porodinih poslova. Oao veliki potovalac 8ore i 8almuda, a iznad svega kao jedan od najveih kabalista svog vremena, svestan istorijskog trenutka, on unapre$uje poslovanje porodice tako to alje etiri sina ?.alomona u 2e, (atana u Nondon, Oalman%Oarla u (apulj i Jakob%'ejmsa u *ariz@ u etiri velika evropska grada, da bi tamo poeli sopstvene bankarske poslove. )m0el ostaje s njim u :rank"urtu da bi mu pomagao i nasledio ga kad za to do$e vreme. ,etiri novostvorene banke +otilda, u Nondonu, *arizu, 2eu i (apu% lju bile su vlasnitvo svakog od sinova, jer im je otac poklonio osnivaki ulog za poetak rada, ali je sve kljune odluke do, kraja ivota, donosio samo #ajer )m0el. .ta vie, pravila koja je on tada "ormulisao pomogla su brai da stvo% re najveu "inansijsku imperiju tog vremena. 2anke su bile samostalne, ali su se me$usobno bezpogovorno ispomagale, odnosno poslovale su kao savreme% ne multinacionalne korporacije. Iarada je deljena proporcionalno, u odnosu na udeo u vlasnitvu. #ajer je odredio da samo muki potomci mogu raspolagati "inansijskim sredstvima Oue +otild tako da u sluaju smrti jednog od brae sav novac pripadne ostaloj brai, a ne supruzi i deci pokojnika. #e$u braom su se morali potpisati ugovori po svim pitanjima poslovanja, a osim njih niko drugi nikad nee moi da ima uvida u poslovanje nijedne banke. Ia sve poslove vodile su se dvojne knjige. :rancuska revolucija i dolazak (apolena bili su dogadjaji koji su iza% zvali krunski preokret u "inansijama i uticaju Oue +otild. &lektor Kilhem je "inansirao sve (apoleonove protivnike, a naroito )ustriju i *rusku tokom 1>4C. godine. Oada je pruska vojska izgubila bitke kod Jene i )uerstata u jesen 1>4A. 154 strana

( e n a d # in i g o d in e , ( a p o le o n je iz ja v io 7 M # o j c ilj je d a u k lo n im k u u R e s e n %O a s e l iz s p is k a v la d a ra i d a je iz b a c im s lis te m o n ik a M . J e d in o to je K ilh e lm ta d a m o g a o d a u ra d i b ilo je d a b e i. a k o je s a s o b o m p o n e o d o b a r d e o z la ta , n a jv e i d e o je ip a k b io p rin u $ e n d a p o v e rio # a je ru n a u v a n je . . tic a je m o v ih o k o ln o s ti + o t ild i s u s e n a li u p rilic i d a ra s p o la u d o b rim d e lo m "in a n s ijs k e m o i je d n o g o d n a jb o % g a tijih lju d i u & v ro p i, e le k to ra K ilh e lm a . O v a in je n ic a o m o g u ila je + o t ild im a d a p o e tk o m d e v e tn a e s to g v e k a p o s ta n u je d n a o d n a js n a n ijih i n a ju tic a jn ijih "in a n s is k ih in s titu c ija & v ro p e . ( a rv n o , p e rio d ra s p o la g a n je tu $ o m im o v in o m i stic a n je o g ro m n ih z a ra d a o d d a v a n ja k re d ita s tra n im d r a v a m a p o to m o s n o v u z a + o t ild e je o k o n a n o p o ra z o m : ra n c u s k e i iz g n a n s tv o m ( a p o le o n a n a & lb u . # e $ u tim , ta d a v e "in a n s is k i m o n o j i u tic a jn o j O u i + o t ild s re a s e o s m e h n u la jo je d a n p u tD im s e ( a p o le o n v ra tio iz iz g n a n s tv a 1 . m a rta 1 > 1 C . + a to v i k o je je 2 rita n ija v o d ila p ro tiv ( a p o le o n a k o ta li s u d r a v n u k a s u o k o > = 4 m ilio n a "u n ti. 2 e z o b z ira n a d o ta d a n ju e k o n o m s k u m o 2 rita n ije b ila je to s u m a k o ju o n a n ije m o g la d a is "in a n s ira b e z u z im a n ja k re d ita . ( a c io n a ln i d u g s e s 3 B 4 m ilio n a "u n ti 1 T 5 = . p o p e o n a p re k o 5 4 4 m ilio n a "u n ti 1 > 1 C , a to je b ilo n e v e ro v a tn ih 3 4 4 n a c io n a ln o g d o h o tk a . 8 a k o $ e , ja v n a p o tro n ja u 2 rita % n iji iz m e $ u 1 T 5 = . i 1 > 1 C . z n a a jn o je p o ra s la , o d n e k ih o s a m n a e s t m ilio n a "u n ti n a g o to v o c e lih s to m ilio n a g o d i n je . * o v ra ta k ( a p o le o n a s & lb e z n a io je d a s e ra t n a s ta v lja i d a e b r ita n s k o j v o js c i tre b a ti n o v a , z n a a jn a "in a n s ijs k a s re d s tv a . ( a ta n + o t ild ?( a th a n # a F e r + o th s c h ild @, g la v a N o n d o n s k e b a n k e + o t ild a je o d m a h b rita n s k o j v la d i s ta v io n a ra s p o la g a n je v e lik e k o li in e z la ta n e o p h o d n o g z a "m a n s ira n je b rita n s k ih tru p a n a k o n tin e n tu . O d ( a p o le o n o v o g p o v r a tk a s & lb e d o n je g o v o g p o ra z a k o d K a te rlo a p ro % lo je s a m o tri m e s e c a . 2 itk a k o d K a te rlo a u b liz in i 2 ris e la o m o g u ila je O u i + o t % ild d a u je d n o m d a n u p o s ta n e "in a n s is k a im p e rija . * o e ta k s u k o b a k o d K a te rlo a i to k s a m e b itk e s u n e d v o s m is le n o p o k a z iv a li d a e ( a p o le o n p o b e d iti e n g le % s k o g v o js k o v o $ u K e lin g to n a ?) rth u r [ e lle s le F , ls t ' u k e o " K K e llin g to n @. * rv i ta j % n i v o jn i iz v e ta ji o ra s u lu m e $ u & n g le z im a i s ig u rn o j p o b e d i ( a p o le o n a s u u b r % z o s tig li u N o n d o n to je , is to g m o m e n ta , d o v e lo d o p a n ik e n a N o n d o n s k o j b e rz i. * a n ik u je d o d a tn o p o s p e io ( a ta n + o t ild k a d je 3 4 . ju n a , o d m a h p o o tv a ra n ju 2 e rz e , n a re d io d a s e p ro d a ju s v e n je g o v e a k c ije u n a jv e im b rita n s k im "irm a m a , a n a ro ito u 2 a n c i & n g le s k e . K re d n o s t a k c ija n a N o n d o n s k o j b e rz i je p o e la ta k o n a g lo d a p a d a d a je "in s n s ijs k a k a ta s tro "a b ila iz v e s n a i n e m in o v n a . # e $ u tim , u s itu a c iji k a d a s e K e lin g to n p rip re m a o d a p riz n a p o ra z n a b o jn o p o lje k o d K a te r lo a s ti e p ru s k a v o js k a ?B > .4 4 4 v o jn ik a @ p o d k o m a n d o m m a r a la J e rh a rd a 2 lu h a ?: rie d ric h [ ilh e lm : re ih e rr v o n 2 iilo 6 , J ra " v o n ' e n n e 6 itz @ p o z n a to g p o d n a d im k o m N a r $ c 0 a ll ; o r io a r t$ ?m a r a l n a p re d @. * ru s i s u , a n e & n g le z i, p o b e d ili ( a p o le o n o v u < r a n d e A r m e e ? T C .4 4 4 v o jn ik a @ i ( a p o le % o n s e p o k lo n io 2 lu h u , a n e K e lin g to n u k o ji s e n a p o lje K a te rlo , ju n o o d 2 ris e la , p o ja v io s a s a m o 3 = .4 4 4 v o jn ik a . 8 o g 1 > . ju n a 1 > 1 C . k a d je u p o p o d n e v n im s a tim a "ra n c u s k o m g e n e ra lu * je ru O a m b ro n u ?* ie rre a c u e s & tie n n e H a m b ro n n e @ u p u % e n p o z iv d a s e p re d a s ta ri v o js k o v o $ a je o d g o v o rio 7 ` P a g a r d e m e u r t m a i$ n e $ e r e n d p a $ ` * J a rd a u m ire a li s e n e p re d a je Q . u d b in a ( a p o le o n a 2 o n a p a rte b ila je d e "in itiv n o z a p e a e n a , a to je z n a o i p iju n ( a ta n a + o t ild a + o tv u d ?+ o th 6 o o d @ k o ji s e n a la z io u b liz in i s a m e b itk e D p o m o u d o b ro o rg a n iz o v a n e k u rirs k e s lu b e s tr a n a 1 5 1

O+'O #U(' brae +otild ?u prenoenju vesti sa Katerloa korieni su i golubi pismonoe % Colum7a livia dome$tica1% preko 'enkerka i 'ila do (ju Oorta u Nondonu, ve oko ponoi 15. juna je stigla in"ormacija o porazu (apoleona. *orodica +otild je in"ormacije o zbivanjima na Katerlou imala skoro B> asova pre nego to je Kelingtonov aide*de*camp major Renri *ersi ?RenrF *er% cF@ predao ?tano u 3= asa, 31 juna@ Kelingtonov zvanini izvetaj lanovima britanskog kabineta, koji su, svi do jednoga, bili okupljeni na veeri kod lorda Reroubija ?'udlev +Fder, lst &arl o" Rarro6bF@. *o prijemu in"ormacije, ostalo je zabeleeno da se premijer Kelike 2ritanije lord Niverpul ?+obert 2anks Jenkin% son, 3nd &arl o" Niverpool@, ne pomerajui se sa svoje stolice, obratio lanovima svoga kabineta7 MJospodo, vesti su dobre, a veera jo bolja. 2ritanija je pobedila ali se mnogi sa 2erze tome nee radovatiM. Oako su, na osnovu prvih dezin"ormacija koje su irili +otildovi agenti jo od ponoi 15. juna, svi u Nondonu verovali da Kelington gubi bitku, na berzi u Nondonu ?Nondon .tock &;change@ je zavladala nevi$ena panika i dolo je do masovne prodaje deonica i con$ul$% obveznice britanske drave. 2erzanski pekulanti su znali da (atan +otild raspolae najnovijim i najtanijim in"orma% cijama, da ima izvanrednu poslovnu intuiciju i stoga je injenica da i on prodaje svoje deonice i con$ul$ dovela do dodatne histerije prodaje svega. 'o kraja dana obveznice britanske drave con$ul$% deonice 2anke &ngleske i svih preduzea prodavane su budzato. Inajui pravu istinu o ishodu bitke ve 15. juna, (atan +otild je 34. juna, odmah po otvaranju 2erze, lino naredio prodaju svih svojih deonica, ime je dodatno ubrzao pad vrednosti akcija na 2erzi. Oako su akcije, iz sata u sat, gubile vrednost (atan je 31. juna na samo sat pre zatvaranja 2erze, preko svojih tajnih brokera, kupio gotovo sve deonice 2anke &ngleske i to za 0estinu njihove realne vrednosti. stovremeno, doao je u posed kontrolnih paketa akcija niza najznaajnijih i najveih engleskih "irmi. +otild je delovao u svoje ime, ali i u interesu (jenog Kelianstva Oraljice &ngleske. 2ilo kako bilo, 31. juna 1>1C, samo sat pre ponoi kad je Kelingtonov kurir saoptio ishod bitke, (atan +otild je postao jedan od najbogatijih bankara &vrope kontroliui, u svoje i ime svojih poslodavaca, najvei deo britanske ekonomije i 2anku &ngleske. z tog vremena je ostalo zapameno jedno njegovo berzansko pravilo7 `Bu+ zv0en t0ere'$ 7lood in
t0e $treet$ and $eli to t0e $ound oMtrumpet$` % Oupujte dok krv tee ulicama, a pro

dajte kad se trube oglaseQ *o povratku u Nondon Kelingtonu, koji se okitio tu$im perjem, jer prire% $en do tada nevi$en doekD narod ga je slavio, a Oraljica ga je odlikovala titulom lorda i znaajnim posedima. 'anas mnogi veruju da Kelingtona Oraljica nije nagradila zbog pobede koju i nije izvojevao, ve stoga to je njegov glasnik s bojnog polja poslan s vie od 3B asa zakanjenja. (eto kasnije i (atan +otild je dobio titulu barona. Ia razumevanje "masijskih i diplomatskih poteza brae +otild naroi% to je vano upoznati komunikacionu mreu koju su poeli da razvijaju krajem osamnaestog, a usavrili je prvih decenija devetnaestog veka. 'o kraja dvadese% tih godina x x veka raspolagali su najbrom i najsigurnijom mreom agenata i redovnih korespodenata ,ija je osnovna uloga bila da do (ju Oorta, rezidencije
1 53 strana

( e n a d # in i + o t ild a u N o n d o n u , s ti u n a jn o v ije p o liti k e i e k o n o m s k e v e s ti. ( jih o v i k u riri b ili s u p re p o z n a tljiv o o b u e n i, a u z m ito s u p ro la z ili s v e g ra n ic e i k o n tro ln e p u n k to v e b e z p ro v e re i z a d r a v a n ja . O a d g o d je s itu a c ija to n a la g a la k u ru ri s u p u to v a li p re ru s e n i, a b ra i s u n a ra s p o la g a n ju b ili i n a jb o lje d re s ira n i g o lu b o v i p is m o n o e . I n a a j p ra v o v re m e n e in "o rm a c ije n a jb o lje s e m o e v id e ti iz p rim e ra b itk e k o d K a te rlo a . ( a ra v n o , o s n o v n i c ilj o v a k v e n jih o v e k o m u n ik a c ije b io je d a p rv i d o b iju p o liti k e in "o rm a c ije o d ije g s a d r a ja je z a v is ilo h o e li k u p o v a ti ili p ro d a v a ti h a rtije o d v re d n o s ti, p re n e g o to v e s ti p o s ta n u o p te p o z n a te i ta k v e p o n u d a u ti u n a tr i te . ( jih o v e p o ta n s k e u s lu g e k o ris tili s u m n o g i im u n i lju d i to g d o b a i m n o g e k ru n is a n e g la v e , a n a jp o z n a tiji s u b ili b rita n s k a k ra lji% c a K ik to rija i n je n s u p ru g ) lb e rt. U s u tin i, e v ro p s k a e lita je p o e la d a k o ris ti k o m u n ik a c io n u m re u p o ro d ic e + o t ild iz d v a ra z lo g a 7 p rv o , o n a je b ila b r a o d s v ih d ru g ih v id o v a p re n o s a p o te i p o iljk i i, d r u g o , d ip lo m a te i p le m s tv o s u m o g li p re k o n jih k ra jn je d is k re tn o d a s e d o p is u ju b e z b o ja z n i d a e b ilo k o to s a z n a ti, to s ja v n o m p o to m n ije b io s lu a j. : in a n s ijs k u o p e ra c iju s li n u o n o j u & n g le s k o j + o t0 ild i s u p o n o v ili i u p o ra e n o j : ra n c u s k o j. ' a b i, n a k o n n iz a b e z u s p e n ih p o k u a ja , "in a n s ijs k i o ja % a la i p o k re n u la s v o ju p riv re d u : ra n c u s k a je , n a k o n to je p a ri k a O u a + o t ild o d b ila d a jo j p ru i b a n k a rs k u p o d r k u , o d lu ila d a s e z a d u i k o d B e r in g b a n k e iz N o n d o n a . n a e s k e p ti n o i k ra jn je o p re z n o "in a n s ijs k o tr i te k a p ita la u : ra n % c u s k o j p o in je p o z itiv n o d a re a g u je n a n o v i d r a v n i z a ja m te k o d o k to b ra 1 > 1 > . g o d in e % k a d a i ' e jm s + o t ild ?2 a ro n J a c o b , d it J a m e s , d e + o th s c h ild @, o s n iv a "ra n c u s k e k u e + o t ild a , p o in je d a k u p u je d r a v n e o b v e z n ic e : ra n c u s k e . O v o je s tv o rilo u v e re n je k o d o s ta lih "in a s ije ra d a je u s p e h "ra n c u s k o g z a jm a iz v e s ta n i d a s e d r a v n im o b v e z n ic a m a m o e o s tv a riti p ris to jn a z a ra d a . # e $ u tim , s re d i % n o m n o v e b ra + o t ild i s u s v e s v o je o b v e z n ic e u je d n o m d a n u iz n e li n a b e rz u , to je d o v e lo d o n e z a p a m e n o g p a d a n jih o v e v re d n o s ti. O a d je v re d n o s t o b v e z n ic a d o s tig la g o to v o n u ltu ta k u + o t ild i s u ih , o p e t p r e k o s v o jih ta jn ih b ro k e ra , s v e o tk u p ili. 8 a k o s u s te k li k o n tro lu n a d d o b rim d e lo m "ra n c u s k e e k o n o m ije . * o ro % d ic a "ra n c u s k ih + o t ild a je o d ta d a is p re d s v o g im e n a s ta v lja la d e : * o d s ta k n u t o v a k v im m a h in a c ija m a O u e + o t ild N u d v ig 2 e rn ?N u d 6 ig 2 e rn @ p i e 7 M + o t ild je v e lik i s v e te n ik s tra h a , b o g n a ije m o lta ru s u rtv o v a n i s lo b o d a , p a trio tiz a m , a s t i s v e g ra $ a n s k e v rlin e . O n m o e d a z a je d a n s a t p ro d a s v e s v o je a k c ije n a b e r z i d a b i s e s u n o v r a tile u n a jd u b lji a m b is , a o n d a b i..D g o s p o d in + o t ild z n a d a s e im e n a s v ih p rin e v a & v ro p e n a la z e u n je g o v o j k n jiz i k r e d ita ...M . u tin a p o s lo v n e p o litik e i u s p e h a O u e + o t ild s e n a jla k e m o e s h v a titi iz s a v e ta k o ji je ' e jm s + o t ild , s re d in o m d e v e tn a e s to g v e k a , d a o g ro "u 8 a s ilu o in v e s tira n ju k a p ita la 7 M J o s p o d in e J ro "e , a k o e lite k a p ita l b e z k a m a te , k u p u j te z e m lju . ) k o e lite k a m a te b e z k a p ita la , k u p u jte a k c ije M . + u k o v o $ e n i u p ra v o o v a k v o m p o litik o m d o trid e s e tih g o d in a d e v e tn a e s to g v e k a p e t k u a + o t ild a p o s t a l e s u v o d e a s n a g a u j a v n i m n /n a n s i j a m a d r a v a u k o j i m a s u p o s l o v a l e . + o t ild i s u , z a p ra v o , im a li u tic a j k a k a v u u o b i a je n im u s lo v im a im a c e n tra ln a banka. ( e m a k i p e s n ik i n o v in a r R a jn rih R a jn e ?R e in ric h R e in e @ trid e s e tih g o d in a d e v e tn a e s to g v e k a p i e 7 M O n i u n i ta v ju d o m in a c iju z e m lje , u s a v r a v a % s tr a n a 1 5 =

O+'O #U(' jui do neuporedive moi sistem dravnih obveznica i istovremeno im dajui ranije privilegije zemlje... (iko ne ini vie da produi revoluciju od samih +ot% ilda. #ada zvui udno, oni kao bankari kraljeva i uvari prinevskih apanaa, ija bi egzistencija mogla biti dovedena u pitanje kolapsom evropskog sistema drava, ipak imaju svest o svojoj revolucionarnoj misiji... (atan +otild je (eron "inansija, koji kao apsolutni vladar vlada berzama sveta sistematski unitavajui privilegije plemenitih, a zarad osnivanja novih demokratskih pravila upravljanja dravama.M .tatus najveih i najmonijih svetskih bankara +otsildi stiu nakon tri revolucije7 )merike, :rancuske i +uske koje su osmislile i organizovale tajne organizacije kojima su i oni pripadali. *ored toga, najvei deo "inansija neop% hodnih za izvo$enje ovih revolucija potekao je iz Oue +otilda. :inasijska uloga +otsilda u ovim revolucionarnim doga$ajima ostala je do danas prilino nera% zjanjena, a njene prave razmere su poznate samo upuenim politiarima i "ina% sijskim monicima. #ozes )mel 2auer je ve poetkom osamnaestog veka bio lan jednog tajnog judejskog drutva, a kad je u :rank"uru osnovana prva masonska loa on se naao u njoj. #ason je bio i njegov sin #ajer koji je, zapravo, i proirio porodini posao, tako 0to je 1TC4. godine, nakon oeve smrti, preuzeo porodine poslove oko trgovine antikvitetima i skupocenim tkaninama, ali i proirujui delatnost na bankarstvo. +elativno brzo osniva banke u Nondonu, *arizu, 2eu, :rank"urtu i (apulju. (a elu ovih banaka nalazili su se njegovi sinovi. 2anka u :rank"urtu, majka svih drugih njihovih banaka, zvala se #ozes )mel +ot% 0ild i sinovi, a zatvorena je 1541. godine. Ke tada, porodici +otild niko nije bio ravan. #ajer +otild je umro 15. septembra 1>13. godine, a zamenio ga je njegov najstariji sin (atan #ajer +otild iz londonske porodice, koji je preminuo u noi 35. jula 1>=A. godine. (a elo kue tada dolazi 'ejms, glava parike kue. U nekrologu, u londonskom #ime$*n% 8omas #asa )lzager ?8homas #as% sa )lsager@ je (atanovu smrt oznaio kao Mjedan od najvanijih doga$aja za .iti, i verovatno &vropu, koji se zadugo nee ponovitiM. Opisujui (atanovu sahra% nu, u ponedeljak ujutru >. avgusta, 8omas pie da je povorku inilo TC koija i na hiljade ljudi, a da su mnoge radnje tog dana bile zatvorene. U povorci je bilo mnogo diplomatskih predstavnika i engleskih parlamenta raca. (atanovi posmrtni ostaci su sahranjeni na severozapadnom uglu jevrejskog dela groblja, na putu za Kajtepel. Opteevropsko interesovanje za smrt najstarijeg brata i glave Oue +otild je razumljivo. +azlog je sasvim jednostavan, jer je (atan bio najbogatiji ovek 2ritanije, a s obzirom na injenicu da je 2ritanija bila najmonija svetska sila lako je zakljuiti da je on bio najbogatiji pojedinac na svetu. . druge strane, 'ejms je bio najbogatiji ovek u :rancuskoj, a isto vai i za )mela ?)mschel #aFer von +othschild@, .alomona ?.alomon #aFer von +othschild@ i Oarla ?Halmann Harl #aFer von +othschild@ u zemljama gde su iveli i radili. .ve u svemu, +otsildi su, bez sumnje bili najbogatija porodica na svetu. 2anka koju je (atan osnovao novcem svog oca u Nondonu zvala se QN:Rot$c0ild d =on$ ?(.#. +otild - .inovi@ i od osnivanja je bila okosnica porodinog poslovanja. .edite banke je, od 1>45. godine do danas, u ulici 3 Qeiv 15B strana

( e n a d # in i C o u r t % = t : = i v i t 0 i n '$ P a n e : * o s l e b it k e k o d K a t e r l o a i b e r z a n s k i h d o g a $ a j a k o j i s u s e p o to m d o g o d ili u v e n a je iz ja v a ( a ta n a d a ta n o v in a rim a 7 M ( e in te re s u je m e k o s e n a la z i n a p re s to lu & n g le s k e im p e rije g d e . u n c e n ik a d n e z a la z i. H o v e k k o ji k o n tro li e b rita n s k i n o v a c k o n tro li e e lo k ra lje v s tv o M . . e d i te b a n k e Q :N :R o t$ c 0 ild d = o n $ je u s r c u N o n d o n a , p o z n a to m p o d n a z iv o m . iti .# 0 e C it+ 1: U . itiju s e d a n a s n a la z e e k s p o z itu re s k o ro C 4 4 ra z n ih s v e ts k ih b a n a k a , s e d i te 2 a n k e & n g le s k e , N o n d o n s k a b e rz a i g la v n a z g ra d a n a j% v e e g o s ig u r a v a ju e g d ru tv a N o jd . . iti s e p ro s tir e n a je d n o j k v a d ra tn o j m ilji ?3 ,A k v . k m . @ i t o j e , u d o s l o v n o m s m i s l u r e c i , c e n t a r s v e t s k i h " t /n a n s i j a . U n j e m u d a n a s iv i o k o T .> 4 4 s ta n o v n ik a k o ji n e p o d le u e n g le s k im z a k o n im a D p r e k o d a n a u c e n ta r . itija d o la z i d a r a d i g o to v o = 4 4 .4 4 4 lju d i. O a r a k te ris ti n o z a . iti je d a je o n jo 1 1 = 3 . o d e n g le s k o g k ra lja R e n rija d o b io s a m o s ta ln o s t, a o d 1 1 B 1 . g o d in e , n a k o n to je k o n s titu is a n a U p ra v a . itija , o v a te rito rija je iz u z e ta iz ju ris d ik c i% je k ra lje v s tv a . O v im p riv ile g ija m a . iti je p ra k ti n o p o s ta o n e z a v is n a te rito rija u o k v iru e n g le s k o g k ra lje v s tv a , n e to k a o K a tik a n u ta liji. . iti b ira s v o g lo rd a g ra d o n a e ln ik a , k o ji je n a jv i a v la s t u . itiju i k o m e m o ra d a s e p o d re d i i b rita n % s k a k ra ljic a k a d s tu p a n a n je g o v u te rito riju . . iti i d a n a s im a s v o ju p o lic iju , k o ja n e m a v e z e s b r ita n s k o m p o lic ijo m , i m a s v o j e k o l e ... # o . iti ja je p o s e b n o iz r a % e n a n a k o n o s n iv a n ja 2 a n k e & n g le s k e k o ja je , u s tv a ri, p riv a tn a b a n k a i k o ja o d o s n iv a n ja 1 A 5 B . im a n a jv a n iju u lo g u u ra z v o ju K e lik e 2 rita n ije , . ) ' itd . . iti je , s a s v im s ig u rn o , d r a v a z a k o ju v e o m a m a li b ro j lju d i z n a d a p o s to ji. * re s m rti # a je r ) m e l + o t ild je s a s ta v io te s ta m e n t k o ji i d a n a s , s m a lim iz u z e c im a , p o tu ju s v i + o t ild i. . v o j te s ta m e t # a je r ) m e l je iz d ik tira o s a m o s a t p re n e g o to e u m re ti. O s n o v u te s ta m e n ta in i n e k o lik o ta a k a o d k o jih je n a jv a n ija o n a d a s e s v i + o t ild i m o ra ju m e $ u s o b o m e n iti i u d a v a ti. # a je r je k a o k a b a lis ta z n a o z a z n a a j i n e o p h o d n o s t o u v a n ja is to te k rv i k o ju je b ilo m o g u e o b e z b e d iti s a m o m e $ u p o ro d ic n im b ra k o v im a . * o re d to g a , n a o v a j n a in s e o s ig u ra v a o i k o n tin u ite t p o ro d i n o g b o g a ts tv a . * o ro d i n im "in a n s ija m a e s e , p o # a je ru , m o i b a v iti s a m o m u k i p o to m c i, a g la v n u re e u v e k im a ti n a js ta riji + o t ild . U k a z u ju i s in o v im a d a s a m o ja k i im a ju b u d u n o s t o n ih o b a v e z u je d a u v e k o s ta n u je d in s tv e n i i d a n ik a d n e o k re n u le $ a je d a n d ru g o m , i d a , u v e z i s tim , re d o v n o s a s ta v lja ju u g o v o re o s a ra d n ji i p o d e li d o b iti k a k o s e n ik a d a n e b i s u k o b lja v a li o k o "in a n s ijs k ih p ita n ja . 2 ra k o v i ro $ a k a s u k o d p rip a d n ik a s v ih re lig ija b ili n o rm a ln a s tv a r s v e d o s e d m o g v e k a , k a d je p a p a J rg u r K e lik i ?C 5 4 . %A 4 B .@ , u s v o je v re m e p o z n a t i k a o = e r v u $ $ e r v o r u m D e i ?. lu g a s lu g u 2 o ijih @, n a r e d io d a M v e rn i tre b a d a s e v e n % a v a ju s a m o s o n im a k o ji s u im ro d u tre e m ili e tv rto m k o le n u M . ( a ra v n o , o v o s e o d n o s ilo s a m o n a h ri a n e i n i n a k o ji n a in s e n ije tic a lo je v re ja i m u s lim a n a m e $ u k o jim a s u o v a k v i b ra k o v i i d a n a s n o rm a ln a s tv a r. * re te s ta m e n ta # a je ra ) m e la + o t ild i s u s e v e n a v a li s la n o v im a d ru % g ih je v re js k ih p o ro d ic a . # e $ u tim , n a k o n 1 > 1 3 . + o t ild i p o in ju d a s e v e n a v a ju is k lju iv o m e $ u s o b o m . O d d v a d e s e t je d n o g b ra k a p o to m a k a # a je ra ) m e la s v e d o 1 > T T . d o g o v o re n o je n a jm a n je p e tn a e s t b ra k o v a iz m e $ u n je g o v ih d ire k tn ih p o to m a k a . * o e lo je u ju lu 1 > 3 B . k a d a s e ' e jm s , g la v a p a ri k e O u e + o t ild , o e % n io s v o jo m b ra ta n ic o m % . a lo m o n o v o m e rk o m 2 e ti. ' v e g o d in e k a s n ije , . a lo % s tr a n a 1 5 C

O+'O #U('

monov sin )nselm oenio se 0arlotom, svojom sestrom od strica, (atana. *otom se najstariji (atanov sin Najonel oenio 0arlotom, najstarijom erkom svog strica Oarla itd. U porodici +otild posebno su se slavila ro$enja muke dece, a glavni razlog za to je to je porodica dosledno praktikovala endogamiju. (eko bi pomi% slio da su ovakvi brakovi, s medicinske take gledita, bili opasni po zdravlje dece, to je samo donekle tano. (aime, od etrdeset etvoro unuka i praunuka #ajera )mela samo je estoro umrlo pre navrene pete godine, to je 1=,A. . druge strane, sredinom devetnaestog veka, u zapadnoj &vropi me$u hrianima smrtnost dece do pete godine ivota je iznosila oko 3C. (i jedno njegovo unue ili praunue nije imalo nikakvih mentalnih smetnji, a njihov proseni ivotni vek, ako izuzmemo estoro umrlih pre pete godine ivota, bio je 5= godine. zraavajui svoju volju da se +otildi me$u sobom ene i udaju, #ajer )mel je prvenstveno nastojao, a u tome i uspeo, da unutarporodinim brakovi% ma spreci razdvajanje pet kua i onemogui da ijedan stranac ikad stekne udeo u bogatstvu petorice brae. *ored testamenta koji su do kraja ivota potovali, braa su od oca, koji se uvek i u svakoj prilici pridravao starohebrejskih obiaja i iz njih steenih navika, nasledila i praksu da nikad ne rade na .abat i da se rigorozno pridravaju koer ishrane. Oao deca, braa su morala da itaju 8oru, osnov #ojsijeovih zakona i 8almud, zbirku rabinskih komentara i rasparava o pravilima ivota koja nalae vera. Oad se sve to ima u vidu, ne iznena$uje njiho% va posveenost veri, konspirativnost u radu i sklonost ka delovanju u mnogim tajnim bratstvima tog doba. Uvi$ajui da za potpunu kontrolu ljudima i doga$ajima nije dovoljan samo novac, ve da je neophodno raspolagati i nekom vrstom prisile, ali ne vojne ili policijske, #ajer )mel +otild odluuje da do maksimuma iskoristi masonsku organizaciju iji je lan bio. *oto su masoni ve bili mnogobrojna organizacija, s veoma uvaenim lanstvom, on odluuje da "ormira posebno taj% no drutvo. Ono e, po njemu, delovati kroz masonske loe koje treba dodatno instrumentalizovati zarad postizanja konanog cilja7 dominacije svim svetskim tokovima novca i uspostavljanja jednog centra upravljanja svetom. 8o drutvo e biti poznato pod imenom luminati.

15A strana

(enad #ini

*oglavlje trinaesto

strana 15T

O+'O #U('

NU# ()8
me Adam u judejskoj ali i hrianskoj religiji oznaava prvog oveka. Wei$ je na nemackom naziv za belu boju ali, u odre$enom sledu reci, moe da se odnosi i na nekoga ko je prosvetljen. +e 0aupt (emci koriste da bi ukazali na nekog ko je na vrhu hijerarhije. )dam Kajshaupt ?Johann )dam [eishaupt@ je ro$en 1TB>. u pobonoj jevrejskoj porodici. .tavie, njegov otac Johan Kajshaupt je bio veoma uvaen rabin koji je za svog sina imao posebne planove. #e$utim, tokom 1TCB. )damovi roditelji nenadano umiru, a dalje staranje o njemu preuzima njegov kum 2aron kstat, koji je radio u Univerzitetu u ngoltadu. Ia neobino bistro dete zainte% resovali su se i Jezuiti, koji ubrzo preuzimaju odgovornost za njegovo budue obrazovanje i vaspitanje. Jo kao mali )dam biva pokatolien, a ve 1TA>. zavrava studije u ngo% ltadu u 2avarskoj, kao najtalentovaniji student generacije. (a jesen 1TT3. proi% zveden je u pro"esora kanonskog prava, a samo tri godine kasnije promovisan je za dekana. 8okom studija Kajshaupt je doao u dodir s uenjima *itagore i mno% gih drugih antikih mislilaca koji su znaajno uticali na njegovo postepeno dis% tanciranje od dotadanjih zatitnika Jezuita, svetenikog reda unutar Oatolike crkve. *oseban uticaj na konano distanciranje Kajshaupta od Jezuita, odnosno katolike crkve i rojalistikih sistema imalo je njegovo izuavanje "rancuskog pisca i "iloso"a :ransoa )rua, poznatijeg pod imenom Kolter. )dama Kajshaupta s #ajerom )melom +otildom upoznao je 1TT3. poznati jevrejski "iloso" #ojsije #endelson ?#oses #andelson@. Oontakti izme% $u Kajshaupta i +otilda nisu bili esti ali su bili intenzivni po razmeni miljenja i ideja i zasnovani na bliskim pogledima na svet i uverenju u neophodnost njego% vog menjanja. 8okom druenja s #ojsije #endelsonom i njegovim saradnikom i sledbenikom #ihaelom Resom, )dam Kajshaupt je doao u dodir s najveim tajnama kabale i postaje indoktriniran ovim drevnim ezoteriskim spoznajama. *rvog maja 1TT=. u kui +otilda u Jungetrase u :rank"urtu )dam Kajshaup je prisustvovao sastanku trinaestorice Jevreja koje mu je #ajer predstavio samo kao Die ivei$en von !ion ?Hionski mudraci@. 8om prilikom dvadeset petogodinji Kajshaaupt je, vodei zapisnik, postao svedokom odluke trinaestorice ljudi da se ostvari dominacija i kontrola nad celim svetom putem kontrole svetske novane mase. (a predlog #ajera Kajshaupt 1. maja 1TTA. osniva tajno udruenje koje naziva Red perMekcioni$ta ?2und der *er"ektibilisten@ no ubrzo mu menja naziv u Red Iluminata ? lluminatenorden % red prosvetljenih@. Osnivakom sastanku u ulici #0ere$ien$traMie l' je prisustvovalo samo petoro ljudi ali e se njihov broj, za nepunih godinu dana, poveati na gotovo dve hiljade. (jihov osnovni moto, smisao postojanja i delovanja bie izraen u tri latinske reci Qovu$ ,rdo =edorum: 2orba za novi svetski poredak u kome nee biti mesta za religije, nacije i patrioti% zam, kraljeve i kraljice i privatnu imovinu postae zadatak svih pripadnika +eda iluminata. )dam Kajshaupt e postati prvi veliki majstor reda.
15> strana

i(enaa ivunic

luminati su ustrojeni po uzoru na Jezuite, a od preuzetih jezuitskih metoda rada valja istai nain pijuniranja protivnika i kontrole saradnika. 8im povodom Kajshaupt je govorioD MIato ono to su oni uinili za oltare i carevine ja ne bih mogao uiniti protiv oltara i carevinaM. .tvarajui piramidu svojih posveenika, koja se zasnivala na jo od esnaestog veka proverenoj strukturi jezuita, a kasnije i masona, Kajshaupt je posebnu panju posvetio apsolutnoj taj% nosti delovanja +eda. .vojim sledbenicima je govorio i ponavljao7 MKelika snaga naeg reda lei u njegovoj tajnosti. (eka se nikada niko ne pojavi na bilo kom mestu pod svojim imenom, nego uvek pod nekim drugim nazivom i drugom delatnouM. nstruiui lanove reda kako da nastupaju u javnosti on istie da se Mnekad mora govoriti ovako, a nekad onako, ali uvek bez otkrivanji pravih namera, jer one moraju ostati skrivene za potinjene.M U red iluminata primani su, po pravilu, ljudi s mentalnim kapacitetom, znanjem i spremnou da menjaju svet s krajnjim ciljem da mu donesu konaan mir i vladavinu razuma pod jednim svetskim centrom moi. . tim u vezi pisao je da Movek nije lo, osim kad ga takvim uine despotski vladari, religija, drave, oveka loi primeri izopae. Oad konano +azum postane religija ljudi, problem e biti reen.M 'a bi se obezbedilo izbavljene oveka i razum postao superiorna odrednica ovekovog svekolikog delovanja, insistirao je da Mmudri moraju da koriste sva sredstva da ine dobro koja pokvareni koriste da ine zloM. z tog razloga Kajshauptu i njegovim sledbenicima nije bilo strano laganje, kra$a, obmana, ubijanje i si. Orajnji cilj je uvek opravdavao sredstva. Od samog poetka Kajshaupt se zalagao za prijem ena u +ed, istiui da Mnema boljeg naina da se utie na mukarce od onoga preko eneM. *ri tome, ene je delio na dve vrste7 ugledne, koje e doprineti a"irmaciji i irenju ugleda +eda i one koje e Mpomoi da se zadovolje i pridobiju pojedina braaM. Kreme e pokazati da su iluminati izdano koristili seksualno ucenjivanje ljudi na poloaju da bi ih pridobili za svoju stvar, a da im ni zastraivanje, pa ni ubistva protiv% nika, nisu bili ni najmanje strani. Ia kratko vreme red iluminata je okupio preko dve hiljade lanova koji su delovali irom &vrope. #e$u njima je bilo plemia, sudija, policajaca, doktora, naunika, sve0tenika.., jednom rejti uticajnih i uvaenih ljudi u sredinama gde su delovali. 'a bi i sam +ed uinio nevidljivim za javnost, Kajshaupt odluuje da njegovi lanovi u$u u masonske loe koje e koristiti kao paravan za svoje delo% stranal55

Kajshaupt je, po nalogu #ajera )m0ela, sainio *rogram +eda luminata od devet taaka koji, u osnovi, i danas vai7 2: Okidanje monar0ija i $vi0 $lo7odno iza7rani0 i *po$tavljeni0 vlada: l: Okidanje privatne $vojine: ': Okidanje prava na na$le8ivanje: 5: Okidanje patriotizma% nacionalizma i dravnog $uvereniteta: o: Okidanje in$titucije *porodice i $vi0 moralni0 vredno$ti koje iza nje $toje: (: Okidanje $vi0 poznati0 religija: T. O$po$tavljanje jedne $vet$ke 7anke: 4: O$po$tavljanje jednog monetarnog $i$tema: 3: O$po$tavljanje jednog $vet$kog centra vla$ti:

O+'O #U(' vanje. n"iltriranje iluminata u najvie masonske redove obavljeno je na Oon% venciji masona u samostanu Kilhelmsbad, u Resenu, 1A. jula 1T>3. Ovom skupu, kome su prisustvovali predstavnici svih evropskih loa, predsedavao je vojvoda 2ransvik ?Jra" von 2runsvik@. luminate je predvodio blizak Kajshauptov sarad% nik, hanoverski baron :ranc :ridrih Nudvig "on Onige ?:ranc :riedrich Nud6ig von Onige@. *osle ponoi, 1T. jula, Kojvoda 2ransvik, vojvoda od Orleana ?'uc d/Orleans@, #ajer )mel +otild, )dam Kajshaupt i baron Onige odravaju tajni sastanak na kome se dogovaraaju o in"iltraciji iluminata u vrh masonerije i nje% noj instrumentalizaciji za svoje potrebe, odnosno za potrebe Hionskih mudraca na elu s Jerusalimskim princom. .aglasili su se i da iluminati primaju najista% knutije masone u svoje redove to e, vremenom, dovesti do potpune Mprosvet% jenostiM ali i kontrole masonerije. .edite iluminata se premeta u :rank"urt, gde je ve vie godina delovala masonska loa M+ed strogog posmatranjaM, a iji osnivai su bili rabin Hvi Rirs ?+abi Rirsch@, princ Oarl ?*rinz Oarl@, brat princa Kilijama od Resen%Ranau, .igismund Jajzenhajmer ?.igismund Jeisenheimer@, +otildov saradnik i naravno sam #ajer )mel +otild. 2ilo kako bilo, ilumi% nati su do 8reeg kongresa masona, u :rank"urtu 1T>A. godine, kontrolisali sve masonske loe u (emakoj, )ustriji, #a$arskoj, &ngleskoj, 0kotskoj, *oljskoj, .vajcarskoj, 2elgiji, :rancuskoj, taliji, Rolandiji, .paniji, 0vedskoj, +usiji, rskoj, )"rici i )merici. (a Oonvenciji su usvojeni i zakljuci o metodama delovanja, dinamici i krajnjem cilju 2ratsva. (edugo nakon Oonvencije bilo je lako uoiti da su ilumi% nati intenzivirali aktivnost preko masonskih loa, to je bitno uticalo na agre% sivniji nastup masona i njihovo ubrzano irenje svetom. ako su se svi uesnici Oonvencije zakleli ivotom na veno utanje markiz de Kizje je, pred smrt, zapi% sao da7 Mzavera koja je spremna i pokrenuta tako je dobro osmiljena da e biti nemogue da je vlade i crkva izbegnuM. Oonvencija je bila doga$aj od istorijskog znaaja ne samo za masone i iluminate ve i za sve narode sveta. 2eleke koje je )dam Kajshaupt vodio na Oonvenciji, a u kojima se najvie citira izlaganje #aje% ra )mela, kasnije e dopuniti njegov verni sledbenik i iluminat #ozes #orde% kaj #arks Nevi ?#oses #ordecav #ar; NevF, poznatiji samo kao Oarl #arks@. Ove i jo neke druge beleke e, nakon to u njihov posed do$e policija carske +usije, biti tampane poetkom dvadesetog veka pod nazivom Protokol cion$ki0
mudraca:

ako je Kajshaupt preduzeo sve mere da bi obezbedio tajnost rada, pa i postojanja iluminata, sticaj okolnosti ih je razotkrio, a reputacija koju su nakon toga dobili dovela je do zabrane delovanja reda u svim evropskim dravama. *ostupajui u skladu sa svrhom svog osnivanja, iluminati su 1T>B. godine osmi% slili plan za svrgavanje Rabzburke monarhije, ali je on otkriven. 8o je dovelo do zabrane njihovog delovanja u 2avarskoj. #e$utim, prava katastro"a luminate je zadesila 1T>C. u sklopu priprema za obaranje "rancuske kraljevske porodice. :rancuski iluminati bili su okupljeni oko loe Neonidas iji veliki majstor je bio gro" Jabrijel Kiktor +iketi de #irabo ?Ronore Jabriel +iueti, Homte de #irabeau@. #asonima je dominirala Kelika "rancuska loa Orijenta, na ,ijem se elu nalazio veliki majstor vojvoda od Orleana koji je i sam, nakon Oonvencije iz Kilhemsbada, postao iluminat. *osle neuspeha iz 1T>B. Kajshaupt se povukao u 344 strana

( e n a d # in i d u b o k u ile g a lu , a li n ije o d u s ta o o d p la n ira n ja d a ljih d e s tru k tiv n ih a k c ija . K e d o le ta 1 T > C . g o d in e im a o je , d o n a js itn ijih d e ta lja , ra z ra $ e n p la n z a s v rg a v a n je "ra n % c u s k o g k ra lja i u s p o s ta v lja n je p rv e p ro s v e e n e d r a v e , : ra n c u s k e re p u b lik e . * o s v o m p o v e rljiv o m i o d a n o m o v e k u N e n c u ?N e n tz @, u p u tio je ju la 1 T > C . iz : ra n % k "u rta , g d e s e k rio , k o m p le ta n p la n # ira b o u i v o jv o d i o d O rle a n a o e k u ju i d a s e z a g o d in u d a n a o s tv a ri. . tic a je m n e s re n ih , b e z m a lo n e v e ro v a tn ih , o k o ln o s ti u o lu ji k o ja je p o e la o d m a h n a k o n to je N e n c n a p u s tio : ra n k "u rt, u d a rio g a je g ro m . ( a n e s re u lu m in a ta b is a g e u k o jim a s u s e n a la z ili d o k u m e n ti o s ta le s u n e ta k n u te . ( e m a , k a p o lic ija , iji s u a g e n ti p ra tili N e n c a , je ta k o d o la u p o s e d ta jn ih d o k u m e n a ta iz k o jih s e n e d v o s m is le n o v id e lo d a ilu m in a ti p rip re m a ju re v o lu c iju u : ra n c u s k o j s c ilje m s v rg a v a n ja k ra lja i u k id a n ja k a to li k e c rk v e . . ta v i e , iz d o k u m e n a ta s e v id e lo d a je : ra n c u s k a s a m o p rv a u n iz u k ra lje v in a k o je tre b a d a n e s ta n e u p ro c e s u ilu m in a ts k o g p re o b lik o v a n ja s v e ta . ' ru g i n a o v o m s p is k u je b io v e d s k i k ra lj J u s ta v ?J u s ta v @, a tre i a u s trijs k i c a r N e o p o ld ?N e o p o ld O s te rre ic h @. O o v o m e je n e m a k a p o lic ija o d m a h o b a v e s tila "ra n c u s k i i s v e d ru g e e v ro p s k e d v o ro v e , a li o n i n is u d o v o ljn o o z b iljn o s h v a til i o v a u p o z o re n ja . * o lic ija je a k d a la d a s e o d ta m p a i c e lo k u p a n z a p le n je n i m a te rija l k o ji je o b ja v lje n p o d im e n o m , r ig in a ln i $ p i$ i R e d a ilu m in a ta : * ro "e s o r & d in b u r k o g u n iv e rz ite ta i la n O ra lje v s k o g u d ru e n ja u & d in b u rg u ' o n + o b in s o n ?J o h n + o b in s o n @ je 1 T > 5 . g o d in e ta m p a o k n jig u D o k a z i o z a v e r i z a o 7 a r a n je $ v i0 $ v e t$ k i0 v la d a i u n i" te n je $ v i0 p o $ to je i0 r e lig ija 9 + o b in s o n je b io m a s o n i z n a o je d o b ro o e m u p i e i g o v o ri. ( a a lo s t, m a lo k o je o v a u p o z o re n ja u z im a o z a o z b iljn o . s tin a , a k tiv n o s ti s v ih ta j% n ih o rg a n iz a c ija iro m & v ro p e s u b ila z a b ra n je n a a li s e g o to v o n i ta k o n k re tn ije n ije u ra d ilo n a n jih o v o m ra z b ija n ju . J e d in o je u 2 a v a rs k o j, to k o m 1 T > A . g o d in e , u h a p e n o n e k o lik o la n o v a ilu m in a ta ija s u s e im e n a n a la u ta jn im s p is im a k o je je N e n c n o s io . ( a k o n o v ih h a p e n ja i in te n z iv n e p o tra g e p o lic ije z a n jim , K a js h a u p t s e s k la n ja n a im a n je v o jv o d e : ra n c a o d . a k s %O o b u rg %. a l"e ld a ?: ra n z : rie d ric h ) n to n v o n . a c h s e n %H o b u rg %. a a l"e ld @ g d e je e k a o d a d o g o d i o n o to je ta k o m in u c io z n o p ro je k to v a o 7 p o e ta k re v o lu c ije p ro tiv "ra n c u s k e m o n a rh ije 1 B . jula 1T>5.D usvajanje Dedaration de$ droit$ de l'Uomme et du cito+en ?'eklaracija o p r a v im a lju d i i g r a $ a n a @ o d s tr a n e " r a n c u s k o g p a rla m e n ta 3 A . a v g u s ta 1 T > 5 .D u b i % s tv a N e o p o ld a % 1 . m a rt 1 T 5 3 , J u s ta v a % 3 5 . m a rt 1 T 5 3 . i N u ja x K 3 1 . ja n u a r 1 T 5 = . 8 e k ta d a v e lik i m a js to r ilu m in a ta o d la z i u ) m e rik u , g d e i u m ire 1 > = 4 . ( e m a k a p o lic ija i g o to v o s v i k o jih s e to m o g lo tic a ti u & v ro p i s u z n a li z a n a m e re lu m in a ti a li n ik o , k a o u s le d o p 0 te a m n e z ije , n ije p re d u z im a o n i ta o d lu n ije p o to m p ita n ju , a ilu m in a ts k a k o la s u p o e la d a s e k re u 7 n a k o n O o n % g re s a u K ilh e m s b a d e n u ilu m in a ti in te n z iv ira ju s v o je d e lo v a n je p re k o m a s o n % s k ih lo a . * o s e b n o p ris n a s a ra d n ja , s v e d o k ra ja "r a n c u s k e re v o lu c ije , o d v ija s e s K e lik o m "ra n c u s k o m lo o m O rije n ta , o d n o s n o d ire k tn o s K o jv o d o m o d O rle a n a . O s ta e z a b e le e n o d a je "ra n c u s k a re v o lu c ija p o e la u p a d o m u 2 a s tilju 1 T > 5 . g d e je 1 = 4 T . g o d in e " ra n c u s k i k r a lj : ilip N e p i u ta m n i io Y a k a d e la # o la , v e lik o g m a j % s to ra v ite z o v a 8 e m p la . 8 a k o $ e , z a p is a n o je d a s u p o s le d n je re c i k o je je , n a d a n p o g u b lje n ja , 3 1 . ja n u a ra 1 T 5 = , u o N u j x K b ile re c i v o jv o d e o d O rle a n a 7 M + a u n i s u n a m ir e n i.M O d m a h p o s le p o g u b lje n ja k r a lja i k r a ljic e # ira b o s e o b ra tio p ris u t % n im a r e c im a 7 M O r a j m o n a r h ije o k o n a li s u s in o v i i k e r i + e d a v ite z o v a 8 e m p la .M s tr a n a 3 4 1

O+'O #U(' :rancusku revoluciju su osmislili i isplanirali iluminati na elu s )da% mom Kajshauptom, a njeni dosledni izvrioci su bili "rancuski masoni uz pomo oko hiljadu stranih plaenika. Opte prihvaeno verovanje da je "rancuska revo% lucija bila delo namuenog i napaenog "rancuskog naroda je izmiljotina samog Kajshaupta i klasina iluminatsko%masonska propaganda. .vrha i smisao ove izmiljotine je bila dvostruka7 da se prikrije udeo iluminata i masona u svrgava% nju jednog evropskog suverena i da se zabauri injenica da su kroz 'eklaraciju o pravima ljudi i gra$ana koju je "rancuski parlament usvojio 3A. avgusta 1T>5. prava data samo Jevrejima % svi drugi su ih imali i pre revolucije. storijska injenica je da je :rancuska uoi revolucije bila jedna od naj% naprednijih, ako ne i najnaprednija evropska drava. +aspolagala je s gotovo polovinom celokupne evropske novane mase, a njena trgovaka razmena sa svetom se poveala preko B44 za samo nekoliko decenija. *olovina bogatstva :rancuske nalaziola se u posedu njene srednje klase, a slobodni seljaci su imali vie zemlje od aristokratije. Ia razliku od veine drugih evropskih drava, kralj je u :rancuskoj ukinuo prisilne javne radove, a policiji je muenje zatvorenika u postupku sasluanja bilo najstroe zabranjeno. *utna in"rastruktura u :ran% cuskoj je bila jedna od najboljih, to je znaajno olakavalo putovanje i trgovi% nu. 2roj 0kola i bolnica u odnosu na broj stanovnika bio je najvei u &vropi tog doba. *odii narod na revoluciju u takvoj zemlji bilo je gotovo nemogue. Upra% vo zato je Kajshaupt osmislio plan kako bi razbesneo narod i odobrovoljio ga da prihvati kraljevo pogubljenje i uspostavljanje prve Mprosveene republikeM. Oao prvo, vojvoda od Orleana je organizovao otkup svih zaliha ita u :rancuskoj, koje su odmah potom sakrivene. 8o je preko noi izazvalo nestaice hleba, a za tu situaciju, preko novina i spretno irenim glasinama, okrivljen je kralj. (arod je poverovao. 'rugo, :rancuska je bila najvei "inansijer )merike revolucije 1TTA. godi% ne, a za to je morala znaajno da se zadui kod stranih banka. (jen ukupan dug iznosio je preko etiri milijarde livri, a problem je nastao kad su strani poverio% ci zatraili da se dug, bez mogunosti reprogramiranja, odmah vrati. U takvoj situaciji kralj je 1T>A. uveo dodatne poreze, 0to je izazvalo veliko nezadovoljstvo stanovnitva, a posebno srednje klase. (aravno, ne treba ni pominjati da je naj% vei deo stranog zajma kontrolisala Oua +otild. 8ree, da bi izazvali monetarni haos i in"laciju masoni su odtampali =C miliona novanica i u kratkom vremenu ih sve pustili u opticaj. :alsi"ikati su bili ravni originalu i in"lacija je podivljala, ostavljajui najvei broj ljudi bez prebijene pare. Od A4C lanova "rancuskog parlamenta BBT su bili masoni. Oni su u *ar% lamentu za sve okrivljavali kraljicu #ariju )ntoanetu i nesrenog Nuja xK . sto% vremeno, njihovi plaeni glasnici su ili od mesta do mesta i itali proglase pro% tiv monarhije. 2ilo kako bilo, za manje od godinu dana javno mnjeje :rancuske se okrenulo protiv kralja zahtevajui njegovu glavu. +evolucija je poela napadom na 2astilju ?2astille .aint%)ntoine(um% ber 3=3, +ue .aint%)ntoine@ 1B. jula 1T>5. radi navodnog osloba$anja nezakonito utamnienih ljudi, ija je jedina krivica, kako su tada govorili zaverenici, bila 343 strana

( e n a d # in i to to s u u k a z iv a li n a k ra lje v e g re k e . : ra n c u s k a je 1 T > 5 . b ila n a j m n o g o lju d n ija d r a v a & v ro p e , s p re k o 3 T m ilio n a s ta n o v n ik a , o d k o jih je s k o ro m ilio n iv e lo u * a riz u . O d tih m ilio n p a ri a n a n a 2 a s tilju je k re n e u lo n e k o lik o s to tin a g ra $ a n a 7 J la v n a s n a g a M d e m o n s tra n a ta M s u b ili s tra n i p la e n ic i, n jih o k o h ilja d u , k o je s u ilu m in a ti a n g a o v a li u ( e m a , k o j, ) u s triji i ta liji. O a d je ru lja p ro v a lila u n e b ra % n je n u 2 a s tilju u n jo j je b ilo s a m o s e d a m z a tv o re n ik a D b ili s u to , o s im N a r 6 u i$ a d e = a d a % o b i n i k rim in a lc i. + e v o lu c io n a ri s u ip a k , b e z ik a k v o g p o v o d a , u b ili m a rk i % z a N e n e ja ?m a r u is d e N a u n a F @, u p ra v n ik a k ra lje v o g z a tv o ra % 2 a s tilje p a s e o n ta k o m o e s m a tra ti p rv o m rtv o m M p ro s v e e n e re v o lu c ije M . O d s e , e n u N e n e je v u g la v u re v o lu c io n a ri s u n a b ili n a je d n u m o tk u i ta k o m a r ira li u lic a m a * a riz a . O rv a v i p ir je ta k o d o b io s v o j p rv i in . # e $ u tim , d o k s u je d n i s la v ili s m rt s ta ro g i b o le s n o g m a rk iz a d ru g i s u s e b a v ili o z b iljn im s tv a rim a 7 p ra v i ra z lo g z a n a p a d n a 2 a s tilju je b ilo o ru je k o je je u n jo j b ilo la g e ro v a n o D v i e h ilja d a p u a k a je la k o o d n e s e n o , a to je b ilo d o v o ljn o z a d ru g i in tra g e d ije . + e p u b lik a : ra n c u s k a p ro g la e n a je 3 3 . s e p te m b ra 1 T 5 3 . i to je d a tu m k a d je , p rv i p u t u is to riji , o v e a n % s tv a , o d 2 o g a d a n a v la s t z a m e n je n a v la u o n ih k o ji e v la d a ti u im e n a ro d a . J e d in a s tv a r k o ju re v o lu c io n a ri n is u u s p e li d a o s tv a re je b ilo o s n iv a n je c e n tra ln e b a n k e : ra n c u s k e . ( ju e 1 > . ja n u a ra 1 > 4 4 . g o d in e o s n o v a ti ( a p o le o n 2 o n a p a rta s m e ta ju i je u v ilu g ro "a o d 8 u lu z a u c e n tru * a riz a % r u e d e la ; r illie r e % le r a r r o n d i$ $ e m e n t d e P a r i" : I a o s n iv a n je c e n tra ln e b a n k e : ra n c u s k e in te re s a n tn o je n a p o m e n u ti d a s e p rv i p o k u a j n je n o g u s p o s ta v lja n ja v e z u je z a . k o tla n $ a n i % n a ' o n a N o u a ?J o h n N o u @ k o ji je 1 T 1 A . u * a riz u o s n o v a o B a n c ju e p r iv e e a P a r i" : . v a N o u o v a n a s to ja n ja d a s v o jo j b a n c i o b e z b e d i s ta tu s c e n tra ln e b a n k e o d lu n o je o n e m o g u io "ra n c u s k i k ra lj N u j x K . * ro tiv c e n tra ln e b a n k e o d lu n o je , s v e d o iz b ija n ja re v o lu c ije , is tu p a o i N u j x K tv rd e i d a o n a n e d o n o s i n ik o m e s re % u D n ik o m e o s im o n im a k o ji n jo m e u p ra v lja ju . n a e , ' o n N o u je s v o ju p a r i k u b a n k u o s n o v a o n o v c e m d o b ije n im o d K ilija m a * a te r s o n a ?. ir K K illia m * a te rs o n @, o s n iv a a 2 a n k e & n g le s k e . : ra n c u s k a re v o lu c ija p o d a rila je s v e tu n e k o lik o s tv a ri, m e $ u k o jim a s e m o g u a p o s tro "ira ti n o v e p o k re ta k e s n a g e o li e n e u ta jn im d ru tv im a , p re k id s a s ta rim id e ja m a i v re m e n im a , n a s ta n a k n o v e s v e ts k e e r e u k o jo j e d e m o k ra to ri u im e n a ro d a , a n e n a s le d n e m o n a rh ije , u p ra v lja ti d r a v a m a i s v e to m . * rv i p u t u is to r iji n a s le d n u a r is to k r a tiju z a m e n io je s lo j tr g o v a c a i in d u s tr ija la c a % b u r o a z ija je b ila ro $ e n a , a s a n jo m i e k o n o m s k a p o litik a la i$ $ e z *Ma ir e : : ra n c u s k a re v o lu c ija p o d a rila je s v e tu i ( a p o le o n a 2 o n a p a rtu k o ji je o s n o v a o p rv u "ra n c u s k u c e n tra l % n u b a n k u i, n a o p te z a d o v o ljs tv o e v ro p s k ih b a n k a ra , p o e o s e riju ra to v a . * o d v la d a v in o m ' ire k to riju m a p o e o je i z lo g la s n i N a r 6 u i$ e d e = a d e d a o b ja v lju je s v o je n a d a le k o u v e n e s a d is ti k e ro m a n e , a u * a riz u je ta m p a n p rv i adresar bordela i galantnih dama #ariM de$ Mille$ du Palai$*Ro+al% Ueu- circonvoi$in$ et autre$ 6uartier$ de Pari"% avec kur$ nome$ et demeure$ ?8ari"a devojaka *ale%+oja% la , n je g o v e o k o lin e i o s ta lih k v a rto v a * a riz a , s n jih o v im im e n im a i s ta n o v im a @. # e $ u p a riz a n im a je p o s e b n o b io n a c e n i p a n s io n N a d a m e D u p e r o n g d e s e z a 3 C z la tn ih "ra n a k a m o g lo u iv a ti e le n o i. U k in u ta je c rk v e n a o d re d b a o z a b ra n i ra z v o d a b ra k a , a p rv i k o ji s u o s e tili n je n e e "e k te b ile s u p a ri k e p ro s titu tk e k o je s u o d p o te n ih ra s p u te n ic a g o to v o o s ta le b e z p o s la D iz v e s n i P ia r d o t s a v e s e lim i p o n o v o s lo b o d n im m la d im d a m a m a o s n iv a B u r e a u d e c o n Mia n c e k o ji e p o s ta ti s tr a n a 3 4 =

O+'O #U(' pretea dananjim slubama za pratnju galantne gospode. U :rancuskoj je ve prve revolucionarne godine broj vanbrano ro$ene dece povean za preko 144. :rancuska revolucija je svetu podarila mnogo toga. U znak seanja na poetak Revolution Mrangai$e u *arizu je tano sto godi% na kasnije % 1>>5. na #arsovom polju ?Hhamp%de%#ars@ podignut najvii obe% lisk na svetu poznat pod imenom tour /iMMel * )j"elov toranj. Oonstruisao ga je mason Ale-andre <u$tave Bonnickau$en dit /iMMel% poznatiji samo kao Justav )j"el. (a #arsovom polju ?#ars je rimski bog rata@ je inae 1B. jula 1T54. obavljeno sveano proglaenje :rancuske za ustavnu monahiju % fete de la federation: 8om prilikom masonskim vo$ama "rancuske revolucije uruen je i specijalni tele% gram podrke britanskog premijera Kilijama Janga ?KKilliam *itt, the Vounger@. *rvu knjigu o strahotama :rancuske revolucije i njenim glavnim protagonistima masonima, odnosno iluminatima napisao je 1T5T. katoliki svestenik )be 2arul
?;A77e De Barruel1%

Od 1TTA. do 1T>C. iluminati su imali ogranke, odnosno organizacije, u svim najvanijim evropskim prestonicama. *rva iluminatska loa u )merici osnovana je B. jula 1T>A. % istog dana kada je 1= britanskih kolonija u (ovom sve% tu proglasilo svoju )meriku deklaraciju o nezavisnosti. *rva i dugo vremena najpoznatija i najznaajnija iluminatska loa bila je ona u (jujorku pod nazivom Oolumbijska iluminatska loa ?Holumbian lluminate Nodge@. *re nego to se navrila godina dana amerike nezavisnosti u svakoj od 1= "ederalnih jedinica postojala je po jedna loa iluminata. *risustvo iluminata u )merici je bilo oito, a njihova destruktivna orijentacija upozoravajua. 8ako je 15. jula 1T>5. predsed% nik univerziteta Rarvard, pro"esor 'ejvid *apen ?'avid *apen@, obraajui se diplomcima izjavio da je Mopasnost od iluminata po ameriki politiki sistem i pravo veroispovesti ogromna s, mogue, nesagledivim posledicamaM. Uvi$a% jui opasnost iluminatske prisutnosti u )merici, katoliki svestenik J.K. 0naj% der ?'.K. .nider@, poetkom septembra 1T>5. godine, alje upozoravajue pismo amerikom predsedniku 'ordu Kaingtonu. U odgovoru, koji je 3C. septem% bra poslao veleasnom 0najderu, Kaington istie7 M#nogo sam sluao o podlim i opasnim planovima i doktrinama iluminata. (ije mi namera da sumnjam u injenicu da se doktrina iluminata nije rairila po .jedinjenim dravama. (apro% tiv, niko nije zadovoljniji od mene zbog te injeniceQM U znak seanja na osnivanje prve loe u )merici iluminati su preko svog oveka &dvarda Nabulea ?&douard +ene Ne"ebvre de Naboulave@ organizovali da se u (jujorku 1>>A. godine podigne BA,C m visoka statua pod nazivom Pa li7erte edairant le monde ?.loboda osvetljava svet@. .tatuu je, ka i )j"elov toranj, konstruisao Justav )j"el, a njen autor je :rederik 2artol ?:rederic )uguste 2ar% tholdi@. Oao uveni egiptolog 2artol je posveeno slikao mnoge motive iz starog &gipta od kojih su mnogi bili izloeni u njegovoj masonskoj loi P'Al$ace*Porraine: #e$utim, on je bio upuen i u mnoga uenja grkih gradova%drava i +imskog carstva. Ibog svega toga on je i bio, od strane Nabulea, odabran za skulptora ovog iluminatskog simbola. Oako je sve to je u vezi sa iluminatima i masoni% ma puno simbolike recimo samo da sedam zrakova koji okruuju glavu en% ske "igure predstavljaju simbol za sedam mora i sedam kontinenata7 O sedam svetskih mora se govorilo jo u starom .umeru i taj broj, koji mnogi smatraju za 34B strana

(enad #ini m a g ijs k i b ro j, m o ra s u p re u z e li s ta ri g rc i, rim lja n i, a ra p i i o n s e re d o v n o p o ja v % ljiv a o u s re d n je e v ro p s k o j lite ra tu ri7 ) ra p s k o , H rn o , H rv e n o , n d ijs k o , * e rs ijs k o , O a s p is js k o i . re d o z e m n o . . to s e ti e k o n tin e n a ta o d v re m e n a & g ip a n a s e g o v o ri o s e d a m k o n tin e n a ta i o n i s e i d a n a s u m n o g im s re d in a m a ta k o p o im a ju 7 ) "rik a , ) n ta rk tik , ) u s tra lija , J u n a ) m e rik a , . e v e rn a ) m e rik a , & v ro p a i ) z ija . n a e , s a m a s a tu a k ip a . lo b o d e , k a k o s e d a n a s p o p u la rn o n a z iv a , je p ra v a k o p ija p ri % k a z a rim s k o g b o g a ) p o lo n a % b o g a s u n c a , le p o te i k o lo n iz a c ije , o d n o s n o g r k o g b o g a s u n c a % R e lio s a . z s v o g s ig u rn o g i u d o b n o g u to i ta u O o b u rg u , g la v n o m g ra d u n e m a , % k o g v o jv o d s tv a = a - e *C o 7 u r g *= a a lMe ld K a js h a u p t s e 1 T 5 = . b ro d o m u p u tio z a ) m e % rik u . * ris u s tv o K a js h a u p ta i ilu m in a ta je u ) m e ric i o d m a h p rim e e n o , a n ji% h o v o d e lo v a n je je i d a n a s je d n o o d d o m in a n tn ih u . ) ' . O d m a h p o d o la s k u u ) m e rik u K a js h a u p t s e u p le o u s tv a ra n je p o liti k o g i e k o n o m s k o g s is te m a d r a % v e , a n a d a s v e je p o z n a t n je g o v u tic a j n a p rv o g a m e ri k o g p re d s e d n ik a ' o rd a K a in g to n a ?J e o rg e K K a s h in g to n @. # e $ u tim , z a a m e ri k e "in a n s ije i e k o n o m iju o d p o s e b n o g je z n a a ja b ilo K a js h a u p to v o in s tru ira n je ) lb e rta J a la tin a ?) b ra % h a m ) l"o n s e ) lb e rt J a lla tin @ o v e k a k o g a je o n M p ro s v e tlio M i iz . v a jc a rs k e g a p u t ) m e rik e u p u tio jo 1 T > 4 . g o d in e . O d m a h p o d o la s k u J a la tin s e p ro u o k a o v e lik i "in a n s ijs k i m a g i u z o d g o v a ra ju u p o d r k u u b rz o je p o s ta o k o n g re s m e n , a p o to m i m in is ta r "in a n s ija . O a d a je 1 > 1 1 . u s k ra e n o p ra v o ra d a p rv o j c e n tra ln o j b a n c i * rv o j a m e ri k o j b a n c i ?: irs t 2 a n k o " th e U n ite d . ta te s @ K a js h a u p t s e p o s ta % ra o d a J a la tin , k a o m in is ta r "in a n s ija , u b e d i p re d s e d n ik a ) m e rik e ' e jm s a # e d is o n a ?J a m e s # a d is o n , J r .@ d a s e ra tn i tro k o v i k o je je ) m e rik a im a la u r a tu p ro tiv 2 r ita n ije ? 1 > 1 3 .B > 1 C .@ m o g u p o k r iti s a m o p re k o c e n tr a ln e b a n k e . # e d is o n je p rih v a tio o v u s u g e s tiju i o s ig u ra o p o d r k u k o n g re s a k o ji je 1 > 1 A . o d o b ri o s n i % v a n je i ra d n o v e c e n tra ln e b a n k e % ' ru g e b a n k e . ) ' ?. e c o n d 2 a n k o " th e U n ite d . ta te s @. O v a K a js h a u p to v a b a n k a e , n a s v o j n a in , b iti p re te a d a n a s n a jv e e i n a jz n a a jn ije c e n tr a ln e b a n k e n a s v e tu = i$ te m a f e d e r a ln i0 R e z e r v i: O a d a je k ra je m 1 T 5 = . s tig a o u ) m e rik u K a js h a u p t n ije im a o p o s e b n ih v e z a s a n ik im . O n je b io v e z a s v im a Q * re m a s o p s tv e n o m k a z iv a n ju n je g o v n a jv e i u s p e h to k o m trid e s e t s e d a m g o d in a iv o ta u ) m e ric i je b ilo o s n iv a n je d ru g e c e n tra ln e b a n k e . ) ' % . e c o n d B a n k o M t0 e O n ite d = ta te $ 1 > 1 A . . v o jim je z u its k im v e tin a m a , k a b a lis ti k im u m e im a i u z p u n u k o n tro lu a m e ri k ih lo a , u s p e o je d a iz d e js tv u je d a a m e ri k i k o n g re s k o ji je b io je d n o g la s n o p ro t iv c e n tra ln e b a n % k e n a k ra ju a p s o lu tn o m v e in o m d o d e li d v a d e s e to g o d i n ju k o n c e s iju p riv a tn o j c e n tra ln o j b a n c i % ' ru g o j b a n c i . ) ' D b a n k a je d o b ila k o n c e s iju d a u im e i z a p o tre b e a m e ri k e d r a v e ta m p a i iz d a je n o v a c . U o i k o n g re s n o g o d lu iv a n ja 8 o m a s ' e "e rs o n ?8 h o m a s J e ""e rs o n @, tre i p re d s e d n ik . ) ' 1 > 4 1 .%1 > 4 5 , je u p o z o % rio k o n g re s m e n e , a li i e lu a m e ri k u ja v n o s t d a je M U s ta v d a o p ra v o s a m o d r a % v i d a ta m p a n o v a c i u tv r$ u je n je g o v u v re d n o s t. ) k o s e o v o e k s lu z iv n o p ra v o d r a v e p re n e s e n a g ru p u lju d i k o je n a ro d n ije b ira o i k o ji n ik o m e n e o d g o v a ra ju , o n d a e o n i p re k o s v o je b a n k e i k o rp o ra c ija k o jim a e je o k ru iti, p rv o in "la c ijo m , a p o to m d e "la c ijo m , li iti s v e g ra $ a n e n jih o v e c e lo k u p n e im o v in e i to ta k o d a e s e n jih o v a d e c a je d n o g d a n a p ro b u d iti s a m o s a g o m ilo m d u g o v a M . O a d je u o s a m d e s e td ru g o j g o d in i, 1 > = 4 , ) d a m K a js h a u p t u m ro , z a n o v o g e "a lu m in a ta je p o s ta v lje n ita lija n s k i p a trio ta i re v o lu c io n a r U u z e p e # a c in i s tr a n a 3 4 C

O+'O #U(' ?Jiuseppe #azzini, 1>4C%1>T3@. #acini nije bio poznat samo po svojoj inteligen% ciji i univerzitetskom obrazovanju ve i po tome to mu je otac 'akomo, univer% zitetski pro"esor, bio i lini lekar oca britanske kraljice Kiktorije, princa &dvarda ?8he *rince &d6ard, 'uke o" Oent and .trathearn@. Jo dok je studirao na Uni% verzitetu u 'enovi postao je lan tajnog drutva Oarbonerija ?Na Harboneria@, a 1>=4. iniciran je u masoneriju. Orajem 1>=B. godine uzdignut je na =3. stepen u 0kotskom obredu, a Krhovni savet *alerma mu 1>AB. dodeljuje ==. stepen. Ue% stvovao je u svim italijanskim revolucionarnim pokretima. *roklamovani cilj Oarbonerije, koju je krajem xK veka osnovao u (apulju *jer Ioze" 2rio ?*ier Joseph 2rio@, bio je unitenje hrianske vere i ujedinjenje talije. Ibog svojih revolucionarnih aktivnosti #acini je bio vie puta hapen i proterivan iz talije, ali je na kraju, u velikoj meri zahvaljujui ba njemu i njegovom bliskom prijate% lju Uuzepe Jaribaldiju ?Jiuseppe Jaribaldi@, talija 1>A1. godine postala jedin% stveno kraljevstvo. 'juzepe Jaribaldi ?1>4T.%1>>3.@ bio je pro"esor italijanskog i "rancuskog jezika, matematike i uitelj lepog pisanja. 8okom njegovog boravka u stanbulu dva su sultana u istoj godini misteriozno preminula, a on je postao blizak prija% telj sa njihovim naslednikom sultanom A7dul0amidom II: Oada se protiv novog otomanskog vladara pobunio veliki vezir #ithat *asa njegovo beivotno telo je prona$eno u gradiu 8ai" pored #eke, .audijska )rabija. U 8unisu je bio glavni vojni konsultatnt bega Rasana ?)li #uddat ibn al%RusaFn@ koji se tada uspeno odbranio od pokuaja vojnog udara. Oada je B. oktobra poela sa eksploatacijom eleznika linija *ariz % stanbul, poznata kao Orijent &kspres, niko nije znao da je to bila Jaribaldijeva ideja koju je turski sultan realizovao sa belgijskom kompanijom H KKN ?Hompagnie nternationale des KKagons%Nits et des Jrands &;press &uropeens@. #e$utim, iznad svega, Jaribaldi je bio beskompromisni borac za ujedinjenje talije i "ormiranje jedne jedinstvene evropske drave. .voju ideju o sjedinjenim evropskim dravama detaljno je izneo u knjizi Nemorandum vla$ti: 8rinaest godina je proveo u )merici gde se borio na bojitima +io Jran% de, Na *late, #ontevidea, .ea .erita, itd. U taliju se vraa 1>B>. godine i odmah okuplja dobrovoljce sa kojima uestvuje u uvenim #acinijevim pohodima. U masoneriju je iniciran 1>BB. godine, a 1>>1. je izabran za velikog majstora itali% janske masonerije. 'o smrti je ostao veran #acinijevim slobodarskim idejama, a na njegovoj sahrani u 'enovi 1>T3. je pred 144.444 prisutnih ljudi izjavio da e talija biti jedinstvena, nezavisna i slobodna republika. Oao pravi, beskompromisni revolucionar Uuzepe #acini je sara$ivao i sa #ozesom #ordekajem, sa kojim je 1>AB. osnovao *rvu internacionalu iji lan je bio i Najonel de +otild ?Nionel (athan de +othschild@. *rva internacionala je prestala s radom 1>T3. % iste godine kada je #acini umro. nteresantno je napo% menuti da je #acini odravao veoma bliske veze sa srpskim knezom #iloem Obrenoviem sa kojim se prvi put sreo u 2eu nakon njegovog izgnanstva iz .rbije juna 1>=5. (akon to je #iloeva ena kneginja Njubica preminula u 2eu 3A. maja 1>B=, prema nekim austrijskim izvorima, na predlog #acinija, srpski knez biva iniciran u loi !um 0eiligen Vo$ep0: *reko #acinija #ilo Obrenovi se upoznao i sa Jaribaldijem i veruje se da su mu oni i pomogli da se vrati u .rbiju 1>C>. i vlada njome sve do svoje smrti 1>A4. godine. Obrenovi je u to vreme 34A strana

( e n a d # in i b io n a jb o g a tiji . rb in i je d a n o d n a jim u n ijih s ta n o v n ik a 2 e a . * o z n a to je d a je . rb iju n a p u s tio ju n a 1 > = 5 . s a C C 4 .3 > = z la tn a d u k a ta , a d a je s v o je v re m e n o a k i tu rs k o m s u lta n u p o z a jm ljiv a o n o v a c . U d v a n a v ra ta b io je i g o s t u . e n b ru n u ?. c h lo s s . c h o n b ru n n @ k o d : ra n je J o s ip a ?: ra n z J o s e p h @. ( a k o n s v o je d ru g e p o s e te 0 e n b ru n s k o m z a m k u , # ilo je d o a o n a id e ju d a o rg a n iz u je b a l n a k o ji b i d o li s v i . rb i k o ji iv e u 2 e u D ta k o je n a s ta la tra d ic ija s v e s rp s k o g o k u p lja n ja k o ja se o d r a la d o d a n a s % . v e to s a v s k i b a l. # a c in i je , k a o je d a n o d v o $ a O a rb o n e rije , b lis k o s a ra $ iv a o i s n a d a le k o u v e n o m te ro ris ti k o m o rg a n iz a c ijo m O a m o ra ?N a H a m o ra @ iz ( a p u lja . a k o s u m n o g i O a m o ru o c e n jiv a li k a o k la s i n u k rim in a ln u o rg a n iz a c iju , in je n ic a je d a s u o n i o d 1 > = 4 . z n a a jn o p o m a g a li # a c in ija u b o rb i z a u je d in je n je ta lije . . ig u rn o je d a j e u d e o n jih o v i h s le d b e n ik a u p r o te r i v a n ju r e d 'U a iia C a $ a = a v o ia i z t a li je b io z n a a ja n . z is k u s tv a k o je je s te k a o s a ra $ u ju i s p rip a d n ic im a O a m o re , # a c i n i je z a k lju io d a je n e o p h o d n o o d n a jp ro v e re n ijih i n a jo d a n ijih la n o v a O a r % b o n e rije "o rm ira ti je d n u n a ro ito ta jn u i o d a n u g ru p u , k o ju je n a z v a o N a p a p o a ra p s k o j re c i m a 0 + a $ : * o z n a ti k a o m a "io z i, o n i s u im a li o d o b re n je o d # a c in ija d a z a p o tre b e o rg a n iz a c ije k ra d u , p lja k a ju , u c e n ju ju i u b ija ju . . v i la n o v i p o la g a li s u p o s e b n u z a k le tv u u ta n ja % , m e r tu % a n e p o to v a n je o v e z a k le tv e s e p la a lo iv o to m . O m e rta je u s e b i s a d r a v a la i , u v e n u re e n ic u D C u e $ u r d u % o r 7 u e ta c i% c a m p a c e n t 'a n n i 'r n p a c i * o n a j k o j e g l u v , l e p i n e m p o i v e e s t o t in u g o d in a . O a d je , k ra je m d e v e tn a e s to g v e k a d o lo d o p o v e a n e m ig ra c ije ta lija n a u ) m e rik u , p rip a d n ic i # a "ije s u "o rm ira li p o s e b n e e k s p o z itu re , p rv o u ( ju jo rk u , a p o to m i u o s ta lim v e im in d u s trijs k im g ra d o v im a . ) ' . U . ) ' # a "ija je p o s ta la p o z n a tija p o d im e n o m C o $ a Q o $ tr a % a d e lo v a la je n a d v a n iv o a 7 je d a n k o ji je o v e k o v e e n "il % m o v im a i k n jig a m a , i n a d ru g o m , m n o g o z n a a jn ije m , k a o p o s e b n a s m rto n o s n a a la tk a ilu m in a ta u ) m e ric i. O o lik u i k a k v u m o m a "ija im a u . ) ' a li i u ta liji m o e s e v id e ti n a p ri % m e ru n je n o g la n a . a lv a to re a N u ija n a ?. a lv a to re N u c a n ia @, p o z n a to g k a o N a k i N u ija n o . O a o je d a n o d p o z n a tih p r ip a d n ik a n ju jo k e m a " ije N u c ija n o je u h a p e n i o s u $ e n z b o g s v o d n i tv a n a C 4 g o d in a ro b ije . U e lji d a g a o s lo b o d e , a d v o k a ti m a "ije s u p o n u d ili v o js c i . ) ' d a im p o m o g n u o k o n jih o v o g p la n ira n o g is k rc a % v a n ja n a . ic iliju to k o m le ta 1 5 B = , a d a z a u z v ra t a m e ri k a v la d a o s lo b o d i N u i% ja n a . O a k o ) m e rik a n c i n is u o z b iljn o s h v a tili o v u p o n u d u p re d lo e n o im je d a , p o s o p s tv e n o m iz b o ru , p re d lo e n e k u a k c iju k a o p ro b u . O d lu e n o je d a m a "ija p ro b a d a p o to p i "ra n c u s k i b ro d P e Q o r m a n d ie k o ji je p re n o s io m u n ic iju z a n e m a , % k e tru p e . # e s e c d a n a k a s n ije b ro d je b io p o to p lje n , a a m e ri k e s n a g e s u s e 1 4 . ju la 1 5 B = . g o d in e is k rc a le n a o b a li s ic ilija n s k e p ro v in c ije O a lta n i e ta b e z i je d % n o g ra n je n o g i u b ije n o g v o jn ik a . s to g d a n a n a m o r s k i p e s a k p ro v in c ije . ira k u z a is k rc a la s e i O s m a b rita n s k a a rm ija . J u v e rn e r ( ju jo rk a K ilija m ' v a je r ?[ illia m O /' 6 F e r @ j e 1 5 B A . p o m i l o v a o N u , i j a n a i o n j e s v e d o s v o j e s m r t i 3 A . j a n u a r a 1 5 A 3 . m i r n o i v e o u ( a p u l j u . 2 i o j e p o s l e d n j i m a h /o z o s a t i t u l o m c a p o d i t u t t i c a p i : * a rla m e n t ta lije "o rm ira o je n a k o n ' ru g o g s v e ts k o g ra ta p o s e b a n O o m i% te t z a b o rb u p ro tiv m a "ije i n je n ih s a ra d n ik a iro m ta lije . U iz v e ta ju , n a k o n d v o g o d i n je g ra d a , n a p u n ih C 5 s tra n ic a , O o m ite t je , iz m e $ u o s ta lo g , z a k lju io 7 M O o m ite t je u v e re n d a v e z e O o z a ( o s tre i d r a v n ih in s titu c ija id u p re k o o rg a % n iz a c ija m a s o n a . O v o n a e u v e re n je z a s n iv a s e n a d o k u m e n to v a n o m s a z n a n ju s tr a n a 3 4 T

O+'O # U('& d a s u m n o g i la n o v i O o z a ( o s tre u je d n o i is ta k n u ti la n o v i ita lija n s k e m a s o n e % rije . O o z a ( o s tri je p o tre b n a z a tita u d r a v n im in s titu c ija m a k o ju o b e z b e $ u je m a s o n e rija , a s d ru g e s tra n e m a s o n e riji je O o z a ( o s tra p o tre b n a k a o s v o je v rs n a u d a rn a sn ag a M. U n a ju e , la n s tv o O a rb o n e rije # a c in i je 1 > C A . u v e o i u v e n u R e le n u * e tro v n u 2 la v a ts k i +& ] ^ b a a ^ l d f b a ] a a l ` _ a a , 1 > = 1 %1 > 5 1 @ k o ja je p o z n a ta p o m n o g o e m u , a p a m ti s e i n je n a iz ja v a d a M a k o n e k o e li d a g o s p o d a ri lju d im a o n d a m o ra d a ih o b m a n ju je i la e ... . to s u p la n o v i z a a k c iju je d n o s ta v n iji, p ro s tiji i g lu p lji, to je v e a a n s a z a n jih o v o o s tv a riv a n je je r lju d i n a j e e n e v e ru ju u o ig le d n o M . I a v o $ u ilu m in a ta u . ) ' 1 > C 5 . je p o s ta v lje n ) lb e rt * a jk ?) lb e rt * ik e , 1 > 4 5 % 1 > 5 1 @. ) lb e rt * a jk je u m a s o n e riju in ic ira n u lo i W e $ te r n = ta r Q o : 3 , a u b rz o je p o s ta o v e lik i s v e te n ik O ra lje v s k o g s v o d a i . u v e re n i k o m a n d o r 0 k o ts k o g o b re d a . ( a d a n 1 B . ju la ?p a d 2 a s tilje @ 1 > > 5 , * a jk p i e i o d a ilje s p e c ija ln e in s tru k % c ije n a a d re s e 3 = K e lik e lo e 0 iro m s v e ta . U n jim a o d v e lik ih m a js to ra z a h te v a d a s a m o m a s o n im a = 4 , = 1 . i = 3 . re d a o b z n a n e 7 M ' a je m a s o n s k a re lig ija s a d r a v a la , s a d r i i d a e u v e k s a d r a v a ti n a j is tiji o b lik N u c i"e ro v e d o k trin e . ' o k trin a ) d o % n a ja ?h ri a n s k i 2 o g @ je je re s , a is tin s k a i is ta "ilo s o "s k a re lig ija je v e ra u N u c i"e ra D s a m o to s e N u c i"e r, 2 o g s v e tla i 2 o g d o b ra , ra d i o v e a n s tv a s u p ro ts ta v lja ) d o % n a ju , 2 o g u ta m e i z la .M a k o je b io b r ilija n ta n $ a k i v e lik i e ru d ita , * a jk u je b e z ik a k v o g o b ra z lo % e n ja u s k ra e n o p ra v o s tu d ira n ja n a R a rv a r d u . + e v o ltira n o v im in o m z a n e p u % n e tri g o d in e je z a v r io p ra v a i p o s ta o a d v o k a t. U n a jv e e m b ro ju s v o jih o d b ra n a z a s tu p a o je in te re s e a m e ri k ih n d ija n a c a . 8 e n o je g o v o rio 1 A je z ik a , b io je m a s o n = = . s te p e n a k o ts k o g o b re d a , o s n iv a i p rv i p re d v o d n ik O ju O lu k s O la n a ?O u O lu ; O la n @ i g e n e ra l O o n "e d e ra ln e ) rm ije k o ji je p o d k o m a n d o m im a o s a m o n d ija n c e . I a la g a o s e z a s v e ts k u v la d a v in u lu m in a ta . ( a p re d lo g * a jk a "o rm i % ra n o je p e t s v e ts k ih c e n ta ra lu m in a ta , i to u 7 K a in g to n u z a . e v e rn u ) m e rik u , u # o n te v id e u z a J u n u ) m e rik u , u ( a p u lju z a & v ro p u , u O a lk u ti z a ) z iju i n a # a u ric iju s u z a ) "rik u . O v a s h e m a i d a n a s "u n k c io n i e . * a jk je je d in i o "ic ir O o n % "e d e ra ln e v o js k e iji s e s p o m e n ik n a la z i u K a in g to n u . J a s n o je d a g a n ije d o b io z a to to je b io ju n ja k i g e n e ra l p o z n a t p o to m e to je k o m a n d o v a o v o js k o m k o ju s u s a in ja v a li is k lju iv o n d ija n c iD b io je i o s ta o je d in i b e la c k o ji je p re p e a , io s v e in d ija n s k e te rito rije i k o ji je g o v o rio n jih o v im je z ik o m b e z n a g la s k a . ( a je d n o m o d s u d s k ih ro i ta n a k o m e je b ra n io d v o jic u n d ija n c a iz p le % m e n a = 0 a z o n e e % * a jk je o tk rio a m e ri k o j ja v n o s ti v e lik u i d u g o , u v a n u ta jn u o k le % tv i in d ija n s k o g p o g la v ic e 8 e k u m s e h a .# e k o o m $ e 0 1 u p u e n o j a m e ri k o m n a ro d u i n je g o v im p re d s e d n ic im a . O a d a je = 4 . s e p te m b ra 1 > 4 5 . a m e ri k i g e n e ra l K ilija m R e n r i R a r is o n , n a p r e v a r u , z a n e p u n ih 1 4 .4 4 4 o d s e d a m in d ija n s k ih p le m a n a o tk u p io p re k o tri m ilio n a h e k ta ra n jih o v e z e m lje , 8 e k u m s e h a je o d b io d a p riz n a p ra v o o v ih ta p ija . * o e tk o m 1 > 1 1 . je p o e o d a o k u p lja n a jb o lje b o rc e ra z n ih in d i% ja n s k ih p le m e n a k a k o b i s e o b r a u n a o s a a m e r i k im g e n e r a lo m . ( o , u m o m e n tu d o k je o n b io iz v a n lo g o ra , n a K e lik o j m o litv i, R a ris o n je u p a o u in d ija n s k i lo g o r i iz m a s a k rira o g o to v o tri h ilja d e n d ija n a c a . * o p o v ra tk u s a m o litv e n a d is k a s a % p lje n im te lim a s v o jih s u n a ro d n ik a 8 e k u m s e h a je iz re k a o k le tv u 7 M R a ris o n e u m re ti k a o K e lik i p o g la v ic a . p o s le n je g a e s v a k i b e li K e lik i p o g la v ic a iz a b ra n 3 4 > s tra n a

( e n a d # in i u ra z m a k u o d 3 4 g o d in a , a n a g o d in u k o ja z a v r a v a n u lo m , u m re ti n a m e s tu K e lik o g p o g la v ic e . s v a k i p u t k a d u m re , n e k a s e s v i b e li lju d i s e te s m rti m o g a n a ro d a M. * re 8 e k u m s e h o v e k le tv e a m e ri k i p re d s e d n ic i s u g o to v o p o p ra v ilu u m i % ra li n a ' a n a m e ri k e n e z a v is n o s ti B . ju li7 D o n ' d a m s ?J o h n ) d a m s @, d ru g i p re d s d n ik . ) ' i 8 o m a s D e 3e r s o n , tre i p re d s e d n ik . ) ' u m rli s u B . ju la 1 > 3 A , a D e jm s M o n r o J a m e s # o n ro e @, p e ti p re d s e d n ik , u m ro je B . ju la 1 > = 1 . g o d in e . 8 e k u m s e h o v a k le tv a p o e la je d a s e is p u n ja v a s a iz b o ro m g e n e r a la 9 ilija m a ( a r is o n a ?K K illia m R e n rF R a rris o n @ z a p re d s e d n ik a . ) ' 1 > B 4 . U m ro je m e s e c d a n a n a k o n in a u g u ra c io n o g g o v o ra D ' b r a h a m : in k o ln ?) b ra h a m N in c o ln @ je 1 > A 4 . p o s ta o a m e ri k i p re d s e d n ik , a u b ije n je p o e tk o m s v o g d ru g o g m a n d a % ta 1 B . a p rila 1 > A C . ( je g o v p o tp re d s e d n ik ( a n ib a l ( a m lin ?R a n n ib a l R a m lin @ u m re e n a ' a n n e z a v is n o s ti . ) ' D d v a d e s e ti p o re d u p re d s e d n ik . ) ' je b io D e jm s ; a r 3ild ?J a m e s ) . J a r "ie ld @ iz a b ra n 1 > > 4 . * re m in u o je 1 5 . s e p te m b ra 1 > > 1 . ' v a d e s e tp e ti p re d s e d n ik . ) ' 9 ilija m M e k K in li ?K K illia m # c O in le v @ je 1 5 4 4 . iz a b ra n p o d ru g i p u t n a m e s to p rv o g o v e k a 2 e le k u e . U b ije n je u ( ju % jo rk u 1 B . s e p te m b ra 1 5 4 1 . * o b e d o m n a iz b o rim a 1 5 3 4 , 9 o r e n ( a r d in 4 ?K K a rre n J . R a rd in g @ je p o s ta o d v a d e s e td e v e ti p re d s e d n ik . ) ' . * re m in u o je 3 . a v g u s ta 1 5 3 = . ( a jp o p u la rn iji p re d s e d n ik . ) ' je iz v e s n o b io < r e n k lin D ila n o R ) 5 v e lt ?: ra n k lin ' e la n o + o o s e v e lt@. 2 io je , a k e tiri p u ta b ira n n a m e s to p re d s e d n ik a . ) ' . 8 r e i m a n d a t je o s v o jio 1 5 B 4 , a e tv rti 1 5 B B . * re m in u o je to k o m s v o g e tv r % to g m a n d a ta 1 3 . a p rila 1 5 B C . ( a jm la $ i a m e ri k i p re d s e d n ik b io je D o n < 2 K e n e d i ?J o h n : itz g e ra ld M J a c k M O e n n e d v @. z a b ra n je 1 5 A 4 , a u b ije n 3 3 . d e c e m b ra 1 5 A = D R o n a ld R e 4 a n ? + o n a ld + e a g a n @ je n a m e s to p rv o g o v e k a . ) ' iz a b ra n 1 5 > 4 . a v e u m a rtu 1 5 > 1 . n a n je g a je iz v r e n a te n ta t. . lu io je u d v a m a n d a ta , a p re m i% n u o je C . ju n a 3 4 4 B . * re m a z v a n i n o m s a o p s te n ju d o k to rs k o g k o n z iliju m a v o jn e b o ln ic e K a lte r + id ?K K a lte r + e e d ( a tio n a l ) rm F # e d ic a l H e n te r@ k o ju je ja v n o s ti s a o p tio k o m a n d a n t b o ln ic e g e n e r a l m a jo r O e n e t : a r m e r ? O e n n e th N . : a rm e r J r .@7 `Ronald Regan diedMrom t0e eMMect$ oMl342 ivound$:` * Ronald Regan je umro usled k o m p lik a c ija n a s ta lih o d s ta rih ra n a iz 1 5 > 1 . * o z n a v a o c i 8 e k s u m s e h o v e k le tv e v e ru ju d a je n je n o v a e n je p re s ta lo s a + o n a ld o m + e g a n o m , o d n o s n o n a k o n p u n ih 1 B 4 g o d in a d e lo v a n ja . n a e , v e z a n o z a 8 e k u m s e h a je in te re s a n tn o is ta i d a je is to n o n e m a k i "ilm s k i s tu d io D e u t$ c 0 e f ilm *A k tie n g e $ e ll$ c 0 a Mt 1 5 A A . g o d in e s n im io "ilm o o v o m n e o b i n o m in d ija n s k o m p o g la v ic i. J la v n u u lo g u u "ilm u , o d n o s n o lik s la v n o g in d i ja n c a je g lu m io u v e n i s rp s k i re d ite lj i g lu m a c J o jk o # iti . O a k o s e n a m e tn u o k a o iz u z e tn a li n o st, o d n e p ro c e n jljiv e v re d n o s ti z a ilu m in a te , * a jk je v re m e n o m p o e o d a d e lu je k a o v o $ a + e d a . U s v o js tv u p rv o g o v e k a o n 1 C . a v g u s ta 1 > T 1 . g o d in e p i e p is m o U u z e p e # a c in iju u k o m e m u iz n o s u s v o j < r a n d P la n z a k o n a n u p o b e d u ilu m in a ta . O v o p is m o je p u n ih d v a % n a e s t g o d in a b ilo iz lo e n o u b ib lio te c i 2 rita n s k o g m u z e ja u N o n d o n u , a p o to m p o v u e n o k a k o s e o n je m u n e b i v i e ik a d a g o v o rilo . ( a s e d a m s tra n ic a * a jk , i z m e $ u o s t a l o g , p i e # a c i n i j u 7 //* o t o s u , d o s r e d i n e p o s l e d n j e g v e k a , k o n s o l i % d o v a li s v o ju k o n tro lu n a d "in a n s ija m a v e in e e v ro p s k ih d r a v a , m e $ u n a ro d n i b a n k a r i s a d a in te n z iv n o r a d e n a p ro ir e n ju s v o je s " e re u tic a ja n a c e o s v e t... O a k o b i o v i n a p o ri u s p e li b i e n e o p h o d n o d a p o tp a le n iz s v e ts k ih ra to v a , a p rv i m e $ u s tr a n a 3 4 5

O+'O #U('

njima bice potpaljen kako bi carska +usija bila stavljena pod kontrolu... 'rugi ce biti potpaljen kako bi mnoga carstva nestala, a +usija dodatno ojacala... 8re% ci, koji ce biti izvor divljastva i najkrvavijeg rusvaja, bice potpaljen kroz sukob hriscana i )rapa. Oraj ovog 8receg velikog rata nastupice tek kada gradani u potrazi za idealom prime istinsko prosvetljenje kroz univerzalno ispoljavanje izvornog ucenja Nuci"eraM. *osto je, 11. marta 1>T3. umro #acini, *ajk je odredio )drijana Nemia )driano Nemi, 1>33%1>5A@, masona ==. stepena, da rukovodi evropskim ilumina% tima. Nemi, bogat :irentinski bankar, bio je izuzetno blizak sa cuvenim italijan% skim patriotom i revolucionarom 'uzepeom Jaribaldijem. Jedan od najuticajni% jih voda italijanskih Oarbonara i clan Krhovnog skupa Oarbonerije bio je i Oarl +otsild ?Harl #aFer von +othschild ili Oalman +othschild@, osnivac napuljskog ogranka porodice +otsild. (e treba zaboraviti da su iluminati osmislili, stvorili i rukovodili svetskom organizacijom komunista, pa stoga i ne cudi sto je i Najonel de +otsild bio clan *rve internacionale. +ed iluminata je i danas jedna od najuticajnijih tajnih organizacija. dalje su svi njeni clanovi pripadnici i slobodnih zidara, a slobodni zidari i dalje ne znaju ko su odista iluminati. Iapravo, najvisi, ==. stepen masonerije je tek prvi stepen luminata. Oni su bliski svima, a njima niko nije blizak. Ustvari, za ilumi% nate bi se moglo red da su posrednici izmedu onih koji zapravo vladaju svetom, izmedu .ionskih mudraca, Jerusalimskog princa, trinaest "amilija i svih drugih poznatih i nepoznatih tajnih organizacija. U ngolstatu, malom gradu nemacke pokrajine 2avarske, u ulici #0ere$i* en$traMie l'% na zgradi gde je 1TTA. osnovan red iluminara, danas stoji tabla koja sve prisutne podseca na to vreme.

314 strana

(enad #ini

*oglavlje etrnaesto

strana 311

O+'O #U('

O)+N #)+O.
#ozes #ordekaj #arks Nevi ?!/! !/ !/!@ ro$enje C. maja 1>1>. u 8riru, (emaka, od majke Renrijete i oca RajnrihaD otac, deda, pradeda i ukundeda su mu bili rabini. .a sedamnaest godina se upisuje na studije prava Univerziteta u 2onu gde se iste godine verio sa 'eni "on Kest"alen ?Johanna 2ertha Julie ,JennFM, :reiin von KKestphalen@, kerkom bogatog nemakog plemia barona Kest"alena. Oao brilijantan student dospeva na prestini Univerzitet prava u 2erlinu gde e iscrpno izuavati Regelovu "ilozo"iju i :ojerbahova uenja o materijalizmu. Ivanje doktora "iloso"ije #arks stie na Univerzitetu u Jeni. Odmah po zavretku studija #arks se pridruuje pokretu mladih Regeli% janaca, koji su otro kritikovali hrianstvo i prusku aristokratiju. *osto mu je zbog njegovih radikalnih stavova onemogueno dalje bavljenje naukom, on 1>B3. godi% ne poinje da radi kao urednik u liberalnom asopisu R0eini$c0e !eitung: #e$utim, njegovi kritiki ,lanci o pruskoj ekonomiji i spoljnoj politici toliko su razbesneli vladu da je asopis ubrzo zabranjen, a sam #arks bio prinu$en da pobegne u :ran% cusku. #arks stie u *ariz krajem 1>B=. i odmah sa )rnoldom +uom ?)rnauld +ouge@ pokree ,asopis Deut$c0*franzo$i$c0e Va0r7uc0er9 kako ovaj #arksov izda% vaki poduhvat nije imao uspeha, on poinje da pie za najradikalnije nemake novine koje su se tampale u *arizu % ;orzvart$: #arksovi radikalni lanci i odlu% no zalaganje za jevrejsko pitanje doveli su do toga da se upozna i zblii sa tada naj% uvenijim jevrejskim ovinistom #ozesom Resom ?#oses #oshe Ress@. Res je bio uenik kod Regela i jedan od prvih socijalistaD jedne veeri, u uvenom parikom nonom klubu Noulin Rouge% Res upoznaje #arksa sa :ridrihom &nglesom ?:rie% drich &ngels@, sinom bogatog engleskog industrijalca iz #an,estera. Ke naredne godine, zbog svoje subverzivne delatnosti, #arks biva uhapen u svom luksuznom apartmanu u Rue ;aneau i prognan iz :rancuske, a sa njim zajedno iz *ariza u 2ri% sel odlazi i :ridrih &ngelsD oni provode tri godine u glavnom gradu 2elgije kada ih policija ponovo hapsi i proteruje. #aja 1>B>. #arks se konano seli u Nondon, gde ostaje do smrti 1>>=D sa enom i estoro dece prvo je Yiveo u =o0ou% delu Nondona poznatom po lakom ivotu, a potom u Kenti$0 #o[n kvartuD osnovni izvor prihoda su mu bile berzan% ske pekulacije na Pondon =tock /-c0ange: 8ako je, hvalei se svojim berzanskim uspesima, 1>AB. napisao ujaku Najonu :ilipsu ?Nionel *hilips@ kako je na berzi zara% dio oko B44 "unti, to bi, po dananjim standardima, bilo vie hiljada evra. 'rugom prilikom, u pismu najboljem prijatelju :ridrihu &ngelsu koji je iveo u #ancesteru, #arks pie7 M'a sam imao vie novca tokom poslednjih desetak dana napravio bih dobar posao na berzi. 'olo JN reme kad uz pomo pameti i malo novca u Nondonu ovek moe da napravi uda.M (ajiroj javnosti #arks je bio poznat kao dopisnik uglednih amerikih novina Qe[ ]ork Dail+ #ri7une koje su mu objavile ak =CC lanaka. nteresantan je uvodni lanak #ri7una od B. januara 1>CA. u kome #arks kritikuje me$unarodni "inansijski kartel zbog svog spekulativnog delovanja i koji je, kako #arks navodi, nalik nekoj porodinoj manu"akturi s obzirom da ga uglavnom ine me$usobno dobro povezane jevrejske porodice od kojih se posebno 313 strana

(enad #ini istiu Konig$zuarter*i% Bi$$c0oMM$0eim*i% Uotlander*i% Pe0ren*i::: #arks potom nabraja i n e k e n e to lik o p o z n a te a li n e o b i n o v a n e je v re js k e b a n k e k a o to s u P ip p m a n n % Ro$ent0al d Co% Pi$$a d Kann% Rap0ael d Co% Wert0eim d <ompert$% Becker d fuld::: * ri a o n a v o d n o m # a rk s o v o m s iro m a tv u je o b i n a iz m i ljo tin a , g o to v o n e v e ro v a tn a a k o s e z n a d a je b e rz a n s k e s a v e te d o b ija o li n o o d N a jo n e la + o t ild a , g la v e lo n d o n s k e O u e + o t ild . * o r e d to g a # a r k s je b io s tra s tv e n p u a e g z o ti n ih k u b a n s k ih c ig a ra , s k u p ih "ra n c u s k ih v in a i n a jb o lje g e n g le s k o g p iv a D b io je ra d o v i$ e n g o s t u b a n ji K a r io v + ; a r + % a n i u N o n te C a r lo C a $ in u n ije b io n e p o z n a tD ta k a v u k u s i s til iv o ta s u iz v e s n o z a h te v a li d u b o k d e p , a # a rk s g a je im a o . * o z n a ta je n je g o v a a la k a k o s a v n o v a c k o ji je z a ra d io o d k n jig e D a $ K a p ita l n ije b io d o v o lja n n i z a c ig a re k o je je p o p u io p i u i g a . O a d je 1 T > C . 2 a v a rs k a v la d a o b e lo d a n ila lu m in a ts k e p la n o v e z a u n i te n je h ri a n s tv a i p o s to je ih v la d a , la n o v i ilu m in a ta s u s e p o v u k li u ile g a lu . ' e lo v a % n je s u n a s ta v ili "o rm ira n je m i k o n tro lo m n iz a m a n jih o rg a n iz a c ija m e $ u k o jim a je P ig a p r a v e d n i0 lju d i b ila p o s e b n o a k tiv n a D la n N ig e 1 > B 3 . p o s ta je i m la d i, b u n to v n i n o v in a r # o z e s # o rd e k a j # a r k s N e v i. 2 r itk o g p e r a i n e m irn o g d u h a , # a rk s je o d m a h p o e o d a p i e p ro p a g a n d n e p a m "le te z a N ig u , p o z iv a ju i n a ro d n a u s ta n a k i p o b u n u p ro tiv re im a . ( a z a h te v N ig e , k o ja e u b rz o p ro m e n iti s v o j n a z iv u N ig a k o m u n is ta , # a rk s u : r a n c u s k o j 1 > B B . p o in je d a p i e n je n p ro g ra m a li e g a z a v r % iti i o b ja v iti te k 1 . "e b ru a ra 1 > B > . u N o n d o n u % N a n iMe $ t d e r K o m m iin i$ ti$ c 0 e n P a r te r % # a n i"e s t k o m u n is ti k e p a rtije s e n a e n g le s k i i d ru g e je z ik e p re v o d i te k 1 > C 4 g o d i% n e . I a to je # a rk s ta k o d u g o ra d io n a # a n i"e s tu k o m u n is ti k e p a rtije P z m e $ u ita n ja is to rijs k ih k n jig a i p is a n ja , # a rk s je u iv a o u "in im v in im a i jo "in ijim c ig a ra m a . . v o ju o b a v e z u d a n a p i e p ro g r a m N ig e n ije o z b iljn o s h v a tio ta k o d a m u je p rv a v e rz ija a k o d b ije n a k a o n e o z b iljn a , a z a d ru g u n ik a k o n ije n a la z io v re m e n a . O k o ln o s ti s u s e b itn o iz m e n ile p o to s e u je s e n 1 > B T . u N o n d o n u s r e o s a N a jo n e lo m + o t ild o m , u n je g o v o j r e z id e n c iji u u lic i 2 5 4 P ic c a d ill+ :W :P N a jo n e l, k o ji je d o b ro p o z n a v a o # a rk s o v n a u n i ra d , p o s e b n o je c e n io to to je , n a je d in s tv e n n a in , R e g e lo v u "ilo z o "iju p ro tk a o : o je rb a h o v im m a te rija liz m o m i ta k o ra z v io u e n je k o je e k a s n ije p o s lu iti k a o e "ik a s n o s re d s tv o z a m a n ip u la c iju lju d i % m a i u p ra v lja n je d o g a $ a jim a . + o t ild je b io u v e re n d a je # a rk s s tv o r io n o v o p iju m z a iro k e n a ro d n e m a s e i s to g a je o d lu io d a g a p o d r i u d a lje m ra d u , a li i d a g a a k tiv n o u k lju i u o s tv a r iv a n je ilu m in a ts k ih p la n o v a . z n o s e i m u s v o je o s n o v n e p o g le d e n a s v e t, N a jo n e l je # a rk s u p o s e b n o o b ja s n io "ilo s o "iju ra ta k a o je d n o g o d o s n o v n ih d ru tv e n ih o d n o s a u n u ta r k o g a s e ra z re s a v a ju m n o g e u n u tra n je s u p ro tn o s ti. H e n e i d a b e z ra ta n e b i b ilo n i o p te g n a p re tk a , u s le d n e m o g u n o s ti p r o m e n a a n a h ro n ih o d n o s a i id e ja k o ji, v re m e n o m , p o s ta ju d o m in a n tn i u d ru tv u , a k o je je n e m o g u e p re v a z i i m irn im p u te m , N a j% o n e l je re v o lu c ije o k a ra k te r is a o k a o M n a jk o n s tru k tiv n ije m e $ u lju d s k e o d n o s e M . U to m s m is lu o d # a rk s a je z a tra io d a re v id ira d o ta d a n ji te k s t, o d n o s n o n a c rt p a r % tijs k o g p ro g ra m a i d a g a p rila g o d i M re v o lu c io n a rn im v re m e n im a k o ja d o la z e M . ( a k ra ju , p re n e g o 0 to s e o p ro s tio o d s v o g d o m a in a , # a rk s je p rim io c rv e n u k o n u ta n u s k o p a m a o d is to g z la ta u k o jo j s u s e n a la z ila d o k u m e n ta o d , k a k o je N a jo % n e l n a g la s io , M n a jv e e v a n o s ti z a n a u s tv a rM . # e $ u d o k u m e n tim a c rv e n e k o n e ta n e n a la z ila s e i k o p ija z a p is n ik a ) d a % m a K a js h a u p ta s O o n v e n c ije m a s o n a u K ilh e m s b a d e n u i jo d v a d e s e ta k z a p is n ik a s tr a n a 3 1 =

O+'O #U(' s drugih skupovaD ovi materijali trebalo je da pomognu #arksu da shvati znaaj dokumenta kojeg se prihvatio da napie % NaniMe$ta komuni$ti ke partije: Oasnije, na molbu ozbiljno bolesnog Najonela #arks e dodati Kajshauptovim beleskama iz Kilhemsbadena nove zapise, a sve zajedno e prirediti kao jedan jedinstven zapi% snik. 8ako inoviran materijal #arks predaje Najonelu 1>T5. godine % nedelju dana pre njegove smrti. Odmah po izlasku iz tampe NaniMe$t Komuni$ti ke partije je, kao neka vrsta biblije, distribuiran svim partijskim ograncima irom &vrope. +evolucionarna vre% mena koja je Najonel najavio #arksu poela su ve 1. marta iste godine u 2adenu, a potom i u 2e,u, *armi, Keneciji, Nondonu, +usiji itdD revolucionari nisu imali uspeha ali se &vropa, te 1>B>. godine, dobro potresla. #ani"est je, zapravo, trebalo da bude i bio je, objanjenje povoda zbog kojih se revolucije pokreu. U njemu se #arks zalae zaD pokretanje i uspostavljanje diktature proletarijataD ukidanje pri% vatnog vlasnitvaD zabrane ispovedanja svih veraD uspostavljanje centralne banke radi kontrole svih novanih tokovaD eksproprijaciju zemljita i kon"iskaciju imovine svih protivnika revolucijeD stavljanje pod dravnu kontrolu svih komunikacionih veza i in"ormativnih sistemaD dravno obrazovanje i vaspitanje dece, itd. Oapitalistiko drutvo se objanjava kao drutvo sukoba buroazije, srednje klase i proletarijata, a poto se buroazija nikad nee mirno odrei svojih privile% gija, #arks poziva na revoluciju, na rat koji treba da poslui kao sredstvo za razre% enje nerazreivog. 2esklasno drutvo koje proletarijat uspostavi bi, samo po sebi, vodilo ka optem miru, prosperitetu i slobodama. #ani"est je odista bio kamen temeljac razvoja Oomunistike partije i njene ideologije. . obzirom da su u gotovo svim evropskim zemljama postojali razliiti revolucionarni pokreti, pojavila se potreba za njihovim me$usobnim poveziva% njem i postepenom koordinacijom aktivnosti. 2ilo je neophodno "ormirati jednu me$unarodnu, nadnacionalnu, revolucionarnu organizaciju i to se, posle nekoliko godina #arksovog napornog angaovanja, konano i dogodilo 3>. septembra 1>AB. 8og dana, u #artins Rolu, Oovent Jarden u Nondonu, okupili su se "rancuski prudonisti i blankisti, nemacki socijalisti, irski nacionalisti, poljske patriote, mazi% nijevi sledbenici iz talije i engleski leviari, a svi s istom eljom % da neto menjajuD ovaj skup je odran pod nazivom International Workingmen'$ A$$ociation% a u istoriji e biti zapamen kao Prva internacionala: &nglezi su se bunili protiv klasnih privi% legija, :rancuzi protiv bonapartizma, *oljaci protiv +usa, (emci protiv liberalnog kapitalizma itd. (a sastanku je izabran Jeneralni savet na elu sa #arksom koji ga je vodio sve do 1>T3. godine, kad se sedite nternacionale preselilo u (jujork. 2io je to konglomerat nepomirljivih revolucionarnih razliitosti koje je, na kraju, #arks sve uobliio u prihvatljivu kooperaciju evropskih komunista. Osnivakom kongresu *rve internacionale, kao poasni lan, prisustvovao je i Najonel +otild koji je i "inansirao skup ove arolike evropske revolucionarne elite. Oomunisti danas slave 1. maj kao dan svog osnivanja, a zapravo se radi o proslavi dana kada su osnovani iluminati u #inhenu 1TTA. Oomunisti celog sveta usvojili su crveni pentagram ?zvezdu petokraku@ kao zatitni znak, a on je u istoriji poznat kao jedan od najjaih magijskih simbola. Hrvena boja, simbolina boja komunista, prihvaena je u znak zahvalnosti prema porodici +otild. 31B strana

(enad #ini

*oglavlje petnaesto

strana 31C

O+'O #U('

KN)' # + N , UNj)(OK % N&(j (

Kladimir li Uljanov ?2]achghd ii v]abf@, sin laja (ikolajevia Uljanova i #arije )leksandrovne 2lank, ro$en je 33. aprila 1>T4. u .imbirsku, +usija. (jegov deda po ocu (ikolaj Kasiljevi i baka )na )leksejevna .mirnova pripadali su mongolskom kalmickom narodu Kwj}Ki j|Y~|>Kc-uu Dapor9 deda po majci )leksandar 'mitrievi zrail 2lank ?)]^_`abcp ZCxCJACEsCt iLA@CIB ]ab_@ bio je Jevrejin, a baka )na Johanova Jrosop" ?)bba "Oab dfbf@ bila je dete (emca i .vedanke. ako su poticali iz dobrostojee poro% dice i imali dovoljno sredstava za kolovanje i ivot, Kladimir lic i njegov sta% riji brat )leksandar bili su duboko i iskreno anticarski i antiruski orijentisani. Nenjin je studirao na KaL@DTHuu Xoc+rapcmseDDBiC +Dusepcumem% a brat )leksandar je zavrsio >@DHm*REemep(+pzcH:uu Xoc+rapcmseDDBiC +Dusepcumem9 po okon% anju studija Nenjinov brat, kao lan zaverenike organizacije Uaporna@ B,}w i pokuaja ubistva cara )leksandra ?)]^_`abcp )]^_`abcdfhi *ogabf@, 1>>T. biva uhapen, su$en, osu$en i obeen u *etrogradu. *odsetimo se da je pripadnik Uapodna- B,}w poljski Jevrejin gnacije Rrivetski ? gnacF RrFnie6i% ecki@ 1=. marta 1>>1. bombom ubio cara )leksandra ?)]^_`abcp )]^_`abcdfhi *ogabf@, a da je )leksandar Uljanov uestvovao u sedam pokuaja ubistva cara )leksandra ?)]^_`abcp )]^_`abcdfhi *ogabf@. Kladimir li Uljanov je diplomirao prava 1>51. godine i odmah poeo, kao pomonik, da se bavi advokaturom. #e$utim, noen snanim anticarskim i antiruskim oseanjima, opsednut idejama Oarla #arksa i :ridriha &ngelsa on sebe ne nalazi u advokaturi ve u organizovanju i izvo$enju raznih anticarskih aktivnostiD ubistvo (ikolaja , cara +usije, postae mu opsesija. Ibog svog otvo% renog antidravnog istupanja i delovanja krajem 1>5C. biva uhapen i osu$en na etrnaest meseci progona u .ibir gde upoznaje mladu jevrejsku revolucionar% ku i lanicu ruskih socijalista (adedu Orupsku ?Rac^ca Oob`lablhbfa OpF`_aa@ i eni se njom. *o povratku iz .ibira, 1544. godine, njih dvoje pokreu list iTHpa za potrebe +uske socijaldemokratske radnike partije iji lan Kladimir Uljanov postaje uzevi partijsko ime Nenjin ?pre toga konspirativno ime mu je bilo Kolgin@. Oad su unutarpartijski sukobi 154=. godine doveli do podele socijaldemokratske radnike partije na dve "rakcije % boljevike i menjevike, Nenjin se naao u grupi vo$a boljevicke "rakcijeD tri godine kasnije on e postati neprikosnoveni lider boljevika. :abijansko drutvo je osnovano u Nondonu B. januara 1>>B. s ciljem da se, na osnovu iskustava steenih u :rancuskoj revoluciji, pripreme osnove za dalji nastavak svrgavanja evropskih carskih porodica i uspostavljanje drava na bitno novim drutvenim osnovama, ije glavne okvire su ve bili dali )dam Kajshaupt i Oarl #arks. Ukratko, zalagali su se za Mrekonstrukciju postojeih drustava u skladu s moralnim postulatima novog svetskog poretkaM. .naga i uticaj lanova :abijanskog drutva leala je, pre svega, u injenici da su svi bili u bliskoj vezi s 'rutvom odabranih i )postolskim klubom, u kojima su glavnu re vodili lanovi porodice +otsild, #onte"ijore, )stor i jo nekih poznatih evropskih ban% karskih kua. ,uvenu etvorku ovog drutva sainjavali su 'ord 2ernard 0o 31A strana

( e n a d # in i ?J e o rg e 2 e rn a rd . h a 6 @, n o v in a r k o ji e 1 5 3 C . p rim iti ( o b e lo v u n a g ra d u z a k n ji % e v n o s t , . i d n i K e b , J r e j h m K a l a s i . i d n i O l i v e r . ( a j v e i h /n a n s i j e r i ' r u t v a s u b i l i + o k "e le ro v a i O a rn e g ije v a "o n d a c ija i g o s p o d ja & rn a & lm h a rs t ?& rn a & lm h u rs t@, u d o v ic a J .* . # o rg a n a . * r e m a o c e n a m a lid e ra o v e o rg a n iz a c ije , z a u s p e h n jih o v ih id e ja b itn o je b ilo s v rg a v a n je d v e e v ro p s k e d in a s tije 7 R o e n c o le rn a u ( e m a k o j i + o m a n o v a u + u s iji. * o d je d n a k o v a n o im je b ilo i s v rg a v a n je s u lta n a # e h m e d a K ?# e h m e d K a h id u d d in @ i u k id a n je O to m a n s k o g c a rs tv a . J a n u a ra 1 5 4 C . u N o n d o n je s tig la d e le g a c ija b o lj e v ik a p re d v o $ e n a K la d i % m iro m U lja n o v im D s o b z iro m n a ra s p o lo iv e "in a n s ije "a b ija n a c a n e iz n e n a $ u je to s u b u d u i re v o lu c io n a ri s m e te n i u p re s ti n i C la r id g e h o te l g d e ih je d o e k a o # o ri 2 e rin g ?# a u ric e 2 a rin g @, p rip a d n ik je d n e o d n a jp o z n a tijih b a n k a rs k ih p o ro d ic a . ( a s a s ta n k u k o ji n ije tra ja o d u e o d je d n o g s a ta d o g o v o re n o je d a s e b o lj e v ic im a o b e z b e d i d e s e ta k m ilio n a d o la ra k a k o b i s e o d m a h p o k re n u la re v o % lu c ija u + u s ijiD p r im a rn i c ilj je b io d a s e , k ro z u n u tra n je s u k o b e , + u s ija d o d a tn o o s la b i i p ris ili n a k a p itu la c iju u ra tu p ro tiv J a p a n a , k o ji je p o e o jo > . "e b ru a ra 154B. U lja n o v iz N o n d o n a d ire k tn o p u tu je u + u s iji g d e je v e B . "e b ru a ra 1 5 4 C . b o m b o m u b ije n . e rg e i ) le k s a n d ro v i , s tric ru s k o g c a ra . . a N a v o m 2 ro n ta jn o m . E C B @ a h c f h i d f b l ^ h b @, k o n s p ira tiv n i n a d im a k 8 ro c k i ?8 p o _ h h @, N a v o m + o z e n "e ld o m . E s f d h ` f h i * o ^ b ^ ] c @, p o z n a t k a o O a m e n o v ?O a g ^ b ^ @, J e o r g o m O v s e j g e r o n o m ? * p h f d h h O ` ^ h % ^ d @ , p o z n a t k a o I i n o v je v ? h b f ^ @ i J o s i" o m K is a r io n o v i e m ' u g a v ilije m ? n t s n e j h ` ` a d h f b f h i a h ] h @ , k o n s p ir a tiv n o im e . ta ljin ? H l a ] h b @ , o n ta d a m o b ili e s v e le v i a r %s k e i a n tic a r s k e p ris ta lic e i o k u p lja k rim a n a lc e s v ih v rs ta k a k o b i, n a z a n je g a s v e ti d a tu m % 1 . m a ja p o k r e n u o r e v o lu c iju . a k o r e la tiv n o d o b ro o rg a n iz o v a n i i p rili n o b ro jn i, re v o lu c io n a ri n is u im a li o z b iljn ih a n s i je r s e H a r, o d m a h p o iz b i ja n ju re v o lu c io n a rn ih n e re d a , o d lu io n a n jih o v o ra z b ija n je i to p o c e n u s la b lje n ja v o jn ih e "e k tiv a u s u k o b u s J a p a n o m . + e v o lu c io n a rn o ru k o v o d s tv o s e ta k o , p o s le s a m o n e k o lik o m e s e c i, n a lo u o p to j p a n ic i i b e k s tv u . U lja n o v b e i u N o n d o n g d e g a j e n a a d r e s i ' ) U o l M o r d = 6 r % K i n g '$ C r o $ $ R o a d v e e k a o p r i p r e m l j e n i s t a n , 2 ro n ta jn u ( ju jo rk , + e z e n "e lt i O v s e jg e r o n u ( e m a k u , a ' u g a v ili, p o to je u h a p e n i o s u $ e n z a re v o lu c io n a rn e a k tiv n o s ti, b iv a p ro g n a n u s e lo O u re jk a , u b liz in i K a n k o ra , . ib ir. p a k , ia k o re v o lu c ija n ije u s p e la , c ilj m e $ u n a ro d n ih b a n % k a ra je o s tv a re n , s o b z iro m d a je J a p a n , k o g a s u "in a n s ira li, p o b e d i o , a + u s ija z n a tn o "in a n s ijs k i i v o jn o o s la b ila D b ila je to g e n e ra ln a p ro b a i p ra v a in v iv o p ri% p re m a z a p o k re ta n je je d n o g n o v o g v e lik o g s v e ts k o g s u k o b a % * rv o g s v e ts k o g ra ta . 2 rita n ija je o d p o e tk a + u s k o %ja p a n s k o g s u k o b a "in a n s ijs k i p o d r a v a la ja p a n s k u c a rs k u v la d u p re k o s v o jih b a n a k a u ) m e ric i. . v e tra n s a k c ije s u i le p r e k o b a n a k a k o je s u k o n tr o lis a li + o t ild o v i a m e r i k i b a n k a ri % J .* . # o r g a n i J a k o b . i" ?J a c o b R irs c h . c h i""@ k o ji je 1 5 4 B . a k b io p rim lje n u p riv a tn u a u d i % je n c iju k o d b rita n s k o g m o n a rh a & d v a rd a K D a u d ije n c iji s u p ris u s tv o v a li jo i ' o n 2 e rin g ?J o h n 2 a rin g @, d ire k to r 2 a n k e & n g le s k e i ) l"re d d e + o t ild ?) l"re d H h a rle s d e + o th s c h ild @, n a js ta riji s in N a jo n e la + o t ild a i d ire k to r 2 a n k e & n g le s k e u p e rio d u o d 1 > A 5 . d o 1 > > 5 . . a m o p re k o K u 0 n % P o e 7 d C o b a n k e n a ije m s e e lu n a la z io . i" o b e z b e $ e n o je p re k o 3 4 4 m ilio n a d o la ra p o m o i z a m o d e rn iz a c iju s tr a n a 3 1 T

O+'O # U('1 ja p a n s k e "lo te i n a b a v k u d ru g o g s a v re m e n o g n a o ru a n ja . I a h v a lju ju i iz d a n o j "in a n s ijs k o j p o m o i ?k re d itim a @, J a p a n je o p re m io "lo tu u ltra m o d e rn im to p o % v im a k o ji s u im a li z n a tn o v e i d o m e t o d ru s k ih , to je s u k o b n a m o ru u in io p o g u b n im z a + u s e D u n e ra v n o p ro v n im p o m o rs k im b itk a m a + u s i s u iz g u b ili g la v n in u s v o je "lo te . # e $ u tim , b e z o b z ira k o lik o o s la b lje n a n a m o ru , + u s ija je i d a lje b ila p re v e lik i z a lo g a j z a J a p a n p a s u b rita n s k i ra tn i s tra te z i o d lu ili d a s e + u s ija n a p a d n e iz n u tra , a z a to s u v e b ili s p re m n i b o lj e v ic i n a e lu s N e n jin o m . + e v o lu c ija je u + u s iji p o e la 1 . m a ja 1 5 4 C . i H a r je b io p rin u $ e n d a a n g a u je z n a % a jn e s n a g e d a b i s u z b io n a ra s ta ju c e n e re d e . ( e e le i d a s e b o ri n a d v a "ro n ta ( ik o la j je , o c e n ju ju i u n u tra n ju s ta b iln o s t p rio rite tn o m , p rih v a tio m iro v n i p re d lo g a m e ri k o g p re d s e d n ik a 8 e o d o ra + u z v e lta i C . s e p te m b ra 1 5 4 C . p o tp is a o m ir s J a p a n o m . J a k o b . i" je n a k o n p o tp is iv a n ja m ira , a d e Ma c to ru s k e k a p itu la c ije , p rim io o d ja p a n s k o g c a ra N e iji*te n n o a n a jv i e ja p a n s k o o d lik o v a n je K + o k u jit$ u $ 0 o ?# e d a lja z la z e c e g . u n c a @. 8 ri g o d in e k a s n ije 8 e o d o r + u z v e lt, k o ji je b io je d a n o d k re a to ra ru s k o g p o ra z a , p rim io je ( o b e lo v u n a g ra d u z a m ir. ) n a liz ira ju i p o s le d ic e J a p a n s k o %ru s k o g ra ta i n e u s p e le ju d e o b o lj e v i k e re v o lu c ije a n a liti a r ) le k s a n d a r * a u e l ?) le ; a n d e r * a u e l@ je 1 5 . ju n a 1 5 4 5 . z a # 0 e = a tu r d a + / v e n in g P o $ t n a p is a o 7 M & v ro p s k im n a ro d im a v i e n e u p ra v lja ju n jih o v e n a c i o n a l n e v l a d e D o n e s u p o t p a l e p o d j e d n u d r u g u v l a s t 7 n e v i d l j i v u v l a s t n /n a n % s ijs k o g k a p ita la k o ja s e p ro te e d o s v ih p a la ta i k u a iro m & v ro p e . ( ju o s e a ju s v i lju d i, a p re s v ih o n i k o ji z a v is e o d s v o g ra d a . ( ije d n a e v ro p s k a n a c ija v i e n ije s a m o s ta ln a i n e z a v is n a D n jih o v a p o liti k a a u to n o m ija je p o d re $ e n a "in a n s ijs k im d e s p o tim a p r e d k o jim a i k r a lje v i k le e .M ( a k o n n e u s p e le re v o lu c ije iz 1 5 4 C , U lja n o v b e i u N o n d o n g d e e 1 5 4 > . b iti in ic ira n u m a s o n e riju u lo i R o $ e m a r + P o d g e Q o : l 4 o 2 : z N o n d o n a o n p u tu je z a # a n e s te r, * a r iz , * r a g , 2 e rlin ... d a b i s e p o iz b ija n ju * r v o g s v e ts k o g ra ta s k lo % n io u . v a jc a rs k u ?C . s e p te m b a r 1 5 1 B % = . a p ril 1 5 1 T @. U m irn o m a m b ije n tu . v a j% c a rs k e , K la d im ir li s a ( a d e d o m O ru p s k o m p o k u a v a d a z a in te re s u je 0 v a j % c a rs k e le v i a re z a n je g o v u id e ju p e rm a n e n tn e re v o lu c ije . ( a ta jn im s k u p o v im a e v ro p s k ih le v i a r a u I im e rv a ld u ?1 5 1 C @ i O ie n ta lu ? 1 5 1 A @ N e n jin o v e re v o lu c io n a r n e id e je s u o d lu n o o d b a e n e D p re d s ta v n ic i s v ih s o c ija ld e m o k ra ts k ih i d ru g ih le v ih p a rtija s u b ili is k re n o n a c io n a ln o o rije n tis a n i i o d b a c ili s u s v a k u m o g u % n o s t d a re v o lu c io n a rn im a k c ija m a d e s ta b iliz u ju s v o je ra to m u g ro e n e d r a v e . N e n jin je m is lio u p ra v o s u p ro tn o D n je g o v b o ra v a k u 2 e rn u , H irih u i lu k s u z n o m e n e v s k o m s ta n u u u lic i 3 2 R u e d e C a r o u g e p la a li s u a n a c io n a ln i i m o n d ija lis ti, % k i b a n k a rs k i k ru g o v i k o ji s u o d n je g a o e k iv a li s v rg a v a n je ru s k o g c a ra i b u r o % a z ije , a p o to m i k o m p le tn u d e n a c io n a liz a c iju ru s k o g n a ro d a D m u ltin a c io n a ln i b a n k a rs k i k ru g o v i "in a n s ira li s u , o d p rv o g d a n a , B o A 7 iu e e u K e % "ra k c iju u n u ta r ru s k e s o c ija ld e m o k ra ts k e p a rtije n a ije m s e e lu n a la z io U lja n o v D m e $ u n a ro d n i b a n k a r s k i k a r t e l o m o g u i o j e U l j a n o v u d a j a n u a r a 1 5 1 3 . u * r a g u o s n u j e p o s e b nu partiju u|>iR>Kww paBota@ napmu@ BoI{EsCHSs koja e 151T. elom svetu postati poznata kao Koxx+DucmCetETH@@ napmu@ CosemcHozo coL@: Uljanov je, k a o n e k a d a O a rl # a rk s , s v o je k n jig e p is a o u lu k s u z n im a m b ije n tim a k o je s u m u o b e z b e $ iv a li s v e ts k i lih v a ri i r a tn i p ir o m a n iD lju d i b e z s r c a , d u e i m ilo s ti. K la d i m ir li je b io n jih o v p la e n ik % b e z s rc a , d u e i m ilo s ti, a K in s to n H e r il ?K K in s to n N e o n a rd . p e n c e r%H h u rc h ill@ je u s v o m o b ra a n ju * a rla m e n tu C . n o v e m b ra 1 5 1 5 .
31> strana

(enad #ini ovako opisao njegov povratak u +usiju 1A. aprila 151T7 MNenjin je poslat u +usiju kao neki virus kolere koji je trebalo ubaciti u gradski vodovod i on je, neverovat% no, "unkcionisao besprekorno e"ikasno i smrtonosno. .a demonskom lakoom je unitavao svaku dravnu instituciju koja je bila od vitalnog znaaja za ruski narod.M *reko (emake i 0vedske, Uljanov 1A. aprila 151T. ilegalno ulazi u +usiji i odmah preuzima komandu nad boljevicimaD pored neposredne odgovornosti za ubistvo cara, utamnienje ruskog naroda i stvaranja prve bezbonike i sata% nistike drave na tlu pravoslavne +usije, Uljanova e mnogi pamtiti i po kolo% salnom poduhvatu prebacivanja gotovo sto hiljada ruskih Jevreja u (emaku. *lan je bio da se od poraene (emake stvori jo jedan komunistiki bastion. .a visoko uzdignutom crvenom zastavom ovi Nenjinovi komunisti su otpoeli revolucionarne akcije u 2erlinu, 2remenu, 2ransviku, Ramburgu, Raleu, Naj% pcigu, .leskoj, 8iringiji i +uru. .amo zahvaljujui odlunom otporu nema,kog naroda, organizovanom u AC "rajkora, judeokomunisticki prevrat je osujeen. (emaka komunistika partija e, po dolasku )dol"a Ritlera na vlast, ponovo pokuati da podigne socijalistiku revoluciju paljenjem +ajhstaga i izazivanjem masovnih nereda 0irom zemljeD kao i 151>. i 15==. znaajan broj tadanjih lanova (emake komunistike partije i njenog rukovodstva bili su Jevreji koji su svoje% vremeno doli iz +usije. Oakav je zapravo Kladimir Uljanov bio moe se dobro sagledati iz dopisa koji je 3. juna 151>. uputio svim gubernijskim sreskim sovdepima. U dopisu se zapravo nalaze instrukcije za postupanje prema pobunjenom seoskom i radn% kom stanovnitvu ?pobuna seljaka poznata kao 8agf`_oe 2occlabbhe@, neprijatelju komunista i .ovjetske +uske :ederativne +epublike. U Nenjinovom dopisu koji je objavljen u Pravdi br. CB od 3=. "ebruara 15B3. doslovce stoji7
`O Okrajini $e vi"e puta de$ilo% da $u $e $eljaci i radnici $uprot$tavili evakuaciji ili uni"tavanju imovine% nadajui $e da e je $a uvati za $e7e: ,ni $u 7ili e$toko kanjeni: Primer Okrajine mora da po$lui kao $tra"na lekcija za elu Ru$iju: !ato pri nji0ovom poku"aju da predu u oManzivu% me$no $tanovni"tvo duno je da $e pod rukovod$tvom $voji0 $ovjeta naj$troe pridrava $ledeeg nare8enja: O prvom redu evakui$ati ratne rezerve: =ve "to nee 7iti evakui$ano% mora 7iti $paljeno i dignuto u vazdu0: eito i 7ra"no evakui$ati ili zakopati u zemlju: ,no "to $e ne moe zakopati b uni"titi: =toku proterati: Na"ine evakui$ati kompletne ili po delovima: Ako $e ne mogu odvui % uni"titi i0: Netale koji ni$u evakui$ani * zakopati u zemlju: Pokomotive i vagone odvla iti: Kolo$eke ra$turiti: No$tove minirati i dizati u vazdu0: =ume i u$eve paliti: Po$tavljati za$ede i dej$tvovati vatrenim i 0ladnim orujem: O tom cilju uni"tavati $ve 7ez izuzetka: Pred$ednik =ovjeta narodni0 kome$ara ;: Oljanov`

Ovakva i njoj sline direktive Kladimira Uljanova dovele su tokom 1531. i 1533. godine do smrti gla$u preko pet miliona gra$ana +usije ?u Ukrajini naj% vie@, a u istoriji e se pamtiti kao ~SISX s RSsSIBE 23l223ll: *rema istrai% vanjima ukrajinskog geogra"a i demogra"a Kladimira Oubjovia ?2]achghp #n;ah]fhi OFAihfhi@ i dr Kasila Rrika ?KasFl Rrvshko@, najmanji broj umrlih od gladi je B,> a najvii T,3 miliona. #e$utim, iz nekog razloga oni vreme strana315

O+'O #U(' doga$anja ovih stranih zloina izmestaju za period nakon Nenjinove smrti, odnosno za sve okrivljuju .taljina. O strahotama izgladnjivanja ruskog i ukra% jinskog naroda se ak raspravljalo i u .enatu .)' 15C>. godine, a kao osnova za raspravu je posluio dokument naslovljen samo kao (| 133. U njemu doslovce pie7 MObazrive procene govore o B.>44.444 prisilno umrlih od gladi. #e$utim, mnogi priznati naunici smatraju da je broj nasilno izgladnelih i preminulih ljudi najverovatnije izme$u C i > miliona.M ,eOa, tajna komunistika policija, bila je zaduena za sprovo$enje i kon% trolu potovanja Nenjinovih naredbiD >4 svih pripadnika ,eOe ?id^hiahbaa ptnsn\@ bili su Jevreji, a njen prvi ovek poljski plemi :eliks Uerinski ?:eliks &dmundo6icz 'ziervriski@. Oada su se zbog ovakog neopisivog politikog i ekonomskog terora judeokomunista pobunili mornari u Orontadu ?Opoblac@ prvi koji su se zabrinuli za opstanak judeoboljevika bila je amerika admini% stracijaD ministar trgovine Rerbert Ruver ?Rerbert Hlark Roover@ koji e 1535. postati predsednik .)' je lino, tokom avgusta 1531, organizovao prikupljanje i slanje pomoi komunistikoj vlasti u +usijiD ameriko Yito je spreilo dalje 0ire% nje pobune, a mornare i nezadovoljne radnike iz Orontada judeoboljevici su pogubili. Orkestrirana glad koja se prvih godina judeoboljevikog terora doga$ala irom +usije, a pre svega u ruskoj itnici Ukrajini, bie razlog zato (emci 15B3. godine gotovo da nisu mogli da na$u Jevreje u UkrajiniD pre njihovog dolaska, a i posle, Ukrajinci su ih sami hvatali i po kratkom postupku se obraunavali sa svo% jim dotadanjim tamniarima i delatima. *ripadnici Kermahta su u Ukrajini, a i dobrom delu +usije doekani kao oslobodioci. Oakav je bio judeokomunistiki reim u +usiji dovoljno govori i podatak da je samo prve godine komunistike diktature u +usiji srueno preko A44 pravoslavnih hramova i ni jedna sinagogaD najvei broj pravoslavnih crkava je do Nenjinove smrti 153B. godine bio pretvo% ren u muzeje, bolnice, kole, kasarne, zatvore... *o direktnom nare$enju Uljanova 151>. godine uhapen je i sadistiki muen, a potom i ubijen kijevski mitropolit BIaduxup to je, delovalo kao poziv na obraun sa pravoslavnim sve0tenstvom pa ih je tako u samo par godina ubijeno, prema podacima P+ccHa@ RA@sSTI@sD@a qEAHSsB% oko 5C.444 ?preivelo ih je samo 1T.A35@. (a poetku judeoboljevikog pira 151T. u +usiji je bilo CC.1T= crkve, a do 15B4. u "unkciji je ostalo svega C4=. Oako se ne bi pomislilo da su Nenjin i judeoboljevici bili en 7loc protiv religija, neophodno je ukazati na injenicu da je =ancta =ede$ ve 151>. usposta% vila direktne komunikacione linije sa Nenjinom to je 13. marta 1533. dovelo do potpisivanja sporazuma izme$u Katikana i prve komunistike drave7 na sto% tine rimokatolikoh svetenika predvo$enih brojnim jezuitima su uli u +usiju i otpoeli sa svojom politikom prozelitizma7 izgladneli i bolesni +usi moglu su da dobiju tanjir toplog bora samo u jezuitskim svratitima na kojima je pisalo
KamoICtecHa@ Nucc@ R|jqi e Poccuu: Uz svako pare hleba pravoslavni hri%

anin je morao da primi i ceduljicu na kojoj je pisalo PiNCKii ka'na P+ccHox D@porG Katikan je, kao podrku novoj judeoboljevikoj vlasti, ve krajem marta 1533. odobrio #oskvi 1.C44.444 lira pomoi i obrati se 'rutvu naroda sa zahte% vom da sve zemlje podre +usiju. (akon >AB godine sukoba sa stonom crkvom +im se po prvi put osetio dobro % viva communi$mu$: *ravoslavlje je pobedom 334 strana

(enad #ini judeoboljevika doivelo svoj najvei istorijski poraz. Ovaj svojevrsni krstaki pohod na pravoslavne ruske due obustavio je .taljin tek >. aprila 1535. kada je proterao iz +usije sve jezuite. . jedne strane, judeoboljevici su izgladnjivali ruski narod, uskraivali mu medicinsku pomo, podvrgavali ga najstranijem teroru i jednostavno ga ubijali a s druge strane su ga pljakali na najbestijalniji mogui nain. z muzeja i domova ruskih plemia krali su nepreconjive umetnike vrednosti i slali ih svojim zapadnim mentorima. Oako bi se prikupile to vee koliine zlata, nakon to su razvaljene sve banke i poharani svi domovi, judeoboljevici su primo% ravali rudare da rade i po 1B sati, a milionima ubijenih ljudi su va$eni zlatni zubi. Ia Uljanova i njegovu kamarilu +usija je bila plen koji je trebalo dokrajiti. *rema kazivanju 2akmatie"a ?a_g^l^@, carskog ambasadora u .)' u vreme izbijanja revolucije, judeoboljevici su do kraja 151>. od Jakoba .i"a primili oko 13 milona dolara, a od 1515. do 1533. u trezore njujorke banke Ku0n% Poe7 d Co su prebacili oko A44 miliona zlatnih rubalja. 2akmetie" kao znaajne "inansijere navodi jo i njujorku banku =pe+er d Co% banku 0azard frere$ d Co: i pariku "inansijsku kuu <unz7ourg ?osnovao je baron .alomon de Junzbourg@. pak, ono po emu e Uljanov uvek ostati poznat i uven je nare$enje koje je izdao Jakovu .verdlovu ?\ptj #hah]fhi ndah]^hi H^dc]f@ da se 1T. jula 151>. likvidira celokupna carska porodica iz dinastije PoxaDosu koja je tada bila utamniena u Jekaterinburgu na UraluD ovo je bila obaveza koju je Uljanov preuzeo u Nondonu jo 154C. 8elegram sa Nenjinovim nare$enjem .verdlovu za pokolj +omanovih na potu je odneo Nenjinov telohranitelj )leksej )kimov ?)]^_`^h )On#O2@. +omanovi su streljani u jednoj prostoriji kue inenjera pa tijeva ?,fga nal^a@ u JekaterinburguD komandant streljakog voda bio je Jakov #. Jurovski ?pravo ime }@DHEIB ^aCxSsCt1% Jevrejin od oca ^aux*a i majke
cmep: (ajvei potovaoci Kladimira lica Uljanova su bili i ostali me$unarodni bankari, a pre svih #aks Karburg ?#a; [arburg@ i Jakob .i" koji su Nenjina i ceo revolucionarni pokret "inansirali ogromnim koliinama novca i suvog zlata. (ajvei deo ovih "inansija iao je preko Ola"a )berga ?Ola" )schberg@ i njegove Q+e Banken u .tokholmuD Ola" )berg e 1531. godine u *etrogradu, po specijal % nom ukazu Kladimira lica, osnovati KoxxeptecHCu wYK P,CCii koja e postati mt w Kai #, \ ?al"a i omega@ ruskih "inansijaD bie to prva centralna banka +usije protiv koje su se ruski car i narod toliko borili. U znak zahvalnosti za sve to je uinio za me$unarodni bankarski kartel, ameriki "mansijer 'on 'ejvison mla$i +ok"eler je 15=1. godine angaovao poznatog meksikog slikara i komu % nistu 'ijega +iveru ?'iego #aria +ivera@ da izradi mural za ulazni hol +ok"ele% rovog centra u (jujorku. #ural je nazvan pove an$tvo na ra$kr"u i prikazivao je sukob kapitalistike i komunistike ideje, a na njegovoj komunistikoj strani je prikazan Nenjin kako se dri za ruke sa radnicima u borbi protiv nosilaca ideje liberalnog kapitalizma. +iveri je za njegov rad isplaeno 31.C44 to je, za to vre % me, bila neobino visoka suma. #e$utim, usred izrazitog negodovanja javnosti mural je morao biti uklonjen iz +ok"elerovog centr a, a njegova replika danas krasi *alatu lepih umetnosti u #eksiko .itiju. strana 331

O+'O #U('

*ored eminetnih bankarskih krugova, judeoboljevike jurinike predvo% $ene Nenjinom slavili su i rabini irom )merike. Jovoreu u njihovo ime rabin Kajs je 3B. marta 151>. za Qeiv ]ork #ime$ izjavio7 LKerujem da ni jedno od dosa% danjih dostignua moga naroda nije bilo plemenitije od ovoga to su ga sada postigli sinovi i keri zraela kroz veliki pokret za osloba$anje +usijeM. U lanku se, pored ostalog, citira i izjava pro"esora Oijevskog univerziteta dr. #andeltaj% ma ?#andelshtam@ koju je on izrekao na Hionistikom kongresu u 2azelu 35. avgusta 1>5T. godine7 LJevreji najenerginije odbijaju svaku pomisao na sjedinje% nje sa drugim nacijamaD Jevreji imaju svoju ideju svetske imperije kojoj stremeD Jevreji e upotrebiti sav svoj uticaj i mo kako bi spreili rast i irenje autoriteta drugih nacija koje bi tako mogle oteati ili ak i spreiti ostvarenje uspostavlja% nja jevrejske svetske dominacijeM. Ooliko ameriki gra$ani nisu bili svesni isto% rijskih posledica judeoboljevike revolucije u +usiji govori i injenica da je u .)' 1. septembra 1515. godine osnovana, uz odgovarajuu medijsku promociju, Oomunistika partija )merike ?H*)@ sa Kilijamom :osterom ?[illiam I. :oster@ kao njenim prvim generalnim sekretaromD osnivakom kongresu stigao je i lini telegram podrke od Kladimira lica u kome je stajalo7 L*rvi svetski rat nam je doneo +usiju, a 'rugi e nam isporuiti &vropuM. Kladimir li, je, nakon dugogodinjeg bolovanja od -poDutecHoe cucmexDoe uDvEHCSDDoe L@BSIEs@DCEue * CiiiC % umro 31. januara 153B. godi ne na svom imanju ~SAHC eDCDTHue9 u svom poslednjem pisanom dokumentu ase{anue ?testament@ koji je napisao tokom poslednje nedelje 153=. i prve nedelje 153B. godine zahtevao je od lanova politbiroa i delegata predstojeeg x Oongresa partije da uklone .taljina ?ntsne@ 2hccaphobfhi ,ah]h@ sa mesta generalnog sekretara. (o, i pored snane podrke Ovsejgerona, +ozen%"elda, 2rontajna, (adede Orupske i drugih Nenjinovom poslednjem slovu, 'ugavili uspeva da se odri na elu partije. U autorskom lanku Kaltera 'urantea ?[alter 'urante@ Qezv ]ork #ime$ 3T. januara objavljuje tunu priu o smrti velikog boljevikog lidera i o stoti% nama hiljada uplakanih +usa koji mu u mimohodu odaju poslednju poast. (i tada, a ni kasnije, nikada zapravo, u ovim novinama nee biti mesta za milione% Nenjinovih rtava.

333 strana

(enad #ini

*oglavlje esnaesto

strana 33=

O+'O #U('

)(8 +U.O) +&KONUH J)

*oetkom dvadesetog veka +usija se smatrala jednom od najprosperitet% nijih evropskih drava. (a primer, od 154T. do 151=, stopa industrijskog rasta +usije bila je vea nego u )merici, &ngleskoj ili (emakoj. Od 1>T4. do 151T, ekonomski prosperitet +usije je bio jasno uoljiv sa stanovita stvaranja sred% nje klase i sve breg naputanja koncepta agrarne privrede u korist intenzivne industrijalizacije. *roizvodnja itarica je prve decenije dvadesetog veka za B4 prevazilazila potrebe zemlje pa ih je +usija izvozila. (a svetskim berzama Yita% rica 34 je otpadalo na rusku penicu i kukuruz. *roizvodnja na"te u +usiji prve godine dvadesetog veka je bila vea od one u )merici za 3.344.444 tona. 8o je za mnoge bilo nezmislivo. 8akvom stopom rasta +usija je pretila da do sredine xx veka postane najrazvijenija industrijska zemlja. ,uveni "rancuski ekonomista &dmond 8jerije ?&dmund 8hierve@ je 151B. za potrebe "rancuske vlade sainio ekonomsku analizu ruske privrede % /conomie de la Ru$$ie: (a kraju svog iscr% pnog i detaljnog izvetaja zakljuio je da e Lnajkasnije do sredine dvadesetog veka +usija biti najrazvijenija evropska dravaM. Har +usije )leksandar ?)]^_`abcp Rh_f]a^hi@ je 3>. aprila 1>A1. izdao NaDCvecm xaDunauC ?#ani"est emancipacije@ kojim je oslobodio kme% tove irom +usije ?.)' su robovlasniki sistem "ormalno ukinule tek 1>AC.@, zabranio cenzuru tampe, uspostavio slobodu univerziteta, zamenio rigidne vojne i vladine sudove javnim civilnim sudovima, itd. (astavljajui sve ono to je )leksandar zapoeo, car (ikolaj je, nakon to je sanirao posledice revolu% cionarnih doga$aja iz 154C. godine kada je polovina carske porodice nastradala, preduzeo niz dodatnih drutvenih re"ormi kako bi poboljao uslove za dalji neo% metan ekonomski i kulturni prosperitet zemlje. *rihvatio je princip ograniene carske vlasti, uspostavio nacionalni parlament % 'umu, uveo je ili najavio uvo% $enje niza "undamentalnih zakona koji su trebali da uine e"ikasnijom rusku ekonomiju. Jednom reju, (ikolaj je osigurao red, rad i stabilnost ekonomskog razvoja +usije koja je poetkom dvadesetog veka imala 33 miliona kvadratnih kilometara, a to je jedna estina Iemljine povrine. Harska porodica +omanovih, koja je vladala +usijom ve tri veka, smatrana je ne samo za jednu od najstarijih dinastija ve se verovalo da je i bez premca po porodinom bogatstvu. Rrianska +usija je gotovo oduvek imala problema sa jevrejskim ovi% nistima i verskim "anaticimaD bilo je poznato da se Jevreji bave uglavnom lihva% renjem kao nainom sticanja prihoda i da, u ispovedanju svojih religioznih ose% anja, praktikuju razne, po merilima pravoslavnih hri0ana, satanistike obre% deD ruski narod je verovao da Jevreji izvode obred rtvovanja ?nejevrejske@ dece 2ogu Jahveu za praznik *ashe. z tih, a i mnogih drugih razloga, Jevreji su u vie navrata, 1T3T, 1T=>, 1TB3. i 1TT=. godine, bili masovno proganjani iz +usije. Oatarina Kelika ?w_al^dhbaa 2e]h_aa@, (emica iz loze Roltajna ije je krteno ime bilo .o"ija )vgusta od )nhalt%Herbsta, ak im je zabranila da ive u +usiji, ali nikada nije uspela da ih protera s obzirom da su oni lako i brzo prelazili u hrianstvo. Har )leksandar , Oatarinin unuk, deportovao je 34.444 Jevre% ja 1>3B. godine, a 1>51. zbog nereda i pokuaja ruenja carstva )leksandar 33B strana

(enad #ini ?)]^_`abcd \]^_`abcdfhi ufgabf@, proteruje ih iz #oskve. *oetkom dva% desetog veka +usija je bila zemlja s najjaim i najizraenijim antsemitskim ose% anjima. Oomentariui politiku liberalizma koja se sa Iapada uporno naturala +usima :jodor #ihajlovi, 'ostojevski ?e^cfd #hah]fhi f`lf^_hh@ e poslednje godine svog ivota % 1>>1. rei7 M*rokleti liberali e dovesti do propasti +usijeM. *reko ,0rane ?*Fcc_aa ce_pelba.^ f]hha % O;daboe flc^]^bhe@, tajne slube zaduene za bezbednost carske porodice, (ikolaj je bio upoznat sa svim detaljima me$unarodne bankarske zavere koja se kuje protiv njega. U njegovom posedu je ak bio i podui spisak raznih tajnih organizacija koje su bile angaovane na osmiljavanju i prepremi svrgavanja dinastije +omanovih, a s ciljem promene politikog i ekonomskog sistema u +usiji. *rema raspoloivim podacima ,0rane ovu me$unarodnu kamarilu predvodila je porodica +otild, a precizan spisak amerikih "inasijera Haruje 1C. "ebruara 151A. dostavio general% pukovnik carske mperijalne armije )leksej (ehvolodo" .AIEHTEC Re;f]fcf@. (ikolaj nije eleo sukobe. 2io je opsednut idejom daljeg ekonomskog prosperite% ta +usije, a njega, znao je, nee biti ako bude primoran da mobilie znatna "inan% sijska sredstva za odbranu zemlje od napada spolja i novih unutranjih nemira. Yelei da odobrovolji me$unarodne bankare i prui im ruku pomirenja depono% vao je, to u britanske, to u amerike banke, zlato vredno skoro pola milijarde tadanjih dolaraD bila je to, za to vreme, nepojmljivo velika koliina zlata. 2ila je to koliina zlata za koju je vredelo, ako ni zbog ega vie, ubiti bilo kog oveka, a naroito jednog +omanova, cara +usije. Ulozi su bili veliki pa su i pripreme bile obimne i temeljne. Japansko% ruski rat je bio samo deo tih priprema % uvertira za najvei ratni sukob u istoriji ,ove,anstva, *rvi svetski rat, i za prvu uspesnu komunistiku revoluciju. *rema podacima Pondon Vezoi$0 C0ronicle me$unarodni jevrejski bankarski kartel "inan% sirao je revoluciju u +usiji sa ukupno >TB.=B1D ameriki ambasador u *etrogra% du 'ord #ajer ?Jeorge #aFer@ je =4. decembra 154C. uputio specijalno pismo amerikom dravnom sekretaru &laja +utu ?&lihu +oot@ u kome, izme$u osta% log, pie7 MJevreji su uloili svakako mnogo organizacionih napora i "inansijskih sredstava u podizanje i sprovo$enje revolucije irom +usijeM. Oao najvanije i najprominentnije "inasijere ambasador #ajer navodi Jakoba i #ortimera 0i"a, #aksa i :eliksa Karburga, Ota Oana ?Otto Ohan@, 'aniela Jugenhajma ?'ani% el Juggenheim@, #aksa 2rajtinga ?#a; 2riteing@ i Yeroma Ranauera .<erome
Uanauer1:

+evoluciju u +usiji, 151T. godine, su "inansirali zapadni bankari i indu% strijalci na elu sa porodicom +otild. U )merici je ak osnovan konzorcijum s ciljem da prikupi pare za njeno "inasiranje. Oonzorcijum su sainjavali pred% stavnici banaka i "irmi iji su vlasnici bili .i", +ok"eler, #organ, 'i *on, 'reksler, 2idli, Rariman, Karburg i dr. nteresantno je da je direktor 2anke "ederalnih rezervi iz (jujorka, Kilijem 2. 8omson ?KKilliam 2. 8homson@, dao boljevici% ma lini prilog od milion dolara, a isto je uinio i gradonaelnik (jujorka 'on #iel John *urrov #itchel@. U &vropi, najvei "inansijer je bila porodica +otild, a sam lord #ilner, predsednik ,kruglog $tola% investirao je dvadesetjedan milion rubalja. (emake banke N:N:War7urg d Co% banka =c0reder iz :rank"urta i mno% strana33C

O+'O #U(' ge druge, doturile su boljevicima B4 miliona zlatnih maraka. *reko devedeset odsto komunistikog rukovodstva, prvih godina revolucije, inili su Jevreji na elu sa Uljanovim i 2rontajnom. Od svih amerikih banaka dve su ipak bile najrevnosnije7 Qational Cit+ Bank i <uarant+ #ru$t: *rva je poslala :redrika Oorsa ?:rederick #. Horse@, a dru% ga Renrija &merija ?RenrF Hrosbv &merF@ u *etrograd kako bi nadgledali ras% podelu njihovog novca boljevicima. Oao ispomo ovim bankarskim agentima, u *etrograd je tokom leta 151T. godine, preko .ibira, stigla etrdesetolana dele% gacija amerikog Hrvenog krsta koju su, od prvog do poslednjeg lana, sainja% vali o"iciri amerike armije. Oompletnu logistiku za ovu svojevrsnu bankarsku ekspediciju obezbedio je ameriki ambasador u +usiji 'avid :ransis ?'avid +. :rancis@ koji se, po okonanju njihove misije, 1. novembra 151T. vratio u Kain% gton. )merike novine Qe[ ]ork Vournal oM America su u broju od. = "ebruara 15B5. objavile uvodni lanak u kome pie7 M#nogi poznati i slavni ljudi nae prolosti su ukazivali na Jevreje kao osnivae komunizma. Ovu ideologiju je promovisao Oarl #arks, Jevrejin iz porodice sa dugom rabinistikom tradicijom. Od etiri politike grupe koje su uestvovale u svrgavanju ruskog cara prva je bila 144 Jevrejska, a i u drugim broj Jevreja je bio dominantan. 'anas svi zna% mo da je ela tadanja boljevika vlada bila sastavljena samo od Jevreja kao to su 8rocki ?pravo prezime 2ronstein@, Oamenov ?pravo prezime +osen"eld@, Iinovjev ?pravo prezime Ovsei%Jershon@, .okoljnikov ?pravo prezime Jirsh%2ri% lliant@, .tanislavovi ?pravo prezime Unschlit@, Jakub Jenecki ?pravo prezime :erstenberg@, #aksim Nitvinov ?pravo prezime [allach@, Oarl +adek ?pravo pre% zime .obelsohn@ i dr. Jedan od najveih jevrejskih bankara toga doba Jakob .i" iz K0un% Poe7 d Co: dao je Uljanovu i 2rontajnu 34 miliona dolara samo da zbace s vlasti ruskog cara i uspostave komunistiku tiranijuM. ,uveni engleski politiar Kinston ,eril je >. "ebruara 1534. godine posve% tio punu stranicu autorskog teksta u novinama Illu$trated =unda+ Uerald pitanju jevrejskog uea u +uskoj revoluciji7 MOvaj komunistiki pokret me$u Jevrejima nije nita novo. Jo od vremena .partaka % )dama Kajshaupta % (emaka, Oarla #ordekaja #arksa % &ngleska, Nava 2rontajna 8rockog % +usija, 2ele Ouna % #a$arska, +oe Nuksemburg % (emaka i &me Joldman % .)', intenziviran je rad na ovoj svetskoj jevrejskog zaveri protiv postojee civilizacije, a radi njenog preure$enja u oblik nekakve nemogue jednakosti koja se neprestano iri. (jeni lanovi su izvesno bili pokretai velike tragedije koju znamo kao :rancusku revoluciju. Oni su bili glavne poluge svih subverzivnih pokreta tokom devetna% estog veka. ) sada je ovaj krug izvanrednih likova svetskog podzemlja, a pre svega amerikog i evropskog, uspeo da se doepa +uskog naroda hvatajui ga za grkljan. 'anas su oni nedvosmisleni vladari velike ruske imperije.M 8okom istorije za sve vladare je bilo naroito vano da znaju to vise o namerama neprijatelja. U tom smislu, od kad je veka, koristili su se specijalno pripremljeni ljudi za prikupljanje ovakvih in"ormacija. 8o se inilo tako to su pojedinci odani vladaru ubacivani u protivnike redove ili su pojedinci iz pro% tivnikih redova bivali vrbovani, po razliitim osnovama, za potrebe vladara. Ovakve aktivnosti, danas poznate kao pijunaa, posebno su unapredili vitezo% 33A strana

( e n a d # in i v i 8 e m p la , a n a o v a k v o p rik u p lja n je p o d a ta k a o b a v e ta jn o g i k o n tra o b a v e ta jn o g k a ra k te ra n a ro ito s u s e o s la n ja li e n g le s k i k ra lje v i. O a d a je n a s a m rtn o j p o s te lji e n g le s k a k ra ljic a ) n a , k o ja n ije im a la d e c e , z a n a s le d n ik a o d r e d ila n e m a k o g p rin c a < e o r g 2 : P u d z o ig a iz d in a s tije R a n o v e r d o lo je d o z n a a jn o g in te n z iv ira n ja o b a v e ta jn o g ra d a lju d i o d a n ih n o v o m k ra lju . ( o v i e n g le s k i k r a lj ' o r d ? 1 T 1 B .% 1 T 3 T .@ b io je s in e le k to r a R a n o v e r a i n ije g o v o % rio e n g le s k iD n je g o v i p ro tiv n ic i u & n g le s k o j b i li s u m n o g o b ro jn i i v is o k o p o z i% c io n ira n i m e $ u e n g le s k im p le m s tv o m p a je b la g o v re m e n o o tk riv a n je n jih o v ih n a m e ra i n jih o v o o s u je iv a n je b ilo , z a p ra v o , p ita n je o p s ta n k a n e m a k o g p rin c a n a tro n u & n g le s k e . O b a v e ta jn i p o s lo v i u im e i z a p o tre b e e n g le s k o g k ra lja p o s ta ju ta k o a k tiv n o s ti o d p rv o ra z re d n o g z n a a ja z a O ru n u . O d ta d a d o d a n a s o v a j p rio rite t n ije m e n ja n , a li s e d o la s k o m n a p re s to k ra ljic e K ik to rije ?1 > = T %1 5 4 1 @ m e n ja s v rh a o b a v e ta jn e s lu b e b rita n s k e O ru n e D o b a v e ta jn a s a z n a n ja s e k o ris te n e s a m o z a s ig u rn o s t p re s to la v e i z a p ro ire n je i u v r e n je b rita n s k e d o m in a % c ije 0 iro m s v e ta . U s v o m u v e n o m g o v o ru u O ris ta ln o j p a la ti u N o n d o n u 1 > T 3 . 2 e n d a m in ' iz ra e li, b rita n s k i p re m ije r, s v e p ris u tn e je p o d s e tio d a b u d u n o s t c e lo g s v e ta z a v is i o d d o b ro b iti im p e rija ln ih s ila m e $ u k o jim a je 2 rita n ija b ila n a jv e a i n a j % z n a a jn ija . I a ra z lik u o d : ra n c u s k e i ( e m a k e , k o je s u p o e tk o m x x v e k a te k b ile n a p o e tk u s v o je k o lo n ija ln e e k s p a n z ije , & n g le s k a je tu s v o ju im p e rija ln u "a z u v e o k o n a la i s v e t p o e la d a o s v a ja k a p ita lo m D p o s ta la je n a jv e i i je d in i p r a v i s v e ts k i b a n k a r . & n g l e s k a j e 1 > A 4 . im a la n a r a s p o la g a n ju T .= 4 4 .4 4 4 .4 4 4 r a s % p o lo iv o g in v e s tic io n o g k a p i ta l a , a v e 1 > 5 A . g o d in e 3 1 .4 4 4 .4 4 4 .4 4 4 . Q a Min d e $ ie d e g o d i n ji p rih o d i o d e n g le s k ih p re k o m o rs k ih in v e s tic ija d o s tig li s u n e v e ro % v a tn u s u m u o d C 4 4 .4 4 4 .4 4 4 , a z a r a d a o d tr g o v in e d o s tiz a la je te k 3 C .4 4 4 .4 4 4 . & n g le s k a je b ila s v e ts k a b a n k a rs k a s ila D n je n i s v e v e i "in a n s ijs k i p o te n c ija li s u n e p re k id n o tra ili n o v a tr i ta z a in v e s tic ije a li n jih , a k o s e iz u z m e + u s ija , g o to v o d a v i e i n ije b ilo , a + u s ija i ru s k i c a r s u b ili z a tv o re n i z a e n g le s k i n o v a c . U s v o m g o v o ru b rita n s k o m p a rla m e n tu 1 5 4 3 . g o d in e O s tin , e m b rle n ?. ir J o s e p h ) u s te n H h a m b e rla in @, k o n z e rv a tiv n i p o liti a r i d o b itn ik ( o b e lo v e n a g ra d e z a m ir, re k a o je 7 L 8 e n d e n c ija v re m e n a k o je je p re d n a m a o g le d a e s e u to m e to e m a n je d r a v e p o tp a d a ti p o d u tic a j v e ih , a v e e p o d u tic a j im p e rija ln ih s ila . R o e li & n g le s k a o p s ta ti i o s ta ti n a jv e a im p e rija z a v is i o d to g a h o e li d ru g e p re s ta ti d a b u d u im p e rija ln e s ile i a k n e s ta tiD p ita n je n a e g ire n ja n ije p ita n je v e li in e v e o p s ta n k a M Q U s k lo p u o p s e n ih i te m e ljn ih p rip re m a z a p rv u k o m u n is ti k u re v o lu c i% ju , b rita n s k i k ra lj & d v a rd K ?a k tiv n o p o d r a v a o ju d e o b o lj e v i k u re v o lu c iju iz 1 5 4 C @ 1 5 4 5 . g o d in e o d o b ra v a "o rm ira n je p o s e b n e s u p e r %ta jn e v o jn e o b a v e ta jn e s lu b e p o z n a te p o d n a z iv o m N I( ?# ilita rv n te llig e n c e . e c tio n A @. ( a e lo s lu b e p o s ta v lje n je # a n s "e ld . m it O a rn in g s ?. ir J e o rg e # a n s "ie ld . m ith %H u m m in g @ k o ji je s v a d o k u m e n ta p o tp is iv a o je d n im s lo v o m % = i to u v e k z e le n im m a s tilo m D s v e d o p re d k ra j d v a d e s e to g v e k a b rita n s k a v la d a n ije p riz n a v a la p o s to ja n je N I( % a d o 1 5 5 A . im e p rv o g o v e k a o v e s lu b e je tre tira n o k a o d r a v n a ta jn a . . e rija ro m a n a J a n a : le m in g a o ta jn o m a g e n tu ' e jm s u 2 o n d u in s p iris a n a je lik o m je d n o g o d n a j u v e n ijih a g e n a ta N I( ' o rd a + o z e n b lu m a ?J e o rg e + o s e n b lu m @, p o z n a tije m p o d im e n o m . id n i + a jli ?. id n e v J e o rg e + e illF @. s tr a n a 3 3 T

O+'O #U('

Odmah po osnivanju NI(% njegovi agenti, kao diplomate, novinari i poslovni ljudi odlaze u +usiju. Ko$a ove grupe bio je 2rus Nokart ?.ir +obert Ramilton 2ruce Nockhart@, koji je novembra 151C. imenovan za britanskog kon% zula u #oskvi, a njegovi glavni saradnici Rju Kalpol ?Rue Kalpol@, Rarold Kili% jams ?Rarold KKilliams@ i .omerset #om ?KKilliam .omerset #augham, pisac@ su poetkom 151A. poslati u *etrograd u svojstvu britanskih dopisnika. *ored Nokar% ta, najvanija "igura britanske agenture angaovane za organizaciju i pokreta% nje ruske revolucije bio je i naturalizovani ruski Jevrejin .idni +ajli ?Hah] *eh]^h, na ruskom@. On je za NI( poeo da radi ve poetkom dvadesetog veka i bio je zaduen prvenstveno za rusku vojsku. #arta 151T. +ajli je doputovao u Hirih, .vajcarska, gde je uz pomo :rica *latena ?:ritz *latten@, Oarla #ura ?Harle #oore@ i )leksandra Relphendoma ?)le;ander Relphand, odnosno srael Naza% revich Jel"and % krteno ime@ pripremio Nenjina i grupu kriminalaca za put u +usiju. #e$u ovim Nenjinovim kompanjonima najvaniji su bili Qa0amkez*=te*
klov% ApMel7aum*!inoviev% Ro$enMeldt*Kamenev% <oidmann*<orev% <old7erg*Nekozv$ki% !eder7aum*Nartov% ali i pro"esionalne jevrejske ubice <olo$c0ekina% =+romolotova%

=aMarova% ;oikova i ]ukov$k+a koji e, pod komandom .verdlova, pobiti na hiljade +usa. Oni e specijalnim vozom preko (emake, 0vedske i :inske stii u *etro% grad =. aprila 151T. #e$utim, pre svih priprema za svrgavanje ruskog cara, odnosno dovo$e% nje komunista na vlast u +usiju, NI( je 151A. godine u *etrogradu organizovala ubistvo uvenog monaha Jrigorija Je"imovia +aspuina ?dhfdhh &entjn *aclhb@. 8e 151A. godine, Har je, pod snanim uticajem +aspuina, eleo da potpie separatni mir sa (emakomD +aspuin je stalno ponavljao da (emci nisu neprijatelji +usije i da *rvi svetski rat nije i ne treba da bude ruski rat. 8ako je, gotovo svakodnevno, pokazivao Haru i Harici pismo kralja :ridriha Kilhema ?KKilhelm :riedrich Nud6ig@ upueno caru *etru Kelikom ?^lp BeICHuu1 1T1>. u kome ga oslovljava sa Mnajdrai prijatelju i brateM. *onekad je na grudima, da svi mogu da je vide, drao sliku ruske carice Oatarine Kelike ?&_al^dhba 2e]h_aa@, nemake princeze ro$ene u .tetinu. 2ilo je i dana kada bi za trpezom zapevao Pa Nar$eillai$e podseajui Hara na one koji su ubili Nuja xK i #ariju )ntoanetu. (eprirodno udruivanje +usije sa &ngleskom i :rancuskom protiv (emake +aspuin je nazivao p+HSBIGrCe: &ventualno potpisivanje separatnog mira omoguilo bi nemakom caru Kilhelmu da svojih 3=C.444 vojnika angaovanih na stonom "rontu prebaci na Iapadni i to bi, bez ikakve sumnje, dovelo do poraza Kelike 2ritanije i njenih saveznikaD dinastija Roencolerna bi nastavila da vlada (emakom. 8o se nije smelo dozvoliti i NI( to nee dozvoliti. Oada se saznalo da su u .tokholmu, 0vedska, 1A. jula 151A. izme$u potpredsednika ruske 'ume )leksandra *rotopo% pova ?)]^_`abcp hghldh^hi dflfff@ i :rica Karburga ?:ritz KKarburg@, predsednika Ramburke berze i ispred nemake vlade ovlaenog pregovaraa otpoeli razgovori o sklapanju separatnog mira izme$u (emake i +usije, u NI( je zavladala uzbuna. Hentrala britanske agenture u +usiji, smetena u XocmuDCa Acmopu@ u *etrogradu, pribavila je sve neophodne podatke i obavila sve pripremne radnje za likvidaciju +aspuina. pored niza sjajnih britanskih agenata u +usiji, u sedi%
33> strana

( e n a d # in i tu N I( u N o n d o n u o d lu e n o je d a o p e ra c ijo m lik v id a c ije + a s p u c in a u p ra v lja s p e c ija n i a g e n t O s v a ld + a jn e r ?O s 6 a ld + a v n e r@ i o n je p o e tk o m 1 5 1 A . u p u e n u * e tro g ra d . O d m a h p o d o la s k u + e jn e r k o n ta k tira s v o g d o b ro g d ru g a s a s tu d ija u O k s " o rd u g ro " a : e lik s a J u s u p o " a ? e w o O H e w o n p s t j n t ` f , o e n je n c a r e v o m n e a k o m n d h b f h ) ] ^ _ ` a b c d f b f b f h @ k a k o b i m u p o m o g a o u o v o j o p a s n o j m is iji. J u s u p o ", k o ji je v a io z a n o to rn o g b is e k s u a lc a , a lk o h o li a ra , k o c k a ra i je d % n o g o d n a jb o g a tijih lju d i u + u s iji, p o z v a o je + a s p u c in a u s v o j ra s k o n i d o m n a v e e ru . # o n a h je p o z iv o d b io a li s e n a k n a d n o p re d o m is lio k a d a m u je J u s u % p o " re k a o d a je to e lja rin e ) le k s a n d ro v n e . 8 o k o m v e e re + a s p u in u je d v a p u ta s ip a n o tro v u h ra n u a li o n n ije re a g o v a o . O a d a s e rin a p o v u k la n a s p a v a % n je + a s p u in u s u u le $ a p u c a li J u s u p o " i p rin c K la d im ir * u ri k e v i, ?2 ] a c h g h p # h l d f a b f h i d h _ ^ h i @. ( o , k a d a s u p o k u a li d a g a u b a c e u k o la k a k o b i s e o ta ra s ili n je g o v o g te la b a c a n je m u re k u ( e v u o tk rili s u d a + a s p u in n ije m rta v v e s a m o te k o r a n je n . O b u z e la ih je n e o p is iv a p a n ik a i ta d a n a s c e n u s tu p a + a jn e r k o ji je o b e z b e $ iv a o p o d r k u D m e ta k u e lo + a s p u c in a o k o n a o je iv o t je d n e o d n a jin trig a n tn ijih li n o s ti s v o g a d o b a i o s u je tio p la n z a s e p a ra tn i m ir. 4 o v o m d o g a $ a ju d o s ta d e ta ljn o e 1 5 . s e p te m b ra 3 4 4 B . g o d in e p is a ti lo n d o n s k i # e le g r a p 0 k o ji e o b ja v iti i p is a n i iz v e ta j k o ji s u ' o n . k e jl J o h n . c a le @ i . te % 3a n & la ja ?. te p h e n ) lle F @ p o s la li c e n tra li N I( iz * e tro g ra d a 7 M a k o s e p la n ira n e a k tiv n o s ti n is u o d v ija le p re d v i$ e n o m d in a m ik o m i n a e lje n i n a in , c ilj je ip a k p o s tig n u t. + e a k c ije n a n e s ta n a k # a n in e $ n a g e ?k o d ir a n o im e z a + a s p u c in a @ s u b ile p o z itiv n e , m a d e je b ilo p ita n ja o iro j z a v e ri v e z a n o j z a n je g o v o u k la n ja n je . + a j n e r s k la n ja s v e d o k a z e i o d e ta ljim a e K a s iz v e s titi p o p o v ra tk u M . 2 rita n s k a a g e n tu ra u + u s iji je s ta ln o p o d s tic a la p o b u n e p ro tiv H a ra . . re % d in o m "e b ru a ra 1 5 1 T u s p e li s u d a o rg a n iz u ju d o ta d a , p o b ro ju u e s n ik a i in te n % z ite tu , n a jo b im n ije i n a jv io le n tn ije a n tic a rs k e d e m o n s tra c ije . K e 3 C . "e b ru a ra s u p a le i p r v e r tv e , a d o 1 4 . m a r ta r e g is tr o v a n o je 1 .3 3 B m r tv ih p o lic a ja c a i d e m o n % s tra n a ta . . v e to je , n a k ra ju , d o v e lo d o to g a d a H a r, 1 C . m a rta , a b d ic ira u k o ris t s v o g b ra ta v e lik o g k n e z a # ih a ila ) le k s a n d r o v i a ?# h a h ] ) ] ^ _ ` a b c d f h i * o g a b f @. 8 a d a je u s p o s ta v lje n a i p riv re m e n a v la d a k o jo m je p rv o p re d s e d a v a o k n e z J re g o ri N jv o v ? ^ f d h h & ^ b ^ ^ h i o w j t j @, a p o to m ) le k s a n d a r O e re n %sk i ? ) ] ^ _ ` a b c p e ^ c f d f h i O e p e b ` _ h h @ , iji o ta c je b io p ro " e s o r K la d im ir u lic u U l j a n o v u . J e d n a o d p rv ih m e ra p riv re m e n e v la d e b ila je d a o b ja v i a m n e s tiju z a s v e p ro g n a n e u e s n ik e re v o lu c ije iz 1 5 4 C . N e n jin , 8 ro c k i, . ta ljin , I in o v je v i o s ta li m o g li s u m irn o d a s e v ra te . ' ru g o , v la d a je p o v u k la s a tr i ta g o to v o s v e re z e rv e h r a n e i o tp o e la u b rz a n o ta m p a n je n o v c a to je v e u m a ju p ro iz v e lo in "la c iju v e u o d 1 .4 4 4 % k r e ir a n je k o m u n is tim a ta k o m io h a o s . O o ris te i h a o ti n u s itu a c iju u + u s iji, b rita n s k a o b a v e ta jn a s lu b a , u z p o m o n e m a k e i v a jc a rs k e p o lic ije , u H irih u o p re m a s p e c ija ln i v o z s a z a v a % r e n im v r a tim a % L @ k I S x B C A S s @ D D S x s @ X S D E 9 u n je m u s e n a la z io N e n jin s a jo tr i% d e s e ttro jic o m b o lj e v ik a i e trd e s e t m ilio n a z la tn ih m a ra k a . * ro la z v o z a k ro z ( e m a k u , k o ja je ta d a b ila u ra tu s a + u s ijo m , s v e v re m e s u o b e z b e $ iv a li p rip a d % n ic i n e m a k e ta jn e p o lic ije n a ije m e lu s e n a la z io # a k s K a rb u rg , ro $ e n i b ra t u v e n o g a m e ri k o g b a n k a ra * o la K a rb u rg a . * o re d U lja n o v a u + u s iju je s tig a o 1 N a v 2 ro n ta jn % 8 ro c k i, s a 3 A T J e v re ja o d k o jih s u n jih C A b ili s ta ri b o lj e v ic i i s tr a n a 3 3 5

O+'O #U(' uesnici neuspele revolucije iz 154C. 2rontajn je sa sobom nosio i deset milio% na dolara, a interesantno da se u (jujorku, neposredno pre puta, oenio ker% kom )vrama Yivotskog ?)bram Ihivotovskv@, +otildovog bankarskog agenta u .)'. Jakob .i", prvi ovek banke K0un% Poe7 d Co:% osnovao je 1514. u (jujorku drutvo friend$ oM Ru$$ian freedom ?*rijatelji ruske slobode@ ije su najue jezgro inile osvedoene jevrejske oviniste prognane iz +usije nakon neuspele revolu% cije iz 154C. godineD prvi ovek 'rutva bio je 'oze" #. *rajs ?Joseph #. *rie@, a glavni operativac Nav 2rontajn. Yelju za uspean rad 'rutvu uputila je, pored ostalih, i 2arbara ,ajkovski ?2arbara 8saikovskv@, supruga (ikolaja ,ajkovskog ?(h_f]ah ah_f`_hh@ koji je svojevremeno sa Oatarinom 2rekojskajom bio umean u pokuaj atentat na cara (ikolaja . *oetkom 151T. godine ova, u sutini teroristika organizacija, kojom je rukovodio Nav 2rontajn a upravljao Jakob .i", imala je 3AT lanova. .vima njima .i" je, preko svog prijatelja Kudro Kilso% na ?[oodro6 [ilson@, predsednika .)', obezbedio pasoe .jedinjenih 'rava kako bi 0to lake uli u carsku +usiju kad do$e vreme za pokretanje antiruske revolucije. Oad je ova teroristika grupa 151T. brodom krenula ka +usiji, Jakob .i" je 2ronstajnu dao 14 miliona dolara u zlatu, a krajem iste godine poslae mu jo 1C miliona kao izraz svog posebnog zadovoljstva postignutim rezultatima. *rvi .ovjet, revolucionarna vlast u carskoj +usiji, "ormiran je ve 1B. marta 151T. u *etrogradu, dan pre abdikacije +uskog cara, a "ormirali su ga lanovi organiza% cije Prijatelji ru$ke $lo7ode: Oduevljen poetnim uspesima svojih terorista, Jakob .i" im 3B. marta alje telegram sledee sadrine7 M*ozdravljam Kas sve okupljene na veeranjem sastanku i izraavam Kam duboku alost to nisam sa Kama % svojim prijateljima % da zajedno slavimo uspeh onoga na emu smo tako dugo i naporno radili i emu smo se toliko nadaliM. Ogrezli u teroru i krvi, judeoboljevici su ubrzo izgubili svaki pa i naj% manji oseaj za ljudsko dostojanstvo i meru. 8ako e poetkom septembra 151T 2rontajn, sada ve uveliko poznat kao 8rocki izjaviti7 M+uski narod mora da izgori kao ibica u naoj revoluciji.M Oao prilog ovoj izjavi Uljanov 11. septem% bra izdaje pismeno nare$enje boljevicima da obese najmanje stotinu poznatih K+ACP-a% poharaju njihovu imovinu, siluju ene i utamnie decu ?8e]^dagga 2. n. o^bhba o noca]^bhh _]a_oo f``labha@. Jrupa evropskih akademika je 155T
godine objavila u *arizu knjigu Pe Pivre noir du communi$me: Crime$% terreur%

repre$$ion o svim do tada poznatim judeoboljevi,kim zloinima me$u kojima je i ovaj o kulacima i njihovim porodicama. Oomunisti su pored HGI@Ha sistematski otpoeli i sa likvidacijama ista% knutih ruskih intelektualaca. Uljanov je jednom prilikom, komentariui rusku inteligenciju, rekao7 MJedan inteligentan +us je zapravo uvek Jevrejin ili neko ko ima bar malo jevrejske krviM. Jedna od najpoznatijih judeokomunistikih rta% va je svakako pesnik .ergej Jesenjin ?Hep^h )]^_`abcdfhi &cebhb@ koji je 3T. decembra 153C. godine ubijen u IEDCDXA@rTHSou XSTJCDCe ADXIemep koja je inae bila stecite i sedite britanske agenture pre Oktobarske revolucije. .ergej je, i pored svog izrazitog antikomunizma, ubijen tek nakon to se septembra 153C. razveo od amerike plesaice i poznate Jevrejke sidore 'ankan ?)ngela sadora 'uncan, na engleskom ili !/! !/!, na hebrejskom@ i nakon to se septem% 3=4 strana

(enad #ini bra 153C. venao sa 8olstojevom unukom .o"ijom ?Hoha 8o]`laa@. Oao da ovo ritualno ubistvo ?na$en je u hotelskoj sobi presecenih vena i obeen o radijator@ komunistima nije bilo dovoljno pa su desetak godina kasnije ubili i njegovog sina Jurija ?lOhh@. mena Nava 2rontajna i omiljenog judeokomunistikog pisca i pesnika Kladimira Kladimirovia #ajakovskog ?2]achghp 2]achghdfhi #ad_f`_hh@ se najdirektnije vezuju za Jesenjinovo ubistvoD tek 15AA. godine u +usiji je dozvoljeno ponovno tampanje njegovih pesama i to u ogranienom tirau. )leksandar Oerenski, predsednik privremene vlade, bez ikakvih sukoba i nesporazuma je boljevicima predao vlast T. novembra ?3C. oktobar po pravo% slavnom kalendar@ 151T. *osle toga Oerenski odlazi u *ariz iz koga se tokom 15B4. seli u .)' gde je intenzivno radio na Ruverovom institutu i Univerzi% tetu .tan"ord. Umro je 15T4. u (jujorku ali je sahranjen na privatnom london% skom groblju Putne+ ;ale% a na nadgrobnom spomeniku neko je kratko zapisao % !/!{! 4{!/!{/ !/!!{ *rvi, navodno, slobodni izbori u +usiji odrani su 3C. istog meseca. Uz nevi$enu agitaciju i propagandu boljevici su osvojili oko =4 glasovaD sedamdeset odsto glasaa, od B3 miliona ljudi koji su glasali tog 3C. oktobra 151T, bilo je protiv boljevika. Kladimir Uljanov, 2rontajn, +ozen"elt, .verdlov, .taljin i drugovi nisu priznali rezultate izbora % zaveli su diktaturu, a sve ostalo je istorija. *rvi na listi svih prioriteta koje je Uljanov imao, conditio $ine cua nonr nakon to su boljevici u krvi osvojili vlast T. novembra 151T. godine, bio je da utamnii, a potom i likvidira rusku carsku porodicu. (aredbu za masakr carske porodi% ce izdao je lino Uljanov. (jegov telegram s naredbom za ubistvo svih +oma% novih na potu je 1A. jula 151>. odneo telohranitelj )leksej )kimov ?)]^_`^h )pntj@. 8elegram je primio i promptni pokolj carske porodice, u vili inenjera patijeva, izvio jedan od najzloglasnijih judeoboljevika Jakov .verdlov ?\ptj #hah]fhi H^dc]f@. U ast dobro obavljenog posla Nenjin e kasnije Jekate% rinburg preimenovati u CsArISsTH: (eka ostane zabelezeno da je car UCHSI@C II tog dana nosio svetlosme$u uni"ormu, a na grudima orden svetog 'or$a. .aglasnost za ubistvo ruske carske porodice dao je engleski kralj 'ord K ?Jeorge :rederick &rnest )lbert von .achsen%Hoburg%Jotha@ i to tako to im je uskratio azil koji su oni oekivali od njega. Odbijanje azila je, zapravo, bio signal judeokomunistima da mogu da pogube jednu od najstarijih evropskih dinastija. 2rest Nistovskim mirom ?:riedensvertrag von 2rest%Nito6sk@ izme$u (ema% ke i +usije potpisanim =. marta 151>, jednom dodatnom klauzulom unetom na insistiranje nemackog kajzera Kilhelma , utvr$ene su garancije o bezbednosti ruske carske porodice. 2io je to pokuaj Kilhelma , unuka britanske kraljice Kiktorije i ro$aka ruske carice )leksandre, da spase +omanove ije je puno car% sko prezime bilo Uol$tein*<ottorp*Romanov: +omanovi su, neka ostane zabeleze% no, potomci jedne od najstarijih i u &vropi najuvaavanijih dinastija % ,lden7erg koja je u xK veku imala odluujuu ulogu u a"irmaciji protestantizma u (ema% koj i &vropi. Oao dokaz da niko nije likvidiran, boljevici su na pregovore doveli mladog carevia )lekseja ?Ra`]^cbh_% -^`ad^hi n 2e]h_hh Obab )]^_`^h Rh_f]a^hi@. *ostoje neke indicije da je, na jo uvek neutvr$eni nain, mladi carevi ipak ostao u ivotu. )ko je to tako onda je mogue da je carevi )lek% strana3=1

O+'O #U('

sej iz +usije prebaen u .)' gde je iveo pod imenom Jalenjevski. )meriki asopis Qezv ]ork Dail+ Nirror je 11. juna 15T1. godine najavio lanak o seanjima M(jegovog carskog visoanstva )lekseja (ikolajevia +omanovaM. ako pompe% zno najavljivan, ,lanak nikad nije objavljen a novinar koji je pripremio intervju i slike je otputen. )merika administracija je ak tim povodom izdala saoptenje u kome je decidno navedeno7 M.igurni smo da Jalenjevski nije carevi )leksej.M #nogi su se nakon ovog saoptenja pitali da li to )dministracija zna, ako Jale% njevski nije, ko je Harevi. 'rugi Nenjinov zadatak je bio da na sva vanija mesta dravnog aparata postavi pripadnike nove judeokomunisticke elite. 8o to je me$u njima bilo 54 Jevreja svakako nije bila sluajnost. ako je bio apsolutni gospodar ele +usije jedan segment vlasti je ipak bio izvan njegove nadlenosti % pitanje organizaci% je slube dravne bezbednosti, odnosno tajne policije. .ve ingerencije u ovom segmentu dravne organizacije preuzeli su agenti britanske obavetajne slube. ako su na mesto prvog oveka ruske tajne policije postavili poljskog plemia :eliksa Uerinskog, a samu slubu popunili Jevrejima britanska agentura je ipak sve konce drala u svojim rukama. 8rea obaveza lidera judeokomunistike revolucije "inansirane preko Wall =treeta se odnosila na isplatu trokova bankarima koje su oni imali u "inansiranju boljevika. (a prvom mestu su bili oni iz .)'. Judeokomunisti nisu zaboravili da su ih nemaki bankari blindiranim vozom, u sred rata 151T, iz .vajcarske pre% bacili u +usiju. Iato su (emakoj predali +usku teritoriju veliine )ustro%Ugar% ske i 8urske zajedno sa CA miliona stanovnikaD treinu svih eleznikih mreaD T= svih rezervi rude gvo$aD >5 rezervi ugljaD C.444 industrijskih kompleksa i, na kraju, prihvatili da +usi (emakoj isplate A milijardi maraka ratne odte% te. (aravno, pored isplate trokova me$unarodni jevrejski bankarski kartel je oekivao i redovne godinje dividende koje se, i dan danas, uredno isplauju. (ajvei deo ruskih deviznih rezervi tokom 344C. godine ?oko 1C4 milijardi dola% ra@ se dri na raunima inostranih banaka % istih onih koje su nekada "inansirale antirusku revoluciju. Jedan od deset nabogatijih ljudi u +usiji, Oleg 'eripaska ?t]^ 2]achghdfhi ^da`_a@ je na pitanje novinara ta misli o predsedni%ku +usije Kladimiru *utinu izjavio7 M(eki misle da je gospodin *utin jevrejski menader u +usiji.M *rve koliine zlata, dragog kamenja i raznih umetnikih vrednosti put Nondona i (jujorka poslao je Nenjin ve krajem 151T. godine. Oada mu je poet% kom 151>. stigao dopis rudnika za proizvodnju zlata kojim se zahteva podizanje cene, koja je tada bila nepunih 14 od svetske cene, Uljanov je 3T. "ebruara 151>. odgovorio7 M.to se tie zlata, preporuujem da se sirovina plaa i prodaje po ceni proizvodnje. (ema naroite uredbe o zlatu od .ovnarkomaM ?Nenjinski zbornik xxx K, str.1B@. +usko zlato e za Iapadne bankare biti je"tino % najje"inije zlato na svetu. Oada je, skrhan si"ilisom i sranim udarom, 1533. morao da se povue iz javnosti, Uljanova su zamenjivali Josi" Kisarionovi 'ugavili, Jregori Ovsej% geron i Neo +ozen"elt. *osle Nenjinove smrti ?31. januar 153B. godine@ 'ugavili je uspeo da se izbori za mesto prvog ,oveka *artije, ali je ostao svestan dominan% tnog uticaja Jevreja, kako u partiji, tako i u policiji.
3=3 strana

( e n a d # in i # e $ u tim , p o re d v e n a v e d e n ih m e ra ju d e o k o m u n is ta u d u b o k o p ra % v o s la v n o j i is k o n s k i p a trija rh a ln o j + u s iji je d n a je ip a k b ila p o s e b n o tre tira n a i b e s k o m p ro m is n o s p ro v o $ e n a 7 u n i ta v a n je ru s k e p o ro d ic e i s m a n je n je n a ta lite ta . O d m a h p o p re u z im a n ju v la s ti 1 5 1 T , b o lj e v ic i s u d o n e li z a k o n , X p a r @ D T H S x (paHer o demEy u o seEDuu KYi~ @HJSs cocmo@DC@ kojim se ukida crkveno ven%, a n j e i z a m e n ju je p ro s to m e v id e n c ijo m u e n id b e n o m u re d o m ?= ) : H @. s to v re m e n o , b o lj e v ic i u v o d e i in s titu c iju ra z v o d a b ra k a b e z ik a k v ih "o rm a ln o s ti i n e o % g ra n i e n u s lo b o d u p o b a a ja D n i u je d n o j z e m lji s v e ta ta d a e n i n ije b ilo p riz n a to p ra v o p re k id a tru d n o e . J u d e o b o lj e v ic i s u + u s k in ja m a v e lik o d u n o p o n u d ili i p ro g ra m e s te riliz a c ije , a k a k o je h iru r k a m e to d a d o s ta z a h te v n a ju d e o b o lj e v ic i o tk riv a ju d a s e p re k o m e rn im iz la g a n je m r o n tg e n $ k im ^ z ra c im a p o s ti e k o d e n a tr a jn a s te riln o s t % n i la k e g n i b e z b o ln ije g n a in a d a s e d e s e tin e h ilja d a m la d ih Y e n a u in i n e ro tk in ja m a . * a r a le ln o s a s v im o v im ju d e o b o lj e v ic i p o in ju d a ra z d v a ja ju b ra n e p a ro v e ta k o to s u % p o p ra v ilu % m u k a rc im a d a v a li p o s lo v e u d ru g im , h ilja d a m a k ilo m e ta ra , u d a lje n im g ra d o v im a D b ra n i p a ro v i s e v i e n is u m o g li v id e ti p a je p o e o d a s e iri k o n k u b in a t. # ilio n i b ra k o v a s u s e ra s p a li, a s lo b o d n a s e k s u a ln a z a je d n ic a je b ila iz je d n a e n a s a k o le k tiv n im b ra k o m . 8 o je p ra k ti n o b ila le g a liz a c ija s lo b o d n e lju b a v i p a a k i n e k e v rs te m a s o v n e p ro s titu % c ije . n s titu c ija b ra k a je b ila u n i te n a . * o p re u z im a n ju v la s ti . ta ljin je n a s ta v io s a d o s le d n o m p o litik o m ~ w ~ w % r a d n ih i p r is iln ih d r a v n ih lo g o r a ? ] a b f ^ v d a ] ^ b h ^ e n ` d a h l ^ k b f 8 p F c f b h ; o a ^ d ^ h h _ f ] f b h h @ k o je je p ro m o v is a o U lja n o v . 2 ila je to z a p ra v o ro b o v la s n i k a p o litik a p ro te riv a n ja p o liti k ih n e is to m i lje n ik a ? u g la v n o m + u s a @ u . ib ir n a p r is iln i r a d . O d 1 5 1 > . p a d o 1 5 = > . u g u la z im a je s tr a d a lo o k o 3 4 .4 4 4 .4 4 4 + u s a . 8 o je b ro j k o ji je , p re m a n a js k ro m n ijim p ro c e n a m a , b a r z a d v a d e s e t p u ta v e i n e g o to je c a rs k a d in a s tija + o m a n o v u ta m n i ila i p o g u b ila lju d i to k o m s v o je tri v e k a d u g e v la d a v in e . ( e n s i ) d le r ?( e n c i ) d le r@, p ro "e s o r u H e n tru z a p ro u a v a n je R o lo k a u s ta i g e n o c id a p ri O ra lje v s k o j h o la n d s k o j a k a d e m iji n a u k a i u m e tn o s ti i ) m s te rd a m % s k o m u n iv e rz ite tu je 3 4 4 B . g o d in e o b ja v ila k n jig u P r e iv e li iz < u la g a * = o n e $ tr a * n e $ o v je t$ k o g $ i$ te m a ?8 h e J u la g . u rv iv o r7 2 e v o n d th e . o v ie t . v s te m @. O o ris te i s e a n ja , m e m o a re , o p s e n e in te rv ju e i z v a n ic n u d o k u m e n ta c iju , ) d le ro v a k o n % s ta tu je d a je p o litik a ~ w ~ A b ilo z a p ra v o g la v n i in s tru m e n t o d r a v a n ja ju d e % o k o m u n is ti k o g s is te m a d o ' ru g o g s v e ts k o g ra ta i d a , p o s v e m u , p re d s ta v lja n a jv e i g e n o c id u lju d s k o j is to riji. O n a u k a z u je i n a to d a je p o litik a ~ w ~ A n a k o n 1 5 B C . z a m e n je n a n o v im s u p tiln ijim m e to d a m a k o ji s u d o v e li d o to g a d a e ita v o s o v je ts k o d ru tv o p o s ta ti z a p ra v o je d a n p ro s tra n i ~ w ~ : O o m e n ta ri% u i p o s le d ic e o v a k v e ju d e o k o m u n is ti k e p o litik e p o ru s k i n a ro d , ) d le ro v a je u je d n o m in te rv ju u n a p o m e n u la d a s e p o s le d ic e o v o g g e n o c id a i ra tn ih s tra d a n ja + u s a m o g u s a g le d a ti i u o k v iru p o d a tk a d a je k ra je m x x , o d n o s n o p o e tk o m x x v e k a + u s ija im a la p o p u la c iju o d o k o 1 3 C m ilio n a , a O in a o d o k o = 4 4 m ilio n a lju d i. * re m a p o d a c im a U ( o d 1 5 5 4 . d o 3 4 4 C . g o d in e u + u s iji s e b e le i k o n tin u % ir a n i p a d p r ir a t a j a . ( a 1 .4 4 4 + u s a b r o j u m r lih j e 1 A , a b r o j n o v o r o $ e n ih 1 4 ,A , 8 o z n a i d a s e b ro j + u s a s v a k e g o d in e s m a n ju je z a T C 4 %> 4 4 h ilja d a . ' ru g im re c im a , a k o s e o v a j tre n d n a s ta v i, b ro j + u s a e $ o 3 4 C 4 . g o d in e b iti s m a n je n z a tre in u , s tr a n a 3 = =

O+'O #U('

odnosno sa sadanjih 11C miliona ostae ih svega oko >4 miliona. Oomentariui ove podatke, istoricar Oleg *latonov ?]alfbf t]^ )balfk^hi@ naglaava da se ti podaci iznose izvan istorijskog konteksta ime se prikrivaju pravi uzroci stradanja ruskog naroda. *latonov naglaava da M2roj rtava masovnih repre% sija, organizovane gladi, i komunistikog terora od 151>. do 15CC. godine iznosi preko >T miliona. Yrtve su uvek bile najbolji deo ruskog naroda. )ko se sabere broj belih emigranata, ubijenih i dece koja su mogla biti ro$ena, demogra"ski gubitak +usije je stopedesetest miliona ljudi.M .taljin se, konano, tek 15BA. godine suprotstavio judeokomunistima i njihovim anglosaksonskim bankarskim "inansijerima. 8e godine otvoreno je odbio ponudu amerike vlade, koju su mu preneli 2ernard 2aruh ?2ernard #. 2aruch@ i 'ejvid Nilental ?'avid &li Nilienthal@, da se od Ujedinjenih nacija stvori prva svetska vlada sa sopstvenom vojskom i pravosudnim sistemom, a da se u +usiji, oko Orima, stvori prva nezavisna i slobodna jevrejska drava. Iapravo, .taljin je o ideji stvaranja prve jevrejske drave na teritoriji +usije in"ormisan jo 1C. "ebruara 15B=, kada je Hrvena armija oslobodila Orim. 8og datuma je primio memorandum tri visoka jevrejska komunistika lidera7 #ihoelsa ?#hf^]ca@, Raj"eca ?xeh^@ i &ptajna ?w`lahb@, kojim se predlae stvaranje nove, nezavisne i suverene jevrejske drave % =eka ndah]`_aa na teritoriji Orima, a koja bi se zvanino nazivala % KpuxTHS*#amapTH@@ pekGBICH@a: .taljin ih je glatko odbio, ali su se oni za podrku odmah obratili amerikim cionistikim krugovima koji su .taljinu, nakon okonanja 'rugog svetskog rata, uputili novi zahtev za stvaranje jevrejske drave % /retz ;i$rael na Orimu, uz napomenu da bi oni "inansirali ceo ovaj projekat. Ooliko je odluan, snaan i kompleksan jevrejski pritisak na .taljina bio moe se videti i iz osnivanja tajnog udruenja Anticommuni$t Con$ortium iza koga su stajali .)', 2ritanija i Katikan. deja je bila da se okupe najvei zloinci 'ru% gog svetskog rata i instrumentalizuju u borbi protiv .taljina i njegovih ruskih komunistikih sledbenika. O aktivnostima ovog kriminalnog konzorcijuma se malo zna ali se o njegovim tzv. pacovskim kanalima ?+at Nines@ za spaava% nje nacista, "aista, ustaa, balista i dr. dosta pisalo. *okuavajui da amortizuje negativne posledice odbijanja jevrejskih zahteva za stvaranjem /retz ]i$rael na ruskoj zemlji .taljin je, preko svog izaslanika u OU( )ndreja Jromika \bcd^h )bcd^^hi dfgh_o@, tokom ele 15BT. godine davao punu podrku britanskoj i cionistikoj inicijativi za stvaranje nezavisne jevrejske drave u *alestini. Jevrej% ska drava na arapskoj zemlji je proglaena 1B. maja 15B>, a samo 15 minuta nakon ovog proglasa .)' su priznale zrael za nezavisnu i suverenu dravu. 've nedelje kasnije i .taljin je priznao zrael i osudio sve arapske aktivnosti protiv njega. *rvi izraelski ambasador u ...+%u bila je Jolda #eir ?!/! !! uvena jevrejska teroristkinja i budui premijer zraela. .taljinov pokuaj da demontira vlast Jevreja % cmapaa BSI{EsCrTH@@ Xs@ArC@ ?stara boljevika garda@ u +usiji nije uspeo. 2io je veoma oprezan jer je znao sve o spregama ruskih i amerikih Jevreja i njihovim vatikanskim vezama. Inao je, do u najsitnije detalje, ko je i kako "inansirao :ebruarsku i Oktobar% sku revoluciju. Inao je da sa ruskim Jevrejima, koji su kontrolisali gotovo sve aspekte politikog, vojnog, ekonomskog i kulturnog ivota ne moe da ide na
3=B strana

(enad #ini "rontalno razraunavanje. Orenuo je polako, s puno respekta prema protivniku. #e$utim, kada je decembra 15C3. otkrivena zavera jevrejskih doktora za nje% govu i likvidaciju jo nekolicine visokih ruskih "unkcionera .taljin je krenuo u otvoreni obraun sa judeokomunistima. *olicija je otpoela s hapenjima osum% njienih, a sudovi da procesuiranju Jevreje za ekonomske mahinacije, korupci% ju, pijuniranja u korist stranih obavetajnih slubi, lana sudska svedoenja u procesima protiv istaknutih ruskih nacionalista i si. #A== .#eIeXpavDoe aXeDcmso CosEJTHozo CS?GLa1 je 3. januara 15C=. izdao saoptenje o jevrejskoj zaveri za ubi% stvo .taljina, a novine RA@sra i iLsETJC@ su tu in"ormaciju odmah =. januara prenele iroj javnosti. (ekoliko dana kasnije u RA@srC su objavljena imena glav% nih aktera ove zavere. . druge strane, .)' su svoj ratni brod Courier pribliile ruskim obalama i odredile ga za glavnu emisionu stanicu svog propagandnog radija ;oice oM America% a sve s ciljem da se podre .taljinovi protivnici % cm@A@@ BS{EsCTJTH@@ Xs@ArC@: 'nevno se izvetavalo o navodnim masovnim hap% enjima i montiranim procesima. .redinom januara pojaani su me$unarodni pritisci protiv .taljina7 dolo je do ozbiljne diplomatske zategnutosti s zraelomD na ambasadu ...+%a u 8el )vivu, zrael, 5. "ebruara je izvren teroristiki napad bombom, a samo dva dana kasnije prekinuti su diplomatski odnosi izme$u dve zemlje. Orajem "ebruara jevrejska komunistika elita u #oskvi, *etrogradu i svim ostalim veim ruskim gradovima se prestravila jer se pronela vest da je .taljin naredio aktiviranje plana za progon svih Jevreja u .ibir. *reduzete su oajnike i poslednje mere za ubistvo odlunog Jruzijca. (akon sedam godina velike borbe protiv judeokomunista nf`h 2h``adhfbfhi ah]h ubijen je C. marta 15C=, a ve dan kasnije ukinut je odsek pri #inistrastvu za dravnu bezbednost koji se bavio prikupljanjem podataka i dokumentacije svih zloina judeokomunistaD cm@A@@ BS{EsCTJTH@@ Xs@ArC@ je odnela poslednju i konanu pobedu. Hovek koji je onemoguio .taljinovu nameru da spase to se spasti moglo bio je njegova desna ruka, ovek od poverenja Nazar #ojsijevic Oaganov ?oaadb #oh`^^hi Oaabfhi@. Ovaj lan *rezidijuma, a to je postao na zahtev .taljina, i stari OJ2%ovac, vojevremeno je sam osmislio instituciju ~w~A za iju MrazraduM je bio zaduen njegov stariji brat #ihail .N[-a[:A1: .voju prisnost sa .taljinom je osigurao na vie naina pa i preko sestre Po'e koja je bila .taljino% va ljubavnica. Oada su svi jevrejski pokuaji uklanjanja .taljina propali R,no je, uz pomo Navrentija 2erije ?oad^blhh a]fhi ^dha@, otrovao .taljina i na mesto novog predsednika doveo (ikitu Rruova ?Rh_hla Hepeehi xpFme/@. .amo dan nakon to je .taljin ubijen e" policije 2erija je tenkovima opko% lio elu #oskvu i organizovao hapenje i ubistva svih ljudi odanih .taljinu. 'o 5.marta, kad je .taljin sahranjen, ve je bilo likvidirano =CT njegovih najbliih i najodanijih saradnika, a preko jedanaest hiljada sledbenika je uhapeno i depor% tovano u .ibir. Ke =. aprila svi osumnjieni za pokuaj .taljinovog ubistva su oslobo$eni, a svi koji su svojevremeno uestvovali u njihovom otkrivanju, hap% enju, ispitivanju i su$enju su pogubljeni. (akon tri meseca uspostavljeni su diplomatski odnosi s zraelom. *o okonanju svih ovih progona i ubistava, ovek koji je sve to organizovao i nadgledao, nekadanja .taljinova vrsta ruka i njegov zemljak iz sela #erkheuliju u abhazijskom delu Jruzije, Navrentije 2erija je, kao strana3=C

O+'O #U(' opasni svedok, ubijen 3A. juna 15C=. (alog za ubistvo je, naravno, izdao Oaganov. (akon to se novi prvi sekretar O*.. (ikita Rruov osigurao na vlasti poro% dica Oaganova se preselila u .)' i primila ameriko dravljanstvo pod svojim jevrejskim prezimenom Ooen. Jevrejski knjievnik i istaknuti cionista .tjuart Oan je 15>T. objavio knjigu u izdanju William Norrozo d Co o Nazaru Oaganovu
pod nazivom7 WolMoMt0e Kremlin: #0e fir$t Biograp0+ oMP:N: Kaganovic0% t0e =oviet

Onion'$ Arc0itect oM fear ?Oremaljski vuk, prva biogra"ija N.#. Oaganova % arhi% tekte sovjetskog straha@. Nazar Oaganov umro je kao Pazer Co0en u .)' 15TT. godine. . take gledita onih koji su stajali iza revolucije u +usiji, .taljin je bio greka koja se vie nije smela ponoviti. 8ako su za njegove naslednike birani nedvosmisleno odani ljudi, kao (ikita Rruov, Neonid 2renjev ESDCr iFCt 2peb^@, Jurij )ndropov ?tdhh 2oachghdfhi )bcdff@, #ihail Jorbacov ?#hah] Hep^^hi fdai^@, 2oris Jeljcin ?&odhc Rh_f]a^hi &o-nr@ i Kladimir *utin. .ve do #ihaila Jorbaova iluminati su u +usiji uvrivali vlast slamaju% i otpor +uskog naroda i +uske pravoslavne crkve, a kad je ocenjeno da je situa% cija pod punom kontrolom poela je demontaa velike ruske imperije i otvoreno pljakanje svega to je nekada pripadalo ruskoj carskoj porodici i ruskom naro% du. Umesto da se, to bi bilo normalno i razumno, nakon raspada komunizma sve ime je ...+ raspolagao i sve to je posedovao, a to je nekad bilo vlasnitvo carske porodice i ruskog naroda, vrati carevim naslednicima i podeli ruskim radnicima i seljacima odlueno je da se to nemerljivo bogatstvo privatizuje. Oo je to odluioP (aravno, dravni aparat koji u najveoj meri nadgleda i kontrolie Modabrana elitaM, a koju titi i obezbe$uje vojska i policija koji su, jo od 151T. godine, pod njihovom najstroom kontrolom. Oako se to zapravo desiloP Oako je jedna od naveih svetskih sila to pre% stala da bude % bez metka, bez povikaP JednostavnoQ #ihail Jorbacov, ovek sa pSrCDHSx ?belegom@, je dovrio ono to je nekadanji direktor OJ2%a i pred% sednik ...+%a Jurij )ndropov poeoD promoviui demokratiju koju je nazivao XI@TDSTJB% odnosno nepecmpouKa literarno je doveo do opte bede svih gra$ana i ekonomskog kolapsa ...+%a, a potom je bez znanja vlade i vojske pripremio Dosuu T@?SDCC rSXSsop ?(ovi savezni ugovor@ o demontiranju ...+%a i uspo% stavljanju sff s^d^hh- ~STGr@ATJs% CCf ?Iajednice nezavisnih .ovjetskih suverenih drava@. Jorbacov je planirao da na teritoriji ...+%a, od postojeih republika i autonomnih pokrajina, "ormira preko T44 novih nezavisnih drava. (jegov plan je otkriven 1B. avgusta 1551. kada je i onemogueno kompletno ras% paravanje i devastacija +usije. #e$utim, raspad ...+%a je bilo nemogue sprei% ti i ovaj in veleizdaje obavio je poznati komunistiki aparatik 2oris (ikolajevi Jeljcin. *ljaka carske, radnike i seljake imovine zbila se tokom vladavine notor% nog alkoholiara Jeljcina, a kontrola i zatita te i takve privatizacije poverena je proverenom agentu OJ2%a, Kladimiru *utinu. stina, mnogi su skloni da veruju da *utin nije i nikada nee biti prosta transmisija u ovom procesu. O jednom od najintrigantnijih i najtajanstvenijih ruskih vo$a % Kladimiru *utinu se danas relativno malo zna, a mnogo pekulie. 3=A strana

(enad #ini

;ladimir ;ladimirovi Putin

2]achghdp 2]achghdfhi Flhb
*utin je ro$en u *etrogradu T. oktobra 15C3. od majke #arije vanovne i oca Kladimir .piridonovia *utina. #ajka je radila u jednoj "abrici za proizvod% nju robe 0iroke potronje, a otac je sluio u mornarici kao o"icir na podmorni% ci. *osle nekoliko godina provedenih na moru Kladimir .piridonovi prelazi u .edmi odsek (OK'%a ?grupa za diverzije@ gde je i penzionisan. 'iplomirao je prava na Nenjingradskom univerzitetu 15TC. godine, a u OJ2 ga je regrutovao .ergei vanov. (akon to je uspeno zavrio Buc{EC uiHSIe K<B raspore$en je u 'rugo odeljenje Nenjingradskog OJ2%a. U in majora unapre$en je 15>B, a ve sledee godine uspeno prolazi sve testove i obuku na KpaTDSLD@xEDCCu uDcmum+m K~ CCCR Cx: }|: B: AnrASkSsa: Od 15>C. do 1554. svoj obavetajni rad nastavlja u 'rezdenu, stona (emaka kao direktor 'oma (emako%.ovjetskog prijateljstva. 8okom septembra 15>5. raspore$en je na mesto saradnika u Odseku za me$unarodnu saradnju Univerziteta u Nenjingradu, a maja 1554. postaje savetnik za spoljnopolitika pitanja gradonaelnika *etrogra% da )natolija .obaka. .obak je bio, nakon raspada ...+%a, prvi demokratsko izabrani gradonaelnik *etrograda i politiar s najveim autoritetom poetkom devedesetih godina. .a *utinom se prvi put upoznao tokom 15TA. godine na *ravnom "akultetu gde je bio vanredni pro"esor. (akon samo mesec dana prove% denih na "unkciji savetnika gradonaelnika *etrograda, *utin je 3>. juna izabran na "unkciju predsednika Oomiteta za me$unarodnu saradnju *etrograda, a ve avgusta 1551. godine "ormalno naputa OJ2. Otvaranje ruskog trita za strane investitore dovelo je mnoge strane "irme u *etrograd i #oskvu tako da je *utin, sa svojom besprekornom reputacijom, savrenim poznavanjem nemakog jezi% ka i uticajnim vezama, 1553. postao lan .avetodavnog odbora velike nemake "irme za trgovinu nep okretnosti ma =t: Peter$7urg Immo7ilien und Beteiligung$: (a novim izborima za gradonaelnika *etrograda 155A. .obak gubi u korist Kladi% mira Jakovleva to je dovelo i do promena na mnogim kljunim mestima grad% ske administracije, a to je znailo i preispitivanje poloaja Kladimira *utina. .amo nedelju dana nakon gradskih izbora u *etrogradu *utin prima poziv od *avela 2orodina ?fdfchh a^] a]fhi@ da do$e u #oskvu i preuzme posao u okviru administracije predsednika +usije. Ke 3A. marta 155T. predsednik Jeljcin ga postavlja za zamenika direktora celokupne predsedni% ke administracije ?p_ffchl^]h )cghbh`ldahh ^hc^bla uf`hh@, a 3C. jula 155>. naimenovan je za direktora :.2%a e^c^da]baa `]Aa Aefa`bf`lh uf``hh`_fhh e^c^dahh, naslednik OJ2%a@. (a mesto zamenika predsednika Klade +uske :ederacije dolazi 5. avgusta 1555. Oada je predsednik +usije 2oris Jeljcin razreio .ergeja .tepaina sa "unkcije predsednika Klade *utin zauzima njegovo mesto7 RAErTEr@JEI RA@sCJEITJsa uSTTCCTHSC ErEA@uu: U skladu sa Ustavom +usije u sluaju da predsednik drave demisionira, odnosno iz bilo kog razloga nije u mogunosti da dovri svoj mandat, na mestu predsednika drave ga zamenjuje predsednik vlade. Upravo se to dogodilo kada je 2oris Jelj% strana3=T

O+'O # U(' c in iz n e n a d a = 1 . d e c e m b ra p o d n e o o s ta v k u . K la d im ir * u tin p o s ta je R A E L C r E D J S x u S T T C C T H S C ErEA@uu: J ra d o n a e ln ik # o s k v e J u rij N u k o v i n e k a d a n ji s o v je ts k i p re d s e d n ik v la d e J e v g e n ij * rim a k o v ?p ra v o im e J e v g e n v : ilk e n s tie n @ s re d in o m d e c e m b ra 1 5 5 5 . g o d in e n a ja v ilu s u d a e s e k a n d id o v a ti z a m e s to p re d s e d n ik a + u s ije . + e d o v n i p re d s e d n i k i iz b o ri tre b a lo je d a s e o d r e s re d in o m ju n a 3 4 4 4 . O a k o je J e lc in p o d n e o o s ta v k u iz b o ri s u s e , u s k la d u s a U s ta v o m , m o ra li o d r a ti n a jk a s n ije u n a re d n a tri m e s e c a . 2 o ris 2 e re z o v s k i, p rv i je v re js k i d o la rs k i m ilija rd e r u + u s iji, je p r e k o s v o je d v e te le v iz ijs k e s ta n ic e , R # i # ; ( % i s v o jih n o v in a U e L @ s C T C x @ @ X@Lema% Uosue iLsETJC@ i KoxxEAT@DJ7 organizovao do tada nevi$enu izborn u k a m p a n ju u k o ris t a k tu e ln o g p re d s e d n ik a + u s ije . * o re d to g a , 2 e re z o v s k i je u lo io jo s e d a m m ilio n a d o la ra k a k o s e n i ta n e b i p re p u s tilo s lu a ju . K la d im ir * u tin je , u z ta k v u k a m p a n ju i n e p rip re m lje n e p ro tiv n ik e , re la tiv n o la k o o d n e o p o b e d u n a iz b o rim a k o ji s u s e o d r a li 3 A . m a rta . ( a d a n 1 3 . "e b ru a ra 1 5 5 1 . g o d in e je p o tp is a o s a v e z n i z a k o n k o jim s e g a ra n tu je b e z b e d n o s t # ih a ilu J o rb a o v u i 2 o ris u J e ljc in u . ( a im e , u + u s iji je p ro tiv n jih p o k re n u t s u d s k i p o s tu p a k z b o g p lja k e d r a v n e im o v in e i u ru a v a n ja p o re tk a , a u . v a jc a rs k o j s e v o d ila is tra g a o k o n jih o v o g u e a u p ra n ju v i e s to tin a m ilio n a d o la ra z b o g e g a e v a jc a rs k i s u d o v i 3 4 4 1 . g o d in e p o k re n u ti k riv i n u is tra g u p ro tiv * a v e la 2 o ro d in a k a o n ji % h o v o g p rv o g s a ra d n ik a . . v o j d ru g i m a n d a t n a p re d s e d n i k im iz b o rim a * u tin je p o tv rd io 1 B . m a rta 3 4 4 B . k a d a je o s v o jio T 1 g la s o v a . 2 ilo je to g o to v o p le b is c ita r % n o iz ja n ja v a n je u n je g o v u k o ris t. ( o v e m b ra 3 4 4 A . a k > T a n k e tira n ih g ra $ a n a m u je p o k lo n ilo p o v e re n je . O a d a je p rv i p u t 1 5 5 5 . p r e u z e o v la s t u O re m lju * u tin n ije b io p o liti k i a "ir % m is a n a li n o s t. # a lo je lju d i z n a lo z a n je g a , a jo m a n je p re tp o s ta v lja lo d a b i o n m o g a o d a p re te n d u je n a m e s to p re d s e d n ik a + u s ije . 2 ilo je n e o p h o d n o p re d s ta % v iti g a n a ro d u k a o a u to rita rn u li n o s t s p o s o b n u d a s e s u o i i s a n a jte im p ro b le % m im a + u s ije to g v re m e n a . . tic a je m o k o ln o s ti, n e k a k o b a u to v re m e , u H e e n iji s u s e p o n o v o n a p o b u n u d ig li s e p a ra tis ti i * u tin p r o tiv n jih o d m a h a lje 1 3 4 .4 4 4 n a jb o lje o b u e n ih p rip a d n ik a ru s k e a rm ije . * o b u n a je u g u e n a , a n o v i p re d % s e d n ik + u s ije je s te k a o s la v u o d lu n o g i b e s k o m p ro m is n o g p o liti a ra . O v a k a v ra z v o j d o g a $ a ja o d m a h je iz a z v a o i m e d ijs k u k a m p a n ju n je g o v ih p ro tiv n ik a k o ji s u p ro m p tn o la n s ira li k a m p a n ju tv rd e i d a je d o v e d e n n a v la s t u z p o m o n o v c a r u s k ih o lig a r h a ?o ] h a d l @ , a p r e s v ih 2 o r is a 2 e r e z o v s k o g ? o p h c ) A p a g f h i e p e f ` _ h h @ i d a e s to g a b iti n i ta v i e d o n jih o v p o tr k o . O p tu b e s u b ile o z b iljn e i u v e lik o j m e ri a rg u m e n to v a n e p a je i o d g o v o r K la d im ira * u tin a n a n jih b io v a n re d n o re z o lu ta n . + u s k i p re d s e d n ik je n a lo io s p e c ija ln o m p o lic ijs k o m o d e lje n ju z a b o r b u p r o tiv o r g a n iz o v a n o g k r im a n a la d a is p ita le g a ln o s t d e lo v a n ja d e s e ta k n a j v e ih o lig a rh a . # e $ u n jim a s u b ili 2 e re z o v s k i i K la d im ir J u s in s k i ?2 ] a c h g h d p ) ] ^ _ ` a b c d f h i ` h b ` _ h @ . 2 e r e z o v s i k r a je m 3 4 4 4 . b e i u K e lik u 2 r ita n iju , a J u s i n s k i u to i te n a la z i u z ra e lu iji je d r a v lja n in i b io . + u s k a p o lic ija je o d m a h z a tr a ila od n te rp o la d a jo j p o m o g n e o k o h a p e n ja i p riv o $ e n ja o v e d v o jic e o s u m n ji e n ih o lig a rh a . ( o , n te rp o l je o s ta o n e m o a n . 2 rita n s k i p re m ije r 8 o n i 2 le r ?) n th o n v H h a rle s N F n to n ,,8 o n F ! 2 la ir@ je li n o o s ig u ra o a z il 2 e r e z o v s k o m , 3 = > s tr a n a

( e n a d # in i a . v e ts k i J e v re js k i O o n g re s s e z a lo io z a z a titu J u s in s k o g . z ra e l je o d b io d a is p o ru i s v o g g ra $ a n in a + u s iji. * o u e n a o v a k v im is k u s tv o m ru s k a p o lic ija m e n ja ta k tik u i o k to b ra 3 4 4 = . h a p s i n a jb o g a tije g o d s v ih je v re js k ih o lig a rh a u + u s iji # ih a ila R o d o ro v s k o g ? h a h ] o p h ` f h i x o c f d _ f ` _ h h @. O n je ta d a b io v la s n ik n a jv e e r u s k e n a "tn e k o m p a n ije V u k o $ ? J t O O H p o c c h ` _ a a b ^ l a b a a _ f g a b h a @ i je d n e o d n a j m o n ijih " in a n s ijs k ih g ru p a N / Q A # / P ? # e a b _ f ` _ f ^ o A ^ c h b ^ b h e b a i b f % l ^ b h i ^ ` _ f o p f d e c c a @ s a s e d i te m n a J ib ra lta ru . U k u p n a v re d n o s t k a p ita la m u s e , p re m a a m e ri k o m a s o p is u : o rb s , p ro c e n jiv a la n a o k o 1 > . m ilija rd i d o la ra . ( a k o n d e ta ljn e is tra g e p o lic ija d o la z i d o s a z n a n ja d a s e iz a R o d o ro v s k o g , o d n o s n o n je g o v o g k a p ita la k rije n ik o d ru g i d o n o to rn i b rita n s k i in v e s tic io n i b a n k a r J a k o b + o t ild ? ( a th a n ie l H h a r le s J a c o b + o th s c h ild , B th 2 a ro n + o th s c % h ild @. H e lo k u p n a im o v in a R o d o r o v s k o g je ta d a z a p le n je n a i v r a e n a d r a v i + u s i ji. s tin a , n a jv a n iji s a ra d n ic i R o d o ro v s k o g N e o n id ( e v z lin ?o ^ f b h c f d h ` f h i R e ] h b @, # ih a il 2 ru d n o ? # h _ a h ] p F c b o @ i K la d im ir ' u b o v ? 2 ] a c h g h p A o @ s u u s p e l i d a p o b e g n u u z ra e l g d e s u d o b ili d a v lja n s tv o i z a titu . z ra e l, i p o re d z a h te v a # o s k v e , n ik a d a n ije p o k r e n u o p o s tu p a k e k s tr a d ik c ije o v ih k rim in a la c a . . ta v i e , k a o g ra $ a n i z ra e la 2 ru d n o i ' u b o v s u 3 4 4 C . o tp u to v a li u . ) ' g d e s u b ili g o s ti a m e ri k ih s e n a to ra p re d v o $ e n ih 8 o m o m N a n to e m ?8 h o %m a s * e te r N a n to s @. K i e n ik o n ije s u m n ja o u s p o s o b n o sti i o d lu n o s t n o v o g ru s k o g p re d % s e d n ik a . ( a ro d g a je s la v io , a o lig a rs i re s p e k to v a li. ( o * u tin n ije , i o ig le d n o i n e n a m e ra v a d a u $ e u ra t s a s v im o lig a rs im a u + u s iji n iti, n a b ilo k o ji n a in , e li d a o iv i n e k a d a n ju h la d n o ra to v s k u p o litik u p re m a K e lik o j 2 rita n iji i . ) ' . ( a k o n ra s p a d a . . . + %a + u s ija je iz g u b ila = C s v o je n e k a d a n je te r ito rije i B 5 s ta n o v n i tv a . 8 o k o m v la d a v in e J o rb a o v a i J e ljc in a ru s k a d r a v a je g o to v o u c e lo s ti d e v a s tira n a . K e lik a d r a v n a p re d u z e c a s u p ro d a v a n a z a b a g a te lu , v o js k a d o v e d e n a d o s a m o g ru b a p ro p a s ti, p o lic ijs k i a p a ra t p o s ta o o k o s n ic a o rg a n iz o v a % n o g k rim in a la , a k o ru p c ija u z e la to lik o m a h a d a s e in ilo d a p ra v n e d r a v e v i e i n e m a . , d 1 5 5 T . d o 3 4 4 4 . g o d in e i o n a k o n iz a k s ta n d a rd ru s k ih g ra $ a n a o p a o je z a d o d a tn ih A 4 . n d u s trijs k a p ro iz v o d n ja s m a n je n a je z a g o to v o c e lih C 4 . ( e z a p o s le n o s t, o p 0 ta b e d a , g la d , p ro s ja e n je i p ro s titu c ija , k rim in a l s a n a jv e im p ro c e n to m o ru a n ih n a p a d a n a s v e tu je o n o s a , im e s e K la d im ir * u tin s u o io k a d a je m a rta 3 4 4 4 . g o d in e iz a b ra n n a m e s to p re d s e d n ik a + u s ije . . v o j p re d s e d n i k i m a n d a t * u tin je z a p o e o iz g o v a ra n je m u v e n e re e % n ic e ( a p o le o n a 2 o n a p a ra i ' o n a : . O e n e d ija % ` N o j n a jv e i n e p r ija te lj je v r e m e ` : * u tin i lju d i o k o n je g a n is u im p u ls iv n i ig ra i v e s v im s tv a rim a p rila z e k ra jn je s tu d io z n o , a to s e v id i i p o to m e to o d p rv o g d a n a s v o g p re d s e d n i k o g m a n d a ta * u tin s p ro v o d i p o litik u te m e ljn o g s a n ira n ja ru s k ih p o liti k ih to k o v a i ja a n ja u n u tra n je k o h e z ije + u s k e "e d e ra c ije . ( a k o n o d lu n e i s n a n e in te rv e n c ije u H e e n iji, k o jo m p rilik o m je ra s tu % re n o s e p a ra tis ti k o je z g ro , * u tin p o v la i g la v n in u v o jn ih s n a g a i o tp o in j e d ija % lo g s a ra c io n a ln im , e e n s k im n a c io n a ls tim a . . v e to , n a k ra ju , re z u ltira re "e rn d u % s k o m o d lu k o m g ra $ a n a H e e n ije d a o s ta n u d e o + u s k e "e d e ra c ije . + u s iju je , s v o % jim p r e d s e d n i k im u k a z o m b r .> B 5 o d 1 = . m a r ta 3 4 4 4 , p o d e lio n a s e d a m " e d e r a l % n ih o k r u g a 7 - ^ b l d a ] b h h ^ c ^ d a ] b h h f _ d D n t b h h c ^ c ^ d a ] b h h f _ d D s tr a n a 3 = 5

O+'O #U('

Heepo%=aacbhh ^c^da]bhh f_dD a]b^f`lfibhh ^c^da]bhh f_dD Hhhd_hh ^c^da]bhh f_pFrD vda]`_hh ^c^da]bhh f_d i dhf]`_hh ^c^da]bhh f_d. Ovim okruzima upravljaju vojna lica koja on postavlja, a lokalni parlamenti samo odobravaju. 0tetan uticaj nevladinih organizacija je u velikoj meri amortizovao tako to je zakonom zabranio njihovo nnansiranje iz inostranstva. Umesto politike kriminala u ruskoj privredi koju je promovisao #ihail Jorbaov, a zduno podrao i nastavio 2oris Jeljcin *utin uvodi dravni kapitalizam. *od kontrolu drave stavlja sva javna preduzea i sve strateke grane industrije % vojnu, energetiku, rudarstvo i saobraaj. Oligarsima je prepustio deo u proizvodnji na"tnih energenata, bankarstvu i trgovini ali im je nametnuo znatnu dravnu kontrolu. zbegavi sukobe sa oligarsima, od koji neki poseduju itave gradove pa i oblasti, *utin je ipak obezbedio apsolutnu vlast i kontrolu drave nad proizvodnjom i distribucijom na"te i gasa. .a lanicama &vropske Unije *utin je uspostavio veoma dobre odnose. Ovo se posebno moe rei za :rancusku, taliju i (emaku iji je kancelar Jerhard .reder ?Jerhard .chroder@ jo 155C. privatno doputovao u *etrograd na proslavu njegovog ro$endana. +uska "ederacija danas krajnje "ormalne odnose ima samo sa Kelikom 2ritanijom koja, kao glavna pokretaka sila (ovog svetskog poretka, odbija da prihvati realnost povratka +usije na svetsku politiku scenu. Ona je jedina lanica &vropske Unije koja se najotrije protivi uvozu ruske na"te, gasa i kapitala u &vropu. 2ritanija, preko .)', nastavlja sa svojom politikomom umno% avanja broja balkanskih drava, njihovom destabilizacijom i inkorporiranjem u &U, a sve sa ciljem spreavanja ostvarenja ruskog uticaja u ovom delu &vrope. +uso"obina politika Kelike 2ritanije ogleda se i u izazivanja ogranienih ratnih sukoba na 2liskom stoku. (jen se politiki i "inansijski establiment zalae za otvaranje novih ratnih arita, odnosno vo$enje politike kontrolisanih sukoba niskog intenziteta na tlu rana, .irije i .everne Ooreje, a to su upravo drava koje imaju dobre ekonomske i politike odnose sa +usijom. (emaka koja je peta po redu svetska drava po koliini korienja ener% gije danas je 144 ovisna od ruske na"te i gasa. Hela &vropa je danas sa preko >4 ovisna od ruskog gasa to izaziva veliku nelagodu me$u 2ritancima i )me% rikancima. Iapravo, kontinuiranim poveanjem svoje proizvodnje i isporuke na"te i na"tnih derivata svim dravama &vropske Unije +usija je uspela da poti% sne .)' sa evropskog trita. Ona je danas dobila status prioritetnog ekonom% skog partnera veine evropskih drava. #inimalistike naune procene ukazuju da se na teritoriji +usije danas nalazi oko =4 svih svetskih rezervi na"te, gasa, platine, drveta, zlata, dijamanata i srebra. Ona ima najvee povrine obradivog zemljita na svetu sa kojih bi moglo da se hrani celokupno evropsko stanov% nitvo. Ovaj ogroman ekonomski potencijal +usije *utin je uspeo da pretvori u njeno strateko oruje. +usija koja je evropska drava, ne samo u geogra"skom smislu ve, pre svega, po svojoj kulturi i sveoptoj civilizaciji, ima sve anse da postane njena dominantna vojna i ekonomska sila. )ktuelna politika elita +usije na ijem se elu nalazi Kladimir *utin je svesna zapadnih politikih interesa koji se kriju iza ubrzanog irenja ()8O%a ka istoku, prvenstveno ka dravama koje su nekada bile deo +usije. (iko od njih nema iluzija o tome ta je pravi cilj .)' kad planiraju da na teritoriji *oljske i 3B4 strana

(enad #ini

,eke postave Modbrambene raketne sistemeM. .vi oni veoma dobro razumeju poruku koju im je Ibignjev 2einski ?Ibignie6 Oazimierz 2rzeziriski@ upu% tio7 M+usija raspolae sa =T svih svetskih rezervi na"te i gasa, a ima samo = stanovnitva. 8o nije prihvatljivo.M (o, i pored svega kroz ta je prola u prote% kle dve decenije, +usija i dalje predstavlja drugu svetsku vojnu i atomsku silu. #oskva jo uvek ima dominaciju na prostoru &vroazije, od :inske, preko rana i Oine, do ndije i Japana. .a Oinom, ndijom, ranom i .evernom Oorejom +usi% ja ima posebno dobro razvijene ekonomske i politike odnose. 'obri odnosi sa Oinom su svoju veri"ikaciju doziveli krajem xx veka kada je potpisan .angajski sporazum. Kladimir *utin je ovaj sporazum o saradnji osnaio unapre$ujui ga u vojni savez dve drave sa jasno izraenom antibritanskom i antiamerikom doktrinom. .voju politiku aktivnost *utin je usmerio i u pravcu osnivanja jednog 0ireg ekonomskog i "inansijskog saveza % 2+ O ?2razil, +usija, ndija i Oina@. *uti% nova nova ekonomska politika koja u svom "okusu nema .)' izazvala je vrlo paljivo analiziranje vodeih svetskih "inansijskih institucija. 8ako je amerika banka <oldman =ac0$ odmah dola do podataka da e ove etiri zemlje najkasnije do 34=4. godine biti "inansijski i industrijski snanije od .)', Japana, (emake, Kelike 2ritanije, :rancuske, talije i Oanade. ,injenica da drave okupljene oko 2+ O%a zauzimaju etvrtinu ukupne teritorije planete Iemlje, da imaju vie od B4 odsto svetske populacije i da im je, u ovom momentu, zajedniki bruto naci% onalni dohodak vei od petnaest hiljada milijardi dolara govori dovoljno sama za sebe. *aralelno sa poetkom delovanja 2+ O%a 2razil i )rgentina su inicirale i povezivanje zemalja Natinske )merike sa zemljama )"rike. *rvi samit ovih zemalja odran je ve 344A. u (igeriji i postignuti dogovori idu u pravcu uspo% stavljanja energetske sigurnosti )"rike i njene sve manje "inansijske ovisnosti od beskrupuloznih svetskih "inansijskih centara. Jedno je sigurno7 +usija je 344A. godine postala najvei proizvo$a na"te na svetuD njene devizne rezerve e 344A. dostii sumu od =44 milijardi dolara i znatno su vee od rezervi .)'D nema nikakvih stranih dugovanja i od neka% danjeg dunika se pretvorila u kreditora dok .)' imaju dravni dug vei od > hiljada milijardi dolaraD u energetskom i svakom drugom pogledu +usija je samodovoljna drava dok su .)' 344A. godine morale da uvoze A4 na"te i 34 gasa. *rema studiji amerikog nstituta za energiju amerika ovisnost od uvo% zne na"te e do 3434. godine porasti na >4, a gasa na B4. Jedna druga studija .istema "ederalnih rezervi predvi$a da e .)' do 3414. godini, ukoliko se neto drastino ne preduzme u "inansijskoj politici, dostii neodrivu taku zadue% nosti od preko 14 hiljada milijardi dolara. 2anka za me$unarodna poravnjanja je sredinom 344A. godine objavila da kontinuirani dvogodinji pad vrednosti amerikog dolara u odnosu na evro i "untu nije rezultat samo izuzetno visokog trgovinskog de"icita .)' ve, pre svega, odluke centralnih banaka +usije i Oine da svoje devizne rezerve vie ne dre samo u dolarima ve evrima ili jenima. Ovaj proces se odigrava krajnje diskretno ali kontinuirano zakljuuju strunjaci uz ocenu da e dalje slabljenje dolara i rast amerikog de"icita imati veoma nega% tivne posledice na ukupnu makro i mikro "inansijsku situaciju .)' do 3414.
strana 3B1

O+'O #U(' (ajnovije pojave nacionalsocijalzma u +usiji se masovno osu$uju od stra% ne veine zapadnih zvaninika. #nogi su skloni da #ar za +usiju koji su pri% padnici nacistikog pokreta izveli 344C. godine u centru #oskve, sa svim simbo% lima nekadanje (acional%socijalisticke partije (emake, tumae kao povratak antisemitizma u +usiju. Ia sada, *utin ne komentarise ove pojave, ali njegovi susreti u Oremlju sa .ergejom 2aburinom .BaBGACD CepXEC UuSI@EsCt1% vo$om radikalnih ruskih nacionalista, mnogi tumae kao njegovu tihu saglasnost. (a ovakvo zakljuivanje ih upuuje jo i injenica da je redovan gost Oremlja i pro% slavljeni ruski pisac i nacionalista )leksandar .oljenjicin .AIEHT@Drp iT@EsCt CoIEDCCD1: Keruje se da je upravo on na elu grupe ruskih intelektualca koja "ormulise ideju nove ruske drave. +uski narod danas Kladimira *utina ne zove po imenu niti po tituli, prozvan je i poznat kao q@A@ BI@rCxup: (jegovi najblii saradnicu su ljudi sa kojima je nekada radio u *etrogradu i gotovo svi su, kao i on, nekada bili pripadnici :.2%a, odnosno OJ2%a. Jednog od njih valja posebno istai jer je ovek od posebnog poverenja ruskog predsednika7 'imitrij #edve% dev ?ghldhh \balf]^hi ^c^c^@. U +usiji 344C. godine ima vie stotina dolarskih milionera, a =A najbogati% jih ljudi su, prema pisanju amerikog asopisa for7$% viestruki dolarski milijar% deri sa ukupnom sumo od oko 144 milijardi dolara. (ajvei broj ovih novokopo% novanih milijardera bogatstvo je steklo u petrohemijskoj i metalurkoj industriji, odnosno trgovinom sirovinama. +usija se rasprodaje. Od ovih =A milijardera sa Msvetskom teinomM ima njih dvadestak, od kojih su jedanaestorica Jevreji7 +oman )bramovi ?*oga )pach^hi )Apagfhi@, Kiktor Kekselberg ?2h_lop e^]h`_fhi 2e_`^]^d@, #ihail :ridman ?#hah] #apalfhi edhcgab@, Jerma Oan ?^dgab fdh`fhixab@, Neonid #ihelson ?oeobhc #ha^]`fb@, Kladimir Nisin ?2]achghp Hep^^hi oh`hb@, Kitali #alkin .jhla]h #a]_hb@, )leksandar .molenski ?)]^_`abcp sgf]^b`_h@, Kladimir Kinagradov ?2]achghp 8hgdfhi 2hbadacf@, *jotr )ven ?^lp t]^fhi )]^b@ i )natolij Hubajs ?)balf]hh fdh`fhi ah`@. 2ogatstvo +omana )bramovia, gubernatora ,ukotskog )utonomnog Okruga, za 344C. godinu procenjuje se na 1>.3 milijardi dolara to ga, opet po for7$u% ,ini jedanaestim najbogatijim ovekom na svetu. *odsetimo se samo da je kapital zvanino najbogatijeg oveka Bila Jejtsa ?[illiam RenrF Jates @, oko C4 milijardi dolara. .vi ruski dolarski milioneri i milijarderi ostvaruju skoro petinu bruto nacionalnog dohotka. Ovaj podatak treba gledati kroz injenicu da se najvei deo ruskog privatnog bogatstva nalazi u rukama par stotina "amilija od kojih su mnoge jevrejskog porekla. *rihodi 144 najbogatijih ljudi u +usiji su tokom 344C. godine prevazili prihode 3C zaposlenih +usa dok je, u isto vreme, preko =4 ruskih porodica ivelo ispod granice siromatva. Oad se ovi podaci iznose va% no je znati da se prosena plata u +usiji za 344C. godinu kretala oko 11C . )ko se zna da je broj Jevreja u +usiji, prema popisu iz 3443. godine, 335.5=> odnosno svega 4,1A od ukupne populacije onda je svaki dalji komentar izlian. Ovi ljudi do 15>>. godine nisu bili ni po emu poznati niti imuni. .vi osim jednog7 2orisa 2erezovskog. ) ko je 2oris 2erezovski najbolje govori aso% pis for7$% koji je 2erezovskog jasno oznaio kao jednog od najuticajnijih ljudi ruskog podzemlja. On danas pod zatitom engleskih vlasti ivi i radi u Nondo% 3B3 strana

(enad #ini n u . 8 u , d a le k o o d ru s k e p o lic ije , o n s a g ru p o m b iv ih a g e n a ta : . 2 %a , p la n ira s v o j p o v ra ta k u # o s k v u i u b is tv o K la d im ira * u tin a . R o e li K la d im ir * u tin i g ru p a o d o k o s e d a m d e s e ta k lju d i iz n a ju e g ru k o v o d s tv a O : 2 %a i : * V : R %a ? ] a b f ^ d a ] ^ b h ^ ~ E D E A @ I iD o X o { J @ B a B o o p + E D D C C y > C I u S T T C C 1 % v o jn e o b a v e ta jn e s lu b e , k a k o n e k i m is le , u s p e ti u s p a a v a n ju ru s k o g n a ro d a i n je g o v e d r a v e o s ta je d a s e v id i. v c a i a % s re n o Q

+uska pravoslavna crkva

uGTH@a RA@sSTI@sD@@ qEAHSsB jSTHSsTHSXS Rampuap-ama
* rv i k o n ta k t n e k o g + u s a s a h ri a n s tv o m v e z u je s e z a . v . ) p o s to la ) n d riju * r v o z v a n o g , k o ji je A 4 %tih g o d in a n o v e e re b o r a v io n a p o d r u ju o d ju n o g d e la H rn o m o rs k o g p rim o rja , u K itin iji i * o n tu , p a p re k o 8 ra k ije , . k itije , . a rm a tije d o ) b h a z ije . # e $ u tim , p rv o p ra v o p o k r ta v a n je + u s a o d ig ra lo s e u d o b a k n e z o v a ) s k o ljd a ?) c _ f k c @ i ' ir a ? h d @ o k o > A A . g o d in e i n a s ta v ilo z a v re m e n jih o v ih n a s le d n ik a n a O ije v s k o m p r e s to lu ? O h ^ ` _ a a * F c a @ % O le g a ? O a O ] ^ , > > 3 .% 5 1 3 .@ i g o r a + ju rk o v i a ? n f d ^ u f d h _ , 5 1 3 .% 5 B C .@ . O v i v la d a r i s u b ili p a g a n i a li n i s u z a b ra n jiv a li p o k r ta v a n je lju d i i 0 ire n je h ri a n s tv a . K e lik a k n je g in ja O lg a ? p b a h b a t k a , 5 B C .%5 C C .@ p r im a , m e $ u tim , k r te n je u O o n s ta n tin o p o lju ?5 C T @ , d a b i s e p o p o v ra tk u u d o m o v in u a k tiv n o u k lju ila u m is io n a rs k i p o d u h v a t, u k la n ja la p a g a n s k e k u m ire , p o s ta v lja la k rs to v e i g ra d ila c rk v e . ( je n s in je d i% n a c ip a k n ije p rih v a tio n o v u re le g iju . ( a p ro tiv , o n p re d u z im a p ro g o n h ri a n a i ru e n je h ra m o v a k o je je n je g o v a m a jk a p re to g a s a g ra d ila . ( o v i p o d s tic a j h ri a n s tv o e d o b iti te k s a d o la s k o m n a v la s t k n e z a K la % d im ir a ? 2 ] a c h g h p H a l f ` ] a h i , 5 > 4 .% 1 4 1 C .@ k o ji je , k a o i k n je g in ja O lg a p r i m i o k r te n je . I a n je g o v o v re m e h ri a n s tv o p o s ta je d r a v n a re lig ija . # itro p o lit # ih a jlo ? 5 > > .% 5 5 3 .@ p o n a lo g u s a m o g O n e z a v r i m a s o v n a k r te n ja u O ije v u , ( o v % g o ro d u , + o s to v u , . m o lje n s k u itd . I a je d n o s a ire n je m h ri a n s tv a k n e z K la d im ir je ra d io i n a p ro s v e e n ju n a ro d a p a je ta k o u o k v iru s v a k e c rk v e d e lo v a la i k o la . K la d im ir o v s in i n a s le d n ik E I C H C C H h F L K C E s T H C C J a r o s la v ? p o c ] a , 1 4 1 5 .% 1 4 C B .@ n a s ta v io je o e v im s to p a m a . * o s le s m rti m itro p o lita # ih a ila ?# h a h ] @ n a a rh ije re js k u k a te d ru p o s ta v lje n je N e o n tije , a p o to m J o v a n , 8 e o p e m t i d r. + u s k a c rk v a p o e tk o m d ru g o g m ile n iju m a o b u h v a ta A m itro p o lija k o je s u s e n a la z ile p o d ju ris d ik c ijo m O o n s ta n tin o p o ljs k e p a trija r ije D e p is k o p i i n a jv e i d e o s v e te n % s tv a s u b ili J rc i i 2 u g a ri. J o d in e 1 4 C 1 . n a m itro p o ls k u k a te d ru p rv i p u t d o s p e % v a + u s , u v e n i p is a c i b e s e d n ik la rio n ? h l d f f ] h l n ] a d h f b % # h l d f f ] h l O h ^ ` _ h h h 2 c ^ u ` h h @. ( O , n a k o n n je g o v o g u p o k o je n ja n a s le $ u je g a n iz g r k ih a rh ije re ja 7 J e "re m ?& d ^ g @, J e o rg ije ? ^ f d h h @, J o v a n ?n f a b b @, Jo v a n ?n f a b b @, ( ik o la j ? R h _ f ] a h @ i d r. 2 ro j e p a rh ija s e k ra je m x v e k a u v e a v a n a 1 3 , a + u s k a c rk v a i d a lje o s ta je u p o tp u n o j z a v is n o s ti o d O o n s ta n tin o p o lja ?H a r ig r a d a , s ta n b u la @ s a p rv o a rh ije re jim a J rc im a . * o e tk o m x v e k a d o la z i i d o p rv ih o trijih s u k o b a s a k a to li k im k le ro m k o ji u s p e v a d a iz J a lic a p ro te ra e p is k o p e i s v e te n ik e + u s k e c rk v e i u s p o s ta v i s tr a n a 3 B =

O+'O #U(' latinsku arhiepiskopiju. *apa Jrigorije x ?Ugolino di Honti, krteno ime@ 13=1. godine upuuje poslanicu velikom knezu Jeorgiju Ksevolodoviu ?J^fdhh TEsSISrSsCt% sEICHCC Hh@L ]achghd_hh@ sa pozivom da pre$e u katolianstvo to Onez odbija. *rilikom napada #ongola na Oijev 13B4. biva ubijen mitropolit Josi", a +usi, u nemogunosti da ostvare kontakt sa Oonstantinopoljskom p atrij a r ijom, po drugi put samostalno biraju mitropolita Oirila . Od tada pa sve do 1BB>. +usi e uglavnom sami birati svoje mitroploite. Oada je ?1BB>.@ ruska mitropolija podeljena na dve % Iapadnu i stonu patrijarh odluuje da lokalni ruski episkopi sami biraju prvojerarha iz svojih redova, ali da bude postavljen sa blagoslovom Harigrada, a za stoni daje blagoslov da sabor ruskih jerarha bira i postavlja mitropolite od ruskih episkopaD na taj nain je stona mitropolija zadobila samostalnost i nezavisnost. Jodine 1C>5. na inicijativu cara 8eodora vanovia uspostavlja se +uska patrijarsija sa ciljem da #oskva postane 8rei +im. *od jurisdikcijom +uske patrijarsije se u poetku nalaze samo eparhije na tlu #oskovske drave ?pre$asnja stocnoruska mitropolija@, a tek od 1A>C. u njen sastav ulaze i sve eparhije iz Iapadnoruske mitropolije. +adikalne promene u ustrojstu +uske crkve nastaju sa dolaskom *etra Kelikog ?^lp )]^_`^^hi % ^lp 2e]h_hh@ na presto +usije. 8okom njegove vladavine dolazi do izraene sekularizacije drave i podinjavanja Hrkve nje% govoj vlasti. On 1T31. ukida *atrijariju i upravljanje Hrkvom poverava .inodu. Kladavina *etra velikog ostae upamena, kad je +uska crkva u pitanju, po zna% ajnim ogranienjima njenih prava i moi, a posebno po njegovom "avorizovanju zapadnih uticaja i proklamovanju ideje o bliskosti pravoslavlja i protestantizma. Oatarina ?&_al^dhba 2e]h_aa@ nastavlja sa politikom *etra Kelikog pa 1TAB. donosi odluku o oduzimanju imovine eparhijama i manastirima. 8ek nakon smrti Oatarine C. novembar 1T5A. dolazi do osetnog i kontinuiranog preporoda Hrkve. +uski car )leksandar nalae 1>1B. da se .veto pismo prevode na ruski jezik i pospesuje aktivnost monastva. Usled ovakvih carskih mera dolazi do zna% ajnih re"ormi duhovnih 0kola, sprovode se odlune mere za obraun sa nosioci% ma raskolnike politike, podstie se misionarenje u .ibiru i Oavkazu i dr. Kladavina )leksandra i (ikolaja tako$e su se pozitivno odrazile na sveukupan ivot i delovanje +uske crkve. *osebno je blagorodna bila vladavina (ikolaja cara +usije, kralja *oljske i Kelikog vojvode :inske. On je 154A. dozvo% lio i pomogao osnivanje bogoslovsko%"iloso"skih drutava u #oskvi, *etrogradu i Oijevu. Oada je 151A. od +uske pravoslavne crkve primio #emorandum sa mol% bom da se Mukine ili makar oslabi neprekidno starateljstvo i odve budna kontro% la crkvenog ivota od strane svetovne vlasti, ime se Hrkvi oduzima samostal% nost i inicijativaM, (ikolaj je odmah ukinuo ukaz cara *etra Kelikog o ukidanju *atrijarsije i predloio crkvenim vlastima da se u #oskvi sazove .abor episkopa radi izbora *atrijarha i daljih neophodnih re"ormi koje e osnaiti duhovnu vlast i autoritet +uske pravoslavne crkve. (akon duih priprema .abor otpoinje sa radom 1C. avgusta 151T. uz ue% e CAB lana. *ored odluke o obnovi *atrijarsije ?3>. oktobra@, .abor 31. novembra donosi i odluku o intronizaciji *atrijarha 8ihona ?2ach]hh nabfhi ^]]ahb@. *ored toga, doneto je jo niz odluka o reorganizaciji najvie crkvene eparhijske uprave, unutranjoj i spoljanjoj misiji i dr. (a kraju, u novonastalim okolnosti% 3BB strana

( e n a d # in i m a b o lj e v i k e re v o lu c ije , . a b o r d o n o s i o d lu k u k o jo m o d lu n o o s u $ u je d e k re t . o v je ta n a ro d n ih k o m e s a ra M O o d v a ja n ju H rk v e o d d r a v e i k o le o d H rk v e M k v a li"ik u ju i g a k a o p o litik u p ro g o n a p ra v o s la v lja n a tlu c a rs k e + u s ije . . tra h o v a n ja H rk v e s u s e p o k a z a la ta n im D jo to k o m tra ja n ja n a s iln o g p re u z im a n ja v la s ti u + u s iji > . o k to b ra 1 5 1 T . u b ije n je p ro to je r e j J o v a n O o u ro v , a p o to m i m itro p o lit K la d im ir O ije v s k i. . a m o u # o s k v i je 1 5 1 > . g o d in e z a tv o re n o o k o A 4 4 c rk v e n ih h ra m o v a , a d o 1 5 = > . lik v id ira n o je 5 C h ra m o v a u o d n o s u n a s ta n je p re p o e tk a b o lj e v i k o g te ro ra % "e b ru a ra 1 5 1 T . g o d in e . R ra m o v i + u s k e p ra v o s la v n e c rk v e s e m a s o v n o p re tv a ra ju u b o ln ic e , k o le , z a tv o re , s k la d i ta i s i. ( o , n a js tra n ije je , ip a k , b ilo o n o to s e d e a v a lo s v e te n s tv u i p ra v o v e r% n o m n a ro d u . M ( a jb o lje M s u p ro li o n i k o ji s u o d m a h u b ije n iQ O s ta li s u m u e n i p o z a tv o rim a , v o $ e n i u lic a m a k a o s to k a , z a tv a ra n i is k lju iv o p o c rk v a m a k o je s u b ile p re tv o re n e u ta m n i, k i v ila je t s a m o z a h ri0 a n s k e v e rn ik e , p ro g a n ja n i u d a le k a s e la . ib ira n a n a jte e ra d o v e i s i. U ta k v o j s itu a c iji p a trija rh 8 ih o n s e o d lu n o s u p ro ts ta v lja b o lj e v i k im n e v e rn ic im a k o ji s u , o ig le d n o n e s lu a jn o , o d p rv o g d a n a im a li i s v o je s a ra d n ik e u + u s k o j p ra v o s la v n o j c rk v i % ) . K e d e n s k i ?2 e c ^ b ` _ h @ i K . O ra s n ic k i ?O p a c b h _ h @. O n i ja v n o p ro k la m u ju lo ja ln o s t b o lj e % v i k im v la s tim a p o c e n u ra s k id a s a k a n o n im a i p re d a n jim a i z a h te v a ju lik v id a % c iju * a trija rh a . ( a k o n to je 1 5 1 > . g o d in e o s u d io p o k o lj c a rs k e p o ro d ic e 8 ih o n b iv a p rv i p u t u h a p e n i p re b ija n ta k o d a p o p u ta n ju iz z a tv o ra m e s e c d a n a n ije m o g a o d a s ta n e n a n o g e . ' ru g i p u t je , n a k o n to je o s u d io b e s tija ln u p lja k u s v ih c rk v e n ih v re d n o s ti i e k s p ro p rija c iji n je n e c e lo k u p n e im o v in e , u h a p e n i u ta m n i e n ?a p ril 1 5 3 3 %ju n i 1 5 3 = @ u m a n a s tiru ' o n s k i. * u te n je n a s lo b o d u t e k k a d je p ro c e n je n o d a m u o d iv o ta n ije jo m n o g o p re o s ta lo . * a , ip a k , p o iv e o je s v e d o T . a p rila 1 5 3 C . g o d in e , a s a m o d v a d a n a ra n ije o d r a o je s v o ju p o s le d n ju N itu rg iju . I a n o v o g * a trija rh a H rk v a p ro g la a v a m itro p o lita * e tra * o lja n s k o g k o ji s a m o n e k o % lik o m e s e c i k a s n ije b iv a u ta m n i e n . U ta k v o j s itu a c iji n a m e s to * a trija rh a lo c u m te n e n $ % p riv re m e n o s e p o s ta v lja , o d 1 5 3 C . d o 1 5 B = . . e rg ij ? n a b R h _ f ] a ^ h i H l d a f d f c ` _ h h @. O n e z v a n i n o p o n e ti z v a n je R @ J A C @ A y C e A X u u te k > . s e p te m b r a 1 5 B = . k a d a e J o s i" K is a rio n o v i . ta ljin u in iti s v e d a p o m o g n e + u s k o j c rk v i. ( a im e , k a d a je ( e m a k a n a p a la k o m u n is ti k u v la s t u + u s iji 1 5 B 1 , s o v je ts k i g ra % $ a n i ru s k e n a c io n a ln o s ti % + u s i, d o e k iv a li s u ih s a o d u e v lje n je m . * rip a d n ic i s o v je ts k ih tru p a % ru s k e n a c io n a ln o s ti, m a s o v n o s u s e p re d a v a li v o jn ic im a K e r % m a h ta ta k o d a ih je z a s a m o g o d in u d a n a b ilo v i e o d tri m ilio n a u n e m a k o m z a ro b lje n i tv u . * o n a re $ e n ju n e m a k o g k a n c e la ra ) d o l"a R itle ra + u s i, p rip a d n i c i s o v je ts k e a rm ije , im a li s u tre tm a n v o jn ih z a ro b lje n ik a i n is u b ili u p u iv a n i u ra d n e lo g o re . ( a n e s re u , n e m o g u n o s t ( e m a c a d a o b e z b e d e d o v o ljn e k o li in e h ra n e , le k o v a i z im s k e o d e e to k o m 1 5 B 1 %1 5 B = . g o d in e , re z u ltira e s m r u s v ih o v ih + u s a . ( a ru s k im te rito rija m a k o je s u s e n a le p o d v la u ( e m a c a K e rm a h t je d o z v o lja v a o o b n o v u + u s k ih p ra v o s la v n ih s v e tin ja , a p rip a d n ic i in in je rs k ih je d in ic a s u , n e re tk o , p o m a g a li u n jih o v o j o b n o v i. J u d e o k o m u n is ti k a v la s t u + u s iji s e 1 5 B = . n a la z ila p re d to ta ln im v o jn im i p o liti k im p o ra z o m . N id e ri k o m u n is ti k e p a rtije . o v je ts k o g s a v e z a s u u p e rio % d u o d 1 5 = A . d o 1 5 = 5 . s p ro v e li K e lik u is tk u .B S I { @ @ t C T J H a 1 m e $ u la n s tv o m . O k o B 4 4 .4 4 4 la n o v a je is k lju e n o , a m e $ u n jim a i = 5 v is o k ih o "ic ir a s o v je ts k e s tr a n a 3 B C

O+'O #U(' armije % svi ruske nacionalnosti. #e$u ovim o"icirima sedmorica su bili najblii saradnici generala Yukova ?^fd pfb`lablhbfhi _f@, a on sam je bio pote$en na izriit zahtev predsednika *olitbiroa Josi"a Kisarionovia .taljina. ,istku je sprovodio (OK' ?radfcbhh _fgh``adhal bld^bh c^]@ na ijem se elu tada nalazio Jenrih Jagoda ?^bdh dhfd^hi afca, poljski Jevrejin@. Ova f]aa ih`l_a je dovela do toga da je armijski vrh deMacto bio obezglavljen. *ratei doga$anja u .ovjetskom .avezu ameriki asopis Dai0M Worker u svom broju od 13. marta 15=A. godine citira izjavu Rarija *olita ?RarrF *ollitt@7 Msu$enja u #oskvi predstavljaju trijum" u istoriji progresaM. Oada je juna 15B1. otpoeo rat sa (emakom na elu Hrvene armije ?*afie%Opeclab`_aa Opacbaa )pgha@ su se nalazili o"iciri politikog pro"ila. spunjavali su sve partijske standarde ali ne i vojne. U takvim okolnostima Josi" Kisarionovic se B. septembra 15B=. godine obraa patrijarhu .ergiju sa molbom za pomo. +uskoj crkvi se promptno vraaju mnoga imanja i doputa bogoslue% nje. *reiveli utamnieni svetenici se osloba$aju, a u #oskvi se nakon punih 3C godina odrava Niturgija. +uska crkva je 15B=. raspolagala samo sa 144 aktivnih hramova od T>.444 koliko ih je bilo poetkom 151T. *atrijarh .ergij se obraa svim vernim +usima pozivajui ih da stupe u odbranu Poccu@*NamEA ?majke +usije@. stovremeno, .taljin reaktivira sve o"icire ruske nacionalnosti koji su do tada bili nasilno penzionisani ili proterani u .ibir. Odziv na *atrijarhov poziv je bio takav da svi dobrovoljci nisu mogli odmah da budu primljeni u )rmiju na ijem su se elu, nakon .taljinove intervencije, nalazili najbolji ruski o"iciri. .tanje na "rontu se ubrzo menja u korist +usije, a slom Kermahta poinje da dobija obrise. .redinom 15BB. patrijarh .ergij se upokojio, a za x K *atrijarha #oskve i ele +usije izabran je, 3. "ebruara 15BC. godine, )leksej ?Hep^h j]achghdfhi Hhgab`_hh@. Judeokomunistika tolerancija +uske pravoslavne crkve umrla je zajedno sa Josi"om Kisarionoviem .taljinom. (ovoizabrani prvi sekretar Oomunistike partije .ovjetskog .aveza (ikita Rruov je odmah po svom izbo% ru T. septembra 15C=. poeo da menja politiki kurs prema *ravoslavnoj crkviD vrhunac progona svetenstva i verujuih pravoslavnih ljudi dostignut je tokom 15CA. kada se odrava 34. partijski kongres. (a njemu Rruov objavljuje raskid sa .taljinovom politikom optuujui ga za velike istke pre 'rugog svteskog rata i simpatije prema *ravoslavlju. U naredne dve godine Hrkva je vraena na pozicije koje je imala pre B. septembra 15B=. *o nare$enju Rruova umnoava se broj agenata OJ2%a unutar Hrkve i stvaraju se pretpostavke za presudan utkaj judeokomunista na izbor poglavara +uske crkve. Ia petnaestog *atrijarha 15T4. izabran je *imen ?Hed^h #hah]fhi n^_f@ koji je tokom 15A5. i 15T1. primio dva odlija .ovjetskog .aveza ?medalju, ZAGB@ Uapodos i orden #pGrSsSXo KpacnoXo D@xEDCu1: *o njegovom upokojenju na elo +uske pravoslavne Hrkve juna 1554. postavljen je )leksej ?)]^_`^h #hah]fhi uhchep, po nacionalnosti (emac iz &stonijeD )le;ej +udiger, na nemakom@. Ubrzo po postavljenju )leksej se 1T. jula 1554. godine, na dan kad je carska porodica izmasakrirana i sam car (ikolaj ubijen, obratio narodu sa molitvom za dobrobit komunistike partije. (akon ovog Mga"aM )leksej se pou% rio da u decembru podri zahteve C= ruska knjievnika, akademika i politiara kojima se od tadanjeg predsednika .ovjetskog .aveza #ihaila Jorbaova trai 3BA strana

(enad #ini da sprei dalju pljaku dravne i crkvene imovine. Jorbaov koji je 11 marta 15>C. prilikom svog izbora na mesto prvog oveka O*..%a izjavio7 //2lizu smo svog konanog cilja, a onda nam predstoji rExSHA@JCL@C@`% nije ni odgovorio uvaenim ruskim intelektualcima. (e, on je 3C. decembra 1551. podneo ostavku na mesto predsednika ...+%aD to je ujedno i dan rasturanja velike +uske impe% rije koju su od +uskog naroda 151T. godine oteli judeokumunisti po nalogu i uz punu podrku Wall =treeta: .ve ono to je 151T. pripadalo ruskom caru i ruskom narodu 1551. postalo, u najveoj meri, vlasnitvo ruske oligarhije. Oada se 2oris Jelcin, komunista, poznat najvie po svom alkoholizmu i naredbi da se srui vila patijevih u Jekaterinburgu, kandidovao za mesto pred% sednika +usije 1551. patrijarh )leksej mu je preko moskovske televizije poru% io7 M(eka Kam 2og pomogne u ovim, za sve nas, tako vanim izborimaM. .ta je *atrijarh mislio kad je rekao Mza sve nasM moe se naslutiti iz njegovog obraanja svim rabinima (jujorka 1=. novembra 15517
`Draga 7rao% =0alorn aleic0em $vima ;ama u ime Boga% lju7avi i mira: =vi $mo mi 7raa jer $mo $vi mi deca =tarog zavela i =inaj$ke planine::: ;a"i zakoni $u i na"i% va"e propovedi $u i na"e propovedi: =amo udruenim molitvama i naporima moemo izgraditi novo demokrat$ko dru"tvo% novi $vet$ki poredak gde e $e Vevreji o$eati 7ez7edno i Oveli u atmo$Meri mira i lju7avi`:

#oskovska patrijarija je 155B. potpisala 2almanski sporazum ?2alamand )greement@ sa +imokatolikom crkvom u kome se utvr$uju pravci ekumenske politike. U .porazumu se dve crkve nazivaju Msestrinskim crkvama koje "unkci% oniu kao dva pluna krila jednog organizmaM. Ovim istorijskim sporazumom #oskovska patrijarija je otvorila vrata svih svojih crkava kako bi u njima svoju veru mogli da ispovedaju katolici i protestanti. U hiljadugodinjoj istoriji +uske crkve ovako neto se nikada nije dogodilo. Oada se, nakon dugogodinjih zahte% va vernika za proglaavanjem cara (ikolaja za sveca, nije vie moglo okoliiti #oskovska patrijarija je 155>. godine izdala saoptenje7
`Car Qikolaj II je odgovoran za doga8aje na Uodin$kim poljima% odgovoran je z7og $voji0 veza $a Ra$puinom% vredao je radnike i unazadio zemlju: Kao dravnik je 7io potuno 7e$kori$tan: Qajvanije% on je odgovoran za iz7ijanje revolucije i zato je i patio`

+uska parlamentarna komisija koja se bavila istraivanjem delovanja OJ2%a je, nakon punih godinu dana prikupljanja arhivske grade, januara 1553. bila spremna da *arlamentu prezentira rezultate svoga rada. U obimnom mate% rijalu posebno poglavlje je posveeno *etom odeljenju OJ2%a zaduenom za kontrolu i vo$enje Hrkve. Ke na drugoj strani ovog poglavlja nalaze se ime% na svetenih lica saradnika ruske tajne polcije7 M#itropoliti Juvenal Orutitse, *itrim Kolokolamska, :ilaret Oijevski i :ilaret #inska su bili saradnici OJ2%a, a njihova kodirana imena su )damant, )bbat, )ntonov i OstrovskiM. Ova etiri crkvena visokodostojnika su obra$ena zajedno ali je zato saradnik OJ2%a pod nadimkom'%po'do( imao poseban tretman. (jegovo pravo ime je Ale-ej Riidiger% a postae poznat kao esnaesti *atrijarh #oskve i ele +usije. *rema zvanicnim dokumentima OJ2%a, priloenim uz izvetaj *arlamentarne komisije, )leksej je regrutovan u OJ2 l4 vEsA@I@ 23o4: godine u &stoniji od strane agenta GASsa: Ia svoje zasluge za .lubu )leksej je 15>>. godine odlikovan najviim odli% strana3BT

O+'O # U(' k o v a n je m O J 2 I V o U e m n o u # p a N :o [ :o u k o j e o v a s lu b a m o e d a d o d e li a g e n tu s a ra d n ik u . O d m a h p o o k o n a n ju s v o g ra d a O o m is ija je ra s p u te n a , a v e p ri% p re m lje n i i d o k u m e n to v a n i m a te rija li n ik a d a n is u d o s p e li n a re d o v n o z a s e d a n je * a rla m e n ta . * o re d p o s to je e + u s k e H rk v e n a ije m s e , e lu n a la z i ) le k s e j , p o s to je jo d v e p o d je d n a k o v a n e + u s k e c rk v e . O a d a je p o b e d a b o lj e v ik a 1 5 1 T . g o d in e v e p o s ta la iz v e s n a je d a n b ro j v is o k ih s v e te n ik a + u s k e c rk v e je n a p u s tio + u s iju . . in o d + u s k e c rk v e je 3 4 . ju n a 1 5 3 4 . d o n e o o d lu k u d a je n o v o u s ta n o v lje n a R u $ k a , r to d o k $ n a C r k v a u D ija $ p o r i ? * F ` k a a d a f ` ] a b a a - ^ d _ f b a d a b h ^ h @ n e v i d l j i v i d e o + u s k e c r k v e k o ji e s a m o s ta ln o o d lu iv a ti p o tu ju i s v e k a n o n e . 8 a k o e b iti d o u k la n ja n ja ) 8 & . 8 , O R s n a g a u + u s ijiM . O a d a je p o d p re tn ja m a d a e b iti p o b ije n o s to tin a k s v e te n ik a p a trija rh 8 ih o n 1 5 3 T . iz d a o ^ _ ] a d a h h o n e o p h o d n o s ti s a ra d n je H rk v e s a d r a v n o m v la u i p riz n a o n je n u d o m in a c iju p o s v im p ita n jim a , je d a n b ro j s v e te n ik a je n a p u s tio + u s k u c rk v u i o s n o v a o K a m @ H S x B A H s G : . v e te n ic i K a m @ H S x B A H s E s u s v o je o b re d e d r a li p o u m a m a , s ta n o v im a i p o d ru m im a . U n a ro d u s u b ili p o z n a ti i k a o lju d i 7 e z p a $ o " a p o to n is u e le li d a p o s e d u ju c rv e n e ju d e o k o m u n is ti k e p u tn e is p ra v e , z a ri u i s e d a e ra d ije u m re ti n e g o s a $ a v o ljim p a p irim a p u to v a ti. . a ra s p a d o m k o m u n iz m a i n a s ta n k o m d e m o k ra tije i, m a n je v i e , is tim a k te rim a s te k li s u s e , b a r je ta k o iz g le d a lo , u s lo v i z a p o v ra ta k s v e te n s tv a R u $ k e , r to d o k $ n e C r v e u D ija $ p o r i i p o e tk u iz la s k a s v e te n s tv a O a l a _ f g d _ ^ e n a ja v n u s c e n u . ( o , p o v ra tk u je d n ih i iz la s k u d ru g ih s e s u p ro ts tv a ila # o s k o v s k a p a trija r ija i n o v o d e m o k ra ts k o ru k o v o d s tv o . * a trija rh R u $ k e , r to d o k $ n e C r k v e u D ija $ p o r i K ita lij je u d e c e m b ru 1 5 5 A . o tp o s la o p is m o s v o m v e ru ju e m n a ro d u u k o m e je n a v e o d a je M # o s k o v s k a p a trija r ija H rk v a o b o a v a la c a . o to n e , to je p ra v a H rk v a ) n tih ris ta M . I a je d in u p ra v u c rk v u ru s k o g n a ro d a u + u s iji K ita lij p riz n a je s a m o K a m @ H S x B A H s G i n je n e s v e te n ik e . ( o , i p o re d p ris u tn ih p o d e la iz m e $ u tri ru s k e c rk v e i n a iz g le d n e p re % m o s tiv ih ra z lik a , n a n jih o v o m u je d in je n ju n a jv i e je a n g a o v a n K la d im ir * u tin . + u s k i p re d s e d n ik v e ru je d a je n e m o g u e o b n o v iti + u s iju i p o v ra titi jo j n e k a % d a n ji s ja j b e z d u h o v n o g je d in s tv a n je n o g n a ro d a . R o e li u to m e c a r K la d im ir u s p e ti o s ta je d a s e v id i. r @ t @ * s re n o Q

3 B > s tr a n a

(enad #ini

*oglavlje sedamnaesto

strana 3B5

O+'O #U('

OO+UJN .8O
Urednik nemackih novina !ukunMt #aksimilijan Rarden ?#a;imillian Rarden@ je 1544. objavio lanak o postojanju kamarile homoseksualaca na dvoru cara Kilhelma . *o Rardenu gospoda koja ne ljube ene se svuda uzajamno pomau, unutar i izvan (emake i Mgaje prijateljstvo koje je jae nego samostan% ski red ili savez slobodnih zidara, koje se vre drzi zajedno i plete svoje mree preko svih bedema vere, preko svih drava i klasa. *osvuda sedi taj ljam7 na dvorima, u vojsci i u mornarici na visokim poloajima, u redakcijama visokoti% ranih novina, na direktorskim "oteljama velikih trgovakih "irmi, u rektoratima najpoznatijih univerziteta pa ak i sudnicama. .vi se oni povezuju protiv svog zajednikog neprijateljaD mnogi ve gledaju na normalne ljude odozgo, kao na neka druga bia...M Rarden, koji e kasnije biti tuen i osu$en, u lanku navo% di trojicu najvaznijih 0omo$e-ualiteta: gro" Jinter "on 0ulenberg .<iinter <raM von =c0ulen7erg1% knez :ilip Ulenberg ?*hilipp :iirst zu &ulenburg und Rerte"eld@ i gro" Oun "on #oltke ?Ouno Jra" von #oltke@. (akon ove javne prozivke car Kilhelm , koji je inae bio prvi unuk britanske kraljice Kiktorije, je celokupnu tu der li7erali$mu$ kamarilla rasterao, a pojedince ak i prognao iz (emake. Ia razliku od puritanske (emake, u &ngleskoj je oduvek bila prisutna homoseksualnost samo kao jo jedna u nizu seksualnih orijentacija. (ajstrasniji komentar na neije homoseksualno opredeljenje mogao je biti samo $0ocking: Ia &ngleze je homoseksualnost $0ocking ali je zato razvod braka bilo neto neprime% renoD za vreme kraljice Kiktorije o razvodu se nije smelo govoriti u 2akingemskoj palati. +azvedeni mukarci i rasputenice nisu imali pristupa na engleski dvor, a to su morali potovati i stranciD ni jedan razvedeni diplomata nije mogao biti akreditovan kod kraljice. (ajpoznatiji $0oking aristokrata iz vremena kraljice Kiktorije svakako je bio .esil +ouds ?Hecil John +hodes@, osnivac cuvene De Beer$ dijamantske kompanije i dugogodinji vladar June )"rike. #lad i bogat britanac .esil 'on +ouds, sin biskupskog namesnika .tort% "orda, verovao je da samo britanska elita moe i treba da upravlja svetom na dobrobit svih. Oada je Renri K 1C45. stupio na engleski presto, beli ovek je kontrolisao 5 svetske teritorije, a 1541, kada je britanski monarh Kiktorija pre% minula, >= sveta je bilo pod dominacijom belaca. +ouds je iskreno verovao da me$u belcima primat pripada &nglezima i stoga je esto citirao 2ernarda 0oa ?Jeorge 2ernard .ha6@7 M.vaki je &nglez ro$en sa nekom nestvarnom snagom koja ga ini vladarem svetaM. *oznata je +oudsova izreka7 M(e postoji nita tako loe i nita tako dobro to jedan &nglez ve nije uinio. (o, bez obzira na to ta i kako neto inio, jedan &nglez nikada ne moe da pogreiQM +ouds je bio istinski engleski imperialista koji je, bez trunke sumnje, verovao da 2ritanska monarhija treba da vlada svetomD ne zbog koristi same mperije ve zbog nesposobnosti sveta da sam vodi rauna o sebi. *orodica .esil spada u red najuticajnijih engleskih porodica jo od poet% ka sedamnaestog veka % kada je Kilijam .esil poznat i kao baron 2urghleF@ bio lini sekretar i ljubavnik engleske kraljice &lizabete , kerke Renrija K i poslednja kraljica iz dinastije 8judora. Odmah po dolasku u Oks"ord na studije, 3C4 strana

(enad #ini

+ouds je u Apolo loi primljen u slobodno zidarstvo i veoma brzo unapreden u zvanje majstora masona. #e$utim, ubrzo postaje veoma otar prema britanskoj masoneriji, tvrdei da je neagilna i nekompetentna u a"irmaciji i 0irenju britan% skih nacionalnih interesa. ako kritian prema britanskoj masoneriji bio je njen najaktivniji lan, a medu bliske prijatelje je ubrajao kraljeve 'orda K ?Jeor% ge K@ i Kilijama K ?KKilliam K@, lorda +andol"a Herila, Oskara Kajlda ?Oscar :ingal O/:lahertie [ills KKilde@, 2ernarda .oa, )rtura Oonana 'ojla ?.ir )rthur gnatius Honan 'oFle@, +adjarda Oiplinga ?Joseph +udvard Oipling@, Kilijama .tida ?KKilliam 8homas .tead@ itd. *red kraj studija +ouds, opinjen *latonom i njegovim vi$enjem drave i drutva, sainjava sopstveni program svetske dominacije 2ritanaca. *rva taka programa podrazumevala je organizovanje tajnog drutva iji e osnovni zada% tak biti Mdalje unapre$enje 2ritanske imperije i uspostavljanje britanske kontrole nad celokupnim necivilizovanim svetomM. 'ruga taka se odnosila na Mpodiza% nje i trajno unapre$enje statusa i uticaja )merike kao izvo$aa britanske spoljne politikeM. 'iktirajui nain ustrojstva i ciljeva svoje nove organizacije +ouds je, na kraju, umesto rekapitulacije svega to je ve izneo jednostavno rekao7 MUzmite jezuitski *ravilnik koji je sainio njacio Nojola ? nigo Novola@, a T. jula 1CT1. odobrio papa *ije K ?Jiovanni )ngelo 2raschi, krsteno ime@ bulom Dum indeMe$*
$ae i ubacite rei Britan$ka imperija na svako mesto gde stoji Rimo*katoli ka vera`:

me tajne organizacije koju je +ouds osnovao C. "ebruara 1>51. bilo je Dru"tvo oda7rani0% a posle njegove smrti bie preimenovana u Roud$ov okrugli $to ?+hodes +ound 8able@. *od rukovodstvom lorda )l"reda #ilnera ?)l"red #il% ner, lst Kiscount #ilner@ ovo drutvo, odnosno organizacija, postae jedna od najuticajnijih organizacija dvadesetog veka. 'rugi naziv ove organizacije, koji su, inae, pre"erirali i sami lanovi, bio je jednostavno <rupa: 8estamentom je +ouds raspolaganje kompletnim svojim bogatstvom poverio Neopoldu +ot0ildu ?Neopold de +othschild@, prvom oveku britanske kue +ot0ilda, a ovaj ga kori% sti, na najbolji nain, za kolovanje mladih ljudi koji dele +oudsova oseanja i prihvataju njegov *rogram. Ia vo$u Roud$ovog okruglog $tola% nakon to je 1543. preminuo, Neopold +otild u dogovoru sa svojim bratom )l"redom +otsildom ?)l"red Hharles de +othschild@, direktorom 2anke &ngleske, imenuje slobodnog zidara Norda )l"reda #ilneraD preuzimajui ovu "unkciju #ilner izjavljuje7 M#oj patriotizam nema geogra"ska ve samo rasna ogranienja. Ja sam britanski rasi% staM. Okrugli sto je bio tajna organizacija koja je okupljala britansku aristoka% tiju i veoma bogate pojedince iz celog sveta, a naroito iz .)'. &kspoziture je imao u svim veim i vanijim svetskim prestonicama. Osnovni nain delovanja lanova ,kruglog $tola svodio se na unoenje nesloge me$u zemlje i narode kako bi se proizveli kon"likti koje bi oni kontrolisali i kojima bi upravljali. Iapravo, autor ovog veoma e"ikasnog naina izazivanja kon"likata je bio Oarl #arks, koji je praktino primenio Regelovo uenje da Mako se suprotstave teza i antiteza dobija se sintezaM. ,lanovi ,kruglog $tola su jednostavno uivali u izazivanju kri% znih situacija irom sveta. #e$utim, ono po emu e ,krugli $to ostati poznat je +oudsova "ondacija i "ormiranje dve tajne organizacije7 Oraljevskog instituta za me$unarodne odno%
strana3C1

O+'O #U(' se, sa seditem u Nondonu, i .aveta za me$unarodne odnose u (jujorku. *ored ove dve organizacije, lanovi ,kruglog $tola imaju znaajne kontakte i veze i s 8rilateralnom komisijom, 2ilderberg grupom i +imskim klubom. Ustvari, moe se rei da ovih pet organizacija ine kimu politike (ovog svetskog poretka. .esil +ouds ?1>C=%1543@ je ro$en u 2iops .ort"ordu, jednom malom, idili% nom mestacu nedaleko od Nondona. .a 1T godina je upisao studije u Oks"ordu ali ih je okonao tek nakon osam godina zbog izrazito loeg zdravlja. *o savetu lekara odlazi u )"riku i tamo za kratko vreme otkriva rudnike dijamanata i zlata i postaje jedan od najbogatijih i najuticajnijih 2ritanaca svog vremena. Orajem x x veka +ouds je posedovao 54 svetske proizvodnje dijamanata i osniva je 'ijamantskog sindikata, pretee dananje Hentralne prodajne organizacije koja kontrolie >4 svetske trgovine dijamantima. Yivot u )"rici mu je pomogao da se izlei od opake bolesti i on se vraa u &nglesku, gde na Oks"ordu zavrava stu% dije kao jedan od najboljih studenata. *o povratku u )"riku 1>>1. godine izabran je za lana *arlamenta Oejp kolonije, a 1>54. postaje njen premijer. +ouds je jedan od najzaslunijih ljudi za veliki uticaj 2ritanije na )"rikom kontinetu, a najvie je doprineo stvaranju Junoa"rike +epublike 1514. (jegova kua u Oejptaunu je postala rezidencija premijera, a univerzitet u ovom gradu se tako$e nalazi na njegovom imanjuD on je izvesno jedan od najznaajnijih ljudi, s kraja devetnae% stog veka, za utiranje puta (ovom svetskom poretku. Od 1. jula 1>55. Roud$ova Mondacija ?+hodes 8rust@ obezbe$uje stipendije za T4 studenata ?=3 iz .)' @ svake godine, a oni dolaze iz zemalja Oomonvelta, (emake i .)'. .tipendije se obezbe$uju na period od dve godine u Oks"or% du, a po njihovom okonanju studenti se vraaju u svoje zemlje na istaknuta mesta u dravnom aparatu, velikim multinacionalnim kompanijama ili znaaj% nim me$unarodnim organizacijama. Oni tako poinju da deluju kao zastupnici +oudsovih ideja, odnosno postaju aktivni borci za ostvarivanje politike lumi% nata iji je lan bio i +ouds. (ajpoznatiji dosadanji stipendisti su bili 2il Olinton ?2ili Hlinton, KKilliam Je""erson 2lvthe @, dvostruki predsednik .)', premi% jer )ustralije 2ob Rouk ?2ob Ra6k@, 'in +ask ?'avid 'ean +usk@, prvi ovek amerikog .tejt dipartmenta, senator Kilijam :ulbrajt ?James KKilliam :ulbright@, 2ajron Kajt ?2iron [hite@, lan Krhovnog suda .)', brigadni general amerike armije *it 'oukins ?*it 'okins@, Redli 'onovan ?Redlev 'onovan@, glavni ured% nik #ime$*a% .tans"ild 8urner ?.tans"ield 8urner@, e" H ) za vreme predsednika Oartera i dr. O Roud$ovom okruglom $tolu i njegovim stipendistima se gotovo nita nije znalo do 15C1. kada je ameriki novinar Kilijem :ulton ?KKilliam :ulton@ u #ri7une*u: napisao sledee7 MOljune pozicije u amerikoj vladi dre stipendisti Roud$ove Mondacije: 8o su ljudi koji su, nakon to su uspeno zavrili studije u najpoznatijim univerzitetima irom .)', dobili +oudsove stipendije za posebno dvogodinje usavravanje u Oks"ordu. .vi oni su, pre odlaska u &nglesku, pro% vereni kao poklonici +oudsove ideje da .)', kao deo 2ritanske imperije, treba uiniti najveom vojnom silom... .)' treba da budu udarna pesnica 2ritanskog kraljevstva... +oudsovi stipendisti dominiraju amerikom vladom, a posebno onim njenim delom koji odluuje o pomoi drugim dravama... Kelika 2ritanija je najvei primalac ove pomoi... 8okom prve tri godine #aralovog plana, posle 3C3 strana

(enad #ini

'rugog svetskog rata, Kelika 2ritanija je primila 3 milijarde i T4A miliona dolara, to je ubedljivo najvei iznos koji je jedna drava dobila u okviru ovog plana... )merikom narodu bi neko morao, na kraju, da kae da su .)' samo svetska vojna i policijska sila u slubi Kelike 2ritanije.M Od osnivanja ,kruglog $tola samo su porodice +otild i )stor imali svoje stalne predstavnike u Roud$ovom okruglom $tolu: Od osnivanja +oudsovih tajnih organizacija njihovi najvei "inansijeri su, pored +otilda i )stora, bili jo i pri% padnici "amilija Kitni, +ok"eler, #organ i Kanderbild. .esil +ouds je, i pored sve svoje slave i uticaja, umro kao osramoen ovek nakon to ga je poljska princeza Oatarina iz jedne od najstarijih i najugledni% jih aristokratskih porodica +advil ?Oatarzvna +adzi6illo6ie@ tuila sudu za "alsi"ikovanje izvesnih "inansijskih dokumenata. Odmah nakon okonanja ovog procesa 1543. +ouds je preminuo, a nekoliko decenija kasnija princeza +advil e biti i krunski svedok u uvenom 2ernkom procesu ?15=B.%15=C.@ vezanom za autentinost *rotokola cionskih mudracaD princeza se u prilog svoje tvrdnje o originalnosti *rotokola pozivala i na saznanja do kojih je dola preko +oudsa i njegovih najbliih saradnikaD koliko je njeno svedoenje teko pogodilo cionisti% ke krugove govori i podatak da je poznati izraelski sudija Krhovnog suda Rade% sa 2en% to ?!/! !/!/@ 344C. godine, punih sedamdeset godina nakon 2ern0kog
procesa, tampala knjigu #0e Pie #0at Wouldn't Die% #0e Protocol$ oM t0e /lder$ oM

!ion ?*rotokol cionskih mudraca, la koja nee da umre@. Onjiga se bavi navodno lanim svedoenjem princeze +advil, a u pokuaju njene diskreditacije 2en% tovoj pomo su pruili predsednik vrhovnog suda &ngleske baron Renri Oenet Kol" ?RenrF Oenet [ol""@ i njujorki sudija &dvard +. Oorman ?&d6ard Hor% man@.

strana 3C=

(enad #ini

*oglavlje osamnaesto

strana 3CC

(enad #ini

*oglavlje osamnaesto

strana 3CC

O+'O #U('

O+)NJ&K.O (.8 8U8 I) #&UU()+O'(& O'(O.&

*rvi svetski rat je zvanino okonan na #irovnoj kon"erenciji koja je 3>. juna 1515. odrana u bogatom predgra$u *ariza Kersaju 3>. juna 1515. % ta,no pet godina nakon ubistva nadvojvode :erdinanda u .arajevu. +atni sukobi su okonani jo 11. novembra 151>. ali su od tada pa sve do juna 1515. dogovarani mirovni uslovi koje e (emaka morati da prihvati. U prelepom dvorcu C0dteau de ;er$aille$ se okupio creme de la creme lanova Okruglog stola7 )l"red #ilner, &dvard #andel Raus ?&d6ard #andell Rouse@, 2ernard 2aruh, Yor #andel ?Jeorge #andell, pravo ime Jeroboam de +othschild@ i dr. Ova uvaena gospoda se, pored pitanja visine ratnih reparacija koja e (emaka morati da plati, bavila i pitanjem opijuma i kanabisaD u okviru posebne Commi$$ion Internationale de l'opium dogovoreno je da se ogranii dotadanja slobodna trgovina opijumom i kanabisom. Selu #irovnu kon"erenciju izreirali su svetski bankariD oni su, priprema% jui nastavak *rvog svetskog rata, nametnuli nemogue ratne reparacije (ema% koj stvarajui tako ekonomski kolaps i propast nemakog carstvaD (emcima je umesto kajzera iz dinastije Roencolerna nametnuto republikansko ure$enje sa Jevrejima kao glavnim protagonistima. Jevreji su, a ne (emci, upravljali (ema% kom a najvaniji me$u njima su bili Justav 2auer ?Justav )dol" 2auer@, pre% mijer, potpredsenik i ministar "inansija #atijas &rzberger ?#atthias &rzberger@, guverner Kilhelm #ajer ?KKilhelm #aFer@ i, na kraju, &dvard 'avid ?&duard 'avid@ kao ministar unutranjih poslova. Ooliki je utkaj bankara bio najbolje ilu% struje primer brae iz uvene jevrejske bankarske porodice War7urg: na ameri% koj strani kao pregovara i predstavnik .istema "ederalnih rezervi .)' bio je *ol Karburg ?James *aul KKarburg@, a na drugoj strani (emaku centralnu banku je zastupao njegov ro$eni brat #aks Karburg. Oomentariui mirovne uslove koje su diktirali predstavnici me$unarodnog bankarskog kartela britanski ministar inostranih poslova lord 'ord (atanijel Ourzon ?Jeorge (athaniel Hurzon, lst #aruess Hurzon o" Oedleston@ je, nakon sveane ceremonije potpisivanja, izja% vio7 MOvo nije mir, ovo je samo primirje koje e trajati dvadeset godina.M 'rugi svetski rat je poeo dvadeset godina kasnije. Uporedo s nadgledanjem toka #irovne kon"erencije, lanovi Okruglog stola su se, =4. maja 1515. godine sastali na intimnoj veeri u parikom hotelu Naje$tic gde su im domaini bili baron &dvard de +otild ?&douard )lphonse James de +othschild@ ispred "rancuske kue +ot0ilda i Kalter +otild ?Nionel [al% ter +othschild, 3nd 2aron +othschild@. (a ovom privi sastanku su, uz naj"iniji "rancuski ampanjac Dom Perignon i ruski kavijar Uepnan OKpa /eA+z% nazdrav% ljalo se uklanjanju Roencolerna i Rabsburga sa vlasti ali su donete i dve odluke7 da se osnuje jevrejska drava u *alestini i "ormira novo prestino drutvo % nsti% tut za me$unarodne odnose. Osnovni cilj nstituta je trebalo da bude analiza me$unarodnih odnosa i predlaganje mera za spreavanje izbijanja nepredvi$e% nih i nepoeljnih kon"liktnih situacija. 3CA strana

(enad #ini *okrovitelj nstituta od 153A. je britanska kraljica tako da mu se tada i ime menja u Oraljevski institut za me$unarodne odnose ?8he +o~al nstitute o" nternational )""airs@D kasnije e u javnosti postati poznatiji kao Hetam Raus ?Hhatam Rouse@ po zgradi u kojoj mu se nalazi sedite, a koja je bila dom trojici britanskih premijera7 *itu &lderu ?KKilliam *itt, lst &arl o" Hhatham@, &dvardu .tenliju ?&d6ard Jeorge Jeo""rev .mith%.tanleF, 1Bth &arl o" 'erbF@ i Kilijamu Jledstonu ?KKilliam &6art Jladstone@. (ajvei deo njegovih trokova pokriva nekoliko multinacionalnih kompanija i svetskih banka. 'anas mnogi doivlja% vaju nstitut kao intelektualni centar i nukleus konane realizacije politike stva% ranja jedne svetske vlade, jednog pravnog i monetarnog sistema i jedne religije. +ad nstituta je, prema odredbama statuta, tajan kao to su tajna i imena njegovih lanova. #e$utim, vremenom, kako bi od oiju radoznalaca prikrio svoje tajne aktivnosti nstitut je razvio i svoje javne delatnosti. 8ako se danas prikazuje da je broj pojedinanih lanova nstituta 3=C4 i da 3A3 svetske korporacije imaju svoje predstavnike u njemu. 8ako$e, nije tajna da je pro"esor Kiktor 2almer%8omas ?Kictor 2almare%8homas@ danas direktor nstituta i da on koordini0e njegove naj% vanije poslove. U sklopu ovakve svoje delatnosti nstitut tokom svake godine, irom sveta, organizuje oko stotinak razliitih sastanaka na kojima uestvuju istaknuti mladi strunjaci iz razliitih oblasti. .ve 0to se na ovim sastancima, na unapred zadatu temu, izrekne, paljivo se belei i kasnije analizira u nstitutu. Ovi sastanci su otvoreni i nstitut se trudi da im prida dosta publiciteta. Ono to se prikriva od oiju javnosti je spisak njegovog ueg kruga koji nema vie od tri stotine lanova. (iko nikada nije otkrio gde se i kada odravaju sastanci ovih ljudi ali se zna da se na ove sastanke nikada ne zove vie od 55 lanova. Oo e na koji sastanak biti pozvan zavisi od problematike koja se raz% matra, a konanu odluku o uesnicima donosi predsedavajui nstituta. .astan% cima uvek, bez izuzetka, prisutvuje i neko iz 2ritanske kraljevske kue. .vaki od uesnika ima pravo da in"ormacije do kojih do$e na ovim sesijama koristi u skladu sa svojim kasnijim potrebama. Ono to je najstroe zabranjeno je da se poziva na izvor svojih saznanja. *re pro"esora 2almer%8omasa "unkciju direktora, odnosno predsedni% ka, vrili su lord *iter Oarington ?*eter )le;ander +upert Harington, Ath 2aron Harrington@ i lord 'enkins od Rilheda ?+oF Rarris Jenkins, 2aron Jenkins o" Rillhead@. .pisak 3A3 svetske korporacije koje imaju svoje predstavnike u nsti% tutu nije nikakva tajna. #e$utim, na ovom spisku nema kompanija kao to su
Norgan <uarant+ #ru$t Compan+ oMQezv ]ork% =:<:War7urg <roup% Bank oM/ngland% federal Re$erve =+$tem% Plo+d Bank% Berkle+ Bank% U=B<% Citigroup Incorporated% Bri* ti$0 Petroleum% =0ell International% American /-prem$% UojMmann*Pa Roc0e% Ba+er i

Pondon =tock /-c0ange% a upravo one daju svoje predstavnike za sastanke poznate kao 55. *ored korporacija svoje predstavnike na sastancima 55 imaju i britansko #inistarstvo inostranih poslova i #inistarstvo odbrane, # A, )mbasada .)'
u Nondonu, Amnea$t+ International% ABC Qeiv$% CB= Qezv$% BBC World% Qezv ]ork #ime$% Reuter$ <roup Pimited% Wa$0ington Po$t% #0e #ime$% =piegl% financial #ime$ itd. .edite nstituta je na 8rgu sv. 'ejmsa u Nondonu ?Hhatam Rouse,14 .t. James .uare, Nondon, .[1V BN&@. nstitut ima cilj da priblii svima nama ideju strana 3CT

O+'O #U('

jednog svetskog poretka i za to mu na raspolaganju stoje praktino neograni% eni "ondovi i apsolutan pristup ba svim najvanijim svetskim mas%medijima. U cilju unapre$enja svog delovanja Oraljevski nstitut je od poetka svog rada koristio usluge 8avistok instituta za ljudske odnoseD najpoznatiji proizvod 8avi% stoka je ()8O *akt. ,lanovi Okruglog stola okupljeni u hotelu Naje$tic su uz naj"iniji 0or$* d'ceuvre doneli odluku da se "ormira Oraljevski instituta za spoljne odnose U Nondonu ali i da se osnuje njegovo pomono telo u (jujorku kako bi se preko njega ostvarivao jos konkretniji i presudniji britanski uticaj na kreiranje i kon% trolu amerike spoljne i unutranje politike. *omono telo Oraljevskog institutu osnovao je 1T. jula 1515. godine u (jujorku &dvard #endel Raus pod imenom .avet za spoljne poslove ?Houncil on :oreign +elations@. 'a bi se ovo lake shvatilo valja citirati Renrija Oisindera ?RenrF Reinz )l"red Oissinger@, nekadanjeg saradnika dva amerika predsednika, +iarda (iksona ?+ichard #ilhous (i;on@ i 'eralda :orda ?Jerald +udolph :ord, Jr.@, koji je u maju 15>3. u Nondonu rekao da se tokom svog slubovanja u ameri% koj administraciji vie i ozbiljnije konsultovao sa svojim kolegama iz britanskog ministarstva spoljnih poslova nego sa svojim amerikim kolegama. Oisinder je ovim nedvosmisleno ukazao na to ko upravlja )merikom. .vestan kako i koliko su mediji vani za svaki posao, a naroito za obli% kovanje javnog mnjenja, .esil +ouds je jo 1>5B. godine, preko posrednika )l"re% da Rarmsvorta, kupio londonske novine /vening Qezo$% a 1>5A. pokrenuo Dail+ Nail: #e$utim, britanska kraljevska kua je smatrala da je neophodno obezbe% diti svestraniju javnu podrku pa je 1533. osnovala in"ormativnu agenciju Briti$0 Broadca$ting Corporation Ptd% danas poznatiju samo kao BBC: )gencijom e, od osnivanja do danas, upravljati Odbor ije lanove imenuje britanski monarh, a javno ih saoptava britanski premijer. *rvi predsedavajui Odbora je bio 'on +it ?John Hharles [alsham +eith, lst 2aron +eith@, a )gencija je svoju aktivnost zvanino otpoela 1B. novembra 1533. 'anas BBC posluje kao neka vrsta javnog servisa iako je i dalje u stopo% stotnom vlasnitvu britanske kraljevske kue. .edite BBC je u Portland Place% Nondon, a od 344C. predsednik Odbora je )ntoni .ale ?)nthonv .alz@. Ostali lanovi Odbora su 'ebora 2ul ?'eborah 2uli@, 'ermot Jlison ?'ermot Jleeson@, #er"in 'ons ?#er"vn Jones@, :abian #ot ?:abian #onds@, 'eremi *it ?Jere% mF *eat@, +iard 8ejt ?+ichard 8ait@ i )ngela .arkus ?)ngela .arkis@. Jeneralni direktor 22H%a je #ark 8omson ?#ark 8homson@. Jodinji budet ove najvee in"ormativne kue na svetu sa preko 3A.444 zaposlenih prevazilazi sumu od A milijardi evra. .voje programe emituje na B3 jezika, a procenjuje se da njihove dnevne vesti svakodnevno redovno prati par stotina miliona ljudi irom sveta.

3C> strana

(enad #ini

*oglavlje devetnaesto

strana 3C5

O+'O #U('

.)K&8 I) .*ONJ(& O'(O.&

.avet za spoljne odnose ?Houncil on :oreign +elations@ osnovan je 1T. jula 1515. u (jujorku i "unkcionie kao neka vrsta ekspoziture Oraljevskog instituta. (ovac za osnivanje saveta dali su J.*. #organ ?John *ierpont #organ@, 2ernard 2aruh, Oto Oan ?Otto Rermann Ohan@, Jakob 0i", *ol Karburg i 'on 'ejvison mla$i +ok"eler. .avet je "ormirao &dvard #endel Raus koji ga je, kao najvii iluminat u .)', kontrolisao sve do svoje smrti 15=>. Odmah po osnivanju .avet je imao 1C4 lanova koji su predstavljali intelektualni i politiki krem amerike stone obale. .avet danas ima preko tri hiljade i esto ,lanova, od kojih C44 dolazi iz naj% bogatijih amerikih porodicaD sledeih C44 lanova predstavljaju aktuelne centre moi .)'7 multinacionalne kompanije, banke, osiguravajua drutva, "armace% utske kue, vojnu industriju, a ostali su eminentni ljudi iz vojske, medija, nau% nih institucija i si. 'a bi neko postao lan .aveta mora da ga predloi neki od ,lanovaD taj predlog zatim razmatra Oomitet za lanstvo i Oadrovska komisija, a konanu odluku donosi Odbor direktoraD svi lanovi .aveta moraju biti ameriki gra$ani. .ve do 15>4, lanovi .aveta su preteno bili pripadnici njujorke libe% ralne elite, ali se danas struktura polako menja, pri emu se njegov liberalni duh ne dovodi u pitanje. ,lan 3. novih uredbi .aveta izriito nalae da niko nema pravo da otkriva bilo kakve pojedinosti sa sastanaka .aveta, i da e, ukoliko tako neto uini, biti iskljuen. .edite ..O%a je u luksuznoj palati Uarold Pratt Uou$e% na adresi o4 /a$t (4t0 =t% Qe[ ]ork% Q]2))l2: Ovu kuu je 1A. aprila 15BC. .avetu poklonio Rarold rving *rat ?Rarol$ rving *ratt@ iji je otac svojevremeno bio vlasnik na"tne kompanije A$tral ,il i bliski saradnik 'ona 'ejvisona +ok"elera ?John 'avison +ocke"eller@. *rojektanti kue su bile uvene njujorke arhitekte )dams 'elano ?)dam 'elano@ i ,ester Rolms Oldrik ?Hhester Rolmes )ldrich@ pri emu je Oldrik bio poznat i kao ro$ak uvenog senatora (elsona Oldrika koji je bio jedan od osnivaa .istema "ederalnih rezervi. U )merikoj administraciji, uz predsednika drave, najvanija mesta su7 dravni sekretar, savetnik za nacionalnu bezbednost, sekretar odbrane i sekre% tar dravne blagajne. Od osnivanja .aveta svi predsednici .)', s izuzetkom +onalda +egana, bili su i lanovi .aveta. Od 33 dravna sekretara 1> je dolo iz redova .aveta, a mesta sekretara odbrane, savetnika za nacionalnu bezbednost i sekretara 'ravne blagajne su gotovo uvek popunjavana ljudima is ..O%a. (aj% vei priliv lanova ..O%a u dravnu administraciju .)' bio je za vreme manda% ta 'orda 2ua, koji se okruio sa tano =C4 lanova .aveta. .avet potpuno kon% trolie kako 'emokratsku, tako i +epublikansku stranku. .vejedno je za koga e gra$ani .)' glasati, izbore e uvek dobiti kandidat ..O%a. 'emonstrirajui svoju mo i neosporni utkaj .avet je jednog relativno nepoznatog pravnika i veitog politikog gubitnika +iarda (iksona progurao na mesto predsednika .)'. (ikson se 15A4. u (jujorku susreo sa (elsonom +ok"elerom ?(elson )ldrich +ocke"eller@, a dve godine kasnije se zaposlio u advokatskoj kancelariji 'ona #iela ?John #itchell@ koji je radio gotovo isklju% ivo za porodicu +ok"eler. U svom prvom obraanju naciji u svojstvu predsed% 3A4 strana

( e n a d # in i n ik a . ) ' ( ik s o n je n a g la s io 7 M ) m e ri k i n a ro d e d o b iti v la d u k o ja e , n a p rv o m m e s tu , g le d a ti n je g o v u d o b ro b it a li te k k a d s e O o n g re s i lo k a ln a iz v r n a a d m i % n is tra c ija o d re k n u d e la s v o je v la s tiM . ( e k o lik o m e s e c i k a s n ije o b ja v io je d a s e . ) ' d e le n a d e s e t a d m in is tra tiv n ih d is trik ta , a v e u "e b ru a ru 1 5 T 3 . je p o tp is a o z v r n u n a re d b u b ro j 1 1 A B T k o jo m s e z n a a ja n d e o v la s ti d r a v a la n ic a p re n o s i n a "e d e ra ln i n iv o . J e d n o s ta v n o re e n o , o v a k v o m o d lu k o m p re d s e d n ik a . ) ' ) m e rik a n c im a s u u s k ra e n a m n o g a g ra $ a n s k a p ra v a k o ja s u d o ta d a o s tv a riv a li p re k o s v o jih lo k a ln ih v la s ti. * re k o a s o p is a f o r e ig n A MMa ir $ . a v e t, m a n je %v i e ja s n o , iz n o s i s ta v o v e o n a ja k tu e ln ijim s v e ts k im p ita n jim a , a li i n a s to ji d a a "irm i e s v o ju g lo b a lis ti k u o rije n ta c iju i z a la g a n je z a o s tv a re n je je d n o g s v e ts k o g s o c ija lis ti k o g s is te m a . n te re s a n tn o je n a p o m e n u ti d a je / n c ik lo p a e d ia B r ita n n ic a o o v o m , a s o p is u n a v e la s le d e e 7 M d e je k o je s e e k s p e rim e n ta ln o iz n o s e u o v o m a s o p is u e s to s e k a s n ije p o ja v lju ju k a o d e o z v a n i n e p o litik e ili z a k o n o d a v s tv a a m e r i k e v la d e .M U je d n o m b ro ju f o r e ig n A MMa ir $ *a o b ja v lje n je s tra te k i c ilj . a v e ta 7 M U s p o % s ta v lja n je n o v o g m e $ u n a ro d n o g p o re tk a k o ji e o d g o v a ra ti s v e ts k im te n ja m a k a m iru i d ru tv e n im i e k o n o m s k im p ro m e n a m a M . z o v a k v e "o rm u la c ije , te k o d a b i b ilo k o m o g a o d a p re p o z n a je d n u o d n a jv a n ijih p o lu ta jn ih o rg a n iz a c ija k o je s v o m s n a g o m ra d e n a b ris a n ju s v ih n a c io n a ln ih d r a v a i n jih o v ih s u v e re n i % te ta , o m a lo v a a v a n ju s v a k o g p a trio tiz m a i u k id a n ju s v ih re lig ija . ' a n a s je ja s n o d a la n o v i . a v e ta ra d e n a u s p o s ta v lja n ju je d n e s v e ts k e v la d e , o d n o s n o je d n o g c e n tra m o i i s is te m a v re d n o s ti g d e e n o v a c , s a m o n o v a c , b iti p riz n a v a n k a o n a jv i e d o b ro . ) k tiv n o s ti n a u s p o s ta v lja n je ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a tra ju v e v e k o v i % m a , a c e n ta r te n o v e v la s ti tre b a lo b i, n a k ra ju , d a b u d u U je d in je n e n a c ije . , u v e n i n e m a k i "ilo s o " & m a n u e l O a n t ? m m a n u e l O a n t@ s e jo 1 T 5 C . g o d in e u s v o jo j k n jiz i ! u m e z v ig e n f r ie d e n z a la g a o z a u s p o s ta v lja n je n e p r e k id n o g m ir a i, u s k la d u s a tim , p re d la g a o "o rm ira n je N ig e s v e ts k ih d r a v a k o ja b i z n a a jn o p rib li ila s v e d r a v e i o s ig u ra la m irn o ra z re n je s v ih n jih o v ih m e $ u s o b n ih n e s p o ra z u m a . O n e d r a % v e k o je b i s v o je in te re s e n a s to ja le d a n a m e tn u p rim e n o m s ile N ig a b i, p o O a n tu , o tro k a n ja v a la . * ri to m e , O a n t je v e ro v a o d a b i N ig a d o b ro d o la p rv e n s tv e n o m a n jim d r a v a m a k o je b i p r e k o n je b ile e "ik a s n o z a ti e n e o d s a m o v o lje v e lik ih d r av a . * rv i p o k u a j s tv a ra n ja je d n e n a d n a c io n a ln e s v e ts k e o rg a n iz a c ije z b io s e n a O o n g re s u v e lik ih s ila u 2 e u 1 > 1 B . O o n g re s je tre b a lo d a u s v o ji o d lu k e o n o v im te rito rija ln im p o d e la m a p o s le ( a p o le o n o v o g p o ra z a , a li i d a ra z m o tri m o g u n o s t o s n iv a n ja je d n e n a d n a c io n a ln e in s titu c io n a ln e "o rm e k o ja b i b ila u s ta n ju d a s p re a v a b u d u e k o n "lik te i o b e z b e d i n e s m e ta n u k o m u n ik a c iju m e d u s v im e v ro p s k im d r a v a m a n e o v is n o o d n jih o v e te rito rija ln e ili e k o n o m s k e m o i. ' o 5 . ju n a 1 > 1 C . a m b a s a d o ri z e m a lja u e s n ic a , o s im + u s ije , p o tp is a li s u m iro v n i u g o v o r k o jim s u b ila o tv o re n a v ra ta "o rm ira n ju p rv e n a d n a c io n a ln e in s titu c ije % n e k e v rs te d a n a n jih U je d in je n ih n a c ija . O o n g re s u 2 e u z a p ra v o i n ije b io k o n % g re s u k la s i n o m s m is lu je r s e n ik a d a n ije o d r a la n i je d n a p le n a rn a s e d n ic a , a g la v n i p re g o v a ra i s u b ili a m b a s a d o ri i m in is tri s p o ljn ih p o s lo v a v e lik ih e v ro p % s k ih s ila k o ji s u i d ik tira li to k i z a k lju k e O o n g re s a . O s n iv a n je s v e ts k e n a d n a c io % n a ln e o rg a n iz a c ije je b ila n jih o v a id e ja k o ju s u o n i n a m e tn u li o s ta lim u e s n ic im a s tr a n a 3 A 1

O+'O #U(' i koja je ,ak bila prihvaena i od 0e"a rusku delegaciju gro"a (eselroda ?Oap~i 2acii9ibe2mi Recce)bpoBe@. #e$utim, ruski car )leksandar se otro suprotsta% vio ovom planu smatrajui da se dravni suverenitet i nacionalni identitet ne mogu podrediti nikakvim me$unarodnim organizacijama. 'rugi pokuaj "ormiranja jedne nadnacionalne organizacije delimino uspeno je okonan 1534. 8ada je stvorena Niga naroda ?Neague o" (ations@ u koju su ule A= drave i koja je zvanino prestala da postoji 15BA. kada ju je zame% nila Organizacija ujedinjenih nacija. (ajvea mana Nige je bila injenica da .)', usled otpora njene nacionalno opredeljene, konzervativne i nadasve antiliberal% ne politike elite, nisu bile njen lan. nicijatori osnivanja Nige naroda bili su lanovi Okruglog stola, koji su imali veoma vanu ulogu i na #irovnoj kon"erenciji u *arizu. (ajvanija konsti% tucionalna dokumenta Nige naroda sainili su saradnici Okruglog stola, ali je, na kraju, sve ipak ostalo mrtvo slovo na papiru jer .)' nisu elele da se odreknu ni dela svoje nezavisnosti i suvereniteta. *rvi pokuaj je, kao to smo videli, propao zbog tada carske +usije, a sada zbog antiliberalne )merike. ,lanovi Okruglog stola zakljuili su da naredni pokuaj osnivanja jedne nadnacionalne organizacije ne srne, ni na koji nain, zavisiti od naroda izabranih predstavnika. #e$utim, Niga je ipak zavrila jedan vaan zadatak7 33. jula 153=. priznala je Jevrejsku agenciju za zrael ?no~ain rrni8n bm" /ttnt"b@. Ova isto cionistika organizacija se nije bavila unapre$enjem poloaja Jevreja u *alestini ve promocijom cioni% stikih ideja i ciljeva vezanih za stvaranje jevrejske drave na arapskom tlu. Oraljevski institut je MpomogaoM britanskom premijeru Kinstonu Herilu, a .avet za spoljne odnose amerikom predsedniku :renklinu '. +uzveltu da 1B. avgusta 15B1. godine, u najveoj tajnosti, potpiu )tlantsku povelju ?)tlan% tic Hharter@ kojom su se obavezali na me$usobnu saradnju i a"irmaciju politike miroljubive saradnje me$u svim dravama. Ovo je zapravo bila prva "aza plana danas poznatog kao Riviera u pravcu osnivanja Organizacije ujedinjenih naci% ja. 'ruga "aza se ogledala u pritisku i uslovljavanju britanske i amerike vojne pomoi manjim evropskim dravama od kojih se zahtevalo MsamoM da potpiu *oveljuD tokom 15B3. godine jo 3B drave je potpisalo *ovelju. 8rea "aza se odi% grala 15B=. godine kada su se predstavnici .)', Kelike 2ritanije, Oine i ...+%a sastali u kui +oberta 2lisa ?+obert KKoods 2liss@ zvanoj 'amberton Ouks u Kaingtonu i usvojili nacrt budue *ovelje Ujedinjenih nacija. *rvu, radnu verzi% ju *ovelje sa kojom su se uesnici sastanka u 'amberton Ouksu upoznali sainio je Oraljevski institut, a .avet za spoljne odnose je radio na njenoj "inalizaciji. U .an :rancisku, 3C. aprila 15BC. godine, okupili su se predstavnici C4 drava da bi usvojili konanu verziju *ovelje U(. #e$utim, proi e puna dva meseca pre nego 0to do njenog usvajanja do$e, i punih est meseci ?3B. oktobar 15BC@ pre nego to Ujedinjene nacije budu zvanino osnovane. )merika delega% cija je u .an :rancisku imala no lanova i svi su bili iz ..O%a. 'anas se svi slau da je .avet za spoljne odnose imao veoma vanu pa ak i presudnu ulogu u "or% mulisanju svrhe, principa i organizacione strukture Ujedinjenih nacija. Jedna od drava koja je javno i odluno odbila poziv da se prikljui OU( je bila dvitati$ ;aticanze sa papom *ijem x ?&ugenio #aria Jiuseppe Jiovanni *acelli, krteno ime@ na eluD Katikan danas ima samo status posmatraa u U(. 3A3 strana

(enad #ini Osnivanjem Organizacije ujedinjenih nacija ostvaren je jo jedan znaa% jan korak ka "ormiranju (ovog svetskog poretka predvo$enog lanovima me$u% narodnog bankarskog kartela. ,lan ..O%a, poznati ameriki bankar i nekada% nji "inansijski savetnik predsednika +uzvelta 'ejms *. Karburg je, govorei o (ovom svetskom poretku, istakao7 M.vetski poredak bez svetskog zakona je anahronizam... .vet koji propusti da uspostavi vladavinu zakona nad nacijama% dravama ne moe jo dugo da postoji. #i ivimo u opasnom periodu prelaska iz jedne ere punog suvereniteta nacije%drave u eru .vetske vlade.M Obraajui se .enatskom komitetu .)' Karburg je zaprepaenim lanovima Oomiteta objasnio i kako e se doi do globalne svetske vlasti7 M maemo .vetsku vladu, svidelo se to vama ili ne, konsenzusom ili silom.M (akon ovako otvorenog istupa 'ejmsa *. Karburga vie nije bila tajna koji je krajnji cilj .aveta za spoljne odnose. 'odatno pojanjenje, ako je uopte bilo kome trebalo, dao je nekadanji direktor .vetske zdravstvene organizacije, doktor 2rok ,izolm .Dr Jeorge Brock Hhisholm@7 M'a bismo stigli do .vetske vlade, neophodno je iz svesti ljudi ukloniti njihov individualizam, odanost poro% dinoj tradiciji, nacionalnom patriotizmu i verskim dogmama... (a tome treba zasnivati promene u ljudskom ponaanju i to je cilj naeg budueg delovanja.M Oolumnistkinja Indianopoli$ Qe[$*a &dit Oermit +uzvelt ?&dith Oermit +oosevelt, unuka amerikog predsednika +uzvelta@ je 3=. decembra 15A=. napi% sala da Mpolitika .aveta vodi ka predaji suvereniteta .)' Ujedinjenim nacijamaM. Oontra admiral vojske .)' ,ester Kord ?Hhester [ard@ je 15TC. u knjizi Ki$inde* rova i$pove$t napisao7 M*rethodni pokuaji da se pouzdano dokae uticaj ..O%a, bili su ili ignorisani ili pak ismejani od strane liberalne tampe kao preterivanje. Ovo je za tampu bilo lako jer bilo kakva istina o moi i aktivnostima lanova .aveta ne moe da se iskae a da ne zvui preteranoM. U isto vreme, nekadanji agent :2 'en .mut ?'an .mut@ je, pozivajui se na svoja saznanja iz .lube, izja% vio da je politika .aveta usmerena ka stvaranju Mjednog svetskog socijalistikog sistema iji e deo biti i .)'M. (ajue rukovodstvo ..O%a, od osnivanja do danas, ini tridesetak lano% va koji se redovno sastaju u palati Uarolda Preta da razmotre protekle doga$aje i osmisle budue... (ajmla$i lan Upravnog odbora ..O%a i ovek sa najduim stazom u njemu ?=B godine@ bio je 'ejvid +ok"eler. nae, elni ljudi ..O%a pone% kad svoje sastanke odravaju i u inostranstvu, a interesantno je da su 3441. godi% ne etiri dana proveli u Ravani gde su bili gosti kubanskog predsednika :idela Oastra ?:idel )lejandro Hastro +uz@. :irme koje danas imaji svoje predstavnike u savetu su7 ABC Qe[$% Alcoa%
Inc:% American /-pre$$% American International <roup% Inc: .AI<1% Bank oM America% Bloom7erg P:P:% #0e Boeing Compan+% Briti$0 Petroleum p:l:c% Computer A$$ociate$% Inc:% C0evron Corporation% Citigroup Inc:% Coca*Cola% De Beer$% Deut$c0e Bank A<% Duke /nerg+% /--on No7il Corporation% fed/- Corporation% ford Notor Compan+% <eneral /lectric Compan+% <la-o=mit0Kline plc% <oogle Inc:% #0e <oldman =ac0$ <ro* up% Inc:% Ualli7urton /nerg+ =ervice$% U: V: Ueinz Compan+% Ue$$ Corporation% nterna* tional Bu$ine$$ Nac0ine$ Corporation .IBN1% VPNorgan C0a$e d Co:% Ko0l7erg Kravi$ Ro7ert$ d Co% Pe0man Brot0er$ Uolding$ Inc:% Pock0eed Nartin% Na$terCard Worl* d[ide% #0e Nc<razo*Uill Companie$% Inc:% NcKin$e+ d Compan+% Nerck d Co:% Inc:%
strana 3A=

O+'O #U(' Nerrill P+nc0 d Co:% Inc:% Norgan =tanle+% Notorola Inc:% QA=DA\% Qezo$ Corpora* tion% Qike% Inc:% Pep$iCo Incorporated% PMizer Incorporated% Ro+al Dutc0 =0ell% =on+ Corporation oM America% #ata <roup% #ime ;;arner Inc:% #otal =:A:% #o+ota Notor Qort0 America% Inc:% OB= A<% Onited #ec0nologie$ Corporation% Onited =tate$ C0am7er oM Commerce% ;erizon Communication$ Inc: i, na kraju ;i$a Inc:

#e$u najpoznatijim lanovima .aveta, od njegovog osnivanja do danas,

bili su7 <ra0om Alli$on% Ro7ert ,rvillc Ander$on% Pe$ A$pinj: Bo[+er Bell% [. Nic* 0ael Blument0al% Uarold Broivn% !7igniezv Brzezin$ki% William P: Bund+% <eorge U: W: Bu$0% Dick C0ene+% ;;illiam .. Co0en% Warren C0ri$top0er% <erald Corrigan% William V: Crozoe% Kennet0 [. Dam% Vo0n [. Davi"% Qorman Davi"% C: Dougla$ Dillon% Pegg+ Dulan+% Allen Wel$0 Dulle$% Dianne fein$tein% Namice R: <reen7erg% Alan <reen* $pan% W: Averell Uarriman% =tanle+ UoMMmann% Ric0ard Uol7rooke% ,tto U: Ka0n% Veane Kirkpatrick% Uenr+ Ki$$inger% Walter Pippmann% ;Vin$ton Pord% Vo0n NcCain% <eorge V: Nitc0ell% David RockeMeller% Va+ RockeMeller% /li0u Root% Brent =cozvcroMt% <eorge P: =0ultz% <eorge =oro$% =tro7e #al7ott% C+ru$ ;ance% Paul ;olcker% Paul N: War7urg% Paul Warnke i Ro7ert !oellick#

Jedini redovni primalac asopisa foreign AMMair$ u Jugoslaviji od 15BC. do 15>4. bio je doivotni predsednik .:+ Jugoslavije Josip 2roz 8ito.

3AB strana

(enad #ini

*oglavlje dvadeseto

strana 3AC

O+'O #U('

8+ N)8&+)N() OO# . J)
(a imanju 'ejvida +ok"elera, *okantiko Rilsu, 3=. i 3B. jula 15T3. okupi% lo se sedamnaest ljudi na osnivakom sastanku 8rilateralne komisije. deju za Oomisiju dao je Ibignjev 2einski, a sve ostalo je preuzeo '. +ok"eler. (a pitanje novinara #0e Wall =treet Vournal o ciljevima i lanovima 8rila% teralne komisije, '. +ok"eler je odgovorio7 MOomisija je, u stvarnosti, grupa zabri% nutih gra$ana zainteresovanih za pospe0ivanje veeg razumevanja i kooperacije me$unarodnih saveznika.M Oasnije e kao o"icijelni razlog za "ormiranje Oomi% sije biti navedena elja za unapre$enjem kooperacije tri najrazvijenija regiona sveta7 )merike, &vrope i Japana, s ciljem Modravanja mira, upravljanja svetskom ekonomijom ?posebno na"tnim izvorima@ i poveanja ekonomskog prosperiteta radi ublaavanja siromatva u svetuM. nicijativu za osnivanje 8rilateralne komisije izneo je 'ejvid +ok"eler na sastanku 2ilderberg grupe u 2elgiji, 15T3. godine, a njenu detaljniju elaboraciju podneo je, na sastanku .aveta za spoljne odnose, pro"esor Univerziteta Oolum% bija Ibignjev 2YeYinski. .utina ideje bila je da se okupe lanovi bankarske i industrijske elite iz .)', &vrope i sve vanijeg i uticajnijeg Japana da bi snage usmerili ka uspostavljanju novog me$unarodnog monetarnog i poreskog siste% ma. Osnivanje Oomisije se odvijalo pod patronatom .aveta za spoljne odnose, a neposredna realizacija je poverena Ibignjevu 2einskom i 'ejvidu +ok"eleru, koji e, kao predsedavajuci .aveta za spoljne odnose za neposrednu realizaciju osnivanja 8rilaterale angaovati jo i +oberta 2ouvija ?+obert 2ouvier@ iz Hentra za me$unarodne studije na Rarvardskom univerzitetu, Renrija Ovena ?RenrF O6en@ sa instituta 2rukins i #ekdord 2andija ?#cJeorge L#acM 2undF@ iz :ordove "ondacije. (ovac za njeno "unkcionisanje obezbedili su7 ford foundation%
+ocke""eler foundation% #0+$$en =tiMtung% <eneral Notor$% Coca*Cola% #ime Nagazine% CBd= Bank i ;;ell$ fargo d Co: *rva sednica zvrnog odbora odrana je u 8okiju, oktobra 15T=. .edite 8rilateralne komisije u .)' je u (jujorku, '5o /a$t 5(t0 =treet% =uite n22: 'ruga amerika adresa joj je 33CA 2ot0 =t: QW =uit o)o% Wa$0ington

l)))o% DC: 8rilaterala ima sedite i u *arizu i 8okiju. *rvi predsednik 8rilateral% ne komisije ?15T3.%15TA.@ bio je Ibignjev 2einski, tvorac nacrta njenog komplet% nog ustrojstva i autor njene *ovelje. Oomisija ima =3C lanova i to 1BA iz &vrope, 5> iz .)' i >1 iz Japana. Ona treba da dovede do vee ekonomske me$uzavisnoti supersila, da onemogui ekonomsku samostalnost bilo koje drave u svetu i da kontrolie glavne izvore energije na 2liskom istoku. U stvarnosti, ona deluje kao neka vrsta isturenog odeljenja .aveta za spoljne odnose i izvr0ilac nekih njego% vih, nimalo legitimnih niti popularnih ideja. Jedan od poslova 8rilateralne komisije iz koga se moe jasno i nedvosmi% sleno sagledati njena mo odnosi se na izbor nepoznatog demokratskog guver% nera jedne od najmanjih drava .)' na mesto predsednika .)'. 8aj ovek se zvao 'ejms &ri Oarter ?James &arl MJimmFM ,arter, Jr@, a u javnosti e kasnije postati poznat samo kao predsednik 'imi Oarter. U jesen 15T=, 'ejvid +ok% "eler je, na predlog dr *itera 2rna ?dr *eter 2urn@ iz 8avistok instituta, ugostio,
3AA strana

( e n a d # in i n a s v o m u v e n o m im a n ju * o k a n tik o R ils , g u v e rn e ra ' o rd ije O a rte ra i to k o m v e e re m u v rlo o tv o re n o p re d o io 0 ta s e o d n je g a o e k u je u k o lik o b u d e iz a b ra n z a p re d s e d n ik a . ) ' . O a rte r je p rih v a tio s v e u s lo v e i tim e je n je g o v p u t d o 2 e le k u e b io o tv o re n D s v e v re m e n je g o v o g b o ra v k a u 2 e lo j k u i g la v n i k o n tro lo r is p re d 8 rila te ra le i 8 a v is to k a m u je b io a d m ira l R a jm a n + ik o v e r ?R F m a n J e o rg e + ic k o v e r@. 0 e s t m e s e c i p re p re d s e d n i k ih iz b o ra ' e jm s O a rte r je , p re m a J a lu % p o v o m is tr a iv a n ju , im a o p o d r k u s a m o B ,1 la n o v a s o p s tv e n e ' e m o k ra ts k e s tra n k e , a u ja v n o s ti u o p te n ije u z im a n u o b z ir k a o p o te n c ija ln i k a n d id a t p a m u n i p ro c e n a t p o p u la rn o s ti n ije m e re n . ( a k o n e s t m e s e c i, a k i z a ) m e rik u n e v i$ e n e m e d ijs k e k a m p a n je i p o tro e n ih m n o g o m ilio n a d o la ra , ' e jm s O a rte r je d o b io n o m in a c iju ' e m o k ra ts k e s tra n k e i k a s n ije je iz a b r a n z a trid e s e td e v e to g p re d s e d n ik a . ) ' D . . O je im a o s v o g o v e k a u 2 e lo j k u i % o v e k a k o ji im je d u g o % v a o s v e i k o ji b e z n jih n e b i p re d s ta v lja o n i ta . O a o p re d s e d n ik . ) ' O a rte r s e o k ru io la n o v im a 8 rila te ra ln e k o m is ije i . . O %a 7 * o lo m K o k e ro m * a u l ) d o lp h K o lc k e r@, . a jru s K e n s o m ?H F ru s + o b e rts K a n c e @, K o re n o m O ris to "e ro m ?K K a rre n # in o r H h ris to p h e r@, # a jk i 2 lu m e n ta lo m ?K K e rn e r # ic h a e l 2 lu m e n th a l@, I b ig n je % v o m 2 e in s k im , + i a rd o m J a rd n e ro m ?+ ic h a rd J a rd n e r@, * o lo m ( i ije m ?* a u l ( ic h e @ ... O a r t e r je , n a z a h te v ' e jv id a + o k " e le r a , p o s ta v io * o l a K o k e r a n a e lo U p ra v n o g o d b o ra "e d e ra ln ih re z e rv i, to je n a jv a n ije i n a ju tic a jn ije m e s to z a k o n tro lu a m e ri k o g b a n k a rs tv a i e k o n o m ije . ( a k o n 0 to je O a rte r iz a b ra n z a p re d s e d n ik a . ) ' , u tic a jn e v a in g to n s k e n o v in e # 0 e ; ; a $ 0 in g to n P o $ t s u o b ja v ile 7 M ) k o s te lju b ite lj te o rije z a v e re o ta jn o m p re u z im a n ju s v e ta , s v id e e v a m s e a d m in is tra c ija n o v o iz a b ra n o g p re d s e d n ik a O a rte ra . ( a jm a n je trin a e s t trila te ra la c a je o ti lo n a g la v n a m e s ta u v la s ti. O v o je o d is ta n e o b i n o a k o s e z n a d a 8 rila te ra ln a k o m is ija im a u k u p n o 5 > la n o v a iz ) m e r ik e .M O n o to # 0 e W a $ 0 in g to n P o $ t n ije p u b lik o v a o , ta d a to n ije b ilo v a n o , je to d a je O a rte r u s v o ju a d m in is tra c iju p rim io i je d n u n a d a re n u s tu d e n tk in ju ' e n v e rs k o g u n iv e rz ite ta O o n d o liz u + a js ?H o n d o le e z z a + i e @ k o ja e 3 4 4 C . g o d in e p o s ta ti e " a m e ri k e a d m in is ta rc ije . n te re s a n tn o d a je + a js o v m e n to r n a u n i % v e rz ite tu b io J o s i" O o rb e l ?J o s e " O o rb e l@, o ta c # e d lin O lb ra jt ?# a d e le in e O o rb e l ) lb rig h t@, p rv e e n e k o ja e o d 1 5 5 T . d o 3 4 4 1 . u p ra v lja ti . te jt d e p a rtm e n to m . s ta k n u ti la n . e n a ta . ) ' 2 e ri J o ld v o te r ?2 a rrF # o rris J o ld 6 a te r@ je 1 5 > 4 , g o v o re i o 8 rila te ra ln o j k o m is iji, re k a o 7 M * o s to je s n a g e k o je r a d e p ro tiv n a e z e m lje . 8 e s n a g e r a d e s a m o z a s v o je s e b i n e in te r e s e u o k v ir u o v e d r a v e ... 8 r ila % te ra ln a k o m s ija je v e s t, k o o rd in ira n p o k u a j d a s e p rig ra b i i u v rs ti k o n tro la n a d e tiri c e n tr a m o i7 p o liti k o m , m o n e ta rn o m , in te le k tu a ln o m i v e r s k o m .M I a to O a rte rP I a to to je z n a o d a s lu a i p o tu je lju d e k o jim a d u g u je Q * re m ije r ra n a # o h a m e d # o s a d e k ? { J ! J o a a m % n a p e rs ijs k o m @ je 1 5 C 1 . o d lu io d a n a c io n a liz u je n a "tn u in d u s triju s v o je z e m lje k o ju s u d o ta d a s k o ro p o tp u n o ?5 > @ k o n tro lis a le b rita n s k e i a m e ri k e "irm e p re k o n a "tn e k o m p a n ije A n g lo *lr a n ia n , il C o m p a n + : . a m o d v e g o d in e k a s n ije # o s a d e k je u k la s i n o m p u u z b a e n s v l a s t i , a z a m e n i o g a j e # o h a m e d + e z a * a h l a v i ? J O ! = / u % la F s J j t " , n a p e rs ijs k o m @. * u je , n a z a h te v 8 rila te ra ln e k o m is ije i + im s k o g k lu b a , o s m i lje n u ) s p e n n s titu tu , a iz v e d e n u z p o m o a m e ri k e H ) %e . ) m e ri k i g e n e ra l ( o r % m a n . v a rc k o p " ?( o rm a n . c h 6 a rc k o p h @ s e n io r ta d a je o s n o v a o o m ra e n u ira n % s tr a n a 3 A T

O+'O #U(' sku tajnu policiju .)K)O, sa zadatkom da titi i kontrolie aha #ohameda +ezu *ahlavija. .vi vodei ljudi .)K)O%a su zavrili posebnu obuku ili u &ngleskoj ili u .)'. 2ritanske i amerike na"tne kompanije su mogle da nastave s nesme% tanom eksploatacijom na"te s tim 0to je Anglo*Imnian ,il Compan+ jednostavno
preimenovana u Briti$0 Petroleum Compan+:

Oao vo$a rana 0ah je odluio da neto uradi za prosperitet sopstvene zemlje i naroda. *oeo je da otvara kole i modernizuje industriske kapacite% te, gradi neophodnu in"rastrukturu i si. ran je u relativno kratkom vremenu postigao jednu od najviih privrednih stopa rasta na svetu. #e$utim, to nije bilo sve % #ohamed +eza *ahlavi je otpoeo proces drutvenih i politikih re"ormi. Ia sve to mu je bilo potrebno vise novca, pa je traio od na"tnih kompanija da se povea udeo rana u pro"itu koji one ostvaruju eksploatacijom iranske na"te. .trane na"tne kompanije su tada kontrolisale i eksploatisale preko 54 na"te u ranu i nisu pokazale ni najmanje razumevanja za njegove inicijative i predloge. U takvoj situaciji 0ah odluuje da gotovo polovinu od 3C miljardi dolara iranskih deviznih rezervi iskoristi za nove investicione programe. *roblem je bio u tome 0to se taj novac nalazio uglavnom u amerikim bankama, a me$u njima je bila i C0a$e Nan0attan Bank gde je najvei pojedinani deoniar bio 'ejvid +ok"elerD C0a$e je inae imala vrste korespondentne odnose sa centralnom iranskom ban%
kom Narkazi Vom0ouri I$lami Iran i bankom Netli Iran% najveom komercijalnom

bankom. 0ah je, po miljenju na"tnih kompanija i bankara, postao nepouzdan. (je% gov patriotizam i nacionalizam se nikako nisu slagali sa njihovim pro"itima. Ooli% ko je za )merikance bio vaan ran i potreba da se kontrolie ah +eza *ahlavi govori i injenica da je za ambasadora u 8eheranu od 15T=. do 15TA. bio postavljen +iard Relms, nekadanji direktor H ). Uz pomo svojih ljudi u .)K)O%u H ) je 15T5. organizovala narodnu pobunu pa je 0ah 1A. januara zbaen s vlasti. U ran se 1. "ebruara, nakon dugogodinjeg izgnanstva, vraa ajatolah +uholah #usavi Romeini ?jj JJ{ *JNOJJ ,"t"-", na persijskom@ koji preuzima svu vlast u zemlji. (a mesto premijera iranske vlade ajatolah Romeini postavlja #ehdi 2azargani ?P{J?i K/JJ~U, na persijskom@ koji e odustati od svih dotadanjih zahteva prema na"tnim kompanijama i obustaviti sve zapoete drutvene i privredne re"orme. (aredbu da se H ) umea dao je 'imi Oarter, a zahtev za to mu je iznesen na sednici 8rilateralne komisije. ste godine, istovremeno sa zbacivanjem 0aha, H ) u raku organizu% je pu, u kome je ubijen predsednik, general )hmed Rasan 2akr, i na njegovo mesto dovodi .adama Ruseina koji e, na njihov zahtev, ve 15>4. godine, otpo% eti rat protiv rana. U ovom ratu, koji je trajao punih osam godina, poginulo je preko pola miliona ljudi, a zapadne drave su rancima i raanima prodale oruja i municije za preko pedeset milijardi dolara. ran i rak su sve svoje devi% zne rezerve potroile na kupovinu amerikog, engleskog i "rancuskog oruja. (o, za na"tne kompanije najvanije od svega je bilo to to je cena na"te porasla za pet puta i nakad se vie nije vratila na prethodni nivo. Jovorei o ratu raka i rana ameriki predsednik +onald +egan, koji je poetkom 15>4. zamenio 'imija Oartera, otvoreno je poruio predstavnicima drava *ersijskog zaliva da bi Mporaz raka u ratu s ranom, bio suprotan intere% 3A> strana

( e n a d # in i s im a . je d in je n ih ) m e r i k ih ' r a v a M . ( o v in a r # 0 e W a $ 0 in g to n P o $ t* a 2 o b K u d % v o rd ?+ o b e rt M 2 o b M U p s h u r [ o o d 6 a rd , p o z n a t p o o tk riv a n ju a "e re K o te rg e jt@ o tk riv a 1 5 > A . d a je H ) ra a n im a s v e v re m e ra ta d o s ta v lja la o b a v e ta jn a s a z n a % n ja o d in te re s a z a v o $ e n je u s p e n ih a k c ija p ro tiv ra n a c a . U z z n a n je . ) ' , ra k je p ro tiv ira n s k e v o js k e k o ris tio i b o jn e o tro v e k o je s u m u re d o v n o is p o ru iv a n i sa I apada. I a to je O a rte r iz g u b io s le d e e p re d s e d n i k e iz b o r e P O b a v io je s v o j p o s a o , a z a n o v i n ije b io p o g o d a n . I a n o v o g p re d s e d n ik a . ) ' iz a b ra n je + o n a ld + e g a n . H e lo k u p n u p re d % s e d n i k u k a m p a n ju + e g a n je z a s n iv a o n a k ritic i i n a u p o z o ra v a n ju a m e ri k o g n a ro d a n a o p a s n o s t o d ra z n ih ta jn ih i p o lu ta jn ih o rg a n iz a c ija 7 M n te re s i 8 rila % te ra ln e k o m is ije s u p o d re $ e n i m e $ u n a ro d n im b a n k a rs k im i m u ltin a c io n a ln im k o m p a n ija m a . ( e v e ru je m d a b i ije d n a a d m in is tra c ija a m e ri k e v la s ti tre b a la d a p o p u n i 1 5 n a jv a n ijih m e s ta la n o v im a te ili n e k e s li n e g r u p e ... # is lim d a p o s to ji d e o e lite u n a o j d r a v i k o ja u p ra v lja v la u . O n i e le v la s t u ru k a m a s a m o n e k o lic in e , je r n e v e ru ju d a lju d i m o g u s a m i d a u p ra v lja ju s v o jim iv o ti % m a .M J r a $ a n im a ) m e r ik e s e d o p a lo o n o to je + e g a n g o v o r io i ta je o b e a v a o d a e u in iti a k o d o $ e n a v la s t p a s u g a 1 5 > 4 . iz a b ra li z a p re d s e d n ik a . * o to m u je is te k a o p rv i p re d s e d n i k i m a n d a t, + e g a n je o d lu io d a s e jo je d n o m k a n d id u je z a p re d s e d n ik a . # e $ u tim , ta m p a je u v e lik o p is a la o n je g o % v im d o ta d a s la b im re z u lta tim a , s ta ro s ti i b o le s ti k o ja g a s v e v i e s p re a v a d a o b a v lja s v o ju p re d s e d n i k u d u n o s t. ) p s o lu tn i "a v o rit b io je n je g o v p ro tiv k a n % d id a t K a lte r # o n d e jl .W a lte r N o n d a le 1 % u d v a n a v ra ta la n . e n a ta i p o tp re d s e d n ik . ) ' z a v re m e ' im ija O a rte ra . U ta k v o j m e d ijs k o j a tm o s "e ri i o p s te n a ro d n o m ra s p o lo e n ju d a je n e o p h o d n o b ira ti m la $ e g , a g iln ije g i in v e n tiv n ije g p re d s e d % n ik a , + o n a ld + e g a n a p rila 1 5 > B . u 2 e lo j k u i p rire $ u je s v e a n i b a n k e t z a la % n o v e 8 rila te ra ln e k o m is ije . ( a k o n d u e g ra z g o v o ra s a la n o v im a 8 rila te ra le , a p o s e b n o n a k o n ra z g o v o ra s a ' e jv id o m + o k "e le ro m , + e g a n p rih v a ta o d re $ e n e s u g e s tije s v o jih s a g o v o rn ik a v e z a n ih z a e k o n o m s k u i s p o ljn u p o litik u . ) ' . U ro k u o d m e s e c d a n a + e g a n je p o s ta o lju b im a c s v ih m a s %m e d ija to je re z u lti% ra lo p o ra s to m n je g o v e p o p u la rn o s ti i p o n o v n im iz b o ro m . O d m a h n a p o e tk u s v o g d ru g o g p re d s e d n i k o g m a n d a ta , + e g a n je p o s ta v io d v a d e s e to s a m la n o v a . a v e ta z a s p o ljn e o d n o s e , d e s e t la n o v a 2 ild e rb e rg g ru p e i je d a n a e s t , la n o v a 8 rila te ra ln e k o m is ije n a n a jo d g o v o rn ija m e s ta u d r a v n o j a d m in is tra c iji. ( je g o v p o tp r e d s e d n ik ' o r d R .[ . 2 u ? J e o r g e R e r b e r t [ a lk e r 2 u s h @ b io je la n . a v e ta z a s p o ljn e o d n o s e i 8 rila te ra ln e k o m is ije . J o d i n ji s a s ta n c i 8 rila te ra le s e n a iz m e n i n o o d r a v a ju u s v a tri re g io n a D n a p rim e r7 3 4 4 1 . g o d in e , o d 5 . d o 1 3 . m a rta , u N o n d o n u , & n g le s k a D 3 4 4 3 . g o d in e , o d C . d o > . a p rila u K a in g to n u , . ) ' D 3 4 4 = . g o d in e , o d 1 1 . d o 1 B . a p rila , u . e u lu , O o r e ja D 3 4 4 B . g o d in e , o d T . d o 1 4 . m a ja , u K a r a v i, * o ljs k a . . a s ta n a k 8 rila te ra le je 3 4 4 A . o d r a n u 8 o k iju , J a p a n o d 3 1 . d o 3 B . m a ja , a 2 ris e l, 2 e lg ija , je m e s to n jih o v o g s a s ta n k a z a 3 4 4 T . I a s v e s a s ta n k e p o s e b n e m a te rija le p rip re m a ju k o m b in o v a n e g ru p e iz s v e tri k o n s titu tiv n e re g ije i o n i s u o s n o v a z a k v a li"ik o v a n u ra s p ra v u i d o n o e n je o d g o v a ra ju ih p re p o ru k a . ( a k o n g o d i n jih s a s ta n a k a O o m is ije s v a k i re g io n d r i s v o je p o s e b n e s e d n ic e n a k o jim a s e d o n o s e o p e ra tiv n e o d lu k e u s k la d u s p re p o ru k a m a u s v o je n im n a g o d i n jim s a s ta n c im a O o m is ije . ' a n a s , u z s tr a n a 3 A 5

O+'O #U('

predstavnike bankara i industrijalaca Oomisija medu lanstvom ima i veoma uticajne pojedince iz sveta medija, umetnosti, sindikata, nevladinih organizacija itd. Jovorei o Oomisiji, 'ejvid +ok"eler je negirao sve navode o njenoj tajno% sti, navodei da za 14 godinje pretplate svako moe biti redovan italac njiho% vog asopisa #rialog% da se imena donatora, onih s pet i vie hiljada dolara, svake godine redovno objavljuju, da su njihova adresa i tele"oni normalno evidentira% ni u svakom tele"onskom imeniku, itd. Jedino to je tajno, po 'ejvidu, su teme sastanaka i ono to se na njima dogovara. (eki od najpoznatijih lanova 8rilaterale su svakako bili ili su jo uvek7 Ra+mond Barre * premijer :rancuske, !7igniezv Brzezin$ki * savetnik za nacional% nu bezbednost .)' i savetnik predsednika 'imija Oartera, <eorge Uer7ert Wal* ker Bu$0 % predsednik .)', frank Carlucci * ameriki sekretar odbrane, Vame$ parter % predsednik .)', Ric0ard Bruce `Dick` C0ene+ * potpredsednik .)', Warren C0ri$top0er * dravni sekretar .)', WiOiam `Bili` Clinton % predsednik .)', ;;illiam Co0en % ameriki sekretar odbrane, Pazvrence /agle7urger * dravni sekretar .)', Alan <reen$pan % predsednik :ederalnih rezervi, Ale-ander Uaig% Vr: * dravni sekretar .)', =ir /diuard Ueat0 % premijer Kelike 2ritanije, Cepzeu
AAeKcandpoeuU Kapazcmoe * savetnik 2orisa Jeljcina, Uenr+ Ki$$inger % dravni

sekretar .)', Kiic0i Ni+aza[a .mi'N R, na japanskom@% premijer Japana, Akio Norita ?~""lRg~, na japanskom@% osniva .O(V%a, Walter Nondale * potpredsed% nik .)', Brian Nulrone+ * premijer Oanade, David RockeMeller =r% Paul ;;olMozvitz * predsednik .vetske banke, <eorge ;a$o$ ;a$iliou .#ic7gjoc9 2aai)dou@ % pred% sednik Oipra, Ro7ert Bruce !oellick % predsednik .vetske banke...

3T4 strana

(enad #ini

*oglavlje dvadesetprvo

strana 3T1

O+'O #U('

2 N'&+2&+J J+U*)
*rinc 2ernard ?2ernhard Julijus Oert Oarei Jod"ri *iter@, princ od Nipe%2ister"elda i Rolandije bio je, od 15==. do 15=T. godine, lan (acional socija% listike partije, obavetajni o"icir nacistikih .. jedinica i agent specijalnog ode% ljenja Q:;: n "irme V:<:far7en sa seditem u 2erlinu. 've godine pred poetak 'rugog svetskog rata, 15=T. godine, oenio se princezom Julijanom od Rolandije ?Juliana &mma Nouise #arie KKilhelmina van Oranje%(assau@, za koju se veruje da je jedna od najbogatijih ena s obzirom da je glavni akcionar u na"tnoj kom% paniji Ro+al Dutc0 =0ell Co: Oad su nemake trupe okupirale Rolandiju, mladi brani par se preselio u Nondon gde su imali irok krug prijateljaD posebno su bili prive sa Kiktorom +otildom ?(athaniel #aFer Kictor +othschild, =rd 2aron +othschild@ i poljskim aristokratom, pripadnikom jezuitskog reda i saradnikom britanske obavetajne slube NI( dr Joze" Rijeronim +etinger ?Joze" Rieronim +etinger@. z njihovih estih susreta i askanja rodila se ideja o osnivanju elitne grupe monih i uticajnih evropskih i amerikih ljudi. 'r Joze" +etinger je bio poljski Jevrejin, jezuita i mason == stepenaD oda% vao je najblie mogue veze sa industrijskim magnatima, intelektualcima, revo% lucionarima i, naravno, Katikanom. Heo ivot bio je opsednut idejom ujedinjenja katolike &vrope i stvaranjem jedinstvenog evropskog ekonomskog, politikog i vojnog bloka. *rvi put je, detaljno i sveobuhvatno, o svom planu za stvaranje &vropskih sjedinjenih drava govorio papi *iju x . U Katikanu su ovim njego% vim sastancima sa *apom od 1>. "ebruara do =. marta 15B=. prisustvovali jo i nemaki ambasador pri .vetoj stolici :rajnhard "on Kaiceker ?&rnst :reiherr von KKeizsacker@ i njujorki nadbiskup :ransis .pelman ?:rancis Joseph Hardinal .pellman@. (akon dve nedelje razgovora u gradu svetog *etra +etinger je dobio to je eleo % *ije x ?&ugenio #aria Jiuseppe Jiovanni *acelli, krteno ime@ je dao svoj blagoslov projektu ujedinjenja &vrope. . papskim blagoslovom i neiscrpnom energijom +etinger se nakon 'ru% gog svetskog rata angaovao na "ormiranju *okreta za &vropu koji e C. maja 15B5. godine biti odgovoran za osnivanje &vropskog saveta sa seditem u .traz% buru. +etinger je bio zadovoljan ali ne u potpunostiD sada je eleo ujedinjenje svih svetskih drava pod nadzorom jedne nadnacionalne svetske organizacije. 2ilo kako bilo, znao je da se ideja o jednoj svetskoj vladi ne moe ostvariti bez podrke britanske krune i aktivnog uea .)'. *olazei od tog saznanja, 15C3. je predloio svom starom drugu princu 2ernhardu da animira svoje prijatelje sa britanskog i drugih evropskih dvorova i da, ako se dobije saglasnost, "ormira organizacioni komitet za sazivanje jednog evro%amerikog sastanka na ijem ,elu bi se nalazio 2ernhard. Uz podrku kue +ot0ilda u &vropi i porodice +ok"elera u .)', princ 2er% nhard je pozvao 134 uglednih gra$ana &vrope i .everne )merike da se okupe u hotelu Bilder7erg u mestu Osterbek ?Oosterbeek@ u RolandijiD sastanak je odran od 35. do =1. maja 15CB. u potpunoj tajnostiD u hotelu, osim prinevih zvanica nije bilo nikog vie, a neobino brojne policijske i specijalne vojne snage su obezbe%
3T3 strana

(enad #ini

$ivale hotel i ceo gradi Osterbek. .ve trokove sastanka podmirila je :ordova "ondacija. 've treine pozvanih je bilo iz &vrope, a jedna treina iz .)'D jedna tre% ina prisutnih bila je iz evropskih kraljevskih porodica, visoki dravni "unkci% oneri i istaknuti politiari, a dve treine su bili eksperti i ugledni ljudi iz oblasti "inansija, industrije, in"ormisanja, obrazovanja, komunikacija i sindikata. (a ovom osnivakom sastanku utvr$eni su osnovni ciljevi od kojih je stvaranje i uvrenje nadnacionalnih institucija (ovog svetskog poretka postavljen kao jedan od najvanijih zadataka. 8o je, s druge strane, podrazumevalo preduzi% manje odlunih i beskompromisnih mera u pravcu anuliranja svih nacionalnih i suverenih odrednica postojeih drava, naputanje svake ideologije patriotizma, rede"inisanje moralnih normi i dr. +adom 2ilderberg grupe rukovodi predsedavajui, pravni komitet od =C lanova, .avetodavni odbor i poasni generalni sekretar. 'o 15TA. predsedava% jui je bio princ 2ernhard koji je, zbog umeanosti u korupcionaku a"eru oko kupovine i prodaje aviona Pock0eed% morao da se povue i svoje mesto ustupi lor% du Roumu od Rirela ?)le;ander :rederick 'ouglas%Rome, 2aron Rome o" the Rirsel@, nekadanjem britanskom premijeru. Od 15>4. do 15>C. na elu 2ilderberg grupe je Kalter .el ?KKalter .cheel@, bivi predsednik .avezne republike (ema% ke, a zamenio ga je lord +ol od psdena ?&ric +oll, 2aron +oll o" psden@, direk% tor poznate vajcarske =BC War7urg Bank: Od 15>5. predsedavajui je lord *iter Oarington ?*eter )le;ander +upert Harington, Ath 2aron Harrington@, nekada% nji britanski ministar spoljnih poslova, generalni sekretar ()8O%a i predsednik Oraljevskog instituta za spoljne odnose. 'anas 2ilderbergom predsedava &tjen 'avinjon ?&tienne, Kiscount 'avignon@, predsednik =ociete <enerale iz 2elgije. .voj mondijalisti,ki i globalistiki angaman u 2ilderbergu princ 2ern% hard je zamenio angamanom u druge dve mnogo tajnije i izvesno opskurnije organizacije7 #0e 2))2 Clu7 i <roup Pe$enti: #u bive kraljice Julijane i otac sadanje holandske kraljice 2eatrise ?2eatri; KKilhelmina )rmgard@ princ 2er% nhard umro je 1. decembra 344B. godineD sahranjen je u 'el"tu u (arandastoj kui. *oslednju poast mu je odalo est hiljada pripadnika holandskih mornari% kih i konjikih jedinica. Jrupa u najstrooj tajnosti uva mesto i vreme svojih sastanka, a tako$e i dnevni red i imena uesnika. .ve sastanke 2ilderberga obezbe$uju jake vojne i policijske snage zemlje domainaD bezbedonosne pripreme prevazilaze i one predvi$ene za zvanine skupove e"ova drava i vlada. ako mnogi o 2ilder% bergu govore kao o tajnoj svetskoj vladi on to odista nije iz prostog razloga to se sastaje samo jedanput godinje, to ima nekonzistentan sastav i to, od osni% vanja do danas, nije zauzimao konane odluke po bilo kom pitanju ve samo preoporuke koje su, takve kakve jesu, bile uvek od posebnog znaaja za najvei broj drugih organizacija ali i vlada mnogih drava. .astanci Jrupe su krajnje ne"ormalni7 ne vodi se nikakav "ormalni zapisnik niti stenogramske beleke. .vi uesnici su podeljeni po tematskim oblastima i sve to se doga$a zapravo je raz% mena miljenja kroz neku vrstu ne"ormalnog askanja. #e$utim, na kraju se, ipak, na osnovu usaglaenih i preovla$ujuih miljenja i ocena primaju k znanju preporuke za dalje delovanje uesnikaD ovako "ormulisana miljenja i stavovi
strana 3T=

O+'O #U(' svetske elite primaju se i, shodno njima se postupa s najveom panjom u svim centrima svetske politike. )ko se zna da sastancima 2ilderberga prisustvuju sve krunisane evropske glave, predsednici drava ili vlada mnogih zemalja, vlasni% ci najveih svetskih banaka i medijskih kua, najmoniji industrijalci.., onda je jasno zato se 2ilderberg doivljava tako ozbiljno i s respektom. .astanci 2ilderberg grupe se odravaju jedanput godinje i ne traju nikad due od tri dana. (a njima nikad ne uestvuje vie od 134 osoba, a uesnike sastanka poziva predsedavajui nakon konsultacija s upravnim komitetom i generalnim sekretarom. .ve trokove sastanka snosi zemlja domain i, naravno, privatni donatori. .astanak 2ilderberg grupe 344A. odran je u Otavi, Oanada, a prema nekim, znatno ranije preuzetim obavezama, 344T. sastanak bi trebalo da se odri u stanbulu, 8urska. 2ilderberg nije jedina grupa ovog tipa, ali je karakteristina po delovanju i autoritetu koji ima irom sveta. Ia nju je speci"ino to to na jednom mestu na tri dana okuplja vodee svetske ljude da, u krajnje ne"ormalnoj atmos"eri, rasprav% ljaju o najvanijim politikim i ekonomskim pitanjima. #e$u uesnicima vlada savreno poverenje i istinska potreba da krajnje otvorenim razgovorom razmotre sve aspekte pitanja koja su predmet njihovog interesovanja. (ema 0tampe, nema saop0tenja sa sastanka, nema davanja nikakvih izjava i nema ljutnje zbog bilo ega izreenog na sastanku. Jednom reju, 2ilderberg je odista jedna ne"ormalna grupa, nekonzistentna po sastavu ?samo =C lanova su stalni lanovi@ i neobave% zujua po zakljucima koji se, ipak, ne retko sprovode do najsitnijih detalja. Oao ilustracija rada 2ilderberga najbolje e nam posluiti primer s prvog sastanka ove grupe, iz 15CB. godine. 8ada su evropski uesnici sastanka izrazi% li nezadovoljstvo amerikom politikom protiv komunista u .)', koju je pred% vodio senator #ekOartni ?Joseph #cHartnev@. Odgovarajui na ovako izrae% nu brigu svojih evropskih sagovornika savetnik amerikog predsednika Harls 'aglas ?Hharles 'ouglas .mith@, podran od strane e"a H )%e generala Kaltera 2edela .mita ?KKalter 2edell .mith@, doslovce je odgovorio7 M'a li e #ekOartni umreti od metka nekog atentatora ili e biti uklonjen na pravi ameriki nain uklanjanja davei s politike scene ja ne znam, ali predvi$am da e do naeg sledeeg sastanka #ekOartni biti istorija za ameriku politiku scenu.M Oako je Harls 'aglas obeao svojim uvaenim evropskim kolegama tako je i bilo7 senator 'oze" #ekOartni je ve od poetka 15CC. bio u apsolutnoj medijskoj blokadi, a 15CT. je nenadano preminuo u svojoj etrdesetosmoj godini. Ovaj primer na pravi nain ilustruje razumevanje medu lanovima 2ilderberg grupe. Oada se "rancuski predsednik .ari de Jol 15A=. odluno usprotivio ula% sku Kelike 2ritanije u &vropsku ekonomsku zajednicu ?preteu &vropske unije@ na sednici 2ilderberga odranoj od 34. do 33. marta 15AB. u Kilijamsbergu, .)', doneta je odluka o njegovom svrgavanju. Oao odgovor na sve napade na njega i :rancusku koji su nakon toga usledili 'e Jol je 15AA. povukao sve "rancuske trupe iz .everno%atlantskog saveza i naredio da ()8O trupe do >. juna napuste :rancusku. ste godine je posetio Oanadu gde je svoje obraanje gra$anima Ove% beka zavrio recima ;ive le \ue7ec li7re & 8okom 15A>. u :rancuskoj su organizo% vane masovne studentske i sindikalne demonstracije protiv 'e Jola pa je on iste godine raspisao prevremene izbore na kojima je trijum"ovao sa T4 osvojenih
3TB strana

( e n a d # in i g la s o v a . # e $ u tim , i p o re d s v e g a to g a , v e s le d e e 1 5 A 5 . je p o d n e o o s ta v k u i tra jn o s e p o v u k a o iz p o liti k o g iv o ta : ra n c u s k e . z n e n a d a je p re m in u o 1 5 T 4 . g o d i n e , a a u to p s ijo m n ik a d a n ije u s ta n o v lje n p r a v i u z r o k n je g o v e s m r tiD s a h r a n je n je u s e lu C o lo m 7 e + *le $ *D e n - */ g li$ e $ b e z u o b i a je n e c e re m o n ije . & n g le s k a je , n a k o n to je z a n o v o g p re d s e d n ik a : ra n c u s k e iz a b ra n Y o r * o m p id u ?J e o rg e s * o m p i %d o u @ % d u g o g o d i n ji s lu b e n ik + o t ild o v e b a n k e u * a riz u , p o s ta la la n & & I %a , "ra n c u s k i v o jn ic i s u s e v ra tili u ( ) 8 O , a ( ) 8 O n a te rito riju : r a n c u s k e . ( a li n i p o z iv ' e jv id a + o k "e le ra d o ta d a n e p o z n a ti g u v e rn e r a m e ri k e d r a v e ) rk a n z a s , 2 il O lin to n je p ris u s tv o v a o s a s ta n k u 2 ild e rb e rg a u 2 a d e n 2 a d e n u , ( e m a k a , 1 5 5 1 . g o d in e . J o v o ro m o n e o p h o d n o s ti i n e iz b e n o s ti g lo % b a liz a c ije i s v o jim s p e c i"i n im a rm o m O lin to n je p rid o b io s im p a tije s v ih la % n o v a J ru p e , p o s e b n o o n ih s ta ln ih . K e n a re d n e g o d in e 2 il O lin to n , k a o n e k a d n e p o z n a ti ' im i O a rte r ?J a m e s & a rl , a rte r, J r@, u e s tv o v a o je n a p re d s e d n i k im iz b o rim a u . ) ' i p o b e d io . O a k o je m o g u e d a s e o 2 ild e rb e rg g ru p i, k o ja o k u p lja o d is ta s v e ts k i c r e m e d e la c r e m e % ta k o m a lo z n a P O d g o v o r n a o v o p ita n je m o e s e s p o z n a ti iz g o v o ra k o ji 1 5 5 1 . g o d in e u 2 a d e n 2 a d e n u o d r a o ' e jv id + o k "e le r7 M I a h v a ln i s m o W a $ * 0 in g to n P o $ t*u % Q e z v ] o r k # im e $ *u % # im e m a g a z in u i s v im o s ta lim iz s v e ta m a s o v % n ih m e d ija iji d ire k to ri s u p ris u s tv o v a li n a im s a s ta n c im a p o tu ju i n a o b i a j d is k re c ije u p ro te k lih e trd e s e ta k g o d in a . 2 ilo b i n e m o g u e d a ra d im o n a o s tv a % re n ju n a e g p la n a z a c e o s v e t a k o b is m o b ili iz lo e n i o im a i s u d u ja v n o s ti s v ih o v ih g o d in a . ' a n a s je s v e t z n a tn o s lo e n iji i s p re m n iji d a p rih v a ti n a u id e ju je d n e s v e ts k e v la d e .M 8 o k o m p o la v e k a p o s to ja n ja i ra d a 2 ild e rb e rg a m n o g e k ru n is a n e g la v e s u u e s tv o v a le u n je g o v o m ra d u 7 # 0 e P r in c e P 0 ilip % D u k e o M / d in 7 u r g 0 % m u b rita n s k e k ra ljic e & liz a b e te , # 0 e P r in c e C 0 a r le $ % P r in c e o MW a le $ * s in b rita n s k e k ra ljic e & liz a b e te , P r in c e B e r n 0 a r d % o ta c h o la n d s k e k ra ljic e 2 e a tris e , B e a tr i- W il0 e lm in a A r m g a r d * h o la n d s k a k ra ljic a , P r im e C la u $ < e o r g ; ; il0 e lm , tto % s u p ru g h o la n d s k e k ra ljic e 2 e a tris e , P r in z W ille m *A le - a n d e r C la u $ < e o r g e f e r d in a n d v a n , r a n je *Q a $ $ a u % p rin c n a s le d n ik h o la n d s k e k ru n e , V u a n C a r lo $ I d e B o r 7 o n % k ra lj . p a n ije , = o Mia d e < r e d a % s u p ru g a p a n s k o g k ra lja R u a n a O a rlo s a , In Ma n ta C r i$ tin a % D u 6 u e $ a d e P a lm a d e N a llo r c a % k e rk a p a n s k o g k ra lja R u a n a O a rlo s a , P r in c e P 0 ilip p e % D u k e o M B r a 7 a n t * s in b e lg ijs k o g k ra lja ) lb e rta i p rin c n a s le d n ik , C a r l ^ ; I < u $ ta M* k ra lj 0 v e d s k e , U a r a ld ; * k ra lj ( o rv e k e , U a n $ *A d a m I I % p rin c N ih te n ta jn a , P r in c e A - e l C 0 r i$ tia n < e o r g e o D e n m a r k % d a n s k i p rin c . * o re d p rip a d n ik a b rita n s k e k ra lje v s k e k u e s a s ta n c im a 2 ild e rb e rg a s u o b a v e z n o p ris u s tv o v a li i b rita n s k i p re m ije ri7 V a m e $ U a r o ld ; ; il$ o n % B a r o n W il$ o n oMRievaul-% Ale-ander frederick Dougla$*Uome% Baron Uome oMt0e Uir$el% =ir /dzuard Ric0ard <eorge Ueat0% Peonard Vame$ Callag0an% Baron Callag0an oMCardiMM% Nargaret Uilda #0atc0er% Barone$$ #0atc0er% =ir Vo0n Najor i Ant0on+ C0arle$ P+nton `#on+` Blair: . ) ' s u n a s a s ta n c im a 2 ild e rb e rg a u v e k p re d s ta v lja li n je n i n a jv i i p o liti k i p re d s ta v n ic i i d r a v n i s lu b e n ic i7 ' e ra ld : o rd J e ra ld : o rd , J r@, trid e s e to s m i p re d s e d n ik . ) ' D 2 il O lin to n , e trd e s e td ru g i p re d s e d n ik . ) ' D K a lte r # o n d e jl, p o tp re d s e d n ik . ) ' u v re m e p re d s e d n ik a ' im ija O a rte ra , ' e n O v e jl ? J a m e s /M ' a n M } u a F l e @ , p o t p r e d s e d n i k . ) ' u v r e m e ' o r d a R . [ . 2 u a D + i a r d * e r l s tr a n a 3 T C

O+'O #U(' ?+ichard (. *erle@, dravni sekretar za odbranu u administraciji predsedni ka +onalda +eganaD Ibignjev 2einski, savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika 'imija OarteraD #ek 2andi ?#cJeorge M#acM 2un% dF@, savetnik za nacionalnu bezbednost u administracijama predsednika 'ona Oenedija i Nindona 'onsona ?Nvndon 2aines Johnson@D Oenet 'em ?Oenneth [. 'am@, dravni sekretar za "inansije u administraciji 'orda 2ua ?Jeorge [al% ker 2ush@D Olarens 'ilon ?Hlarence 'ouglas 'illon@, dravni sekretar za "inansije u administraciji 'ona Oenedija i Nindona 'onsonaD )leksandar Rejg ?)le;an% der Raig, Jr@, dravni sekretar u administraciji predsednika +onalda +eganaD +iard Rolbruk ?+ichard Rolbrooke@, ambasador .)' pri U( u vreme mandata predsednika 'orda R.[. 2uaD 'onald Renri ?'onald #cRenrv@, ambasador .)' pri U( u vreme mandata predsednika 'Yimija OarteraD +obert #ek(a% mara ?+obert #c(amara@, dravni sekretar za odbranu u administraciji 'ona OenedijaD Oolin *auel ?Holin *o6ell@ dravni sekretar u administraciji 'orda 2uaD Oondoliza +ajs, dravni sekretar u administraciji 'orda 2uaD 'in +ask ?'avid 'ean +usk@, dravni sekretar u vreme 'ona Oenedija i Nindona 'on% sonaD 2rent .kovkro"t ?2rent .co6cro"t@, savetnik za nacionalnu bezbednost u vreme predsednika 'zeralda :orda i 'orda R.[. 2usaD 'ord .ulc ?Jeorge .hultz@, dravni sekretar u vreme administracije +onalda +eganaD .ajrus Kens ?HFrus Kance@, dravni sekretar u administraciji 'imija OarteraD Renri Oisin% der, savetnik za nacionalnu bezbednost, a potom dravni sekretar u admini% straciji +iarda (iksona... (a sastanke 2ilderberga se redovno pozivaju i visoki "unkcioneri &U7 Rans van der 2ruk ?Renri ?Rans@ van den 2roek@, Yoze #anuel 2aroso ?Jose #anuel 'urao 2arroso@, Iak .anter ?Jacues .anter@, +omano *ro$i ?+omano *ro$i@, Iak 'elor ?Jacues 'elors@, Ravijer .olana ?:rancisco Javier .olana de #adariaga@, Oris *aten ?Hhristopher *atten@, &ma 2onino ?&mma 2onino@, Ioa% kin )lmunja ?Joauin )lmunia )mann@... #noge svetski poznate kompanije su, po pozivu, slale na sastanke 2il% derberga svoje >elne lj)de? 3iat * <iovanni Agnelli9 456sse78rupp 9: * <er0ani Cromme9 ;tto <ol== :roup * ,tto WoljMvon Amerongen9 !arl6le :roup * Poui$ ;: <er$tner% gr:9 >ieme7s A< * Klau$ KleinMeld9 ?i@roso=t !orporatio7 * Craig Nundie9 Ao6al But@5 >5ell pl@ * Vorma Vaakko ,llila9 Critis5 Detroleum * /dmund Vo0n P0ilip Broivne% Baron Brozvne oM N:adingle+9 Statoil 'S' % Uarald Qorvik9 Eli Fill6 a7d !ompa76 * =idne+ #aurel9 Govartis H7ter7atio7al 9: % Daniel Puciu$ ;a$ella9 <oogle H7@# * /ric /mer$on =c0midt9 Baimler 9: * Viirgen /ric0 =c0remp9 Da6Dal * Peter Andrea$ #0iel9 Beuts@5e Dost 9: * Klau$ !umzvinkel9 Beuts@5e Fu=t5a7 sa 9: * Viirgen We7er9 9meri@a7 H7ter7atio7al :roup, H7@# I9H:J * Naurice R:
`Uank` <reen7erg:::

2ilderberg grupi su oduvek stajali na raspolaganju nauni i ljudski poten% cijali najpoznatijih svetskih univerziteta i instituta i zato su oni uvek imali svoje predstavnike na godinjim sastancima7 Nc<ill Oniver$it+ * #ontreal, Ovebek, OanadaD Uud$on In$titute * Hroton%on%Rudson, (jujork, .)'D A$pen In$titute * Kaington '.H., .)'D Peiden Oniver$it+ % Neiden, RolandijaD Uoover In$titu* tio7 K Kali3ornia, S'D@ Fela7d >ta7=ord Lu7ior M7iversit6 K Stan3ord, Kali3ornia, S'D@ 45e Lo57s Nopki7s M7iversit6 * 2altimore, #erilend, .)'D Narvard
3TA strana

(enad #ini

Oniver$it+ % Oembrid, #asausets, .)'D !olumbia Oniver$it+ * (jujork, (V, .)'D Oniver$it+ oM 4oro7to * Ontario, OanadaD Peter J. Peter$on In$titute * Kaington '.H., .)'D Na$$ac0u$ett$ In$titute oM#ec0nolog+ +MIA1 % Oembrid, #asausets, .)'... 'a je 2ilderberg moan i da se njegova re uvek uje i u svim najvani% jim svetskim "inansijskim institucijama govori i to da njegovim sastancima, opet
samo po pozivu, prisustvuju prvi ljudi7 Deut$c0e Bank A<% federal Re$erve =+$tem% #0e <oldman =ac0$ <roup% Ine% Banca d'ltalia% /uropean Central Bank% Allied Iri$0 Bank$ plc% 0azard frere$ d Co:% Bank oM /ngland% Bank Mor International =ettlement$% Bancjue de france% #0e Ro+al Bank oM=cotland <roup Plc% Dre$dner Bank A<% Barcla+$ PPC% C0a$e% Ban6ue Qationale de Belgiaue% =kandinavi$ka /n$kilda Banken% =:<% War* 7urg d Co% War7urg Pincu$% World Bank <roup::: *orodicu +otild, koja kontrolie

nepoznati broj banaka i "inansijskih institucija irom sveta, na sastancima 2il%

derberga su predstavljali7 Baron <u+ /douard Alp0on$e Paul de Rot0$c0ild% Qat0aniel C0arle$ Vaco7 Rot0$c0ild% 5t0 Baron Rot0$c0ild i P+nn fore$ter de Rot0$c0ild: cial #ime$% #0e /conomi$t% Die Welt% Bild% Die !eit% #0e Wa$0ington Po$t% ABC Qe[$% Dail+ Qezu$% #0e #ime$% O:=:Qeza$ d World Report% #0e Wall =treet Vournal i /l Pai$:

.ve sastanke 2ilderberga redovno prate novinari ali, naravno, ne bilo koji ve samo oni koji dolaze iz odabranih medijskih kua7 #0e Dail+ #elegrap0% finan*

strana 3TT

(enad #ini

*oglavlje dvadesetdrugo

strana 3T5

O+'O #U('

2 N'&+2&+J .+2 J)
.ocijalistika :ederativna +epublika Jugoslavija bila je komunikaciona spona tri kontinenta7 kroz nju su prolazili putevi koji su spajali Iapadno%evrop% sko podruje sa .redozemljem, sa 2liskim istokom i )zijskim kontinetom. Oima svih ovih puteva bila je, i ostala, .rbija. Oroz nju prolazi kljuni reni plovni put, koji povezuje zapadnu i centralnu &vropu, preko kanala +ajna%#ajna, i 'una% vom s Hrnim moremD drugi vodeni pravac vodi #oravskom dolinom prema *ovardarju i &gejskom moru. Yeleznike komunikacije .rbije povezuju &vropu s 2liskoistonim i )zijskim prostorima. Ia neke drave i organizacije ovo je geo% strateki prostor od primarnog interesa za osvajanje i kontrolu a"ro%azijskih teri% torija. 8eritorija srpske pokrajine Oosovo i #etohija pokriva neto vie od deset hiljada kvadratnih kilometara ali je, po miljenju svih vojnih stratega, MtrbuhM Jugoistone &vrope i, zahvaljujui prirodnoj kon"iguraciji terena, prava vojna tvr% $ava za kontrolu ovog dela sveta i napredovanje ka &vroaziji. U hotelu Cezar Park u .intri, *ortugalija, od =. do A. juna 1555. godine odr% an je BT. sastanak grupe 2ilderberg. *risustvovalo je 111 uesnika iz 3B. dra% ve. *rva taka dnevnog reda bilo je Oosovo, medijator za ovu temu bio je Renri Oisinder, a govornici Oarl 2ild ?(ils 'aniel Harl 2ildt@ iz 0vedske, ,arls J. 2ojd ?Hharles Jraham 2oFd@ iz .)', 'ominik #oa ?'ominic #oa@ iz :rancuske i #ihail Iantovski ?#ichael Iantovski@ iz ,eke. .astanak je odran neposredno pre potpisivanja kapitulacije .+ Jugosla% vije u Oumanovu s ()8O *aktom i konanog sloma politike .lobodana #iloe% via. (o, uprkos injenici da je rat protiv #iloevia dobijen, medu uesnicima nije bilo nikakvog posebnog zadovoljstvaD nedvosmisleno je konstatovano da je u napadu na .rbiju ()8O uspeno korien umesto neuspene diplomatije, a da glavni rezultat sukoba nije slom .rbije ve slom tradicionalnog politikog kon% cepta nacionalne i suverene drave. *ozitivni e"ekti sukoba, zakljueno je, su ti to je kosovki primer pomogao izgradnji evropskog identiteta, odumiranju ideje dravnog suvereniteta i uvrenju ()8O%a kao neprikosnovene vojne sile. Oonstataciju da je .rbija politiki poraena i ekonomski unitena sledila je pretpostavka da e joj sada za obnovu trebati oko =4 milijardi dolara i da joj se one moraju uiniti dostupnim preko posebnih kreditnih linija. *olazei od stava da je pozicija .rbije na 2alkanu slina onoj koju (emaka ima u &vropi, izraeno je uverenje da e se obnova .rbije odvijati pod kontrolom ##:%a i &U to e, pored obnove, istovremeno osigurati i njeno pribliavanje &U i privo$enje neop% hodnim demokratskim regulama. *ri tome, bez ikakvih dilema je istaknuto da je za &vropu bitna teritorija .rbije, a ne i .rbija kao drava koja se moe Madekvatno prekomponovatiM. U ovom kontekstu vano je osvrnuti se na Oisindereve uvodne napo% mene koje su prisutne podsetile na injenicu da je jo davne 1>>4. godine lord &dmond :icmoris ?&dmond Jeorge *ettF%:itzmaurice, lst 2aron :itzmaurice@ rekao da je od interesa za evropske sile da se stvori jaka )lbanija koja bi objedi% njavala skadarski, janjinski, kosovski i bitoljski vilajet. Obavezu realizacije ove 3>4 strana

(enad #ini

ideje na sebe je preuzela 2ritanija ali ju je od nje kasnije nasledila )ustro%Ugar% ska. .voje desetominutno izlaganje Oisinder je zavrio konstatacijom da prime% na sile prema .rbiji nije bila u svrhu puke zatite albanskog stanovnitva ve da je per $e bila na tragu ideja lorda :icmorisa. (a kraju, zakljueno je da po kapitulaciji .rbije treba osigurati dolazak na vlast partija demokratske provinijencije, a potom i preduzeti mere kako bi se #iloevi i drugi srpski politiki i vojni lideri nali u Ragu i odgovarali za svoju nekooperativnost. (jihovo su$enje i osuda postae pretpostavka za dalju dekompoziciju .rbije i konano ukidanja njenog pravnog i ekonomskog sistemaD ovo e zapravo predstavljati izuzimanje .rbije iz me$unarodnog pravnog poret% ka i njeno konano brisanje sa spiska me$unarodno priznatih, nezavisnih i suve% renih drava. +azmatranje pitanja statusa Oosova odloeno je za kasnije, ali nije bilo nikoga ko je doveo u pitanje raniju odluku o neophodnosti uspostavljanja nje% gove nezavisnosti i potrebu rede"inisanja poloaja severne srpske pokrajine Koj% vodine. Ova pitanja su samo godinu dana ranije, 1B%1T. maj 155>. u hotelu #ur* n7err+ u 0kotskoj, razmatrana u sklopu diskusiji o budunosti ()8O%a. 8ada su se uesnici 2ilderberga ozbiljno pozabavili sve prisutnijim javnim primedbama na opravdanost daljeg postojanja &vroatlantskog pakta nakon pada 2erlinskog zida i evidentne vojne nemoi +usije. :ormalni rai$on d'etre ()8O%a reen je stva% ranjem nestabilnosti u samoj &vropi, odnosno na teritoriji june srpske pokraji% ne % Oosovu i #etohiji. &vropski problem su tako postali .rbi koji su navodno ugroavali neduno albansko stanovnitvo. ()8O je bombardovao .rbiju, oku% pirao Oosovo i #etohiju i tako elom svetu pokazao i dokazao svrhu svog daljeg opstanka. ,injenica da su .rbi i .rbija bili samo izgovor za nastavak ()8O drang nac0t ,$ten ?vozi na stok@ politike zapadnoj javnosti nisu bili vani. Oako bi se prvom evropskom vojnom angamanu ()8O%a dao ne samo vojni nego i politi% ki smisao stalo se na stanovite da se po okonanju njegove misije mora osigurati izuzimanje Oosova i #etohije iz politikog, ekonomskog i pravnog sistema .rbi% je, a potom i uspostaviti njegova nezavisnost. *olitiki i ekonomski slom +usije i ujedinjenje (emake predstavljaju svo% jevrstan poetak kraja politike stvaranja (ovog svetskog poretka. (a tom tragu je i politika napada ()8O%a na .rbiju, od 3B. marta 1555. godine, za koju e ame% riki predsednik 2il Olinton rei7 M()8O intervencijom su promovisane i podr% ane nae vrednosti i zatieni nai interesiM. Oad je treeg juna .+J, odnosno .rbija, kapitulirala analitiar Qe[ ]ork #ime$*a je to jednostavno prokomentari% sao7 M*roblem sa Oosovom je od poetka zapravo bio u tome kako da reagujemo kad nam se loe stvari dese na nevanim mestimaM. (ajobjektivniXu ocenu agresije ()8O%a na .rbiju dao je 3B. marta 3444. godine ekim novinama Odove novini poljski Jevrejin, nekadanji savetnik pred% sednika 'imija Oartera i stalni lan 8rilateralne komisije Ibignjev 2einski7 M+at protiv .rbije iz humanitarnih razloga je izmiljotina 2lera i Olintona. )ko bi ih iko ozbiljno shvatio, onda je trebalo da interveniemo u +uandi. 8o nismo uinili. (ismo uinili nita ni u Heeniji, gde se deava mnogo gora humanitar% na katastro"a. (a Oosovu smo intervenisali pre svega iz geopolitikih razloga7
strana 3>1

O+'O #U(' bojali smo se da bi ()8O mogao potpuno da izgubi kredibilitet ukoliko ne bi bio dosledan i operaciju doveo do kraja...M 2ruto nacionalni dohodak 15 zemalja lanica ()8O%a iznosi preko petna% est hiljada milijardi dolara to znai da su bile C1> puta bogatije od .rbijeD terito% rijalno su bile vee za 33> puta, a broj njihovih stanovnika je za AT puta nadilazio broj .rba. Uesnici sastanka ocenili su da trokovi vojne kampanje protiv .rbije nee biti vei od 4,C to je, po njima, skromna suma koja e ionako biti relativno brzo nadokna$ena u procesu privatizacije koja predstoji .rbiji. Ooliko su uesnici 2ilderberga bili u pravu vidi se iz primera srpske eljezare =AR#ID AD koja je sa jo est zavisnih preduzea 344=. godine prodata amerikoj "irmi O= =teel Ko"ie za 31,= miliona dolara. .)+8 ' AD su srpski demokratori prodali u bescenje ali su zato njegove dugove u visini od oko 1,A milijardi dolara prebacili na teret poreskih obveznika .rbije. .va imovina drave .rbije na Oosovu i #etohiji, za koju ona i danas otpla% uje kredite, posle kapitulacije 1555. i dolaska snaga U(, rasprodaje se bez ikakve nadoknade dravi .rbiji. Jlavni protagonista ove pljake je Onited Qation$ Vnterim Admini$tration Ni$$ion in Ko$ovo ?U(# O@. .vetske procene govore da su rezerve uglja na Oosovu i #etohiji 1B,T milijardi tona to ih ini petim po veliini svetskih rezervi. . druge strane, prema podacima World Bank od 344C. godine, na Oosovu i #etohiji ima veoma retkih i dragocenih ruda i njihova komercijalna vrednost se, prema ve sprovedenim istraivanjima, procenjuje na najmanje 1=,C milijadi evra. 'anas su sva rudna bogatstva Oosova i #etohije na raspolaganju inostra% nim multinacionalnim kompanijama koje ovu privilegiju nemilice koriste. Oada je umro Josip 2roz 8ito, iluminat, komunista, gospodin po ro$enju i predsednik Jugoslavije, imao je >> godina. Oraljevina .rba, Rrvata i .lovenaca stvorena je 151>. godine, a njeno konano rasturanje dovreno je >> godina kasni% je proglaenjem nezavisnosti Hrne Jore. (a preporuku 2ilderberga Hrna Jora e postati deo protektorata &U, a .rbija e do kraja B&CC2 biti svedena na teritoriju ne veu od one koju je imala pre 2alkanskih ratova. .astanak 2ilderberg grupe za 344A. godinu odran je u Otavi, Oanada, juna meseca, u hotelu 2rukstrit ?2rookestreet Rotel, C3C Negget 'rive, Otta6a@. .astanku je prisustvovalo 1=C gostiju, to je neto vei broj od uobiajenog, a zbog nekoliko novinara koji su naknadno pozvani. .ve uesnike 2ilderberga na aerodromu ?Otta6a #ac'onald%Hartier nternational )irport@ su saekivale crne limuzine na ijim o"ersajbnama se nalazilo malo crno slovo p. Josti nisu prolazili uobiajenu carinsku kontrolu ve su odmah iz aviona ulazili u, tik uz avion parkirane, limuzine. .vaki komad prtljaga uvaenih putnika je, umesto imenom, bio obeleen samo jednim, opet, crnim slovom p. Od sletanja do poletanja uesnike je obezbe$ivala elitna privatna agencija za obezbe$ivanje ljudi i objekata Jlob +isk Rolding ?8he Jlobe +isk Roldings@, iz Otave, iji je vlasnik )len 2el ?)lan 2ell@, nekadanji pripadnik britanskog .).%a. 8rodnevni boravak 2ilderberg grupe u 2rukstrit hotelu nadgledao je direktor *ahik 2azil ?*atric 2azel@ sa svojim odabranim osobljem. Josti nisu bili posebno zahtevni, a sve to su jeli i pili doneto je u hotel dan pre njihovog dolaska, rekao je vlasnik hotela i uveni kanadski preduzetnik 8erens #etju ?8erence #atthevv@. 3>3 strana

( e n a d # in i . a s ta n c i s u o d r a v a n i p o te m a ts k im g ru p a m a , a m e s ta o d r a v a n ja b ila s u g la v n i lo b i h o te la i m a li s e p a re i p o s p ra to v im a ili a p a rtm a n im a . * le n a rn e s e d n ic e , b ilo ih je tri, o d r a n e s u u g la v n o j . a li h o te la i to ta k o to s u s to lo v i b ili p o s ta v lje n i u je d a n v e lik i k ru g , a u e s n ic i s u b ili ra s p o re $ e n i p o a z b u n o m re d u . ( ik o n ije im a o p rim a tD s v i s u b ili ra v n o p ra v n i. . a s ta n k u s u , k a o i u v e k d o ta d a , p ris u s tv o v a li p re d s ta v n ic i n a jv e ih n a " % tn ih k o m p a n ija , m a s o v n ih m e d ija , in d u s trije z a b a v e , in d u s trije p re h ra m b e n ih p ro iz v o d a i "a rm a c e u ts k e in d u s trije . I a tim , n o s io c i n a jv i ih d r a v n ih "u n k c ija n a jra z v ije n ijih z e m a lja & v ro p e , ) z ije , ) "rik e i a m e ri k o g k o n tin e n ta . ( a ra v n o , s a s ta n k u s u p ris u s tv o v a le i k ru n is a n e g la v e & v ro p e , n a e lu s k ra ljic o m 2 e a tri % s o m D k o ja je , p o re d to g a to je k ra ljic a R o la n d ije , i n a jv e i p o je d in a n i d e o n i a r R o + a l D u tc 0 = 0 e ll: * re d s e d n ik . ) ' i p r e m ije r K e lik e 2 rita n ije p o s la li s u s v o je iz a s la n ik e . ' a b i s e u p o tp u n ila s lik a o p ris u tn im a , re c im o d a s u s a s ta n k u p ris u s tv o % v a li i p r e d s ta v n ik C o c a C o la % ' e jv id ' o rd ?' a v id J e o rg e @, Y e ra r O la js te r ?J e r a rd H lie s te r@ is p re d e le k tro n s k o g g ig a n ta P 0 ilip $ % R a n s . tra b e rg ?R a n s . tra b e rg @, k a o p re d s ta v n ik v e d s k o g g ig a n ta / le k tr o lu - % 2 e rtra n d O o lo m b ?2 e rtra n d H o lo m b @, p re d s e d a v a ju i P a Ma r g e *a % I e rm a O lil ? J o rm a J a a k k o O llila @, p re d s e d n ik = 0 e ll , il C o m p a n + % & k a rt . u lts ? & k k e h a rd ' . . c h u lz @, p r e d s e d a v a ju i k o rp o ra c ije # 0 + $ $ e n * K r u p p A < % ' o n & k la n ?J o h n * h ilip & lk a n n @ , p o tp r e d s e d n ik f I A # = :p :A % J ir g e n . re m p ?J iirg e n & ric h . c h re m p p @ is p re d ' a jm le r %O ra js le r k o rp o ra c ije , z a tim : ra n k o 2 a rn a b e ?: ra n c o 2 e rn a b e @, u im e p o ro d ic e + o t ild , p re d s ta v n ic i s e d a m n a jv e ih s v e ts k ih b a n a k a , o d k o jih e m o s p o m e n u ti s a m o 8 im o ti J a jtn e ra ?8 im o th v : . J e ith n e r@, d e v e to g p re d s e d n ik a f e d e r a l R e $ e r v e B a n k o MQ e iv ] o r k % z a tim + o n a ld . . N o jd ? + o n a ld . . N o F d @ , p r e d s e d n ik C r e d it = u i$ $ e % K e ln ik ? K K e ln ic k @ ) .R .& .# , p re d s e d n ik B a n k o M U o lla n d i ' e jm s K o l"e rs o n ?J a m e s K K o l"s o n @, p re d s e d n ik W o r ld B a n k : O d p o liti k i p o z n a tih li n o s ti v a n o je p o m e n u ti ' o rd a * a ta k ija ?J e o rg e * a ta c i@, g u v e rn e ra ( ju jo rk a , O a rla 2 ild a , n e k a d a n je g p re m ije ra 0 v e d s k e , & d v a rd a 2 o ls a ?& d 6 a rd 2 a lls @, s e k re ta ra z a e k o n o m s k a p ita n ja u b rita n s k o j v la d i, O e n e ta O la rk a ?O e n n e th H la rk @, la n a b rita n s k o g p a rla m e n ta , R e n rija O is in d e % ra , ( il O ro s a ?( il H ro s s @, la n a & v r o p s k e k o m is ije i & d a O ro n e n b e rg a ?& d H ro % n e n b e rg @, d ire k to ra J la v n o g ta b a ( ) 8 O %a . O d p ris u tn ih n o v in a ra n a v e e m o s a m o # a rtin a K o l"a ?# a rtin [ o l"@ iz b rita n s k o g f in a n c ia l # im e $ i K e n d lin v o n 2 r e d o u a ? K e n d e lin e ) .R . v o n 2 r a d o 6 @ i ) d ria n a ' . K u ld r id a ? ) d r i a n ' . [ o o l% d r id g e @ iz p r e s ti n o g lo n d o n s k o g # 0 e / c o n o m i$ t::: O e m u s e n a o v o m tro d n e v n o m s a s ta n k u 2 ild e rb e rg a ra s p ra v lja lo P 0 ta je b ila g la v n a te m a P . ta je z a k lju e n o P O d m a h d a k a e m o , z a k lju a k a n ije b ilo Q * o s to je s a m o p re p o ru k e o m e ra m a k o je tre b a p re d u z e ti p o p ita n jim a o k o jim a s u u e s n ic i ra s p ra v lja li. ) o e m u s u ra s p ra v lja liP O s n o v n a te m a , k a o i u v e k , b ila je n a "ta i a k tu e ln a s itu a c ija u s v e tu . . a z a d o v o ljs tv o m je o c e n je n o d a s u m e re k o je je 2 ild e rb e rg p re d lo io p ro le g o d in e d o v e le d o p o ra s ta c e n a o d T 4 p o b a re lu , a li je , n a p re d lo g R e n rija O is in d e ra , z a k lju e n o d a je n e o p h o d n o d o 3 4 1 4 . g o d in e d o s ti i c e n u o d 1 C 4 . * o d s e a ju i d a je b a re l n a "te 1 5 A 5 . k o ta o 3 , a v e 1 5 T = . 1 3 O is in d e r je iz ra z io u v e re n je d a s e d a lji ra s t c e n a m o e o b e z b e d iti M iz a z iv a n je m , k o n tro lis a n je m i k o o rd in ira n je m lo k a ln ih k riz a , a p o to m i k o n tro lo m p ro d u k c ije n a "te n a 2 lis k o m s to k u i s tro g o m s tr a n a 3 > =

O+'O #U('

kontrolom daljeg korienja atomske energijeM. (a sastanku se ulo i uverenje da je pitanje Kenecuele, kao petog svetskog proizvo$aa na"te, ak akutnije od pitanja rana, ali i da je neophodno drati se Mranije utvr$enog redosleda i dina% mikeM i injenice da je ran na granicama +usije koja je, sama po sebi, ModgovorM mnogih pitanja. Iavravajui svoje obraanje prisutnima, Oisinder je posebno ukazao na injenicu da je cenovna politika na"te u direktnoj korelacija sa politi% kom +imskog kluba % Aureu$ Billo * milijarda slobodnih gra$ana sveta. *itanje svetske proizvodnje na"te i njene budue cene povezano je, opet zahvaljujui Renriju Oisinderu, s pitanjem daljeg e"ikasnog "inansiranja Ujedi% njenih nacija. *olazei od injenice da su U( ve neka vrsta svetske vlade 2ilder% berg je miljenja da bi do 341C. trebalo uvesti taksu od 14 centi na svaki proizve% deni barel na"te u korist budeta U(. Ukoliko bi se ova ideja 2ilderberga, koja ba i nije nova, ostvarila to bi bilo prvi put da se jedna me$unarodna organizacija "inansira sopstvenim taksama. Ovo bi, s druge strane, bilo i "inansijsko osamo% staljivanje jedne nadnacionalne organizacije u odnosu na njene nacionalne la% nice. Hitirajui nekadanjeg amerikog predsednika 2ila Olintona da su Mnevla% dine organizacije najlepa i najbolja stvar koja nam se mogla dogoditi od pada 2erlinskog zidaM, Oarl 2ild je predloio da se intenzivira njihovo delovanje, pove% a broj i osigura vra me$unarodna saradnja me$u njima da bi se u to skori% jem vremenu pojavile kao ravnopravan partner nacionalnih vlada irom sveta. 0ta vie, 2ild smatra da se u narednih nekoliko godina ove organizacije moraju staviti u slibu U(, kao to je to sada sluaj s nekim ekolokim organizacijama. Opte slaganje s ovim predlogom propraeno je i komentarom da bi se po tom pitanju neto trebalo uiniti i u +usiji. (aime, ruski predsednik *utin je dekre% tom zabranio da se bilo koja nevladina organizacija, pod bilo kojim uslovima, "inansira iz inostranstva. *redvi$ene su veoma otre kazne za sve one koji se ogrese o ovu predsedniku uredbu. . duge strane, kao primer povoljnih uslova za delovanje (KO i njihovo par e-cellence "unkcionisanje navedene su tri (KO u .rbiji7 :ond za humanitarno pravo ?osnovan 1553@, na ,ijem se elu nalazi (ataa Oandi i iji su glavni "inansijeri :ond za otvoreno drutvo ?8he Open .ocietv nstitute@ iza koga stoji ameriki milijarder 'ord .oro i amerika dravna "ondacija #0e Qational /ndozoment Mor Democrac+: nae, za svoje uspeno delovanje (ataa Oandi je, izme$u ostalih, dobila i specijalnu nagradu Ooleda jevrejske unije Roger /: Vo$ep0: (a rad u :ond je dola iz Jradskog sindikata gra da 2eograda. 2ila je lan .OJ. (a elu beogradskog Relsinkog odbora za ljudska prava ?Relsinki Hommittee "or Ruman +ights in .erbia@ se nalazi 0onja 2iserko. Ona je inae ro$aka nekadanjeg ministra inostranih poslova .:+J 2udimira Nonara. *re nego to je otpoela rad u ovoj (KO prola je kroz specijalnu obuku za delovanje u okviru nevladinih organizacija ?januar 3441%oktobar 3441@ u Onited =tate$ In$ti tute oM Peace9 bila je jedan od najboljih polaznika to ne ,udi s obzirom da je za vreme .:+J stekla dvadesetogodinji sta u #inistarstu inostranih poslova .:+J. 2ila je lan .OJ.
3>B strana

(enad #irne

'irektor Oomiteta pravnika za ljudska prava ?osnovan 155T@ je 2ilja% na Oovaev i %Kuo, kerka nekadanjeg generala J() Keljka Oovaevia ?pisac knjige LOapelski kresoviM@. :inansijeri ove (KO su #0e ,pen =ociet+ in$titute% #0e
<erman Nar$0all fund oM t0e Onited =tate$% Konrad*Adenauer*=tiMtung i friedric0* /7ert*=tiMtung: 2ila je lan .OJ.

*ored ove tri, verovatno najeksponiranije (KO, treba pomenuti jo i Jra% $ansku inicijativu sa #iljenkom 'eretom na eluD (ezavisno udruenje novi% nara .rbije ?(U(.@ gde je jedna od najvanijih linosti (adeda Jae, ,lan .OJ i nekada rado vi$ana novinarka u HO .OJD 2alkanski "ond za demokratiju gde je direktor van KejvodaD Hentar za kulturnu dekontaminaciju koji predvodi 2orka *avieviD 2eogradski centar za ljudska prava sa pro"esorom Kojinom 'imitrije% viem, itd. (aravno, najvanija od svih (KO je :ond za otvoreno drutvo ?danas
se zove Beograd$ki Mond za *politi ku izuzetno$t1% nekadanja ekspozitura 'orda

.oroa za .rbiju, kojim suvereno, jo od 1551, rukovodi 0onja Niht ?0onja licht, od oca )ntuna i majke .uzane@. Ova (KO danas deluje pod pokroviteljstvom .aveta &vrope s ciljem proh/lisanja novog politikog rukovodstva .rbije i izvesno je jedna od najvanijih organizacija ovog pro"ilaQ nae, gospo$a Pic0t je danas i
lanica #0e <eneva Centre Mor t0e Democratic Control oMArmed force$ i svi koji ele

da doprinesu paci"iziranju srpske vojske i drutva mogu joj se obratiti na sledeu

adresu7 N$: onja Pic0t * Piai$on ,VMicer Mor =er7ia% DCAf% P:,:Bo- 2'()% CU*2l22% <eneva 2% =zoitzerland% fa-: 52 .)1ll n52 nn )o:

*ro"esor #laden Nazi predaje sociologiju na :iloso"skom "akultetu u 2eo% gradu i bavi se istraivanjem elita jo od 15>B. godine. 8okom 344B. Nazi je spro% veo posebno istraivanje me$u pripadnicima (KO%a u .rbiji i utvrdio, na opte iznena$enje, da preko T4 njih sebe doivljava kao pravu politiku levicu. *rema Naziu, dve treine domaih pripadnika (KO%a su regrutovani iz komunistike vie srednje klase to je dovelo do toga da su se LnajvanijeM (KO "ormirale odozgo prema dole, umesto odozdo prema gore. *o njemu nekolicina odabranih LeksperataM registruje (KO, a zatim iri mreu saradnika koji se regrutuju u skladu sa zahtevima ino "aktora koji i obezbe$uje novac za njihovo "unkcioni% sanje. *rema prikupljenim podacima, >B,B (KO su na platnom spisku raznih stranih "ondova, a pre svih, onih iz .)'. (ajveu korist iz ovakvog "inansiranja imaju upravo oni koji su, po nalogu ino "inansijera, i registrovali (KO % rukovo% dei i ekspertski deo. Jovorei o novokomponovanim politikim elitama, a tu moemo svrstati i one koji danas deluju u okviru (KO%a, sociolog +ajt #ils ?Hharles [right #ills@ u svojoj knjizi #0e Pozuer /lite kae7 LNjudi drugorazredne inteligencije, ozbilj% nog izraza lica saoptavaju glomaznim "ormulacijama svoje misli koje nisu nita drugo do opte "raze. .luei se liberalnom retorikom, neodre$enost se uzdi% e na nivo principa a, oslanjajui se na konzervativizam u stavu i racionalnost se tako$e uzdie na taj nivo. Javni odnosi i slubene tajne, politika kampanja na trivijalnom nivou i nezgrapno ostvarene injenice... Oni su u ime realizma konstruisali jednu, apsolutno svoju, paranoidnu stvarnost... Umesto odgovornog tumaenja doga$aja, oni se preteranim obiljem drutvenih odnosa trude da te doga$aje maskiraju, nemajui respekta za javnu debatu, oni se slue neinteligen% tnim pojmovima i krilaticama... Oni nisu reprezentativne linostiM.
strana 3>C

O+'O #U('i .voj sud o lanovima nevladinih organizacija izrekao je, prostim srpskim jezikom, i proslavljeni reiser, pisac i muziar &mir Ousturica7 LOad kaete mla% dii i devojke iz nevladinih organizacija mislite na one koji su jako hrabri a to i nije teko kada znamo da iza njih stoji najmonija pentagonska batina. (ezavi% san sam ja, a oni su ovisnici. Od koga su oni nezavisni, od svoje nacije, crkve, od identiteta. #alo mi je muka od tih meraca naeg nacionalizma, patriotizma koji vam s ponosom priaju da idu na $pecial 0earing u *entagonu, pa vam posle govore o nezavisnosti. Ja imam jednu jedinu temeljnu ideju u svom ivotu, a ona se zasniva na tom ouvanju identiteta, pre svega kulturnog, koji uopte ne ugroava druge i zato mi je nepodnoljiva i opasna ta njihova ideja predstavnika nevladinih organizacija koja govori o superiornosti )merikanacaM. *itanje Jugoistone &vrope, s osvrtom na .rbiju, nije posebno razmatrano, ali je na jednoj grupnoj sednici ukazano na neophodnost da se, nakon odvajanja Hrne Jore, proces Mkonanog reenja pitanja .rbijeM mora razreiti ubrzanjem procesa osamostaljenja Oosova i revidiranjem statusa Kojvodine. Ia 2ilderberg, pitanje statusa Kojvodine je kvalitativno drugaije od Oosovskog i ono se, ni na koji nain, nee i ne moe reavati nasilnim putem. *itanje osamostaljenja Koj% vodine e se reavati kroz sutinsku promenu njenog ustavnopravnog poloaja u okvirima .rbije nakon ega sledi njena integracija u evropske tokove neovisno od centralne .rbije. Ukoliko u .rbiji bude nekih MneslaganjaM sa ovakvim reava% njem Kojvo$anskog pitanja onda je mogua i njegova internacionalizacija po ve utvr$enim i isprobanim metodama. Iavravajui kratku debatu o .rbiji, uesnici 2ilderberga su zakljuili da je Lameriki plan za razvoj .rbije dobro osmiljenM i da e se, shodno tome, ,,u celosti realizovati do kraja 3411M. 8okom razmatranja svetskih monetarnih kretanja dolo se do zakljuka da je neophodno podii kamatne stope i to najpre u .)' a potom i u ostatku sveta. 8ako$e, pozitivno je ocenjeno miljenje da je, paralelno s podizanjem cene kredita i na"te, neophodno trita &vrope i .)' uiniti atraktivnim za svetske investitore tako to e se porezi i doprinosi smanjiti. )ko se paljivije razmisli samo o ova tri elementa buduih svetskih ekonomskih parametara jasno je da e se zemlje u razvoju u narednih par godina suoiti sa veoma tekim ekonomskim izazovima. Ovde valja posebno ukazati i na "anatinu odlunost 2ilderberga da nikome vie ne dozvoli da ovlada atomskom energijom, najje"tinijim i najsigur% nijim energetskim izvorom xx veka. 'rugog dana sastanka 2ilderberg je imao posebnog gosta. 8og dana crni blindirani kadilak se zaustavio u podzemnoj garai hotela, a iz njega je izala Rilari Olinton ?Rillarv 'iane +odham Hlinton@, supruga biveg amerikog pred% sednika 2ila Olintona, a sada senator (jujorka. (a sveanom ruku, prire$enom njoj u ast, poasni predsednik 2ilderberga &tijen 'avijon je izrazio uverenje da je )merici potrebna bitna promena kada je u pitanju izbor predsednika pa je tako izneo lino uverenje da Rilari Olinton moe biti pravi predsedniki kan% didat u .)' 344>. U to ime svi prisutni su podigli ae i nazdravili Mbuduem predsedniku .)'M, Rilari Olinton. *re veere crni automobil je odvezao senatora (jujorka Rilari Olinton do oblinjeg privatnog aerodroma. Otila je kao to je i dola, bez pasoa i jednog jedinog centa u depu, ali s preporukom, kao njen suprug 1551, koja obeava blistavu politiku karijeru. 3>A strana

(enad #ini

*oglavlje dvadesettrece

strana 3>T

O+'O #U('

+ #.O ONU2
*o zvaninoj verziji, +imski klub je osnovalo sedamdesetpetoro ljudi 15A>. godine, kao nevladinu i nepro"itabilnu organizaciju. Osnovni ciljevi su mu da identi"ikuje najvee i najozbiljnije probleme s kojima e se u budunosti suo% avati Hoveanstvo i da angaovanjem svetske strune elite iz oblasti nauke, industrije i ekonomije pronalazi odgovarajua reenja i nudi ih vladama i svima koji odluuju, na razmatranje, usvajanje i delovanje u skladu s njima. U Olubu se kontinuirano i interdisciplinarno sagledavaju svi svetski problemi u uverenju da je svet jedan i da su problemi jedinstveni. 'ugorono sagledavanje razvoja ,oveanstva i predvi$anje pozitivnih i negativnih pojava na tom putu su za Olub primarni s ciljem predlaganja mera za eliminisanje onih pojava koje, po uverenju njegovih lanova, predstavljaju smetnju loginom brisanju nacionalnih dravnih granica i ukidanju suvereniteta naroda. Jeneralni stav Oluba je da su vlade svih drava prezauzete svojim dnevnim problemima i potrebama pa nisu u stanju da reavaju globalne probleme i da se stoga oni moraju reavati mimo njih % u organizacijama koje deluju globalno. Oao nova organizacija na globalnom nivou Olub okuplja naunike, eko% nomiste, poslovne ljude, visoke inovnike raznih me$unarodnih organizacija, aktuelne i bive predsednike vlada i drava sa svih pet kontinenata. .vi treba da ispunjavaju samo jedan uslov7 da veruju da sudbina ,oveanstva nije stvar sluaja i da su ljudi, odnosno njihove elite u stanju da prue odluan doprinos unapre$enju ljudskog drutva i da osiguraju njegovu prosperitetnu budunost. Ustvari, prvi lanovi +imskog kluba su pripadali jezgru ,uvene #orgentau gru% pe .Norgent0au <roup1% a udruili su se s ciljem da ubrzaju stvaranje jedinstve% nog svetskog poretka. Yeleli su da se do 3444. uspostave jedna .vetska vlada i jedna religija. U operativnom smislu, najzasluniji za "ormiranje Klu7a bili su )urelio *eci ?)urelio *eccei@, jedan od direktora fijata i bliski saradnik pokojnog Uovanija )njelija ?Jiovanni )gnelli@, mason ==. stepena i lan loe Pl i uveni naunik )leksandar Oing ?)le;ander Oing@, .kotlandanin po ro$enju, &nglez po obrazovanju i *arianin po mestu prebivalita. +imski klub e, ne svojom voljom, postati poznat pre svega po *ecijevoj knjizi ,grani enja razvoja: Olub ima samo 144 stalnih i =C pridruenih lanova iz C3 drave koji deluju kroz 3> ispostava irom sveta od kojih su i one u Iagrebu ? nstut +u$er 2okovi, ulica 2jenikova CB, Iagreb@ i Njubljani ?.te"an nstitut, ulica Jamova =5, Njubljana@. :inansira se iskljuivo privatnim donacijama, a uzimanje bilo kakvih sredstva od bilo koje vlade ili neke dravne organizacije je najstroe zabranjeno. :inansijska sredstva Oluba u najveoj meri obezbe$uje nemaki #aralov :ond, ije je sedite u (jujorku, a tu su jo +ok"elerova i :ordova "ondacija. Ivani% no sedite +imskog Oluba je u (emakoj, Ri$$ener Pand$t$tra$$e 23'% Uam7urg
lloo3:

*otrebu za osnivanjem +imskog kluba ?naziv je dobio prema mestu osni% vanja@ imali su 'ejvid +ok"eler i 'ovani )njeli. )njeli, kao jedan od najistaknu% tijih lanova Hrnog plemstva Kenecije, Uenove i Nondona, lan 2ilderberg grupe i nadasve kluba 1441, izrazio je, 15AT. 'ejvidu +ok"eleru nezadovoljstvo sporo%
3>> strana

( e n a d # in i u o s tv a riv a n ja p la n a u s p o s ta v lja n ja . v e ts k e v la d e ili, k a k o s e to d a n a s z o v e , ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a . ) n je li i n je g o v b lis k i s a ra d n ik * e c i s u im a li id e je k a k o d a s e u b rz a ju a k tiv n o s ti n a o v o m p la n u , a + o k "e le r ih je o d u e v lje n o p rih v a tio . O d lu e n o je d a n je n o o s tv a riv a n je p o n e o d m a h i d a ) u re lijo * e c i p re d u z m e s v e p rip re m e z a o s n iv a n je n o v e m o n d ija lis ti k e o rg a n iz a c ije k o ja e d o b iti im e + im % s k i k lu b . U o s n iv a n ju O lu b a * e c iju je p o m a g a o , n a p re d lo g ' e jv id a + o k "e le ra , ) le k s a n d a r O in g , o v e k p o z n a t p o s v o jim z a s lu g a m a u o s n iv a n ju , r g a n i$ a tio n de Cooperation et de Developpement /conomi6uc$ ?O&H'@ i uticaju na implementa% c iju a m e ri k o g N a r $ 0 a ll P la n a ?z v a n i a n n a z iv & u ro p e a n + e c o v e rF * ro g ra m @ z a o b n o v u & v ro p e n a k o n ' ru g o g s v e tsk o g ra ta . ' o k m e $ u la n o v im a 2 ild e rb e rg g ru p e im a m o u v e k p re d s ta v n ik e s v ih z e m a lja k o je s a in ja v a ju ( ) 8 O p a k t, d o tle n a s a s ta n k e + im s k o g k lu b a re d o v n o d o la z e n a jv i i ru k o v o d io c i s a m o g ( ) 8 O %a . * o s v o m o s n iv a n ju O lu b je p re "o r % m u lis a o s v e p o liti k e "u n k c ije i p rin c ip e ( ) 8 O %a . z o v a k o u s tro je n o g . e v e r % n o %a tla n ts k o g p a k ta p ro iz a la je m o g u n o s t n je g o v o g s a m o s ta ln o g d e lo v a n ja n e z a v is n o o d s ta v o v a z v a n i n ih in s titu c ija d r a v a k o je g a in e . . rb ija je b ila p rv i is to rijs k i p rim e r d a je d n a o rg a n iz a c ija o b ja v i ra t i n a p a d n e je d n u , d o t a d a , s u v e re n u i n e z a v is n u d r a v u . ( a p a d ( ) 8 O %a n a , d o ta d a , n e z a v is n u i s u v e re n u d r a v u , la n ic u U ( , . + J u g o s la v iju n a re d io je R a v ije r . o la n a : ra n c is c o J a v ie r . o la n a d e # a d a ria g a @, g e n e ra ln i s e k re ta r o v e v o jn e a lija n s e . O d 1 5 5 5 . m n o g a p ra v ila m e $ u n a ro d n o g p ra v a s u p re s ta la d a v a e , a d e "in itiv n o je ra s k in u to s p o jm o m n e z a v is n ih i s u v re n ih d r a v a . 2 o m b a rd o v a n je m . rb ije ( ) 8 O je p o k re % n u o p o s le d n ju "a z u u p ro c e s u u s p o s ta v lja n ja ( o v o g s v e ts k o g p o re tk a . J e d a n o d n a jv a n ijih i n a je "ik a s n ijih n a in a u s p o s ta v lja n ja ( o v o g s v e t % s k o g p o re tk a , p o m i lje n ju la n o v a O lu b a , s v a k a k o je u p o tre b a v o jn e s ile . . v e iz ra e n ije k riz e n a s v e ts k o j p o liti k o j s c e n i, s ta ln i n e k o n tro lis a n i ra s t s ta n o v n i % tv a i s v e v e e ire n je ra s u la m e $ u ra z n o ro d n im e k o n o m s k im s tru k tu ra m a z a h % te v a ju i o p ra v d a v a ju p re d u z im a n je o d re $ e n ih d ra s ti n ih m e ra s c ilje m n jih o v o g k o n tro lis a n ja i k o rig o v a n ja . O n i s u , d o s lo v n o , p ra v i m a k ija v e lis ti, s tim to b i im i s a m ( ik o la # a k ija v e li ?( ic c o lo # a c h ia v e lli@ p o z a v id e o n a n e k im o d lu k a m a . * re m a s h v a ta n ju ) rc ib a ld a + o b e rts a ?) rc h ib a ld + o b e rts @ iz n e to g u k n jiz i # 0 e N o $ t = e c r e t = c ie n c e a k tiv n o s ti + im s k o g k lu b a n is u n i ta d ru g o d o k o n s e k v e n % tn o iz v o $ e n je R e g e lija n s k o g p rin c ip a 7 M O v a te h n ik a je o d a v n o p o z n a ta i v e je u s p e n o p rim e n jiv a n a o d s tra n e la n o v a O k ru g lo g s to la , a "u n k c io n i e ta k o to O ( s a m i p rv o k re ira ju p ro b le m , a p o to m s v o ju v e s tv o re n u o p o z ic iju p u ta ju d a s tv a ra e k o n o m s k i h a o s , k riz u u k o ls tv u , z d ra v s tv u , s p o rtu i s i. ( a k ra ju , O ( s e p o ja v lju ju s p o n u $ e n im re e n je m k o je , p o p ra v ilu , s v im a iz g le d a p ri% h v a tljiv o .M O s n o v n a p o liti k a v o d ilja O lu b a je p o ru k a k o ju je ) u re lio * e c i iz n e o u s v o jo j k n jiz i , g r a n i e n ja r a z v o ja : O n z a p r a v o ra z ra $ u je id e ju m o n a h a ' a n m a r ije O rte z a ?J ia n m a ria O rte z @ iz m a n a s tira C a m a ld o le n $ ia n p o re d # u ra n a i u v e n o g e n g le s k o g d e m o g ra "a i p o liti k o g e k o n o m is te 8 o m a s a + o b e rta # a ltu s a ?8 h o m a s + o b e rt # a lth u s @ d a s u z e m a ljsk i re s u rs i o g ra n i e n i i d a je n e o p h o d n o k o n tro li% s a ti ra s t lju d s k e p o p u la c ije k a k o b i b ilo d o v o ljn o h ra n e , v o d e i g o riv a z a o n e k o ji M tre b a M d a iv e . # a ltu s je v e ro v a o d a b i s e n a jv e i s v e ts k i p ro b le m i m o g li re s iti k a d a b i s e ra $ a n je d e c e d o z v o lilo s a m o o n im b ra n im p a ro v im a k o ji ih m o g u s tr a n a 3 > 5

O+'O #U(' izdravati. #altus je bio protiv svake dravne pomoi siromanima tvrdei da je to uludo potroen novac poto bi se siromani tada jo vie razmnoavali i tako multiplicirali postojee demogra"ske probleme. Ia socijalnu krizu me$u engleskim industrijskim radnicima #altus je okrivio same radnike tvrdei da su njihove nadnice dovoljne i da je pravi problem u deci koju oni ra$aju % kada ne bi bilo dece, ne bi bilo problema. *olazei od ove pretpostavke, #altus predlae da se radnicima zabrani venanje sve dok seksualno onemoaju ili da se, ukoliko se venaju pre tog vremena, obaveu na upotrebu preventivnih sredstava za spre% avanje trudnoe ili coitu$ interruptu$: zostanak ovih mera ili njihova nedovoljna e"ikasnost bie e"ikasno supstituisane ratovima i zaraznim bolestima. #altus je svojim uenjem stekao tako veliku popularnost da ga je stono indijska kompa%
nija angaovala za predavaa na Uaile+7ur+ and Imperial =ervice College% a "rancu%

ska i pruska akademija nauka su ga imenovale za svog dopisnog lana. Inaajnu podrku Ortezu i #altusu pruio je Harls 'arvin ?Hharles +obert 'ar6in@ svojim delom #0eorie$ de ;evolution u kome na vrlo so"isticiran nain govori o tome da se samo Mitte$t $picie$ mogu nadati opstanku u svetu koji nema dovoljno adresa za sve. z 'arvinovih promiljanja da od ro$ene dece tre% ba zadrati i odgajati samo zdravu koja imaju svoje mesto pod .uncem rodila se i nauka o prouavanju prirode i socijalne higijene % eugenika. (jen osniva je bio 'arvinov ro$ak, antropolog :ransis Jalton ?:rancis Jalton@, a koliki i kakav je znaaj eugenika imala pre i tokom 8reeg rajha ve je poznato. U MnaunoM "undiranje 'arvinovog rasizma i teoriju evolucije mondijalisti su utroili veoma puno vremena, truda i novca. <o+im su nastali od majmunaQ *rva koja je ozbiljno poela primenjivati #altusove populacione mere bila je )ustrijaD njen ministar inostranih poslova #eternih, sam veoma promi% skuitetan, bio je najvei zagovornik uvo$enja dravnih dozvola za brak7 svako ko eli da se vena mora dostaviti dravi dokaze da ima dovoljne prihode za zasnivanje brane zajednice i izdravanje dece. (iko ko prima dravnu pomo, po bilo kom osnovu, ne moe dobiti saglasnost za brak. 'a bi olakao sama,ki ivot mukaraca #eternih preko bekog ministra policije, gro"a .edlickog, pos% peuje prostituciju u 2eu, koji je 1>35. godine imao ve preko dvadeset hiljada registrovanih prostitutki. )ko se od =54.444 gra$ana 2ea oduzmu deca i ene ispada da je na svakih sedam mukaraca dolazila po jedna Mrdulein: Ostaci ovih propisa su se odrali u austrijskim krunskim zemljama i 2avarskoj sve do *rvog svetskog rata. Okrivljujui sve veu poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju za neo% snovan opstanak est milijardi ljudi na Iemalji, *eci se zalae za budui nulti rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje kako bi, usled nedostatka prehrambe% nih namirnica, medikamenata i energije, dolo do smanjenja svetske populacije. #e$utim, *eci procenjuje da nije mogue u celosti izvriti potrebnu depopulaci% ju i da to, u krajnjem sluaju, nije ni neophodno. On se stoga zalae da milijarda ljudi % Aureu$ Billio ?zlatna milijarda@ zadri osnovne ljudske slobode i prava dok bi ostali bili u statusu njihovih robova % $ervi: (aravno, .vetska vlada bi bila zaduena za sprovo$enje ove depopulacione politike % odabir zlatne milijarde i uspostavljanje kaste $ervi: *olazei od *ecijeve ideje Rarland Olivland ?Rarlan 2. Hleveland@, u to vreme ambasador .)' pri ()8O%u, pripremio je poseban 354 strana

(enad #ini iz v e s ta j z a + im s k i k lu b , u k o m e p re d la e d a M z e m lje tre e g s v e ta s a m e o d lu e k o je e b iti e lim in is a n e M . O liv la n d je b io k ra jn je o z b ilja n , a u to m k o n te k s tu je p o s e b n o a p o s tro "ira o iz ja v u p o ljs k o g a ris to k ra te i u v e n o g p rv o g ru k o v o d io c a H e O e : e lik s a U e r in s k o g d a s u lju d i M s a m o m a lo iz n a d s to k e , i d a e s v i, k a d ih iz g la d n i , p o e ti d a je d u s v o je u m rle d ru g o v e i ro $ a k e d a b i p re iv e li. , o v e k a z a o k u p lja s a m o s e b i n a e lja d a p re iv i b e z o b z ira n a s v e i s to g a s u s v e . p in o z i % n e p ri e p r a v a g lu p o s t.M ta lija je , p o o d lu c i O lu b a , b ila p rv a d r a v a u k o jo j e s e p o e ti s a e k s p e ri % m e n to m p o litik e n u lto g ra z v o ja . J e d in i p ro b le m u p rim e n i o v o g p la n a p re d s ta v % lja o je e s titi la n ' e m o h ri a n s k e s tra n k e i p re m ije r ta lije ) ld o # o ro . O n n e s a m o d a je b io u a s n u t o v o m id e jo m v e je , n a p ro tiv , p rip re m io p la n u b rz a n o g in d u s trijs k o g ra z v o ja ta lije . # o ro je b io o p s e d n u t id e jo m d a e lim in i e n e z a p o % s le n o s t u ta liji i u v e d e je u re d tri n a jra z v ije n ije s v e ts k e d r a v e . * o re d to g a , n je % g o v a p o liti k a to le ra n tn o s t i b o r b a p ro tiv s v a k e p o liti k e is k lju iv o s ti d o v e li s u d o to g a d a s u n a m ira n i z a s v e ta lija n e p rih v a tljiv n a in k o m u n is ti u v e d e n i u v la d u . # o ro je b io to lik o o m ilje n i p o to v a n o d s tra n e s v o jih s u n a ro d n ik a d a je v la d a lo , g o to v o p le b is c ita rn o m i lje n je o p o tr e b i n je g o v o g iz b o ra n a m e s to p re d % s e d n ik a ta lije . ) ld o # o ro je , u p o b e la d a n a , k id n a p o v a n u + im u 1 A . m a rta 1 5 T > . k a d a je iz s v o je k u e k re n u o n a s e d n ic u P a r la m e n to d e lta R e p u 7 7 lic a Ita lia n a : 8 o g d a n a je ita lija n s k i p a rla m e n t tre b a lo d a ra s p ra v lja o p re d lo g u m e ra v la d e z a d a lji in d u % s trijs k i ra z v o j ta lije . * e to ric a a g e n a ta p rip a d n ik a li n o g o b e z b e $ e n ja ita lija n s k o g p re m ije ra s u u b ije n i, a o n s a m je o d v e d e n u n e p o z n a to m p ra v c u . I a k id n a p o v a % n je ita lija n s k o g p re m ije ra i n je g o v o n a k n a d n o p o g u b lje n je , 5 . m a ja 1 5 T > . g o d in e , o p tu e n a je le v ic a rs k a o rg a n iz a c ija B r ig a te R o $ $ e : # e $ u tim , to k o m is tra g e n a jv e % e iz n e n a $ e n je p rire d io je d o b a r p rija te lj i s a ra d n ik p o k o jn o g p re m ije ra J o ra d o J e rz o n ia ?J o ra d o J u e rz o n i@. * o J e rz o n ije v o m s v e d o e n ju R e n ri O is in d e r je , p rilik o m o "ic ije ln e p o s e te p re d s e d n ik a i p re m ije ra ta lije . ) ' %u , d o s lo v c e re k a o # o ru d a e o d n je g a M n a in iti g ro z a n p rim e r z a s v e a k o n a s ta v i s u z d iz a n je m ta lije M . J o to v o id e n ti n o s v e d o e n je , is te g o d in e , d a la je i # o ro v a s u p ru g a & le % o n o ra iz ja v iv i d a je R e n ri O is in d e r n je n o m s u p ru g u re k a o 7 M li e te p re s ta ti s a s p ro v o $ e n je m s v o je p o liti k e lin ije , ili e te z a to d e b e lo p la titiM . O v a s v e d o e n ja s u u ta liji d a n im a b ila v e s t d a n a . I a b a le e n a s u i u s v im d ru g im n a jv a n ijim s v e ts k im m e d ijim a , a li u ) m e ric i n ik o n ije p re n e o o v e iz ja % v e n iti je k o m e n ta ris a o s u $ e n je # o ro v im u b ic a m a . 8 o n ik o g ta m o n ije in te re s o % v a lo QP # o ro v im u b is tv o m u k lo n je n a je n a jv e a p re p re k a re a liz a c iji p la n a n u lto g ra s ta ta lije . ta lija d a n a s n e m a n i je d n u a to m s k u c e n tra lu i u n a jv e o j m e ri je e n e rg e ts k i p o tp u n o z a v is n a , u n jo j o d ' ru g o g s v e ts k o g ra ta d o d a n a s n ije p o d i% g n u t n i je d a n v e i in d u s trijs k i k o m p le k s v e s e s v e b a z ira n a m a n jim p riv re d n im s u b je k tim a , n je n a a u to m o b ils k a in d u s tr ija je p r e d k o la p s o m ... U s k la d u s u s v o je n o m p o litik o m s v e ts k e d e p o p u la riz a c ije , a m e ri k i p re d % s e d n ik 2 u n a re d io je d a s e m a s a k r ira 1 C 4 .4 4 4 ira k ih v o jn ik a k o ji s u s e p o d b e lim z a s ta v a m a p o v la ili iz O u v a jta . O v o p o v la e n je je p re th o d n o b ilo d o g o v o % re n o s a s n a g a m a . ) ' k o je s u , m im o d o g o v o ra i Y e n e v s k e k o n v e n c i je k o ja p re c i% z n o d e "in i e i o d re $ u je o v a k v e s itu a c ije , b o m b a rd o v a le v o jn e k o lo n e u p o v la e % n ju d o k i p o s le d n ji ira k i v o jn ik n ije b io u b ije n . O a o d a o v o n ije b ilo d o v o ljn o , 2 u s tr a n a 3 5 1

O+'O #U(' nare$uje da, na drugom delu "ronta, 13.444 irakih vojnika budu ivi zatrpani u pustinjskim rovovima. *ored globalnog plana nultog rasta svetske industrije i poljoprivrede, Olub s posebnom panjom i odlunou pristupa obustavi i zabrani izvoza nuklearne tehnologije zemljama u razvoju. Osnovna ideja je da samo MoniM imaju kontro% lu nad ovim vidom najje"tinije i najsigurnije energije. &ventualno ovladavanje zemalja u razvoju je"tinom nuklearnom energijom uinio bi ih nezavisnim od stranih dotacija i stvorilo dobru osnovu za njihov bri razvoj u svakom pogledu. U pogledu nuklearnih eksperimenata u mirnodopske svrhe, koji se tako$e bra% ne zemljama u razvoju, lanovi +imskog kluba su posebno ogoreni jer postoji opasnost da se eksperimentima do$e do "uzije, koja bi omoguila neogranie% ne koliine energije po bagatelnim cenama. Ovo bi planerima (ovog svetskog poretka pokvarilo sve planove. *akistanski predsednik Iul"ikar )li 2uto ?jjli#cJb dt" v~J, na urdu jeziku@ je, shvatajui znaaj nuklearne energije, i za vojne i za mirnodopske potrebe, naredio da se izdvoje znaajna dravna sredstva za njen razvoj i uvoz savremenih tehnologija koje e pospesiti nuklearna istraivanja. U vojnom puu koji je predvodio general #uhamed Iia ul Rak ?PH"J aMaijMo /JHt.9 na urdu jeziku@, predsednik )li 2uto je zbaen s vlasti, utamnien i B. aprila 15T5. pogubljen. U pismu koje je napisao u zatvoru, koje je provercovano na Iapad, 2uto je napisao da mu je Renri Oisinder pretio7 M(apraviu od Kas uasan primer, ako bude% te nastavili s politikom razvoja zemljeM. sta ona reenica koja je svojevremeno bila upuena i italijanskom premijeru. (akon ubistva )li 2uta predmet obrade i pretnji postala je njegova kerka 2enazir ._I=,dP=V K~#J, na urdu jeziku@ koja je nedvosmisleno najavila svoj politiki angaman u korist pakistanskog naroda, a protiv multinacionalnih kompanija i me$unarodnog bankarskog kartela. *rema nekim obavetajnim izvorima, najvea svetska nuklearna kata% stro"a, ako izuzmemo ameriko bombardovanje Japana, u Hernobilu, bila je izvedena s ciljem da se ceo svet uveri u navodnu opasnost od nuklearnih cen% trala. sto je uinjeno i u )merici, navodnom havarijom na atomskim centralama poznatim kao 8ri milje. (a zasedanju 2ilderberga, odranom od C. do 5. maja 344C. u nemakom gradiu Rottac0*/gern izraeno je nepodeljeno uverenje da je odlunost vlade rana da unapredi svoje atomske potencijale Lneprihvatljivo i da je, stoga, uputno preduzeti mere da se to ne dogodiM. Jedan od govornika po ovom pitanju bio je i 'on Oer ?John Oerr@, lan rukovodnih struktura =0ell*a i Rio #inta% a osnova njegovog izlaganja bilo je zalaganje za doslednim potova% njem politike nultnog industrijskog rasta koju je "ormulisao +imski klub. *ublicista i urednik asopisa Nidnig0t Ne$$enger Qezu$paper 'es Jri"in ?'es Jrir"in@ koji je godinama izuavao +imski klub i njemu srodne organizacije zapisao je u svojoj knjizi De$cent into =laver+: L#rana nam je budunost pred% vi$ena od strane naih nesu$enih robovlasnika. Iapravo, ma kako to izgledalo, nije teko otkriti ta globalisti imaju na umu kad razmiljaju o naoj budunosti... .jedinjene drave imaju novu i uzbudljivu ulogu svetskog predvodnika i one vode svet u njegov sunovrat. #i )merikanci emo pomoi svetu da otkrije put sunovrata... *lan globalista oigledno nalae da se gra$ani lie svih svojih slobo% da i bogatstva, te da se srozaju na nivo obinih kmetova (ovog svetskog poret% 353 strana

(enad #ini

ka. Ovakav scenario i tok doga$aja samo potvr$uje izjavu uvaene pro"esorke sa 'ordtaun univerziteta Oerol Ovigli ?Harroll }uigleF@ da je krajnji plan globali% sta da stvore svetski sistem unutar svake pojedine drave, a ekonomiju sveta kao jedinstvenu celinu. LOvaj sisitem ima da bude kontrolisan u "eudalnom stilu i to od strane njihovih centralnih banaka irom svetaM, zakljuila je pro"esorka. *olazei od svoje osnovne pretpostavke da nekontrolisani rast svetske populacije bitno utie na kvalitet ivota na Iemlji, ali, u krajnjem sluaju, i na bazne osnove ivota na planeti uop0te, ,lanovi Oluba su na svom sastanku odranom u Relsinkiju, :inska, oktobra 344B, odluili da je krajnje vreme za konkretnu akciju. (akon saetog izlaganja 'enisa #edova ?'ennsi #eado6@ i njegove ocene da je smanjenje proizvodnih prehrambenih kapaciteta i poljo% privrednih kultura u svim nerazvijenim zemljama dostigao kritinu granicu, Olub je, jednoglasno, zakljuio da do 3414. godine treba povisiti svetsku cenu svih glavnih poljoprivrednih i industrijskih biljaka i, paralelno s tim, omoguiti rast cena najvanijih medikamenata. (a dan kada je Olub doneo ovakvu odluku u svetu je, prema podacima .vetske zdravstvene organizacije, treina ljudi bila dobro uhranjena, treina nedovoljno, a treina je gladovala. 8e, 344B. godine, 1A.444.444 dece je umrlo od gladi a 1>4.444.444 dece ispod pet godina starosti e, ako preivi, imati ozbiljne organske poremeaje kao posledicu tekog gladova% nja. 8e, 344B. godine, u )"rici je od side bilo oko B.444.444 obolelih a 54 sidom zaraene dece u svetu ivi na a"rikom kontinentu. #e$u sto stalnih lanova sadanjeg sastava +imskog kluba treba pome% nuti .adiku )jo )loa, Rasan 2in 8alala, &stela +odrigeza, 2endamina 2asina, Ieroma 2indla, Ruan Nuis Oebrina, (orinu Rerc, Oamala Ruseina, )0ok Ooa, #ihajla '. #esarovia ?.)'@, +oberta *ecija, vu .lana ?Rrvatska@, +oberta 2linca ?.lovenija@, itd. #e$utim, moda je interesantniji spisak poasnih ,lanova koji redovno uzimaju uee u radu Oluba, a me$u kojima se nalaze #ihailo Jorbaov, nekadanji predsednik ...+%a, )rpad Jene, predsednik #a$arske, Kaldas )damkus, predsednik Nitvanije, +ejmon 2ar, nekadanji premijer :ran% cuske, Kaclav Ravel, nekadanji predsednik ,eke, 2eatrisa, kraljica Rolandije, 'ona .o"ija, kraljica .panije, &dvard .evarnadze, nekadnji predsednik Jruzije, Oaran .ing, nekadanji premijer ndije i dr.

strana 35=

(enad #ini

*oglavlje dvadesetetvrto

strana 35C

O+'O #U('

O+UJ ?Ne Hercle@

2roj organizacija koje se, na legalan ili nelegan nain, bave uspostav% ljanjem jedinstvene evropske drave je brojan i izvesno da je nemogue sve ih predstaviti i objasniti metode njihovog delovanja. *ored 2ilderberga, 8rilaterale i drugih poznatih organizacija o ijem se radu relativno malo zna, postoje i one o kojima se u javnosti gotovo uopste ne govori. #e$utim, iako njihove aktivnosti utiu na sudbine svih nas one, i pored ove injenice, ostaju izvan "okusa medi% ja. *redmet su interesovanja samo pojedinih obavetajnih i kontraobavetajnih slubi. Jedna od takvih je i organizacija Pe Cercle: (jeni ,lanovi kao i gosti koji se pozivaju na njene sastanke su ljudi iz najviih slojeva sveta politike, vojske i obavetajnih slubi, pripadnici starog evropskog plemstva, predstavnici najpo% znatijih bankarskih i industrijskih krugova % Creme de la Creme ?vrh, krem jednog drutva@. .astanci, nikada svih lanova zajedno, odravaju se dva do tri puta godinje, uvek na drugom mestu i nikad po nekom ustaljenom redu. Oada, gde i ko e uestvovati na skupovima Pe Cercla zna samo par ljudi koji se nalaze na njenom elu. (a sastanke organizacije su dolazili ili jo uvek dolaze ljudi poput7 ,tto von Ua7$7urg*Pot0ringen% dugogodinji lan &vropskog parlamenta i doivotni lan *anevropske unijeD predstavnici najbogatijih nemakih aristokratskih poro% dica kao to su #0urn und #a-i$ i #0+$$en*Bornemi$za9 iz talije su tu princ della #orre e #a$$o% predstavnici kraljevske kue pa$a =avoi% bivi italijanski premijeri Uulio )ndreoti i .ilvio 2erluskoni, baron de 2onvoisin dolazi iz 2elgije, :ederi% ko .ilva #unjoz iz .panije, itd. Oada je u Ragu od T. do 11. maja 15B>. odran Oongres za &vropu na kome je uestvovalo >44 delegata, a me$u njima i Kinston ,eril, Oonrad )de% nauer, Rarold #akmilan i dr, postalo je jasno da stvaranje jedne jedinstvene evropske nadnacionalne drave nee biti lako izvodljivo. Ke juna meseca dr Joze" +etinger i ,erilov zet 'ankan .endi su se obreli u Kaingtonu gde su odr% ali trodnevne razgovore sa Kilijamom 'onovanom zvanim 'ivlji 2il, o$niva em
ameri ke o7ave"tajne $lu7e CIA i Atenom Da0om% nekada"njim "eMom ,==*a ?O""ice o" .trategic .ervices@ i direktorom CIA za vreme pred$ednika Ajzen0aurea: .tara ideja

o osnivanju jedne nadnacionalne evropske drave je oigledno zahtevala dodat% ne napore pa je na sastanku etvorice ljudi u Kaingtonu dogovoreno osnivanje )merikog Oomiteta za Ujedinjenu &vropu .American Committee on Onited /uro*
pe1: Qovac za Minan$iranje nove organizacije o7ez7edili $u fordova Mondacija i RokMelerov in$titut: Ameri ka vlada je u potpuno$ti $tala iza ovog projekta tako da $u ve 2353: u /vropu po eli da $e $livaju milioni dolara namenjeni pojedincima i organizacijama koji e raditi na realizaciji projekta ujedinjenja $vi0 evrop$ki0 drava:

)meriki dolari su dobro doli evropskim zagovornicima ujedinjene &vro% pe ali se ubrzo pokazalo da nije sve u novcu i papskom blagoslovu. )ntoan *inaj ?)ntoine *inai@, "rancuski politiar i potpredsednik :rancuske vlade ?15C3%15C=@, Yan Kiolet ?Jean Kiolet@, saradnik "rancuske obavetajne slube =D/C ?.ervice de documentation e;terieure et de contre%espionnage@ i dr Joze" +etinger su shvatili da ujedinjenje evropskih drava nije mogue bez istorijskog pomirenja i saradnje 35A strana

(enad #ini (emake i :rancuske. .toga su odluili da okupe jedan broj ljudi koji e svojim poloajem i ugledom moi da utiu na procese pribliavanje (emake i :rancu% ske, a time i uspostavljanja osnovne pretpostavke za realizaciju ideje ujedinjenih evropskih drava. (a prvi sastanak pozvali su iz (emake Oonrada )denauera ?Oonrad Rermann Joseph )denauer@, premijera i ministra inostranih poslova, :ranca Joze"a 2aha ?:rance Jose" 2ach@, najblieg saradnika Oonrada )denaura i :ranca Joze"a 0trausa ?:ranz Jose" .trauss@, istaknutog nemakog desniarskog politiara i ministra odbrane u drugoj )daenauerovoj vladi. :rancuski pred% stavnci su bili +obert 0uman ?+obert .human@, premijer ?15BT%15B>@ i ministar spoljnih poslova ?15B>%15C=@ i Yan #one ?Jean Omer #arie Jabriel Nonne1% bliski saradnik "rancuskog predsednika 0arla de Jola ?Hharles )ndre Joseph #arie de Jaulle@ i komesara "rancuskog &konomskog saveta ?15BC%15C3@. #one je bio i potpredsednik &vropskog komiteta za ekonomsku saradnju ?H&&H@ i jedan od najodgovornijih ljudi za realizaciju amerikog #arsalovog plana. .vi ovi ljudi, osim #onea, su bili simpatizeri ili lanovi ,pu$ Dei% duhovne katolike oraniza% cije koja je zapravo lina prelatura, odnosno biskupija bez teritorije. 2ila je to, i jo uvek jeste, naje"ikasnija vatikanska organizacija jo od vitezova 8empla. .astanak )ntoan *inaja i Yan Kioleta sa njihovim gostima odran je u parikom hotelu RUz% 2o Place ;endome 15C3. u mperijalnom apartmanu ?suite mperiale@. .ve stolice u sobi za sastanke su bile poredane u krug pa je, nakon sastanka, grupa sebe nazvala Pe Cerek ?Orug@. .astanak kome dr. +etinger nije prisustvovao, zbog puta u .)', je trajao vie asova i na njemu su dogovore% ne osnovne smernice delovanja svih prisutnih7 osnivanje ujedinjenih evropskih drava kroz beskompromisnu borbu protiv svih nacionalnih, patriotskih i anti% demokratskih snaga. (ekoliko godina kasnije osnovne karakteristike Oruga e biti7 suzbijanje patriotskih i nacionalistikih pokreta irom &vropeD irenje pro evropske propagande i satanizacija svih protivnika projekta ujedinjene &vropeD trgovina orujem, drogom i pranje novca za potrebe "inansiranja nevladinih i drugih subverzivnih proevropski orijentisanih organizacijaD izvo$enje sopstve% nih obavestajnih akcija neophodnih za prikupljanje in"ormacija koje je inae nemogue dobiti od regularnih dravnih obavestajnih slubi. .ve ovo, pa i neto vie od toga, e se initi sa ciljem konanog ponitavanja evropskih nacionalnih drava. ako je svaki od inicijanih osnivaa Oruga interesantan sam po sebi posebnu panju ipak zasluuju Kiolet, #one, *inaj i Oto "on Rabzburg ?Otto von Rabsburg@. *re 'rugog svetskog rata Kiolet je bio pripadnik Oomiteta za tajnu revolucionarnu akciju ?Homite .ecret pour l/)ction +evolutionnaire % H.)+@, tajne "aistike organizacije. 8okom 'rugog svetskog rata sara$ivao je sa uve% nim obavetajcem Kermahta general majorom +ihardom Jelenom ?+einhard Jehlen@, a dobro je poznavao i +odol"a Jracijanija ?+odol"o Jraziani, #archese di (eghelli@, italijanskog markiza i generala od najvieg poverenja 2enita #uso% linija ?2enito )milcare )ndrea #ussolini@. *o okonanju rata je uhapen i izve% den na su$enje na kome je, nakon samo nekoliko dana, oslobo$en svih optubi. Ia njegovo putanje su se zaloili )merikanci kojima je pomogao da prebace Jelena u .)', a ni sam .ari de Jol mu nije zamerao poznanstva sa istaknutim "aistima i nacistima s obzirom da je i sam svojevremeno imao kontakte sa Rajn% strana 35T

O+'O #U(' rihom Rimlerom Reinrich Nuitpold Rimmler@. 'e Jol je zapravo bio upoznat sa injenicom da je Kiolet, preko okupiranog dela :rancuske i uz pomo Regio /$ercito % italijanske kraljevske vojske, spasao veliki broj Jevreja koje su :rancuzi proganjali. *o izlasku iz zatvora Kiolet u *arizu otvara advokatsku kancelariju i biva primljen u ,pu$ Dei gde upoznaje )ntoana *inaja, Ota "on Rabsburga i )l"reda .aneza 2elu .AlMredo =dnc0ez Bella1% (a predlog *inaja Kiolet krajem 15B5. postaje saradnik .'&H%a, a njegove obavetajne veze u H ), # A i u 2('%u ?2undesnachrichtendienst, nemaka obavetajna sluba@ postae od neprocenji% ve vrednosti za Orug. Iajedno sa #oneom Kiolet e odigrati vanu ulogu u isto% rijskom zbliavanju :rancuske i (emake. Yan #one je bio poznat po tome to nikada nije radio ni za jednu dravnu slubu, a vaio je za oveka sa nenadmanim vezama u Nodonskom .itiju i (jujorskom Kolstritu. 2io je porodini prijatelj Kalnberga, vedske aristokratske porodice, blizak sa 2oovima iz (emake, intimus ser &rika 'ramonda 1A%og erla od *erta itd. Oao uvaeni intelektualac imenovan je za zamenik general% nog sekretara Nige naroda nakon njenog osnivanja 1515, a kao "mansijski ekspert pomogao je 153T. u stabilizaciji nacionalnih valuta *oljske i +umunije. Od 15=B. do 15=A. je iveo u Oini kao "inansisjki savetnik Han Oaj%eka. .a poetkom 'ru% gog svetskog rata odlazi u .)' gde postaje lini savetnik predsednika +uzvelta, a nakon poziva .arla de Jola maja 15B=. dolazi u )lir gde postaje lan "rancu% ske vlade u izbeglitvu. *rilikom svog prvog obraanja lanovima vlade izja% vio je7 ,,U &vropi nikada nee biti mira ako dozvolimo da se nakon rata drave ponovo konstituiu na principu nacionalnog suvereniteta. &vropske drave su isuvie male da bi mogle da obezbede ubrzani razvoj i socijalnu sigurnost svojih gra$ana u vremenu koje je pred nama. &vropske drave se moraju udruiti i "or% mirati Ujedinjene evropske draveM. Ibog svega toga #one je u Orugu izabran za glavnog koordinatora u poslovima uspostavljanja ne"ormalnih veza izme$u evropskih vlada. Obavljajui izvrsne poslove u Nigi naroda #one je upoznao mnoge ljude, a me$u njima e se njegovo poznanstvo sa )rturom 0alterom ?James )rthur 0alter, lst 2aron 0alter@, direktorom ekonomskog i "inansijskog odeljenja Nige, pokazati kao posebno vanim. (aime, 0alter je 15=1. napisao studiju Ojedinjene evrop$ke drave u kojoj je izloio svoje ideje i argumente za uspostavljanje jedne jedinstvene "ederalne drave na teritoriji ele &vrope. 8ri godine kasnije 0alter je izabran za pro"esora u Oks"ordu gde je primljen i u lanstvo #ilnerove grupe. *o zavretku 'rugog svetskog rata .ari de Jol je poverio #oneu zadatak rekon% strukcije "rancuske ekonomije, a on je preko premijera +obera .umana 15B5. pla% sirao plan ?.umanov plan@ o osnivanju &vropskog saveza za ugalj i elik ?&H.H@ koji su odmah prihvatili :rancuska, Iapadna (ema,ka, talija, 2elgija, Nuksem% burg i Rolandija. &H.H e kasnije postati osnova za "ormiranje &vropske zajed% nice % &I. Oada je 15C4. za premijera :rancuske izabran +ene *leven ?+ene *le% ven@ #one preko njega promovie plan ?*levenov plan@ o osnivanju &vropskih odbrambenih snaga ?&'H@. *lan e biti odbaen od degolista ali e, na kraju, ipak biti iskorien u procesu uobliavanje vojnog saveza O8)(%a ?Organisation du 8raite de l/)tlantiue (ord@ koja je osnovana B. aprila 15B5. i koja e postati opte poznata kao ()8O ?(orth )tlantic 8reatv Organisation@. #oda nije vano ali 35> strana

(enad #ini je ip a k in te re s a n tn o s p o m e n u ti d a je # o n e k o m p le ta n p la n z a o s n iv a n je & H . H %a i & ' H %a p re u z e o iz . a lte ro v e s tu d ije . O o lik e s u # o n e o v e z a s lu g e z a u je d in je n je e v ro p s k ih d r a v a n a jb o lje g o v o ri i p re s ti n a e v ro p s k a n a g ra d a In te m a tio n a le r K a r l$ p r e i$ d e r = ta d t A a c 0 e n k o ju je p rim io 1 5 C = . I a o v u n a g ra d u je v a n o is ta i d a s e d o d e lju je s a m o lju d im a k o ji im a ju v a n re d n e z a s lu g e n a p la n u v a s p o s ta v lja n ja U e ilig e $ R o m i$ c 0 e $ R e ic 0 % . v e to g rim s k o g c a rs tv a . ' o b itn ic i o v e n a g ra d e , n a k o n # o n e a , b ili s u jo 7 K in s to n , e r il, + o b e rt 0 u m a n , & v ro p s k a k o m is ija , g ra $ a n i N u k s e m b u rg a , R e n ri O is in d e r, : ra n s o a # ite ra n , h o la n d s k a k ra ljic a 2 e a tris a , 8 o n i 2 le r, 2 il O lin to n , p a p a J o v a n * a v le itd . I a 3 4 4 T . je d in i p re d lo e n i k a n d id a t je R a v ije r . o la n a . ( a k o n n e u s p e h a s a & ' H # o n e u z p o m o # a k s a O o h n s tru m a ?# a ; H o h n s tru m e @, li n o g s a v e tn ik a h o la n d s k e k ra ljic e K ilh e lm in e i ) n to a n a * in a % ja o s n iv a 1 = . o k to b ra 1 5 C C . lo b is ti k u o rg a n iz a c iju 7 ) k c io n i k o m ite t z a . je d in je % n e e v r o p s k e d r a v e ? H o m i t e d /a c t io n p o u r l e s & ta t s % U n is d /& u r o p e @ . J e d i n i c i l j n o v o o s n o v a n e o rg a n iz a c ije b io je d a d is k re tn o , d a le k o o d o iju ja v n o s ti o b e z b e d i n a k lo n o s t v o d e ih e v ro p s k ih p o liti a ra i s in d ik a la c a id e ji u je d in je n e & v ro p e . * r i % m a rn i c ilj s u b ili s in d ik a ln i lid e ri p a s u u ru k o v o d s tv o ) k c io n o g k o m ite ta u k lju % e n e s in d ik a ln e v o $ e iz N u k s e m b u rg a , ta lije , ( e m a k e , : ra n c u s k e , R o la n d ije , . p a n ije i K e lik e 2 rita n ije . . v e to s e o d n jih o e k iv a lo je d a a "irm a tiv n o g o v o re u p rilo g e v ro p s k ih in te g ra c ija ili, u n a jg o re m s lu a ju , d a n e g o v o re p ro tiv n jih . O n i k o ji s u p rih v a tili s u g e s tije ) k c io n o g k o m ite ta b ili s u , n a ra z li ite n a in e , d o b ro n a g ra $ e n i d o k s u o s ta li p o s ta li p re d m e t L m e d ijs k e o b ra d e M . * o v o d o m o s n iv a n ja ) k c io n o g k o m ite ta b rita n s k i k o n z e rv a tiv n i p o liti a r ) d rija n R ilto n ?) d ria n R il % to n @ je iz ja v io 7 L & v ro p s k e n a c ije tre b a v o d iti k a je d n o j s u p e r d r a v i n a n a in k o ji im n e e o m o g u a v a ti d a s h v a te ta je k ra jn ji c ilj. O v o je m o g u e s a m o k ro z p o liti % k u % k o ra k p o k o ra k , g d e e s e s v e o b ja n ja v a ti e k o n o m s k im in te re s im a g ra $ a n a , a to e n a k ra ju ip a k d o v e s ti d o "e d e ra liz a c ije & v ro p e M . U o s n iv a n ju ) k c io n o g k o m ite ta # o n e o v i g la v n i s a ra d n ic i s u b ili e v ro p s k i la n o v i ) m e ri k o g k o m ite ta z a u je d in je n u & v ro p u , a n a jv e i "in a s ije r a m e ri k a v la d a . K e ru ju i d a s e u je d in je n je & v ro p e n a je "ik a s n ije i n a jb e z b o ln ije m o e o s tv a riti k ro z p ro m o v is a n je i u v o $ e n je je d n e je d in s tv e n e v a lu te # o n e in te n z iv % n o ra d i n a u n a p re $ e n ju p o s to je ih p ro g ra m a i d a lje m z b li a v a n ju d r a v a la n ic a & H . H %a . ( jih o v i e s e p re d s ta v n ic i 3 C . m a rta 1 5 C T . s a s ta ti u + im u i p o tp is a ti # r a * tta ti d i R o m a ?+ im s k i s a v e z @ k o jim e b iti o s n o v a n a & v ro p s k a e k o n o m s k a z a je d % n ic a ?& & H @. # a s trih ts k im s p o ra z u m o m ?K e rd ra g v a n # a a s tric h t b e tre ""e n d e d e & u ro p e s e U n ie @ o d T . "e b ru a ra 1 5 5 3 . la n ic e & & H %a s u iz v r ile n e o p h o d n e iz m e % n e , d o p u n e i p rila g o $ a v a n ja p o s to je ih d o k u m e n a ta i p ro g la s ile u s p o s ta v lja n je e v ro p s k e e k o n o m s k e i m o n e ta rn e u n ije p o z n a tije k a o & v ro p s k a u n ija . # o n e o v m o n e ta rn i s a n s e o s tv a rio . 8 o k o m 3 4 4 A . d v a n a e s t e v ro p s k ih d r a v a je k o ris tilo e v ro k a o s v o ju m o n e tu , a u o p tic a ju je u k u p n o A 1 4 m il ija rd i e v ra . . e d i te & v ro p % s k e c e n tra ln e b a n k e ?& H 2 @ s e n a la z i u : ra n k "u rtu , a "u n k c io n i e p o is tim p rin % c ip im a p o k o jim a je n e k a d a "u n k c io n is a la B u n d e $ 7 a n k : * rv i p re d s e d n ik b a n k e b io je R o la n $ a n in K im ' iz e n b e rg ?K K ille m : re d e rik ' u is e n b e rg @, a a k tu e ln i p re d s e d n ik je : ra n c u z Y a n %O lo d 8 ri J e a n %H la u d e 8 ric h e t@. I a m e $ u n a ro d n i b a n k a rs k i k a rte l k o ji iz lo n d o n s k o g . itija z a p ra v o k o n tro li e & v ro p s k u m o n e % ta rn u u n ija o n a n ije s a m o "in a n s ijs k a tv o re v in a n a m e n je n a e v ro p s k im d rY a v a % s tr a n a 3 5 5

O+'O #U(' ma. (aprotiv, ona ima globalne dimenzije ije e se per"ormanse aktivirati onog trenutka kada nastupi uruavanje dominacije dolara kao svetske valute. &vro je zapravo rezervna svetska valutaQ 'a je to tako najbolje govori injenica da je dolar izme$u 3444. i 344A. godine izgubio 3C svoje vrednosti prema evru, i da je udeo me$unarodnih deviznih rezervi u evrima porastao sa 1> na 33. .tvaranje superdrave kakva je &vropska unija nebi bilo mogue bez prethodnog istorijskog pomirenja izme$u (emake i :rancuske. +azlike, nes% porazumi i na kraju sukobi izme$u (emake i :rancuske trajali su vekovima, a uvek ih je pospeivala &ngleska. Iato je posao oko njihovog izmirenja, izna% laenja zajednikih interesa i ciljeva bio neobino kompleksan i teak. storijsku ulogu u ovom poslu odigrao je Yan Kiolet koji je izme$u 15CT. i 15A1. bio stopo% stotno posveen ovom zadatku. .ve vreme je bio posrednik u tajnim razgovo% rima koje su vodili )ntoan *ine, u ime "rancuskog predsednika .arla de Jola, i nemaki kancelar Oonrad )denauer i njegova desna ruka :ranc Joze" 0traus. ,etiri godine tajnih pregovora su na kraju rezultirali neposrednim susretom de Jola i )denauera i potpisivanjem Jelisejskog sporazuma .traite de l'/l+$ee1 koji su 33. januara 15A=. u Jelisejskoj palati .palai$ de l'/l+$ee a Pari"1 potpisali de Jol i )denauer. Ovaj sporazum je veoma malo poznat, a zapravo ima istorijski znaaj jer su se njime dve drave obavezale na me$usobne konsultacije po svim spolj% nopolitikim i ekonomskim pitanjima. On je zapravo causa sine ua non uspo% stavljanja &vropske Unije. ste godine kada je potpisan Jelisejski sporazum de Jol je stavio veteo na prijem Kelike 2ritanije u &&H obrazlaui ga stavom da 2ritanija ima posebne veze sa .)' i zemljama Oomonvelta i da e ih uvek pretpostavljati interesima &vrope. .ta vie, de Jol je izjavio da su .)' samo eksponent britanske hege% monistike politike i da, kao takve, nemaju spoljnu politiku ve samo politiku sile. )denauer je utke podrao ovaj veto. U svojoj spoljnoj politici "rancuski predsednik je bio otvoreno antiameriki i antibritanski nastrojen nedozvoljava% jui im vee meanje u evropske poslove. .ta vise, de Jol se zalagao za stvaranje evropske osovine :rancuska%(emaka%+usija koja bi, po njemu, bila stub ujedi% njenih evropskih drava, a kao protivtea agresivnim, ekspanzionistikim i glo% balistikim spoljnopolitikim planovima 2ritanije koje ona ostvaruje preko .)', colonie 7ritanni6ue$: #e$utim, de Jol je malo toga mogao da uini u suzbijanju britanskog uticaja u ()8O%u to je, na kraju, rezultiralo povlaenjem :rancuske iz ()8O%a i proterivanjem svih ()8O trupa sa teritorije :rancuske. 2ez mnogo potovanja prema uvenom generalu i vodi "rancuskog pokreta otpora tokom 'rugog svetskog rata, a sada predsedniku :rancuske ,la% novi Oruga su ocenili da je on, zbog protivljenja 2ritaniji, postao nepremostiva prepreka okonanju projekta ujedinjenja svih evropskih drava. (a svom maj% skom zasedanju 15AC. godine doneli su odluku da se aktivno podre napori za svrgavanje de Jola koji su dolazili od proatlantskih zagovornika, a iza kojih su stajale 2ritanija i .)'. 'o tada je ve bilo nekoliko neuspelih atentata na pred% sednika :rancuske i stoga je Orug zakljuio da se moraju osmisliti drugi, manje agresvni ali znatno e"ikasniji naini uklanjanja. Yan Kiolet je bio ovek od naj% vieg poverenja "rancuskog predsednika kada su na dnevnom redu bila pitanja vezana za odbranu i spoljnu politiku i stoga mu je Orug poverio rukovo$enje =44 strana

( e n a d # in i o v o m a k c ijo m . # e $ u tim , ia k o je K io le t b io b liz a k s a ra d n ik n a jv a n ijih lju d i "ra n % c u s k e o b a v e s ta jn e s lu b e n je m u s u ip a k b ila z a tv o re n a v ra ta n je n o m n a ju e m je z g ru p o z n a to m k a o P e = e c r e t d u R o i ?O ra lje v a ta jn a @ n a z iv u k o ji m u je d a o jo s "ra n c u s k i k ra lj N u j x K . 2 ilo je to p o s e b n o o d e lje n je "ra n c u s k ih b e z b e d o n o s n ih s n a g a k o je n is u o d g o v a ra le "ra n c u s k o j v la d i n iti p a rla m e n tu . I a k le tv u s u p o la % g a li s a m o p re d s e d n ik u i s lu ili s u , n e k a d "ra n c u s k im k ra lje v im a , a d a n a s "ra n % c u s k o m p re d s e d n ik u . K io le t je z n a o d a s v e to in i, m a ta to b ilo , n e s m e p o s ta ti p re d m e to m n jih o v o g in te re s o v a n ja . ' e J o l je b io re d o v n o iz v e ta v a n o p rip re m a m a z a n je g o v u d is k re d ita c iju i s v rg a v a n je . 2 io je u p o z n a t s a g o to v o s v im d e ta ljim a k o je s u p re d u z im a li & n g le % z i, ) m e rik a n c i i n jih o v i e v ro p s k i p la e n ic i, p rip a d n ic i ra z n ih ta jn ih i d ru g ih d ru ta v a . , e s titi g e n e ra l je s v e z n a o a li je v e ro v a o i u z d a o s e u p o d r k u n a ro d a . ( a n je g o v o m s to lu s ta ja o je s p is a k z a v e re n ik a o k u p lje n ih u O ru g u 7 ) n to a n * in e , Y a n K io le t, Y a n # o n e , : ra n s o a ' u e ... . v e ih je li n o z n a o , s v im a je , k a d im je to tre b a lo , p o m o g a o . m a o je i s p is a k la n o v a m o n d ija ls ti k e 2 ild e rb e rg g ru p e k o ji s u s e ta k o $ e n a m e rili d a g a u k lo n e s a p o lo a ja n a k o ji je d o a o n a ro d n o m v o ljo m . # o g a o je , d a je e le o , s v e d a ih n e u tra li e D = 3 p rip a d n ik a P e = e c r e t d u R o i b n a jb o lje to je "r a n c u s k a im a la , je e k a la s a m o n je g o v z n a k , m ig p a d a s tu p i u a k c iju . ( i0 ta n ije p re d u z e o , v e ro v a o je n a ro d u . n a ro d g a je p o d r a o d a ju i m u n a p re v re m e n im iz b o rim a 1 5 A > . g o to v o p le b is c ita rn u p o d r k u . ( o , iz d a li s u g a d o g a $ a ji i p o liti k a e lita : ra n c u s k e p a s e v e 1 5 A 5 . p o v u k a o s a m e s ta p re d s e d n i % k a * e te re p u b lik e . O d b io je d a p rim i p re d s e d n i k u p e n z iju i z a d o v o ljio s e s a m o p e n z ijo m p u k o v n ik a . J o d in u d a n a k a s n ije iz n e n a d n o je p re m in u o D s a h ra n je n je u s v o m ro d n o m m e s tu C o lo m 7 e + *le $ * D e u - * / g li$ e $ b e z ik a k v ih c e re m o n ija , a d o s e o s k o g g ro b lja je p re v e z e n n a te n k u i u z p ris u s tv o s a m o n a jb li e ro d b in e i ra t % n ih p rija te lja . 8 re e g d a n a n a k o n n je g o v e s a h ra n e n a n je g o v g ro b n e k o je d o n e o i p o lo io = 3 c rv e n e ru e . ( a k o n d e J o lo v o g p o v la e n ja s a m e s ta p re d s e d n ik a : ra n c u s k e o d r a n i s u d ru g i iz b o ri z a * e tu re p u b lik u D p o b e d io je Y o r * o m p id u , la n O ru g a , d u g o g o d i n ji s lu b e n ik R o t0 $ c 0 ild B a n k d e P a r i" i m ilje n ik b a ro n a J a j d e + o t ild a ?2 a ro n J u F & d o u a rd ) lp h o n s e * a u l d e + o th s c h ild @. ( a to m m e s tu o s ta o je s v e d o s v o je s m rti 1 5 T B , a p rv a s tv a r k o ju je u in io k a o p re d s e d n ik b ila je d a p o tp i e re e n je o u k id a n ju P e = e c r e t d u R o i i u s p o s ta v lja n je je d n e k la s i n e p re d s e d n i k e slube bezbednosti % <roupe de =ecurite de la Pre$idence de la Repu7liaue: (aravno, s v re m e n o m s e i ( ) 8 O v ra tio u : ra n c u s k u . I a * o m p id u a e b iti v e z a n a i v e lik a a "e ra s a u b is tv o m b e o g ra $ a n a . te v a n a # a rk o v i a , p rija te lja g lu m c a ) le n a ' e lo % n a . ( a k o n to s u s e p o ja v ile s lo b o d n e s lik e * o m p id u o v e s u p ru g e i p rv e d a m e : ra n c u s k e O lo d s a le p im b e o g ra $ a n o m p re d u z e te s u o p s e n e m e re z a ta k a v a n je p a je ta k o . te v a n # a rk o v i u b ije n a , n a k o n p u n ih d e s e t g o d in a is tra g e , p o lic ija je o d lo ila s lu a j k a o n e re e n . . v e o n o to s e d e a v a lo s a i o k o d e J o la n a v e lo je K io le ta d a in ic i ra o s n i% v a n je p o s e b n e tra n s n a c io n a ln e o b a v e s ta jn e s lu b e . 8 a k o s e u s e d i tu B a r c le + B a n k u N o n d o n s k o m . itiju u n e d e lju 1 = . "e b ru a ra 1 5 T T . s a s ta lo n a ju e ru k o v o d s tv o O ru g a i d o n e lo o d lu k u o o s n iv a n ju s o p s tv e n e o b a v e s ta jn e s lu b e p o d im e n o m ( 2 ?. i; t n te llig e n c e @. n ic ija ln i la n o v i ( 2 e b iti7 2 ra ja n O ro z ije ?2 ria n H ro is e u r@, Y a n K io le t, Y o r ) lb e rtin i ?J e o rg e ) lb e rtin ie @, g ro " R a jn ?H o u n t R in e @, g e n e ra l s tr a n a = 4 1

O+'O #U(' .tilvel, general Kernon Kolters ?Kernon ). KKalters@, +obert #os ?+obert #oss@, Kilijam Kilson ?KKilliam [ilson@, (ikolas &liot ?(icholas &liot@ i dr. (akon to je odluka o osnivanju doneta Kiolet je zakljuio7 L(aa privatno rukovo$ena obavStajna sluba nee biti odgovorna ni jednoj vladi, a bici na raspolaganju nama prijateljskim vladama. (ai osnovni ciljevi su da prikupljamo pouzdane in"ormacije o ljudima, "irmama i institucijama koje nemogu biti predmet obrade dravno kontrolisanih obavetajnih slubi. 'rugo, podjednako vano, a moda i osnovno je da pripremamo teren, da stvaramo situacije koje e voditi promeni pojedinaca pa i celih reima ije je delovanje suprotno naim interesimaM. Jedna od prvih znaajnijih aktivnosti (2 bila je vezana za dovo$enje #ar% garet 8aer ?#argaret Rilda 8hatcher@ na elo britanske vlade 15T5. godine. (jen glavni protivkandidat je bio dotadanji premijer i jedan od najuticajnijih ljudi laburistike partije 'ejms Oalagan ?Neonard James Hallaghan@. Opta naklo% nost javnosti bila je na strani Naburista pa se izbor 8aerove tretirao samo kao teoretska mogunost. 2ritanska sluba # C nije bila spremna da intervenie u korist 8aerove s obzirom da bi to znailo da deluje protiv svog premijera pa se njen agent .er .te"an Raskins obratio svom dobrom poznaniku 2rajanu Orozi% jeu za uslugu. *osao je besprekorno obavljen. Ooristei nesporazume izme$u 'ona Kilsona ?John KKillson@, istaknutog Naburiste i lana velikog Nondonskog .aveta, i 'ejmsa Oalagana (2 je isprovocirala pokretanje rasprave o poverenju vladi u *arlamentu 3>. marta 15T5. (eposredno pre i tokom same parlamentar% ne rasprave razne medijske dezin"ormacije o kredibilitetu bliskih Oalaganovih saradnika pa i njega samoga rezultirali su gubljenjem parlamentarne podrke i raspisivanjem prevremenih izbori. Oompromitacija Oalagana omoguila je izbor #argaret 8aer za premijara tako da se ona ve maja 15T5. uselila u 2) Dozoning =treet% sedite britanskih premijera jo od 1T=3. godine. Oalagan se tokom svog politikog mandata protivio svakoj privatizaciji dravne imovine, a 8aerova je upravo rasprodaju svih dravnih dobara proglasila svojim najvanijim politi% kim zadatkom. Ia svoje zasluge u ovom procesu privatizacije preostale dravne imovine #argaret 8aer je od kraljice &lizabete primila titulu baronese i postala lanom najprestinijeg engleskog plemikog saveza #0e No$t Qo7le ,rder oMt0e
<arter:

(akon izbornog poraza laburista 'on Kilson je sazvao kon"erenciju za tampu na kojoj je rekao7 ,,# C ?britanska kontraobavetajna sluba@ se ismeva svima nama. 8e ljude treba razotkriti ali je jedini problem to neznamo ko su. #i ovde sada sedimo u ovoj prostoriji i neko od vas je moda pripadnik # C, a da ja to neznam. sto, zamislite i ja bih mogao biti jedan od njih, a da vi o tome nita neznateM. 'ejms Oalagan je izneo svoje sumnje u regularnost svega to se deavalo uoi samih izbora, i on je imao rezerve prema # C. Umro je 344C, a da nikad nije saznao za postojanje i udeo Oruga i (2 u izbornom porazu njegove stranke. Od oktobra 15=A. pa sve do svoje smrti 34 novembra 15TC. .panijom je suvereno vladao generali si mus :rancisko :ranko ?:rancisco *aulino Rermene% gildo 8eodulo :ranco F 2ahamonde@. 2io je prijatelj )dol"a Ritlera, 2enita #uso% linija i Rozemaria &skrive iz ,pu$ Dei*a% iskreni katolik i jo iskreniji protivnik komunizma i britanske masonerije koju je krivio za unitenje panske imperije. =43 strana

( e n a d # in i O a d a je p o e tk o m 1 5 T C . p o s ta lo iz v e s n o d a n e e jo d u g o iv e ti z a tra io je p rije m k o d O ta "o n R a b z b u rg a . : ra n k o je e le o d a O to p re u z m e p a n s k u k ru n u n a k o n n je g o v e s m rti s o b z iro m d a je R a b z b u r k a d in a s tija v la d a la . p a n ijo m p o s le d n ja d v a v e k a . + a z g o v o r je k ra tk o tra ja o , O to je o d b io d a s e u s e li u P a la c io R e a l d e N a d r id i z a tra io o d : ra n k a d a p rip re m i s v e d a p ra u n u k b rita n s k e k ra ljic e K ik % to rije i n o s ila c titu le R e in o d e V e r u $ a le n ?O ra lj J e ru s a lim a @ R u a n O a rlo s p o s ta n e k ra lj . p a n ije . ( a k o n : ra n k o v e s m rti u # a d rid u je 1 5 > 3 . o b ja v lje n a k n jig a f r a n * c m a $ o n e r ia u k o jo j s e n a 3 A 3 s tra n ic i c ita ra : ra n k o v o p ro tiv lje n je im e n o v a n ju b ilo k o g a k o im a b rita n s k e k rv i n a p a n s k i p re s to 7 L 2 rita n s k i m a s o n o n i s u u n i tili p a n s k u c a re v in u ... p o s e d o v a li s u ta jn e i v e tin e k o je s u ih n a in ile n a jb o ljim a g e n tim a b rita n s k e k ru n e M . ( o , : ra n k o s e v e ta d a n i ta n ije p ita o p a je p is a n je z a k o n a o s tu p a n ju R u a n a O a rlo s a n a p a n s k i p re s to p o v e re n n e k a d a n je m p a n s k o m m in is tru u n u tr a n jih p o s lo v a : e d e rik u . ilv i # u n jo z u .f e d e r ic o = ilv a N u n o z 1 % la n u O ru g a . ' v a d a n a n a k o n : ra n k o v e s m rti 3 3 . n o v e m b ra 1 5 T C . R u a n O a rlo s je p o s ta o k ra lj . p a n ije u s k la d u s a z a k o n o m k o ji je n a p is a o # u n jo z , a u s v o jio p a n s k i p a rla m e n t n a : ra n k o v p re d lo g . R u a n O a rlo s je p o e tk o m 1 5 T A . iz a b ra o # u n jo z a u s v o j k ra lje v s k i s a v e t, a z a p rv o g p re m ije ra d e m o k ra tk s e . p a % n ije iz a b ra n je , n a p re d lo g p a n s k o g k ra lja , ) d o l"o . u a re z .D o n A d o lMo = u d r e z <onzdlez% Du6ue de =udrez1 lan ,pu$ Dei i protege Ota "on Rabzburga. 8 o k o m A 4 %tih g o d in a 2 ra ja n O ro z ije je ra d io k a o n o v in a r u = u n d e + # im e $ *u % # 0 e / c o n o m i$ t*u i n a k ra ju 2 2 H %iju . . p e c ija liz o v a o s e z a p is a n je o te r o riz m u to m u je p rv o o m o g u ilo k o n ta k te s a lju d im a iz # A i H ) , a p o to m i s a o b a v e ta jc im a 2 ( ' %a , . ' & H %a , ) K ' %a ?) lg e m e n e n lic h tin g e n % e n K e ilig h e id s d ie n s t, h o la n % d s k a o b a v e ta jn a s lu b a @, . K %a ?K e ilig h e id v a n d e . ta a t, b e lg ijs k a o b a v e ta jn a s lu b a @ i a g e n tu ra m a iz # a ro k a , ra n a , ) rg e n tin e , , ile a i 8 a jv a n a . 8 o k o m o v o g v re m e n a n a jb o lji p rija te lj m u je p o s ta o ) m e rik a n a c + i a rd * e rl ?+ ic h a rd * e rle @ k o ji e , u o b a v e 0 ta jn im k ru g o v im a , p o s ta ti p o z n a t p o d o g a $ a jim a v e z a n im z a 1 1 s e p te m b ra 3 4 4 1 . u ( ju jo rk u , i p la s ira n je m m e d ijs k ih d e z in "o rm a c ija k a o p rip re % m a z a n a p a d n a ra k 3 4 4 = . O ro z ije o v e v e z e s a n a jm o n ijim o b a v e 0 ta jn im s lu % b a m a s v e ta a li i v e o m a b lis k o p rija te ljs tv o s a O a rlo m * e s e n te o m ?O a rlo * e s e n ti@, * ite ro m 8 e n a n to m ?* e te r 8 e n n a n t@ i b a ro n o m K ilija m + i%# o g o m ?K K illia m + e e s % # o g g @ s u g a 1 5 > 4 . p re p o ru ili z a m e s to p re d s e d n ik a O ru g a . O o s u lju d i k o jim a je O ro z ije d u g o v a o s v o j iz b o rP O a r lo * e s e n te je je d a n o d n a b o g a tijih ta lija n a 7 v la s n ik je I ta lc e m e n ti = :p :A i I ta lm o 7 ilia r e = :p :A : ( o i r o j ja v n s o ti j e p o z n a t p r e s v e g a p o s v o jim v e z a m a s a O + .I$ titu to p e r le , p e r e d i R e lig io n e % v a tik a n s k a b a n k a @, v e lik o m a "e ro m o k o p ro p a s ti B a n c o A m 7 r o $ ia n o 1 5 > 3 . g o d in e i u b is tv a n je n o g d ire k to ra + o b e rta O a lv ia ?+ o b e r% to H a lv i@. 2 io je la n p a ra m a s o n s k e lo e P l i , p u $ D e i: . e r * ite r 8 e n a n t je to k o m ' ru g o g s v e ts k o g ra ta ra d io z a . O & k a o n a jb li i s a ra d n ik p u k o v n ik a . e ra , a rls a R a m b ro z a ?H h a rle s & ric ) le ; a n d e r R a m b ro , 2 a ro n R a m b ro @, p rip a d n ik a v is o % k o g b rita n s k o g p le m s tv a i p o s e b n o d o b a r p rija te lj s a K in s to n o m , e r ilo m . ( a k o n ' ru g o g s v e ts k o g ra ta 8 e n a n t je b io je d a n o d u g le d n ijih p re d s ta v n ik a N o n d o n % s k o g . itija , d ire k to r je d n e o d n a j u v e n ijih i n a js ta r ijih s v e ts k ih b a n a k a B a r c le + $ % a 1 5 > 1 . im e n o v a n je z a d ire k to ra # 0 e / n e r g + B a n k : K ilija m + i%# o g je p o z a v r e tk u s tu d ija n a O k s "o rd u o tp o e o s v o ju n o v in a rs k u k a rije ru u f in a n c ia l # im e $ *u i = u n * d e + # im e $ *u % a g o to v o p e tn a e s t g o d in a je b io la n O d b o ra 2 2 H %a . O u n i je p rija te lj s tr a n a = 4 =

O+'O #U(' sa najprestini@im britanskim aristokratskim porodicama od kojih svakako treba napomenuti lorda +otilda ?(athaniel Hharles Jacob +othschild, Bth 2aron +ot% hschild@ i princa Harlsa. *anju ire italake javnosti privukuao je svojim uve% nim uvodnikom u #ime$*u: kojom prilikom je naveo7 ,,U vremenu koje je pred nama drutvene i socijalne prornene su neizbene. .vetsku elitu ini i inie e svega C populacije dok e ostalih 5C literalno biti roboviM. *rve velike poslove Orozije e obaviti u saradnji sa svojim dobrim prijate% ljem iz .)' % generalom +iardom .tilvelom koji je od 15>1. do 15>C. bio zamenik ministra odbrane u .tejt 'epartmentu. .tilvel je postao lan Oruga 15TA. kada je i napustio armiju .)' kako bi se posvetio lukrativnim poslovima. Uestvovao je u uspostavljanju (2 i bio je posebno angaovan na regrutovanju njenih novih agenata. *oetkom 15>A. osnovao je sopstvenu obavetajnu slubu % =tilzvell A$$o* ciate$ Inc: Orozije i .tilvel su svoj najvei zajedniki posao obavili svrgavanjem "ilipinskog diktatora #arkosa. .)' su od 15AC. podravale :erdinanda #arko% sa ?:erdinand &mmanuel &dralin #arcos@ na mestu predsednika :ilipina i to prosto zato to se on dosledno zalagao za Bagong Pipunan % (ovi svetski pore% dak. #e$utim, kako je vremenom ogrezao u korupciji do te mere da je to sredi% nom >4%tih postalo kontraproduktivno za amerike interese predsednik +onald +egan je 15>B. odluio da ga smeni. 'irektno uplitanje H ) u njegovo svrgavanje nije bilo poeljno pa je odlueno da se to izvede angaovanjem nekoga sa strane. Organizacija celog posla je poverena generalu i zameniku ministra odbrane .til% voteru koji se odmah obratio Orugu za pomo. *reko saradnike slube (2 "ilipinskoj opoziciji je za samo nekoliko meseci dostavljen kompletan spisak #arkosove imovine u inostranstvu vredne nekoli% ko milijardi dolara, "otogra"ije 3.C44 pari cipela melde #arkos ? melda +emedi% os Kisitacion +omualdez%#arcos@ i si. ,elnicima opozicije dostavljeni su i podaci koji su se ticali #arkosovih pregovora sa ##:%om i .vetskom bankom, a koji su za rezultat imali kreiranje dunike krize na :ilipinima. danas :ilipinci otpla% uju dug od 3> milijardi dolara koje je #arkos napravio preko ovih me$unarod% nih institucija. *arlament je ubrzo zatraio sprovo$enje istrage vezano za pribav% ljene dokumente o imovini porodice #arkos i raunima u inostranim bankama, a na ulicama su odjednom poele da se pojavljuju sve vee i bolje organizovane grupe demonstranata. #arkos je pobegao iz #anile 15>A, a umro je na Ravaji% ma 3>. septembra 15>5. kao siromah jer mu je, kako se kasnije ispostavilo, neko LskinuoM sa linih bankovnih rauna vie od dve milijarde dolara. (ikada nije otkriveno ko je i kako to uinio ali se zna da su :ilipinskoj vladi vajcarske banke vratile samo A>B miliona dolara koji su se nalazili na raunima melde markos. Oako bi se obezbedili nezavisni i obilniji prihodi za sve aktivnosti (2 Oro% zije je otpoeo da koristi veze lanova Oruga za trgovinu drogom i orujem. Ia trgovinu drogom su se koristile veze iz H ), a za trgovinu orujem je angao% van )dnan Oaogi ?)dnan Oasikci, na turskom@, poznati saudijski trgovac oru% jem turskog porekla. nae napomenimo da je ro$ena sestra )dnana Oaogija % .amira Oaogi supruga uvenog egipatskog milijardera #ohameda )l%:ajeda ?"HpJ WJN%i@tPJ'. (jihov sin jedinac 'o$i )l%:ajed ?"U U%i~o PPJ vJ U"u~ N#~J@ ubijen je, zajedno sa princezom i buduom britanskom kraljicom majkom 'aja% nom ?'iana :rances .pencer, *rincess o" KKales@ u *arizu =1. avgusta 155T. =4B strana

( e n a d # in i ( a s v o j p u t s m r ti u tu n e lu P o n t d e l'A lm a p r in c e z a ' a ja n a i ' o $ i k r e n u li s u iz p a ri k o g h o te la + ic k o ji je 1 5 T 5 . # o h a m e d ) l%: a ja d k u p io o d p o ro d ic e R itz : I a p o ro d ic u ) l%: a ja d je to b io p o s e b a n d a n s o b z iro m d a je p rin c e z a ' a ja n a o s ta la u d ru g o m s ta n ju i d a je p rih v a tila ' o d ije v u b ra n u p o n u d u . # o h a m e d je u h o te ls k o m Im p e r ia l a p a rtm a n u p rire d io s v e a n i ru a k n a k o n k o g a s u b u d u i m l a d e n c i o ti li u s v o j e p a r i k o p r e b i v a li t e u b li z in i P 'a r c d e t r io m p 0 e d e l'/ t o i l e : # e $ u tim , u v e e rn jim s a tim a s u s e p o n o v o p o ja v ili u h o te lu k a k o b i # o h a m e % d u s a o p tili jo je d n u ra d o s n u v e s t7 ' a ja n a je o d lu ila d a s e p re o b ra ti u is la m . # o h a m e d je b io d irn u t, ra d o s ta n a li i z a b rin u t je r je z n a o d a s u o d n o s i iz m e $ u p rin c e z e ' i n je g o v o g s in a k re n u le p u te n i k o ji s e m n o g im a n e e d o p a s ti, a p re s v ih p rin c u , a rls u ?H h a rle s * h ilip ) rth u r J e o rg e , * rin c e o " K K a le s @ i n je g o v o m o c u p rin c u : ilip u ? 8 h e * rin c e * h ilip , ' u k e o " & d in b u rg h @. # o h a m e d je li n o b io d o b a r s a b rita n s k o m k ra lje v s k o m k u o m , o d la z io je k o d n jih n a p rije m e , ra z % g o v a r a o s a k r a ljic o m te te a te te % d o e k iv a o p r in c a : ilip a u R e ro d s u ... # e $ u tim , s itu a c ija s e p ro m e n ila n a k o n to s u ' ija n a i ' o $ i p o e li d a s e v i$ a ju , a p o s e b n o n a k o n to je p o s ta lo ja s n o d a s e z a b a v lja ju D n a ja v a b ra k a , d e te , p re la z u is la m e , # o h a m e d je z n a o , z a k o m p lik o v a ti s itu a c iju , v e o m a z a k o m p lik o v a ti s itu a c iju . O a k o b u d u i m la d e n c i n is u im a li g o to v o n ik a k v o o b e z b e $ e n je # o h a m e d je p o z v a o R e n ri * o la ?R e n ri * a u l@, e "a o b e z b e $ e n ja h o te la + ic , d a ih p ra ti te n o i. * o l je b io s n a a n i is k u s a n , o v e k k o ji je s v o je is k u s tv o s tic a o u p o z n a to j "ra n c u s k o j s lu b i b e z b e d n o s ti % ' . 8 ?' ire c tio n d e la . u rv e illa n c e d u 8 e rrito % ire @. O n o to # o h a m e d ) l%: a ja d n ije z n a o , o n o to n ije p is a lo u * o lo v o m re z i% m e u k a d a g a je a n g a z o v a o , je n je g o v a p rip a d n o s t s lu b i ( 2 iji je s a ra d n ik p o s ta o k ra je m T 4 %tih k a d a g a je u n ju re g ru to v a o g ro " ) le k s a n d a r # a ra n ?N e c o m te ) le ; a n d re d e # a re n c h e s @, la n O ru g a i e " . ' & H & o d 1 5 T 4 . d o 1 5 > 1 . g o d in e . * o l je , p o re d to g a , b io i u p ris n im o d n o s im a s a + o z o m # o n k to n o ?+ o s a m o n d # a rF # o n c k to n @ p rija te ljic o m p rin c e z e ' i p rip a d n ic o m u v e n e b rita n s k e a ris to k ra t % s k e p o ro d ic e k o ja je p u n a d v a v e k a d a v a la v rh u n s k e o b a v e ta jc e i iji je b ra t ) n to n i # o n k to n ?) n th o n F N e o p o ld H o lv e r # o n c k to n @ is p re d # A jo o d m a ja 1 5 5 T . b o ra v io u * a riz u . # e rc e d e s . 3 > 4 k o jim s u ' ija n a i ' o $ i n a p u s tili + ic je u 1 = %i s tu b tu n e la P o n t d e l'A lm a u d a r io ta n o u 4 4 73 C a s o v a . O o lim a je u p r a v lja o R e n r i * o l, a n a m e s tu s u v o z a a s e n a la z io 8 re v o r + i ' o u n s ?8 re v o r + e e s %J o n e s @, li n i ' o d ije v p ra tila c . * rv i n a m e s tu d o g a $ a ja u 4 4 73 A b io je d o k to r : re d rik # a iz ?: re d e ric # a illie z @ iz je d n e p riv a tn e p a ri k e b o ln ic e . O n je o n e s re i o b a v e s tio p o lic iju i h itn u p o m o . U 4 4 7= 4 s ti u p rv i p o lic a jc i, a u 4 4 7= 3 i v a tro g a s c i. R itn a p o m o s ti e p o s le d n ja i te k u 4 1 73 C k re e s a p rin c e z o m ' a ja n o m k a b o ln ic i. U 4 3 74 A a m b u la n tn a k o la s ti u u b o ln ic u P itie * = a lp e tr ie r e g d e le k a ri k o n s ta tu ju d a je p rin % c e z a ' a ja n a to k o m e trd e s e to m in u tn e v o n je u k o lim a h itn e p o m o i d o iv e la d v a s r a n a u d a ra k o ji s u i u z ro c i n je n e s m rti. I v a n i n o je p ro g la e n a m rtv o m ta n o u 4 B 74 4 . ( a A .> 4 4 s tr a n a is tr a n i s u d ija ) r v . te " a n ? R e r v e . te p h a n @ je ja v n o s ti p re z e n tira o s v e d e ta lje v e z a n e z a s m rt ' a ja n e , ' o d ija , * o la i p o v re d e 8 re v o ra ' o u n s a . . v e je , p o n je m u , b ila k la s i n a s a o b ra a jn a n e s re a . U iz v e ta ju s e n i n a k o ji n a in n e o d g o v a ra n a s le d e a p ita n ja 7 I a to i k a k o je s a m o u k rv i R e n rija * o la p r o n a $ e n o 3 4 ,T u g lje n m o n o k s id a k o ji je i p r o u z ro k o v a o n je g o v u s m r t % s tr a n a = 4 C

O+'O #U('

Renri *ol nije umro od povreda zadobijenih u automobilskoj nesreiD zato su ambulantna kola putovala B4 minuta do bolniceD zato se 8revor 'ouns sea svega u svom ivotu osim detalja vezanih za udes i zato je jedan od ljudi koji je na sva ova pitanja mogao da odgovori, pedeset etvorogodinji milioner Yan *ol )ndanson ?Jean%*aul )nderson@, iv spaljen u jednoj umi u blizi (anta... #ohamed )l%:ajad e u vie navrata optuiti # A za ubistvo sina i prin% ceze 'ajane i, s tim u vezi, optuie lino .er 'ejvida .pedinga ?.ir 'avid .ped% ding@, jednog od e"ova # A da je naredio ovu likvidaciju. Oao jedan od dokaza svoje tvrdnje ponudio je i injenicu da su .pedingov zamenik +iard .pirman ?+ichard 'avid .pearman@ i prvi operativac +iard 'irlav ?+ichard 2illing 'ear% love@ doli u *ariz dve nedelje pre ubista i napustili ga odmah nakon sudara u tunelu Pont de l'Alm9 sve je to bio deo plana Project /c0elon koji su # A i H ) vodili o princezi 'ajani nakon njenog razvoda od princa ,arlsa. *rinceza 'ajana nije jedini pripadnik engleskog visokog plemstva ija se smrt vezuje za hotel +ic. *re nje u bazenu ovog hotela 15TT. se udavila unuka lor% da Kinstona ,erila *amela Heril Rariman ?*amela Hhurchill Rarriman@ koja je u *ariz doputovala iz Kaingtona u svojstvu ambasador .)' u :rancuskoj. :rederik Ramilton ?.ir :rederic Ramilton *iozzi .alusburv, Ot.@, lan jedne od najstarijih i najuglednijih engleskih plemikih porodica =alu$7ur+% je kao amba% sador 2ritanije u *arizu nenadano preminuo u +icu. (ikad nije utvr$en uzrok njegove smrti. Ooliko neverovatno toliko i istinito je da se ove tri osobe, na ovaj ili onaj nain, mogu povezati sa 'onom ,erilom ?John Hhurchill@ vrhovnim zapovednikom engleske kraljevske vojske iz xK veka. stina, pomenuti o"icir e kasnije postati poznat kao Vo0n C0urc0ill% I$t Duke oM Narl7oroug0% a njegovi potomci, pre svih Kinston Heril, e imati zapaenu ulogu u kreiranju svetske istorije. Inaajan deo novca do kojih je Orug dolazio tokom >4%ih i 54%ih troen je na korumpiranje novokomponovanih demokratskih elita nekadanjih dra% va lanica evropskog komunistikog bloka. (ajpoznatije su njihove operacije sa ,pu$ Dei u "inansiranju katolikog "anatika i navodnog borca za ljudska prava Neha Kalense ?Nech [aJPsa@. Oada su nezadovoljni uslovima rada i primanjima radnici brodogradilita u Jdanjsku preko svog sindikata .olidarnost ?.olidar% no@ 1B. avgusta 15>4. godine zapoeli demonstracije protiv vlade Neh Kalensa, koji inae nije bio radnik brodogradilita, je uspeo da se ubaci me$u sindikalno rukovodstvo i proiri demonstracije na elu zemlju. Oako bi to postigo Kalensa je sa svojim saradnicima odmah osnovao Ooordinacioni trajkaki komitet ?#ie~d% zFzaklado6F Oomitet .trajko6F@ koji e krajnje e"ikasno proiriti demonstracije na elu zemlju i konano dovesti do pada vlade. *rema +obertu Oalviju ?+ober% to Halvi@ Kalensa je za svoje aktivnosti u okviru .olidarnosti i Ooordinacionog komiteta primio vie od milijardu dolara iz nepoznatih izvora. Ia svoje zasluge Kalensa e ak 15>=. dobiti i (obelovu nagradu za mir to e mu u mnogome pomoi da 1554. bude izabran za predsednika *oljske. Katikan mu je za sve zasluge 3441. godine dodelio nagradu Pacem in #erri$ koju je pre njega dobilo jo samo troje ljudi. *rilikom primanja ovog visokog katolikog priznanja Kalensa je izjavio7 L(ita ne bi bilo mogue bez izbora pape Kojtile, njegovog puta u *olj%
=4A strana

(enad #ini

sku i neprekidnog, tvrdoglavog i mudrog rada crkve. 2ez crkve nita se ne bi desiloM. U svojim obraanjima amerikom kongresu 35. jula 1555. godine dravni "unkcioneri +obert Jelbard .Ro7ert .. <el7ard1 i 'ejms *erdju ?James *erdue@ su izneli da je na Ldemokratizaciju .rbije tokom 155A. i 155T. potroeno svega 1A,C miliona dolaraM, a da je za politiku odvajanja Hrne Jore od .rbije tokom 155>. potroeno oko 34 miliona. U razgovoru sa senatorom 'zoze"om 2ajdenom ?Joseph +obinette MJoeM 2iden, Jr.@ Jelbard i *erdju su ovako niske ci"re objasnili postojanjem veeg broja razliitih izvora "inansiranja opozicije u .rbiji. *ri tome, istakli su da pored razliitih "ondova kojima upravlja 'ord .oro ?.chvvartz JForgF, ma$arski Jevrejin ro$en u 2udimpeti 15=4D 15CA. prima ameriko drav% ljanstvo i menja ime u Jeorge .oros@ i njemu slini postoje i "ondovi organizacija kao to je Pe Cerek koji se Lsami popunjavajuM i sasvim nezavisno deluju. 'ananji prvi ovek Oruga lord (orman Namont ?(orman .te6art Rughson Namont, 2aron Namont o" Ner6ick@ je prilikom izbora izjavio7 LNibe% ralna demokratija treba i mora da se proiri celim svetomD .)' i &U pod 2ritan% skom kontrolom moraju imati presudnu ulogu u konanom oblikovanju .vetaD Uvo$enjem i neogranienom primenom najnovijeg vojnog oruja mora se osigu% rati uspostavljanje (ovog svetskog poretkaM.

strana =4T

(enad #ini

*oglavlje dvadesetpeto

strana =45

O+'O #U('

. .8&# :&'&+)N( R +&I&+K

.jedinjene )merike 'rave su masonska tvorevina. 8o se jasno moe videti iz svih postojeih insignija te drave. 8vorci .)' to ni na koji nain nisu eleli da prikriju. (aprotiv. (o, njihov put do osvajanja apsolutne vlasti u .)' nije bio ba tako lak niti jednostavan. 'obar deo inteligencije novo"ormirane amerike nacije je uvi$ao namere i opasnost koja im preti od mnogobrojnih taj% nih drutava i me$unarodnih bankara. (jihov otpor je bio estok i dugotrajan ali i, na kraju, bezuspean. (o, nezavisno od toga, vredno je setiti se njihovog hrabrog suprotstavljanja tvorcima i secikesama (ovog svetskog poretka. 'anas od novca, kao platenog sredstva, korist imaju samo bankari. .vi ostali su na strani gubitnika. .vaku priu o novcu treba poeti izrekom #ajera +ot0ilda7 M'ozvolite mi da kontroliem narodni novac i nee me uopte zabrinja% vati ko e biti zakonodavacM. (ovac u .jedinjenim )merikim 'ravama kontro% lie .istem "ederalnih rezervi. 'olar nije novana jedinica .)' ve je to moneta koju tampa i izdaje .istem "ederalnih rezervi, privatna banka kojom upravlja 2anka &ngleske. stinu nije uvek lako rei, a esto je gotovo nemogue objasniti je. 8akozvani gra$anski rat u )merici nije se vodio zbog navodne slobode crnaca, ve je to bio rat za kontrolu novca u .)'. #e$unarodni bankari su u vie navrata pokuali da nametnu )merici svoju centralnu banku, ali im to nikad nije polo za rukom. 2ankari su, na kraju, shvatili da )merikanci nee nikad pri% hvatiti njihov naum i da je stoga neophodno stvoriti krizu veih razmera kako bi se gra$ani i njihovi predstavnici primorali na prihvatanje centralnog bankar% skog sistema. Odlueno je da se unutar .)' izazove gra$anski rat i kreira opti haos kako bi se nekooperativne "ederalne vlasti zamenile novim kojima ideja centralne banke ne bi bila strana. 2ankari su kontrolisali june amerike drave pa im stoga nije bilo teko da isprovociraju rat sa severnim dravama koje su, zapravo, bile glavni koni% ar ideje centralne banke. *od bankarskim diktatom sedam junjakih drava je odluilo da se izdvoji iz dotadanje unije amerikih drava "ormiranjem nove drave7 Oon"ederalne drave )merike. Oon"ederalna vojska secesionistikih drava je 13. aprila 1>A1. napala utvr$enje severnjake vojske .amter u Junoj Oarolini. 2io je to poetak gra$anskog rata u kome je prvi metak na utvr$enje .amter ispalio kapetan kon"ederalne armije :renk 'ejms ?)le;ander :ranklin James@, stariji brat uvenog odmetnika divljeg zapada 'esija 'ejmsa ?Jesse KKoodson James@. #la$i brat je tog dana izdaleka, kao najmla$i lan tajnog udru% enja Kitezovi zlatnog kruga ?Onights o" the Jolden Hircle@, posmatrao poetak rata. *redsednik .jedinjenih )merikih 'rava )braham Ninkoln ?)braham Nincoln@, odluni protivnik uspostavljanja centralne banke, je krajem 1>A1. godi% ne odbio predlog +otildovog agenta za .)' i vlasnika Cit+ Bank #ozesa 8ejlora ?#oses 8avlor@ da od njega uzme kredit u visini od C.444.444 dolara po kamatnoj stopi od 13, Oako je novac bio od presudnog znaaja za uspean nastavak bor% be Oongres .)' je prihvatio reenje koje je ponudio .almon *. Hejs .alomon *. =14 strana

(enad #ini Hhase@ % da se, umesto kod banaka, zadui kod naroda za BC4 miliona dolara. 8o je uinjeno izdavanjem novanica poznatih kao green7ack za ,iju vrednost je garantovala vlada, i koje su se mogle naplatiti u zlatu ve 1>AC. Ovim narodnim zajmom je obezbe$eno dalje "inansiranje severnjake armije i izbegnuto zadui% vanje kod bilo koje banke. 8ako je Ninkoln nadmudrio evropske bankare koji su oekivali da e im se obratiti za kredite kako bi popunio praznu dravnu kasu. *lan vladara novca da prisile .everne drave da se kod njih zadue je propaoD bili su veoma nezadovoljni pa ubrzo instrumentalizuju &nglesku i :ran% cusku da u$u u rat sa .everom. *ozicija amerike vlade je bila gotovo bezizlazna pa ona alje svoje izaslanike u +usiju. Odnosi izme$u )merike i +usije su jo od novembra 1>45, kada se esti ameriki predsednik 'on Ovinsi )dams ?John }uincF )dams@ sastao sa ruskim carem )leksandrom , bili mnogo vie od kur% toaznih odnosa dve drave % bili su to odnosi dve prijateljske drave. 2ez mno% go uvijanja i diplomatske retorike Ninkoln ruskom caru )leksandru , koji je i sam bio protivnik stvaranja centralne banke u +usiji, alje pismo sa molbom za pomo. Harski odgovor je bio brz i jasan7 po carskom nare$enju glavnokoman% dujui +uske imperijalne "lote ?2oeRRO%#opcOO# mA,# *OHH##HOOR R#rtepRR@ admiral (ikolaj Orabe .UviK,Aam Oap9iO2ira OpaAAe@ je naredio da ruska carska 2altika "lota ?&a8rriiRHO## HJ#O8@ otpone =Kcnedui_ON p+ccK,!, ipAoma K epezaN Ceeepuou ANepuKO: Orajnji cilj su bile luke u (jujorku i .an :rancisku. (ajvei ruski brod AAeKcdndp UeecKuu uplovio je u (jujorku luku 3B. sep% tembra 1>A=. Ia njim su, u savrenom redu, uplovili i sledei brodovi7 Mlepeceem% ,cAVi $i% Bap$iz% Bum$i'7 i AANO': Jlavnokomandujueg admirala Nesovskog ?H. H. 8leco2HOoro@ i ruske mornare je doekala #eri 8od ?#erF 8odd@, supruga pred% sednika Ninkolna, koja je u ast i slavu +usa i ruskog cara nazdravila sa jednom punom aom PII+cmo('7 votke7 <od 7le$$ t0e Ru$$ian$: )merike novine su pisale o grandioznom ulasku carske "lote, a Qe[ ]ork =un je naglasio da je M+usija jedina evropska drava koja ima simpatije za )meriku u danima tekim po njen opsta% nakM. +uski mornari su promarirali 2rodvejom, a oduevljeni (jujorani su im C. novembra u #uzikoj akademiji priredili najvei bal u istoriji gradaD visoko% tirani Uarper'$ Weekl+ je posvetio ceo broj ovom doga$aju. +uska mornarika pesadija nije imali razloga za direktnu intervenciju jer je njihov dolazak ohrabrio severnjake, a dekurairao Jug koji je polako poeo da gubi bitke, a na kraju i rat. /aAtnuucKOu .M1Aom je aprila 1>AB. napustila (jujorku i luku .an :ranciska gde je glavnokomandujui 0est bojnih brodova .Bozamup0% KaAeeaAa% Pun a% U,=OK% A(peK% #audaNCiK1 bio admiral *opov ?)n~pe"l ))eOcaRBpo2n!i 8ono2@ i krenula put +usije. ,uveni kon"ederalni general +obert Ni ?+obert &d6ard Nee@ je, na kraju, poloio oruje 5. aprila 1>AC. U znak zahvalnosti za rusku pomo ameriki Oongres je odluio 1>AT. godine da se )leksandru isplati suma od T.344.444. Oako su se neke junja% ke drave protivile ovakvoj i ovolikoj zahvalnosti reenje je prona$eno tako to je )leksandar ponudio )merici da kupi ostrvo AANCKO ?1.C1>.>44 km3@, tada bezvredno pare ruske teritorije. *redsednik .)' &ndrju 'onson ?)ndre6 Johnson@ je =4. marta 1>AT. potpisao kupoprodajni ugovor, a dravni sekretar Kilijam .juard ?KKilliam .tuart@ je svoj potpis stavio na trea$urer'$ c0eckQ 3no3 na T,3 miliona dolara. 'obijenim novcem )leksandar je izgradio 31.444 km pruga strana=11

O+'O #U(' ime je znaajno poveao industrijske potencijale +usije i uveo je u red tran% sportno najrazvijenijih drava tog vremena. Kalja zapamtiti da je u +usiji 1>AA. godine bilo svega C.444 km pruga, a 1>55. godine C=.344km. )leksandar je utro put uvenoj 8ransibirskoj pruzi ?2e~iiiO## H#A#*HO#R Jv8b@ iju izgradnju je 1>51. godine zapoeo i 151A. okonao (ikolaj . Ovo je i danas najdua pruga na svetu % 5.3>>,3 km. .ever je odneo pobedu u ovom gra$anskom ratu ali ovaj sukob za banka% re nije predstavljao izgubljeni rat ve samo jednu izgubljenu bitku. (jihov rat za kontrolu )merike je nastavljen tako to je 'on Kilks 2ut ?John [ilkes 2ooth@ 1B. aprila 1>AC. u :ordovom pozoritu ubio predsednika Ninkolna. *rvi neuspeni atentat na ruskog cara )leksandra izveden je 1>AA, drugi dve godine kasnije, a trei 1>T1. Har je ubijen tek 1>>1. dok se koijama vozio kroz *etrograd. Jedan od lanova organizacije (ihilista % gnjacije Rrinjevcki ga je ubio bacivi na njega bombu. .a ubistvom predsednika Ninkolna stvoreni su preduslovi za otpoinja% nje velike operacije uspostavljanja amerike centralne banke. (o, i pored svega proi e jo gotovo pola veka pre nego to se ostvari ovaj cilj me$unarodnih bankara. *orodica .i" ?.chi""@ je bila jedna od najpoznatijih jevrejskih porodica u (ema,koj i spada u one koje svoje poreklo mogu da dokumentuju vekovima unazad. #ozes .i" je bio rabin u :rank"urtu, uspean berzanski posrednik na :rank"urtskoj berzi i dobar prijatelj porodice +otild. .vog sina Jakoba, ro$enog 1>BT. godine, zapoljava u novoosnovanoj Deut$c0e Bank u Ramburgu kako bi usavrio bankarski zanat. Jakob je pokazao izvanredan talenat u poslovima s novcem, a u Ramburgu je upoznao i sprijateljio se sa bankarima *olom Kar% burgom ?*aul #oritz [arburg@ i )brahamom Ounom ?)braham Ouhn@. Oun se kasnije povukao iz bankarskih poslova u (emakoj kako bi 1>AT. u (jujorku sa prijateljem Nebom, osnovao i razvio poznatu banku Ku0n% Poe7 d Co: *osle smrti #ajera )mela 2auera +otilda 1>14. godine, glava porodice postaje (atan +otild iz Nondona. (a njegov zahtev i novcem porodice +otild mladi Jakob .i" odlazi 1>T=. u (jujork gde, od svog poznanika )brahama Ouna, kupuje njegov udeo banke Ku0n% Poe7 d Co: tako da ve 1>TC. postaje ravno% pravan partner .olomonu Nebu ?.olomon Noeb@. Oada se *ol Karburg iz uve% ne hamburk"e bankarske porodice vlasnika N:N :;;ar7urg d Co: banke oenio starijom kerkom .olomona Neba i Jakob .i" je, na zahtev +otilda, odmah udao svoju osamnaestogodinju kerku za :eliksa Karburga ?:eli; #oritz KKarburg@, mla$eg brata *ola Karburga. *orodina povezanost omoguila je Jakobu .i"u da neto kasnije isplati udeo .olomona Neba u banci. 8ako je porodica +otild dola do jedne od najboljih amerikih banaka koja i danas postoji i radi pod imenom Pe0man Brot0er$% Ku0n% Poe7 Inc: Jakob je razvio bankarski posao do nesluenih razmera7 bio je glavni "inansijer &dvarda Rarimana ?&d6ard RenrF Rarriman@ u izgradnji amerikih eleznica, podrao 'ona 'ejvisona +ok"elera u odlu% nom investicionom trenutku za njegovu na"tnu kompaniju =tandard ,il% omo% guio visokim kreditima &ndru Oarnegiu ?)ndre6 Harnegie@ da postane kralj amerike eline industrije itd. Jakob .i" je postao nezaobilazna osoba u ameri% kim bankarskim krugovima. =1l strana

(enad #ini 'unius .penser #organ ?Junius .pencer #organ@ je ro$en u )merici ali se 1>=A. godine obreo u Nondonu gde se oenio Julijom *ierpont, kerkom poznatog londonskog bankara. Jodinu dana kasnije mladi brani par e u )me% rici dobiti sina koji e dvadesetak godina kasnije postati poznat kao J.+#organ. 'unius e u )merici poeti da radi kao predstavnik banke svoga tasta 'or$a *ibodija, a ve 1>CB. postaje njegov ravnopravan partner. nae, banka <eorge Pea7od+ d Co: je najvi"e radila kao tran$akciona 7anka za 7anku Q:N: Rot$c0ield d =on$: Kada je 'ord *ibodi umro 'unius Norgan menja ime 7anke <eorge Pea7od+ d Co% uV:=:Norgm d Co: i predlae Rotildima da intenzivira po$lovanje u .)'. Odmah po odobren9u +oti"da on angauje sina V:P: #organa za poslove koji su, kao i uvek kada su u pitanju +otildi, bili posebno delikatni i poverljivi. *reduzimljivi J.*. #organ se brzo snaao i ubrzo povezao sa &ntoni 'rekslerom ?)nthonv Joseph 're;el@, ,lanom jedne od najuglednijih "iladel"ijskih porodica. (jih dvojica su osnovali "irmu Dre-ler% Norgan d Co i 1>A5. otputovali u Nondon na sastanak s (atanom +otildom. *o povratku iz &ngleske menjaju naziv "ir% me u Norgan <uarant+ #ru$t Co: i posluju iskljuivo u interesu porodice +otild. Oad je 1>5=. 'reksler umro, (acionalni ekonomski komitet .)' otkrio je da J.*.#organ poseduje svega 5,1 akcija u Norgan <urant+ #ru$t Co: dok je ostatak bio u vlasnitvu etvorice nepoznatih ljudi. *retpostavljalo se da su ovi ljudi bili samo nominalni vlasnici akcija koje su deMacto pripadale +ot0ildima. 2ilo kako bilo, J.*.#organ je 1541. za C44.444.444 dolara kupio od prezaduenog &ndrjua Oarnegia sve njegove eliane i udruio ih s onima koje je ve posedovao. (ova "irma, najvei proizvo$a elika na svetu, dobila je ime U. =teel d Co: Inaajan deoniar u njoj, pored J.*. #organa, bio je i 'on 'ejvison +ok"eler. U. =teel e svoje poslove razgranati po elom svetu, a na 2alkan e stii kupovinom srpske elezare u .mederevu. .ledei veliki posao J.*.#organa
odnosio se na spajanje /di$on <eneral /lectric i #0omp$on*Uou$ton /lectric Com*

pan+ u jednu "irmu koja e postati svetski poznata kao <eneral /lectric: Ia nas moe biti interesantna ,injenica da je J.*.#organ 1544. dao (ikoli 8esli 1C4.444 za njegove eksperimente na Wardencl+jMe #ozver ali da se 154B. povukao iz daljeg "inansiranja uvidevi da 8esla radi na beinom prenosu tele"onskih veza to, po #organu, nije garantovalo prihode. nteresantno je i to to je J.*.#organ, preko svoje "irme International Nercantile Narine Co%% bio glavni "inansijer 3A5 metara dugog broda #itanic koji je neslavno zavrio svoju prvu plovidbu 1C. aprila 1513. 8okom 1541. iz :rank"urta u )meriku dolaze braa *ol i :eliks Karburg. 2ankarski zanat izuili su u porodinoj banci N:N: ;;ar7urg d Co: koju je njihov pradeda osnovao 1T5>. novcem dobijenim od #ajera )mela 2auera +otilda. *o dolasku u (jujork postaju partneri kod Jakoba .i"a u banci Ku0n% Poe7 d Co: (jihov brat #aks ostao je u :rank"urtu da vodi porodinu banku N:N: ;;ar7urg d Co: ali e se u istoriji pamtiti ne kao bankar ve kao "inansijer ruskih boljevi% ka predvo$enih Kladimirom liem Uljanovim i (acional%socijalistike partije (emake predvo$ene )dol"om Ritlerom. *ol Karburg je diplomirao prava na Univerzitetu u :rank"urtu 1>>A. 2io je student generacije, a porodica ga odmah alje u Nondon kako bi se tamo upo% znao sa svim "inesama poslovanja &ngleske centralne banke. U periodu od 1>51. do 1>5=. intenzivno je putovao i izuavao "rancuske, nemake, italijanske i druge strana =1=

O+'O #U('

monetarne sisteme. Jednom recju, *ol Karburg je vaspitan, kolovan i treniran kako bi postao svetski ekspert u oblasti bankarstva. *oetkom 154T. Qeto ]ork #ime$ objavljuje dva Karburgova ,lanka7 =la7o$ti i potre7e na"eg 7ankar$kog $i$tema i Plan modiMikacije centralne 7anke koji mu obezbe$uju mesto vodeeg eksponenta monetarnih re"ormi u .)'. )meriki Oongres je 154>. "ormirao (acionalnu monetarnu komisiju, da obi$e sve vanije evropske drave i detaljno se upozna s njihovim sistemima centralnih banaka. Ia predsednika Oomisije je izabran lider republikanske vei% ne u .enatu (elson Oldrik (elson KKilmarth )ldrich@ koji se inae nalazio na mestu predsednika :inansijske komisije. (ije nebitno, a vredno je pomena da se pre ovog izbora senatorova kerka &bi Oldrik udala za 'ona 'ejvisona +ok"e% lera mla$eg dok je, s druge strane, sin Kintrop Oldrik postao jedan od rukovo% deih ljudi +ok"elerove /auita7le #ru$t Compan+ i direktor uvene C0a$e Qational Bank: Oldrik je bio i veliki majstor loe <rand Podge oR0ode I$land: (akon to je dve godine putovala &vropom, i potroila =44.444, Oomisija je zavrila posao, a senator Oldrik je trebalo da podnese izvestaj i predloge za unapre$enje ameri% kog monetarnog sistema. *oto je Oomisija, 13. novembra na Univerzitetu Oolumbija, odrala kon% "erenciju za tampu o svojim iskustvima i saznanjima, senator Oldrik je 33. novembra 1514. uputio poziv nekolicini uticajnih bankara i lanovima (acional% ne monetarne komisije da se okupe na sedmodnevnom savetovanju na ostrvu 'ekil. .vim pozvanim je crvenim slovima bilo naznaeno da je sastanak top $ecret% i da svoje odsusutvo od nekoliko dana objasne svima kao odlazak u lov na patke po ostrvu 'ekil. Ostrvo 'ekil je 1>>>. kupio J.*. #organ i od te godine ono postaje eksklu% zivan klub za najbogatije me$u bogatima u )merici. #e$u ovim privilegovanim linostima poetkom xx veka bili su7 Renri Judjir ?KKilliam RenrF Joodvear@, 'oze" *ulicer ?Joseph *ulitzer@, .ajrus #ek Oormik ?.irius #cHormic@, &dvin i 'ord Jold &d6in i Jeorge Jold@, Kilijam +ok"eler ?[illiam )verF +ocke"e% ller@, Kilijam R. Kanderbild ?KKilliam (enrF Kanderbilt@, 'ord 2ejker ?Jeorge :isher 2aker@, Renri Rajd ?RenrF 2ald6in RFde@ i dr. Ovaj klub bogatih nikada nije imao vie od C= lana i kad su svi bili okupljeni predstavljali su estinu celo% kupnog svetskog bogatsva. Od 1>>>. ostrvu 'ekil niko ko nije bio pozvan nije mogao ni ,amcem da se priblii, a kamoli da na njega kroi. 'an pre nego to su na ostrvo pristigle posebne zvanice senatora Oldri% ka, sva ostrvska posluga ?kuvari, konobari, sobarice, istaice, obezbe$enje itd.@ dobili su dvonedeljno odsustvo. (a njihova mesta su dovedeni ljudi iz &vrope koji, provereno, nisu znali engleski niti su znali kuda idu. Selo ostrvo i sve pri% laze njemu obezbe$ivale su posebne snage bezbednosti. Uesnici sastanka su zamoljeni da jedan drugoga ne oslovljavaju krtenim imenima ve izmiljenim nadimcima i da o sastanku ne vode nikakve beleke. znad svega, morali su da se zakunu na veno utanje o sastanku, njegovim uesnicima i sadraju. O ovom sastanku se u .)' prvi put neto ulo tek 15==. 'o ostrva 'ekil uesnici su stigli poto su se okupili na *okantiko Rilsu, =.B44 hektara velikom imanju 'ona '. +ok"elera u okrugu Kestester, i sa nje% gove privatne eleznike stanice specijalnim Pulman vagonima se prebacili do
=1B strana

( e n a d # in i ' o rd ije g d e s e o s trv o n a la z i. # e $ u p u tn ic im a o v o g ta ja n s tv e n o g v o z a b ili s u 7 s e n a to r ( e ls o n K . O ld rik D : re n k ) . K a n d e rlip ?: ra n c k ) . K a n d e rlip @, p re d s e d n ik Q a tio n a l C it+ B a n k o j Q e [ ] o r k 9 R e n ri * . ' e jv id s o n ?R e n rF * . ' a v id s o n @ is p re d "irm e 9. P : N o r g a n d C o 9 ) b ra h a m * ja t & n d ru ?) b ra m * ia tt ) n d re 6 J r.@, p o d s e k re % ta r u # in is ta rs tv u "in a n s ija i p ro "e s o r n a R a rv a rd u D * o l # o ri K a rb u rg is p re d K u 0 n % P o e 7 d C o :9 2 e n d a m in . tr o n g ? 2 e n ja m in . tr o n g J r .@ , p o tp r e d s e d n ik N o r * g a n < u a r a n t+ # r u $ t:9 & d v a rd # e n d e l R a u s , s a v e tn ik d v a a m e r i k a p r e d s e d n ik a i, n a k ra ju , , a rls ' . ( o rto n ?H h a rle s ' a v id ( o rto n @, p re d s e d n ik f ir $ t Q a tio n a l B a n k oMQezv ]ork: ' a b i s e s h v a tila m o i u tic a j o k u p lje n ih lju d i n a p o m e n im o s a m o d a je a m e ri k a p o re s k a u p ra v a ? n te rn a l + e v e n u e . e rv ic e @ p ro c e n ila 1 > 5 A . im o v in u ' o n ' . + o k "e le ra n a > 5 4 m ilio n a d o la ra , a a m e ri k i O o n g re s je , is te te g o d in e , u s v o jio b u d e t o d T C 4 m ilio n a d o la ra D + o k "e le r je b io b o g a tiji o d s a m e d r a v e . ( je g o v a n a "tn a k o m p a n ija = ta n d a r d , il je 1 5 4 B . g o d in e k o n tro lis a la 5 1 a m e ri % k o g n a "tn o g tr i ta , a o n s a m je p o s ta o p rv i p o z n a ti s v e ts k i d o la rs k i m ilija rd e r. # 0 e Q e z u ] o r k # im e $ je = . m a ja 1 5 = 1 . o b ja v io k ra i la n a k o s k u p u b a n k a ra n a o s trv u ' e k il iz n o s e i p o d a ta k d a s u ti lju d i z a s tu p a li in te re s e s v e ts k ih m o n ik a k o ji s u p o s e d o v a li g o to v o 3 4 s v e ts k o g b o g a ts tv a . ( a k o n d e v e t d a n a ra d a z a v e re n ic i s o s trv a ' e k il z a v r ili s u p o s a o u s v a % ja ju i d v e m o g u e v e rz ije p re d lo g a z a o s n iv a n je i u s tro js tv o c e n tra ln e b a n k e . ) ' . J la v n i a u to r o b e v e rz ije o s n iv a n ja c e n tra ln e b a n k e . ) ' je b io * o l # o ri K a rb u rg . ( a ra v n o , u s k la d u s d o g o v o ro m n a s a s ta n k u , n i u je d n o m p re d lo g u s e n ije s p o m in ja la re c e n tr a ln a ili 7 a n k a : O b r a a ju i s e , n e k o lik o m e s e c i k a s n ije , U d ru e n ju a m e ri k ih b a n k a ra s e n a to r O ld rik je k a te g o ri n o iz ja v io 7 M * re d v a m a n ije p re d lo g o rg a n iz o v a n ja je d n e b a n k e , v e je to p re d lo g z a o s n iv a n je s a m o je d n e k o rp o ra c ije s v ih b a n a k a z e m lje , iji s u c ilje v i u n a p re d o d re $ e n iM . O ld rik je g o v o rio o p rv o m o s trv s k o m p re d lo g u . * o to n je g o v p re d lo g n ije n i s tig a o d o O o n g re s a i . e n a ta , o d n o s n o n ije p ro a o d a lje o d ( a c io n a ln e m o n e ta rn e k o m is ije iji je p re d s e d n ik b io , n a s c e n u je s tu p io k o n g re s m e n O a rte r J la s ?, a rte r J la s s @. J la s je b io p re d s e d n ik O o m ite ta z a b a n k a rs tv o i p ro m e t n o v c a , n a jo triji k riti a r O ld rik o v o g p re d lo g a i s ta ri p ro tiv n ik u s p o s ta v lja n ja c e n tra ln e a m e ri k e b a n k e . O a o k o n tra p re d lo g J la s je , u z s n a n u p o d r k u ta m p e , iz n e o p re d lo g ! a k o n a o = i$ te m u Me d e r a ln i0 r e z e r v i: 2 ila je to , n i m a n je n i v i e , d ru g a v e rz ija p re d % lo g a te k s ta s o s trv a ' e k il. O o n g re s i . e n a t s u b ili sp re m n i d a p o d r e J la s o v p re d lo g a li s e , k a o n e p re m o s tiv p ro b le m , p o ja v io p re d s e d n ik . ) ' K ilije m R a u % a rd 8 a "t ?K K illia m R o 6 a rd 8 a "t@. O n je ja v n o o b z n a n io d a e ta j p re d lo g W a ll = tr e e ta % k a k o g a je s a m n a z v a o , u k o lik o u o p 0 te s tig n e d o n je g a , o d b iti d a p o tp i % e . ' o ta d a , 8 a "t je v e b io p o z n a t k a o b e s k o m p ro m is n i b o ra c p ro tiv m o n o p o la n e k o lik o v e lik ih k o m p a n ija m e $ u k o jim a je O = = te e l b ila n a p rv o m m e s tu . * o t% p is a o je o s a m d e s e t a n tim o n o p o ls k ih z a k o n a i o tro s e p ro tiv io s v im p o k u a ji% m a s m a n jiv a n ja u s ta v n ih p ra v a i g ra $ a n s k ih s lo b o d a ) m e rik a n a c a , a o s n iv a n je c e n tra ln e b a n k e je , p o 8 a "tu , b ila o s n o v a z a s v a k o d a lje m a n ip u lis a n je lju d im a . 8 a "t je b io s n a n o p o d r a v a n o d s tra n e s v o je re p u b lik a n s k e s tra n k e i v la d a lo je o p te u v e re n je d a e n a p re d s e d n i k im iz b o rim a 1 5 1 3 . u b e d ljiv o p o ra z iti K u d ro K ils o n a , d e m o k ra ts k o g p ro tiv k a n d id a ta k o ji s e o b a v e z a o d a e p o d r a ti ! a k o n o = i$ te m u Me d e r a ln i0 r e z e r v i: . v e p re d iz b o rn e a n k e te p o k a z iv a le s u d a d e m o k ra ts k i s tr a n a = 1 C

O+'O #U('

kandidat Kilson moe da rauna sa najvie B4 glasova, a da 8a"tu pripada sve ostalo. U za demokrate gotovo izgubljenoj situaciji za savetnika Kudro Kilsona i e"a njegovog izbornog tima dolazi &dvard #endel Raus, poznatiji kao pukov% nik Raus i jedan od uesnika tajnog sastanka sa ostrva 'ekil. 2ankar Jakob .i" iz Ku0n% Poe7 d Co: za Kilsonovu kampanju prilae tada neverovatnih pet mili% ona dolara. Ke na prvom sastanku Raus predlae da se sva panja demokrata posveti ne promociji Kudro Kilsona ve podrivanju republikanskog jedinstva, odnosno slabljenja 8a"tovih pozicija unutar njegove stranke. +epublikanskom kandidatu je trebalo oduzeti najmanje desetak posto glasova pa je, u skladu sa Rausovim instrukcijama, "inansijski i medijski snano podrana nova, trea kanditatura nekadanjeg predsednika .)' 8eodora +uzvelta ?8heodore +oo% sevelt@. *ojava +uzvelta, najpoznatijeg lana +epublikanske partije, kao nezavi% snog kandidata, unela je podelu me$u republikance. Oako bi dodatno osigurao i produbio ovu podelu 8eodor +uzvelt je, na zahtev "inansijera njegove kampanije bankara Oto Oana, ak "ormirao novu politiku stranku Progre$$ive Part+ u ije redove je pozvao sve republikance i neopredeljene gra$ane. Jlasovi republikan% skih glasaa su se podelili, a 8a"tova prednost istopila tako da je Kudro Kilson, bez veih problema, uao u 2elu kuu kao dvadeset i osmi predsednik .)'. Iakon o =i$temu Mederalni0 rezervi predsednik Kudro Kilson je potpisao istog dana kada ga je Oongres i usvojio % 3=. decembra 151=, a za prvog predsed% nika =i$tema Mederalni0 rezervi je odmah imenovao *ola #orisa Karburga. *re nego to je potpisao Iakon predsednik .)' je napisao7 MNjudi iz trgovine i industrije se jasno boje nekoga i neega. Oni znaju da tamo negde postoji mo tako suptil% na i dobro organizovana, tako sveobuhvatna i proimajua da jedva i da apuu dok je osu$ujuM. #e$utim, jedan drugi akt koji je Oongres usvojio zajedno sa zakonom o =i$temu Mederalni0 rezervi % akt o uvo$enju "ederalnog poreza i osniva% nju poreske uprave ? nternal +evenue .ervice@ predsednik nikada nije potpisao, niti su ga kasnije rati"ikovale sve drave lanice. *a, i pored toga, ova nezakoni% ta institucija od 151=. do 344A. redovno prisvaja =C godinjih prihoda svakog zaposlenog )merikanca. 8aj novac, tih =C su zapravo nadoknada koju gra$ani .)' plaaju =i$temu Mederalni0 rezervi za upotrebu dolarskih novanica. 'rugim recima, jednostavnije reeno, "ederalna taksa koju Internal Revenue =ervice napla% uje gra$anima ne ide u dravnu kasu ve u kasu =i$tema Mederalni0 rezervi9 svi zaposleni u .)' godinje rade puna etiri meseca samo za plaanje nadoknade =i$temu Mederalni0 rezervi: 'a nije istinito bilo bi, nema sumnje, neverovatno. *oznato je ali izvesno ne dovoljno da je Kudro Kilson bio mnogo vie nego poznanik sa srpsko%amerikim naunikom #ihajlom *upinom, pionirom i genijem elektrotehnike i tele"onije, naunikom ije ime i danas nosi "izika labo% ratorija na Oolumbija univerzitetu. (akon vie razgovora sa *upinom na temu ljudskih sloboda, a tri godine poto je potpisao Iakon o =i$temu Mederalni0 rezervi Kudro Kilson je izjavio7 MJa sam najnesreniji ovek. ako to nisam eleo, unitio sam svoju zemlju. Ovu veliku industrijsku naciju kontrolie koncentrovani ban% karski kreditni sistem. Uspon nae nacije i sva druga naa napredovanja zavise od nekolicine ljudi. *ostali smo zemlja sa najloijom upravomD naom Kladom se zapravo upravlja i njoj se nare$uje bez da se ita pita. U civilizovanom svetu ne
=1A strana

(enad #ini

postoji nita gore. Ovo nije Klada slobodnih ljudi vrstih linih uverenja, ovo je Klada poslunika kojom diriguje grupica ljudiM. *ovodom usvajanja ovog zakona kon~resmen ,arls ). Nindberg ?Hharles )ugustus Nindbergh@, otac uvenog pilota Harlsa Nindberga i veliki protivnik ulaska )merike u *rvi svetski rat izjavio je7 MUspostavljen je najgigantskiji trust na svetu. (evidljiva vlast novane moi je legalizovana i od sada e se in"la% cije stvarati kad god trust to poeli. Usvajanjem ovog zakona kongresmeni su nainili najvei kriminalni akt na tetu sopstvenog naroda koji vie ne moe oekivati nikakvo dobro od svoje vlade jer je sva vlast u rukama bankara. (ovo% stvoreni "inansijski trust je privatna organizacija sa jednim jedinim ciljem7 uzeti sve od narodaM.... Jedan od najuspenijih industrujalaca )merike, ,uveni proizvo$a auto% mobila, Renri :ord je rekao7 M'obro je da svet ne shvata na bankarski i mone% tarni sistem, jer ako bi ga shvatio dolo bi do revolucije pre sutranjeg danaM. Renri :ord je, inae, bio poznat po svojim javnim izjavama u kojima je sve svet% ske bankare nazivao najveim ivim ljamom. sticao je da ne moe da podnese ljude koji zara$uju na tu$oj muci. (ikad nije eleo da ima bilo kakvog posla s njima, a kao i Nindberg protivio se ulasku )merike u *rvi i 'rugi svetski rat na stranu Kelike 2ritanije. 'anas se =i$tem Mederalni0 rezervi sastoji od dvanaest banaka, ali se sve zajedno nalaze pod kontrolom (jujorke banke za savezne rezerve. 2ankama upravlja sedmolani odbor guvernera ije lanove imenuje *redsednik .)' na period od 1B godina, a potvr$uje .enat, procedura je rutinska. *rvi guverner njujorkog ogranka :ederalnih rezervi bio je 2endamin .trong, a prvi guverner borda direktora bio je *ol #ori Karburg. Od 1. "ebruara 344A. predsednik Odbo% ra je 2en .. 2ernank, a potpredsednik 'onald Oon. =i$tem Mederalni0 rezervi je privatna, a ne vladina "inansijska institucija. .ve akcije =i$tema su u posedu privatnih banaka od kojih je 2anka saveznih rezervi u (jujorku najvea i najznaajnija. (jena adresa se od osnivanja do danas nije menjala7 '' Pi7ert+ =treet Qe[ ]ork: Ona u potpunosti kontrolie ostalih jedanaest banaka na osnovu deoni,arskog vlasnitva. =i$tem Mederalni0 rezervi je, zapravo, tako ustrojen da onaj ko kontrolie 2anku "ederalnih rezervi u (jujorku kon% trolie ceo =i$tem: Keinski vlasnici od ukupno 34=.4C= deonica 2anke saveznih rezervi iz (jujorka su, prema konstitucionom aktu iz maja 151B. godine7 Qational
Cit+ Bank oMQeu ]ork ?=4.444 deonica@, Qational Bank oMCommerce oMQezo ]ork Cit+ ?31.444 deonica@, fir$t Qational Bank oMQeiu ]ork ?1C.444 deonica@, C0a$e Qational Bank ?A.444 deonica@, Narine Qation Bank oMBuMMalo ?A.444 deonica@D banke sa manje od C.444 deonica % Pe0man Brot0er$% K0un% Poe7 d Co:% i <oldman% =ac0 d Co: iz (jujorka, 0azard frere$ iz *ariza, ;;ar7urg Bank iz Ramburga i I$rael No$e$ =aiM

banka iz talije. Ove banke poseduju preko C3 deonica 2anke "ederalnih rezervi iz (jujorka to im obezbe$uje potpunu kontrolu =i$tema Mederalni0 rezervi =AD: Oako se veinski deo deonica svih ovih banaka nalazi pod kontrolom +otilda i onih koje oni zastupaju jasno je da Nondonski .iti kontrolie i upravlja =imtemon Mederalni0 rezervi .)'. 8ako je Nondon de"initivno postao neprikosnoveni "inan% sijski centar sveta.
strana =1T

O+'O #U(' (akon to je 1A. novembra 151B. .istem "ederalnih rezervi poeo sa radom, a predsednik .)' Kudro Kilson imenovao *ola Karburga za njegovog prvog direktora Qezo ]ork #ime$ je objavio lanak o prekidu rada *ola Karburga u banci K0un% Poe7 d Co: u kojoj je do tada imao godinju platu od pola miliona dolara. *ri tome, u lanku se navodi kako je Karburg zadrao svoje polaaje u uprav%
nim odborima sledeih "irmi7 American =uret+ Compan+% Baltimor d ,0io Kailroa* de% Qational Rail[a+$ oM Ne-ico% Well$ fargo% ;;e$ting0ou$e /lectric Corporation i, na kraju American I:<:C0emical Compan+ b I:<: Par7en: *ovodom svega objavljenog

senator +obert N. Oven +obert Nee O6en@ je optuio Karburga da je iz (emacke doao u )meriku kao predstavnik i zastupnik interesa porodice +otild, dok se senator 'oze" 2ristou ?Joseph Nittle 2risto6@ zapitao da li medu vlasnicima banke K0un% Poe7 d Co: uopste ima amerikih dravljana. .ledee godine, Qeiv ]ork #ime$ u broju od 1. aprila 151C. posveuje elu stranicu tubi koju je porodica +otild podnela protiv pisca gnacija 2ala ? gnati% us 2ali@ i njegove odluke da 0tampa knjigu o bici kod Katerloa i naina na koji su se +otildi tada obogatili. .ud je, na opte iznena$enje javnosti i zaprepatenje +otsilda doneo presudu po kojoj je pria o mahinacija +otsilda na Nondonskoj berzi nakon bitke kod Katerloa tana, da se knjiga moe tampati i da +otil% di moraju platiti sve sudske takse i trokove koje je 2ala imao povodom svoje odbrane. ,lanak se zavrava opaskom da za +otilde, ije se bogatstvo procenju% je na preko dve milijarde dolara, ovi materijalni izdaci nee biti problem. Oongresmen +ajt *itmen ?+ite *ittman@ je govorei o sistemu vlasti u .)' izjavio7 M#i danas u .jedinjenim 'ravama na delu imamo, ustvari, dve vlasti. mamo zakonskim putem izabranu vlast, a imamo i nezavisnu i nekontrolisanu vlast u =i$temu Mederalni0 rezervi`: Ono na ta je Oongresmen mislio je injenica da =i$tem% kao privatna organizacija, kontrolie ukupnu koliinu novca u opticaju i da je stoga u stanju da izazove in"laciju ili de"laciju kad god to poeli. 'a bi se lake razumela mo federalni0 rezervi navedimo samo da je 151=. godine po glavi stanovnika u .)' u opticaju bilo 1B> dolara, a da danas ta suma prevazilazi ci"ru od C.444 dolara. R, drugi primer, ako je vrednost dolara 151=. iznosila 1.44 onda se njegova vrednost nakon 3444%te godine smanjila na ispod deset centi. 'a budemo jo jasniji, za neto to ste 151=%te morali da platite 1, 344B. godine trebalo je da izdvojite preko 1C dolara. +azlika, koja je evidentna, kako god da se gleda, je u depovima vlasnika =i$tema Mederalni0 rezervi: #e$utim, to je samo jedan od naina njihove pljake celog sveta. 'rugi modeli prisvajanja tu$e imovine su neto suptilniji ali podjednako surovi po svojim posledicama. *osle *rvog svetskog rata me$unarodni bankari su na #irovnoj kon"eren% ciji u Kersaju, koja je pripremljena i odrana u njihovoj reiji, demonstrirali svim prisutnim politiarima svoju neogranienu mo. (emakoj su oduzete mnoge teritorije, (ametnute apsolutno nemogue ratne reparacije, prognan joj je kajzer i uspostavljeno republikansko ure$enje to e se, svima je bilo jasno, veoma nega% tivno odraziti na njenu politiku, ekonomsku i socijalnu situaciju. 8ako$e, svima je bilo jasno da e (emaka, u takvoj situaciji, za potrebe svog razvoja neminov% no morati da pribegne zaduivanju kod me$unarodnog bankarskog kartela koji e tako preuzeti kontrolu nad njenim "inansijama i celokupnim industrijskim razvojem. ) ko kontrolie "inansije, zna se, kontrolie i celokupan ivot jedne =1> strana

(enad #ini zemlje. (emaka je ve u Kersaju bila oblikovana kao Mbure barutaM za koje e, kad do$e vreme, biti potreban samo adekvatan "itilj. Jovorei o #irovnoj kon"ernciji i snagama koje su diktirale njen tok Kinston ,eril je 1534. napisao7 MJo od vremena .partaka % )dama Kajshaup% ta, Oarla #arksa, Nava 8rockog, 2ele Ouna, +oe Nuksemburg i &me Joldberg ova svetska zavera protiv postojee civilizacije, radi njenog preure$enja u oblik nekakve nemogue jednakosti, se neprestano iri i jaa.M Kinstonu Herilu je de"initivno sve bilo jasno. .edam godina kasnije, budui engleski premijer e 33. oktobra 1535. ruati sa amerikim predsednikom Rerbertom Ruverom. 8om prilikom nazdravili su estogodinjem kontinuiranom industrijskom rastu ame% rike privrede kojoj, u tom trenutku, nije bilo ravne. 'va dana kasnije, u utorak 3B. oktobra kao gost 2ernarda 2aruha ,eril je prisustvovao otvaranju najve% e svetske berze u (jujorku (V.& ?(e6 Vork .tock &;change@. *red njegovim oima odvijala se operacija stvaranja jedne od najveih recesija u istoriji sveta pokrenutih iznenadnom potranjom velikih banaka da im poverioci u roku od dvadeset i etiri sata isplate Nargin 7ond zajmove ?+ubni zajmovi@. znenadna velika ponuda deonica svih vrsta proizvela je globalni pad njihovih vrednostiD 2anka "ederalnih rezervi die svoje kamatne stope sa C na TD Kelike komer% cijalne banke obustavljaju davanje kredita i manjim bankamaD *oreska uprava poveava poreze sa 3C na neverovatnih A=D 2anka &ngleske zahteva povraaj svoga zlata sa Wall =treeta i naputa zlatni standard... )merika ekonomija je u roku od samo godinu dana baena na kolena7 bruto nacionalni dohodak je sma% njen za =3D vrednost deonica na berzi je pala za >4D gotovo 1= miliona ljudi je ostalo bez poslaD C1 )merikanaca je ostvarivalo prihode ispod egzistencional% nog minimumaD oko A.444 banaka je bankrotiralo, ili C3 svih banaka.... Jedno% stavno reeno % obavljena je najvea preraspodela kapitala u istoriji sveta. ) sve to se, ,eril e kasnije saznati, dogodilo po instrukcijama i scenariju londonskog Cit+*a koji je diktirao uslove poslovanja (V.& jo od 1T. maja 1T53. Oni srenici koji su pre sloma berze prodali svoje akcije za velike pare, a kasnije ih kupovali po bagatelnim cenama jedini su pro"itirali. .vi oni koji su prodavali akcije nakon to se saznalo za slom bili su ekonomski uniteni. #e$u srenicima su bili ljudi kao to su 2ernard 2aruh, J.*.#organ, Renri #orgen% tau, 'oze" *. Oenedi, otac budueg amerikog predsednika 'ona :itcderalda Oenedija, +ok"elerovi, 'i *onovi, Kanderbildovi i svi drugi koji su kontrolisa% li veinski paket deonica :ederalnih +ezervi. Kinstonu ,erilu je ve 1533. sve bilo jasno, a 1535. je de"initivno otklonio sve dileme i raistio sa svim iluzija% ma. *ostao je perjanica (ovog svetskog poretka, sledbenik Kajshaupta, #arksa, 2rontajna, Ouna... (apori njegovih prethodnika bili su utkani u :rancusku revoluciju, *rvi svetski rat, Nigu naroda. (jegovi napori, natopljeni u najboljem 0kotskom viskiju, bie utkani u 'rugi svetski rat, .vetsku banku, #e$unarodni monetarni "ond i Ujedinjene nacije. (apori njegovih naslednika bie utkani u osnivanje zraela i &vropske unije, komadanje +usije i Jugoslavije, .rbije, raka, rana... Oongresmen Nuj #ek :aden ?Nouis 8. #c:adden@ je 14. juna 15=3. izjavio7 MOad je usvojen )kt o .istemu "ederalnih rezervi ljudi u .jedinjenim 'rava% ma nisu pretpostavljali da se uspostavlja svetski bankarski sistem. .uper%drava strana=15

O+'O #U(' pod kontrolom me$unarodnih bankara i me$unarodnih industrijalaca koji rade zajedno na porobljavanju sveta u cilju sopstvenog uivanja. .istem "ederalnih rezervi kontrolise sve ovde, a kontrolie i sve nae odnose s inostranstvom. On stvara i obara vlade po svojoj volji. (ovani i kreditni resursi .jedinjenih 'rava su pod potpunom kontrolom bankarske alijanse koju ine Norgan <urant+ #ru$t%
fir$t Qational Cit+ Bank% Qational Cit+ Bank i banka Ku0n% Poe7 d Co:`:

Oongresmen #ek :aden je 3=. maja 15==. pokrenuo sudski postupak protiv Odbora "ederalnih rezervi zbog organizovanja berzanskog sloma iz 1535. godine. zme$u ostalog, u optunici je napisao i sledee7 MOptuujem ih da su od Klade .)' ukrali >4 milijardi dolara 1535. godine, da su isto toliko ukrali 15=4. i 15=1. godine... Optuujem ih da su svojevoljnim i nezakonitim podizanjem i oba% ranjem kursa dolara, poveanjem i smanjenjem koliine novca u opticaju doveli do zatvaranja svih nezavisnih banaka u )merici... Optuujem ih da su u sarad% nji s me$unarodnim bankarima skovali zaveru za preuzimanje i kontrolisanje "inansijskih resursa .)', a sve sa ciljem da ponite Ustav .)' i porobe njegov ponosni narod... Optuujem ih da su od bogate, ponosne i prosperitetne drave napravili najveeg svetskog dunika ...M. Oongresmen #ek :aden je otrovan =. oktobra 15=A. godine, a njegova optuba nikada nije uzeta u razmatranje. Ooliko je #ek :aden bio u pravu govori i odluka Oongresa, doneta poet% kom 15==. godine na predlog =i$tema Mederalni0 rezervi% da usvoji zakon #0e Pazu on federal Re$erve$ kojim se amerikim gra$anima zabranjuje posedovanje zlata osim u "ormi venanih burmi. .vi su morali da prodaju svoje zlato amerikoj vladi po ceni od 34,AT za "inu uncu i to u vreme Kelike depresije kada papirni novac gotovo da i nije imao neku vrednost. Ova odluka Oongresa, s pravne take gledita, nije nita drugo nego kon"iskacija narodnog blaga u korist me$unarod% nog bankarskog kartela koji e ga kasnije koristiti. Oako su oduzete koliine zlata dostigle neverovatnu koliinu od oko C.444 tona 15=A. godine poela je izgradnja specijalnog trezora u :ort (oksu ?:ort Ono;@ u dravi Oentaki. 8okom 15=T. sve oduzete koliine zlata su smetene u :ort (oks, a prva i poslednja provera stanja u ovom trezoru je obavljena 15C=. godine. Usled sve uestalijih tvrdnji me$una% rodnih ekonomskih eksperata da je zlato iz :ort (oksa sukcesivno prebacivano i do 15A4. u potpunosti preneto u Nondonski Cit+% ameriki predsednik 'on :. Oenedi je odluio da obavee #inistarstvo "mansija da izvri kompletnu reviziju "aktikog stanja u :ort (oksu. Ibog Oenedijevog ubistva komisija #inistarstva "ininsija .)' nikad nije o"ormljena, a umesto njenih ,lanova inspekciju je oba% vio Oenedijev naslednik Nindon 'onson. .voju posetu :ort (oksu predsednik .)' 'onson je okonao specijalnom kon"erencijom za tampu na kojoj je izja% vio7 M.ve je tu, lino sam videoM. *oslednja navodna revizija zlatnih rezervi .)' obavljena je 344C. od stra% ne privatne revizorske kue O*#J koju su krajem x x veka osnovale "irme7
K0jnveld Kraa+en0oM d Co: iz )msterdama, William Barda+ Peat d Co: iz Nondona, Narioick% Nitc0ell d Co: iz (jujorka i <erman Deut$c0e #reu0and*<e$ell$c0aMt%

nemako holandska "irma sa seditem u :rank"urtu. *rema izvetaju O*#J%a Lstanje zlatnih rezervi .)' je besprekornoM. #e$utim, na novinarsko pitanje jesu li videli zlato u :ort (oksu predstavnici O*#J%a su priznali da su svoj revi% =34 strana

(enad #ini

zorski posao obavili u prostorijama 2anke "ederalnih rezervi (jujorka na osno% vu podnete pismene dokumentacije, a ne na osnovu "aktikog stanja. (avodne amerike zlatne rezerve niko nije video jo od 15C=. godine. Don <itDderald Kenedi ?151T.%15A=.@ bio je =C. predsednik .)' ?15A1.% 15A=.@. )merikanci su dobili najmla$eg predsednika, prvog predsednika rimo% katolike veroispovesti i prvog koji je ro$en u 34 veku. 'iplomirao je na Rar% vardu 15B4. i odmah nakon toga se prijavio u vojsku. U 'rugom svetkom ratu je postao komandant patrolnog amca br. 145 koga je u Junom *aci"iku 15B=. potopio japanski razara. 'voje od trinaest mornara je poginulo, a Oenedi je sa preostalih deset plivao pet kilometara do jednog malog ostrva. 8okom tog plivanja za sobom je vukao teko ranjenog vojnika koga nije hteo da ostavi iako je to ugroavalo i njega i druge. Od tog ostrva Oenedi je sam plivao dvadesetak kilometara do amerikih brodova da bi doveo pomo za sve. #edalju za hrabrost je primio iste godine. Odmah po zavretku rata upustio se u politike vode iako su ga mnogi savetovali da to ne ini jer kao katolik u protestantskoj sredini ne moe raunati na vee simpatije. . 35. godina postao je najmla$i Oongresmen, a 15CT. godine postao je lan monog Oomiteta za spoljne odnose amerikog .enata. Keoma brzo Oenedi se prouo po svojim hrabrim i pravednim osudama :rancuske zbog zbivanja u )liru, pri emu se otvoreno zalagao za nezavisnost )lira. Od razvijenih zemalja Iapada je zahtevao da ponu izdvajanje znatno veih sredstava za bespovratnu pomo zemljama u razvoju. (a unutranje%po% litikom planu najodlunije je istupao u korist veih prava radnika i njihovih sindikata. Oada je ameriki crnaki vo$a #artin Nuter Oing bio uhapen Oenedi je osudio aktuelnu ameriku vlast za rasizam, pozivajui na hitno osloba$anje Oinga. 8okom 15CA. Oenedi je objavio knjigu Dro=il kurani0 u kojoj je s neskrive% nim potovanjem i divljenjem govorio o ljudima koji su ivote posvetili borbi za pravdu, ma koliko to ponekad bilo beznadeno. Ia taj svoj roman 15CT. dobio je *ulicerovu nagradu. 'on :. Oenedi inaugurisan je 34. januara 15A1. U svom pozdravnom govoru pozvao je sve jake da budu, pre svega, pravedni, a da se svi slabi i nez% brinuti ponu oseati sigurno i bezbedno. . tim u vezi naglasio je7 M(ita od ovoga to sam rekao nee biti postignuto u prvih sto dana vladavine ove vlade. (i0ta od ovoga se nee ostvariti ni za hiljadu dana. #ogue je da se nita od svega toga nee ostvariti ni za naeg ivota, ali mi moramo jednom da krenemo tim putemM. 'a bi imao sigurnog saradnika i podrku Oenedi je na mesto javnog tui% oca, koje je smatrao presudno vanim za ono to je planirao, postavio svog brata +oberta ?+obert :rancis M2obbFM Oennedv@. Odmah po ulasku u 2elu kuu novi *redsednik je iz H )%e otpustio njenog prvog oveka )lena 'alsa ?)llan 'ulles@ i njegovog prvog saradnika +iarda 2isela ?+ichard 2issell@. *ripremio je sve da onemogui novo naimenovanje notornog homoseksualca &dgara J. Ruvera ?John &dgar Roover@ na mesto e"a :2 . (akon svestranih analiza i duih konsultacija odluio je da okona anga% ovanje amerikih trupa u Kijetnamu, s obzirom da se, prema njegovim sazna%
strana=31

O+'O #U(' njima, rat vodio zbog kontrole, proizvodnje i distribucije narkotika u )ziji. *rve sukobe je inscenirala H ) sa ciljem eliminacije "rancuskog uticaja u tom regionu, a prvu ratnu operaciju osmislio je lino )lan 'als sa vojnim vrhom *entagona. Oao prvu meru u pravcu okonanja ove amerike agresije braa Oenedi su pre% duzeli hapenje Koli 2irda ?KKollie 2ird@, vlasnika avio%kompanije Air #0ailand koji je za potrebe H ) prenosio opijum iz Ilatnog trougla ?prostor gde se granie 8ajland, Naos i #ianmar@ za .)'. *otom su uhapsili i najveeg sindikalnog ma"ijaa 'imija Ro"u ?JimmF Ro""a@, vodu .indikata vozaa tekih kamiona, koji je bio zaduen za distribuciju droge irom )merike. #e$utim, najvanija odluka odnosila se na povlaenje C.444 agenata H )%e iz Kijetnama koji su u toj zemlji operisali pod maskom politikih i ekonomskih savetnika, humanitarnih radnika, pa ak i svetenih lica. (a kraju, revoltiran samovoljom i drskou e"o% va amerike obavetajne slube Oenedi je najavio da e Mrasturiti H ) na hiljadu delovaM kako se nikada vie ne bi Mtako neto stvoriloM. 'o tada neprikosnovenu sivu eminenciju amerike politike e"a :2 &dgara J. Ruvera Oenedi je penzio% nisao. U Kaingtonu je 15>4. podignut prelepi memorijalni kompleks posveen )merikancima poginulima tokom rata u Kijetnamu. Oompleks se zvanino zove #emorijal vijetnamskih veterana i u njemu se nalazi oko C>.444 imena poreda% nih po datumu njihove pogibije. Uz prva imena pojavljuje se i datum iz 15CB, a poslednji poginuli je iz 15TC. godine. U jednoj anketi koju je sproveo amerki Wa$0ington Po$t ispostavilo se da jedva 1 )merikanaca zna da su .)' u Kijet% namu bile vojno angaovane due od 34 godina. stina, isti asopis je objavio i podatke da samo = )merikanaca ita knjiga, a tek 1C tampu. (o, od svih stvari s kojima se susreo, 'onu + Oenediju najvie je sme% talo saznanje da je .istem "ederalnih rezervi nezakonito telo koje je od amerike vlade, odnosno amerikog naroda preotelo pravo da tampa novac. *rema )me% rikom Ustavu, ?,lan 1., odeljak >.@ pravo da kuje i izdaje novac, izriito pie, ima samo Oongres .)' i niko drugi. Oenedi je odluio da se obrauna s nosio% cima ovakve monetarne politike u .)'. U podne B. juna 15A=. potpisuje zvrnu naredbu br.11114 kojom se #inistarstvu "inansija nalae da za potrebe ameri% ke vlade odtampa B,= milijarde dolara. Ia razliku od dolarskih novanica koje tampa i distribuira .istem "ederalne rezervi i koje nemaju nikakvu podlogu, novanice #inistarstva "inansija .)' imale su srebrnu podlogu i trebalo je da se koriste kao beskamatni novac. 'olarska novanica koju je izdala Klada .)' bila je gotovo identina onoj koju izdaje .istem "ederalnih rezerviD na prvoj je pisalo Onited =tate$ Qote% a na drugoj federal Re$erve Qote: *rva je imala crveni peat, a druga zeleni. ako sline, ove novanice su se razlikovale kao nebo i zemlja. za vladinih banknota stajala je srebrna podloga, a iza novanica "ederalnih rezervi ba nita. *oetak tampa% nja novca pod kontrolom Klade je zapravo predstavljao kraj .istema "ederalnih rezervi. *redsednik 'on :itcderald Oenedi je ubijen u 'alasu, 8eksas, 33. novembra 15A=D zvanino je proglaen mrtvim u jedan ,as popodne. .ve nova% nice koje je tampala Klada .)' su u narednih mesec dana povuene iz opticaja. Uredba predsednika .)' 'ona :. Oenedija pod brojem 11114 je i dalje na snazi, =33 strana

(enad #ini s obzirom da je niko nikada nije opozvao, ali i pored toga niko nikad vie nije ni pokuao da tampa novac u ime Klade .)'. .at i po nakon to je 'on :itcderald Oenedi proglaen mrtvim potpred% sednik Nindon 'onson je poloio zakletvu kao trideset i esti predsednik .)'. (edelju dana kasnije 'onson je otpustio +oberta Oenedija s mesta dravnog tuioca ali se ovaj, na iznena$enje mnogih, vrlo brzo vratio politici i sa "unkci% je senatora 1A. marta 15A>. najavio kandidaturu za predsednika .)'. Ubijen je nepuna tri meseca kasnije % C. juna u hotelu Am7a$$ador u Nos )n$elesu. U naknadnim privatnim istragama vezanim za ubistvo 'ona i +oberta Oenedija otkriveni su i pojedini detalji vezani za uvenu glumicu #erlin #onro ?(orma Jeane #ortenson % pravo ime@. #erlin #onro nije bila samo se; simbol xx veka ve i Memme Matale sa kojom je 'on Oenedi imao strastvenu vezu. Ubi% jena je u svojoj kui B. avgusta 15A3. godine. *rvi policijski izvetaji govorili su da je #erlin #onro izvrila samoubistvo ali su kasnija saznanja opovrgla ovo7 #erlin je, pre Oenedija, imala vrlo burnu a"eru sa :renkom .inatrom ?:rancis )lbert L:rankM .inatra@ koji je u to vreme bio vrlo blizak sa mnogim pozna% tim ma"ijaima, a pre svih sa .emom 'ankanom ?.alvatore L#omo// Jiancana@, e"om ikakog podzemlja. #erlin je od .inatre poetkom avgusta saznala za plan da se ubije Oenedi i odmah je odluila da ga o tome obavesti. 8ri godine nakon njenog ubistva u javnost su procurili mnogi podaci koji su ukazivali na njeno ubistvo ali i jedan kuriozitet7 se; simbol xx veka je bila prinu$ena da 15CA. pre$e u judaizam kako bi, u od Jevreja kontrolisanom Rolivudu, mogla da ima "ilmsku karijeru. Javnost je tada saznala i da se u judaizam 15C5. godine preobra% tila i &lizabet 8ejlor ?&lizabeth 8avlor@. ,etiri meseca po ubistvu +oberta Oenedija, 34. oktobra, Iaklina 2uvije Oenedi ?Jacueline Nee 2ouvier@ se na grkom ostrvu .korpiosu udala za )risto% tela .okrata Onazisa ?)pNcn7o8)rXc, OvdarjtD@ jednog od najveih svetskih ma"i% jaa svih vremena. Ni Rarvi Osvald ?Nee Rarvev Osvald@, navodni ubica predsednika Oene% dija, uhapen je samo >4 minuta nakon atentata, a dva dana kasnije je ubijen u sred policijske stanice u centru 'alasa. Osvaldu je tako onemoguena svaka odbrana ali je zato u policiju privedena njegova supruga #arina koja je ispitiva% na vise nedelja. .ve vreme ispitivanja negirala je da puka kojom je ubijen *red% sednik pripada njenom suprugu, a ove njene tvrdnje potvr$ene su i na poligraMu: 8ako$e, tvrdila je da njen suprug, bivi radarista u vojsci .)', nije mogao da ubije *redsednika iz objektivnih razloga, ali da o tome treba pitati ljude iz H ) za koje je povremeno radio. 8okom 155B. supruga Ni Rarvi Osvalda je izjavila7M Odgovor o ubistvu predsednika Oenedija nalazi se u =i$temu Mederalni0 rezervi: (emojte ih podcenjivati, jer H ) samo povlai obara, a pare za to obezbe$uju ljudi iza i iznad )gencijeM. (ovi predsednik .)' Nindon 'onson onemoguio je redovnu dravnu istragu o ubistvu predsednika .)', prepustivi je komisiji koju je predvodio predsednik Krhovnog suda &ri Koren, stari neprijatelj porodice Oenedi. *rvi &rlov saradnik je bio )lan 'als, nekadanji e" H ) koga je Oenedi izbacio iz slube. Javno ubistvo predsednika .)' i potonje unitavanje svih dokaza o moguim naruiocima njegovog ubistva je zapravo poruka upuena svim oni% strana=3=

O+'O #U('

ma koji se bave politikom u .)' % W0o i$ t0e 7o$$ 'onsonovo e"ikasno ometa% nje istrage Oenedijevog ubistva i bezrezervna spremnost da proiri i intenzivira ameriki rat protiv Kijetnama obezbedili su mu neophodnu politiku, ekonom% sku i medijsku podrku da na predsednikim izborima 15AB. godine ubedljivo porazi svog protivkandidata 2arija Joldvotera ?2arrv Jold6ater Jr.@. Ianimljivo da je najmla$i saradnik 2arija Joldvotera u njegovoj predizbornoj kampanji bila Rilari Olinton, budua supruga amerikog predsednika 2ila Olintona. Rilari e politiki biti angaovana i na predsednikim izborima 15A>. godine kada e podravati kongresmena Judina #ek Oartija ?Ugine #cHartev@ za predsedni% ku nominaciju ispred 'emokratske stranke, i 15T3. kada je kao savetnik pomagala senatora 'orda #ek Joverna ?Jeorge #cJoverne@ u njegovom nastojanju da na predsednikim izborima pobedi +iarda (iksona. Jovorei jednom prilikom o )merici i novcu uveni "rancuski "iloso", knjievnik i dramaturg Ian *ol .artr ?Jean%*aul .artre@ je izjavio7 //)ko pogleda% te ko je naseljavao )meriku u proteklih dvesta godina onda vam mora biti teko da poverujete da su ti ljudi stvorili jednu takvu ekonomsku i vojnu silu. 2ie, po svemu sudei, da su oni samo statisti, marginalci u "ilmu koji su neki drugi reirali. ) ko su oni, ti drugiP &, pa za svaki "ilm vam je potreban pun dep para, a ovim reiserima para nije nedostajaloQM. 'ecenijski prisutna dominacija amerikog dolara na svetskim berzama je zapravo klasina piramidalna ema. &normne koliine dolara koje tampa .istem "ederalnih rezervi iz .)' nemaju nikakvu realnu vrednosnu podlogu, ni u robi, ni u zlatu. Ovakav bezvredni novac naziva se Miat currenc+ i u isto% riji nije nepoznat ali nikad nije poprimio proporcije kao to je to danas sluaj sa dolarom. Krednost dolara poiva samo i iskljuivo na njegovoj potranji kao svetske valute i stoga njegovo potiskivanje sa svetskog trita, odnosno zame% na evrom i "untom vodi njegovom neminovnom slabljenju. .jedinjene )meri% ke 'rave nemaju svoje devizne rezerve niti imaju svoj novac. One od =i$tema Mederalni0 rezervi kupuju dolar za obavljanje svog platnog prometa i u potpunosti su zavisne od njegove vrednosti, odnosno monetarne politike koju vodi =i$tem Mederalni0 rezervi: *rema najnovijim ekonomskim studijama 54 odstvo svetskog novca * nema realno pokrie. U istom tom procentu je i uee amerikog dolara u globalnim "inansijskim tokovima. 8o, s druge strane, znai da e neminovni bankrot )merike imati negativne posledice, po domino sistemu, i na sva ostala svetska "inansijska trita. Oraj svake "iat valute je neizbean i uvek se zavrava hiperin"lacijom, recesijom i bankrotom najveih i najznaajnih "inansijskih institucija i samih drava. (ajvei neprijatelj "iat valute je zlato koje je kroz istoriju uvek bilo merilo vrednosti gotovo svih stvari. Oada je 151B. u .)' kao sistem plaanja uveden dolar koji tampa =i$tem Mederalni0 rezervi jedna "ina unca zlata vredela je 1>,55 dolara, a juna 344A. njena cena je iznosila A1=,C4. 'a bi se shvatila neminovnost nadolazee ekonomske i "inansijske katastro"e u .)' napomenimo samo to da je od dolaska 2ua u 2elu kuu 34. januara 3441. pa sve do poetka 344T. na sva% ki dolar realno proizvedene robe, natampano 15 dolara bez ikakvog pokria. )merikanci, prema relevantnim ekonomskim pokazateljima, ve due vremena
=3B strana

(enad #ini ostvaruju oko dvadeset odsto svetskog proizvoda, a troe neverovatnih etrde% set procenata. Heh se mora platiti, a raun e biti veoma neprijatan. *rema procenama ekonomskih strunjaka slabljenje dolara e se nemi% novno nastaviti i tokom 344T. i 344>. godine kada e cena zlata prei 544 za "inu uncu, a to, po njima, predstavlja prag poetka ozbiljnih in"latornih kretanja u .)' koje e se ubrzo suoiti i sa nultom stopom industrijskog rastaD nakon toga dolazi recesija i "inansijski sunovrat. (egativni e"ekti ovakve monetarne politike prete i svim zemljama koje svoje devizne rezerve baziraju na dolarskim Miat ban% knotama. 'a je to tako shvatile su i +usija, talija, 0vedska, Ujedinjeni )rapski &mirati, Ouvajt i druge drave koje su 344A. najavile smanjenje svojih deviznih rezervi u dolarima. .ta vie, arapske zemlje polako ali izvesno svoju na"tu poi% nju da naplaaju u evrima i "unatama ime se potranja za novanicima =i$tema Mederalni0 rezervi dodatno smanjuje i devalvira njihova vrednost U ovom pogle% du najdalje je otiao ran koji je ve najavio da e, najkasnije do 3414, u celosti napustiti dolar kao obraunsku valutu. Oada je predsednik 2us mla$i uao u 2elu kuu ameriki dug =i$temu Mederalni0 rezervi i stranim poveriocima iznosio je pet hiljada esto milijardi dola% ra. 'o kraja 344A. godine dug e, prema procenama savetnika predsednika 2ua za ekonomska pitanja )lana Rabarda ?)llan 2. Rubbard@ dostii granicu od osam i po hiljada milijardi to e .)' uiniti ubedjivo najzaduenijom dravom na svetu. 8o znai da e zaduenost .)' po glavi stanovnika dostii iznos od 3>.B13 , odnosno C>.=54 po svakom zaposlenom. )ko se ovom nacionalnom dugu dodaju i lina dugovanja amerikih gra$ana bankama i drugim "inansij% skim institucijama u ukupnom iznosu, prema podacima za 344C. godinu, od neverovatnih 11.B44 milijardi dolara onda American Dream postaje prava Qig0t ,MWitc0e$: Oako bi se neminovni bankrot odgodio, barem za jo jednu, dve ili tri godine, dravni sekretar za "inansije amerike vlade i nekadanji generalni direktor banke <oldman =ac0$ Renri *olson ?RanrF *aulson@ oekuje da .enat za 344T. godinu podri dodatna zaduenje kod =i$tema Mederalni0 rezervi do najmanje 5 hiljada milijardi dolara. *ri tome, dugogodinji "unkcioner H ) i od >. novem% bra 344A. naslednik 'onalda +ams"elda ?'onald RenrF +ums"eld@ na mestu amerikog ministra odbrane +obert Jejts ?+obert #ichael Jates@ predvi$a da e ameriki vojni budet za 344T. dostii ci"ru od oko CC4 milijardi dolara sa ten% dencijom daljeg nekontrolisanog rasta. .ve ovo nedvosmisleno ukazuje na jedan jedini kraj % slom "mansijskog sistema i bankrot .)' koja, izvesno, nakon toga nee biti ni ekonomska ni vojna sila. Henu ovakve politike, na alost, nee platiti gramzivi i nezajaljivi vlasnici kapitala ve obini gra$ani koji e biti lieni svo% jih radnih mesta, a mnogi i celokupne svoje imovine. )merika je velika, najvea svetska ekonomska sila, a preko =i$tema Mede* ralni0 rezervi sve to ne valja u .)' preneseno je i na ostatak sveta. 'a je to tako, a ne nekako drugaije, govori i podatak da se danas, ove 344A. godine, u svetu pekulie sa oko =>C.444 milijardi dolara u obliku Miat novca% a da je godinji pla% netarni bruto proizvod svih drava svega B5.444 milijardi realnih dolarskih nov% anica. 'iskrepanca je tolika da je krah svetskih "inansija zasnovanih na dolaru neminovan. Ono ega ljudi treba da se pribojavaju u vezi ovog neminovnog slo% strana=3C

O+'O #U('

ma nije toliko u padu proizvodnje i poveanju broja nezaposlenosti ve u poku% aju kontrolora =i$tema Mederalni0 rezervi da izazivanjem novog svetskog sukoba prikriju svoju odgovornost i izbegnu opti svetski gnev. +at, to vei to bolji, je njihovo vekovno sredstvo kako za sticanje nerazumnih pro"ita tako i manipula% ciju ljudima. Ia ovakvu koliinu "iat novca na me$unarodnom tritu kapitala najpo% znatiji ameriki milioner Koren 2a"et ?KKarren &d6ard 2u""ett@ je rekao7 Mto je najrazornije oruje masovne ekonomske destrukcijeM. Jedan drugi poznavalac svetskih ekonomskih prilika % #arej .abrin ?#urraF .abrin@ je ovu prevaru opi% sao recima7 Ovu kolosalnu i neverovatno kompleksnu emu prevare osmislili su i sproveli ingeniozni i diabolini umoviQ

=3A strana

(enad #ini

*oglavlje dvadesetsesto

strana =3T

O+'O #U('

2)(O) &(JN&.O&
Oralj &ngleske Renri K ?RenrF K o" &ngland@ nije nikako mogao da dobije mukog naslednika s enom Oatarinom )ragonskom ?Hatalina de )ra% gon F Hastilla@ pa je nakon devetnaest godina braka odluio da se razvede. Ora% ljica Oatarina je poticala iz najmonije vladarske kue tog vremena7 bila je ki :erdinanda )ragonskog ?:ernando de )ragon@ i zabele Oastiljske ? sabela de Hastille@, a caru Oarlu K ?Harlos de &spana@ je bila tetka. (o, pored svega toga Oatarina je bila "anatina katolkinja i u velikoj milosti pape Olementa K Jiulio di Jiuliano de/#edici@ koji je Renriju K poruio da mu ne moe odo% briti razvod. Oako su svi katoliki vladari priznali papi pravo da ih vencava tako je i pitanje razvoda bilo u njegovim rukama. 2ez razvoda za Renrija nije bilo ni novog vencanja ni novih legalnih naslednika. Yelei da ipak resi problem na hri0anski nain, Renri K 0alje kardinala 8omasa Kolsija ?8homas Hardinal [olseF@ 1C3>. godine u Katikan da izmoli blagoslov za ponitenje braka % divor* tium imperMectum% a svog poverljivog oveka +iarda Oruka ?+ichard Hrook@ u Keneciju da se tamo dodatno posavetuje s najpoznatijim rabinima. Kolsijeva misija nije uspela s obzirom da je Curia Romana na elu sa papom Olementom K septembra 1C=4. odbila svaku priu na temu ponitenja braka tvrdei da u .tarom zavetu nema osnova za Renrijeve eljeD *apa ga je zvanino odbio poslavi mu pismo sa samo dve reci7 Qon po$$umu$ * ne moemo. #e$u% tim, Orukov boravak u Keneciji pod okriljem "amilije /$te je dao eljene rezulta% te7 rabini su preko londonskog pravnika 8omasa Oromvela ?8homas Hrom6ell@ poruili Renriju da prema 8anakhu ?Neviticus 1>71A, K.p~(@, jevrejskoj 2ibliji, ima pravo razvoda s obzirom da je Oatarina jednom ve bila udavana i to za njegovog ro$enog brata )rtura 8judora )rthur 8udor@, princa od KelsaD u 8ana% khu pie da se niko ne srne udati za svog devera, ili oeniti svastikom. 8anakh je stariji od .tarog i (ovog zaveta, stariji od +ima, Ourije i svakog pape. +abini su stoga predloili Renriju K da iz naziva engleske crkve izuzme odrednicu katolika i tako eliminie papu kao njenog vrhovnog verskog poglavara. +eeno, uinjeno. (akon hiljadu godina jedinstva Renri K je 1C=B. odvojio &nglesku crkvu od Katikana, proglasio se njenim poglavarom ?.upreme Jovernor o" the Hhurch o" &ngland@ i samom sebi odobrio razvodD enio se jo pet puta. Keneci% janski rabini su sainili i novi prevod .tarog zaveta koji e postati 2iblija &ngle% ske crkve nazvana )utorizovana Kerzija ?8he )uthorized Oing James Kersion o" 8he Jreat 2ible @. Jo jedan momenat vezan za razvod engleskog monarha, pored povratka Jevreja na englesko tlo, je od posebne vanosti7 Katikan, a time i katolika &ngleska su bili protiv masonaD Jevreji i novoustanovljena protestant% ska crkva na elu sa Renrijem K e im biti vanredno naklonjeni. +im je bio zapanjen. (iko nije mogao da poveruje ta se zapravo desilo. Ia *apu koji je sedeo na cat0edra Petri engleski kralj Renri K postao njegova negacija, to je bilo, naravno, neodrivo i nedopustivo. U takvoj situaciji OMMicii di Curia +imska kurija@ je zatraila pomo od vojno mone katolike .panije i njoj odanog Ke+ de /$pana Carlo$ \uinta: +at s &ngleskom bio je na pomolu. Ren% riju K , ija je dravna kasa bila prazna, je hitno trebala "inansijska pomo za =3> strana

( e n a d # in i o p re m u i p rip re m u v o js k e z a s u k o b e k o ji s u p o s ta li iz v e s n i. & v ro p s k o p le m s tv o m u n ije m o g lo n i e le lo p o m o i u s u k o b u p ro tiv K a tik a n a i m o n e . p a n ije D s v i s u v e ro v a li d a e g a n je g o v o c 0 e r c 0 e z la Me m m e d o i g la v e . ( o , z la to je n e n a d a n o p o e lo d a s e s liv a u & n g le s k u , a s la li s u g a je v re js k i b a n k a ri i trg o v c i k o je s u k a to % li k i v la d a ri : e rd in a n d ) ra g o n s k i i z a b e la O a s tiljs k a ?ro d ite lji R e n rije v e e n e O a ta rin e ) ra g o n s k e @ 1 B 5 3 . p ro g n a li iz ) ra g o n ije i O a s tilje . J e v re ji s u iz . p a n ije p re li u K e n e c iju , ' e n o v u , ) m s te rd a m i O o n s ta n tin o p o lj o d a k le s u s a d a d o s ta v % lja li z la to R e n riju K D & n g le s k a je o d je d n o m ra s p o la g a la n e o g ra n i e n im k o li i% n a m a n o v c a , a R e n ri K je n a p ra s n o p o e o d a g o v o ri o is to rijs k o j p o v e z a n o s ti J e v re ja i & n g le z a . * o to m c i J e v re ja k o ji s u 1 3 5 4 . e d ik to m k ra lja & d v a rd a ?& d 6 a rd o " & n g la n d @ b ili p ro te ra n i iz & n g le s k e s u s e s a d a u n ju v ra a li u la z e i n a v e lik a v ra ta . O v o je b io p ra v i p o e ta k p o v ra tk a J e v re ja u & n g le s k u , a v r e m e n o m e b ri ta n s k a o lig a rh ija p o s ta ti p ro %je v re js k a i o k u ltn a . ( a k o n p o la v e k a a rk i i s u k o b a & n g le s k a je te k 1 C > > . z a v re m e & liz a b e te ?& lis a b e th o " & n g la n d @ k o n a n o p o ra z ila A r m a d a / $ p a n o la i p o s ta la je d n a o d n a j% v e ih p o m o rs k ih s ila to g d o b a . + a t s K a tik a n o m b io je d o b ije n a li s u k o b i n is u b ili ra z re e n iD v e rs k e ra z lik e , ra z m iric e i s u p ro tn o s ti iz m e $ u rim o k a to li k o g p o n ti"a i p o g la v a ra / c c le $ ia A n g lic a n a ?& n g le s k a c rk v a @ i d a n a s tin ja ju . ( a k o n s m rti R e n rija K , k o ji je z a ra tio s = u n e ta = e d e $ ?. v e ta s to lic a @ z b o g ra z v o d a i k o ji s e z a iv o ta e s t p u ta e n io , n a p re s to & n g le s k e e 1 C C > . d o i n je g o v a k e rk a & liz a b e ta k o ja e d o d a tn o u n a p re d iti s a v e z iz m e $ u e n g le s k o g p le m s tv a i je v re js k ih m e n ja , a n o v c a . # e $ u tim , k a d a je 1 A 4 = . z a e n g le s k o g s u v e r e n a d o a o ' e jm s K o d 0 k o ts k e i o d & n le s k e s itu a c ija s e iz m e n ila . I a ra z lik u o d R e n rija K i n je g o v e k e rk e , n o v i e n g le s k i m o n a rh ' e jm s ?J a m e s o " & n g la n d @, ia k o n ije im a o n i ta p ro tiv J e v re ja , n ije o s e a o d a je v re js k im m e n ja im a n o v c a i b a n % k a rim a i ta d u g u je D u p o rn o je o d b ija o n jih o v z a h te v z a o s n iv a n je m je d n e c e n % tra ln e e n g le s k e b a n k e . * r o b le m ' e jm s a je b io u to m e 0 to n ije z n a o s a k im im a p o s la 7 n je g o v o g n a js ta rije g s in a , p rin c a R e n rija ?R e n rF @ n e k o je o tro v a o u o s a % m n a e s to j g o d in i, a k a k o ' e jm s to n ije s h v a ta o k a o p r e tn ju i s a m je 1 A 3 C . p o s ta o rtv a o tro v n e a e v in a . ( o v i k ra lj & n g le s k e p o s ta je n je g o v s re d n ji s in H a rls . tju a r t ? H h a r le s o " & n g la n d , v la d a o o d 1 A 4 4 . d o 1 A B 5 .@ k o ji je , n a s ta v lja ju i o e v u p o litik u , z a ra tio s p a rla m e n to m o d b ija ju i d a d o z v o li o s n iv a n je c e n tr a ln e b a n k e . O ra lj i p a rla m e n t s u z a ra tili. * a rla m e n ta rn e s n a g e je p re d v o d io O liv e r O ro m v e l. . u k o b k ra lje v ih i p a rla m e n ta rn ih s n a g a n ije d u g o tra ja o , a k a o p o b e d n ik je iz a % a o O ro m v e l k o ji je , a rls a u ta m n i io i p o to m u b io . O v a j s u k o b , u ta m n i e n je i p o g u b lje n je e n g le s k o g k ra lja p a rla m e n ta rc i s u p ro s la v ili tro d n e v n o m p ija n k o m u c e n tru N o n d o n a . O d 1 A . d e c e m b ra 1 A C = . p a d o T . m a ja 1 A C 5 . & n g le s k a n ije im a la k ra lja D p o s ta la je + e p u b lik a k o jo m s u v la d a li O liv e r O r o m v e l i n je g o v s in + i a rd . O r o m v e lo v i s u p o tic a li iz p o ro d ic e h ris tija n iz o v a n ih J e v re ja k o ja je b ila d e o v i e g d ru tv e n o g s ta le a & n g le s k e a li n ik a d a n ije p rip a d a la n je n o m p le m s tv u . 2 a n k a rs k i p o k u a ji d a s e u o v o m p e rio d u o b e z b e d i k o n c e s ija n a o s n iv a n je e n g le s k e c e n tra ln e b a n k e n is u u s p e li n a p ro s to je r O liv e r O ro m v e l n ije , u s k la d u s a e n g le s k o m tra d ic ijo m i z a k o n im a , m o g a o d a d o d e lju je ta k v e p riv ile g ije . 2 ilo je n e o p h o d n o o b n o v iti e n g le s k u m o n a rh iju p a s e ta k o o n a p o n o v o u s p o s ta v lja 7 k ru n u d o b ija H a rls ?H h a rle s o " & n g la n d @, a n a s le $ u je g a ' e jm s ?J a m e s @, s in o v i u b ije n o g s tr a n a = 3 5

O+'O #U('r kralja ,arisa . Oako ni jedan od njih, ni po cenu ivota, nije eleo da prihvati uspostavljanje engleske centralne banke na 'ejmsa se, nakon to je ,arls ubijen 3. "ebruara 1A>C, vre snani pritisci da abdicira. Be$mrti0 $edam% ljudi koji su u potpunosti kontrolisali engleski parlament eleli su, po svaku cenu, da na engleski presto dovedu nekoga ko e potpisati kraljevsku povlasticu za osnivanje centralne banke. Koljan da to, i vie od toga, uini je bio holandski princ nemakog porekla Kilem ?KKillem III van Oranje%(assau@. =edmorica su uporno spletkarili protiv 'ejmsa zalaui se da na njegovo mesto dovedu Kilema , a svoje zalaganje su pravdali time to je Kilem protestant i to se oenio sa #eri ?#erF @, kerkom 'ejmsa . Ovakva samovolja je izazvala velike proteste me$u 0kotima koji su se ak i vojno pobunili. .ve je ukazivalo na to da e *arlament morati da se pokori 'ejmsu i da Mspaava glavuM od ratobornih 0kotlan$ana. #e$utim, tada Be$mrtni0 $edam ?8homas Osborne, st 'uke o" NeedsD Hharles 8albot, st 'uke o" .hre6sburFD KKilliam Havendish, st 'uke o" 'evonshireD +ichard Numlev, st &arl o" .carbroughD RenrF Hompton, 8he 2ishop o" NondonD &d6ard +ussell, st &arl o" Or"ordD RenrF .FdneF, st &arl o" +omnev@ odluuju da silom realizuju svoj naum i s toga svoje izaslanike alju u Rag gde je ekao Kilem . #e$utim, iako je sa nestrpljenjem oekivao poziv iz Nondona Kilem u odsudnom trenutku nije raspolagao sa neophodnom gotovinom za okupljane veeg broja vojnika pa se za pomo obratio oansko% portugalskom jevrejinu :rancisku .uasu ?:rancisco Nopes .uasso@ koji je sa *in% to 'elgadom ?*into 'elgado Joao #oseh@ i #edina .idonijom ?#edina .idonia de Juzman@ obezbedio vie od neophodnog i oekivanog. .a dobro opremljenom i h/nansijski stimulisanom vojskom ?1C.C44 vojni% ka i B.444 konjanika@ Kilem je krenuo da osvoji &nglesku. 8ajno se C. novembra 1A>>. iskrcao na englesko tlo kod 2rikshama, a potom usiljenim marom doao do Nondona gde je zauzeo sve strateke take grada. Otpora engleske kraljevske vojske nije bilo, a prvi koji se Kilemu poklonio i ponudio svoje usluge bio je vrhovni zapovednik vojske 'ejmsa 'on Heril. Ia izdaju sopstvenog kralja Heril e kasnije biti nagra$en od Kilema titulama gro"a i barona, a svetu
e postati poznat kao Lo57 C0urc0ill% I$t Duke oM Narl7oroug0% Baron oM /+emout0:

Herilov poziv &nglezima i 0kotima da prihvate Kilema za novog suverena nisu bili od nikakvog znaaja, ali je zato njegovo spletkarenje me$u kraljevim o"icirima i vojskom bilo, oigledno, mnogo uspenije. Rolandskog princa ljudi nisu hteli za kralja7 bio je stranac i notorni homoseksualac ali, kao i obino, narod se nije pitao. 'ejms je zakljuio da bez vojske koja je bila u rasulu i samo uz podrku neorganizovanog naroda nije u mogunosti da se odupre holandskim okupacionim snagama. )bdicirao je 11. decembra 1A>>. godine. 2io je to klasian coup d'/tat kojim je na presto &ngleske doveden jedan holandski princ nemackih korena. Orunisanje Kilema za novog kralja &ngleske zakazano je za 11. april 1A>5. ali je ovo nezakonito krunisanje odbio da obavi nadbiskup &ngleske crkve Kilijam .ankro"t ?KKilliam .ancro"t@. U takvoj situaciji ceremoniju krunisanja je izvrio londonski biskup Renri Oompton ?RenrF Hompton@, jedan iz gru pe Be$mrtni0 $edam: 8ako je i pored protivljenja engleskog i kotskog naroda, a voljom bankarske oligarhije, na engleski presto stupio jedan holandski princ ==4 strana

( e n a d # in i iz s ta re i u g le d n e n e m a k e p le m i k e p o ro d ic e O ra n d %( a s a u ?R u is v a n O ra % n je %( a s s a u @. I v a n i n a titu la m la d o g p rin c a , p re n e g o to je k ru n is a n z a k ra lja & n g le s k e , 0 k o ts k e i rs k e je b ila W ille m U e n d r ik % P r in $ v a n , r a n je : ( o v i e n g le s k i s u v e re n d o b io je im e K ilije m ?K K illia m o " & n g la n d @, a k ra lje v s k u p o v la s tic u z a o s n iv a n je 2 a n k e & n g le s k e k a o c e n tra ln e b a n k e p o tp is a o je 3 T . ju la 1 A 5 B . ( a k o n o v o g a u & n g le s k o j v i e n ije b ilo g ra $ a n s k ih ra to v a n iti u b ije n ih k ra lje v a . #0e King i$ dead: Pong live t0e King& K ile m o d O ra n d a je p o s ta o k ra lj & n g le s k e z a h v a lju ju i s v o m p le m e % n ito m p o re k lu , v o jn o j s ili i u tic a ju o d re $ e n ih "in a n s ijs k ih k ru g o v a s a k o jim a je b io b lis k o p o v e z a n . # e $ u n jim a , m o g u e n a jv a n iji, s u b ili p re d s ta v n ic i u v e n e i n a jv e e k o m e rc ija ln e i p rv e p ra v e c e n tra ln e b a n k e n a s v e tu ) m s te rd a m K iz e l % b a n k e ?) m s te rd a m s c h e K K is s e lb a n k @ o s n o v a n e jo ja n u a ra 1 A 4 5 . # e $ u m n o g im a k c io n a rim a o v e b a n k e n a la z ili s u s e i p re d s ta v n ic i , u v e n ih p le m i k ih k u a 7 Brnn$iukk*Pune7urg% ,ranje*Qa$$au% famiglia <iu$tiniani di <enova% Pa Mamiglia ,r$ini% ;;urttem7er% famiglia d',ria di <enova% Ue$$en*Ca$$el% :::: 8 o j e b i l a p r v a , p o d a n a n jim s ta n d a rd im a , m o d e rn a i e "ik a s n o u s tro je n a s v e ts k a b a n k a D p o u z o ru n a n ju o s n o v a n e s u R a n o v e rs k a i m n o g e d ru g e b a n k e o d k o jih j e 2 a n k a & n g le s k e iz v e s n o n a jp o z n a tija . * o re d s v e g a v e n a v e d e n o g v a n o je is ta i d a je o v a b a n k a b ila u s k o p o v e z a n a i s a "a m o z n o m R o la n d s k o m s to n o n d ijs k o m O o m p a n ijo m ?K e re e n ig d e O o s tin d is c h e H o m p a g n ie @ k o ja je b ila p rv a s v e ts k a m u ltin a c io n a ln a k o m p a n ija . U v re m e k a d je o s n o v a n a 2 a n k a & n g le s k e tra ja o je d e v e to g o d i n ji ra t : ra n c u s k e i & n g le s k e ?1 A > 5 .% 1 A 5 T .@. U s le d s u k o b a o k o n a s le $ a e n g le s k o g tro n a , p o d e la m e $ u p le m s tv o m i s i. d r a v n a k a s a & n g le s k e je b ila g o to v o p ra z n a , a ra t p ro tiv : ra n c u s k e je z a h te v a o z n a a jn a "in a n s ijs k a s re d s tv a . . itu a c ija je b ila to lik o o z b iljn a d a je p o ra z iz g le d a o k a o je d in a iz v e s n a s tv a r. O a o s la m k a s p a s a p o ja v io s e . k o tla n $ a n in K ilija m * a te r s o n k o ji je e n g le s k o m p a rla m e n tu i k ru n i p o n u d io z a ja m o d 1 ,3 m ilio n a "u n ti, p o d u s lo v o m d a s e d o z v o li o s n iv a n je c e n tra ln e b a n k e s p ra v o m e m ito v a n ja n o v c a i d a v a n ja k re d ita . * a rla m e n t i n o v i k ra lj & n g le s k e K ilija m ?K K illia m o " & n g la n d @ s u s e ra d o s lo ili. ( o v a c z a o s n iv a n je 2 a n k e & n g le s k e ?1 ,3 m ilio n a "u n ti@ d a lo je 1 3 .4 4 4 lju d i ? n o v a c je p r ik u p lje n z a d e s e t d a n a , o d 3 1 . ju n a d o 3 . ju la @ k o ji s u ta k o p o s ta li n je n i a k c io n a ri. K e 1 4 . ju la ' o n R u b lo n ?. ir J o h a n R o u b lo n @, s in lo n d o n s k o g e ri"a ' o n a R u b lo n a , je iz a b ra n z a g u v e rn e ra b a n k e , a d a n k a s n ije iz a b ra n a s u i 3 B d ire k to ra . 8 o s u , n a ra v n o , b ili n a jk ru p n iji a k c io n a ri s a > T s v ih a k c ija . J o d in u d a n a k a s n ije K ilija m * a te rs o n e u s p e ti d a u b e d i i k o ts k u v la d u d a m u iz d a d o z v o lu z a o s n iv a n je c e n tra ln e b a n k e 0 k o ts k e , a 1 T 1 A . e , p re k o s v o g z e m lja k a ' o n a N o u , v i e p u ta b e z u s p e n o p o k u a ti d a p riv o li i "ra n c u s k o g k ra lja N u ja x K z a id e ju c e n tra ln e b a n k e D : ra n c u s k a e s v o ju c e n tra ln u b a n k u d o b iti te k n a k o n u b is tv a N u ja x K . I a * a te rs o n a k o ji je p re m in u o 3 3 . ja n u a ra 1 T 1 5 . g o d in e u K e s tm in s te ru , N o n d o n , z n a s e d a je b io u s p e a n trg o v a c i b a n k a r i o v e k k o ji je im a o p o s e b n e v e z e s a u v e n o m lo n d o n s k o m B a r c la + $ B a n k p lc : O v a u v e n a lo n d o n s k a b a n k a o s n o v a n a je 1 A > C . n o v c e m k o ji s u n je n i o s n iv a i d o n e li iz ) m s te rd a m a i : ra n k "u rta . ' a n a s s e z n a d a je o s n iv a k i u lo g B a r c la + m b a n k e u c e n tra ln im b a n k a m a & n g le s k e i 0 k o ts k e b io o k o 3 C . O ra je m 3 4 4 A . g o d in e B a r e * la + $ je b ila , e tv rta p o v e li in i b a n k a u s v e tu . s tr a n a = = 1

O+'O #U('

2anka &ngleske imala je i neka ogranienja koja su proizilazila iz akta o saglasnosti za njeno osnivanje. *rvo, 2anka nije smela da pozajmljuje Kladi vie od 1,3 miliona "unti bez posebne saglasnosti *arlamenta i, drugo, 2anka nije smela da daje kredite preko iznosa od 1,3 miliona "unti, koliki je bio njen osnivaki ulog. . druge strane, *arlament i monarh su morali da prihvate uslove osnivaa 2anke7 da se u narednih sedamdeset godina ne mogu objavljivati ime% na njenih glavnih osnivaaD da se osnivaima da vremenski neogranieno pravo da sami biraju direktore 2ankeD da 2anka moe davati komercijalne kredite u desetostrukom iznosu u odnosu na sumu koju ima u svom trezoruD da 2anka moe da naplauje dravni dug nametanjem taksi narodu sve dok se dug ne naplati u celosti i da nijedna druga banka ne moe dobiti iste ili sline uslove kao 2anka &ngleske. Kodei akcionari prihvatili su sva ogranienja koja su im bila nametnuta jer su unapred znali kako e ih izigrati. *rvo, 2anka je, pored regularnog novca koji je na sebi imao peat 2anke, poela da izdaje i sopstvene novanice koje su potpisivali njeni visoki inovnici. 8akav novac je bio potpuno ravan onom s peatom. .ta vise, ljudi su vie voleli banin potpisani novac, jer je kamata na njega bila manja od one koja se plaala na MregularniM novac s peatom, a istovremeno je 2anka za njega garantovala zlatom. 8ako je 2anka bez problema poveavala ukupnu kreditnu sumu novca i ostvarivala lepu zaradu kroz kama% tu. 'rugo, 2anka ba i nije bila preterano zainteresovana da daje kredite vladi jer joj je posao i bez toga dobro iao, a znalo se da e Klada doi po pare kad ponu neke nove ratne operacije. Ooliko su bankari bili u pravu najbolje se vidi iz indeksa zaduenosti Klade, koja je 2anci &ngleske 1T44. godine dugovala 1,3 miliona "unti, a 1>1C. >C4 miliona "unti sterlinga. 'o 1T45. kapital 2anke je udvostruen i ona je ve postala nezaobilazan inilac engleske privrede i trgovine. Oada je (apoleon 2onaparta bio poraen kod Katerloa, londonska kua +otilda i jo neki za koje je ona radila su se obogatili na Nondonskoj berzi. (i danas se ne zna za koga je sve +otild kupovao akcije i obveznice, te 1>1C. *rve novanice 2anke su bile pisane rukom, a tek od 1T3C. poinje njiho% vo delimino tampanje, mada su i dalje bile runo potpisivane. Od 1>CC. godine, na zadovoljstvo baninih slubenika, engleska "unta poinje da se tampa. nte% resantno je da je engleski papirni novac sve do 153>. bio crno%beli i da je pole$ina bila bela. Nik engleskog monarha na banknotama 2anke &ngleske pojavio se tek tokom dvadesetog veka. .voje poslovanje 2anka &ngleske poela je u #er% sers Rolu, a potom u Jrosers Rolu. Od 1T=3. 2anka se nalazi u novosagra$enoj zgradi, u ulici 8ridnidl ?8hreadneedle .treet@ gde joj je i danas sedite. 'o kraja osamnaestog veka 2anka &ngleske postae najmonija i najuticajnija banka na svetu, a njeni vlasnici najmoniji i najuticajniji ljudi u pisanoj istoriji sveta. Jedan od predsednika 2anke &ngleske rekao je7 M)ko elite da ostanete u ropstvu bankara i da sami plaate svoje ropstvo, onda im dozvolite da i dalje sami tampaju novac i kontroliu dravne krediteM. &ngleska banka je u pot% punosti kontrolisala dravne kredite i emisiju novca u &ngleskoj. Od poetka dvadesetog veka, preko .istema "ederalnih rezervi .)', kontrolie celokupnu
==3 strana

( e n a d # in i p riv re d u i trg o v in u u ) m e ric i, a li i v e e m d e lu s v e ta , g d e s e d o la r p re "e rira k a o n a in p la a n ja . ' a n a s n ije s p o rn o d a s v a k o k o e li d a iz v e d e o z b iljn u d e s ta b iliz a c iju n e k e d r a v e ili n iz a d r a v a n e k o g re g io n a tre b a M s a m o M d a o b e z b e d i k o n tro lu n a d n jih o v im c e n tra ln im b a n k a m a . . ta s e d o g a $ a n a k o n o v o g a n a jb o lje s e m o e s a g le d a ti k ro z p rim e r "in a n s ijs k o g k o la p s a ) rg e n tin e k ra je m 1 5 5 5 , n e k a d a n a jb o % g a tije i n a jp e rs p e k tiv n ije la tin o a m e ri k e d r a v e . J la v n i c ilj d a n a n je g s v e ts k o g b a n k a rs k o g k a rte la n ije k o n tro la je d n e ili v i e d r a v a v e s tv a ra n je je d in s tv e n o g s is te m a s v e ts k e "in a n s ijs k e k o n tro le , k o ji e , n a ra v n o , b iti u n jih o v im ru k a m a . O v a k a v s v e ts k i b a n k a rs k i c e n ta r, o li e n u je d n o j s v e ts k o j b a n c i, b i b io u m o g u % n o s ti d a u s p o s ta v i e "ik a s n u k o n tr o lu n a d s v im d r a v a m a s v e ta . O o lik i je z n a a j c e n tra ln e b a n k e m o d a je n a jb o lje o b ja s n io # a je r + o t ild k a d a je iz ja v io 7 M ' a jte m i k o n tro lu n a d n o v c e m je d n e n a c ije i n e e m i b iti v a n o k o d o n o s i z a k o n e M . J e d a n o d lju d i k o ji je o s n o v a o . ) ' 2 e n d a m in : ra n k lin je n a p is a o 7 M O n a j k o z a jm i je r o b z a jm o d a v c a , a d u n ik je r o b k r e d ito r a ...M . 2 a n k a & n g le s k e je n a c io n a liz o v a n a 1 5 B A . . v i n je n i a k c io n a ri s u p o tp u n o o b e te e n i. O d ta d a je 2 a n k a p re s ta la s a s v im k o m e rc ija ln im p o s lo v im a z a d r % a v a ju i u s v o jo j n a d le n o s ti s a m o p o s lo v e c e n tra ln e b a n k e . ( e k a d a n ji v la s n ic i 2 a n k e & n g le s k e p re k o s v o jih p riv a tn ih b a n a k a d a n a s k o n tro li u k o m p le ta n k o m e rc ija ln i s e k to r u K e lik o j 2 rita n iji i, to je jo v a n ije , u . ) ' , p re k o . is te m a "e d e ra ln ih re z e rv i , iju s u v e in s k i v la s n ic i. a k o je 2 a n k a z v a n i n o n a c io n a liz o % v a n a , m n o g i v e ru ju d a s e m a lo ta iz m e n ilo . U p rilo g to m u v e re n ju is ti u p rim e r d a s u 1 5 > 3 . g o d in e m e $ u d ire k to rim a 2 a n k e & n g le s k e k lju n a d ire k to rs k a m e s ta z a u z im a li N e o p o ld d e + o t ild is p re d b a n k e Q :N : R o t$ c 0 ie ld d = o n $ :% . ir + o b e r t O la rk ?+ o b e rt H la rk @, p re d s e d a v a ju i N ill = a m u e l b a n k e , ' o n O le j ?J o h n H la F @ is p r e d C : V : U a m 7 r o d = o n : b a n k e , ' a v id . a l ? ' a v i d . a u l@ u im e N :N :; ; a r 7 u r g d C o : b a n k e itd . * re d s ta v n ic i is tih tih b a n a k a s u s v o je lju d e n a d ire k to rs k im m e s ti % m a im a li i p re n a c io n a liz a c ije . 0 ta s e o d is ta p ro m e n ilo P Q : re n s is 2 e k o n ?: ra n c is 2 a c o n @ je re k a o 7 M ) k o v a m n o v a c n e b u d e s lu g a , s ig u rn o e v a m g o s p o d a riti. ' ru g e n e m a . 8 o je ta k o je d n o s ta v n o M . N o rd . v e jtin g ? N o r d . 6 a F th lin g @ je , n a n e k i n a in s e n a d o v e z u ju i n a o v u m is a o : .2 e k o n a , iz ja % v io n a k o n * rv o g s v e ts M k o g ra ta 7 M 8 rg o v in a i ra z m e n a s e m o ra ju o b a v lja ti s a m o p r e k o N o n d o n a . N o n d o n je c e n ta r s v e ts k e tr g o v in e ... ( e k i to n e v o le , a d r u g i to n e m o g u d a s h v a te . * rv im a n e m a p o m o i, a d ru g i e to , k a d ta d , s k u p o p la titiM . * o z n a te a m e ri k e d n e v n e n o v in e W a $ 0 in g to n P o $ t s u 1 > . ju n a 1 5 > = . o b ja v ile la n a k o a m e ri k im "in a n s ija m a i & n g le s k o j. U n a jk ra im c rta m a , k o n s ta to v a n o je d a s u u . ) ' , i n a k o n ) m e ri k e re v o lu c ije , n a s n a z i n e k i z a k o n i k o ji s u , u s tv a ri, e n g le s k i z a k o n i jo iz d a le k e 1 3 T > . z v e s n o d a je n a js k u p lje p a r e z e m lje b rita n % s k e k ru n e iz v a n & n g le s k e u p ra v o o s trv o # e n h e tn u ( ju jo rk u . ( a o v o m o s trv u 2 a n k a & n g le s k e p re k o 2 U a n o v e r = 6 u a r e ili, k a k o je o p te p o z n a ta , ( ju jo r k e b e rz e ?( e 6 V o rk . to c k & ; c h a n g e @ i ( ) . ' ) } ? ( a tio n a l ) s s o c ia tio n o " . e c u ritie s ' e a % le rs ) u to m a te d } u o ta tio n s @ k o je s e n a la z e u u v e n o j W a ll = tr e e t d n e v n o m a n i% p u lis e s p re k o 1 .C 4 4 m ilija rd i d o la r a . . li n o m k o li in o m d o la ra 2 a n k a & n g le s k e ra p o la Y e i u R o n g O o n g u i . in g a p u ru , a n a O a jm a n s k im i 2 a h a m s k im o s trv im a n a ra s p o la g a n ju s u jo j d o d a tn e d e s e tin e m ilija rd i. ) k o s e s v e o v o z n a , a z n a s e , o n d a je ja s n o k o m o e i k o v u e M k o n c e M 0 iro m s v e ta . s tr a n a = = =

(enad #ini

*oglavlje dvadesetsedmo

strana == C

O+'O #U('

8)K .8OO ON ( O) ? (.8 8U8@

#arkiz od 8avistoka i 11. Kojvoda od 2ed"orda ?Rerbrand )rthur +usse% 11, #aruess o" 8avistock and llth 'uke o" 2ed"ord@ osnovao je 1531. godine 8avistok kliniku na prostoru svog ogromnog imanja. Jo0 tokom 1534. odabrao je, u najveoj tajnosti i uz asistenciju 2ertranda +asela ?2ertrand +ussell@, jednu elitnu grupu lekara i naunika sa zadatkom da se maksimalno posvete izua% vanju svih vrsta psiholokih uticaja na ljudsku psihu tokom ratnog okruenja. Jrupa je i u centru Nondona, na 8avistok skveru, dobila jednu otmenu vilu koja je postala zvanicni centar novosnovane 8avistok klinike kojom su rukovodili psihijatar dr Rju Orihton%#iler ?Rugh Hrichton%#iller@ i .er 'on +olins +is ?John +a6lings +ees@, e" *siholokog biroa 2ritanske armije. Ivanino obrazlo% enje i objanjenje poetka rada Olinike bilo je vezano za leenje i rehabilitaciju engleskih vojnika koji su pretrpeli teke okove usled razarajueg granatiranja nemake artiljerije tokom *rvog svetskog rata. Jlavni saradnik i jedan od najvanijih naunika koji su uestvovali u osnivanju i radu 8avistok klinike bio je neuropsihijatar .igmund .lamo :rojd ?.igismund .chlomo :reud@. O :rojdovom ivotu se zapravo neobino malo zna iako je o njemu napisano mnogo knjiga i snimljeno vie "ilmova. :rojd se, nakon uspeno zavrenih medicinskih studija u 2eu 1>>1, poeo dopisivati sa +omen +olanom ?+omain +olland@, "rancuskim knjievnikom i velikim poznavaocem indijske mistike, i podrvrgao jednom nizu samoanalizirajuih eksperimenata sa kokainomD rezultati do kojih je doao tiu se ljudske psihe ispod praga svesti i toliko su ga zabrinuli da je 1>>C. i 154T. unitio sve do tada pisane tragove o sebi i svojim tajnim eksperimentima vezanim za ljudsku psihu i ponaanje. (akon dugotrajne, intenzivne i krajnje sadrajne prepiske sa .er 'onom +olins +isom :rojd, sa svojom intimnom prijateljicom princezom #arijom 2onaparte ?#arie 2onaparte@, naputa 2e i odlazi u NondonD iz Nondona se esto vraao za 2e, u kome se naao i 11. marta 15=>. kada je (emaka izvrila an$c0lu$$ ?pripajanje@ )ustrije. (a lini zahtev, pripadnici Jestapoa .<e0eime =taat$polizei1 mu obez% be$uju novi paso i on tada sa baronom Nujom de +otildom ?Nouis (athaniel :reihher de +othschild@ naputa 2e,. *o dolasku u Nondon izjavljuje7 M.vakome koji veruje u progres preporuujem (emakuM. Ibog ove svoje izjave ali i injenice da je 15==. godine poklonio 2eni% tu #usoliniju ?2enito )milcare )ndrea #ussolini@ svoju knjigu nazvavi ga u posveti Mherojem kultureM :rojd nee dobiti (obelovu nagradu za koju je ve bio nominovan od niza naunika i intelektualaca me$u kojima su bili i knjievnci AlMred Do7lin% Vako7 ;;a$$erman i P+tton =trac0e+% nloso" Ale-ander =ut0erland Qei*II% naunici julian Uu-le+% /ugen Bleuler::: Jedan od ljudi koji je bio protiv dodele (obelove nagrade najveem svetskom psihologu bio je )lbert )jntajn uz obra% zloenje da on ne vidi ime ju je :rojd zasluio. 'uboko razoaran oiglednom politizacijom njegove nominacije za (obelovu nagradu, a posebno deprimiran saznanjima kako se njegova uenja zloupotrebljavaju u 8avistoku i injenicom da je &ngleska objavila rat (emakoj on izvrava samoubistvo 3=. septembra 15=5. tako to sebi ubrizgava 31. miligram mor"ijuma. Nondonska adresa na kojoj ==A strana

(enad #ini

je :rojd iveo, N:ar$Mild <arden$ l)% danas je njegov muzej. #e$utim, sva njegova i dokumenta princeze #arije 2onaparte, praunuke (apoleona 2onaparte, bie dostupna javnosti tek 3434. 8okom 15BA. iz Olinike se izdvojilo njeno najznaajnije i najuvenije ode% ljenje za istraivanje ljudskog ponaanja i tako je o"icijelno osnovan 8avistok institut za ljudske odnose ?8avistock nstitute o" Ruman +elations@. 'anas se, kad se govori o 8avistoku % generalno gledano, koristi samo naziv 8avistok insti% tut. 8ri stvari, spolja gledano, zvani,no karakteriu 8avistok institut za me$u% ljudske odnose, to mu je zvanian naziv7 *rvo, nstitut se sam "inasira i ne odgo% vara nikomeD drugo, saznanja do kojih nstitut dolazi su na akademskom nivou i mogu biti koriena na savetodavan nainD tree, nstitut izuava antropologiju, ekonomiju, politike nauke, psihoanalizu, psihologiju, sociologiju i ponaanje u zavisnosti od organizacionih uslova. *una adresa nstituta je7 ') #a7ernade =treet% Pondon% /ClA 5O/% a to je zapravo centar uvene londonske kvadratne milje, nezavisnog i najskupljeg dela grada. Od osnivanja 8avistok je bio, i ostao, potpuno na usluzi Oraljevskom institutu za me$unarodne odnose, .avetu za me$unarodne odnose, a potom i 8rilateralnoj komisiji, +imskom klubu, 2ilderberg grupi itd. *osebno je vaan i interesantan odnos 8avistoka s britanskom vojnom obavetajnom slubom # A i amerikom H ). 8okom osam decenija delovanja 8avistok je osnovao niz prateih organi% zacija i instituta irom sveta, a posebno u .)'. U )merici najvanije kontakte i saradnju 8avistok ima sa .tan"ord institutom, #asausetskim institutom za tehnologiju, Radson institutom, Ruverovim institutom, Reritid "ondacijom, +and korporacijom, Hentrom za strategijske i me$unarodne studije u 'or% dtaunu, #itre korporacijom itd. 8avistok i ove amerike institucije imaju, za zajednike projekte, godinje na raspolaganju vie desetina milijardi dolara to im omoguava da angauju vie hiljada istaknutih svetskih naunika, od kojih je sedamnaestoro primilo (obelovu nagradu za dostignua u oblastima svojih istraivanja. 'anas 8avistok, na svetskom nivou, pod kontrolom ima deset veli% kih i svetski priznatih instituta, oko B44 podrunica irom sveta i =444 manjih specijalizovanih grupa, od kojih su mnoge tzv. nevladine organizacije. *lanirani budet za rad ove ogromne 8avistokove mainerije za 344T. iznosi oko sedam milijardi dolara. *rvi veliki i zaista znaajan zadatak koji je 8avistok dobio bilo je plani% ranje bombardovanja (emake tokom 'rugog svetskog rata. *o zamisli 8avi% stokovih naunika glavni cilj bombardovanja Iapadnih saveznika nisu trebale da budu vojne "abrike ve radnika naselja. deja je bila da e se, nakon 0to im budu unitene kue, obrazovni i verski objekti nemaki radnici pobuniti protiv nacional%socijalistikih vo$a i tako ubrzati slom (emake armije. 2ombardova% nja civilnih objekata u (emakoj tokom rata su odista bila neshvatljivo masov% na i precizna. Od svih nemakih vojnih "abrika i onih koje su najvie radile za potrebe Kermahta uniteno je manje od 34. . druge strane, stambene etvrti nekoliko veih nemakih gradova, 'rezdena na primer, unitene su i do 54, a ukupan broj civilnih rtava je bio CB=.444.
strana==T

O+'O #U('

(akon 'rugog svetskog rata vie od pola veka su skrivani podaci o e"ika% snosti bombardovanja civilnih objekata u (emkoj. 'anas se zna da je bestijal% nim vazdusnim napadima bilo izloeno 1A4 gradova. *reko A44.444 civila medu kojima je bilo oko =A4.444 ena i gotovo >4.444 dece je ubijeno. Jedan od prvih gradova koji je bio napadnut je bio Oeln. =1.maja 15B3. tano 14BT britanskih avi% ona je uestovalo u napadu na stanovnitvo Oelna. 2aeno je 1.BCC tona bombi, a ukupno A44 hektara urbanog dela grada je sravnjeno sa zemljom. .rueno je 5 bolnica, 1A kola, B univerzitetske zgrade, 1T crkava, = muzeja i samo jedna jedina vojna baraka u kojoj je poginulo C> regruta. 8otalno je uniteno 15.=T4 stambenih jedinica, a 33.3T4 stanova je bilo teko oteeno. *opulacija Oelna se 1. juna 15B3. smanjila sa postojeih T44.444 na ispod A44.444. Jlavni grad 2erlin je bomardovan ukupno =A= puta, a prve bombe su baene na njegov zoloki vrt ?najvei zoloki vrt na svetu@ gde je, kao prva rtva vazdunih napada, stradala slonica 2ubu. U napadu na gradi Oasel u "ederalnoj dravi Rese 3=. jula 15B=. ubijeno je gotovo 11.444 stanovnika. stog meseca u preciznom izruivanju tekih bombi na civilne etvrti Ramburga ubijeno je vie od BC.444 njegovih itelja. U noi 1A. "ebruara 15BC. britanski bombarderi obruili su se na gradi :arzhajm kojom prilikom su ubili treinu od A=.444 stanovnika. #edu ciljevima saveznikih bombardera nalazila se i katedrala u Ulmu, najvia katedrala na svetu % 1A1,C=m, Kurzburg rezidencija sa najveom "reskom na sve% tu % ATT m3, najstarija pivara na svetu % Kajhensta"en ?KKeihenstaphan@ osnovana 14B4, uvena i najvea na svetu trgovaka kua KaDe;e ::: 8o je bila strategija 8avistoka koju je dosledno sprovodio .er )rtur 8ravers Raris ?.ir )rthur 8ra% vers Rarris@, komandant britanskih vazdunih snaga zaduenih za bombardo% vanje (emake. 8okom 'rugog svetskog rata predsednik sovjetske vlade Josi" Kisariono% vi i predsednik britanske vlade Kinston ,eril razmenili su ukupno C1A pisa% ma. (jihova tajna korespodencija je i nakon rata zadrala klasi"ikaciju najvie dravne tajne % Cla$$iMied InMormation * #op =ecret: (eka od ovih pisama su ipak ugledala svetlost danaD tako se u pismu Kinstona Her,ila upuenog J.K..taljinu 1=. septembra 15B3. moe proitati7
`Va pretpo$tavljam da 7i$te ;i moda 0teli znati koliko $u 7om7i od 2: jula ove godine 7acile na Qema ku Kraljev$ke vazdu"ne $nage: Okupna koli ina od 2: jula do (: $eptem7ra izno$i 22:o)) tona: /vo tonae 7om7i 7a eni0 na vanije ciljeve: Duiz7urg % lo)) tona% DizeldorM * 2lo) tona% =ar7riken * 22o) tona% Bremen i Uam7urg * po 2))) tona na $vaki grad% ,$na7rik * n)) tona% Ka$el% ;il0elm"aMen% Najnc i frankMurt % ukupno o)) tona9 Qirnm7erg je do7io ')) tona% a mnogi drugi gradovi manju tonau: Primetili $mo da te 7om7e kad je u nji0 u7a en detonator $ 7rzim delovanjem ek$plodiraju tako eMektno i eMika$no da za nji0 uop$te ni$u potre7ni pado7rani`: O $vom pi$mu od ln: marta 235': Cerpil% izme8u o$talog navodi i: `Pro"le noi '3o te"ki0 7om7ardera 7acilo je 2)o) tona na Berlin za $amo pede$et minuta: #o je naj7olje $toje do $ada Berlin primio`:

ako je ideja o bombardovanju civilnih delova nemakih gradova bila 8avistokova nju je ipak morao da podri i njenu realizaciju odobri neko od viso% kih engleskih dravnih "unkcionera. Ia to se pobrinuo nemacki pro"esor :redrik Nindman ?:rederick Nindemann@ koga je britanski premijer Kinston ,eril anga% ovao kao linog savetnika. (a njegovu sugestiju ,eril je podrao i 14. avgu%
==> strana

( e n a d # in i s ta 1 5 B 4 . n a re d io p o e ta k s p ro v o $ e n ja 8 a v is to k o v o g p la n a . Q e [ ] o r k # im e $ e = . m a ja 1 5 B 4 . o b ja v iti in te rv ju s a la n o m ) m e ri k o g H rv e n o g O rs ta g o s p o d in o m 8 e jlo ro m ?8 a v lo r@ k o ji je o p is a o k a k o s u 2 rita n c i 1 4 . a v 4 ) s ta b o m b a rd o v a li m a li n e m a c k i g r a d i : ra jb u rg . 8 o m p rilik o m , is ta k a o je 8 e jlo r, u b ije n o je C 3 c iv ila o d k o jih 3 4 d e c e k o ja s u s e ig ra la u lo k a ln o m p a rk u . . v e o v o s e d o g a $ a lo p re n e g o to s u ( e m c i p o e li b o m b a rd o v a n je e n g le s k ih g ra d o v a . U s v o jo j k n jiz i = a v r " e n a o d lu k a J .# . . p a jt ? J .# . . p e ig h t@ s e k r e ta r b r ita n s k o g O r a lje v s k o g v a z d u h o p lo v s tv a ?+ ) : @ is ti e 7 M ) d o l" R itle r e k ra jn je n e v o ljn o d o n e ti o d lu k u o n a p a d u n a b rita n % s k e g ra d o v e i to te k n a k o n to s u 2 rita n c i o tp o e li s a b o m b a rd o v a n je m n e m a c k ih c iv iln ih c ilje v a . 2 ila je to iz n u $ e n a o d lu k a M . * rv i n a p is i o 8 a v is to k u ) m e d ijim a v e z a n i s u z a n e k a d p o p u la rn u d ro g u N . ' . ( a im e , p o z n a ta v a jc a r s k a " a r m a c e u ts k a " ir m a = a n 8 o z A :< : k o ja je in a e u v la s n i tv u = :< :; ; a r 7 u r g a d C o : iz N o n d o n a , je la b o ra to r ijs k im is tr a iv a n jim a d o la d o p o tp u n o n o v e v rs te d ro g e k o ja je d o b ila ra d n i n a z iv N . ' % P + $ e r g ic a c i8 d ie t0 + la m id e : ' e jm s * o l K a rb u rg , "in a n s ijs k i s a v e tn ik a m e ri k o g p r e d s e d n ik a 8 e o d o ra + u z v e lta i, to je m n o g o v a n ije , s in * o la K a rb u rg a k o ji je 1 5 1 4 . n a p is a o o s n o v n i a k t z a . is te m "e d e ra ln ih re z e rv i . ) ' , i n e a k # a k s a K a rb u rg a k o ji je "in a n s ira o N e n jin a i R itle ra , je u . ) ' b io o s n iv a n s titu ta z a p o liti k e s tu d ije u o k v iru k o g a je tre b a lo ra z ra d iti d o d a tn a te s tira n ja o v e n o v e d ro g e i p o to m p ro % m o c iju n je n e m a s o v n e u p o tre b e . O v im n s titu to m je z a p ra v o u p ra v lja o 8 a v is to k in s titu t, a d ire k to r je b io # a rk u s + a s k in ?# a rk u s + u s k in @ k o ji je o d a m e ri k e o b a v e ta jn e s lu b e z a h te v a o d a p o n e d a d a je N . ' n e k o lic in i s v o jih a g e n a ta d a b i s e is p ita la n jih o v a re a k c ija . & k s p e rim e n t je , s n jih o v e ta k e g le d i ta , u s p e o , a li je p ro b le m n a s ta o k a d je n e k o lic in a a g e n a ta k o ji s u b ili d e Ma c to z a m o r i i iz v r ila s a m o u b is tv a . O v a j m o n s tru o z n i p ro g ra m je im a o i"ru # O %U N 8 + ) D 1 5 C = . g a je z v a n i n o o d o b rio e " H ) ) le n ' a ls ?) lle n [ e ls h ' u lle s @, a z a n je g o v o s p ro v o % $ e n je je b io z a d u e n h e m i a r d r. . id n i J a tlib ?k r te n o im e J o s e p h . c h n e id e r@D p o ro d ic e a g e n a ta n a d k o jim a je o v a j e k s p e rim e n t v r e n tu ile s u s u d u v la d u . ) ' i s v e p re s u d e s u b ile u n jih o v u k o ris t. ( a k o n o v o g n e p rija tn o g in c id e n ta n ije o b u s ta v lje n p r o g ra m # O %U N 8 + ) . ( a p ro tiv , je d a n d e o is tra iv a k o g tim a s e d is lo c ira u v o jn u v a z d u h o p lo v n u b a z u ; V r ig 0 t P a te r $ o n A ir f o r c e B a $ e u k o jo j p o in ju d a iz v o d e o z b iljn e n e o k o rti k e e k s p e rim e n te . . d ru g e s tra n e , n a u n ic i u o k v iru H ) n a s ta v lja ju s v o j ra d u O a n a % d i g d e je a m e r i k a o b a v e s ta jn a a g e n c ija p la tila A 5 .4 4 4 d o la r a d r . ' o n a ld u v a n u O a m e ro n u ?' o n a ld v a n H a m e ro n @, p re d s e d n ik u O a n a d s k o g u d ru e n ja p s ih o % lo g a i d ire k to ru O ra lje v s k e b o ln ic e K ik to rija u # o n tre a lu , d a o b e z b e d i n a s ta v a k e k s p e rim e n a ta in v iv o : 8 a k o je O a m e ro n p o e o d a d a je v e lik e d o z e N . ' %a p e d e s e t i tro jic i s v o jih p a c ije n ta k o ji s u le e n i o d iz o "re n ije . m a o je o b a v e z u d a b e le i s v e re a k c ije s v o jih p a c ije n a ta n a v e e i m a n je d o z e N . ' %a k o je s u s e d a v a le p a ra le ln o s a o k te ra p ija m a . ( a s re u O a m e ro n o v ih p a c ije n a ta k o ji s u p o s ta li z a m o r i i = I ' je d a n o d n jih je b ila s u p ru g a is ta k n u to g la n a k a n a d s k o g p a rla m e n ta p a je e la a "e ra re la tiv n o b rz o o tk riv e n a i p u b lik o v a n a . z n e p o z n a tih ra z lo g a s u d s k i p ro c e s i k o je s u o v i p a c ije n ti p o k re n u li p ro tiv H ) n i d o d a n a s n is u o k o n a n i. . o b z iro m d a s u e k s p e rim e n ti s a N . ' %ije m d a v a li v e o m a d o b re re z u lta te , a li n ik a k o n is u m o g li d o k ra ja d a s e iz v e d u , p ro je k a t # O %U N 8 + ) je n a s ta v lje n n a k o re js k im z a tv o re n ic im a s v e v re m e ra ta u O o re ji. . u k o b iz m e $ u J u n e i . e v e rn e s tr a n a = = 5

O+'O #U('

Ooreje poeo je 3C. juna 15C4, a okonao se 3T. jula 15C=. godine. )merikanci koji su politiki podravali i vojno pomagali Junu Ooreju koristili su vojne i civilne zarobljenike .everne Ooreje za nastavak svojih eksperimenata u okviru progra% ma #O UN8+). Od oko C4.444 ovih ljudi njih 1T.A53 nije preivelo testiranja. *o zavretku Oorejskog rata bilo je neophodno stvoriti kvalitativno nove uslove da bi se dovrila istraivanja obuhvaena projektom #O%UN8+). Iada% tak da pripremi te nove uslove opet je dobio nstitut za politike studije koji je tim povodom osnovao posebnu MnezavisnuM organizaciju pod imenom =tudenti za demokrat$ko dru"tvo: Hilj je bio da se oko ove organizacije okupi to vei broj studenata i, uopte, mladih ljudi da bi se eksperimenti s N.'%ijem nastavili ali na znatno iroj populaciji, u drugaijim uslovima i sa sasvim drugim ciljevima. 8ako je ro$en pokret M'eca cveaM odnosno Ripi pokret koji je "inansirala H ) i to s preko 3C miliona dolaraD 2itlse, +oling .tounse, &nimalse i mnoge druge njima sline grupe izmislio je i promovisao 8avistok institut. *o okonanju ovog dela projekta 15T=. godine direktor H ) +icard Relms ?+ichard #cJarrah Relms@ je naredio da se svi dokumenti #O%UN8+) prenesu u 8avistok institut u Nondon. Oada je 15TB. godine #0e Qe[ ]ork #ime$ objavio opiran lanak o neza% konitim aktivnostima H ) na planu ispiranja ljudskih mozgova u okviru pro% jekta #O%UN8+) ameriki kongres je odmah "ormirao svoju istranu komisiju poznatu kao C0urc0 Committee9 i pored velikih ovlaenja komisija nije pronala, u okviru H ), ni jedan dokaz koji bi potvrdio navode tampe. 8ek je 15TC. godi% ne, u okviru novog kongresnog ispitivanja, javnosti potvr$eno da su H ) i #ini% starstvo odbrane .)' sprovodile nezakonite eksperimente sa raznim hemijskim jedinjenjima koje su za posledicu imale i nekoliko ljudskih rtava. Oako bi se monstruoznost umova tavistokovih naunika shvatila neop% hodno je, samo sa par re,i, osvrnuti se i na njihovu odluku da se jedna od naj% starijih, za ljudsku ishranu, leenje i industrijsku upotrebu najboljih biljaka pro% glasi narkotikom i zabrani za uzgajanje. Ova biljka daje tri roda godinje, a njena primena u prehrambenim i medicinskim potrebama ljudi poznata je jo od pre sedam hiljada godina, a naroiti iz vremena starog .umera. Nini doktor bri% tanske kraljice Kiktorije .er 'on +asel +ejnold .=ir Vo0n Ru$$ell Re+nold$1 je u prvom broju medicinskog asopisa #0e Pancet pisao o pozitivnim e"ektima ove biljke navodei, kao primer, da je kraljica Kiktorija upotrebljava prilikom svojih menstrualnih bolova i da je nita ne moe zameniti. 144 grama biljke sadri CAT kalorija, =4,A proteina, omega 5 masti C,>, omega A masti 3T,CA, omega = masti >,A>, holesterola 4,4, vitamina ) B U9lOOg, vitamina 2 1,=> mg9lOOg, vitamina 23 4,== mg9lOOg, vitamina 2A 4,13 mg9lOOg, vitamina H 1,4 mg9lOOg, vitamina & >,5A lU9lOOg, vitamina ' 33TT,C U9lOOg, kalcijuma TB,4 mg9lOOg, gvo% $a B,T mg9lOOg i td. Ia uzgajanje ove biljke potrebne su minimalne koliine $ubriva i gotovo nikakvi pesticidi jer skoro da i nema neprijatelja u prirodi. Od nje se nekada pravio papir koji je deset puta dugotrajniji od papira dobijenog iz celulozeD .tari zavet, #i rosi a vlj evo Jevan$elje, Ustav .)', itd. su ispisani na papiru dobijenom od ove biljke. (ekada su se sva brodska jedra i uad pravila od njenih vlakanaD prve "armerke Pevi$ =trau$$ su tako$e sasivene od tkanine dobijene preradom ove biljke. .atanizacija biljke kao narkotika ila je preko +ok"elerovog instituta
=B4 strana

(enad #ini

za medicinska istraivanja, Univerziteta u ,ikagu i Odbora za opte obrazovanje koje je osnovao 'on '. +ok"eler. #edijsku podrku pruio je novinski magnat +andol" Rerst, a najvei deo trokova pokrila je porodica 'ipon. Uspeh akcije verihkovao je ameriki Oongres kada je 15=T. godine doneo uredbu o zabrani njenom trgovinom. Njudi su je, milenijumima nazivali LboijomM, a njen latinski
naziv je Canna7i$ $ativa:

(ajpoznatiji redovni korisnici Canna7i$a su bili Kiktor go ?Kictor%#arie Rugo@, )leksandar 'ima ?)le;ander 'umas@, 0ari 2odler ?Hharles 2eaudelair@, 'elakroa ?&ugene 'elacroi;@, Onore de 2alzak ?Ronore de 2alzac@, Oarl .agan ?Oarl .agan@, :ridrih (ie ?:riedrich KKilhelm (ietzsche@, 'ord Kaington, Nuj )rmstrong ?Nouis .atchmo )rmstrong@, #ajls 'ejvis ?#iles 'e6eF 'avi @, (orman #iler ?(orman #iller@, Oskar Kajld ?Oscar :ingal O/:lahertie KKills [il% de@, *ablo *ikaso ?*ablo 'iego Jose :rancisco de *aula Juan (epomueno #aria de los +emedios Hipriano de la .antisima 8rinidad #artir *atricio +uiz F *ica% sso@, .alvador 'ali ?.alvador :elipe Jacinto 'ali i 'omenech, #arues de *ubol@ i dr. 'anas se ona, i pored svih amerikih protivljena, poinje opet masovno gajiti u (emakoj, Oanadi i +usiji koja je i njen najvei uzgajiva sa oko =,144 km3 zasada. *reko .ten"ord instituta u .)' 8avistok je kompjuterskim linkovima direktno povezan s kompjuterskim sistemima H ), Obavetajne slube ameri% ke vojske, #ornarike obavetajne slube ?koju smatraju znatno e"ikasnijom od H )@, univerzitetima u Rarvardu, Jejlu, *rinstonu, Oolumbiji itd. Oompjuterski sistem kojim raspolae 8avistok nesumnjivo je najmoniji kompjuterski sistem na svetu, a poznati je pod imenom Blue <eneP: .redinom sedamdesetih godina 8avistok je za potrebe +imskog kluba, i uz pomo univerziteta Rarvard, .tan"ord i Oornel, izradio detaljan plan smanje% nja svetske populacije ?:orced *opulation +eduction@ na "unkcionalnu milijardu ljudi, do 3433. Ovo smanjenje se bazira na tri osnovna koncepta7 1. zgladnji% vanje miliona ljudi i uskraivanje zdrave pijace vodeD 3. Upotreba smrtonosnih virusa na populacijama koje su najranjivije, kao to su a"riki narodi, ili posebne grupe, kao to su narkomani, homoseksualci i si.D =. .talne ratne operacija uz maksimalnu upotrebu razornih avionskih bombi i raketa, kancerogenih gasova i radioaktivnih materijala. .ukobe trebe izazivati i odravati u svim delovima sveta. Jde ne postoji mogunost za klasine vojne sukobe, treba ii na izvo$enje teroristikih akcija sa zastraujuim posledicama. Od 'rugog svetskog rata do 344A. u svetu je bilo 1C> razliitih oruanih sukoba, razliitog intenziteta i obima, u kojima je poginulo vie ljudi neko tokom 'rugog svetskog rata. 8avistok je odgovoran i za izradu obrazovnog programa u .)', iji osnovni cilj je drastino smanjenje obrazovnog nivoa prosenog )merikanca. Jlavni izvrilac ovog posla bio je dr. )leksandar Oing ?)le;ander Oing@, a sve se odvijalo preko amerikog #inistarstva za obrazovanje i (acionalne asocijacije za obrazovanje ?U...'epartment o" &ducation i (ational &ducation )ssociati% on@. #a koliko zvualo neverovatno, krajem devedesetih godina prolog veka u (jujorku je otkriveno da jedan uenik estog razreda osnovne kole uopte ne zna da ita i pie. Ovaj koncept se, po njima, pokazao zadovoljavajuim, pa se proiruje na obrazovne sisteme ostalih drava, a posebno onih nerazvijenih ili
strana =B1

O+'O #U('

onih u tzv. tranzicionom periodu. (a "onu ovog i ovakvog obrazovanja je i tzv. 2olonjska deklaracija ?8he 2ologna 'eclaration on the &uropean space "or higher education@. 8avistok je zakljuio, neto to je odavno poznato, da je manipulacija nepismenim, a posebno polupismenim ljudima najlaka i gotovo uvek uspesna. Oontrola i oblikovanje javnog mnjenja u .)' i Kelikoj 2ritaniji su posle 'rugog svetskog rata u najveoj meri preputeni 8avistoku. 'anas mnogi veru% ju da je ba 8avistok kreator savremene koncepcije i tehnologije manipulacije masovnom sveu kojom se obezbe$uje socijalna kontrola irokih narodnih masa. 8avistok je naime od manipulacije svesti nainio glavno tehnoloko oru$e vladujue klase za osiguranje svoje prevlasti nad onima koji iskreno veruju da putem demokratije ostvaruju neki znaaj u drutvu. Ia ovo je angaovan veliki broj najveih svetskih intelektualca koji svakodnevno proizvode podjednako veliki broj knjiga, novina, asopisa, radio i televizijskih emisija, a sve sa ciljem dostizanja preovla$ujue kolektivne svesti koja prihvata da bude ograniena i sputana Mslobodama demokratijeM. U )merici su glavne poluge ovih aktivno% sti u rukama nstituta za politike studije i .ten"ord instituta. 8ehnika njihovog delovanja se svodi na to da narod treba uveriti da veina ljudi veruje u odre$enu stvar ili ,oveka i da e se nakon toga odista najvei broj ljudi opredeliti u tom pravcu. (a osnovu svih do sada izvedenih konkretnih aktivnosti da se zakljuiti da ni jedan put nisu pogreili. Ia te poslove zaduene su tzv. agencije za ispiti% vanje javnog mnjenja. (jihov osnovni zadatak jeste da se utvrdi 0ta javno mnje% nje odista misli i kako bi se ponaalo u najrazliitijim situacijama. Ovako steena saznanja se onda koriste da se javno mnjenje preoblikuje u skladu s potrebama korisnika i "inansijera ovih agencija, a pod supervizijom 8avistoka. Uz oblikovanje javnog mnjenja, 8avistok presudno utie i na odabir i pro% mociju pojedinaca znaajnih za politiku .)' i mnogih drugih zemalja. 'anas u .)' gotovo i da ne postoji nijedno znaajnije mesto u vojsci, obavetajnim slu% bama, politici ili korporativnom svetu, a da ljudi koji na tim mestima rade pre toga nisu proli psiholoku proveru, i korekciju, 8avistoka, odnosno njegovih ekspozitura u .)'. 8ako je, na primer, nema,ki izbeglica i Jevrejin Renri Oisin% der direktan proizvod .er 'ona +olins%+isa, koji se zduno pobrinuo da on dospe u sam vrh amerike i svetske politike. . druge strane, dr. *iter 2urn ?*eter 2um@ je odabrao, a potom i pripremio 'imija Oartera za predsednika .)', a za njegovog kontrolora ?nadzornika@ kasnije postavio admirala Rajman +ikovera ?+ickover RFman Jeorge@. (i jedan direktor H ), od osnivanja do danas, nije postavljen a da prethodno nije proao psiholoku pripremu i obradu tavistoko% vih strunjaka.

=B3 strana

(enad #ini

*oglavlje dvadesetosmo

strana =B=

O+'O #U('

#A
Od kad je ljudi postoji pijuniranje i obmanjivanje protivnika. storija nas uci da su mnoge bitke bile izgubljene i pre nego to su poele upravo zahvaljujui obavetajnim podacima. *itanje kako sauvati tajnu, i kako je otkriti, oduvek je zaokupljalo sve svetske vladare. Od staroegipatskih vremena do danas u tom pogledu se nita nije promenilo. &ngleska kraljica &lizabeta ?&lizabeth }ueen o" &ngland and }ueen o" reland@ ro$ena je 1C==. od oca Renrija K ?RenrF K @ i majke )ne 2olen ?)nne 2olevn@. (a presto je stupila 1T. novembra 1CC>. i na njemu ostala do smrti 1A4=. #nogi su joj radili o glavi i glavom to platili. Oad je stupila na presto &ngle% ska je bila drugorazredna sila koja je znaajno zaostajala u odnosu na :rancusku, .paniju, *ortugal i Rolandiju. Oad je 'ejms ?James Oing o" &ngland, reland and .cotland@ 1A4=. nasledio na prestolu &lizabetu &ngleska je bila svetska sila u nezaustavljivom usponu. 'ejms je postao prvi engleski monarh koji je u sebi objedinio titule kralja &ngleske, 0kotske i rske % postao je prvi monarh Kelike 2ritanije. &lizabeta je teno govorila "rancuski, italijanski, panski, grki i latinski. Kolela je uene ljude i neizmerno uivala u njihovom drutvuD verovala je u silu, ali je uvek davala prednost znanju i mudrostiD nije verovala u parlamentarizam iako ga nije zabranjivala % prezirala je politiare demagogeD nije se nikad udavala iako je bila neizmerno zaljubljena % u &nglesku. Od &lizabete u &ngleskoj e me$u dravnim inovnicima biti omiljena maksima7 MOad bismo radili za sebe ono to radimo za nau zemlju, kakvi bismo mi nitkovi biliM. U esnaestom veku svaki uticajniji evropski plemi imao je pijune i agen% te raznih vrsta. .ituacija je bila identina i u &ngleskoj, ali je &lizabeta odmah po ustolienju sazvala sve vee i znaajnije engleske plemie i od njih zahtevala da sva saznanja do kojih do$u, a mogu biti znaajna za bezbednost ili prosperi% tet &ngleske, dostavljaju njenom glavnom obave0tajcu :rensisu Kol0ingemu ?.ir :rancis KKalsingham@ zaduenom za dobrobit njenog velianstva i kraljevstva uopte. (jen zahtev je jednoglasno prihvaen i to je bio poetak stvaranja i rada jedinstvene &ngleske obavestajne slube. &lizabeta je, uz to, "ormirala i svoj *rivatni savet ?*rivF council@, na ijem elu se naao Kilijam .esil ?KKilliam Hecil, lst 2aron 2urghlev@, verovatno najin% teligentniji i najlukaviji ovek &ngleske tog doba. *ored K. .esila, &lizabeta je za saradnike odabrala jo i :rensisa 2ekona ?:rancis 2acon, lst Kiscount .t )lban@, uvenog matematiara i njenog linog astrologa 'ona 'ia ?John 'ee@, +iarda Rakslija ?+ichard Rukslev@ i nekolicinu pro"esora univerziteta u Oembridu i Oks"ordu. *reko MsvojihM pro"esora &lizabeta je, zapravo, angaovala englesku inteligenciju za potrebe kraljevstva. Inaaj Oembrida i Oks"orda, gde se kolovala budua elita engleskog drutva neprocenjiv je za dalji prosperitet &ngleske kao imperijalne sile. (a prvi pogled taj znaaj je bio neshvatljiv, jer se od najtalentovanijih studenata, pa i pro"esora, trailo da daju odgovore na naizgled apsurdna pitanja kao to su, na primer7 M'a li je ena greka prirodeM. M#oe li rat biti pravedan za obe straneM,
=BB strana

( e n a d # in i M * o s to ji li v i e s v e to v a M , M ' a li je is p ra v n o v o d iti ra to v e z a n a c io n a ln e c ilje v e M , M ' a li je z a k ra lja p a m e tn ije d a n a p a d n e ili d a e k a d a b u d e n a p a d n u tM i s li n o . . v i o d g o v o ri n a o v a k v a p ita n ju s u u re d n o p rik u p lja n i i a n a liz ira n i u . lu b i z a b e z b e d n o s t n je n o g k ra lje v s k o g v e li a n s tv a . 8 a jn a s lu b a n je n o g k ra lje v s k o g v e li a n s tv a ili, k a k o je k a s n ije p o s ta la p o z n a ta , 2 rita n s k a ta jn a s lu b a , o d n o s n o # A u re d n o je p rik u p lja la i a n a liz ira la s v e p o d a tk e k o je je d o b ija la s ra z n ih s tra n a k a k o o d p re k o m o rs k ih trg o v a c a , le k a ra , p ro "e s io n a ln ih p iju n a ta k o i o d g lu m a c a i p u tu ju ih z a b a v lja a . . lu b a je z a p o lja v a la s a m o in te lig e n tn e , o b ra z o v a n e , lu k a v e i n a d a s v e m o n a rh u o d a n e o s o b e . . lu b a je z a p o lja v a la n a s to tin e s tru n ja k a ra z n ih p ro "ila i s v i s u o n i, b e z iz u z e tk a , u v e k b ili m e $ u n a jb o ljim a u s v o jo j b ra n i. & liz a b e ta n ije a lila n o v a c z a o b a v e s ta jn i ra d , 0 to s e n a jb o lje v id i iz in je n ic e d a je g lo m a z n a e n g le s k a d ip lo m a tija g o d i n je tr o ila B .4 4 4 " u n ti s te r lin g a , a o b a v e ta jn a s lu b a 3 .4 4 4 . & liz a b e ta k o ja je s a m a % s o p s tv e n im s re d s tv im a "in a s ira la s v e tro k o v e ta jn e s lu b e ta j tro a k u v e k s m a tr a la M ja k o d o b ro u tro e n im n o v c e m M . O d o s n iv a n ja p a d o d a n a d a n a n je g s v i z a p o s le n i e n g le s k e ta jn e s lu b e z a k lin ju s e b rita n s k o m m o n a rh u n a v e rn o s tD n je m u i n ik o m e v i e . ( a z a h te v & liz a b e te , : ra n s is 2 e k o n i + o b e rt . e s il, s in K ilija m a . e s ila , p o s le d n je g o d in e e s n a e s to g v e k a k re ira ju im p e rija ln u s tra te g iju & n g le s k e k o ja s e s u tin s k i n ije z a s n iv a la n a ra to v a n ju , v e p rv e n s tv e n o n a n a u n im s a z n a n ji% m a , o p te m o b ra z o v a n ju , p iju n a i i s u b v e rz iv n o m d e lo v a n ju . U z p o m o in te % le k tu a ln e e lite O e m b rid a i O k s "o rd a ra z ra $ e n e s u m n o g e v a rija n te o d a v n o p o z n a te s tr a te g ije d iv id e e t im p e r a * z a v a d i p a v la d a j, & n g le s k a je o v u te h n o lo g iju o s v a ja n ja i d o m in a c ije d ru g im d r a v a m a d o v e la d o s a v r e n s tv a , a s u tin a jo j je d a s e u s u k o b e d v o jic e te r tiu $ g a u d e n $ % tre i o k o ris ti. ' o k u m e n t k o ji je s a d r a o s v e e le m e n te b u d u e e n g le s k e im p e rija ln e p o litik e n a z v a n je je d n o s ta v n o D u g a % a u n e to iz m e n je n o m o b lik u ja v n o s ti je p re z e n tira n k a o P a - B r ita n k a : 2 u d u n o s t & n g le s k e je , n a n e k i n a in , z a c rta n a jo 1 C 3 5 . k a d je + i a rd O ru k , s p e c ija ln i a g e n t k ra lja R e n rija K , o ti a o u K e n e c iju g d e s e u z p o m o Ma m ig lia / $ te u < 0 e tto ; e c c 0 io s a s ta o s a je v re js k im ra b in im a k o ji s u 1 B 5 3 . p ro g n a n i iz . p a n ije . + a b in i s u p o m o g li e n g le s k o m k ra lju d a s e ra z v e d e o d p a n s k e p rin c e z e O a ta rin e a li to n ije b ilo n a jv a n ije . O ru k je s a v e n ic ija n s k im ra b in im a , & rk o lo m ' e s te ?& rc o lo m d /& s t e @ i v e n e c i j a n s k i m . a v e t o m d e s e t o r i c e ? H o n s i g l i o d e i ' o d ic i@ ra z m o trio i d o g o v o rio jo m n o g o to g a to e , n a k ra ju , d o v e s ti d o k o m e rc ija ln o g i in te le k tu a ln o g s a v e z a b rita n s k e k ru n e s ra b in im a , k a b a lis tim a i m a o rs k im s u "is tim a D b i e to p o e ta k n e ra s k id iv e s a ra d n je v e n e c ija n s k o g c rn o g p le m s tv a i e n g le s k e k ru n e . . v e 0 to je p o e lo u v re m e R e n rija K z a p e a e n o je u v re m e & liz a b e te ?k e rk a R e n rija K i n je g o v e d ru g e e n e ) n e 2 o le n @, k a d a je n je n o m ilje n i n a u n ik ' o n ' i o tv o rio v ra ta & n g le s k e re n e s a n s i i u e n jim a p ro e tim k a b a lo m i s u "iz m o m ?is la m s k i m is tic iz a m @. ' o n ' i e , ip a k , o s ta ti z a p a m e n k a o tv o ra c "R o s o "ije i id e o lo g ije k o ja je , u o s n o v i, im a la s ta v o b rita n % s k o %je v re js k o m id e n tite tu . a k o je n a s n a z i jo b io , a i d a n a s je , z a k o n o z a b ra n i u la s k a J e v re ja u & n g le s k u , & liz a b e ta im je 0 iro m o tv o rila v ra ta i o n a s u i d a n a s 0 iro m o tv o re n a . J re g o rio 2 o te ro , je z u its k i p o liti k i a n a liti a r 1 C > > . p i e d a je M n e m o g u e n e v id e ti n a g lu e k s p a n z iju e n g le s k e trg o v a k e "lo te n a k o n p o v e z iv a n ja s a K e n e % s tr a n a = B C

O+'O #U(' ijom i prevideti engleske trgovce koji uvruju pozicije u +usiji, Oini, &gip% tu, Oonstantinopolju, irom )"rike... :rensis 'rejk ?.ir :rancis 'rake@ i 8omas Oevendi ?8homas Havendish@, kapetani njenog velianstva, oplovili svi svet vise puta i to rutama koje su bile nepoznate do tada... &ngleski pijuni su svuda po #editeranu i stie se utisak da za &lizabetu nema nikakvih tajni...M Katikanski nuncije u :landriji 1C>4. obave0tava papu Jrgura x da se plai da &lizabeta ima mnogo pijuna u njegovom najbliem okruenju. M(e znam kako, ali ona izgleda da zna sveM. *rvi veliki i znaajan angaman .lube u odbranu kraljice i njenih interesa vezan je za pokuaj dovo$enja #eri kraljice 0kotske ?#arF, }ueen o" .cots@ iz kraljevske kue .tjuarta na engleski presto. Oako katolika 0kotska to nije mogla sama da izvede njen ujak vojvoda od Jiza ?'uc de Juise@ je sa Oatarinom de #edici ?Haterina #aria +omola di Norenzo de/ #edici@, "rancuskom kraljicom majkom, ugovorio enidbu #eri i :ransoa ?:rangois @. Kenanje je obavlje% no 14. jula 1CC5. godine, a ve naredne godine su otpoele obimne pripreme za napad :rancuske i 0kotske na &nglesku i svrgavanje &lizabete . *rotestantska &ngleska nigde u &vropi nije mogla da na$e saveznika i celokupna njena pozicija je bila u znaajnoj meri bezizlazna. Katikan je bio jedan od glavnih promotera evropske antiengleske politike podravajui bezrezervno Oatarinu de #edici iji je ujak bio i papa Olement K ?Jiulio di Jiuliano de/ #edici@. 'ecembra 1CA4. sve je bilo spremno za napad mone katolike vojske na &nglesku. tada, C. decembra 1CA4. godine dogodilo se neto neoekivano7 frangoi$ II% kralj :rancu% ske, je iznenada preminuo % kau od upale uva, a njegova ena sa titulom Narie I#e d'/co$$e je bila primorana da se vrati u 0kotsku. (apad na &nglesku je obu% stavljenD :rancuska je priznala &lizabetu za suverenog vladara i povukla svu svoju vojsku iz 0kotskeD #eri je 3B. jula 1CAT. godine prinu$ena da abdicira sa kotskog prestola, a 15. maja 1CA>. je uhapena i utamniena u engleskom zamku .e"ild. Umrla je >. "ebruara 1C>T. (akon svih ovih doga$aja engleski renik je i zvanino obogaen jednim novim pojmom7 Clande$tine intelligence operation$ * tajne obavetajne operacije. Katikan, koji je bio opsednut idejom svrgavanja &lizabete, angaovao je svog jezuitskog LekspertaM &dmunda Oempiona ?.aint &dmund Hampion, ..j.@ da ubije kraljicu. (jegov pokuaj da kao prerueni prodava najskupljeg nakita pri$e &lizabeti nije uspeo jer je, od samog poetka, bio praen, a potom uhapen i obeen u 8ajnburnu 1. decembra 1C>1. godine. Ne gospodina Oempiona pri% padnici 8ajne slube su propisno spakovali i poslali na adresu7 Papa <regoriu$ #ertiu$ Decimu$% /pi$copu$ Romanu$% Roma% ltal+: Katikan ga je kasnije proglasio za svecaQ (ajvei uspeh 8ajna sluba njenog velianstva postigla je 1C>>. kad je panski kralj :ilip odluio da se jednom za svagda obrauna s &lizabetom i njenim venecijanskim protestantizmom, koji je zagovarala na tetu katolian% stva. 8e godine 1=1 brod velike panske armade nazvane (epobediva armada, sa 1T.444 vojnika i 1>4 katolikih svetenika, zaplovio je ka &ngleskoj. *re konanog napada )rmada se usidrila u "rancuskoj luci Oale, da bi ukrcala jo 1A.444 vojni% ka. U pono A. avgusta, samo nekoliko sati pre njenog isplovljavanja, &nglezi su svoja tri najvea broda napunili lako zapaljivim materijalima, zapalili ih i uputili =BA strana

(enad #ini

u sredite luke gde su, jedna do druge, bile panske galije. 0panske kapetane obuzela je panika pa su uz haoti,an pokret brodova pokuali da to pre umaknu iz luke. #e$utim, na izlazu iz Oalea panske galije su doekali engleski brodovi i relativno lako ih potapali dalekometnim topovima. Od ==.444 vojnika u .pani% ju se vratilo samo desetak hiljada. Osvajanje &ngleske je nepovratno propalo, a vreme &ngleske imperije nezaustavljivo nastupilo. .iva eminencija koja je komandovala engleskom pomorskom silom je bio najuveniji pirat svog vremena :rensis 'rejk. Ia uspe0no pljakanje panskih luka irom June )merike i trgovinu robljem u ime britanske krune, kraljica &li% zabeta mu je dala titulu .era. 'rejk je ro$en u 8avistoku, &ngleska 1CB4, a umro je od dizenterije prilikom engleske opsade panske luke .an Ruan, *orto +iko 1C5A. nteresantno je napomenuti da e se trgovina ljudima koju je 'rejk otpo% eo tokom xK veka, u ime britanske krune, pokazati kao jedan od najunosnijih poslova monarhije tokom naredna tri veka. 'rejkovi najbolji saradnici na polju trgovine ljudima bili su jevrejski trgovci i brodovlasnici koji su se trgovinom ljudima bavili od davnina i ,ak stekli svetski monopol na tim poslovima. (eki od najpoznatijih jevrejskih trgovaca ljudima bili su7 I$aac Da Co$ta% No$e$ Pev+%
Aaron Popez% Vaco7 i David frank$% Nordecai i David <omez% Vu$tu$ Bo$c0::: (ajvei Nirom, Dr ;rij0eid% Uanna0% Qa$$au% A7igale ::::

jevrejski brodovi specijalizovani za transport robija bili su7 Anna d Eliza, Caracoa% .redinom xx veka jevrejska istoriarka (atalija 'ejvis ?(atalie Iemon 'avi@ je, po prvi put, javno progovorila o presudnom uticaju Jevreja na razvoj svetske trgovine robljem. Ona je posebno apostro"irala uvenog jevrejskog lekara 'avida saka ?'avid saac Hohen (assF@ koji se tokom xK veka kao holandski dravljanin bukvalno i literarno obogatio na trgovini ljudima u .urinamu. 8u je zatim i jedan od najbogatijih i najveih robovlasnika amerikog Juga Jevrejin #ordekaj (oa ?#ordecai #anuel (oah % 1T>C.%1>C1.@ koji se protivio osloba$a% nju crnih robova tvrdei da bi tako neto predstavljalo potkopavanje amerikog razvoja. O britanskoj trgovini ljudima i jevrejskom udelu u njemu istaknuti jevrej% ski pravnik i istoriar .ejmur Nibman ?.evmour 2. Niebman@ u svojoj knjizi 3B5=.% 24lo% Recjuiem Mor t0e forgotten izdatoj 15>3. godine u (jujorku pie7 L8rgovina robljem je bila kraljevski monopol. )"riki robovi su se do svojih konanih desti% nacija za prodaju prevozili brodovima jevrejskih vlasnika koji su imali tapiju na prevoz robova. :lota jevrejskih brodovlasnika specijalizovanih za prevoz robija u Oaripskom moru je bila bez premca. (a jevrejskim brodovima radili su isklju% ivo jevrejski mornari, o"iciri i uvari robova. *o dolasku na krajnju destinaciju robove su, po pravilu, uvek prodavali jevrejski trgovci specijalizovani za ovu vrstu trgovine ljudima, a tapiju za takvu trgovinu davala im je Oruna. Rvatanje robova po raznim a"rikim plemenima, njihov transport i prodaju nadgledali su britanski agentiM. Nibman ne pie, mada je opte poznato, da su najvei kupci a"rikih robova po velikim lukama June i .everne )merike bili opet Jevreji koji su tek tada, naknadnom prodajom ovih jadnih ljudi, zara$ivali prava bogatstva. 8okom samo etiri poslednja veka preko 3>.444.444 )"rikanaca je prodato kao roblje. 8rgovina ljudima je i danas jedan od najpro"itabilnijih poslova.
strana =BT

O+'O #U(' Jedan od kljunih momenata za uspenost ekspanzionistike politike &ngleske je svakako bilo osnivanje stono indijske kompanije =1. decembra 1A44 ?Ronourable &ast ndia Hornpanv@. Oompaniju je osnovalo 13C uspenih londonskih trgovaca sa ukupnim kapitalom od T3.444. Oni su i upravljali sa njom mada su poslednju re, uvek imali predstavnici britanskog monarha koji je bio njen najvei pojedinani akcionar. stono indijska kompanija je, vremenom, postala najvanija trgovaka i obavetajna poluga britanske monarhije. *osle &lizabetine smrti ostala je njena 8ajna sluba, iji pripadnici e do danas zakletvu vernosti polagati samo britanskom monarhu. (jihov osnov% ni moto bie moto kraljice &lizabete7 video et taceo * gledaj i uti. Oraljevi su se menjali, ali je 8ajna sluba svakom bila potrebna i na njoj se nikad nije tedelo. 'o 1545. sve tajne aktivnosti su se odvijale unutar 2iroa za tajne poslove. 8e godine dolazi do reorganizacije 2iroa, a najvanije promene se odnose na odva% janje unutranjih i spoljanjih obavetajnih aktivnosti. # C je postala poznata kao kontraobavetajna, a # A kao obavetajna slu% ba. Oad danas govorimo o 2ritanskoj tajnoj obavetajnoj slubi mislimo prven% stveno na # A % vojna obavetajna sluba, sekcija A. Ovo je, zapravo, stari naziv slube, ali je do danas ostao u upotrebi. *rvi e" ovako reorganizovane 2ritanske tajne obavetajne slube bio je kapetan .er 'ord #ens"ild .mit%Oaming ?.ir Jeorge #ans"ield .mith%Humming@. .va dokumenta potpisivao je samo jednim slovom H i to zelenim mastilom, a taj nain potpisivanja zadrali su svi ostali 0e"ovi # A. Oolika je tajnost rada ove slube najbolje govori injenica da je britan% ski parlament o njenom postojanju zvanino in"ormisan tek 155B. Iato je uopte vana sluba # AP 'a li zato to je direktno vezana za revoluciju u +usiji 151T. ili za sve to je uinila kako bi se osnovala jevrejska drava na tlu arapske *alestine. #oda je vana zato to je osnovala rusku oba% ve0tajnu slubu OJ2 i na mesto njenog prvog e"a postavila svog agenta, *oljaka :eliksa Uerinskog, ili zato to je "ormirala jevrejsku tajnu slubu #O.)', ije najvanije agente i danas obuava. #oda je vana naprosto zato to ima tako puno uticaja na ameriku H ). 'a, naravno da je zbog svega ovoga, i jo neega, # A znaajna i veoma interesantna. #e$utim, s istorijske take gledita, # A je najznaajnija sa stanovita obezbe$ivanja materijalnih i ljudskih resursa za stva% ranje (ovog svetskog poretka i naravno za obezbe$enje njegovih kljunih aktera % pripadnika kraljevske porodice britanske monarhije. &ngleskom, 0kotskom i rskom su tokom vekova vladali pripadnici razli% itih kraljevskih kua7 .aksonske, 'anske, (ormanske, *lantagenske, Nankester% ske, Jorkirske, 8judorske, .tjuartske, Ranoverske, .aks%Ooburg%Jota i dananje Kindzor. .ve ove dinastije su vane, svaka na svoj nain, ali je nemaka dinastija Ranovera koja je sve do 1T1B. vladala vojvodstvom 2raunvig%Nunberg i kraljev% stvom Ranovera izvesno najvanija u istoriji Kelike 2ritanije, a mogue i savre% menog sveta. Oraljevska kua Ranovera je izdanak jedne od najstarijih evropskih kua Kel"%&st ?KKel"%&ste@ koja svoje korene vodi jo iz >15. godine, odnosno od kraljice Nudit supruge "ranakog kralja Nuja poznatijeg kao Nuj *ravedni ?Nouis le 'ebonnaire@. Nuj je bio trei sin "ranakog kralja .arlemana koga je krunisao papa Nav dajui mu titulu =acrum Romanum Imperium i ije e kraljevstvo kroz istoriju biti poznato kao 8rvi rajh2 =B> strana

(enad #ini ( a ra v n o , d in a s tiju R a n o v e r m o e m o p o v e z a ti s a Ma m ilie n W e lMi s a v o jv o % d o m o d N a u e n b u rg a p o z n a tijim s a m o k a o O to "o n 2 iz m a rk o m i s a s tv a ra n je m ' ru g o g ra jh a ?' e u ts c h e s + e ic h @. # o e m o ih p o v e z a ti s a # e ro v in k o m d in a s ti % jo m , . v e tim r im s k im c a r s tv o m , * rv im , ' r u g im i 8 r e im ra jh o m , s a .... O a d a je b rita n s k a k ra ljic a ) n a ?) n n e } u e e n o " & n g la n d , . c o tla n d a n d re la n d @ p o s le d n ja iz d in a s tije . tju a rta o tro v a n a 1 . a v g u s ta 1 T 1 B . u B 5 %o j g o d in i z a s o b o m n ije o s ta v ila n i je d n o g p o to m k a D u b ra k u s a ' o rd o m , p rin c o m o d O a m b e rle n d a ?* rin c e J e o rg e o " ' e n m a rk a n d ( o r6 a F , ' u k e o " H u m b e rla n d @, ) n a je ro d ila s in a K ilija m a a li je o n u b ije n 3 5 . ju la 1 T 4 4 . u je d a n a e s to j g o d in i. 8 a k o s e M d o g o d ilo M d a je b rita n s k i p re s to o s ta o u p ra n je n . O d m a h s u s e p o ja v ili m n o g o b ro jn i p re te n d e n ti m e d u k o jim a je b ilo d o s ta p le m e n itih , u v a e n ih i b o g a % tih k a n d id a ta . # e $ u tim , o n i k o ji s u p o la g a li n a jv i e p ra v a n a b rita n s k i p re s to s u b ili k a to lic i, a to je b ilo n e s p o jiv o s a p o z ic ijo m b rita n s k o g m o n a rh a k o ji je b io i p o g la v a r e n g le s k e p ro te s ta n ts k e c rk v e . U ta k v o j s itu a c iji & n g le s k o j je z a k ra lja , o d s tra n e je d n o g d e la n je n o g p le m s tv a , n a m e tn u t ' o rd N u d v ig , v o jv o d a 2 ra u n v ig %N u n b e rg a i b u d u i e le k to r R a n o v e ra ?J e o rg . N u d 6 ig , R e rz o g v o n 2 ra u n s c h v v e ig %N iin e b u rg @. J la v n u u lo g u u u b is tv u k r a ljic e ) n e i p ro m o v is a n ju ' o rd a N u d v ig a im a o je lo rd , e r il, v o jv o d a o d # a rib o ra ?J o h n H h u rc h ill, ls t ' u k e o " # a rlb o ro u g h @ k o g a je k ra ljic a ) n a s v o je v re m e n o p ro te ra la , a o n s e u N o n d o n v ra tio n a d a n n je n o g u b is tv a . s tin a , u p rilo g ' o rd a k o ji je i ro j b rita n s k o j ja v n o s tio b io n e p o z n a t b ilo je n e k o lik o m o m e n a ta 7 b io je p ro te s ta n tD p ra d e d a p o m a jc i m u je b io e n g le s k i k ra lj ' e jm s D e n g le s k i k ra lj H a rls a je b io u ja k n je g o v e m a jk e . o "ije i, n a k ra ju , m a jk a n je g o v o g d e d e : re d e rik a K b ila je n a js ta rija k e rk a e n g le s k o g k ra lja K ilija m a o d & n g le s k e . A le a ia c ta e $ t % k o c k a je b a e n a . I a s v e v re m e v la d a v in e b rita n s k a k ra ljic a ) n a n ik a d n ije v e ro v a la p ri % p a d n ic im a k ra lje v s k e ta jn e s lu b e . 2 ila je u v e re n a d a o n i s v o ju lo ja ln o s t, u p rv o m re d u , p o k la n ja ju n e k im p ro v e n e c ija n s k im k ru g o v im a e n g le s k o g p le m s tv a . ) n a je b ila . k o tla n $ a n k a i n je n o m z a s lu g o m s u s e 0 k o ts k a i & n g le s k a 1 T 4 T . u je d in ile s tv a ra ju i U je d in je n o O ra lje v s tv o K e lik e 2 rita n ije . ( je n o ta c , k a o k o ts k i k ra lj ' e m s K , v la d a o je i & n g le s k o m i rs k o m k a o ' e jm s ?Ja m e s o " & n g la n d a n d r e la n d , J a m e s K o " . c o tla n d @ i b io je p o s le d n ji k a to lik n a p re s to lu & n g le s k e . . a p re s to la g a je 1 A > > . s ilo m u k lo n ila e n g le s k a p ro te s ta n ts k a a ris to k ra tija k o ja s e z a p o m o o b ra tila v e n e c ija n s k o m c rn o m p le m s tv u i a m s te rd a m s k im b a n k a rim a k o ji s u im p o s la li h o la n d s k u v o js k u p re d v o $ e n u p rin c o m K ile m o m . O a d a s e h o la n d s k i p rin c K ile m C . n o v e m b ra 1 A > > . g o d in e is k rc a o n a e n g le s k o tlo n ije , k a o to b i s e m o g lo p re tp o s ta v iti, d o lo n i d o k a k v o g s u k o b a . & n g le s k i k ra lj je b io iz d a t, p rin u $ e n d a a b d ic ira i s p a a v a s e b e g s tv o m u : ra n % c u s k u g d e g a je p rim io N u j x K . ) n a je z n a la d a je ta d a n je n a s ta rija s e s tra # e ri k ru n is a n a z a k ra ljic u a li d a je p re to g a , s a n e p u n ih p e tn a e s t g o d in a , m o ra la d a s e v e n a z a h o la n d s k o g o k u p a to ra i n o to rn o g h o m o s e e k s u a lc a p rin c a K ile m a k o ji e n a k o n to g a p o s ta ti e lo m s v e tu p o z n a t k a o K ilija m o d & n g le s k e . ) n a je z n a la d a je # e ri u b ije n a 3 > . d e c e m b ra 1 A 5 B . u s v o jo j = 3 g o d in i, a d a je & n g le s k o m ta d a , s u p ro tn o s v im p ra v im a i o b i a jim a e n g le s k e k ru n e , n a s ta v io d a v la d a K ilija m s a s v o jim h o la n d s k im lju b a v n ic im a R a n s o m 2 e n tik o m ?J o h a n n K K ilh e lm ?R a n s [ ille m @ 2 e n tin c k @ i ) rn o ld o m O e p e lo m ?) rn o ld J o o s t v a n O e p % s tr a n a = B 5
' l i ' i - n n ' - i i i i i H - ....... - " ' - - - - - *

O+'O #U(' pel@. On se, znala je, redovno sa svojim pristalicama sastajao u Jerusalimskim odajama ?Jerusalme Hhambers@ Kestminsterske opatije. )na je znala da je njenog oca prvo izdao njegov MverniM o"icir 'on ,eril kome e kasnije Kilijem , kao kralj &ngleske, dodeliti titulu vojvode od #aribora i barona od )jmauta. Inala je da je njen deda kralj Harls bio prvi engleski kralj kome je su$eno, koji je osu$en i pogubljen od strane nekakvih parlamenta raca koje su plaali amsterdamski Jevreji na elu sa rabinom #en ben Josi"om ?#enasheh ben Vosse" ben Visra el@. )na je znala ko stoji iza proterivanja njenog oca i ubistva sestre % nije imala dileme. Oad je, u Kestminsterkoj opatiji u Nondonu, 34. okrobra 1T1B. za C3 kralja Kelike 2ritanije krunisan 'ord ?Jeorg . Nud6ig Rerzog von 2raunschvve% ig%Nuneburg@ znaaj i uticaj kraljevske tajne slube je dodatno porastao. (aime, 'ord nije znao engleski, a nije ga ni uio jer mu se nije ni dopadao. (ije mu se dopadala ni engleska klima, a ni Nondon, pa je najvei deo vremena provodio u (emakoj, gdeje i umro 11. juna 1T3T. *rotivnici novog kralja bili su brojni, uticajni i moni. .panski i :rancuski kraljevi ga nisu priznavali. U *arlamentu su se na njegov raun alili, ak i uz krajnje zlobne opaske. 8okom trinaest godi% na vladavine 'orda bilo je sedam pokuaja njegovog svrgavanja. (ijedan, naravno, nije uspeo. Jedna tajna organizacija, bez skrupula i trunke obzira pre% ma protivnicima, osnovana jo u vreme &lizabete , brinula je za sigurnost i mir kralja &ngleske. 'ord ?Jeorg . )ugust Rerzog von 2raunsch6eig%Niineburg@ je ro$en u Ranoveru, (emaka, u *alati Rernhaus, a na prestolu &ngleske je bio od 1T3T. do 1TA4. Ia razliku od oca, 'orda , on je nauio nekoliko engleskih reci i "ra% za ali ih je izgovarao s tekim nemakim naglaskom zbog ega se retko obraao parlamentu i javnosti. Od sve &ngleske najvie mu je odgovarao ambijent radnog kabineta u Oensingtonskoj palati, gde je i umro 3C. oktobra 1TA4. 8okom vladavi% ne 'ord je izgradio posebne odnose sa svojom slubom bezbednosti. Ona se nije starala samo o njegovoj sigurnosti i diskreciji njegovih ljubavnih avantura. (aprotiv, 8ajna sluba poinje da se stara o ekonomskim, politikim i diplomat% skim poslovima 'orda . &ngleski presto nakon 'orda zauzimaju njegov sin 'ord ?Jeorg . KKilhelm :riedrich@, a potom i njegovi unuci 'ord K ?Jeorg K )ugust :riedrich@ i Kilijam K ?KKilhelm K. Reinrich@. (ajvei doprinos unapre$enju rada .lube i njenom znaaju za monarhi% ju dala je kraljica Kiktorija ?Oonigin des Kereinigten Oonigreichs von Jro.brita% nnien und rland Oaiserin von ndien@, unuka 'orda i poslednja iz dinastije Ranovera ?'as Raus Rannover@. Oao prava (emica ona je, u skladu s linom disciplinom, urednou i poslovnoj posveenosti .lubu pretvorila u sastavni deo monarhije, vezujui dobrobit i budunost svih pripadnika .lube za dobro% biti i prosperitet monarha. Kiktorija je ro$ena 3B. maja 1>15. u palati Oensington u Nondonu. Jovori% la je engleski bolje od nemakog, a na presto je stupila 1>=T. godine krunisanjem u Kestminsterskoj opatiji. *ar godina nakon stupanja na presto u &nglesku je iz 2ombaja dovela 'avida .asuna ?'avid .assoon@, verovatno najveeg kabalistu svog vremena. .asun potie iz uvene jevrejske porodice Qa"i' ?=8it" M/(@ koja je u *ersiji imala poseban status jer su njeni prvaci vekovima predsedavali .anhe% =C4 strana

(enad #ini

drinom. .am .asun je, pre prelaska u ndiju 1>==, bio lini bankar bagdadskog pae )hmeta .A0m:et*paa1: Oako se u 2agdadu, a potom i u 2ombaju blisko druio sa islamskim i hrianskim misleim ljudima .asun je vremenom postao vrsni poznavalac ne samo jevrejske kabale, ve je podjednako bio cenjen i kao poznavalac islamskog su"izma i hrianskog misticizma. (jegova porodica je jo od x veka odravala trgovake veze sa Kenecijom, a po osnivanju stono% indijske kompanije postali su njeni vani agenti u arapskom svetu. *o dolasku u 2ombaj 'avid .asun postaje agent stono ndijske Oompanije i ubrzo se, kao veoma sposoban i nadasve poverljiv ovek, preporuio i samoj kraljici. Odmah po dolasku u Nondon zakleo se kraljici na vernost, a potom najvei deo ostatka svog ivota, umro je 1>AB. godine, posvetio unapre$enju .lube % odabiru mla% dih i talentovanih ljudi i njihovom obrazovanju i svekolikoj pripremi za rad na tajnim poslovima britanskog monarha. Oako sam .asun nikada nita nije traio za sebe kraljica Kiktorija mu se oduila tako 0to je njegovog sina )hmeda ?.ir )lbert )bdullah 'avid .assoon, lst 2aronet@ nainila baronom i potom ga oe% nila kerkom svog prijatelja Justava +otilda ?2aron Justave de +othschild@. .to se tie same .lube, 'avid .asun je uveo pravilo dve nule7 44 % pra% vo odabranih pripadnika .lube da mogu nekanjeno da ubiju, kad to ocene neophodnim, za, i u ime kraljice, bilo koga, bilo kada i bilo gde. ,ovek je, po .asunu, bio 4D protivnik kraljice je bio dvostruka nula. .asun je uveo jo jedno pravilo za ovakve agente % nisu imali ogranienja u troenju novca dok su na zadatku, a mogli su da se povuku iz posla kad god to zaele, pri emu bi dobijali znaajna imanja i prihode od kojih su do smrti mogli udobno da ive. 8akode, .asun je promovisao i praksu angaovanja najpoznatijih kriminalaca za obav% ljanje pojedinih poslova iz delokruga rada 8ajne slube. (eki od ovih ljudi su, nakon uspesno prebro$enih iskuenja, bivali i trajno primani u .lubu. .asun nije bio pripadnik .lube, ali je radio s njima po ovlasenju kraljice Kiktorije. Jedini ovek iz .lube koji se redovno vi$ao s Oraljicom bio je 0e" .lube. Jednom nedeljno, kad je to bilo mogue, u 1T.44 ,asova prvi ovek 8ajne slube je dolazio u kraljevsku palatu da s britanskim monarhom popije aj. U 2ritaniji ispijanje aja nije nikada bilo samo pijenje aja % gun$Mor t[o% teaMor one 'o kraja ivota, 33. juna 1541. godine, kraljica Kiktorija je zadrala ovakav nain opho$enja s prvim ,ovekom 8ajne slube. Oad je kraljica Kiktorija preminula 8ajna sluba je bila institucija za sebe. 2ila je mnogobrojna, bavila se ogromnim brojem razlii% tih poslova, izazivala je znatielju mnogih u &ngleskoj, a to je, prema 'oze"u .asunu ?Joseph .asoon % 1>CC.%151>.@, nasledniku 'avida .asuna, bio znak da se 8ajna sluba mora reorganizovati i pripremiti za sasvim nove zadatke. #e$utim, za dolazak ovog tajnovitog Jevrejina iz *ersije se vezuje jo jedna vrlo vana stvar u ivotu &ngleske. Oralj &ngleske &dvard proterao je sve Jevreje iz &ngleske 1354. i kraljevskim ukazom im zabranio da se ikada, po bilo kom osnovu, u nju vrate. (o, kako je &ngleska u vreme vladavine Olivera Oromvela ostala bez kralja ovaj je, na zahtev vo$e holandske jevrejske zajednice #eneeh 2en zraela ?#anasseh ben srael@, 1ACA. dozvolio ulazak, pre svega, se"ardskih Jevreja u &nglesku. )li, tek sa stupanjem na presto kraljice Kiktorije za Jevreje se stvari dramatino brzo i povoljno menjaju. ste godine kad je u Non% don stigao tajnoviti .asun Oraljica je odluila da #ozesu Rajmanu #onte"joreu
strana =C1

O+'O #U('

?.ir #oses Raim #onte"iore, lst 2aronet@, jednom od najuticajnijih i najbogatijih Jevreja u &ngleskoj, dodeli titulu barona. 8o je bilo prvi put u istoriji &ngleske da Jevrejin dobije naslednu titulu. (e zadugo nakon toga Oraljica Kiktorija poma% e .er 'avidu .alomonu ?.ir 'avid .alomons, lst 2aronet@ da bude izabran za gradonaelnika Nondona, to ga je uinilo prvim Jevrejinom na tom mestu, a ve 3A. jula 1>C>. godine Najonel +otild ?Nionel (athan de +othschild@ postaje lan *arlamenta i od te godine do danas u njemu, kako u Jornjem tako i u 'onjem domu, uvek ima Jevreja. ako nikad nije potpisala nijedan dokument kojim bi stavila van snage kraljevski ukaz iz 1354. godine, Kiktorija je, po miljenju mno% gih deMacto ozakonila boravak i rad Jevreja u Ujedinjenom Oraljevstvu. *roslava A4 godina vladavine kraljice Kiktorije odrana je 33. juna 1>5T u Nondonu. 2ila je to proslava kakvu svet do tada nije video. 8og dana .unce je jarko sijalo, a na nebu nije bilo ni najmanjeg oblaka. Oad su topovi razmeteni du Rajd *arka plotunom oznaili poetak sveanosti kraljica se, iz Kindzora put katedrale sv. *etra, uputila u otvorenim koijama titei se od jarkih sune% vih zraka ,ipkastim suncobranom. mala je T>. godina, mnogi su je voleli, mnogi su je mrzeli, ali nije bilo nikoga ko je nije potovao. 2ila je najmonija osoba na zemlji. Oad je 1>=>. stupila na presto &ngleska je vladala na = miliona kvadratnih kilometara, a tog 33. juna &ngleska je kontrolisala preko 1> miliona kvadratnih kilometara, odnosno vladala je ,etvrtinom Iemaljske kugle i etvrtinom svetske populacije. 2ese to imperija u kojoj .unce nikad ne zalazi. &ngleski monarh je kontrolisao celokupnu svetsku proizvodnju i trgovinu drogom, kontrolisao je najvee proizvo$ae i izvoznike oruja, trgovina ljudima je bila njegova privi% legija... (ajvei deo iskopina zlata, platine, srebra i dragog kamenja bio je pod njegovom kontrolom ili u vlasnitvu njemu bliskih i odanih pojedinaca. 2ila je to, zapravo, jedna od najveih imperija u pisanoj istoriji ljudskoga roda. Oad je kraljica Kiktorija stigla ispred katedrale .vetog *etra nije naputala koiju, a prvi koji je priao da je pozdravi bio je njen sin )lbert &dvard, budui kralj &ngleske &dvard K . Jedini ovek kome se kraljica osmehnula i naklonila tog jutra bio je obuen u diskretno sivo odelo na tanke bele pruge i s crvenom ruom u reveru % 'oze" .asun. 2io je to ovek koji joj se, kao i njegov deda 'avid .asun, zakleo na odanost do smrti. 2io je to ovek koji se vi$ao s kraljicom Kiktorijom kad god je to smatrao za potrebno i ovek koji nikad nije rekao da poznaje kraljicu ili kralja &dvarda K . (akon 0to je Kojvoda od Oornvola &dvard, najstariji sin kraljice Kiktorije i princa )lberta od .aks%Ooburg Jota, 1541. godine, s C5. godina, postao kralj &ngleske uzevi ime &dvard K preduzeo je, na predlog 'oze"a .asuna, mere za veliku reorganizaciju 8ajne slube. Osnovni razlozi ove reorganizacije behu to 0to su parlament i vlada sve ,ee i sve odlunije zahtevali da imaju uvid i uticaj na rad 8ajne slube. za ivota kraljice Kiktorije bilo je ovakvih zahteva, ali su oni bili sporadini i vie reda%radi postavljani. #e$utim, nakon to je presto preuzeo &dvard, poznat kao velik ljubitelj ena, dobre hrane, pia i kvalitetnog duvana, zahtevi za ograniavanje njegovih ingerencija nad .lubom su postajali sve glasniji. Oraj reorganizacije .lube bio je 1545. godine, a izvedena je tako da svi budu zadovoljni. *arlament je imao uvid u rad tajnih slubi, Klada je stekla pra%
=C3 strana

( e n a d # in i v a d a ih k o n tro lis e i d a u p ra v lja n jim a itd . ( je g o v o O ra lje v o K is o a n s tv o je im a % lo n a jv i e ra z lo g a d a b u d e z a d o v o ljn o , je r je n a jv e i d e o tro k o v a o d r a v a n ja ra z li itih d e lo v a 8 a jn e s lu b e s a d p a o n a te re t K la d e , a n je g o v o p ra v o d a te is te s lu b e k o ris ti z a s v o je p o tre b e n is u , z a p ra v o , d o v e d e n e u p ita n je . O v a k a v n a in M d e m o k ra ts k e k o n tro le i u p ra v lja n ja M ta jn im s lu b a m a b i e k a s n ije p rim e n je n i u . ) ' i m n o g im d ru g im d r a v a m a , a n je g o v a o s n o v n a k a ra k te ris tik a je 7 s v i im a ju p ra v o d a s e u p o z n a ju s a ta jn a m a k o je to v i e n is u Q , in je n ic a je d a n i je d n a je d in a ta jn a s lu b a b ilo k o je d r a v e n e b i m o g la d a o p s ta n e , a k a m o li d a "u n k c io n i e k a d a b i d e m o k ra ts k e v la s ti im a le m o g u % n o s t b ilo k a k v e o z b iljn e k o n tro le n jih o v o g d e lo v a n ja . ' a n a s je te k o s a z n a ti i ta a n b ro j z a p o s le n ih u o v im s lu b a m a , a o n jih o v o j s tru k tu ri, n a in u i o b im u "in a n s ira n ja , s a ra d n i k o j m re i i s i. a p s o lu tn o je n e m o g u e o z b iljn o ra z g o v a ra ti. O a d a b i s e n a b ilo k o ju o d o v ih te m a m o g lo ra z g o v a ra ti, o n d a to n e b i b ile n ik a % k v e ta jn e s lu b e v e n e k a v rs ta ja v n ih s e rv is a n a k o je n ik o n e b i tro io n i n o v a c n iti v re m e . O a d s u 1 5 B A . . ) ' o d lu ile d a "o rm ira ju H e n tra ln u o b a v e ta jn u a g e n c iju ?H ) @ p o s a o n je n o g "o rm ira n ja p o v e re n je e k s p e rtim a iz # A i # C . , im je 1 5 B > . o s n o v a n a je v re js k a d r a v a z ra e l n a a ra p s k o j z e m lji z v a n o j * a le s tin a z a k lju e n o je d a s e o d m a h m o ra "o rm ira ti s n a n a je v re js k a o b a v e s ta jn a s lu b a % # O . ) ' , a c e o p o s a o je o p e t p o v e re n e k s p e rtim a iz # A i # C . * o " o r m i r a n j u H ) i # O . ) ' % a ? R a # o s s a d l e # o d i /i n v /l e 8 a " k i d i m # e F u % h a d im @ e ln i lju d i # A s u z a k lju ili d a je n e o p h o d n o iz v r iti s v o je v rs n u p o d e lu p o s lo v a , o d n o s n o s p e c ija liz a c iju m e $ u n je n im e k s p o z itu ra m a , a to s u z a p ra v o H ) i # O . ) ' . 8 a k o s e H ) s p e c ija liz o v a la z a trg o v in u d ro g o m i te ro riz a m , a # O . ) ' z a trg o v in u o ru je m . # A je z a s e b e z a d r a o u lo g u g la v n o g n a d z o ra i p ra v o s a m o s ta ln o g d e lo v a n ja p o s v im p ita n jim a . ( e s m o tre n o s t H ) u n a p a d u n a ( ju jo rk 1 1 . s e p te m b ra 3 4 4 1 . ra z b e s n e lo je ru k o v o d s tv o # A . ( e z b o g u p le te n o s ti je r s e o n a p o d ra z u m e v a la v e z b o g tra lja v o o b a v lje n o g p o s la i in je n ic e d a s u p o je d in i n o v in a ri p o e li d a s u m n ja ju d a n e k a k v a te r o r is ti k a o r g a n iz a c ija ) r a p a p o i m e n u a l O a id a ? U ? jl . J! 4 p o s e % d u je te h n o lo k e , lju d s k e i o rg a n iz a c io n e re s u rs e z a o v a k a v p o d u h v a t. . ta v i e , p o ja v ili s u s e i p o je d in c i k o ji s u p o e li d a iz ra a v a ju s u m n ju u p o s to ja n je b ilo k a k v e a ra p s k e o rg a n iz a c ije p o d o v im im e n o m . 2 ilo je p o tre b n o m n o g o tru d a , m e d ijs k o g i d ip lo m a ts k o g , d a s e b a r d o n e k le , p rik rije o v a te ro ris ti a a k tiv n o s t H ) i s v e t u v e ri u m o , s o "is tic a ro s t i s tru n o s t p rip a d n ik a a l O a id e . # e $ u tim , i p o re d s v e g a , n ije b ilo m o g u e s a k riti in je n ic e d a je p o d z a tito m H ) 1 = A la n o % v a p o ro d ic e 2 in N a d e n to k o m 1 3 . i 1 = . s e p te m b ra n a p u s tilo te rito riju . ) ' , a d a je s a m O s a m a b in N a d e n , d a n n a k o n ru e n ja . v e ts k o g trg o v a k o g c e n tra u ( ju jo r % k u , p re k in u o le e n je i n a p u s tio a m e ri k u v o jn u b o ln ic u u + ija d u . O z a k a s n e lo m ru e n ju z g ra d e b ro j T p o re d O u la b liz n a k in ja n a jb o lje je i n e g o v o riti. I a ta k a v a n je is tin e o n a p a d u n a ( ju jo rk z a p o e lo je tim e to s u iz is tra % n ih ra d n ji iz u z e ti p o lic ija ( ju jo rk a i : 2 . s tra g u o M te ro ris ti k o m M n a p a d u o b a % v ila je : & # ) ?: e d e ra l & m e rg e n c v # a n a g e m e n t ) g e n c v @ k o ja je , p o a m e ri k im p ro p is im a , o d g o v o rn a je d in o p re d s e d n ik u . ) ' . ( a o s n o v u ra s p o lo iv ih i s tro % g o k o n tro lis a n ih p o d a ta k a is tra g u je o rg a n iz o v a o i O o n g re s . ) ' a li k a d a je n je % g o v a k o m is ija o k o n a la s v o j ra d iz s tro g o p o v e rljiv o g iz v e ta ja iz u z e to je p u n ih s tr a n a = C =

O+'O #U(' 3T stranica, a ostatak proglaen najviom dravnom tajnom. .vi koji su imali prilike da se upoznaju i sa ovako redukovanim izvestajem su morali da se oba% veu na utanje u skladu sa *atriotskim zakonom % Congre$$ Patriotic Act koji je, po vanrednom postupku, usvojen est nedelja nakon navodnog napada na (jujork. Ia razliku od amerikih kongresmena na utanje nije bio obaveza novi% nar Mreelancer 'im #ars ?Jim #arrs@ koji kae7 M+eeno nam je da je devetnaest muslimanskih "anatika nauilo, na tromesenom kursu, da upravlja putnikim avionimaD da su, po okonanju obuke, u savreno koordiniranoj akciji oteli etiri putnika avionaD da su, kao niko nikada pre, prevarili nasu ,etrdeset milijardi dolara skupu vazdunu odbranu, preleteli pola )merike i udarili u dve kule u (jujorku, zgradu *entagona i, gle ,uda, jedan se avion sruio negde u *ensilva% niji. .ve ovo je, reeno nam je, a mi treba u to da poverujemo, osmislio, organizo% vao i nadgledao nekakav islamski verski "anatik koji je sa laptopom u ruci sedeo u nekoj avganistanskoj peiniQ *a molim vas to je in$ult to intelligence`: *oetkom 3443. godine "rancuski intelektualac 8ijeri #esan ?8hierrv #evssan@ objavio je knjigu 22: $eptem7ar l))2: velika prevara koja e biti preve% dena na 3C jezika. Ooristei uglavnom dokumenta 2ele kue i amerikog mini% starstva odbrane kao i televizijske snimke #esan je nedvosmisleno ukazao na nemogunost izvo$enja jednog tako kompleksnog i zahtevnog teroristikog ina od strane devetnaestorice mladih, nedovoljno obrazovanih i struno osposoblje% nih arapskih mladia. #esanove sumnje i pretpostavke su ubrzo podrali mnogi daleko kvali"ikovaniji i upueniji ljudi iz oblasti bezbednosti i globalnog teroriz% ma. *oslednji u nizu je bio )ndreas 2ulov ?)ndreas Kon 2lilo6@, 3C godina lan nemakog parlamenta, ministar u vladi Relmuta .mita i ekspert za me$unarodi terorizam. )prila 344A. dao je intervju za <CQ radio koji je zapoeo recima7 MIva% ni,na verzija doga$aja o ruenju kula .vetskog trgovakog centra u (jujorku je toliko pogreno postavljena da je jasno da se tu radi o upletensoti domaih slu% biM. Oako ne bi ostao nedoreen 2ulov precizira da je ceo posao obavio Mnajui krug H )M i da su posebni ure$aji za navo$enje aviona, o kakvim teroristi mogu samo da sanjaju, bili postavljeni u zgrade .vetskog trgovakog centra. (aravno, H ) je imala saradnike u .audijskoj obavetajnoj slubi, a razlozi za ovaj grozni in se vide u ubrzanom napadu na )vganistan i rak zakljuuje 2ulov. (o, po njemu, sve je to deo obimne pripreme za konani obraun sa Oinom koja je Mza mnoge, preko noi, postala neprijatno monaMQ 8eroristiku akciju u (jujorku od 11. septembra amerika administracija je iskoristila kao opravdanje za napad na )vganistan T. oktobra 3441. godine, i rat protiv raka 344=. 'va su osnovna razloga napada na )vganistan i njegovu okupaciju. *rvi je drastino smanjenje proizvodnje opijuma od strane 8alibana, a drugi njihovo odbijanje da dozvole Onion ,il Compan+ oMCaliMornia * amerikoj na"tnoj "irmi, izgradnju na"tovoda preko njihove teritorije. Ovaj na"tovod je tre% balo da spoji nova nalazita na"te na obalama ndijskog okeana gde Onion ,il Cotnpan+ oMCaliMornia ima T4 koncesija sa obalama Oaspijskog mora. *rema pisanju Wa$0ington Po$t*a od 1>. novembra 3441. H ) je u )vga% nistanu jo 155T. otpoela sa vo$enjem paravojnih "ormacija u Junom )vgani% stanu. Kie hiljada pripadnika ovih jedinica je borbu protiv legalnih )vgani% =CB strana

(enad #ini stanskih vlasti otpoeo ve 3T. septembra, odnosno desetak dana pre zvani% nih amerikih napada. (ijaz (aik ?(iaz ). (aik@, ministar inostranih poslova *akistana je u jednom intervjuu 22H%iju naglasio da su mu njegove amerike kolege jo jula 3441. obznanile njihovu odluku za napad na )vganistan kako bi se sruio talibanski reim i uhapsili #ula Omar ?#ulla #ohammed Omar ili pjl ~J {j, na patu jeziku@ lider 8alibana i Osama bin Naden. Odmah nakon to su okupirali )vganistan )merikanci na mesto predsednika postavljaju svog ove% ka Ramida Oarzaia ?Ramid Oarzai ili l"% _A1jj% na patu jeziku@, nekadanjeg radnika Onion ,il Compan+ oM CaliMornia: 'anas oni u )vganistanu kontroliu proizvodnju najkvalitetnijeg opijuma na svetu, a po recima )ntonia #aria Ooste )ntonio #aria Hoste@, e"a kancelarije U( za kriminal i narkotike proizvodnja opijuma u )vganistanu e 344A. dostii nevrovatnih A.144 metrinih tona to je gotovo 53 ukupne svetske proizvodnje. Kie od T4 ove proizvodnje se plasira na evropsko trite, a glavni distributivni centar je Oosovo i #etohija gde .)' imaju jednu od najveih vojnih baza na svetu. *rema procenama nterpola koje je marta 344A. izneo predsednik zvrnog komiteta 'eki .elebi ?Jackie .elebv@ na Oi# se svakog dana nalazi najmanje pet tona heroina i kokainaD Od 3444. do 344A. nije zaplenjen ni jedan jedini gram bilo koje vrste narkotika na Oi#. Odmah nakon to je izvrena konsolidacija okupacionih snaga u )vga% nistanu .)' su otpoele sa pripremama za napad na rak. .)' su morale da napadnu rak jer je .adam Rusein jo 3444. godini poeo na"tu da prodaje samo za evro 0to je za direktnu posledicu imalo slabljenje vrednosti dolara na svetskim berzama. .adamov primer ve sledee godine je sledio venecuelanski predsed% nik Rugo ,avez, a odmah potom je i ran najavio mogunost da obustavi proda% ju svoje na"te za dolare. (apad na rak je bio ne neminovan ve imperativan kao to su i pretnje ranu postale neizostavna retorika amerike vlade. H ) je bila zaduena da osmisli povod za ovu agresiju i on je Mna$enM u navodnoj tvrdnji da rak poseduje oruje za masovno unitavanje. Oako to, samo po sebi, nije bilo dovoljno H ) je svoje ve iskonstruisane dokaze dopunila novim tvrdei da rak raspolae nuklearnim naoruanjem. .redinom 344A. britanski premijer 8oni 2ler i ameriki predsednik 'ordY 2u su priznali da ni jedan od razloga koji su se uzimali kao opravdanje za agresiju na rak nije postojao. .ve je bilo izmiljeno. 'anas .)' u raku kontroliu i prisvajaju celokupnu proizvodnju na"te. rak je gurnut u gra$anski rat, a narod doveden do ivice gole egzistencije. #ed% im Olbrajt, nekadanji dravni sekretar .)', je na novinarsko pitanje o preko pola miliona irake dece koja su umrla od posledica uvedenih sankcija koje su prethodile konanom unitenju .adama Ruseina, odnosno raka izjavila7 M8o je bio teak izbor za )dministraciju ali je cenu vredelo platiti.M Oo je platio tu cenuP raka decaQ H ) je jo 15>C. pokuala u 2ejrutu da ubije jednog muslimanskog religi% oznog vo$u koji je pozivao na al*ji0adMi $a7il Alla0 * sveti rat protiv .)'. spred damije je postavljen kamion pun eksploziva i aktiviran je kad su vernici napu% tali ovaj sakralni objekat. Ubijeno je osamdesetoro ljudi ali ne i glavna meta napada. Ovakvih i slinih teroristikih napada H ) % e je bezbroj. Ibog svega toga .)' su, kao jedina drava na svetu, od strane .vetskog suda osu$ene za terorizam % Mza nezakonitu upotrebu sile radi ostvarenja politikih ciljevaM. sto% strana=CC

O+'O #U(' vremeno, .)' su, pored zraela, jedina drava na svetu koja je odbila da pri% hvati rezoluciju br.C5C .aveta bezbednosti OU( od 3T. marta 15>T. kojom se sve drave pozivaju na potovanje me$unarodnih zakona. .ta vie, .)' su stavile veto na ovu rezoluciju. Ooliko se # A osilila u pogledu zatite svetskog terorizma najbolje govori zahtev koji su dravnom sekretaru .)' #edlin Olbrajt, 11. januara 3444. godi% ne, podneli Kilijam Ooen ?KKilliam .ebastian Hohen@, dravni sekretar odbrane .)', 'ord 8enet ?Jeorge John 8enet % albanskog porekla@, direktor H ) i Nuj :rih ?Nouis Joseph :reeh@, direktora :2 . U ovom zvanino dostavljenom i zave% denom memorandumu elnih ljudi amerikih bezbednosnih struktura ukazuje se na Mokolnosti koje je vie nemogue prenebregavati i javno ne videtiM, a tiu se direktnog angaovanja britanske vlade u pruanju podrke me$unarodnom terorizmu. s"rustrirani veitim kritikama i stalnim britanskim MpopovanjemM Ooen, 8enet i :rih predlau i zahtevaju od dravnog sekretara .)' da stavi Keliku 2ritaniju na listu drava protiv kojih .)' preduzimaju odgovarajue sankcije zbog podrke ili tolerisanja me$unarodnog terorizma. Ovaj se incident nije mogao prikriti, a samo zahvaljujui amerikom predsedniku nije dolo do promptne smene podnosilaca memoranduma. .voje su poloaje napustili neto kasnije. U prilogu #emoranduma dostavljen je i spisak incidenata, odnosno doga$aja koji nedvosmisleno ukazuju na otvorenu podrku britanske vlade me$unarodnim teroristima. z ovog podueg spiska naveemo samo dva, da bi se shvatilo ne da # A i britanska vlada pridaju malo vanosti me$unarodnoj borbi protiv terorizma, ve kako zapravo direktno stoje iza njega i nekih njego% vih aktera. *rvi primer u #emorandumu odnosio se na )hmeda Omara .eika .A0med ,mar =aeed =0eik0 ili PJ PJ oa_2 t)J na urdu jeziku@, Oamirskog teroristu koga su indijske vlasti 155C. traile zbog otmice etiri britanska i jednog amerikog dravljanina. Oako nije mogao da bude priveden vlastima, sud ga je u odsustvu, 155>. godine, osudio na pet godina strogog zatvora. Oad je krajem 1555. otkriveno da je )hmed uestvovao u otmici indijskog aviona poetkom te godine ndijska vlada je, s obzirom da je )hmed bio i dravljanin Kelike 2ritani% je, zatraila od britanske vlade pomo u njegovom pronalaenju. ndijska policija se ak i posebnim dopisom obratila # C i # A za asistenciju u postupku pro% nalaenja i hapenja ovog teroriste. (o, ne samo da je britanska policija odbila saradnju ve se i vlade oglasila saoptenjem da nema nameru da goni )hmeda niti da ga, ukoliko je na teritoriji Kelike 2ritanije, isporui bilo kome. .luaj je time okonan. 'rugi primer odnosi se na bombu koja je 3C. juna 155A. u .audijskoj )rabiji baena na jedan ameriki kamp, kad je ubijeno 15 vojnika. .audijci i )merikanci su bili besni zbog ovog incidenta, a poto su znali da se jedan od inspiratora napada na amerike vojnike nalazi u Nondonu odmah su zatraili od vlade Kelike 2ritanije da im isporui #ohameda al #asrija. #e$utim, na zapre% paenje, pre svega )merikanaca, #ohamed al #asri ?#ohamed )l%#asri@ je 3A. juna dao intervju u sedistu 22H%ia u kojem je izjavio da e slinih napada na amerikog okupatora u .audijskoj )rabiji biti jo i da se nada da e izdajnika =CA strana

(enad #ini .audijska kraljevska porodica brzo biti svrgnuta s prestola. )mbasadori .)' i .audijske )rabije uloili su otre proteste #inistarstvu inostranih poslova 2rita% nije, ali im je, na jo vee zaprepasenje amerikog diplomate, reeno da je Klada (jenog Oraljevskog Kelianstva #ohamedu al #asriju produila u aprilu iste godine boravak na jo etiri godine i da se o njegovom eventualnom izruenju moe govoriti tek po isteku tog perioda. Oonsternirane diplomate kojima je ovu vest saoptio jedan od savetnika #alokoma +i"kina ?.ir #alcolm Neslie +i"kind@, ministra inostranih poslova, nisu mogle nekoliko minuta da progovore, a kad su doli sebi ve su bili na ulici. Ovaj, za njih nepoznati tridesetogodinjak je bio samo jedan od 1A.444 zaposlenih u britanskom ministarstvu inostranih poslova, a sve to im je saoptio bilo je saopteno na tako ljubazan nain da normalan ,ovek nije odista mogao da zna 0ta da misli niti ta da odgovori. #inistar ino% stranih poslova je u to vreme, u kabinetu premijera 'ona #ejdera .ir John #ajor@ u ulici 'auning .trit 14, koja je jo od 1T=4. zvanino sedite britanskog premijera, lagano ispijao oljicu naj"inijeg kineskog zelenog aja. (o, moda je najbolji primer umeanosti # A u tokove me$unarodnog terorizma vidljiv po primeru imama )bu Ramze al #asrija ?KJ " j. U"o~jts@. (aime, u severnom delu Nondona, u :inzberi parku, nalazi se jedna omanja, stara damija koja je od podizanja bila redovno stecite islamskih ekstremista. #e$utim, ono to je najekstremnije, a odnosi se na ovu damiju, su propovedi njenog imama )bu Ramze al #asrija koji me$u svojim sunarodnicima uiva posebne simpatije i respekt stoga to je kao mudahedin u borbama protiv +usa u okolini 'alalabada u )vganistanu izgubio oko i obe ake. *ropovedi ovog imama su nabijene mrnjom prema svima koji ne pri% znaju )laha i pozivima za njihovo pogubljenje. Ia )bu Ramzu ubijanje verskih neistomiljenika je postalo pitanje Mmoralne i verske obavezeM. 0ta vie, napisao je poseban prirunik za izvo$enje teroristikih napada, u kome je sublimirao svoja iskustva iz )vganistana i saznanja do kojih je doao od svojih saboraca. Osim tehnikih uputstava, prirunik sadri i spisak moguih teroristikih cilje% va me$u kojima su Oip slobode i Oule .vetskog trgovakog centra u (jujorku, 2ela kua u Kaingtonu, )j"elova kula u *arizu, zgrada Opere u .idneju itd. )ktivnosti )bu Ramze nisu poznate samo 2ritancima ve i ostalim oba% ve0tajnim slubama, a e" "rancuske .lube za antiteroristiku koordinaciju Ori% sto" .aboa ?Hhristoph .habo@ je, za britanski asopis <uardian% ak izjavio da je :rancuska obavetajna sluba u vie navrata dostavljala britanskoj # C iscrpne podatke o umeanosti imama u me$unarodni terorizam, ali da nikad nisu dobili odgovor. .tvari oko imama su poele da se komplikuju naroito nakon 0to su )merikanci doli do saznanja da su dvojica osumnjienih za teroristiki napad na (jujork i Kaington 11. septembra 3441. bili redovni posetioci damije u :inz% beri parku i verni sledbenici )bu Ramze. 0ta vie, )merikanci opravdano sum% njaju da je imam deo jedne od najveih svetskih teroristikih operacija poznate pod imenom Al #akMir Wal Uijra ?UJ~NJ~J J1J{J{@, a koju sprovodi niz radikalnih islamskih organizacija predvo$enih navodno al Oaidom. .uoeno s nizom dokaza i otrim zahtevima sa strane, englesko sudstvo je poelo istragu, a potom i su$enje )bu Ramzi. U jednom lanku o ovom su$e% nju, u londonskom <uardian*u% citirana je izjava jednog neimenovanog pripadni% strana=CT

O+'O #U('

ka # A koji zapravo konstatuje da M.ud ne shvata da )bu Ramza ne predstavlja pretnju britanskoj nacionalnoj bezbednosti i stoga ga nije trebalo pozivati na odgovornostM. .u$enje imamu )bu Ramzi al #asriju zakazano je za T. juli 344C. godine, ali je istog dana i odloeno na est meseci jer je tog jutra u Nondonu izvr% eno nekoliko teroristikih napada u kojima je ivot izgubilo vie od C4 osoba. U utorak, 3. "ebruara 344A. godine, u Old 2ejliju ?Hentralni krivini sud u Nondonu@ je ipak izreena presuda mamu jer je proglaen krivim za 11 od uku% pno 1C taaka optube. )dvokati se slau da je za dela za koja je optuen mogao i trebalo da dobije doivotnu robiju, a da je kazna na sedam godina zatvora neshvatljivo blaga. Jodinu dana kasnije nekadanji ameriki javni tuilac 'on No"tus ?John No"tus@ je na fo- televiziji izjavio7 M8eroristiku akciju u Nondonu je organizovao agent # A Raron +asid ?Raroon +ashid )s6at@ ali ga je danas nemogue uhvatiti jer ga 0titi britanska tajna slubaM. U kojoj meri je # A tajna sluba najbolje govori podatak da je britanska vlada negirala njeno postojanje sve do 155C. godine, kada je to priznala i navela da je e" # A 2arbara #odsli 2arbara #odslev@. Ivanino, # A je podre$ena #inistarstvu inostranih poslova i Oomonvelta, a nezvanicno se veruje da i dalje unutar # A postoji grupa odabranih ljudi okupljenih u tajnom udruenju, Dioni* zev klu7% koje lojalnost iskazuje samo britanskom monarhu. *arlamentarci, vlade i lanovi njihovih kabineta se esto menjaju, a pripadnici # A to ostaju do smrti ili do dana kad to vie ne ele. 'anas Ujedinjeno Oraljevstvo, ili Kelika 2ritanija, kako god, ima tri oba% vetajne i bezbednosne agencije poznate kao 8ajna obavetajna sluba, Kladin komunikacioni centar i )genciju za bezbednost. U neto irem smislu uz njih se mogu svrstati jo i obavetajno osoblje #inistarstva odbrane, Hentar za anlizu terorizma i 0tab za bezbednost premijera. (aravno, ni danas se nigde zvanino nee navoditi postojanje # A niti .).%a, specijalnih vojnih jedinica osnovanih 15BA. godine, iji pripadnici i danas zakletvu polau samo britanskom monarhu, s obzirom da su te jedinice izuzete iz komandnog sastava britanske armije.

=C> strana

(enad #ini

*oglavlje dvadesetdeveto

strana =C5

O+'O #U('

*+ KV HOU(H N - ari$tocrazia nera

8eritorija talije kakvom je danas poznajemo je u vreme nastanka Keneci% janske republike i razvoja trgovakih gradova kao to su Uenova, #ilano, :era% ra i drugih bila pod snanim uticajem nemake "ranake, odnosno "rancuske kraljevske porodice Oarolinga koja je nasledila #erovinsku dinastiju. Jedna od najpoznatijih i najuticajnijih "ranakih kraljeva iz dinastije Oarolinga je svakako .arleman ?Hharles le Jrand, na "rancuskom ili Oarl der Jro"e, na nemakom@ koji je svoju vladavinu posebno utvrdio na prostorima Jalije, 2avarije, .aksonije i Nombardije. *apa Nav ga je tano u pono 3C. decembra >44. godine u +imu krunisao za cara .vetog rimskog carstva ?.acrum +omanum mperium@ nazi% vajui ga Imperator Augu$tu$ Carolu$ Nagnu$ % mperator )vgust Oarlo Keliki. 8ako e :ranaki rajh ?:rankische +eich@, koji egzistira jo od K veka nasledujui krvnu lozu #erovinga, postati poetkom x veka poznato kao .veto rimsko car% stvo ?Reiliges +omisches +eich@. Ovo carstvo e u istoriji ostati poznato kao 8rvi rajh ?&rstes +eich@ i od tog vremena pa sve do danas nemacka vlastela, odnosno aristokratija e imati znaajnu ulogu u oblikovanju sveta u kome ivimo. stina, zvani,no, poslednji car .vetog rimskog carstva je bio :ranc ?:ranz Joseph Oarl von Rabsburg%Nothringen Reiliger +omischer Oaiser@ koji je ro$en u :irenci 13. "ebruara 1TA>. i koji je abdicirao A. avgusta 1>4A. nakon to je njegovu vojsku porazila (apoleonova koalicija u bici kod )usterlica. (ezvani,no, i danas mno% gi, na odre$enim mestima, u odre$enim situacija i sa mnogo potovanja izgova%
raju reci Ueil Ueiliger Romi$c0er Kai$er:

.arleman je preminuo 3>. januara >1B. godine i za sobom ostavio teri% torije na kojima e se razviti niz monih centara me$u kojima posebnu panju zasluuju ona na severu talije7 Kenecija, :erara, Uenova, #ilano... *rvo rimsko carstvo je de"initivno kreiralo istorijski ambijent u kome je bilo mogue da se pojave porodice kao to su &ste, Kiskonti, ."orce, Jonzage, #edici, Orsini, Nuca% to, Uustini, 2arozi, Ooronaro... #e$utim, za savremenu istoriju je posebno inte% resantna pria o 11T malih ostrva koji su me$usobno povezani sa =T> mostova i koja e postati poznata kao Kenecija. *oeci +epublike Kenecije ?.erenissima +epubblica di Kenezia@ vezuju se za A5T. godinu kada se na njenom ,elu naao dud *aoluio ?)na"estus *aulu% cius@. 8itula duda je bila doivotna, a dodeljivalo ju je venicijansko plemstvo onome za koga je verovalo da e na najbolji nain 0tititi njene interese. Kenecija je u poetku bila samo jo jedan u nizu gradova dravica % ni po emu posebna i bitna, a onda su >35. godine vodei lokalni trgovci iz )leksandrije u Keneciju preneli neke relikte svetog #arka .=an Narco ;angeii$ta% na venecijanskom ili #dpOocD, na grkom@, prvog patrijarha )leksandrije, pratioca apostola *etra i *avla i autora jednog od jevan$elja ?&UH89~S)NOK Oa;d #S OOOK@. .a reliktima u Keneciju je stigla i "igura krilatog lava % zatitnika svetog #arka, koja je odmah postavljena u centar grada sa natpisom Pa- #i0i Narce% /vangeli$ta Neu$ % u miru poivaj nas #arko evangelisto. ste godine zapoeta je i izgradnja bazilike svetog #arka koja e vremenom postati simbol nove +epublike.
=A4 strana

(enad #ini

.rpska pravoslavna crkva slavi apostola #arka ?#arkovdan@, >. maja po Jregorijanskom, odnosno 3C. aprila po Julijanskom kalendaru.
( a re d n ih d e v e t s to tin a e z d e s e t o s a m g o d in a v e n e c ija n s k i trg o v c i, b a n % k a ri i p le m s tv o e im a ti v e o m a z a p a e n u u lo g u u e v ro p s k o j i s v e ts k o j is to riji. . ja j K e n e c ije p o ta m n e e te k 1 > . a p rila 1 T 5 T k a d a je m iro v n im s p o ra z u m o m iz N u b e n a ?U a rm is tiz io d i N o e b e n @ p re s ta la d a p o s to ji v e n e c ija n s k a re p u b lik a . ( a p o le o n o v b io g ra " : e lik s # a rk a m n a p is a e 7 L U n i te n je K e n e c ije u k o r is t ) u s trije o s ta v i e v e lik u m rlju n a c e o m iro v n i u g o v o r i o tv o riti p ro s to r z a n o v e e v ro p s k e s u k o b e M . ( o , ia k o je + e p u b lik a K e n e c ija p re s ta la d a p o s to ji iz a n je je o s ta lo n e to m n o g o z n a a jn ije % a r i$ to c r a z ia n e r a ?c rn o p le m s tv o @ k o ja je s v o je "in a n s ije i p o s lo v e p re n e la u N o n d o n , ) m s te rd a m , : ra n k "u r t, * a riz ... K e n e c ija n s k o p le m s tv o je b ilo p o z n a to p o s v o jo j trg o v in i, m o rn a ric i i b a n % k a rs k im k u a m a . 8 rg o v in a s k u p o c e n im tk a n in a m a , e g z o ti n im z a in im a , d ra % g im k a m e n je m i s i. je K e n e c iji u v e k d o n o s ila z n a tn e p rih o d e a li s u o n i b ili re la % tiv n o s k ro m n i u o d n o s u n a b a n k a rs k e p ro "ite . * o je d in i v e n e c ija n s k i o lig a rs i s u s e p o n o s ili tim e 0 to s v o je p o re k lo v o d e jo s o d is ta k n u tih p o je d in a c a s ta ro g + im a i v re m e n a n a s ta n k a h ri a n s tv a . J e d a n ta k a v p rim e r je v e z a n z a je d a n a e s to g d u d a < iu $ tin ia n o P a r tic ip a z ia , ija " a m ilija v o d i ro d o s lo v jo s iz C 4 > . g o d in e k a d a je u + im u "o rm ir a n C o lle g iu m P o n tiMic u m % n a jv i e re lig io z n o te lo D p rip a d n ik o v e "a m ilije u x K v e k u b io je i n a d a le k o u v e n i m a rk iz iz ' e n o v e K in e n c o U u s ti % n ia n o ?K in c e n z o J u s tin ia n @ ije s e u m e tn i k e k o le k c ije i d a n a s u v a ju u m u z e ji m a u 2 e rlin u , N o n d o n u , * e tro g ra d u i 2 e u . K e n e c ija n ije b ila p o z n a ta s a m o p o s v o jo j trg o v in i, "in a n s ija m a i m o rs k o j "lo ti v e i p o n a in u u p ra v lja n ja d r a v n im p o s lo v im a . ( jo m je o d 1 1 B = . g o d in e u p ra v lja o v e lik i s a v e t % < r a n d e C o n $ ig lio k o ji s u s a in ja v a li p r e d s ta v n c i B > 4 n a j% u g le d n ijih p le b e js k ih "a m ilija k o je s u p o s ta v lja le d u d a i b ira le v la d u % C o n $ ig lio N in o r e % s e n a t % N a g g io r e C o n $ ig lio % s u d % \ u a r a n tia i s v e d ru g e d r a v n e o rg a n e . s p re d d u d e v e p a la te i z g ra d e v la d e n a la z io s e v is o k o b e lis k o d a la b a s te ra n a k o ji s u , p o o d lu c i v e lik o g s a v e ta , v e a n i s v i k o ji s u ra d ili p ro tiv n jih o v ih , o d n o % s n o d r a v n ih in te re s a . U c ilju to e "ik a s n ije g s u z b ija n ja k o ru p c ije , n e a u rn o g ili n e a s n o g ra d a a d m in is tra c ije 1 4 . ju la 1 = 1 4 . o s n o v a n je s a v e t d e s e to ric e % C o n $ ig lio d e i D o d ic i% k o ji s u s a in ja v a li b o g a ti i u tic a jn i o lig a rs iD im a li s u ta k v u m o d a s u D b e z d o d a tn ih k o n s u lta c ija s a v e lik m s a v e to m k o ji ih je b ir a o , m o g li d a p o a lju b ilo k o g g ra $ a n in a n a o b e lis k . * r v i o v e k s a v e ta n o s io je titu lu C a p i i s v a k e g o d in e je b ira n n o v i. . a v e t je p re s ta o d a p o s to ji k a d i d r a v a k o ju je titio % 1 T 5 T . g o d in e D te g o d in e tri la n a C o n $ ig lio d e i D o d ic i o d la z e u N o n d o n g d e ih je e k a o i u p o s lio b rita n s k i m o n a rh ' o rd . I a K e n e c iju s e v e z u je i je d n a d a n a s p o z lu u v e n a re % g e to . J e v re ji s u iv e li n a p ro s to rim a K e n e c ije jo o d n je n o g o s n iv a n ja i u v e k s u b ili ra v n o p ra v i g ra $ a n i. . itu a c ija s e p o n jih m e n ja k a d a J e v re ji p ro g n a n i iz . p a n ije p o in ju e n m a $ $ e d a s e d o s e lja v a ju u K e n e c iju . O g ra n i e n iv o tn i p ro s to r i u s ta lje n i iv o t v e n e c ija n s k ih g ra $ a n a s u b ili d o v e d e n i u p ita n je . U m e s to d a , k a o v e in a e v ro p % s k ih d r a v a , p ro g n a d o s e lje n ik e K e n e c ija 3 5 . m a rta 1 C 1 A . d o n o s i o d lu k u d a im d o z v o li iz g ra d n ju k u a u o b la s ti C a n n a r e g io % s e v e r n i d e o g ra d a k o ji e p o s ta ti p o z n a t k a o g 0 e tto : ( o , k a k o s e b ro j je v re js k ih d o s e lje n ik a n ik a k o n ije s m a n ji % v a o v e n ic ija n s k e v la s ti im p o n o v o 1 A = = . g o d in e iz la z e u s u s re t i d o z v o lja v a ju d a s tr a n a = A 1

O+'O #U(' pored ve postojeeg jevrejskog naselja <0etto ;eccio izgrade jo jedno % <0etto Quovo: Kenecija e postati najomiljenije mesto za jevrejske "inansijske pekulante koji su bili redovno vi$ani na uvenom Ponte de Rialo: .vu dra ivota i zanata Kenecija za Jevreje gubi tek 1>1>. kada njena samostalnost nepovratno nestaje. 8ada su joj okrenuli le$a i krenuli put Nondona, )msterdama, i mnogobrojnih nemakih drava. .vetu su priali o svom tekom ivotu po Paguna ;eneta ?vene% cijanski lagumi@ zaboravljajui da kau kako su u Keneciju stigliD kako ih niko nikada u Keneciji nije zadravao i da sami, ni po cenu ivota, nisu eleli iz nje da oduD kako su se bavili lihvarenjemD kako su nekad nogama otvarali vrata hrianskih palata Ca' d',ro% Ca' fo$cari% Bar7arigo% Ca' Razzonico:::9 kako su imali pet sinagoga i kako se na dudevoj rezidenciji nalazila skulptura njihovog kralja .olomona *Muite de memoire% rekli bi psihijatri. O venecijanskim lihvarima i njiho% voj "inansijskoj ostrascenosti e moda najbolje govoriti Kilijam .ekspir u svojoj drami Nleta ki trgovac: Kenecija je svoje trgovake veze sa celim svetom sama odravala i kontro% lisala dobro joj poznatim morskim putevima. mala je najveu i najsnaniju mor% sku "lotu koju je sama gradila u svom Ar$enale di ;enezia: Kenecijanski trgovci i bankari su bili prisutni irom &vrope ali su se, neretko, za asistenciju u realizaciji svojih poslova koristili vezama i, kako bi se danas reklo, logistikom koju im je pruala nemacka Mamilien <el=e7, koja vodi direktno poreklo od .arlemana ?Oarl . der Jro"ie@, prvog vladara .vetog rimskog carstva. .voje veze sa Mamilien WelMen ari$tocrazia nera je ostvarivala preko italijanskog ogranka ove "amilije poznate
kao =amiglia /$te:

Uticaj i mo pripadnika "amilije WelM*/$te je bio nesporan jo od K veka ali se on poinje posebno iskazivati tek od x veka. Oua /$te je na prostori% ma talije dugo vremena bila prima Mamiglia ?prva, najvanija "amilija@. mala je velike posede na teritoriji +epublike Kenecije7 &ste, #onselie, +ovinjo i :ruli, a direktno je vladala :erarom, #odenom i +e$inom. /$te su imali primavoce ?glav% na re@ u Katikanu gde se i danas s potovanjem izgovara ime Cardinal d'/$te ? ppolito d/&ste@D trei i poslednji suprug uvene Nukrecije 2ordije ?Nucretia 2orja, odnosno 2orgia na italijanskom@, kerka pape )leksandra K ?+oderic de 2orja@, bio je princ :erare AlMon$o I d'/$te% a njihov sin /rcole II d'/$te oenio se sa Renee% erkom "rancuskog kralja Nuja x D erke /rcole I d'/$te% vojvode od :erare i jednog od najbogatijih ljudi talije i &vrope krajem xK i poetkom xK veka, Beatrice d'/$te i I$a7ella d'/$te udale su se za vojvodu od #ilana Nudovika ."orcu, odnosno markiza od #antove :ran,eska Jonzagu. .rbiju i .rbe sa kuom /$te povezuje france$co ; d'/$te koji je za svog naslednika odredio :ranju :erdinanda ?:ranz :erdinand, &rzherzog Kon Osterreich%este@ koga e Javrilo *rincip ubiti u .arajevu 151B. *ria o "amiliji WelM pravi poetak dobija sa Kel"om vojvodom 2avarije ?Rerzog von 2avern@ kome je otac Al7erto Azzo II d'/$te ostavio znaajna imanja i oenio ga sa &tildom, kerkom Ota vojvodom 2avarske ?Otto Jra"en von (or% theim Rerzog von 2avern@. .voje znaajne posede i bogatstvo WelMl e dodatno uveati kada mu ujak <el= III% vojvoda Oarintije i vladar Kerone i sin jedinac <el=a II gro"a )lt$or"a i mca, ostavi 14CC. godine sve svoje posede. Oada je 1141. godine preminuo WelM I; vaio je za najbogatijeg oveka &vrope. K)a Eel3 je =A3 strana

(enad #ini

redovno davala vladare Favarske, Saksonije, Fransvik i :)nber4a, (anovera, a od CGCH2 i kraljeve 9elike Fritanije2 (akon to je Oarolinka dinastija prestala da daje vladare za .veto rimsko carstvo oni su prvo bili birani iz nema,ke kue ,ttonian% a potom =ultan i Uo0en$tauMen9 "amilija WelM orodila se tokom x i x veka sa ovim nemakim kraljevskim kuama, a kao rezultat toga nastale su nove Jedan od najpoznatijih pripadnika kue WelM je Rajnrih Nav ?Reinrich der NA6e@ koga e mnogi pamtiti kao osnivaa gradova #inhena, :)beka, .tada, Nunberga i 2ransvika. 'rugi e Rajnriha pamtiti kao oveka koji se 1. "ebruara 11A>. godine oenio prelepom #atildom, kerkom engleskog kralja Renrija . z ovog braka rodice se petoro dece od kojih e Oto ?Otto K von 2raunsch6eig@ 11TC. godine biti krunisan za cara .vetog rimskog carstva. #e$utim, vrhunac svoje moi, uticaja i znaaja "amilija WelM doivee kada njen pripadnik <eorg 2:
Pudivig Uerzog von Braun$c0meig*Piine7urg bude, 1. avgusta 1T1B. odlukom britan% mone kue Wittelm7ac0% Ua7$7urg% Pu-em7urg% Prem+$li8 i dr.

skog parlamenta, postavljen na presto kralja Kelike 2ritanije i rske pod imenom 'ord ?Jeorge @. *arlament je svoju odluku opravdao injenicom da venama <eorga I tee i engleska krv jo od venanja #atilde i Rajnriha. (jegovi nasledni% ci e od tada pa do danas, pod razliitim imenima7 Ranover, .ak%Ooburg%Jota i Kindzor, upravljati Kelikom 2ritanijom i dobrim delom ostatka sveta. (ajpozna% tiji britanski monarsi ove nemake "amilije su svakako kraljica Kiktorija i &liza% beta . )ktuelni vladar kue [el" je &rns )vgust ?&rnest )ugustus@ sa zvani%
nom titulom Prinz von Uannover% Uerzog zu Braun$c0zoeig und Pune7urg und Koni* glic0er Prinz von <roMi7ritannien und Irland: Oenjen je princezom Oarolinom od

#onaka ?Haroline Nouise #arguerite *rinzessin@ iz porodice Jrimaldi koja jo od 11A4. godine pripada $enoveskom crnom plemstvu. Priv+ council je privatni savet britanskog monarha, a razvio se iz starog savetodavnog tela engleskih kraljeva poznatog kao Curia Regi$ ili King'$ Court: Oako 'ord ?1T1B.%1T3T.@ nije znao engleski jezik, a nije mario ni za samu &nglesku .avet dobija sve vie na znaaju. *reko njegovih lanova 'ord je komunicirao sa parlamentom i veinom engleske aristokratije. #e$utim, vre% menom 'ord shvata da je .avet preglomazan i da odre$ene stvari nisu za svaije ui pa odluuje da u okviru ve postojeeg .aveta "ormira njegov ui, tajni deo od njemu posebno naklonjenih ljudi. 8ako se Priv+ council deli na dva dela7 elitni i tajni deo monarhovih savetnika. *rvi e sainjavati poznate lino% sti iz oblasti prava, ekonomije, vojnih nauka, medicine i si, a drugi pripadnici ari$tocrazia nera % crna aristokratija. Od tada zvanini Priv+ Coucil postaje sve vie samo jedno prestino ali ipak protokolarno telo bez posebnog znaaja i uti% caja u kreiranju stvarne politike Kelike britanije. *oetkom x x veka za vreme kraljice Kiktorije u okviru zvanicnog Priv+ councila se stvara poseban kabinet koji e "unkcionisati kao neka vrsta vlade i koji e vremenom donositi sve vei broj samostalnih odluka radi to e"ikasnijeg "unkcionisanja monarhije. ,lanovi .aveta e, po automatizmu, biti i svi lanovi dva najstarija i najznaajnija viteka
reda u 2ritaniji7 #0e No$t Ancient and No$t Qo7le ,rder oMt0e #0i$tle i, drugog, #0e No$t Qo7le ,rder oMt0e <arter:
strana =A=

O+'O #U('

#e$utim, ba za vreme vladavine kraljice Kiktorije 1>. januara 1>T1. godi% ne proglaeno je ujedinjenje (emake i stvaranje jedinstvenog carstva % Deut$c0e Kai$erreic0 sa Kilhelmom ?KKilhelm @ iz kue Roencolerna ?Rohenzollern%.i% gmaringen@ na njegovom elu. 2ritanskom monarhu se osnivanje !iveite$ Reic0 ?'rugi rajh@ na elu sa kuom Roencolerna i pod dirigentskom palicom kancelara Oto "on 2izmarka ?Otto &duard Neopold von 2ismarck%.chonhausen@ ni naj% manje nee dopasti. Oue WelMi Roencolern su imale stare neraiene odnose. #onarhova tajna sluba, .avet i mnoge podre$ene mu tajne i polutame orga% nizacije e biti stavljene u pogon % pokrenue se 2ritanska imperija. ,etrdeset etiri godina kasnije % 151B. poee veliki obraun dve dinastije, a 'rugi rajh e prestati da postoji 151>. godine kada e (emaka biti pretvorena u republiku. 'anas Priv+ coundl "unkcionie kao svojevrsna proirena vlada britanske monarhije. ma oko B34 lanova me$u kojima su uvek prisutni svi ministri aktu% elne i prethodne vlade, elni ljudi parlamenta, najui krug monarhove porodice, nadbiskum engleske crkve i dr. .vi lanovi Priv+ councila su u obavezi da pri stupanju u njegovo ,lanstvo poloe zakletvu koja poinje recima 7 LOunem se 2ogom svemoguim da u biti iskren i odani sluga njegovog kraljevskog velian% stva...M. ,lanove imenuje samo britanski monarh ali je danas uobiajeno da mu vlada predlae ljude za koje smatra da je neophodno da se na$u u lanstvu ove prestine britanske institucije. #e$utim, pored ovog zvaninog Priv+ councila u stvarnosti jo uvek postoji stari kraljevski Con$iglio privato di ari$tocrazia nera iji su lanovi nepoznati javnosti i koji i dalje, kao nekada, odgovaraju samo monarhu. Oo su lanovi, koliko ih je, gde, kada, kako i koliko ,esto se sastaju nije poznato. Jed% no je samo izvesno % britanski monarh ima svoj lini savet ?Jeheimer +at, na nemakom@ dovoljno moan da mu omoguava i garantuje stabilnost i sigur% nost upravljanja ne samo Ujedinjenim kraljevstvom ?&ngleska, 0kotska i .everna rska@ i zemljama lanicama Oomonvelta ?Oanada, )ustralija, (ovi Ieland, Ju% no )"rika +epublika itd.@ ve i mnogim multinacionalnim kompanijama.

=AB strana

(enad #ini

*oglavlje trideseto

strana =AC

O+'O #U('

(&O .8O+ J.O .* .

U mnogim diskusijama i tekstovima se esto, ak preesto spominju tzv. *rotokoli cionskih mudraca. Ia ovaj dokument, koji su prvi objavili +usi poet% kom dvadesetog veka, Jevreji uporno govore da je obian "alsi"ikat, ali nikad, bar ne koliko je meni poznato, nisu rekli "alsi"ikat ega. 2ilo kako bilo, izvesno je da *rotokoli cionskih mudraca nisu jedini pisani materijal koji eksplicitno govori o velikoj zaveri jevrejske MeliteM protiv ostatka sveta. Ovde je vano, veoma vano, naglasiti da, kad se govori o jevrejskoj kabali i njihovoj zaveri da zavladaju sve% tom, niko, pa naravno ni ja, ne misli na jevrejski narod. Ovde, u ovoj mojoj prii, kao i u priama mnogih drugih ljudi na ovu temu, misli se iskljuivo na jednu manju grupu ljudi koja jo od vremena Kavilona, kroz svoje tajne organizacije, ve hiljadama godina priprema uspostavljanje jedne svetske vlasti i jedne svet% ske religije na ijem elu e se nalaziti njihov 2og ili ko ve. O njima i njihovim namerama nema mnogo pisanih materijala, a ono malo do ega se moe doi je toliko neverovatno da je normalnom, obrazovanom i vaspitanom ,oveku pravi problem da to shvati kao ozbiljan tekst, a kamoli neije odlune namere. ,etiri teksta odnosno zapisnika koja su pred vama su dokumenti o ijoj sadrini svako ima pravo da razmilja na nain koji nee vre$ati njegovu inte% ligenciju, ali niko, ko i najmanje dri do sebe, nema pravo da ih prenebregava i zanemaruje, jer je upravo to ono 0to neki oekuju i na ,emu zasnivaju predikci% je o svom konanom uspehu i naoj propasti. *ored ovih tekstova ima i izjava poznatih i, u svoje vreme, uticajnih pojedinaca koji su javnost upozoravali na pojedine ljude i doga$aje koji su usledtili. Jedan od takvih je i uveni britanski politiar 2endamin 'izraeli, inae pokatolieni Jevrejin. U 2ritanskom parlamentu premijer 2endamin 'izraeli je 1>C3. godine
izjavio7 `=vetom upravljaju ljudi koji $e umnogome razlikuju od onoga kako i0 mi zami* "ljamo::: Otkaj Vevreja $e moe videti u $vakom de$truktivnom doga8jaju u /vropi za protekli0 nekoliko vekova: ,ni $u ti koji $toje iza mnogi0 po7una protiv tradicije% ari$to* kratije% religije i privatnog vla$ni"tva::: Pri u o ravnopravno$ti i jednako$ti ljudi i potre7i $ocijanog jedin$tva o$mi$lila $u i pla$irala razna tajna dru"tva iji lanovi zapravo pine tajne vlade "irom $veta: ;ode ovi0 tajni0 dru"tava $u% po pravilu% ljudi jevrej$ke naci*

onalno$ti i vere * "to je i$to`: Ovo je sredinom devetnaestog veka u 2ritanskom parlamentu rekao 'izraeli, premijer Kelike 2ritanije. *oznati politiar svog vremena i veoma blizak saradnik porodice +otsild Kalter +aten ?KKalter +athen@ je, 3B. decembra 1531. godine, govorei o demokra% tiji i liberalizmu za beke novine Kronen !eitung izjavio7 `=amo tri $totine ljudi koji
$e me8u$o7no do7ro poznaju odlu uje o $ud7ini /vrope: Qa$lednike 7iraju iz $voje naj* 7lie okoline: ,vi ljudi po$eduju $red$tva kojima mogu da uni"tite $vaku dravu za koju $matraju da vi"e nema razloga za njeno po$tojanje:` 8ano po isteku estog meseca

posle objavljivanja ovog intervjua, 3B. juna 1533. godine, gospodin Kalter +aten je ubijen.

=AA strana

(enad #ini

Iapisnik iz 1B>5.
(a dan 1=. januara 1B>5. godine rabim #elamed ?#enr #elamed@ i rabin .enor ?'on )braham .eneor@ % veliki rabin .panije, pismeno su se obratli Keli% kom .anhedrinu u Oonstantinopolju ?danas stanbul@. U pismu rabini pitaju ta Jevrejima valja ,initi s obzirom na niz problema s kojima su ve due suoavaju. &vo kakav odgovor mu je otposlat7 M'raga na brao po veri #ojsijeovoj, primismo vae pismo u kome nam govorite o uznemirenosti i nesreama kojima ste ve due vremena izloeni. Ka bol je i na bol jer se radi o nama. M.avet Kelikih (amesnika i +abina je sledei7 .to se tie kralja koji vas primorava da se pokrstite u veru hriansku % pokrstite se jer vam druge nema. )li, ko god i kad god se pokrsti neka u srcu mesta samo za.#ojsija i nau veru, pravo i pravdu ostavi. 0to se tie naredbe da se liite sve svoje imovine ?*o zakonu, svi koji se preobrate u hriansku veru morali su da se odreknu, u korist kralja, sve svoje dotadanje imovine@, savet vam je da svoju decu obucite za trgovce kako bi vre menom, malo po malo, oni liili hriane njihove imovine. 0to se tie vaeg kazivanja da ima pokuaja da vas lie ivota, savet vam je da date decu da ue za doktore i apotekare kako bi oni, vremenom, malo po malo, liavali hriane njihovih ivota. 0to se tie vaeg kazivanja da ele da unite vae sinagoge, savet vam je da svoju, u hrianstvo preobraenu decu, date za svestenike kako bi ona vreme nom, malo po malo, unitila hriansku veru i crkvu. .to se tie svih drugih uznemiravanja kojima ste izloeni, savet vam je da svoje sinove uinite advokatima i sudijama kako bi se vremenom, malo po malo, umeali u sve dravne poslove i jednog dana upravljali njima, a sve hria ne naterali da rade za njih i tako im se osvetili za sve. (emojte nikako da odstupate od saveta koje vam dadosmo jer ete vre menom iz iskustva uvideti da e, ma koliko da ste i da ete biti poniavani, mo, na kraju biti samo u vaim rukamaM. Ovaj Iapisnik s instrukcijama potpisan je 31. novembra 1B>5. od strane7 princa Judejskog od Jerusalimskog kraljevstva.

Iapisnik iz 1>A4.
*rvi znaajan i veliki sastanak svetski najuglednijih Jevreja posveen pri% premama prvog jevrejskog svetskog kongresa odran je 1>A4. godine u *arizu, P'0otel de =aint*florentin: Ivanian povod ovog krajnje diskretnog skupa bilo je ustanovljenje Netz ]em0iva 1>C5. godine za glavno obrazovno semenite Jevreja u &vropi. Iapisnik na sastanku je vodio )dol" Orime ? saac #o/ise Hremieu;@,
strana =AT

O+'O #U('

poznati pariki advokat i nekadanji ministar pravde u "rancuskoj vladi. .kupu je, mimo obiaja, pored niza uglednih Jevreja iz &vrope i )merike prisustovala i jedna Jevrejka % .ara 2ernar ?0arah 2ernhardt@ koju je prisutnima predstavio njen protege 'ejms #ajer de +otild ?2aron Jacob, dit James, de +othschild@. #oto skupa je bio7 M.vi Jevreji za jednog, jedan Jevrejin za sveM, a tekst Iapisnika glasi7 M.avez koji elimo da osnujemo nee biti savez :rancuza, &ngleza, raca ili (emaca. 2ie to .vetski .avez Jevreja ma od kuda oni bili. Ostali ljudi i rase su me$usobno podeljeni po nacionalnim osnovama, ali mi nemamo tih deoba, mi smo jedna nacija i nacija jedne religije. (ijedan Jevrejin ni pod kakvim uslovima i okolnostima nikad ne moe postati prijatelj s bilo kojim hrianinom ili muslimanom. 8o e postati mogue tek kad naa vera obasja ceo svet i zagospodari njime. +atrkani irom sveta, po svim dravama i me$u svim nacijama koje su nas uvek s prezirom i neprijateljstvom gledale i prema nama se runo ophodile mi i danas samo jednu elju imamoD da ostanemo nepromenjeni u svojoj veri i pravu, da ostanemo nepokolebljivi Jevreji. (aa nacionalnost je religija naih oevaD mi drugu nemamo niti potu% jemo. #i ivimo po tu$im zemljama i ne mogu nas doticati njihove ambicije i potrebe jer one nisu nae zemlje i tako su nam strane. U svim tim zemljama na moral i materijalna sigurnost su uvek u opasnosti i mi samo o tome moramo da vodimo rauna. Jevrejska vera, pravo i pravda moraju vladati svetom. Jevreji, ma kakva nam sudbina bila i ma gde nas vodila, ma gde se nalazili, ne smemo zaboraviti i moramo uvek pamtiti da smo lanovi Odabrane +ase. #oramo biti svesni, moramo shvatiti, da je vera naih oeva na nacio% nalizam i patriotizam. #i koji nemamo dravu jesmo jedna nacija i nacija jedne religije... U jevrejstvu su nacija i religija jedno isto, a naa politika je politika takvog jevrejstva. .tvar za koju se mi borimo je velika i sveta, i uspeh nam je siguran. Oato% licizam, na smrtni neprijatelj, je u pepeo pretvoren, smrtno pogo$en pravo u glavu. #reYa koju mi pletemo je svakim danom sve vea i dosee do svih krajeva sveta. 8ako e proroanstva iz naih .vetih knjiga brzo da se obistine. Kreme kada e Jerusalim postati dom u kome e se moliti sve nacije i svi ljudi pod zastavom nae religije nije daleko. (aa e religija biti prihvaena irom sveta, a mi oslobo$eni svih stega. (aa e mo biti nemerljiva i stoga ve sada treba da uimo da je koristimo samo za nau dobrobit. ,ega mi vie treba i imamo da se plaimo. 'an kada e sva bogatstva i blagodeti ovoga sveta postati naa, dece zra% ela, nije dalekoM.

=A> strana

(enad #ini

Iapisnik iz 1>A5.
. a s ta n k g la v n ih e v ro p s k ih ra b in a o d r a n je n a je v re js k o m g ro b lju J e s e "o % ? J o s e " o v % m e s t s k a t v r t /@ u * r a g u , , e k a , 1 > A 5 . g o d i n e . + a b i n i s u b i l i o k u p l j e n i o g ro b n ic e K e lik o g + a b in a . im e o n a %b e n % h u d a ?J ra n d + a b b i = im e o n *7 e n *I0 u * 1% a g la v n i g o v o rn ik je b io r a b in + a jh o r ?+ a b b i + e ic h h o r n @ . & v o ta je to m p rili % m re e n o , a o v e k p o im e n u + e d k li" ?+ a d c li""e @ z a p is a o 7 M . v a k ih s to tin a k g o d in a m i, H io n s k i m u d ra c i, im a m o o b i a j d a s e s a s ta % n e m o u . a n h e d rin u d a b is m o s v e o b u h v a tn o s a g le d a li n a n a p re d a k u p ra v c u d o m in a c ije s v e to m i k o n a n o g s la m a n ja n a ih p ro tiv n ik a h ri a n a , a to n a m je o b eao Jah v e. O v e g o d in e , e v o , k o ris tim o p rilik u d a , o k u p lje n i iz n a d g ro b a n a e g K e li % k o g s v e 0 te n ik a . im e o n a b e n h u d a , iz ra z im o s v o je z a d o v o ljs tv o to s m o to k o m p ro lih s to g o d in a p o s tig li ta k o m n o g o . * o s tig n u to je to lik o m n o g o , a ta k o m a lo je jo o s ta lo d o o s tv a re n ja k o n a n o g s n a . I la to je o d u v e k b ilo i u v e k e b iti n e n a d m a n a m o . ) k o z la to m ra s p o la e i u p ra v lja z n a la k a ru k a o n d a e o n o z a n je g o v o g v la s n ik a , a to s m o m i, b iti g la v % n a p o lu g a u n a p re d o v a n ju k a z a p is a n o m c ilju . I a s v e d ru g e k o ji g a n e m a ju o n o e b iti o b je k t e n je i v e n e z a v is ti. I la to m m o e m o d a k u p im o s v a k u n e m irn u i p o b u n i s k lo n u d u u . . n jim e m o u tv r$ iv a ti, k a k o m i to Y e lim o , k u rs e v e ra z li% itih v a lu ta . . n jim e m o d iz a ti i s p u ta ti c e n e b ilo k o jih p ro iz v o d a . . n jim e m o d r a v a m a d a v a ti z a jm o v e i ta k o ih , n a k ra ju , u in iti z a v is n im o d n a s . K e d a n a s , u o d n o s u n a s to g o d in a ra n ije , n a jv a n ije b a n k e , b e rz e i m e n ja n ic e s u u n a im ru k a m a . * o s le z la ta , n a jv e a i n a jz n a a jn ija m o le i u ta m p i. I n a m o d a k a d o n a n e k u iz m i ljo tin u p o n a v lja d a n im a lju d i n a k ra ju p o n u d a v e ru ju u n ju k a o u n e k u in je n ic u . s to je i s p o z o ri te m . ' a n a s , a to s e d o g o d ilo u p ro te k lih s to g o d in a , m i u p ra v lja m o m n o g im n o v in a m a i p o z o ri tim a . . u tra , a to e s e d o g o % d iti u n a re d n ih s to g o d in a , m i e m o u p ra v lja ti s v im n o v in a m a i p o z o ri tim a . ( e p r e k i d n i m h v a l j e n j e m i g l o r i h /k o v a n j e m d e m o k r a t i j e i d e m o k r a t s k i h p ra v ila m i e m o p o d e liti h ris a n e i s v e d ru g e n a ra z n e p o liti k e s tra n k e k o je e s e m e $ u s o b o m s ta ln o s u k o b lja v a ti. 8 a k o e m o u n i titi je d in s tv o n jih o v ih n a c ija i s tv o riti n e re d e u n jih o v im d r a v a m a . ( a k ra ju , s v e d e n i n a in te le k tu a ln u im p o % te n c iju , n e s lo n i i u s ta ln im s u k o b im a , o n i e p o k le k n u ti is p re d n a ih b a n a k a % is p re d n a s k o ji s m o u v e k b ili i o s ta li s lo n i, n e p o d e lje n i i v e n o o d a n i s v o m c ilju . * ris ili e m o h ris a n e i s v e d ru g e n a m e $ u s o b n o ra to v a n je i to ta k o to e m o s e k o ris titi n jih o v o m g lu p o u i s u je to m . O n i e s e m e $ u s o b n o s t a ln o s u k o % b lja v a ti i u b ija ti, p a e ta k o p ro s to r z a n a e lju d e b iv a ti s v e iri. ( jih o v a n e s lo g a e ih s la b iti, a n a s e ja a ti. * o s e d o v a n je z e m lje je o d u v e k o b e z b e $ iv a lo u tic a j i m o n je n o m v la s n ik u . . to v i e z e m lje % to v is e u tic a ja i m o i. * o z iv a ju i s e n a s o c ija ln u ra v n o p ra v n o s t i je d n a k o s t m i e m o ra d iti n a c e p a n ju v e lik ih p o s e d a , n jih o v o m u s itn ja v a n ju i, v o d k u k a o s tr a n a = A 5

O+'O #U(' time, razvlaivanju monih hrianskih zemljoposednikaD Iemlju emo tada usitniti i podeliti seljacima koji ude da je imaju i obraduju. )li, da bi je obra$i% vali trebae im novac za seme, maine, da preive do etve, a to znai da e se zaduivati u naim bankama i da e zavisiti od nas. (jihova aristokratija nije imala potrebu za ovakvim zajmovima ali ove golje e postati sluge naem kapi% talu, a mi emo raspolagati svim tim zemljitem koje e nam dati tako neophod% nu mo. .ada nam ostaje da pokuamo da izvuemo zlato iz upotrebe i da ga zamenimo papirnim novcem, iju emo vrednost mi odre$ivati. Ilato e ostati u naem posedu, a papirni novac e imati svi drugi. (jegovu vrdnost emo mi odre$ivati, kao jedini vlasnici zlata. 8ako emo postati gospodari njihove sud% bine. #e$u nama ima velik broj sjajnih oratora koji mogu pokrenuti velike mase kad to zatreba. Oad za to do$e vreme mi emo ih razaslati irom sveta kako bi svim ljudima objasnili da e promene koje e nastati biti za dobrobit svih. Ilatom i laskavou emo pridobiti radnike. Obeaemo im dnevnice o kakvim nisu mogli ni da sanjaju, ali emo istovremeno poveati sve ivotne tro% kove tako da emo im uzeti sve to smo im dali. *oveanjem ivotnih trokova i stvaranjem nestaica osnovnih roba pri% premiemo mnoge revolucije, gde e stradati samo hriani i drugi, ali ne i mi. #i i samo mi emo dobro proi. +aznim neosnovanim optubama na raun hrianskog svetenstva koje e naa tampa neprekidno ponavljati, a glumci dnevno ismevati, ljudima e se ova vera na kraju uiniti odvratnom. 8o e nam otvoriti put ka njihovim duama. Oako mi nikada nismo svoju veru dovodili u pitanje ona e se na kraju pokazati superiornom, a nae due nadmonim u odnosu na hriane i sve druge. 'anas, u odnosu na sto godina ranije, nai ljudi se nalaze na svim vanim pozicijama u kraljevskim dvorovima, dravnoj birokratiji, u vojsci, policiji i sud% stvu. #i posebno moramo raditi na tome da nai lekari jo vie budu prisutni u kuama hrianske aristokratije i inteligencije. Nekarima se ljudi lako poveravaju pa oni tako mogu uticati na miljenja i stavove svojih bolesnika. )li, iznad svega, u narednih sto godina, moramo ovladati obrazovanjem. .amo preko obrazovanja moemo e"ikasno iriti svoje ideje i oblikovati deije mozgove prema naim potrebama. Ukoliko nekim nesrenim sluajem neko od naih ljudi padne aka hri% 0anskoj pravdi moramo se svi, bez izuzetka, angaovati na njegovom osloba$a% nju. #oramo obezbediti onoliko dokaza o njegovoj nevinosti koliko je potrebno. (ijedan hri0anski sud nije dovoljno dobar, pravedan i vredan i jednog jedinog naeg oveka. Rri0anski monarsi 0irom sveta opsednuti sujetom okruili su se luksu% zom i velikim vojskama. 1 za jedno i za drugo im treba novac koga nemaju. #i emo im ga dati danas, a sutra e oni biti nai dunici, na naoj milosti i nemi% losti. U narednih sto godina podsticaemo enidbe naih bogatih mladia s evropskim i svetskim plemstvom kako bismo postali deo njih i kako bi njihove tajne konano izgubile svaku misteriju za nas. )ko se nae erke budu udavale =T4 strana

(enad #ini

za njihove mladie onda e, kao to znamo, njihova deca biti i naa jer su deca po majci Jevrejki uvek Jevreji. . druge strane, moraemo da irimo verovanje u slobodnu ljubav me$u hrianima i svim drugima kako bismo im oslabili poro% dicu i naruili veru. Ke vekovima sinovi zraela su, prezreni, ponieni i osu$ivani, odluno utirali put naoj moi. Oni su nas doveli blizu konanog cilja. #i smo danas pri% sutni i uticajni u svim hrianskim ekonomijama i politikama, a za sto godina biemo najuticajniji u svim hrianskim ekonomijama i politikama. ) kad i to pro$e, u narednih sto godina nee biti hrianskih ekonomija i politika. U onaj as koji nama bude odgovarao i kada mi to budemo hteli pokrenu% emo sve sile revolucije koje e unititi sve hrianske klase i sve njihove narode gurnuti u nae ruke. 8ada, kada se to dogodi, bie ostvareno obeanje koje je nama, Obeanom (arodu, dao Jahve.M

Iapisnik iz 1>5T.
Jedan od najpoznatijih dokumenata o planovima neke tajne grupe ljudi koju mnogi poistoveuju sa cionistima svakako je !api$nik $a $a$tanaka mudri0 ljudi Ciona ?n.8ittipKm tt"1P tpv ini@ poznatiji kao *rotokol cionskih mudraca. Ovaj zapisnik je navodno sainjen tokom *rvog cionistikog Oongresa koji je odran avgusta 1>5T. godine u 2azelu, .vajcarska. #e$utim, on ne predstavlja zapisnik sa Oongresa kako mnogi verujuD Iapisnik je zapravo sie zakljuaka, odluka i smernica donetih na dvadeset i sedam sastanaka razliitih tajnih udruenja odranih mnogo pre Oongresa u 2azelu i to u jednom duem vremenskom peri% odu. ,injenica da je Iapisnik otkriven nakon odravanja Oongresa u 2azelu navela je mnoge da ga povezu samo za cioniste. 8o je samo donekle tano jer se gubi iz vida da autori Iapisnika nisu samo cionisti ve da je on rezultat promi% ljanja i planova niza tajnih drutava koja su, na ovaj ili onaj nain, pod kon% trolom trinaest vavilonskih porodica. *rvi cionistiki Oongres je odran krajem x x veka, a prvi od 3T sastanaka na osnovu kojih je sainjen Iapisnik odran je jo0 u xK veku. Ova ,injenica iskljuuje mogunost da su autori samo cionisti, ali ni na koji nain ne dovodi u sumnju postojanja jedne grupe ljudi koja se, u razna vremena koristila raznim nazivima, kako bi u kontinuitetu ostvarivala svoj plan vladanja svetom. +uska carska tajna policija ,0rana osnovana je 1>>1. godine nakon 0to su jevrejski verski ekstremisti ubili cara )leksandra . (jen osnovni zadatak bio je da se brine o sigurnosti cara i carske porodice. Njudi za ovu slubu su regrutovani iskljuivo iz armijskog sastava i tek nakon svestrane obuke mogli su se smatrati njenim pripadnicima. Kremenom ,0rana je otvorila nekoliko svojih ekspozitura od kojih je ona u *arizu, otvorena 1>>=. godine, bila najuvenija. .edite parike ekspoziture se nalazilo u zgradi konzulata PoccuucKaa ONne'pun u ulici 3n Rue de <renelle: 8okom =B godine postojanja ,0rane parika ekspozi%
strana=T1

O+'O #U('

tura je imala svega itiri direktora to je obezbe$ivalo kontinuitet i stabilnost rada. *ariko odeljenje je imalo na svom spisku preko sedamdeset agenata ras% pore$enih 0irom &vrope. Orajem x x veka e" parikog odeljenja bio je uveni *etar +akovski ?rterp MFa(OF(I *a~OO2HOii#,@, a njegov najbolji i u istoriji ,0rane najuspeniji agent )rkadi #ihailovi Rarting. ApKa'duua Nu-auA)(una danas mnogi pamte po tome to je kao dvostruki, odnosno trostruki agent za svoje zasluge dobio odlikovanja od :rancuske, (emake i +usije. *reko svojih veza na MlancKOO VlpecmoA Rarting je doao do niza spisa koji su bili predmet rasprave jednog tajnog sastanka odranog u Cappella =i$tina u Katikanu 1>54. godine. Ooliko je ovaj sastanak bio vaan i koliko su njegovi uesnici bili moni ljudi najbolje nam govori injenica da je Cappella =i$tina zvanino mesto odravanja Conclave i da je ona jedina kapela u Palazzi Apo$tolici % papskom domu. .ama predaja spisa obavljena je izvan Katikanskih zidina u Ba$ilica di =an Paolo Muori le mura: Ove spise e kasnije u :rancusku, a potom i +usiju preneti jedna druga saradnica +akovskog Julijana Jlinka ?9~v9iba 'iRROa@ kako bi oni, na kraju, bili tampani kao knjiica pod nazivom *rotokol cionskih mudraca. #e$utim, najznaajniju ulogu u obelodanjivanju i promociji *rotokola cionskih mudraca, pored pro"esora (ilusa, imae, prema saznanjima i podacima "rancuske tajne slube Pa =urete Qationale agent ,0rane iji identitet nikada nee biti otkriven, a kodirano ime joj je bilo P'Autric0ienne: Uz znaajna skraenja, najvaniji delovi Iapisnika su7 M8reba da znamo da su ljudi s r$avim instinktima mnogobrojniji od ljudi s dobrim instinktima. z tog razloga najbolji rezultati u upravljanju njima posti% u se nasiljem i zastraivanjem... Ovo je oigledno ako se zna da su se oni u poetku drutvenog ure$enja najpre potinili gruboj i slepoj sili, a tek kasnije zakonu, koji nije nita drugo do ista ta sila, samo maskirana... U nae vreme pojavila se mo zlata koja je zamenila liberalne upravljae. (ekad je mo bila vera. #i znamo da je ideja slobode neostvarljiva, jer niko ne ume njome da se koristi umereno. (arodu treba samo na kratko pustiti samou% pravu i sve e ubrzo postati razuzdanost. *itam se, moe li ovek zdravog i loginog uma uspeno upravljati gomi% lama. (e, ne moe i to zato 0to njegova razumna ube$enja gomila ne shvata, a smislene savete ne prihvata. *olitika nema nieg zajednikog s moralomQ Kladar koji se rukovodi moralom nije politiarQ Oo hoe da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i liDemerstvu. *ravina, ali neumoljiva strogost je najvei ,inilac dravne sile i zato se moramo drati programa nasilja i licemerstva. (aa parola je sila i licemerstvo. .amo sila pobe$uje u politikim stvarima... 2ez apsolutnog despotizma ne moe da postoji civilizacija, jer do nje ne vode mase ve njihove vo$e % ma ko one bile. Jomila je varvarin i im se gomila doepa slobode ubrzo je pretvara u anarhiju. Iato, za nas, nasilje mora biti prin% cip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo... #i ne smemo prezati od podmiivanja, prevara i izdajstva kad god nam ona mogu pomoi u ostvarivanju naih ciljeva. U politici, ako se ve njome bavimo, treba bez oklevanja da uzimamo tu$u svo% jinu ako e nam ona pomoi da ostvarimo nae konane ciljeve... .ve ono to nas
=T3 strana

(enad #ini

vodi do naeg cilja treba da bude nae, a sve ono to nas od njega udaljava ne treba da postoji... Jo u stara vremena mi smo narodu prvi uzvikivali reci o slobodi, jedna% kosti i bratstvu. Ove reci su od tada toliko puno puta ponavljala jata nesvesnih papagaja koja su odasvud doletela na ove mamce... 8oboe pametni i inteligentni Joji ?svi koji nisu Jevreji@ nisu uvideli da u prirodi nema jednakosti i da, sto% ga, ne moe biti slobode i jednakosti. .ama priroda je ustanovila nejednakost umova, karaktera i sposobnosti... ) nesvesni Joji su prihvatili nae lepo sroene parole o jednakosti i bratstvu i, nosei nae zastave, krenuli da razvaljuju svoje plemstvo i inteligenciju, a time i osnove svoje budunosti. (arod je pod naim rukovodstvom unitio svoju aristokratiju, koja je bila njegova prirodna zatita i hraniteljka radi svoje vlastite koristi nerazdvojno povezane s narodnim blagostanjem. *lemstvo koje se koristilo svojim prirodnim pravom, a koje Joji nisu znali da potuju, trudilo se da radnici budu zdravi, siti i snani. #i smo, kao 0to znate, zainteresovani da Joji budu degenerisani. (aa vlast e jaati srazmerno njihovom gladovanju i optoj slabosti jer ih je tada lako potiniti naoj volji. Oad su Joji oterali svoje spasitelje, plemstvo, svoju aristokratiju po krvi i pameti, pali su pod uticaj raznih probisveta, varalica i pekulanata svih vrsta koji su nalegli na seljake i radnike kao nemilosrdna mora. Oni ne mare za dobro% bit radnika i seljaka ve ih interesuje samo njihova kesa. Jlad i opsta beda ljudi omoguavaju kapitalu da od radnika stvori roba. (arodi su sirotinjom prikovani za teki rad jae nego to ih je prikovalo nekadanje ropstvo7 od njega su se ova% ko ili onako mogli osloboditi, ali od ove nevolje se ne mogu otrgnuti. #i emo se, kad za to do$e vreme % a to vreme e biti kad se na gospodar, gospodar celog sveta ustolii na vlasti % pojaviti kao tobonji spasioci radnika i seljaka od tog jarma. +epublikanska, demokratska prava su za siromane samo gorka ironi% ja ivota, jer od neophodnosti svakodnevnog rada oni nemaju ni vremena niti mogunosti da se njima koriste. 'a umovi Joja ne bi stizali da misle i zapaaju, treba ih vezati za zemljoradnju i industriju. )li, industriju treba staviti na speku% lativnu podlogu7 to e obezbediti da sve ono to industrija isisa iz zemljoradnje ne ostane u industriji ve da pre$e u ruke naih pekulanata. .ve ovo e, na kraju, stvoriti kod Joja oseaj razoarenja, nemoi, bez perspektive i oseaj ivota u hladnim i neprijatnim drutvima. Joji e se vre% menom poeti rukovoditi samo raunom, tj. zlatom, prema kome e gajiti pravi kult, mislei samo na ona uivanja koje im ono moe pruiti. &, tada e nie klase Joja, ne iz elje da slue dobru, pa ne i radi bogatstva, ve sada iz iste mrnje prema privilegovanim, do jue nikogoviima, poi za nama da zbacimo jo jedan put, i to poslednji put, njihove gojske buruje. Od gojskih drava smo napravili arene, u kojima se odigravaju smutnje i metei. (eredi i bankrotstva se ve doga$aju tamo gde mi to hoemo. .etite se samo :rancuske revolucije koju nazvasmo velika, a tajne njene pripreme dobro su nam poznate jer su sve delo naih ruku. Od tog doba mi vodimo narode od jednog razoarenja do drugog da bi se oni, na kraju, odrekli svakog u korist cara Hionskog, kojeg mi pripremamo da vlada svetom.
strana =T=

O+'O #U(' #i smo Jojima dali ideju demokratije i liberalizma i oni su sami, bez da smo ih na to primorali, prihvatili kao svoje te otrovne ideje vecnog raskola i opte propasti. )li, mi emo nae oratore i dalje terati da govore, da ne prestaju da govore tako da e se, na kraju, Joji poremetiti od govora i stei odvratnost prema govornicima. 'a bi se mozgovi Joja naisto zbunili i kon"uzni postali neophodno je stalno ih izlagati iznoenju razliitih, me$u sobom suprotstav% ljenih, miljenja o istim stvarima. (a kraju, Joji nee imati nikakvo miljenje u pitanjima politike i elee da to rade samo oni koji se tim bave. 'ruga tajna, a prvu ste upravo ,uli, neophodna za uspeh nae uprave nad svim Jojima sastoji se u tome da se 0to vise umnoe ljudski nedostaci kao to su drogeri, prostitucija, korupcija, lai, kra$a, prevare, pederastija, pedo"ilija i to tako da se u tom haosu niko normalan vie ne moe snai. #i moramo na sva% ki nain unititi linu inicijativu jer, ako je genijalna onda nam jedan takav Joj moe naneti tete vie nego milion drugih. #oramo razjediniti i sve kolektivne snage koje ne ele da nam se podrede. *roblemi i nemanje reenja u zemljoradnji, industriji i politici e na kraju tako zamoriti Joje da emo ih lako prisiliti, ako ne i ubediti, da nam predaju svetsku vlast koja e imati mo da ponizi i prisili sve te male dravice na poslu% nost. (a kraju emo "ormirati (advladu s tako velikom administracijom i voj% skom da se vise niko nikad nee nita pitati. U narednih sto godina moramo postii da u svim dravama pod naom kontrolom budemo samo mi, sitni zemljoradnici, industrijski radnici i naravno nama odana vojska i policija. U celoj &vropi, a pomou njenih ujedinjenih drava pod naom kontrolom, i na drugim kontinentima, moramo stvarati nemire, raz% dore i neprijateljstva. U tome nam je dvostruko dobro7 prvo, time e sve zemlje zazirati od nas jer e znati da smo mi kadri, kad god to poelimo, da izazivamo nerede i vraamo mir. .ve drave treba da shvate da smo mi, sami po sebi, sila od koje zavisi njihov mir i red. 'rugo, samo tako iskazanom silom stvoriemo strah i kod svih drugih drava koje e, mira radi, odluiti da nas sluaju, a one koje nas ve sluaju odvraati i od pomisli da to vie ne ine. #i se moramo snabdevati svim oru$ima kojima bi se nai protivni% ci mogli koristiti protiv nas. #i emo morati pronalaziti u naj"inijim izrazima pravnog renika opravdanja za one sluajeve kad budemo morali da koristimo nau monu silu kako bismo postepeno ostvarivali svoje ciljeve. .ve nae vojne i policijske aktivnosti, ma kako i koliko otre bile, moraju biti opravdane takvim izrazima da svako odmah pomisli da se tu zapravo radi o najviim moralnim pitanjima. U svim dravama gde kontroliemo svu vlast naa se uprava mora okru% iti najobrazovanijim i najpametnijim ljudima iz svere knjievnosti, slikarstva, pozorita, diplomatije, oratorstva i jo mnogih drugih pro"esija. Ovi e ljudi, naravno, morati pre toga da pro$u nau obuku specijalnog nadvaspitanja. Oni e tada znati sve tajne drutvenog ivota. *odrazumeva se, da genijalni saradni% ci nae vlasti o kojima ja govorim, nee biti uzeti iz sredine Joja. #e$utim, za vreme dok jo ne bude bilo bezopasno da se odgovorni poslovi u dravama daju naoj brai Jevrejima, mi emo ih poveravati licima iji su karakter i poslunost takvi da izme$u njih i naroda lei itava provalija. .amo =TB strana

(enad #ini

pokvareni, laima i lopovluku skloni ljudi mogu biti nae verne sluge. )li, nije dovoljno samo da budu loi, mi emo angaovati samo one koji su se ve ogreili 4 zakone, ali nisu za to odgovarali. 8akvi e nas, bez pogovora, sluati samo da ih ne predamo zakonu za dela koja su poinili, a za koja mi imamo dokaze. U naim su rukama neobuzdana astoljublja, vrele poude i pohlepnosti, nemilo srdne osvete, pakosne mrnje. U naoj su slubi ljudi svih miljenja, svih dok trina7 restauratori monarhija, demagozi, socijalisti i raznorazni utopisti. #i smo ih sve upregli u posao i svako od njih podgriza poslednje ostatke gojske vlasti, nastoji da uniti sav do tada ustanovljen red. 8amo gde imamo veinu i kontrolu mi emo okruiti nau vladu ekono% mistima i ljudima koji su se posebno uili za politiku. (as e okruivati itava plejada bankara, industrijalaca jer, u sutini, na kraju e sve biti reeno ci"rama. 8akva e biti i naa (advlada, vlada koju e sluati sve druge vlade dravica koje emo mi pre toga da usitnimo i razbijemo... *od raznim nazivima, u svim zemljama postoje priblino isto ure$ene drave. *ostoje kraljevi, premijeri, vlade, parlamenti, zakonodavna i izvrna tela. 'ravni aparat je podeljen na razne ustanove, od kojih svaka od njih deluje kao neki deo tela kod oveka. Jedna je vanija, druga manje, ali da bi "unkcionisale moraju sve biti na broju. )ko povredimo jedan deo u takvoj dravnoj maini ona e se razboleti, kao oveije telo, i na kraju e umreti... Oad smo ubacili u dravni organizam otrov liberalizma, sva se njihova politika kompleksija promenila7 drave su se razbolele od smrtonosne bolesti raspadanja krvi. Ostaje nam da oekujemo kraj njihove agonije. Kideli smo da je u :rancuskoj liberalizam uspostavio ustavnu dravu koja je zamenila za Joje spasonosno plemstvo s monarhom na ,elu. ) kao to znate, ustavna liberalna drava nije nita drugo nego mesto razdora, nesuglasica, prepirke, bolesnih par% tijskih agitacija... Oad smo jednom smenili nam neposlunog monarha smenie% mo ih jo koliko bude trebalo. ), kad ve nema gojskog prosveenog plemstva mi na mesta predsednika i premijera moemo postaviti koju god ivotinju hoe% mo i to to goru za nas bolje. (jihovi najgori su za nas najbolji. .ve te budue predsednike i premijere u buduim republikama, a nekada neposlunim monarhijama, mi emo odabrati, ali tako da im je prolost mrana 1da iz straha da je ne otkrijemo oni nama, samo nama, budu odani. 8akvi nikad nemaju izbor. ) to se njihovih parlamenata tie, i tu emo stvari srediti tako 0to emo trajanje njihovih sednica prorediti i skratiti. U ono malo vremena koje budu imali nai oratori e sve vreme priati tako da to vie niko nee ni sluati ni dolaziti da gleda... (a naem putu vano je i pitanje tampe. Ona je mono oruje i zato mora biti naa % samo naa... Oakvu ulogu igra dnevna tampa danasP Ona slui bujnom raspirivanju potrebnih nam strasti ili sebinom patriotizmu... #i emo je uiniti korisnom za nas, i to tako to e postati zabavna. U njoj e se tampati napadi na nas od strane onih organa koje smo mi osnovali, ali oni e napadati samo one delove nae politike koje smo mi ve odredili da menjamo. Ovi napadi na nas odigrae jo i tu ulogu da Joji budu uvereni u potpunu slobodu javne govornice... Onjievnost i tampa dve su najvanije vaspitne sile i zato emo mi postati vlasnici svih vanih listova i izdavakih kua.
strana =TC

O+'O #U(' Oad mi zavrimo sa tampom nijedna in"ormacija nee biti 0tampana bez nae kontrole. *rvo emo uzeti pod svoje sve agencije koje tampi daju svetske vesti, a posle emo uzeti i sve novine... *re nego 0to izdava ili tampar primi neko delo za tampanje moraju traiti od nas dozvolu za to. 8ako emo mi mno% go ranije znati za sve zamke i intrige koje nam se spremaju. #i emo, uz pomo tampe, uvek i sigurno pobe$ivati nae protivnike, jer oni nee imati na raspolaganju novine u kojima bi mogli detaljno da obrazlo% e svoje stavove i argumentovano napadnu nae. *ored toga, oni e biti izloeni i naim probnim kameniima koje emo mi Jojima servirati u naoj niera% zrednoj tampi. dok se nai protivnici budu branili od gluposti nierazredne tampe mi emo odmereno i sa distance sve opovrgavati u naim slubenim i ozbiljnim novinama. 'anas tampa pie o raznim loim stvarima u politici i drutvu, i to je dobro. #i to podravamo jer to sve ukazuje na loe stanje u dravi i drutvu. #i emo to jo vie da stavljamo na prve strane naih novina kako bi se ljudima ogadila i drava i drutvo u kome ive. *isaemo o korupciji, laima, lopovluci% ma, bankrotstvima i nezaposlenosti, ubistvima i samoubistvima.., i to sve dok Joji ne uzviknu7 M.klonite ih i dajte nam jednog sveopteg vladara koji bi nas ujedinio i unitio sveove uzroke razdora.., granice, nacije, religije.., a 0to bi nam naposletku donelo mir koga nema s naim upravljaima i predstavnicima...M. &to, to e Joji od nas, na kraju, za sto godina, da trae i mi emo im ga dati... Oad budemo u periodu prelaznog reima iz ovog njihovog u na, neemo smeti da dopustimo da tampa otkriva drutvena nevaljalstva ma koje vrste jer je neophodno da Joji poveruju da je nov reim u tolikoj meri sve slabosti pobedio da su ak i zloini nestali... 8reba zapamtiti da prednost vlasti slabi i smanjuje se ako esto otkriva zavere protiv sebe jer se u tome krije pretpostavka priznanja nemoi... *ri tome, da bi se takvo dobro miljenje o naoj vlasti obezbedilo naa e tampa stalno da otvara neka nova pitanja koja nemaju veze s politikom i drugim ozbiljnim pitanjima... 'a bi bili sigurni da Joji ne mogu da misle o va% nim stvarima mi emo jo i da ih ometamo raznim zabavama, veseljima, igrama, strastima... #i emo uskoro, preko nae tampe, da piemo o sportu i njegovim junacima, o naim glumcima i naroito glumicama... Ke stotinama godina naa tajna drutva, a pre svih ova masonska, delu% ju jako dobro za nau stvar. U njih smo uspeli da uvuemo sve koji su bili, i jesu, istaknuti poslanici, pisci, zemljoposednici i poznati ljudi, jer su te loe bile i jesu glavno obavetajno mesto i uticajno sredstvo nae politike. Oroz te tajne organi% zacije, a ponajpre kroz "ramasonske, mi emo zavezati vor svih revolucionarnih i liberalnih elemenata. O naim "ramasonskim organizacijama najbolje govori :rancuska revolucija... (ama e, kroz sve te tajne organizacije, biti dostupne sve najskrivenije politike zamisli i potpae pod nae rukovodstvo onog asa kad i poniknu. Oad mi konano preuzmemo vlast, zahvaljujui dravnim prevratima koji e svuda biti pripremljeni za jedan isti dan, postaraemo se da protiv nas ne bude zavera. Uloga liberalnih utopista koji su tako lepo i dobro zamajavali Joje o demokratiji, slobodi i jednakosti e konano prestati jer nam njihove usluge vie nee biti potrebne. =TA strana

( e n a d # in i + e s lo b o d a , k o ju s m o m i z a J o je iz m is lili, m o e s e ra z n o lik o tu m a iti i o d re $ iv a ti, a m i k a e m o d a je s lo b o d a s a m o p ra v o d a s e m o e in iti o n o to je d o z v o lje n o . # i is to g o v o rim o d a p o s to ji s a m o je d n a re lig ija i je d a n b o g , n a a re lig ija i n a 2 o g . * re m a to m e , im s e u s to li im o n a v la s ti m o ra m o o b o riti s v a v e ro v a n ja i o b ja s n iti J o jim a d a s u ih lib e ra li i k o je k a k v e d e m o k ra te la g a le i o s lo b o d i, i o r e lig iji, i o s v e m u to s u g o v o rili... * ro p o v e d a ju i J o jim a lib e ra liz a m m i u is to v r e m e d r im o s v o j n a r o d i n a e a g e n te u s ta ln o j p o s lu n o s ti... O a d p re u z m e m o v la s t ra s p u s ti e m o i z a b ra n iti s v e ta jn e o rg a n iz a c ije , a p re s v e g a o n u n a u ta jn u m a s o n s k u o rg a n iz a c iju u k o ju s m o u v u k li ta k o p u n o J o ja , k o ji n ik a d / n is u z n a li ta s u n a i c ilje v i, a ta k o s u p u n o u ra d ili z a n a u s tv a r. ( a e g o js k e m a s o n e z a d o v o lja v a o b i n o tre n u tn i ra u n z a d o v o lje n ja s a m o % lju b lja ... O n i id u u lo e iz r a d o z n a lo s ti ili u n a d i d a e s e u z p r ip o m o n jih o v u p ro g u ra ti to b li e k a b o g a to j d r u tv e n o j tr p e z i.., o n i u d e z a o s e a n je m u s p e h a i a p la u z im a k o jim a s m o m i iz d a n i.... # i e m o iz d a ti z a k o n p o k o m e e s v i b iv i p rip a d n ic i ta jn ih d ru ta v a b iti p ro g n a n i iz u je d in je n e & v ro p e , k a o c e n tra n a e s v e ts k e u p ra v e , a o n e k o ji s u n a jv i e z n a li u k lo n i e m o ... . v a k o n o v o o s n iv a n je k a k v o g b ilo ta jn o g d r u tv a b i e k a n jiv o s m r u ... # i e m o s e p o s ta ra ti d a p ro tiv n a s n e b u d e z a v e ra ... O o lik o s u b ili p ro n ic ljiv i n a i s ta ri m u d ra c i k a d s u g o v o rili d a z a p o s ti % z a n je o z b iljn o g c ilja n e tre b a p re z a ti n i o d k a k v ih s re d s ta v a i n e g le d a ti n a b ro j r ta v a k o je s e p r in o s e r a d i to g c ilja ... # i s e n ik a d a n is m o o b a z ir a li n a r tv e iz s re d in e g o js k e s to k e i to n e e m o n i u b u d u e . ) li, m i s e , d o s a d a , n is m o o b a z ira li n i n a n a e rtv e i z a to s m o b ili u s ta n ju d a n a im lju d im a d a m o p o lo a je o k a k v i % m a o n i n is u m o g li n i d a s a n ja ju . # i n e e m o m o i d a s e o b a z ire m o n a n a e rtv e n i u n a r e d n ih s to g o d in a , a li je s v e to z a d o b r o b it s v ih n a s ... . v e 0 to b u d e m o b li i c ilju b i e n a m te e i te e , a li m i n e s m e m o g le d a ti u n a z a d , o k le v a ti i z a s ta ja ti... O a d p re u z m e m o v la s t, p re ra d i e rn o s v e z a k o n e ta k o d a e o n i b iti k ra tk i, ja s n i, p o s to ja n i, b e z p o tre b e z a ik a k v im d o d a tn im tu m a e n je m . 8 a k v e z a k o n e e s v i n a i p o d a n ic i la k o r a z u m e ti i la k o p a m titi... 8 a d a e s v e z lo u p o tre b e i e z n u ti, a a k o ih b u d e ta k o e s e n jih o v i p o in io c i n e m ilo s rd n o k a n ja v a ti d a e s v a k o iz g u b iti Y e lju i d a p o m is li n a n jih ... * r ik r iv a n je , s o lid a r n o g le d a n je k r o z p r s te m e $ u s lu b e n ic im a u a d m in is tra c iji % s v e e o v o z lo n e s ta ti p o s le p rv ih p rim e ra s u ro v o g k a n ja v a n ja ... # i z n a m o k o lik o s u v a s p ita n je i o b ra z o v a n je o p a s n i a k o n is u u n a o j s lu b i. # i e m o z a to u in iti s v e g o js k o o b r a z o v a n je n e k o d ljiv im ... s k lju , i e m o iz n a s ta v e s v e o n o to s e d o ti e p o liti k ih p ita n ja , a is to riju e m o p re ra d iti ta k o k a k o n a m a o d g o v a r a ... ' e c u J o ja n e tr e b a o p t e r e iv a ti o z b iljn im te m a m a je r o d n jih k r o z v re m e v a lja n a in iti s a m o n e r a z u m n e i p o s lu n e iv o tin je ... ( a 0 u d e c u e m o d a v a ti u p ra v e k o le g d e e s e u iti p ra v e n a u k e , a p re s v e g a o n e e k o n o m % s k e i p o liti k e ... n a k ra ju , o n o to je n a jv a n ije , a to je p ita n je "in a n s ija , o s n o v n o p ita n je s v ih n a ih p la n o v a . K e je re e n o , a li n e k a b u d e i p o n o v lje n o d a e s e n a k ra ju s v e re s iti c i" ra m a . O a d p re u z m e m o v la s t u e lo m s v e tu n a a e n a d d r a v a iz b e g a v a ti, iz p rin c ip a s a m o o d r a n ja , d a v id n o o p te re u je n a ro d n e m a s e v is o k im p o re z im a je r o n i m o ra ju d a n a s v id e k a o s v o je z a titn ik e ... * o r e z n a s ir o m a n o g je s e m e s tr a n a = T T

O+'O #U('

revolucije i slui na dobit dravi koja gubi veliko trei za malim. (ezavisno od toga, porez na kapitaliste umanjie porast bogatstva u privatnim rukama... *orez koji se poveava u procentnom odnosu prema kapitalu, dae mnogo vei prihod nego li dananji po glavi stanovnika i cenzusni, koji je za nas koristan samo kao sredstvo za izazivanje nemira i nezadovoljstva me$u Jojama. 8u je jo vano narod nauiti skromnosti, a to emo uiniti tako 0to emo smanjiti svaku proizvodnju i ponudu luksuznih predmeta. 'ravne potrebe treba da podmiruju oni kojima to nije teko i od kojih se ima ta oduzeti. Ovakva e politika unititi i mrnju siromaha prema bogatima jer e videti da ovaj uplauje sredstva i za njegovo dobro. :ond dravne blagajne mora biti odre$en kroz iznos rezervnih platenih sredstava, a sve ono to bude prikupljeno vie od tog iznosa mora biti vraeno u opticaj. (ikako ne treba zadr% avati u blagajnama ma i najmanji novi, jer novac postoji za obrtanje i svaki njegov zastoj tetno se odraava na rad dravnog mehanizma kome on slui kao mazivno sredstvo... &konomske krize koje smo, a posebno one koje emo prirediti Jojima stvorene su niim drugim do povlaenjem novca iz opticaja. *robali smo i zna% mo da emisija novca mora da odgovara sveopstoj potrebi, a da kada to nije tako onda moe doi do problema sa radnitvom. Iato emisija novca mora biti u skla% du sa poveanjem stanovnitva, pri ,emu je neophodno raunati kao potroae i tek ro$enu decu. +evizija emisije je bitno pitanje za svaku dravu, za svako ure$enje, za ceo svet. Ilato je mo, a ta mo je sada u naim rukama. Ono to nije u naim rukama danas bie sutra % za sto godina. Oad stupimo na scenu, naa vlast e biti vena. Ilatna valuta e za sve gojske drave biti propast jer je zlato u naim rukama i one nee imati emisiju koja im treba, a mi ga moemo povui kad god zatreba. z tog razloga, kod nas mora biti uvedena valuta vrednosti radne snage % ma kakva ona bila. #i emo vriti emisiju novca prema normalnim potrebama svakog radnika, poveavajui je sa svakim novoro$enim detetom i smanjujui je sa svakim umrlim... #i emo budete prihoda i rashoda uporedo voditi... #i ne moemo raditi ono to smo Jojima savetovali % uzimanje kredita. .vaki zajam dokazuje dravnu nemo i neshvatanje dravnih prava. Iajmovi, kao 'amaklov ma, vise nad glavama vladara koji, umesto da uzimaju od svojih podanika putem privre% menih poreza, idu ispruenom rukom da prose milostinju od naih bankara. .vaki zajam izvan sopstvene drave je kao pijavica... )ko je cena zajma C onda e drava kroz deset godina bespotrebno platiti procentnu sumu koja e biti ravna uzetom zajmu... 'ok su zajmovi bili unutranji, Joje su samo pre% metale novac iz depa siromanih u depove bogataa, ali kad smo mi podmi% tili koga je trebalo, da bismo preneli njihove zajmove na spoljanji teren, onda su sva dravna bogatstva potekla u nae kase i sve su Joje poele da nam plaaju svoj podaniki danak. 'a nema lakomislenosti gojskih vladara u pogledu dravnih poslova i podmitljivosti njihovih ministara i dravnih ,inovnika mi ne bismo imali posla. zato nek Joje plaaju, a tek e da plaaju nedotupavnost isto ivotinjskih moz%
=T> strana

(enad #ini

gova koje imaju njihovi politiari koji su zarad trunke line sree unesreili sve svoje sunarodnike uzimajui kredite kod nas pod interes... Ood nas vladar nee imati svojih dobara, kad ve ionako sve to je u dravi predstavlja njegovu svojinu... +odbina vladareva mora stupiti u redove dravnih slubenika i raditi da bi zasluila pravo svojine jer privilegije vladarske krvi ne smeju sluiti za pljaku dravne kase... (ai rauni, koje emo mi predstaviti kad do$e vreme, odlikovae se jasnoom i odre$enou... *odesiemo tako raunski sistem da ni vladar ni najmanji inovnik nee biti u stanju da izvuku ni najmanju sumu neprimetno od njene namene ili da je upute drugim pravcem sem onoga koji je ve oznaen u odre$enom planu dejstva... Oad do$e vreme da preuzmemo svetsku vlast, za sto godina, nekoliko lanova od 'avidovog semena spremie vladare i njihove naslednike i to ne bira% jui ih po pravu nasle$a nego po sposobnostima, posveujui ih u skrivene tajne politike i u planove upravljanja... 'irektni naslednici esto e biti odstranjivani od stupanja na presto, ako za vreme uenja i spremanja budu ispoljavali lakomi% slenost, mekou i druge osobine koje ih ine nesposobnim za upravljanje. .amo oni pripadnici 'avidove loze koji budu bez sumnje sposobni da trezveno, odluno pa i surovo, kad to zatreba, upravljaju dravom dobie neop% hodne tajne od naih mudraca. 2udunost sveta znae samo Kladar i trojica sve% tenika koji su ga posvetili. #i ne treba nikome nikad da dokazujemo da je naa vladavina predodre$ena samim 2ogom. #i to znamo, a i ostali e % kad za njih bude kasno % to saznati i shvatitiM.

Iapisnik iz 15C3.
(a hitnom sastanku evropskih +abina koji je odran u 2udimpeti u najveoj evropskoj sinagogi % Do0dn+ utcai !$inagoga .+z# nsaon rmib tt"1P =RU[ts@ 13. januara 15C3. godine, rabin &manuel +abinovi ?&manuel +abinovich@ je bio zaduen za uvodne napomene. &vo ta je tom prilikom zapisano i tonski doku% mentovano7 M*ozdravi moja deco. *ozvani ste ovde kako bismo obavili rekapitulaciju svih postupaka koje smo do sada preduzeli u skladu sa naim novim progra% mom akcija. Oao to znate, raunali smo da emo imati dvadeset godina izme$u dva rata kako bismo konsolidovali sve dobitke koje smo izvukli iz 'rugog svet% skog rata. #e$utim, broj naih protivnika se naglo poveava, a njihova aktivnost dobija na intenzitetu pa emo, imajui to u vidu, morati veoma brzo da pokrene% mo trei svetski rat. Hilj za koji se borimo tako snano i odluno gotovo tri hiljade godina nam je praktino ve na dlanu. ba zato moramo pojaati nae aktivnosti i panju na njegovom konanom dostizanju. #ogu Kam sa sigurnou obeati da e za najvie deset godina naa rasa imati svoje pravo mesto u svetu, i to u svetu gde e svaki Jevrejin biti kralj, a svaki Joj na rob. ?:renetian aplauz prisutnih.@
strana =T5

O+'O #U('

.eate se nae uspene propagandne kampanje tokom tridesetih godina, kada smo doveli do poveanog antiamerikanizma u (ema,koj, a isto to % samo obratno % i u )merici. (emci su mrzeli )merikance, )merikanci (emce, a sve to zajedno je, na kraju, rezultiralo pocinjanjem 'rugog svetskog rata. &vo, i sada smo postigli visok nivo antiamerikanizma u +usiji, a, s druge strane, strah od komunizma u )merici je neopisiv. Helokupna ova histerija koju smo kreirali posle 'rugog svetskog rata sada primorava sve manje drave da se svrstaju uz )meriku ili +usiju. .ve smo pripremili za poetak treeg svetskog rata. +usi i )zijati su u potpunosti pripremljeni, ali su nam problem )merikanci koji jo nisu dovoljno motivisani, ali e i to uskoro, uz pomo nae 0tampe, biti reeno. (as prvi naredni cilj je izazivanje treeg svetskog rata i program koji sada sprovodimo mora ubrzo dovesti do njega. Ovaj rat e po svojoj destrukciji mate% rijalnih dobara i ljudskih, Jojskih, ivota biti najvei u istoriji. zrael i .vajcarska e, naravno, ostati neutralni, a kad se ove dve sukobljene strane naisto me$u sobom unite mi emo se pojaviti da uspostavimo mir i presu$ujemo. Ovaj rat e za sva vremena okonati nau vekovnu borbu protiv Joja i mi emo kona% no moi da se predstavimo svetu. #ogu Kam s velikom sigurnou rei da se nakon ovog rata nee zaeti ni jedno jedino belo dete. (aa Oontrolna komisija e zabraniti i onemoguiti belcima da se me$u sobom pare. 2elkinje e moi da imaju snoaj samo sa crncima, a belci sa crnkinjama. +azmnoavaemo ih kao stoku sve dok bela rasa u potpunosti ne nestane. 8ako e ta vrsta, kao na najvei neprijatelj, nestati s lica zemlje. Oad mi zavladamo vladaemo svetom u hiljadugodi0njem miru, bez ika% kve opozicije naem pravu i veri. (a0a superiorna inteligencija e lako obezbedi% ti punu vlast i dominaciju nad novostvorenom rasom tamnoputih ljudi. Obrazo% vaemo ih tek koliko nama bude trebalo, ali pameti nee imati. #oda emo i u ovom novom ratu morati da ponovimo nemile scene iz 'rugog svetskog rata kada smo omoguili onim Ritlerovim banditima da ubiju neke od naih sunarodnika. )li, vi znate da smo to morali da uinimo kako bi obezbedili adekvatnu dokumentaciju i argumentaciju za nau politiku koju evo ve sada vodimo protiv svih koji nam se suprotstavljaju. Jer, ko danas moe da kae ista protiv nas, a da ga mi odmah ne proglasimo nacistom, "aistom i s pra% vom ne traimo njegovo izoptenje. Oad to znate onda vam je jasno da nekoliko hiljada nae nastradale brae nije prevelika cena za oruje koje smo time dobili. Oako bih Kas uverio u nau superiornost u odnosu na belu rasu podseti% u vas samo na sve one njihove izume, a koji su danas u naim rukama i dejstvu% ju protiv njih. .vi ti masovni mediji koje je izmislila i razvila bela rasa danas su pod naom vlau i govore ono to mi elimo i kako mi kaemo. .va ta savrena oruja koje je Joja izmislio i razvio danas se proizvode u velikom broju, a bie upotrebljena u narednom ratu protiv njega samoga. (jihova intelektualna i teh% noloka superiornost su u slubi nae mudrosti... tako, na kraju, s vizijom pobede i konanog uspeha ja Kas pozivam da se nakon ovog naeg skupa ovde vratite u zemlje iz kojih ste doli i intenzivira% te svoj do sada dobro vo$en posao, jer dan kad emo mi zavladati nije daleko.
=>4 strana

(enad #ini

'an kada emo mi biti svetio sveta je na dlanu nae ruke. Ostalo je jo samo da stisnemo akuM. Iapisnik, odnosno stenogram, s ovog sastanka evropskih rabina, preko Oanadske obavetajne slube, dostavljen je septembra 15C3. godine svim vlada% ma irom sveta, a integralni tekst objavilo je samo nekoliko novina. .ta se iza zatvorenih vrata svetske diplomatije doga$alo ostaje tajna, ali je ,injenica da su nakon ovog skandala s govorom rabina &manuela +abinovia ?+abbi &mmanuel +abinovich@ Hionski mudraci zamrznuli sve aktivnosti do daljnjega.

Iapisnik maj 1555. % maj 344A. ."ivan CTC5. % "ivan CTAA.@

Ovo, zapravo, nije nikakav zapisnik ve neka vrsta beleki i seanja na razgovore vo$ene sa Oimmom, lanom ugledne britanske aristokratske porodi% ce i nekadanjim visokim slubenikom Oanadske administracije. Ovaj osamde% setogodinji &nglez i danas poseduje paso koji mu je svojevremeno lino izdao princ Renri, vojvoda od Jloestera i guverner )ustralije. Ove beleke u izneti onim redom kojim sam ih zapisivao pa je stoga izvesno da e u njima biti pro% blema sa hronologijom istorijskih doga$aja. #e$utim, smatrao sam, ipak, da je najuputnije da ih to vernije iznesem pred itaoca bez dodatnih prerada i pove% zivanja. Oim je zavrio najprestinije engleske kole, a besprekorno govori engle% ski i "rancuski dok se srpskim pristojno slui. Oanadu i slubu u vladi napustio je prevremeno se penzionisuci zbog pretrpljenog nervnog sloma jer, kako sam kae, Miako sam bio kolovan i obuavan da izvravam odre$ene stvari, na kraju se ispostavilo da nemam stomak za toM. 'anas ima dve strasti7 kuvanje i itanje % sve to je vezano za srpski narod. U ovih nekoliko godina u etnji duoj, sve zajedno gledano, od hiljadu kilometara etalitem *et 'anica u Rerceg (ovom % 2oka Ootorska ?tokom isto% rije ovaj predivni mediteranski grad bio je poznat i kao grad xepi8era HrjenaRa 2FO~nh Ooca~e, Hastrum (ovum, Hastel (uovo, Hastelnuovo di Hattaro i Veni Rersek@ Oimm mi je izneo mnoga od svojih zapaanja i promiljanja upravo na temu (ovog svetskog poretka i .rbije7 MOvo s bombardovanjem .rbije je zapravo poetak pravog kraja prie koja traje preko hiljada godina. .tvari su se priblile kraju, a da gotovo niko to i ne zna, 0ta vie niko i ne zna o kakvom se kraju radi. Kidite, ()8O agresiju na .rbiju 1555. nisu odobrile Ujedinjene (acije niti .avet 2ezbednosti U(, a nije je odobrio nijedan parlament nijedne od 15 drava lanica .evernoatlantskog pakta. Ovo je prvi put u pisanoj istoriji sveta da je jedna vojna alijansa samostalno odluila i napala jednu suverenu i nezavisnu dravu. zgovor im je bila navodna zabrinutost za navodno ugroene )lbance. #e$utim, sutina stvari, pored ostalog, nalazi se u odluci o dekompoziciji .rbije koja je 151B. spreila realizaciju politike drang rtac0t ,$ten% a 15BC. poremetila izvo$enje plana Bar7aro$a: 'anas se intenzivno radi na katolienju Hrne Jore i
strana =>1

O+'O #U('

pojedinih delova )lbanije i, s druge strane, uspostavljanju dominacije islamskog "aktora u 2iR, Oosovu i #etohiji i #akedoniji. Oada se, jednog dana, proglasi nezavisnost Oosova i #etohije otpo,ee i proces bezkompromisne unitarizacije 2iR, a otvorie se i pitanje statusa +ake oblasti i, pre svega, Kojvodine. Kidite, raspad .:+J je bio nemonovan jer se morala stvoriti Rrvatska, a potom i .lovenija i, naravno, muslimanska drava u srcu &vrope kao ameriki pa+oMM: Ia Iapad je posebno zabavno bilo ono to se doga$alo u 2iRD shvatite, rat izme$u #uslimana i .rba je bio bratoubilaki rat i njemu su se radovali Katikan i svi ostali izmatici. .eme zla je ponovo, duboko zasa$eno, a oni su lukavo, kakao samo oni znaju, od 2iR stvorili kompenzaciono mesto za sve ono to rade na 2liskom istoku. .rbi islamske vere i .rbi pravoslavne vere nemaju, objektivno gledano, ni jedan jedini razlog da se me$usobno sukobljavaju. #uhammedovi sledbenici su naseli na njihovu igru % ne vide kako se unitava jedan od najsta% rijih gradova na svetu % Bagdad% kako e #e0ran i Dima$06 uskoro zadesiti slina sudbina i kako zrael poniava *alestince i sve ostale )rape. Ki sa svim tim niste imali veze, a njima neka Alla0 oprosti za ono to su uradili i dalje rade. #eni kao Jevrejinu nije jasno da li svi ti #uslimani u 2iR iskreno veruju da su im .)' prijatelj i dobroiniteljPQ (everovatno. *apa Nav x ?Jiovanni di Norenzo de/ #edici, krteno ime@ je 1C15. dodelio Rrvatima titulu Antemurale C0ri$tianitati$ ?bedem odbrane hrianstva@ i Rrvati su tokom xK . veka tako bili nazivani irom &vrope. #e$utim, kada je Oara #usta"a paa ?#erzi"onlu Oara #usta"a *asa@ 1A>=. krenuo na 2e Rrvati su digli ruke od odbrane hrianstva i razbeali se irom &vropeD na prostorima sadanje Rrvatske ostali su .rbi. (akon neuspele turske opsade 2ea Katikan je uz pomo )ustrije, esto per"idno ali i primenom brutalne sile, otpoeo sa svojim prozelitizmom % katoli,enje .rba. 8ako su, nikako drugaije, .rbi prvo postali katolici, a potom i Rrvati prema kojima je Katikan opet gajio specijalne simpatije. #e$unarodnu podrku snagama koje su ve otpoele rat za razbijanje .:+ Jugoslavije prvi je otvoreno pruio papa Jovan *avle ?Oarol Joze" [ojtFla@. On se poetkom 1551. obratio svetu sa tezom o potrebi uspostavljanja politi% kih promena u Jugoslaviji uz obrazloenje da su Lnarodi Jugoslavije razliiti po kulturi, veri, istoriji i jezikuM. (a zahtev Katikana 8rilateralna komisija na svom zasedanju u 8okiju aprila 1551. usvaja izvetaj ?8.++. (o. B1@ o neophodnosoti razlikovanja rimske od vizantijske &vrope to bi, ako se tako na stvari gleda, predstavljalo opravdanje za priznanje prava .lovenije i Rrvatske na otcepljenje od Jugoslavije. Ke 3>. juna 1551. papa upuuje otvoreno pismo .tjepanu #esiu, :ranji 8u$manu i #ilanu Ou,anu kojim ih podrava u borbi na ostvarenju Llegi% timnih prava i aspiracija narodaM. Oardinal 8oran ?Jean%Nouis *ierre Hardinal 8auran@ je u Katikanu 35. jula 1551. odrao sastanak sa svim akreditovanim amba% sadorima dravama &vropske zajednice i tom prilikom je razra$en koncept po kome se intervencija &I%a i O&2.%a u jugoslovenski kon"likt nebi mogla smatrati za meanje u unutranje poslove Jugoslavije. )vgusta 1551. slubeni list Katikana P',$$ervatore Romano je zatraio od lidera zapadnih demokratija da .rbiju vrati na granice s poetka xx veka, odnosno na njene predkumanovske granice. (a vanrednom zasedanju visokih "unkcionera O&2.%a =. septembra 1551. u *ragu
=>3 strana

(enad #ini delegat Katikana je podravo secesiju .lovenije i Rrvatske uz obrazloenje da je to Mna liniji politike izgradnje nove &vropeMQ *o Katikanu Munutranje granice u Jugoslaviji nisu bile administrativne ve prave istorijske granice, me$unarodno priznate i ustavom garantovaneM. stog meseca u Iagrebu je otvoren prvi centar ,pu$ Dei*a na elu sa svetenikom .tanislavom Hrnicom. ,etiri meseca kasnije 1=. januara 1553. godine Katikan je, pre bilo koje drave, priznao .loveniju i Rrvatsku kao nezavisne drave. #e$utim, to nije bio kraj vatikanske politike razbijanja Jugoslavije i odre$ivanja stradalnike sudbine srpskog naroda. (a sastanku 2ilderberga koji je 1>. maja 1553. odran u "ran % cuskom letovalitu d'/vian razmatran je i podran stav Katikana o neophodno% sti intervencije u Jugoslaviji uz obrazloenje Lzatite ljudskih pravaM. 8ri godine kasnije ?155C.@ list P',$$ervatore Romano je podrao bombardovanje .rba u 2iR nazivajui to aktom Murazumevanja nerazumnihM. *o tvr$enju biogra"a *avla , a o tome postoje i brojni drugi dokumenti, papa je tvorac koncepcije Mhumanitar % ne intervencijeM koja nije nita drugo do jedna od varijanti jezuitske postavke o Mkanjavanju u ime milosr$aM. U skladu sa ovim je i bombardovanje .rbije 1555. godine nazvano ,peracija milo$rdni an8eo ?Operation #erci"ul Angel1: )ko danas govorite o umeanosti .vetog oca u rasturanje Jugoslavije to nikome, bar ne onima koji iole poznaju istoriju rimokatolike crkve, nije sporno i neshvatljivo % ak ta vie, ini se da je to normalno. #e$utim, ako ponete bilo kakvu priu o nekakvoj antikoj zaveri jedne elitne grupe pojedinaca da osvoje svet, niko vas nee ozbiljno shvatiti, a ako pri tome spomenete i vanzemaljce kao to su )nunaki, na primer, veina e biti uverana da vam, u najmanju ruku, nije dobro. O sukobu Jvel"a i Jibelina % toliko bitnom za nau istoriju ljudi gotovo da nita i ne znaju i zato e vam se, iz svog neznanja i neobavetenosti, iskreno podsmehivati. &to, to su, na neki nain, osnove njihovog uspeha % ljudsko nezna% nje i neobavetenost. stina, nema ba puno knjiga koje otvoreno, poteno govore o Qovu$ ,rdo Nundi % (ovom svetskom poretku i tajnim organizacijama koje ve vekovima polako postavljaju njegove temelje. )li, ovde nisu u pitanju samo tajne organiza% cijeD (ovi svetski poredak se danas, u velikoj meri, oslanja na dobro nam poznate me$unarodne institucije. (iko ne moe da kae da nije uo za Ujedinjene nacije, #e$unarodni monetarni "ond, .vetsku banku, .vetsku trgovaku organizaciju, Hrveni krst... .vi smo uli za te organizacije i svi mislimo da znamo ime se one bave. (o, stvari odista ne izgledaju onako kako nam se to predstavlja. stina je mnogo manje ruiasta. #oja oba roditelja su levreji i vaspitavan sam u najstrooj jevrejskoj tradi% ciji. *rvo to sam nauio, valjda pre nego to sam i progovorio, a rano sam progo % vorio, je da zapravo i nisam s ovoga sveta, odnosno da sam pripadnik odabranog naroda, da pripadam bojem narodu. .a tim saznanj em i verovanjem sam odra% stao. 2io sam neto posebno i bilo mi je potrebno ezdeset godina da shvatim da, zapravo, ne elim i, to je jo vanije, ne mogu da budem neto posebno. Yeleo sam da budem samo ovek. (isam se enio plaei se da to to nosim u se bi nije moda zarazno, nasledno, a verujem da svakako nije dobro. (emam decu, a sada je, i da hou, kasno. 8oliko sam blizu svog ovozemaljskog kraja da se vie i ne seam poetka. strana = >=

O+'O #U('

Jevreji....
Jevreji su udan narod, a zapravo i nisu narod ve pripadnici raznih arapskih plemena. Oni su )rapi, a da to i ne znaju. Oni ratuju s ro$enom bra% om, a da toga nisu ni svesni. Oni su u sukobu s celim svetom, a da im to niko jo nije saoptio. #oja porodica je poreklom iz *ersije, a ve tri veka ivimo u &ngleskoj. )ko biste danas pitali bilo kog lana porodice ta je po nacionalnsoti svaki bi vam odgovorio da je ]e0ud0i * Jevrejin. 8o je, zapravo, jedna od velikih tajni koje Jevreji nose sa sobom. (iko od nas nije nesrean 0to nemamo otadbi% nu jer nam je otadbina zapravo ceo svet % mi odista jesmo mondijalisti i to nam odgovara. #orate znati, kad govorite o Jevrejima, da oni svoj idenditet duguju 8ori i 8almuduD oni jednostavno nisu vezani ni za jednu posebnu teritoriju. (jih vezuje njihova prolost i vera u budunost. #oda ih ba iz tog razloga mnogi prepoznaju kao nosioce i promotere svojevrsnog mondijalizma, liberalizma i naravno dananje demokratije kao i svih oblika marksistikog uenja. 'a, komu% nizam je vavilonska tvorevina ba kao 0to su liberalizam i demokratija, kakve svet danas poznaje, jevrejske. Jrci su tvorci antike, odnosno atinske demokratije % A\rvatK:r Anu.o% K\a-ia% kao naina politikog upravljanja dravom i ona je zaprepaujue slina dananjoj demokratiji upravljanja ljudima. *rosto je neshvatljivo da su ljudi tako naive da ne shvataju da je demokratija nastala u izrazito robovlasnikom drutvu kakva je bila )tina i da su pravo glasa i slobodu imali samo MzasluniM gra$ani, a ne i ene, robovi, mladii neposobni za rat i ostali gra$ani ,ija oba roditelja nisu bili )tinjani. 'emokratiju je, kao oblik vladanja, u )tini C4T. g.p.n.e. uveo poznati grki robovlasnik, politiar i voda klana )lkmeonida uvaeni Oajstens "O)eNaOevng@. 2orei se za vlast protiv svojih politikih oponenata, Ripiasa i sagorasa, on je mukim i za oruje doraslim gra$anima ponudio participaciju u vlasti ukoliko mu pomognu da zasedne na atinski presto. Jra$ani su mu pomo% gli svojim orujem i on je nad poraenim protivnicima uzviknuo7 drioc% Kpi#,C% % snaga naroda. Jrka kovanica demo$ krato$ ne znai, kako mnogi misle7 narod vlada. (e, to je prosta konstatacija da u narodu lei snagaD ko od monika uspe da pridobije tu snagu za sebe vladae elom dravom. 8o je tako bilo tada, i ni danas nije nita drugaije. Oajstens je odrao re7 pravo glasa su dobili i imali samo oni koji su odsluili vojni rok i ija su oba roditelja bila ro$ena u )tini. (iko vieQ Yene, gra$ani )tine stranog porekla, robovi, invalidi, za rat nesposobni... (ikadQ Ia rat sposobni i spremni su svoje pravo glasa mogli da iskazuju samo na posebnim saborima nazivanim eklasia ?eOO)eaia@, a po principu jedan ovek jedan glas. tada, kada su glasali, mogli su samo da odluuju o onome to bi im ponudio komitet % bul ?W=ou)rW@ od C44 visokih dravnih inovnika koji su bili pripadnici deset vladajuih atinskih plemena. #ogli su da glasaju samo o onome to im je bilo ponu$eno, a ta e to biti nije bilo do njih. Jedna od prvih inovativnih mera demokratora je bila uvo$enje institucije izgnanstva ?AJ8}OOOK@ to im je omo% guilo da sve svoje politike ili ekonomske protivnike jednostavno proteraju iz )tine % demokratija nikada nije trpela autoritete i neistomiljenike. (ajbolji ali i najtraginiji primer stradanja jednog protivnika demokratije je su$enje i ubistvo
=~B strana

(enad #ini .okrata. O ovom krvavom piru atinskih demokratora govorio je i pisao *laton u svom na daleko uvenom delu ,d7rana =okratova .anoAo+ia OajOp-8ncD@. Ooliko i kako je demokratija bila prihvaena na prostorima tadanje Jrke najbolje govori podatak da je od oko 1.C44 gradova%drava samo njih tri stotine prihvatilo ovakvo politiko ure$enje. Oraj atinske demokratije doao je sa )leksandrom #akedonskim, a u ostatku Jrke sa dolaskom +imljana. Kidite +imska repu% blika, a potom i +imsko carstvo su postale najvee svetske sile ne zahvaljujui demokratiji ve kroz neogranienu, apsolutnu vlast jedne prosveene linosti koja je imala titulu imperiu$ maiu$% odnosno imperator: #i se danas koristimo i divimo rimskom pravu % lu$ Romanum% a njegovi tvorci su demokratiju prezirali kao najper"idniji sistem upravljanja dravom i drutvom. 'emokratija je bila i ostala noA0ev%i%a ?politika@ vladanja povlaenih klasa, a pravo glasa % "ormalno pravo glasa % obini ljudi su stekli tek u x x veku i do danas je to ostalo samo % "ormalno pravo glasa. 'a bi ste ovo shvatili valja se podsetiti da je pravo glasa za izbor poslanika britanskog parlamenta 1T>4. godine imalo svega = stanovnikaD taj procenat poveao se 151>. na oko =T ali ni tada me$u biraima nije bilo ena % one nisu imale puno pravo pravo glasa sve do 153>. godineQ *rema podacima U(&.HO%a ene su u .vajcarskoj i Nihtentajnu pravo da iza$u na biraka mesta stekle tek 15CC. godine. U najveoj i najpoznatijoj prvoj liberalnoj demokratiji savremenog sveta .)' 1T>>. godine pravo glasa je bilo osigurano samo belim robovlasnicima i nikome vie % ko nije bio robovlasnik nije mogao da glasaQ )merikanke, bele puti naravno, su pravo glasa ostvarile 1534, a )"roamerikancima je pristup glasakim mestima omogueno tek 15AC. Iamislite, Krhovni .ud .)' je tek 15AA. godine proglasio neustavnim naplaivanje izborne takse u .evernoj Oarolini i jo nekim dravama % ko nije imao da plati nije mogao da glasa % Pa Divina Commedial Kidite, mislim da je demokratiju najbolje ocenio pokojni Kinston Heril rekavi7 M'emokratija je najgori oblik vladavine, a da je to tako govori injenica da vam je za njen uspeh potrebno samo pet minuta razgovora sa prosenim glasaemM. *roseni su vaniQ 8a pria o Jevrejima odista ima svoj poetak s #ojsijem koji je preuzeo ovozemaljsku vlast za sebe, a nebesku dao ro$enom bratu )ronu. #e$utim, nji% hovi naslednici danas ne vladaju Jevrejima niti svetom kako to mnogi misleD glavnu re danas imaju naslednici trinaest vavilonskih porodica koje stoje i iza cionistikog pokreta koji je =1. avgusta 1>5T. godine osnovao, po njihovom nare$enju i za njihove potrebe, 8eodor Rercl ?8heodor 2invamin Ie/ev Rerzl@ u 2azelu, .vajcarska. (esreni Jeua, ili kako ga vi zovete sus, je odista postao problem za jevrejsku vavilonsku elitu. Iapravo, on je imao pravo % bio je iz loze 'avidove i znao da se u Kavilonu zbila strana zavera u organizaciji tadanje judejske verske elite. +aunajui na svoje carsko poreklo, mislio je da moe stva% ri da izmeni, ali je zaboravio da je 'avida i sve druge njegove carske pretke na presto postavljalo svetenstvo koje je ve vekovima, od prvog dana zapravo, imalo primarnu ulogu u svetovnom i duhovnom ivotu Jevreja. (ekad su to bili pripadnici plemena Nevitskog, a nakon Kavilona to postaju pripadnici nekih drugih plemena % tu greaka nikad nije bilo. )li nije sus bio glavni lik. Jlavna je bila #arija iz #agdale. Ona je bila MpravaM i iz plemena Kenijaminova to je nje% strana=>C

O+'O #U(' no pravo na judejski presto inilo starijim od susovog, poticala je iz uglednije i bolje stojee porodice, imala je savreno obrazovanje, a krug prijatelja je poinjao sa Jovanom Orstiteljem. *ripadnici svih trinaest, ne dvanaest kako se misli, arapskih plemena, od kojih je nastala jevrejska nacija, ili rasa % kako god, uglavnom nikad nita nisu radili. 2ili su to nomadi, trgovci ili naprosto razbojnici koji su presretali i pljakali karavane. danas je tako samo 0to vie nisu u pitanju karavaniQ 8eko ete nai i jednog Jevrejina koji se bavi stoarstvom ili zemljoradnjom % to su sra% motna zanimanja. Jevreji pre"eriraju poslove kao to su bankarstvo, advokatura, menjaki i klasini poslovi kamatarenja, oni su u tzv. ou biznisu, masovnim medijima ili, to je danas posebno vano, politici. #islim da se, ipak, neki od nji% hovih pripadnika i dan danas, kao pre vie hiljada godina, bave poslovima s one strane zakona. )ko vas interesuje koji su to poslovi rei u vam7 svi koji donose najvei pro"it, a to mogu biti poslovi s drogom, pornogra"ijom, "alsi"ikovanjem novca i umetnikih vrednosti, orujem, trgovinom belim robljem ili bilo ta dru% go. Jednostavno, nije vano, bar ne dok se dobro isplati. Inate li da je najvei svetski trgovac vetakom drogom &l al Joram ?&l al Voram@, Jevrejn ro$en u 8el )vivu 15T1. godineD kralj droge, tako ga zovu. 0tam% pa pie samo o nekom *ablu &skobaru, #edelinskom, Oali ili 8ihuana kartelu i jo0 kojekakvim latinoamerikim dilerima, ali o &l al Joramu se ne govori. ma ga na Red notice % crvenoj poternici nterpola ali ne i u medijima. skreno, ta mislite zatoPQ )merika vlada je u svom godinjem izvetaju za 3441. godinu u delu o organizovanom me$unarodnom trgovanju belim robljem navela zrael kao dra% vu sa najveim brojem prestupa po ovom pitanju. 8im povodom se 3. juna 3443. oglasio ak i ameriki dravni sekretar Oolin *auel ?Holin N. *o6ell@ izjavivi7 L zrael sara$uje sa nama kako bi ojaao svoju anti*traMMicking politikuM. #e$utim, est meseci kasnije Hsraeli dail+ Ua'aretz pie o nastavku nesmetane trgovine lju% dima u zraelu gde se i dalje svake godine prodaje najmanje tri hiljade devojaka kao belo roblje, a o emu novine, izbegavajui da to nazovu pravim imenom, piu kao o nekakvoj trgovini prostitutkama. Ua'aretz zavrava konstatacijom da ovom vie milijardi vrednom poslu u zraelu nema ko da stane na put jer je, za jedno to dobar 7u$$ine$% a za druge % nita strano. 8o Lnita strasnoM Ua'aretz stavlja na duu izraelskoj policiji i sudovima koji gotovo da i ne procesuiraju trgovinu belim robljem, a i kad im se to desi najdua zatvorska kazna izreena za ovu vrstu kriminala je bila osamnaest meseci. Ia ovakav sramno niske pre% sude Iaheva Jalon ?Iehava Jal%On@ iz organizacije za ljudska prava B'#$elem kae7 L8o je mogue prosto zato to izraelski zakoni prave bitnu razliku izme$u Jevreja i onih koji to nisu % uvek na 0tetu onih koji to nisuM. #nogo odre$eniji i jasniji po pitanju dvojnih standarda jevrejskih zakona bio je pro"esor na Univer% zitetu u Jerusalimu zrael .anak ? srael .hahak@7 L*rema rasistikim odredbama izraelskih zakona sve ene koje nisu ro$ene kao jevrejke se automatski smatraju i tretiraju kao 5arlot % prostitutkaM. 'a zrael nita nije uinio tim povodom vidi se i iz izvetaja Amne$t+ International za 344C. godinu u kome stoji da je zrael drava u kojoj se svake godine dovodi izme$u tri i pet hiljada devojaka na prisilnu prostitucijuD rade =>A strana

( e n a d # in i s e d a m d a n a u n e d e lji p o o s a m n a e s t s a ti d n e v n o . z ra e ls k i K n e $ $ e t ?s k u p tin a @ je n a k o n s v e g a o "o rm io k o m is iju p o o v o m p ita n ju i o n a n e s a m o d a je p o tv rd ila n a la z e A m n e $ t+ In te r n a tio n a l*a i a m e ri k o g = ta te D e p a r tm e n t*a v e ih je i d o p u n ila p o lic ijs k im iz v e ta jim a p re m a k o jim a s e u z ra e lu , a p rv e n s tv e n o u R a i"i i 8 e l ) v iv u d n e v n o o b a v i p re k o 3 C .4 4 4 p la a n ja z a s e k s u a ln e u s lu g e u u k u p n o m iz n o s u o d p re k o d v a d e s e t i p e t m ilio n a d o la ra D J e v re ji s v e e n e g a n t+ le $ n a z iv a ju k u rv a m a % $ 0 ik $ a .[ p o v 1 ili, u m o d e rn ije m a rg o n u , 0 a r lo t to je iz ra z p re u z e t d ire k tn o iz 8 a n a k h a . O je v re js k o j trg o v in i m la d im + u s k in ja m a , n e re tk o m a lo le tn im , o g la s io s e a k i C B = Q e [ $ 3 = . m a r ta 3 4 4 C . k o jo m p r ilik o m je c itir a o I e h v a J a lo n a ? I e h a v a J a lo n @ iz C o m m itte e A g a in $ t # r a d e in W o m e n : L ' e v o jk e k o je s e p ris ilja v a ju n a p ro % s titu c iju s e p rv o p re b ija ju , p o to m v i e s tru k o s ilu ju i, n a k ra ju , p ro d a ju n a ja v n im l i c i t a c i j a m a k a o r o b l j e z a n a j v i e 1 4 . 4 4 4 z a s v a k u //. * r e m a J a l o n u n a j v e i p r o % b le m u s u z b ija n ju o v a k v e v rs te trg o v in e b e lim ro b lje m je u s v e s ti ja v n o s ti k o ja n e v id i n i ta s tra n o u to m e ta s e d e a v a $ 0 ik $ a *m a a li i s a m o j p o lic iji k o ja p ro b le m u trg o v in e lju d im a n e p re d a je p o s e b a n z n a a j. O a d a s e d a n a s g o v o ri o trg o v in i b e lim ro b lje m v a lja c itira ti je v re js k o g is to ri a ra i d e k a n a f o r d 0 a m C o lle g e *a & d v a rd a 2 ris to a ?& d 6 a rd 2 ris to 6 @ k o ji u k n jiz i P r o $ titu tio n a n d P r e ju d ic e o b ja v lje n o j 1 5 > 3 . g o d in e u O k s "o rd u n a v o d i k a k o J e v re ji v e v e k o v im a v o d e g la v n u re u trg o v in i ro b lje m , a d a u p o s le d n jih s to tin a k g o d in a d o m in ira ju e v ro p s k o m i a z ijs k o m trg o v in o m b e lim ro b lje m % e n a m a . * ri to m e , 2 ris to n a v o d i k a k o s u je v re js k i trg o v c i b e lim ro b lje m d a n a s n a jp ris u tn iji u + u s iji, U k r a jin i, # o ld a v iji, 2 u g a rs k o j, 2 o s n i... * o g le d a jte b ilo k o ju d r a v u n a s v e tu , b ro j J e v re ja u u k u p n o j p o p u la c iji s ta n o v n i tv a je p o p ra v ilu je d n o c i"re n , a li je z a to n jih o v u d e o u u k u p n o m n a c i % o n a ln o m b o g a ts tv u o b a v e z n o d v o c i" re n . ( a p r im e r , u . ) ' je d v a d a ih je 4 ,C , a ra s p o la u s p re k o = 4 u k u p n o g n a c io n a ln o g b o g a ts tv a i to je o n o to s e z n a , a 0 to s e n e z n a P Q * o lo v in a s v ih a m e ri k ih m ilija rd e ra s u J e v re jiQ * a d a li b ilo k o o z b ilja n m o e d a p o m is li d a s e ta k v a b o g a ts tv a s ti u p u k im p o te n je m i m o ra % lo m Q P U + u s iji, d a n a s , o v e 3 4 4 A . g o d in e n e m a ih n i 4 ,C , a p re d s ta v lja ju n a jz n a % a jn iji i n a ju tic a jn iji d e o e k o n o m s k e i "in a n s ijs k e e lite . O ra je m 1 5 1 T . u + u s iji p re c i te i ta k v e e lite n is u p o s e d o v a li n i je d a n je d in i p ro m il ru s k o g b o g a ts tv a . . a m o iz o v o g p o d a tk a , d a n e s p o m in je m o d ru g e , m o e te v id e ti i z a k lju iti k o je i n a k o ji n a in p ro "itira o iz a n tiru s k e re v o lu c ije 1 5 1 T D n a jv e i d e o o n o g a to s u ju d e o b o lj % e v ic i o te li o d ru s k o g c a ra i ru s k o g n a ro d a d a n a s p rip a d a , n a o v a j ili o n a j n a in , o lig a rs im a m e $ u k o jim a im a i n e m a li b ro j J e v re ja . * i u i o n e s ra z m e rn o m u s p e h u J e v re ja u ra z li itim n a c io n a ln im d r a v a % m a iro m s v e ta p o z n a ti e n g le s k i n o v in a r . a im 2 e rm ?H h a im 2 e rm a n t@ u c io n i% s ti k o m lis tu V e io i$ 0 C 0 r o n ic le k o ji iz la z i u N o n d o n u 1 , m a rta 1 5 5 1 . g o d in e k a e 7 M I a to s u J e v r e ji u s p e n i u s tv a r a n ju n o v c a u s v im d r a v a m a o s im u z ra e lu P ... U z ra e lu n e m a g e n t+ le $ p a je n e m o g u e n a i n a iv in e , a k a d ta k v ih n e m a o n d a n a m n e m a n i la k ih n i v e lik ih z a ra d a QM O v o m s v o jo m is k re n o m o p s e rv a c ijo m 2 e rm ja s n o s ta v lja d o z n a n ja d a J e v re ji s v o ja b o g a ts tv a s tv a ra ju n a g rb a i i p ro % p a s ti d ru g ih lju d i, a n e n a s o p s tv e n o j k re a tiv n o s ti. O a d a s e u ta m p i p i e o O o lu m b iji i n je n im n a rk o k a rte lim a to je s v e is ti % n a . ) li, to n ije e la is tin a . 8 o je p o lu is tin a u k o jo j je iz o s ta v lje n o o n o n a jv a n ije . s tr a n a = > T

O+'O #U(' (a primer, u novinama neete proitati da su grad #edelin ?#edellm@ u Oolum% biji 1A1A. godine osnovali jevrejski doseljenici iz .panije. (eete proitati ni da su oni prvi sredinom x x veka izdvojili beli prah iz listova biljke Coca +JrKthro;Flon coca@, a potom poeli sa podizanjem velikih plantaa ove biljke. .ve do *rvog svetskog rata prodaja belog praha, odnosno kokaina je u .)' bila legalnaD on je sve do *rvog svetskog rata bio i glavni sastojak poznatog osveavajueg pia Coca Cola: (o, najvaniji deo prie o kokainu odnosi se na ,uvenog svetskog trgovca opijumom 'avida .asuna ?'avid .asoon, 1T53.%1>AB.@. Uz blagoslov 2ri% tanske krune .asun je razvio jednu od najpro"itabilnijih opijumskih trgovakih mrea sa glavnim ekspoziturama u 2ombaju, Rong Oongu i .angaju. *etina opi% juma koja je dolazila u Oinu bila je prevoena njegovim brodovima. nventivni pripadnik jedne od najbogatijih svetskih jevrejskih porodica 'avid .asun prvi u svetu poinje da se bavi i trgovinom kokaina. stina, u to vreme je beli prah imao tretman medikamenta protiv bolova i depresije pa se o .asunu ne moe, striktno pravno gledano, govoriti kao o narko trgovcu % bio je apotekar. *rvi pravi klasian trgovac kokainom kao zabranjenim narkotikim sred% stvom je bio )rnold Rot#tajn ?)rnold +othstein@. Ia njega se vezuje i poetak jevrejske dominacije amerikim podzemljem. Oada je umro 153>. zamenio ga je zemljak Nuis Nepke ?Nouis Nepke@ koji je zajedno sa Jaom Oacenberg ?Jacob Vasha Oatzenberg@ razgranao trgovinu heroinom. .ta vise, Jaa je 15==. godina otputovao u .angaj kako bi obuio lokalne dobavljae da prave heroin. Nepke, Jaa i jo 3> jevrejskih kriminalaca su 15=>. osu$eni zbog trgovine opijatima. (jih su nasledili .oli Jelb ?.ollF Jelb@, 8u$i .on"eld ?8u$i .choen"eld@, Rari Ooh ?RarrF Ooch@, Rari Reinger ?RarrF Rechinger@, #oe 8abman ?#oe 8aubman@ i 8oli Jrinberg ?8ollF Jreenberg@. Jrinberg e u istoriju nezakonitog trgovanja drogom ui kao ovek koji je izumeo mainu koja od tenog heroina pravi hero% inske pilule. 'ananja trgovina drogama je jedan od najpro"itabilnijih nezakonitih poslova7 pro"it na kokainu je oko 344, a na heroinu gotovo 1.444. Oad se to ima u vidu onda se lake shvata zato su Jevreji tako prisutni u ovim transakcijama. Jedne od najtiranijih novina u zraelu Veru$alim Po$t su 1554. objavile lanak o nezakonitom trgovanju drogama u .)' i tom prilikom citirale 0ermana 2loka ?.herman 2lock@, okrunog eri"a iz Nos )n$elesa7 M zraelska ma"ija se proirila elom )merikom. (ekada su im glavni prihodi dolazili od iznuda i uena, a danas su me$u najveim trgovcima droge. (ajomiljenija droga im je kokain jer se ona najee koristi u viim drutvenim krugovimaM. Oada su 15>C. amerike vlasti uhapsile petoricu Jevreja osumnjiene za trgovinu kokainom i heroinom tadanji javni tuilac (jujorka +udol" Uulijani ?+udolph Jiuliani@ je izjavio7 MOni su ulini kriminalci i bie osu$eni, ali u (ju% jorku imamo barem stotinak legalnih jevrejskih "irmi iza kojih se kriju neza% konite aktivnosti. (jihov pravi posao nije ono za ta su registrovane, ve vra% anje nelegalno zara$enog novca u legalne tokoveM. Ovo 0to je Uulijani rekao e se pokazati tanim tokom su$enja #aksu #ermeltajnu ?#a; #ermelste% in@ koji je bio optuen za verc oo tona kokaina vrednog =A4 miliona dolara u .)'. Iahvaljujui #ermeltajnu koji je postao saradnik .uda :2 je 155=. godine uhapsio Jakova &vhajma ?Ja/akov &veheim@. On je posedovao zraelski i Oolum% =>> strana

(enad #ini

bijski paso, a u .)' se bavio pranjem novca preko preduzea Prizma: .a njim su uhapeni jo i 'anijela Nevi ?'aniella :evi1, 2enjamin Razon ?2envamin Razon@ i )leks )$ami ?)le; )jami@. Oni su, prema navodima optunice, samo tokom jedne % 1553. godine oprali 33,C miliona dolara. (ajvei uspeh :2 je ipak posti% gao hapenjem Mdva jevrejska kraljaM u poslu pranja novca )rona 0arira ?)haron Sharir1 i .te"ana .korkina ?.tephan .corkin@ koji su optueni i osu$eni za pranje pola milijarde dolara. (jihov najblii saradnik Nih I>ilov ?Niuh chilov@ se spasao bekstvom u zrael. Oako zraelski zakoni ne dozvoljavaju ekstradiciju njihovih gra$ana, nikome i ni pod kakvim uslovima, ilov i danas ivi u 8el )vivu. *ored jevrejskih preduzea i banaka u posao pranja novca ukljuene su i jaive ?jevrejske verske kole@ i sinagoge. *oetkom 15>B. :2 je u (jujorku prova% lio u najstariju jaivu u .)' 8i"ret Jerusalim ?8i"eret VerushalaFim@ zbog sum% nje da se njeni bankovni rauni koriste za pranje novca zara$enog trgovinom droge. 8okom su$enja je dokazano da je devet lanova Odbora 8i"ret jaive bilo umesano u ove nezakonite poslove. 'va prvooptuzena su bili #endel Joldberg ?#endel Joldberg@ i rabin zrael )jdelman ? srael &idelman@. 8okom 1554. godi% ne :2 je, po istom osnovu, uhapsio i rabina Joze"a Orozera ?Vose" Hrozer@ koji je prilikom hapenja kod sebe imao 8almud, pet pasoa i 3>4.444 dolara u kesu. Keoma cenjeni i poznati rabin )braham No ?)braham No6@ je, sasvim sluajno, uhapen 155B. godine kada je tajnom agentu :2 pokuao da proda veu koliinu puaka, pitolja, zatitnih prsluka i specijalnih noeva. 8okom istrage optunica protiv rabina Noa je proirena i stavkom za pranje novca. Utvr$eno je da je preko sinagoge #ogen )braham oprao preko 3 miliona dolara. (e osporavajui navo% de iz optunice njegov advokat je ipak insistirao na prekidu sudskog procesa i osloba$anju rabina po osnovu navodnog antisemitizma pripadnika :2 . (aime, prema njegovim tvrdnjama jedan od policajaca je tokom hapenja rabinu Nou rekao7 M.ada 8oru moe da koristi umesto toalet papiraM. .ud je, nakon to se u ceo proces umeao i najpoznatiji ameriki rabin #oe 8ajtelbaum ?#oshe 8eitelbaum@, izrekao kaznu rabinu Nou od samo pet godina. Oada je, na kraju, smeten u zatvor, rabin Nou je zahtevao7 da ne bude u eliji sa go+im9 da mu se slui samo koer hranaD da mu se obezbede jevrejske verske knjige kojih nije bilo u zatvorskoj biblioteciD da mu se obezbedi posebno mesto za molitvu i, to je najinteresantnije % poseban toalet. .vi njegovi zahtevi su usvojeniQ (akon ovoga drava (jujork je ak donela zakon po kome se svim jevrejskim zatvorenicima mora sluiti topla koer hrana ?A po porciji@, a ne regularna zatvorska hrana ?1 po porciji@. )meriki asopis Detroit free Pre$$ retko kada objavljuje lanke vezane za drogu. *a, ipak 3444. je pune dve strane posvetio uspehu policije u otkrivanju velikog me$unarodnog lanca trgovaca vetakom drogom % ekstazijem. U lan% ku se istie da su 3=. "ebruara 3444, po nalogu javnog tuioca +iarda 2rauna +ichard ). 2ro6n@, u (jujorku uhapena estorica izraelskih dravljana koji su bili mozak najvee operacije verca ekstazija u .)'. *ored hapenja u (jujorku, nterpol je posredovao u hapenju jo dvadesetak lanova ove me$unarodne kri% minalne grupe irom &vrope. *rema izjavi agenta Nuisa +ajsa ?Ne6is +ie, Jr.@ najvanija hapenja su ipak ona u (jujorku jer se tu radilo o vo$ama7 gal #alka ? gal #alka@, Jariv )zulaj ?Variv )zulav@, Ori Janrski +Oshri Janchrski@, &jal
strana = >5

O+'O #U(' Nevi ?&Fal NevF@, +obert Nevi ?+obert NevF@ i Ori )mar ?Oshri )mar@. *rilikom hapenja svi su kod sebe imali izraelske pasoe, a posedovali su i =44.444 tableta ekstazija vrednih sedam i po miliona dolara. Ugledni jevrejski novinar 2en Oapit ?2en Oapita@ je u listu #ariv ?#a/ariv@ 155B. objavio da M:2 raspolae opsenom dokumentacijom o kokainskom tro% uglu koji sainjavaju kolumbijski narko bosovi, jevrejski perai novca i Jevre% ji koji su doli iz +usije, a koje tampa uvek imenuje samo kao +uska ma"ija. Keza izme$u kolumbijske droge, odnosno njene proizvodnje i Jevreja, odavno je poznata. Ono 0to naa javnost ne zna je da su za obuku pripadnika kolum% bijske ma"ije zadueni penzionisani pripadnici izraelske armije organizovani u posebne paravojne "ormacije. 8ako se pripadnici paravojne "ormacije .pirhed ?.pearhead@, na ,elu sa pukovnikom Jar Olajnom ?Vair Olein@, od 15>>. nalaze u OolumbijiM. *enzionisani pukovnik izraelske armije Olajn je postao poznat iroj javnosti tek kad je u 8el )vivu osu$en, ne zbog obuke kolumbijskih ma"ijaa, ve zbog prenoenja odre$enih znanja iz domena kori0enja specijalnih vrsta oruja. Oako se to u zraelu smatra vojnom tajnom Okruni sud u 8el )vivu ga je osudio na globu od 1= hiljada dolara. *rie da su jevrejska nacija i vera jedno te isto samo su donekle taneD ustvari, nisu tane uopte jer jevrejska nacija zapravo i ne postoji % postoji samo jevrejska vera i rasa. Jevreji su vera i rasa, a pre svega rasa. 8o nije pitanje nacije ve pitanje rase i odanosti veri, a da tu sve bude kako treba staraju se rabini. Oni su velika mo, glavni instruktori i kontrolori. Oni vas i tue i sude i izvravaju ta god da je u pitanju. zme$u malog broja, uasno malog broja vavilonskih zaverenika i njihovih vo$a % Hionskih mudraca i sveg ostalog jevrejskog naroda, nalaze se rabini. Kerujte mi, ovih 55 jevreja su u teem poloaju u odnosu na sve druge koji nisu Jevreji. Ortodoksni Jevreji su predmet velike manipulacije i rtve svetske zavere ije dimenzije jo niko nije u stanju da sagleda. 8e Jevreje ne vole hriani, muslimani, ateisti i ko sve ne, a najmanje su u milosti onog jednog procenta njihove elite koju mnogi poistoveuju sa Hionskim mudraci% ma, mudrim starcima sa .iona, vavilonskom bratstvui si. 8u se zapravo radi o jednom procentu neega 0to nema veza s ovim svetom, a eli, po svaku cenu, da zavlada svetom. U ovom kontekstu citirau vam ta je .te"an .. Kajs, cionista i predsednik )merikog Jevrejskog Oongresa, rekao na zasedanju Oongresa u (jujorku 15=>. godine7 MJa nisam ameriki gra$anin jevrejske vere, ja sam Jevre% jin. Ritler je bio u pravu kad nas je nazvao rasom jer mi i jesmo rasaM. (iko nikad nije, na istorijski validan nain, dokazao postojanje bilo kakvog bibliskog egzodusa iz &gipta ili nekakvo postojanje 13 ili 1= nomadskih plemena. (iko nikad nije pronaao ni jedan jedini materijalni dokaz o posto% janju jevrejskog kralja 'avida ili .olomona. Iamislite, niko nikada nije prona% ao ostatke tog velikog, grandioznog, kolosalnog hrama cara .olomona. (ikada nita, ni kameni. Jde su tano ta sveta mesta na .inajskoj goriPQ .ve te prie potiu iz nekakvih knjiga koje su, od prve do poslednje, napisali prethodnici tih vavilonskih mudraca, taj jedan procenat neega od niega. ) vidite, toliko toga se vrti ba oko tog Kavilona i njegovog tajnog bratstva. Iar Kam se ne ini da se iza svaga toga, kad se neko ve toliko potrudio da sve to smisli, krije neto, neto veoma ozbiljnoPQ Ja sam uveren u toQ =54 strana

(enad #ini

*ogledajte, uveni jevrejski "iloso" 2aruh .pinoza ?2arueh .pinoza, 1A=3% 1ATT@ koji je ivot proveo u )msterdamu izuavajui svete jevrejske knjige je u svom delu #ractatu$ teologico*politicu$ dokazao da #ojsije nije mogao biti autor pet knjiga % Pentateu0% jer su one, po svemu sudei, nastale nekoliko vekova nakon njega. .pinoza je ukazao na krajnje me$usobno protivrene podatke iz prve #oj% sijeve knjige o stvaranju sveta i prvih ljudi, o tome koliko je Yivotinja (oe uzeo u svoj koveg, koje biljne vrste i si. Ukazao je na ,injenicu postojanja ak tri varijante 'eset boijih zapovesti i mnogo toga drugog. )nalizirajui (ovi zavet .pinoza ukazuje na niz sutinskih razlika izme$u evan$elja po #ateju i Nuki. (a .pinozu su rabini 1ACA. bacili 0erem ?anatema@ kojom je izopsten iz sinagoge u )msterdamu, a Katikan ga je odmah potom proganjao kao jednog od svojih najveih jeretika. Inate i sami da je hri0anstvo tvorevina vavilonskih Jevreja, a da i islam ima istu osnovu. *rvih nekoliko patrijarha hrianske crkve su svi bili Jevreji, a i ustanovitelj islama #uhamed se prilikom svojih molitvi okretao ka Jerusali% mu. 'anas vavilonski kabalisti pokuavaju da me$usobno suprotstave ove dve religije ili, jasnije reeno, da istrebe njihove vernike, a time i dobar deo svetske populacije. )ko se pitate kako, odgovor je jednostavan % u jo jednom svetskom ratu. 'anas hriani ine == svetskog stanovnitva, muslimani preko 34, hin% dusa je oko 1C, ateista ispod 1C, a Jevreja ni manje ni vie nego manje od statistike greke, a to vam je izme$u 4,41 i 4,43. #oete li da zamislite koliko bogatstvo i koliku mo, u svetskim razmerama, ima ova statistika grekaP )ko iz ovog ve zanemarljivog procenta oduzmete obine ljude, onu masu od 55 Jevreja, iskrenih i odanih vernika, koji nemaju veze sa njihovim kabalistima i vavilonskim bratstvom, onda je procenat bogatih i monih navodno #ojsijeovih i )ronovih naslednika gotovo nemerljiv, ali izvesno prisutan. .ukob izme$u batinika vavilonskog judaizma i Jeue ben Josi"a nastu% pio je tek kad im je sruio tezge za zamenu novca ispred RramaD da stvar bude jo gora, Jeua je pozvao i narod da im ne plaa nikakve poreze. 'o tada im nije smetalo to se nazivao mesijom, naslednikom cara 'avida i to je, po njiho% vom sudu, irio jeres me$u Jevrejima. )li, kad im je dirnuo u kesu odmah su se obraunali sa njim. #e$utim, ni tada, kao ni danas, oni nikad nee prljav posao uraditi sami ve e ga podmetnuti nekome. Ilato je uvek bilo njihovo glavno oruje i jedini prijateljD oduzmite im zlato i oni e nestati, nee ih biti ni u vidu statistike greke. Oni su bili i ostali svetski zelenai, kamatari i hohtapleri. Iamislite, pomo koju su jevrejski bankari iz &ngleske, preko svojih amerikih ekspozitura, dali Kelikoj 2ritaniji ?B,B milijarde dolara@ tokom 'rugog svetskog rata je kasnije preimenovana u zajam. &, taj zajam su engleski poreski obveznici bankama otplatili tek 344A. godine. +atni pro"iti banaka su enormni i zato e, ako ni zbog ega drugog, ratova uvek biti. Inate, evo sad mi pade na pamet, da je te ljude, taj jedan procenat jevrejske populacije, te navodne naslednike #ojsija i )rona, te vavilonske kabaliste, mudrace i prineve zapravo najbolje nazvati .tatistikom grekom i ja u to tako nadalje ,initi. Ova distinkcija mi se ini potrebnom iz razloga to oni jesu Jevreji po ro$enju, ali sa Jevrejima kao ljudima i iskrenim vernicima nemaju nikakvih slinosti. & vidite, .tatistika greka je pokuala da ukloni svog direktnog pro% strana =51

O+'O #U('

tivnika, ali u tome nije uspela jer je *e#)a dobio pomo od Josi"a od )rimateje, #arije i #arte, i, naravno, od *oncija *ilata. Ostao je Yiv, ali je elu stvar trebalo prikriti i nastaviti borbu protiv .tatistike greke. tako je smiljeno vaskrsnue i sve ostalo da bi borba bila nastavljena. ) ko je sve to osmislio i izveoPQ *a narav% no, #arija #agdalenaQ .vakako da misterije Kaskrsnua i mnogo toga drugog odista postoje ali ovde se nije radilo o tome. .a irenjem hriscanstva kao religije Jeua, odnosno sus Rristos nema vezeD on jeste tvorac tog uenja ali hriscanstvo se iri zahvaljujui vavilonskom judaizmu i "arisejskom rabinu *avlu, Jevrejinu iz Jrke. +abini su u dobroj meri uticali na hrisansku crkvu sve do x veka, a onda im se dogodilo *ravoslavlje % otrglo im se kontroli. Oada je R)sija, nakon propasti Kizantije, dobila status 8reeg +ima % #erza Roma% postali su oajni. 8ada su i objavili rat *ravoslavlju koje i danas batini autentine vrednosti ue% nja Jeue ben Josi"a. Ova dananja vavilonska demokratija je po metodama delovanja sli% na onoj robovlasnikoj antikoj demokratijiD sutinski se razlikuju po tome 0to se ) )tini i .parti demokratija koristila za upravljanje dravom, a danas ona slui samo za upravljanje ljudima. U antika vremena demokratija je bila dostu% pna samo velikim robovlasnicima i onima koji su bili spremni da ratuju za njih, a danas, navodno, svima. #e$utim, danas, sutinski, stvarni uticaj na demo% kratski proces omoguen je samo demokratorima povezanim sa me$unarod% nim bankarskim kartelima. Obian ovek je danas u demokratskim procesima samo glasaka maina koja se opredeljuje oko onih kandidata koji mu se nudeD siromani ljudi nisu i ne mogu biti aktivni nosioci demokratskih procesa. *a, pogledajte samo koliko danas kotaju demokratski izboriQ 8u normalan i estit svet nema ta da trai. (arod je u toj "arsi maestralno izmanipulisan, a manipu% lacija je mogua jer nita nije onako kako na prvi pogled izgleda. #IomeNKOUCKue depeenu % *otemkinova sela, eto ta je to. Njudi nemaju dovoljno vremena, a ni volje da ulaze u pojedinosti procesa koji ih okruuju. Oni su, u svojoj biti, dobri i naivni i, kao takvi, predmet manipulacije jednog broja moralnih delikvenata. Ooliko je sve zamreno moe se dobro videti iz primera +imokatolike crkve na ijem su se elu u proteklih hiljadu godina smenjivale pristalice vavilonskog judaizma i naslednici i sledbenici #arije #agdalene, odnosno Jeue ben Josi"a. Ovi prvi su imali vie uspeha, pa tako, primera radi, stoje iza izbora uvenog pape )leksandra K , poznatijeg kao 2ordija ali i iza Jovana *avla . Iapravo, od kada su uklonili Jovana *avla , 15T>. i doveli svog oveka Jovana *avla ?Oarol Jose" [ojtFla@ uli su, bar oni veruju, u poslednju "azu rea% lizacije svog dve i po hiljade godina starog plana. odista, dokaz da su moda na najboljem putu je izbor 2enedikta xK ?Joseph )lois +atzinger@ na mesto Kikara susa Rrista. +acinger je bio revnostan lan hitlerjungena i mezimac pape *ija x ?&ugenio #aria Jiuseppe Jiovanni *acelli@, koga je .tatistika greka dovela na presto iste godine kad je i zapoela 'rugi svetski rat. #oda ne znate, ali *ije x i Ritler su se dobro, ak veoma dobro poznavali. .vog navodno najveeg protivnika % )dol"a Ritlera .tatistika greka je stvorila svojim "inansijskim i propagandnim potencijalima, a onda nam ga je, kada je njega iskoristila, a sve nas upropastila, predstavila kao najveeg krvnika i jedinog krivca za sve stra% hote 'rugog svetskog rata. Odista, kolosalna, ali i maestralna prevaraQ 'a li iole
=53 strana

(enad #ini

razuman ovek moe da poveruje da je jedan, kako ga oni predstavljaju, bedni kaplar i jo bedniji slikar, ,ovek ogranienib intelektualnih potencijala mogao, tek tako, da postane, ni manje ni vie nego kancelar (emake. 'a li vam se jedna takva tvrdnja ini smislenomPQ (iko razuman nee osporavati odgovornost )do% l"a Ritlera za mnoge strahote i uase nastale tokom 'rugog svetskog rata. )li, pogledajte, kako da pri zdravoj pameti poverujete da su on i njegovi kompanjoni najvei i jedini krivac za sve to se doga$alo. Ritler je odgovoran i tu nema spo% raD odgovorni su i svi oni oko njegaD odgovorni su i (emci ali kako je za ljubav, tako je i za rat potrebno dvoje. &, vidite, uveren sam da su Ritler i njegova bratija bili samo glavni protagonisti drame koju su postavili me$unarodni bankari % ti svetski lihvari. Oni su sainili scenario, producirali i reirali ovu svetsku trage% diju pretoene u dramu 'rugog svetskog rata. U naem je interesu da spoznamo pravu istinu. (e da bismo nekoga osudili, i to naravno, ali prvenstveno da nam se tako neto ne bi vie nikada ponovilo.

(emaka, Katikan, antisemitizam...

Inate li da je u (emakoj 15=3. godine besnela pogubna in"lacija, harala nezaposlenost ?B3 poetkom 15==@ i glad ?oko C4 stanovnitva je bilo ispod ili na granici siromatva@. Jedina izvesna stvar za nemake gra$ane tog vremena je bila totalna bezperspektivnost. (aravno ovakva situacija nije bila sluajna % posledica nemakog nerada ili neega slinog. (e, sve je to bilo isplanirano jo na Kersajskoj mirovnoj kon"erenciji kada je (emaka optuena za pokretanje *rvog svetskog rata i kanjena oduzimanjem svih njenih kolonija i znaajnog dela suverene teritorije. 0ta vise, (emakoj je nametnuta i promena politikog sistema7 kajzer Kilhelm ?:riedrich KKilhelm Kiktor )lbert von *reu"ien@ je morao da abdicira, a uvedena je nekakva liberalna demokratija koja je bila dobra samo za generisanje neprekidnih politikih sukoba. *ored svega toga, (emakoj su nametnute i apsolutno nerazumne ratne reparacije u visini od =3 milijarde dolara koje je morala da plati tokom narednih A3 godine sa kamatom od C. .ve to je, zajedno sa konstantnom pretnjom od komunistikog prevrata, deM ado bio generator svih ekonomskih nedaa i oseaja opte bezperspektivnosti nemakog naroda. U (emakoj su se socijaldemokrate, demokrate i katolika partija centra, nakon *rvog svtetskog rata, okupile u nekakvu Kajmarsku koaliciju ?KKeimarer Ooalition@, "ormirale vladu i odmah otpoele sa politikom unitenja nemakog srednjeg gra$anskog sloja. Ovaj radosni in ukidanja nemakog carstva i uspo% stavu vladavine demokratije svetu je sveano 5. novembra 1515. tano u 1B.44 ,asova sa zgrade Reic0$tag*a saoptio cionista i socijaldemokrata :ilip .ajdman ?*hilipp .cheidemann@. 'va sata kasnije i dva kilometra dalje ?sa zgrade ber% linske palate BerUner =c0lo$$1 svetu se obratio i Oarl Nibkneht ?Oarl Niebknecht@ proglaavajui novouspostavljenu .lobodnu socijalistiku republiku (emaku ?:reie .ozialistische +epublik 'eutschland@. Hionisti su se utrkivali u svojatanju (emake, a u tome im je svesrdno pomagala i nemaka centralna banka % Rei* c0$7ank koja je zapravo bila me$unarodno kontrolisana privatna banka.
strana =5=

O+'O #U('

Oao odgovor na ovako destruktivnu politiku tokom 1515. osnovano je u (emakoj vie stotina nacionalno orijentisanih partija ili pokreta % volki$c0 partei oder 7evoegung% koje su za svoj simbol borbe izabrale kukasti krst. .ve one su se, bez izuzetka, zalagale za istinski nacionalni socijalizam koji je po svojoj sutini bio antiliberalan, antikapitalistiki i antiburoaski. Jedna od njih je bila i Qatio*
nal$oziali$ti$c0e Deut$c0e Ar7eiterpartei * (.'* ?(emaka nacional%socijalistika

radnika partija % (.'*@ ,iji su se lanovi, od samog poetka, zalagali za nasta% vak 2izmarkove socijalne politike koja se zasnivala na dravnim garancijama za penzionere, bolesne, invalide, nezaposlene, studente... Osnovni politiki slogan (.'*%a tog vremena, a i 15=3, bio je <emeinnutz von /igennutz * opsti interes pre linog. U toj i takvoj (emakoj, u toj i takvoj atmos"eri medu nemakim stanovnitvom je bilo oseaja antisemitizma ali ni vie ni manje nego u ostalim evropskim dravama. 'anas, kao ni tada, nije sporno postojanje antisemitskih oseanja u (emakoj ali je sporan odgovor na pitanje zato je jedan od najkultur% nijih, najobrazovanijih i najdisciplinovanijih naroda na svetu uopte imao takva oseanja. Jesu li (emci genetski de"ektan narod kad su bez razloga i bilo kakvih osnova mrzeli pripadnike jednog od najstarijih biblijskih naroda ili su, da li je mogue, imali neki racionalni osnov za svoju netrpeljivostP #i moramo saznati ta su bili pravi uzroci antisemitizma u &vropi, ko su bili njegovi promoteri i sa kakvim krajnjim ciljem. U katastro"alnoj i razarajuoj ekonomskoj i politikoj situaciji poetkom =4%ih godina (.'* je na parlamentarnim izborima 15=3. godine dobila =T,= glasova naroda, odnosno 3=4 poslanikih mandata. (.'* se u ovoj kampanji za +ajhstag gra$anima prvenstveno obraao "okusiranjem na socijalne re"orme i integralni nacionalizam. )dol" Ritler se u svim svojim nastupima zalagao za reavanje stambenih pitanja radnika, modernizaciju industrije i poveane pro% izvodnje, uspostavljanje sveopteg sistema socijalne zatite, eliminisanje svih recidiva reakcionarnih privilegija iz prolosti, itd. 2io je, ma ta god da se danas 4 njemu pie i govori, racionalan politiar i izvanredan pragmatiar. (acional% socijalisti su svuda i u svakoj prilici argumentovano ukazivali na sve mane postojeeg sistema parlamentarne demokratije koji je upravo svojim mehanizmi ma vladanja izazivao i podsticao sve ono to ne valja u (emakoj. *odsetimo se, upravo je parlamentarna demokratija dovela do bankrota nemake drave i pot punog obezvre$ivanja nacionalne valute. *re *rvog svetskog rata jedan dolar je vredeo B,34 maraka, a januara 153=. za dolar je trebalo izdvojiti 1T.5T3 marke, u avgustu B.A34.BCC, u septembru 5>.>A4.444, u oktobru 3C.3A4.3>4.444, itd. U tako kreiranom ekonomskom haosu socijaldemokrate i komunisti su planirali revolu cionarne pobune 0irom (emake, a nacional%socijalisti, s druge strane, otvoreno su se zauzimali za uspostavljanje drave postojanog reda i zakona. )ntisemiti zam je u njihovim nastupima bio na marginama i bilo bi naivno, tre$ naive% vero% vati da je neko u (emakoj, u to i tako vreme, mogao da do$e na vlast promovi% ui antipatiju ili mrnju prema Jevrejima. (emaki narod je jedan od najstarijih 1 najcivilizovanijih evropskih naroda i sigurno da je njegovo en ma$$e ?masovno@ opredeljenje za poltiku (.'* bilo, u vreme velike ekonomske krize, rukovo$eno istim raciom, a ne nekakvim iracionalnim emotivnim nabojem protiv Jevreja.
=5B strana

(ertad #ini

Kano je rei, podsetiti se da je antisemitizam u &vropi prisutan vekovi% ma. ntenzitet njegovog iskazivanja je varirao ali nikad nije prestajao i nestajao. #e$u prvim poznatijim progonima Jevreja iz &vrope je svakako onaj "rancu% skog kralja :ilipa ?*hilippe )uguste@ koji je dan nakon krunisanja 1B. marta 11>1. godine naredio da se pohapse i lie imovine svi jevrejski lihvari i rabini. #e$utim, kako je broj lihvara bio ogroman :ilip , nakon tri meseca, odluu% je jednostavno da protera sve Jevreje sa svojih kraljevskih poseda. z do sada neutvr$enih razloga :ilip se tokom 115>. predomislio i dozvolio povratak onim Jevrejima koji bi izrazili pokajanje. .vi su se pokajali i vratili u :rancusku. (akon samo tri decenije "rancuski kralj Nuj x ?Nouis x de :rance@ je otkrio da se naj% vei broj "rancuskih plemia i uglednih gra$ana zaduio kod jevrejskih lihvara to ih je primoravalo da im otplauju velike kamate ili ine odre$ene protivu% sluge koje su, ne retko, bile na tetu same drave. (e elei da posee za drasti% nim merama Nuj x 13=B. uvodi dravnu kontrolu nad "mansijskim poslovanjem JevrejaD primorava lihvare da svim svojim dunicima otpisu treinu dugova i donosi uredbu kojom zabranjuje plemstvu dalje zaduivanje i bilo kakvo drugo poslovanje sa jevrejskim menjaima novca. (a zahtev pape Jrgura x Nuj x u *arizu 13B=. spaljuje preko 13.444 primeraka 8almuda i drugih religioznih spisa i donosi odluku u progonu najzloglasni@ih jevrejskih lihvara. (ajvei italijanski skolastiki "iloso" i najuticajniji katoliki teolog svoga vremena 8oma )kvinski ?8homas von )uinD papa van xx ga je 1=3=. pro% glasio svecem@ je pred svoju smrt 13TB. pozvao evropske hri0ane da se ,uvaju jevrejskih rabina, njihovog uenja i propovedi. Iahtevao je da se svi Jevreji koji su preli u hrianstvo pogube, a ne samo ekskomuniciraju to je bila dotada% nja praksa. &ngleska je bila me$u prvim evropskim dravama koja je prognala Jevreje sa svih svojih teritorija 1354. godine. Ia tu priliku kralj &dvard je izdao specijalni edikt ?&dict o" &;pulsion@ kojim se Jevrejima, za sva vremena, zabra% njuje povratak na tlo &ngleskeD taj kraljev ukaz i dan danas vai. :rancuski kralj :ilip K je, prihvatajui sve argumente 8ome )kvinskog, 33. jula 1=4A. godine proterao sve Jevreje iz :rancuske. *ri tome :ilip K je apelovao na sve krunisane evropske glave da jednostavno sve Jevreje proteraju iz &vrope % l'e-pul$ion de d'/urope: (o, Jevreji su se i tada, po ve dobro oprobanom metodu % prelaenjem iz judaizma u hrianstvo, odrali na tlu :rancuske. Od x veka u (ema,koj je, u vie navrata, bilo velikih antijevrejskih pokreta. (emci su bili besni zbog injenice da jevrejski lihvari kamatarenjem oduzimaju imanja nemakih domaina i ak ih pretvaraju u vlastite robove. 2esan zbog ovakvog jevrejskog hohtaplerisanja car :redrik ?:riedrich @ je 13=A. izdao ukaz =ervi Camerae Qo$trae * sluge nemake drave, kojom je sve Jevreje nainio slugama nemake drave. Opet su Jevreji poeli masovno da pre% laze u hrianstvo to je, na kraju, primoralo nemake vladare da prihvate poziv Nudviga K ?Nud6ig K. der 2aFer@ da se organizuju i od 1=BA. do 1=B>. ponu Vudden$c0lac0t % masovno i nasilno osloba$anje nemakih zemalja od Jevreja. Jedan od najveih ali i najstranijih revolta protiv jevrejskog lihvarenja i Mispovedanja vere na nain koji vre$a hrianeM dogodio se 13. marta 1B31. godine. Kladar )ustrije vojvoda )lbert ?)lbrecht . von Rabsburg@ je, nakon viegodinjih pritubi svojih podanika na lihvarenje i versku iskljuivost Jevreja
strana =5C

O+'O #U(' p a i o p tu b i z a p rin o e n je h ri a n s k e d e c e n a n jih o v o lta r, 3 = . m a ja J B 3 4 . p o z v a o J e v re je d a s e is k u p e z a s v e s v o je g re h e p re la s k o m u h ris c a n s tv o i l i n a p u ta n je m s v ih te rito rija p o d n je g o v o m v la u . * ri to m e v a lja im a ti n a u m u d a ) lb e rt n ije im a o s a m o titu lu a u s trijs k o g v o jv o d e v e je b io i R e z R o m a n o r u m % v la d a o je s v e tim + im s k im c a rs tv o m . # n o g i s u J e v re ji o d a b ra li o d la z a k a li je m n o g im a o d la z a k b io o n e m o g u e n s o b z iro m n a te k e o p tu b e z a lih v a re n je i n e p rim e re % n o u n i ta v a n je h ri a n s k ih d u n ik a . ( a d a n 1 3 . m a rta 1 B 3 1 . ) lb e rt je z a , p o n je g o v o m m i lje n ju , M n a jg o re o d o n ih k o ji g o ri b iti n e m o g u M o d re d io s m rtn e k a z n e . 8 ri n e d e lje k a s n ije , u d a n u d a n a s p o z n a to m k a o ; ; ie n e r < e $ e r a % n a c e n % tra ln o m b e k o m trg u s p a lje n o je 3 1 3 J e v re ja . ( a k o n o v o g a d o lo je d o m a s o v n o g p a lje n ja je v re js k ih k u a , o d u z im a n ja im o v in e i p ris iln o g p o k r ta v a n ja . . v e o v o je u b rz o re z u ltira lo tim e d a je a u s trijs k o v o jv o d s tv o , g o to v o u c e lo s ti, b ilo z a b ra % n je n a z e m lja z a J e v r e je . J e n e ra ln i e d ik t o iz g o n u J e v re ja iz ) ra g o n ije i O a s tilje % D e c r e to d e la A l0 a m 7 r a o / d ic to d e < r a n a d a o b ja v lje n je = 1 . m a rta 1 B 5 3 . g o d in e . * o r tu g a liia je p rim ila p re k o p o la m ilio n a J e v re ja n a k o n to s u b ili p ris ilje n i d a n a p u s te . p a % n iju . # e $ u tim , k a k o s u J e v re ji o d m a h p o d o la s k u u * o rtu g a l p o e l i s a s v o jim k a m a t a r e n j e m i d r u g i m h /n a n s i j s k i m m a l v e r z a c i j a m a , k r a l j # a n u e l ? # a n o e l @ o d m a h je B . o k to b ra 1 B 5 T . p o tp is a o u k a z o p ro g o n u s v ih J e v re ja i to n e s a m o iz * o rtu g a lije v e i iz s v ih p o rtu g a ls k ih k o lo n ija . , u v e n i re "o rm a to r h ri a n sk o g u e n ja i o sn iv a p ro te % s ta n ts k e c rk v e , p ro "e s o r m o ra ln e "ilo s o "ije n a U n iv e rz ite tu u & r"u rtu i b ib lijs k e e g z e g e z e u K ite n b e rg u # a rtin N u te r ?# a rtin N u th e r@, 1 C B = . g o d in e s e o b ra tio ta d a n jim n e m a k im k n e e v im a a p e lo m d a z a b r a n e J e v re jim a d a s e b a v e e le % n a k im p o z a jm ljiv a n je m k a p ita la i d a ih p rim o ra ju d a , k a o i s v i ( e m c i, iv e o d M s o p s tv e n o g ra d a u z n o ju lic a s v o g M . N u te r s e to m p rilik o m z a la g a o z a u n i te n je s v ih je v re js k ih b o g o m o lja , z a b r a n e s v a k o g d e lo v a n ja ra b in a i o d u z im a n je s v ih je v re js k ih im a n ja n a s ta lih k a o p o s le d ic a R h v a re n ja . * o re d to g a , in s is tira o je d a im s e c e lo k u p n a im o v in a s te e n a p o o s n o v u k a m a ta re n ja o d u z m e . U s v im e v ro p s k im h ri a n s k im d r a v a m a , u s k la d u s c rk v e n im z a k o n i% m a , p o z a jm ljiv a n je n o v c a u z k a m a tu b io je g re h . 8 im p o s lo v im a n i je d a n h ri a % n in n ije s m e o d a s e b a v i. U ta k v o j s itu a c iji u u lo z i z a jm o d a v a c a u z k a m a te n a s tu % p a ju J e v re ji k o ji s u s e n a tim p o s lo v im a e n o rm n o b o g a tiliD v re m e n o m s u m n o g i u g le d n i h ri a n i p o s ta li rtv e n jih o v o g n o v a n o g z e le n a e n ja , a to je p o la k o s v e J e v re je d o v o d ilo n a v e o m a lo g la s . * rv i k o ji je o s u d io je v re js k o u z im a n je h ri % 0 a n s k ih d u n ik a u ro p s k i o d n o s b io je C 5 5 . g o d in e p a p a J rg u r ?J re g o riu s # a g n u s @. ( a k o n n je g a i m n o g e d ru g e p a p e s u p o z iv a le # o js ije v e s le d b e n ik e d a s e k lo n e R h v a re n ja i o s lo b o d e s v o jih h ri a n s k ih ro b o v a . * rv i p a p a k o ji je o d b io d a o s u d i J e v re je p o b ilo k o m o s n o v u b io je ) n a le k t ?* ie tro * ie rle o n i, k r te n o im e D v la d a o o d 1 1 = 1 . d o 3 C . ja n u a ra 1 1 = > @ to je p o tp u n o ra z u m ljiv o s o b z iro m d a je i s a m b io J e v re jin . ( je g o v ro $ e n i b ra t ' o rd a n * ie r %lo n i J o rd a n * ie rle o n i@ je e s t g o d in a n a k o n n je g o v e s m rti a k p ro g la s io + im s k u k o m u n u , d e m o k ra ts k u d r a v u k o ja je tre b a la d a z a m e n i p o s to je u v la s t u + im u . U o rd a n a m n o g i n is u s h v a ta li o z b iljn o o s im p a p e N u c ija ?J h e ra rd o H a c c ia n e % m ic i d a l O rs o , k r te n o im e @ k o ji s e im je s e o u s to lic u s v e to g * e tra 5 . m a rta 1 1 B B . p o b u n io p ro tiv o v e je v re js k e u jd u rm e % u b ije n je 1 C . "e b ru a ra 1 1 B C .
=5A strana

( e n a d # in i O z b iljn o s u p ro ts ta v lja n je je v re js k o m R h v a re n ju i n jih o v o j p o tre b i z a d r a % n je m h ri a n s k ih ro b o v a s u p ro ts ta v ile s e o d lu n o te k p a p a n o k e n tije . O n je n a K la te ra n s k o m k o n c ilu ?H o n c iliu m N a te ra n e n s e } u a rtu m @ 1 3 1 C . n a re d io d a s e J e v re ji i p ro s titu tk e o z n a e n a p o s e b a n n a in k a k o b i s e la k o ra z lik o v a li o d h ri a n a , o d n o s n o p o te n ih lju d i. 8 im p o v o d o m a k je iz d a ta p a p s k a b u la / - tr a / c d e $ ia m n u lla $ a lu $ k o jo m s e p o s e b n o g o v o rilo o h ri a n s k im v rlin a m a i b e z % b o n i k im m a n a m a . J e d n a o d p o s le d ic a o v e b u le je i to d a s e p o e lo s a p rim e % n o m u te tra k e "n a s tro g ia llo @ k o ja je tre b a la d a u k a e n a lju d e k o ji n e z a s lu u ju p o to v a n je . O d o v o g d a tu m a H rk v a p o la k o p o in je d a z a g o v a ra i n e o p h o d n o s t u s tro js tv a p o s e b n ih o d re d b i o i$ to i k r v i: ( o s io c i, o d n o s n o im a o c i is te k rv i tre b a , p re m a + im o k a to li k o j c rk v i, d a o "o rm e n e k u v rs tu g o s p o d a rs k e ra s e k o ja b i p o s v im p ita n jim a b ila s u p e rio rn a u o d n o s u n a o s ta le . 8 a k o je u 0 p a n iji u v e % d e n s e rti"ik a t k rv i % P im p ie n z a d e $ a n g r e : * a p a J u lije 1 C C 4 . iz d a je n a re d b u d a s e s p a le s v e je v re js k e s v e te k n jig e i p ro te ru ju ra b in i. * a p a * a v le K ?J io v a n n i * ie tro H a ra "a , k r te n o im e @ 1 3 . ju la 1 C C C . iz d a je b u lu U im i$ a 7 $ u r d u m k o jo m n a la e d a s e u ra z g o v o ru s a J e v re jim a m o ra iz o s ta v iti o s lo v lja v a n je s a M g o s p o d in e M . O a k o je jo o d x v e k a b ilo p o z n a to d a J e v re ji, u s k la d u s p re p o ru k a m a s v o jih ra b in a , m o g u o "ic ije ln o d a p re $ u u h ri a n s tv o , a d a p ri to m e n e m e n ja ju s v o ja v e rs k a o s e a n ja i u v e re n ja . ' o m in ik a n c i ?p o s e b a n p ro p o v e d n i k i re d u + im o k a to li k o j c rk v i k o ji je o s n o v a o . v e ti ' o m in ik p o e tk o m x v e k a @ o b ja v % lju ju p re k o d v a d e s e t p ra v ila p o k o jim a s e h ris tija n iz o v a n i a n e v e rn i J e v re ji m o g u p re p o z n a ti. 8 o k o m 1 B 5 4 . c rk v a o s n iv a in k v iz ic iju ? n u is iz io n e , trib u n a li e c c le % s ia s tic i s p e c ia li@ s a z a d a tk o m d a o tk riv a je re tik e i u b ija ih . J e d a n o d n a j u v e n ijih i M n a ju s p e n ijih M in k v iz ito ra u = B 4 g o d in a d u g o m p e rio d u d e lo v a n ja in s titu c ije in k v iz ic ije b io je 8 o m a s 8 o rk v e m a d a ?8 h o m a s d e 8 o r e m a d a @, u n u k je d n o g h ris tija n iz o v a n o g J e v re jin a . . a s o b o m je u v e k n o s io k o p iju p is m a k o ju je ra b in . a m u e l iz # a ro k a ?+ a b b i . a m u e l o " # o ro c c o @ 1 4 4 4 . g o d in e u p u tio ra b in u s a k u ?+ a b b i s a a c @ , a k o jim g a p o d s e a n a o d lu k u je d n o g v is o k o g je v re js k o g te la d a s v i J e v re ji tre b a d a d o z v o le d a s e p re k rs te k a k o b i to la k e d o li d o n a jv i ih d r a v % n ih "u n k c ija u s v im h ri a n s k im z e m lja m a . 8 o rk v e m a d a e , o s im p o d e s e tin a % m a h ilja d a s p a lje n ih h ri a n s k ih je re tik a , o s ta ti u p a m e n i k a o tv o ra c k rila tic e 7 M J e d a n n a ro d , je d n a d r a v a , je d n a n a c ija M . n te re s a n tn o d a je n a jv e e u to i te J e v re ja n a k o n n jih o v o g is to rijs k o g p ro % g o n a iz ) ra g o n a i O a s tilje 1 B 5 3 . g o d in e p ru ila is la m s k a 8 u rs k a D n e s a m o d a s u b ili d o b ro d o li v e s u J e v re ji u b rz o p o s ta li o d a n i s u lta n o v i p o d a n ic i. * o d s e tim o s e % o d 1 C 1 T . o s m a n lijs k i s u lta n je b io i is la m s k i k a li", a J e v re ji s u u to j i ta k v o j c a re v in i b ili i o s ta li p e r $ o n a g r a ta : O v i i m n o g i d ru g i p rim e ri p ro g o n a J e v re ja o d s tra n e e v ro p s k ih v la d a ra i s a m o g + im a b ili s u p o z n a ti s v im & v ro p lja n im a . * o e tk o m 1 5 = = . g o d in e ( . ' * je b ila n a jja a p a rla m e n ta rn a s tra n k a u ( e m a c k o j. ( o , s a m a n ije m o g la d a "o rm ira v la d u p a e jo j u to m e p o m o i n e k a d a n ji k a n c e la r, v is o k i "u n k c io n e r O a to li % k e p a rtije c e n tra , : ra n c "o n * a p e n ?: ra n z J o s e p h R e rm a n n # ic h a e l # a ria v o n * a p e n z u O o n in g e n @. O n je , n a z a h te v p re d s e d n ik a O a to li k e p a rtije N u d v ig a O a s a ?N u d 6 ig O a a s @, n e k a d a n je g s v e te n ik a i in tim n o g p rija te lja v a tik a n s k o g a m b a s a d o ra u ( e m a c k o j * a e lija ?& u g e n io # a ria J iu s e p p e J io v a n n i * a c e lli@, n a ja v io i p ro m o v is a o k o a lic iju n a c io n a lis ta i n a c io n a l%s o c ija lis ta . I a tu id e ju je s tr a n a = 5 T

O+'O #U(' pridobio i predsednika (emake "on Rindeburga ?*aul Nud6ig Rans )nton von 2eneckendor"" und von Rindenburg@ koji je pomenutoj koaliciji i dao man% dat za "ormiranje vlade. *redsednik (.'* )dol" Ritler izabran je za kancelara =4. januara 15==, a "on *apen za vicekancelara i ministra inostranih poslova. U novo"ormiranoj vladi bilo je osam ministara iz redova konzervativaca i samo dva iz (.'*%a. (akon to je u +ajhstagu podrala predloge da se nemakom kancelaru odobre vanredna ovlaenja, Oatolika partija centra se sama raspu% stilaD )dol" Ritler i (.'* su imali odreene ruke. Oon"erencijom nemakih biskupa u :uldi je =4. maja 15==. predsedavao kardinal 2ertram )dol" ?)dol" Oardinal 2ertram@ i on je potpisao specijalnu poslanicu u kojoj se kae7 M8rei +ajh na elu sa kancelarom )dol"om Ritlerom oznaava nacionalno bu$enje za koje smo mi, nemaki biskupi, daleko od toga da ga potcenjujeino ili da pokuamo da ga ometemo. Krednost i znaaj autoriteta posebno se vrednuju u naoj .vetoj katolikoj crkvi. Ibog toga nama katolici% ma nije uopte teko ceniti novu i veliku vanost koja se sada daje autoritetu nemake drave. *osle godina ropstva i preziranja naih nacionalnih prava, naa nemaka nacija mora ponovo da stekne slobodu i asno mesto u porodici naci% ja...M Oada je maja 15BC. uo za smrt )dol"a Ritlera kardinal 2ertram je pozvao sve nemake svetenike da Modre sveanu misu u znak seanja na )dol"a Ritle% ra i sve pripadnike Kermahta koji su postradali u borbi za slobodu (emake.M Unija katolike tampe 2avarske 3T. juna 15==. daje punu podrku 8re% em +ajhu izdajui saoptenje da se mora Mstati iza politike nacionalnog oslo% bo$enja aktuelne vlade, za jaanje autoriteta drave, borbe protiv liberalizma i marksizma, a iznad svega protiv boljevizmaM. #inhenski kardinal #ihael "on :aulhaber ?#ichael Oardinal von :aulhaber@ saoptava da papa *ije x Mjavno pohvaljuje kancelara )dol"a Ritlera zbog pozicije koju je zauzeo protiv komu% nizma.M U +imu jezuitski asopis Pa Civilta Cattolca u uvodnom lanku pozdrav% lja Msocijanu revoluciju u (ema,koj, najpotrebniju nakon svetskog rasula ovih poslednjih decenija i opasnog nadiranja boljevikog i komunistikog uragana, koji je ve prodro u (ema,ku, pretei opasnou od novog divljatva samoj civi% lizaciji hrianske &vrope...M (astojanja +ima da jasnije i jae podri novu nemaku vladu dobila su svoj epilog u potpisivanju +ajhskonkordata % ugovora o saradnji sa (emakom 34. jula 15==. godine u Katikanu. .a nemake strane potpis na +ajhskonkordat stavio je vicekancelar "on *apen, a u ime Katikana potpisao je kardinal i amba% sador Katikana u (ema,koj, *aeli. Oonana rati"ikacija +ajhskonkordata obav% ljena je 14. septembra u Katikanu u prisustvu pape *ija x ?)mbrogio 'amiano )chille +atti, krteno ime@. Kano je napomenuti da je 11. "ebruara 1535. *ije x potpisao sa 2enitom #usolinijem Nateranski pakt kojim je talija priznala Kati% kan kao suverenu papsku dravu. Uvaavani teolog Oarl )dam ?Oarl )dam@ je bliskost nove nemake vlasti i katolicizma ocenio kao jedinstvo izme$u prirode i 2oije milosti. Ia )dol"a Ritlera je rekao da je on Monaj koga su prizivali gla% sovi naih pesnika i "iloso"a, i koji e doneti oslobo$enje germanskog genija.M *oznati istoricar i strunjak za crkvena pitanja Joze" Norc ?Joseph Norc@ je govorio da postoji analogija izme$u nacional%socijalizma i katolicizma utoliko to se i jedan i drugi suprotstavljaju boljevizmu, liberalizmu, relativizmu, ateizmu, jav% =5> strana

(enad #ini

nom nemoralu i si. Oatolicizam i nacional%socijalizam su potpuno kompatabilni, zakljuuje Norc. ,asopis nemakih jezuita =timmen der !eit na naslovnoj strani objavljuje tekst da je novi nemaki kancelar postao Msimbol vere nemake nacije u sopstvenu budunost.M ako i sam hrianin, nemaki kancelar )dol" Ritler nije prihvatao ovako otvorenu i bezrezervnu saradnju sa Katikanom. Oao dravnik je bio u obavezi da vodi rauna o svim gra$anima (emake, a posebno najmnogobrojnijim pro% testantima. *ored toga, nemaki kancelar je pravio bitnu razliku izme$u Jevre% ja % nemakih dravljana i Jevreja koji nemaju nemako dravljanstvoD Katikan takvu razliku nije prihvatao. Ovakvo njegovo odmereno, diplomatsko ponaanje Katikan je protumaio kao odstupanje od +ajhskonkordata pa papa *ije x izdaje encikliku Nit Brennende =orge ?.a plamteom tugom@. *apa je osudio (ema% ku zbog odstupanja od hrianskih vrednostiQ Oojih hrianskih vrednostiPQ O emu se tu radilo moglo bi se zakljuiti iz poslanice biskupa Nina monsinjo% ra Johana J"olnera ?Johanes J"olnera@ u kojoj stoji. M(ema nikakve sumnje da mnogi Jevreji vre krajnje poguban uticaj u gotovo svim podrujima moderne civilizacije. *rivreda i trgovina, advokatura i medicina, drutveno%politika doga$anja, sve je proeto materijalistikim i liberalnim principima, koji prven% stveno potiu od judaizma... (ovine, pozorita i bioskopi puni su "rivolnih i nemoralnih aspekata koji iz dubine truju hrianski duh naroda. 2oriti se protiv tog pogubnog judejskog uticaja i unititi ga nije samo legitimno, nego je i prava obaveza savesti svakog svesnog hrianina.M U novonastaloj polemici ministar unutranjih poslova 8reeg +ajna Kilhelm :rik ?KKilhelm :rick@ je preko novina uputio poruku Katikanu da je dolo vreme da se nemaki javni ivot oslobodi religioznih uticaja7 M#i ne elimo dravne slubenike katolike ili protestante, elimo nemake slubenike.M U svojoj drugoj knjizi =uvremenim mra njacima ide% olog nacional%socijalistike partije )l"red +ozenberg ?)l"red +osenberg@ ulazi u otvorenu i beskrompromisnu polemiku sa Katikanom. Odgovor je stigao u obliku odluke .vetog ureda Katikana da se knjiga =uvremenim mru njacima stavi na spisak zabranjenih knjiga. Oako ni Katikanu ni (emakoj nije odgovaralo zaotravanje dalje situacije tenzije su ubrzo smirene. Oada je kardinal *aeli izabran za papu 3. marta 15=5. godine uzeo je ime *ije x . *rvi crkveni prelati koje je primio bila su etiri kar% dinala sa nema,kog govornog podruja7 )dol" 2ertram, 8eodor nicer ?8heodor Oardinal nnitzer@, Oarl Joze" .uite ?Oarl Joseph Oardinal .chulte@ i #ihael "on :aulhaber ?#ichael Oardinal von :aulhaber@. Odmah, na poetku razgovora *ije x ih je izvestio da je zabranio urednicima lista P',$$ervatore Romano da dalje, na bilo koji nain, kritikuju 8rei +ajh i njegovog kancelara )dol"a Ritlera. .ledeeg dana, A. marta, *ije x je uputio )dol"u Ritleru pismo u kome ga zvanino oba% vetava da je izabran na presto .vetog *etra. (emaki kancelar je bio prvi strani e" drave kome je novi papa pisaoD papino pismo je bilo napisano na nemakom % za razliku od ostalih koja su pisana na latinskom. U njemu je pisalo7
`Nnogo po"tovanom go$podinu AdolMu Uitleru% Mireru i kancelaru nema kog Raj0u: Po"tovani go$podine%
strana =55

O+'O #U(' nakon to $mo $e uzdigli% putem iz7ora odrani0 u $kladu $a zakonom% iz vea kardinala na pap$ki tron% $matram zadatkom na"eg zvanja da ;ama u $voj$tvu "eMa dra* ve po"aljem o7ave"tenje o tom iz7oru: ,d $amog po etka na"eg papovanja elim da ;a$ uverim da o$tajemo 7li$ko veza* ni za nema ki narod poveren ;ama na 7rigu i da za njega o in$kim o$eanjima molimo Boga =vevi"njeg da primi od religije $vu 7lagodat% 0ranu i $nagu: Oz prijatno $eanje na duge godine u kojima $mo% kao apo$tol$ki nuncije u Qema * koj% $a velikom rado"u $ve po$tavili u red da 7i $e odno$i Crkve i drave $porazumno doveli u $tanje eMika$ne $aradnje% na kori$t o7ema $tranama i u $vr0u po$tizanja va"i0 ciljeva% mi elimo% naro ito u ovom a$u% da do8emo do tog cilja9 toliko je arka elja koja na$ in$piri"e i koja omoguuje odgovorno$t na"eg zvanja: <ajim du7oku veru da e ova na"a gorea elja% koja je u$ko povezana $a do7ro7iti nema kog naroda i $a eMika$nim unapre8enjem $vakog reda% uz Boiju pomo% doi do $renog o$tvarenja: Dotle $e molimo za ;a$% mnogo po"tovani go$po8ine% i za $ve pripadnike ;a"eg naroda% $ naj7oljim eljama% za za"titu Qe7a i 7lago$lov Boga =vevi"njega: Predano u Rimu kod =vetog Petra% (: marta 23'3% u prvoj godini na"eg papova* nja: Piu$P:P:KO`

,etiri nedelje nakon *aelijevog izbora na mesto poglavara rimokatolike crkve i e"a Katikanske drave okonan je gra$anski rat u .paniji. U tom ratu uz pomo )dol"a Ritlera i 2enita #usolinija pobedio je generalisimus :ranko ?:ran% cisco *aulino Rermenegildo 8eodulo :ranco F 2ahamonde@. *rvu telegramsku estitku koju je panski diktator primio bila je od *ija x 7 M,estitam Kam na veli% koj katolikoj pobediM. (ajmla$i evropski general, nakon (apoJeona, :rancisko :ranko je mogao, iz vie razloga, da bude zadovoljan. Ubrzo potom je potpisao i Oonkordat sa Katikanom. Oada je, po nalogu Oomunistike internacionale Johan &lzer ?Johan Jeorg &lzer@, pristalica cionistike politike, >. novembra 15=5. pokuao dinamitom da ubije )dol"a Ritlera u minhenskom Burger7raukeller on se, sticajem okolnosti, spasao prevremenim naputanjem sale u kojoj je eksploziv bio postavljen. Osam ljudi je ubijeno, a ezdeset troje ranjeno. 'an nakon atentata apostolski nuncije, monsinjor Hezare Orsenigo, lino je preneo nemakom kancelaru estitke *ija x za izbegnutu opasnost. Oardinali 2ertram i :aulhaber su svoju sreu za izbe% gnuti atentat javno objavili, a 13. novembra u minhenskoj katedrali je odrana misa kako bi se Mzahvalilo 2oijem *rovi$enju za udo koje je spasilo "irera od zloinakog atentata protiv njegovog ivotaM. (akon to je 1. septembra 15=5. godine poeo 'rugi svetski rat jedan od najuvenijih i najuvaavanijih nema% kih prelata, kar din a %arhiepiskop #instera Olemens )ugust je pozivao svoje vernike da brane domovinu i da se Mbore protiv spoljnog neprijateljaM. Ia razliku od &ngleske, :rancuske, 0panije i drugih evropskih drava *oljska je Jevrejima irom otvorila svoja vrata. Od ,etrnaestog veka pa sve do podele *oljske krajem osamnaestog veka Jevreji su bili ne samo izjednaeni sa ostalim stanovnitvom nego su u odre$enim situacijama bili ak i povla0eni podaniciD na svom dravnom vrhuncu *oljska je bila vodei evropski centar jevrejske prosveenosti i duhovnosti. ) onda, nakon podele *oljske, *oljaci uoa%
B44 strana

( e n a d # in i v a ju d a s e J e v re ji n is u b a s m n o g o p o tre s li z b o g z le s u d b in e n jih o v e c a re v in e . 0 ta v i e , z a ra z lik u o d n e s re n ih * o lja k a J e v re ji s u n a s ta v ili d a iv e i ra d e k a o d a s e n i ta n ije d o g o d ilo . 8 e k ta d a * o lja c i s h v a ta ju d a J e v re ji n ik a d a * o ljs k u n is u d o iv lja v a li k a o s v o ju d o m o v in u i p re m a n jim a p o in ju d a o s e a ju o d b o jn o s ti, a p o to m i p re z ir. ( a k o n * rv o g s v e ts k o g ra ta * o ljs k a d r a v a u v o d i k v o te k o jim s e o g ra n i a v a o b ro j je v re js k ih s tu d e n a ta , a n jih o v o u e e u d r a v n o j a d m in is tra c iji s v o d i n a p ro c e n a t n jih o g u e a u u k u p n o m s ta n o v n i tv u . # e $ u tim , J e v re ji k o ji s u u * o ljs k o j b ili lo c ira n i is k lju iv o u v e lik im g ra d o v im a ?K a r a v a , N o $ , O ra k o v , N u b lin , N a v o v @ u k o jim a s u k o n tro lis a li trg o v in u i s v e "in a n s ijs k e to k o v e d e "in i % tiv n o s u p o s ta li o m ra e n i m e $ u * o lja c im a n a k o n O k to b a rs k e re v o lu c ije u + u s iji. U to v re m e , u & v ro p i n ije b ilo n e p o z n a to d a s u O k to b a rs k u re v o lu c iju iz v e li ju d e % o k o m u n is ti i d a o n i s to je iz a p o g u b lje n ja ru s k e c a rs k e p o ro d ic e i u ta m n i e n ja ru s k o g h ri a n s k o g n a ro d a . * o ljs k i n a d b is k u p , k a rd in a l R lo n d a ?) u g u s t k a rd F n a t R lo n d @ s e 1 5 = A . g o d in e o b r a tio p o l'$ k e m u n a r o d u i t o m p r ilik o m n e d v o s m i s le n o , o tv o r e n o i b e z u s te z a n ja p o v e z a o ! + d [ * J e v re je s a ire n je m a te iz m a , lib e ra liz m a , m a rk s i% s ti k o g u e n ja i b o lj e v i k o g p o k re ta . I a R lo n d u s u o n i b i li n a jo d g o v o rn iji z a n e k o n tro lis a n o ire n je p o rn o g ra "ije , e k o n o m s k e m a lv e rz a c ije i p o d a rm ljiv a n ja lju d i p u te m s v o g "in a n s ijs k o g k a m a ta re n ja . . re d in o m 1 5 = T . * o ljs k a v la d a s e z v a % n i n o o b ra tila & n g le s k o j i : ra n c u s k o j s a m o lb o m d a jo j s e d o z v o li d a p re s e li s v e ! + d [ k o ji n e m a ju n je n o d r a v lja n s tv o n a # a d a g a s k a r k o ji je ta d a b io "ra n c u s k a k o lo n ija . * re d lo g je , b e z o b ra z lo e n ja , o d b ije n . J o d in u d a n a k a s n ije * o lja c i s e p re k o s v o g a m b a s a d o ra u N o n d o n u p o n o v o o b ra a ju & n g le s k o j v la d i s a m o lb o m d a im p o m o g n e u iz n a la e n ju re 0 e n ja z a ! + d o [ k o ji n is u d r a v lja n i * o ljs k e , a u n jo j iv e b e z d o z v o le . * la n je b io d a s e s v a k e g o d in e n a jm a n je 1 4 4 .4 4 4 e + d o iv b e z d o k u m e n a ta d e p o rtu je iz v a n * o ljs k e n a te rito riju . e v e rn e + o d e z ije k o ju s u & n g le z i k o n tro lis a li. * ri to m e , p o ljs k i a m b a s a d o r je s v o je b rita n s k e s a g o v o rn i % k e u p o z o rio d a a lte rn a tiv e is e lja v a n ju n e m a je r * o ljs k a i * o lja c i v i e n e e trp e ti n e le g a ln i b o r a v a k ! + d o io : & n g le s k i o d g o v o r je b io "o rm u lis a n u d u h u n a jb o ljih d ip lo m a ts k ih m a n ira a li u s e b i n ije s a d r a o p o z itiv a n o d g o v o r n a z a h te v * o ljs k e d r a v e . * o s le * rv o g s v e ts k o g ra ta u ( e m a k o j je iv e lo o k o p o la m ilio n a J e v re ja k o ji s u , z a je d n o s ( e m c im a , d e lili s u d b in u te tu n e d r a v n e tv o re v in e K e rs a j% s k o g m iro v n o g u g o v o ra . O a d je p re d s e d n ik ( . ' * %a ) d o l" R itle r p o s ta o k a n c e % la r, ( e m a k a je b ila g o to v o p o tp u n o d e v a s tira n a d r a v a . n "la c ija , n e z a p o s le n o s t, o p s te s iro m a tv o , g la d i s i. ( o , i p o re d s v e g a , v e in a n e m a k ih J e v re ja n ije e le la d a o d e u * a le s tin u , z a ta s u s e z a la g a li la n o v i . v e ts k o g J e v re js k o g O o n g re s a , c io n is ti i . ta tis ti k a g re k a . J e v re ji s u s e ra d ije o d lu iv a li d a o s ta n u u n a p a e n o j ( e m a k o j n e g o d a id u u n e k a k v u p u s ta ru n a z v a n u * a le s tin a , g d e s u u g la v n o m iv e li ) ra p i. ( e m a k i J e v re ji s u , b e z re z e rv e , b ili o d a n i s v o jo j n e m a k o j d o m o v i % n i. J o je d a n m o m e m e n a t je k a r a k te ris a o ( e m a k u u p e rio d u 1 5 1 5 . % 1 5 = = .g o d in e 7 . v e p o liti k e s tra n k e u k o jim a s u je v re js k i p o liti a ri im a li p re s u d n u u lo g u s u d ra m a ti n o g u b ile p o p u la rn o s t u n a ro d u . ' o k s u k ra je m * rv o g s v e ts k o g ra ta ' e m o k ra ts k a , . o c ija ld e m o k ra ts k a i O o m u n is ti k a p a rtija im a le v e in u u + a j% h s ta g u , p o e tk o m 1 5 = = . n jih o v u tic a j je b io p o tp u n o m a rg in a liz o v a n . 8 a k o s u , p rim e ra ra d i, d e m o k ra te 1 5 1 5 . im a le T B p o s la n i k a m e s ta , a 1 5 = = . s v e g a 3 . s tr a n a B 4 1

O+'O #U(' .uoen s ovakvom situacijom u (emakoj .vetski Jevrejski Oongres i88JlK ninbJiM1@ 3=. marta 15==. godine, samo dva meseca nakon to je )dol" Ritler preuzeo "unkciju kancelara, a na dan kada +ajhstag donosi zakon o van% rednim merama za zatitu naroda i drave, zvani,no objavljuje rat (ema,koj. Iamislite, probajte da shvatite, jedna organizacija koja istupa u ime svekolikog jevrejskog naroda objavljuje rat jednoj suverenoj, nezavisnoj evropskoj dravi. Ovu odluku .vetskog Jevrejskog Oongresa objavile su sve svetske novine ve 3B. marta, a najimpresivnija je bila naslovna strana londonskog Dai0M Nail*a na kojoj je preko ele strane pisalo7 Jevreji objavili rat (emakoj. stog dana i lon% donski Dail+ /-pre$$ objavljuje lanak o odluci .vetskog Jevrejskog Oongresa gde u antre"ileu stoji7 MJevrejski narod 0irom sveta objavio je ekonomski i "inansijski rat (emakoj. ,etrnaest miliona Jevreja je u ratu sa (emakomM. Objanjavajui politiku situaciju u (emakoj Dail+ /zpre$$ 14. jula 15==. pie7 M(emaka nacija ubrzano posustaje pod upravljakom rukom stranih elemenata u njoj. (epo% sredno pre Ritlerovog preuzimanja vlasti u dravnim strukturama (emake bilo je dvadeset puta vie Jevreja u odnosu na vreme pre rata. Jevreji sa svojom me$unarodnom povezanou su se samop ostavlja li na kljuna mesta nema,ke dravne maineM. 'a odluke .vetskog Jevrejskog Oongresa nisu prazno slovo na papiru videlo se ve krajem marta kada su jevrejske organizacije, u svim veim Iapad% nim gradovima, organizovale masovne antinemake demonstracije. Odmah potom preko velikih trgovina koje su kontrolisali Jevreji poeo je rigorozan boj% kot nemake robe. U Qezo ]ork #ime$ od T. avgusta 15==. je pisalo7 M.vako od vas koji se jo nije pridruio ovom svetom ratu neka to uini sada, odmah ovde. (ije dovoljno samo da bojkotujete nemaku robu. #orate odbiti da imate bilo ta sa bilo kim ko trguje sa nemakom robom... #i emo minirati Ritlerov reim i dozvati pameti (emce tako to emo im unititi spoljnu trgovinu od koje su ovisniM. Ia nemaku vladu i njenog kancelara ovo je bio blagi ok. Oada je, kao svoj odgovor na ovakve jevrejske provokacije, 1. aprila 15==. nemaka vlada pro% glasila jedan dan ekonomskog bojkota jevrejskih prodavnica celokupna svetska tampa je danima pisala o nemoguim ivotnim uslovima Jevreja u (emakoj. Osniva Irgun !vai Peumi% jedne od najzloglasnijih i najuvenijih terori% stikih cionistikih organizacija, Kladimir Jabotski ?Ie/ev Jabotinskv@ u asopisu Na$c0a Rjetac0 januara 15=B. objavljuje ,lanak u kome kae7 MKe se mesecima borimo protiv (emaca. Otpoeli smo duhovni i materijalni rat kako bismo one% moguili ambicije (emakog naroda da ponovo postane velika nacija, da povrati oduzete joj teritorije i izgubljene kolonije. )li to nije sve. (ai jevrejski interesi nalau da se borimo do konanog unitenja (emake i (emaca. Oni su pretnja nama JevrejimaM. *oetkom 15=>. &mil Ooen ?&mil Nud6ig Hohen@ u svojoj knjizi Qovi =veti =avez ?8he (e6 RolF )lliance@ objavljenoj u .trazburu pie7 MHak i ako bi Ritler pokuao da izbegne rat koji e ga unititi, ,ak i ako bi svi oko njega to eleli, rata e ipak bitiM. *odravajui Ooena cionista, osniva #e$unarodne lige protiv antisemitizma ?Nigue nternationale Hontre l/)ntisemitisme@ i lan Kelikog Ori% jenta :rancuske 2ernar Nea 2ernard Nechache@ objavljuje lanak pod nazivom Pravo na ivot u kome istie sledee7 M#ilioni Jevreja koji Yive u )merici, &ngle% B43 strana

( e n a d # in i s k o j, : ra n c u s k o j, ) "ric i i, n e z a b o ra v im o , * a le s tin i s u o d lu n i u is tra ja v a n ju u ra tu p r o tiv ( e m a k e . 8 o m o ra b iti ra t d o k ra ja , n jih o v o g k ra ja . 8 o m o r a b iti ra t d o n jih o v o g k o n a n o g is tre b lje n ja M . K rh u n a c o rk e s trira n e a n tin e m a k e k a m p a n je n a s ta o je k a d a n e m a k a v la d a 1 5 = C . o b ja v ila d a p o in je ta m p a n je s o p s tv e n o g n o v c a k o ji s e n e e z a s n i % v a ti n a z la tu v e n a je d in ic i ra d a 7 je d n a m a rk a Z je d a n a s ra d a . ( e m a c k a 1 5 = A . u v o d i u u p o tre b u k o v a n i s re b rn i n o v a c u a p o e n im a o d = i C + a jh s m a ra k a , a v r e d n o s t r a jh s m a r k e p r e m a d o la r u s e u tv r $ u je n a n iv o u 1 7B ,3 . ( e r n a , k a m a r k a je ta d a p o s ta la n e in "la to rn a , b e z k a m a tn a n o v a n ic a % o s n o v a d a lje g n e m a k o g e k o n o m s k o g ra z v o ja . U ( e m a k o j o d te g o d in e n ije b ilo v i e in "la c ije , n e z a p o % s le n ih , s o c ija ln o i p e n z io n o n e z b rin u tih ... ( e m a k a je d o 1 5 = > . p o s ta la n a jv e i s v e ts k i iz v o z n ik ro b a a li je s v o ju trg o v in u o b a v lja la n a j e e p o p rin c ip u tra m % p e Q ( i ta k re d iti, z a jm o v i i d u g o v i. ( e m a k a je b ila je d in a d r a v a k o ja s e v i e n ije o s la n ja la n a m e $ u n a ro d n e b a n k a rs k e i "in a n s ijs k e m o n o p o le . 2 io je to je re s , p r s t u o k o m o n d ija lis ti k im b a n k a rim a i "in a n s ije rim a k o ji s u jo o d 1 5 1 > . p re k o n e m a k e c e n tra ln e b a n k e R e ic 0 $ 7 a n k ta m p a li in "la to rn i n o v a c i p lja k a li n a ro d k o ji je z a je d n o ja je p l a a o = 4 .4 4 4 .4 4 4 ,4 4 m a r a k a . ) d o l " R itle r s e , b i lo j e o ig le d % n o , o trg a o k o n tro li. R e r e l J rin z p a n ?R e rs c h e l : e ib e l J rv n s z p a n @ s e d a m n a e s to g o d i n ji p o lj% s k i je v re jin , p ris ta lic a c io n is ti k o g p o k re ta , je T . n o v e m b ra 1 5 = > . g o d in e u p a o u ) m b a s a d u ( e m a k e u * a riz u s a n a m e ro m d a u b ije a m b a s a d o ra a li je , k a k o d o n je g a n ije s tig a o , u b io tre e g s e k re ta ra a m b a s a d e & rn s ta "o n + a ta ?& rn s t v o m + a th @. : ra n c u s k a p o lic ija k o ja je o d m a h iz v r ila h a p e n je i u v i$ a j je k o n s ta to v a % la d a J rin z p a n k o d s e b e n e m a id e n ti"ik a c io n e p a p ire , n o v a c n iti s ta ln u a d re s u b o ra v k a u * a riz u . J e d in o s a im je ra s p o la g a o b io je s k u p o c e n i p i to lj m a rk e B e r e tta m o d e l 1 5 1 C %1 5 1 5 ?) ) ) = 1 B 1 @. O v a j te ro ris ti k i a k t n ije b io p re d m e t o b je k % tiv n o g in te re s o v a n ja n o v in a , a jo m a n je je b io o k a re k te ris a n n a n a in k o ji je z a s lu iv a o . O a d a s u n e m a k i g ra $ a n i re v o ltira n i o v im d o g a $ a je m k re n u li 1 4 . n o v e m b ra u p ro te s te i ra z b ija n je iz lo g a je v re js k ih ra d n ji s v e ts k a ta m p a ih je o d m a h o k a ra k te ris la k a o je v re js k e p ro g o n ite lje i m u ite lje , i is to v e e d o g a $ a je u ( e m a k o j m e d ijs k i p r o m o v is a la k a o R e ic 0 $ k r i$ ta ln a c 0 ?O ris ta ln a n o + a jh a @. ' o k a z i d a n e m a k a v la s t n ije im a la n ik a k v e v e z e s a s p o n a tn im p ro te s tim a g ra % $ a n a i d a s u a k . ) je d in ic e , p o n a re $ e n ju s a m o g K ik to ra N u tz a ?K ik to r N u tz e @, , u v a le m n o g e je v re js k e ra d n je n ije im a la o d je k a u s v e ts k o j 0 ta m p i. I a z a p a d n u d e m o k ra ts k u i k o n tro lis a n u ta m p u n o u n i te n ih s in a g o g e p re r a e u 1 .B 4 4 d e v a s tir a n ih je v r e js k ih b o g o m o lja , b r o j o d T .C 4 4 r a z b ije n ih p r o z o r a ita e s e k a o 1 4 4 .4 4 4 p o lo m lje n ih iz lo g a i s i. * riz n a ti e n g le s k i is to ri a r i m e $ u J e v re jim a u v a a v a n i i p o to v a n i p o z n a % v a la c b io g ra "ije ) d o l"a R itle ra J a n O e r o u s v o jo j k n jiz i U itle r 2 3 ' ( :*2 3 5 o : o tz v . O ris ta ln o j n o i + a jh a k a e 7 M 8 o k o m 1 5 = > . g o d in e u ( e m a k o j je b ilo o k o d e v e t h ilja d a p re d u z e c a u v la s n i tv u J e v re ja o d e g a je n jih h ilja d u e s t s to tin a b ilo u # in h e n u ... k a d a s u , s r e d in o m ju n a , r a d n je u v la s n i tv u J e v r e ja u O u r " ir s te n d a % m u , g la v n o j trg o v a k o j z o n i u z a p a d n o m d e lu g ra d a , b ile o d s tra n e p a rtijs k ih a k tiv is ta o b le p lje n e a n tis e m its k im s lo g a n im a R itle r je d ire k tn o iz 2 e rh te s g a d e n a in te r v e n is a o , p o s le , e g a je J e b e ls o b u s ta v io s v e a k c ije .... * a r tijs k a M s ta r a g a r d a M o k u p ila s e te v e e ri u s ta ro j J ra d s k o j k u i u # in h e n u . R itle r je o d m a h u p o z n a t s tr a n a B 4 =

O+'O #U('

sa smru :on +ata. 2udui da se njegov lini lekar Oarl 2rant ?Oarl 2randt@ nala% zio pored +atove postelje te veeri 5. novembra kada je +at podlegao ranama. Ubrzo posle toga, ranije nego obino i bez uobiajene razmene pozdrava sa pri% sutnima, napustio je drutvo kako bi se vratio u svoju minhensku rezidenciju.... Oni koji su kasnije te veeri videli Ritlera stekli su utisak da je on iznena$en i ljut zbog izvetaja o onome to se deava. 2io je izvesno u neverici onim to je saznao od glavnog Rimlerovog a$utanta Oarla Kolta ?Oarl [olt@, koji ga je obavestio o spaljivanju minhenske sinagoge u Rercog%+udol" trase... Ritlerov a$utant (iko% las "on 2elou ?(icholaus von 2elo6@, koji ga je video u njegovj rezidenciji nakon to se vratio iz Jradske kue potvrdio je da je on bio ogoren zbog ruenja sina% goge.... 8okom narednih dana, Ritler se trudio da se ne oglaava.... .am Jering, koji se u noi kada je dolo do nasilja, nalazio u spavaim kolima voza koji je saobraao iz #inhena za 2erlin, bio je ljut kad je saznao ta se desiloM. .ve 0to se deavalo te novembarske noi u (ema,koj bio je spontani i, izvesno od vlasti tolerisan, bunt naroda na jevrejski teroristiki akt u *arizu. (emci nisu gledali sa simpatijama na Jevreje koji nisu bili dravljani (ema,ke, a koji su na razne naine zloupotrebljavali prueno im gostoprim% stvo. *osebno izraene antipatije bile su usmerene ka onim Jevrejima koji su kao ,lanovi Oomunistike partije (emake Oommunistische *artei 'eutschlands@ i raznih tajnih drutava pokuali da, nakon *rvog svetskog rata, u (ema,koj uspostave komunistiki poredak. #alo je nedostajalo pa da ruski i nemaki judeokuministi, "inansirani od strane Wall =treeta i masovno podrani od cio% nista irom sveta, ovladaju nemakim narodom i njegovom dravomD scenario je bio veoma slian onom iz +usije 151T. godine. (emci nikada nee zaboraviti da su Jevreji tvorci komunistike ideologije, da su oni njeni najvei zagovornici i implementatori, da su oni poinili najvei genocid u pisanoj istoriji sveta % geno% cid nad +uskim narodom, da ... (a nagovor #ihajla *upina koji se zduno zalagao za obustavu Kelikog rata ameriki predsednik Kudro Kilson >. januara 151>. izlazi sa predlogom od 1B taaka predlaui bezuslovan mir i promptnu obustavu svih ratnih sukoba7

Ugovori o miru trebaju se sklapati javno i posle toga ne srne biti nikakvih tajnih sporazuma, a diplomatija e uvek raditi javno. )psolutna sloboda pomorske plovidbe tokom rata i mira izvan teritorijalnih voda. Ukidanje svih ekonomskih prepreka. .niavanje nacionalnih naoruanja na najmanju moguu meru koja odgovara bezbednosti pojedinih zemalja. (epristrasno reavanje kolonijalnih zahteva, uzimajui u obzir interese naroda o kojima je re. Odlazak stranih vojnih snaga s ruske teritorije. Odlazak stranih vojnih snaga iz 2elgije i uspostavljanje njene pune suverenosti. Osloba$anje ele teritorije :rancuske s korekcijom granice u )lza% su i Noreni koje su 1>T1. oduzeli *rusi. Uspostavljanje talije u njenim nacionalnim granicama. *una sloboda za autonoman razvitak naroda )ustro%Ugarske.
B4B strana

(enad #ini

&vakuacija stranih trupa iz +umunije, .rbije i Hrne Jore. Obezbe % $enje i garancija slobodnog prilaza moru za .rbiju. )utonoman razvoj za neturske narode u Osmanskom carstvu. .lobodan prolaz kroz 'ardanele. Osnivanje slobodne *oljske s izlazom na more i prikljuenje *oljskoj onih teritorija koje su naseljene *oljacima. Osnivanje 'rutva naroda, koje e pruiti garanciju za politiku i teritorijalnu nezavisnost malih drava. (emaka prihvata ovaj predlog ali ga zato, bez ikakvih rezervi i ograda, odbacuju &nglezi i :rancuzi. +at se nastavlja, a sa njim dalje pogibije stotine hiljada vojnika i civila ne svim stranama. 'ok su (emci ratovali i vrsto drali sve svoje "rontovske pozicije nemaki gra$ani jevrejske nacionalnosti su vredno radili u nemakim "abrikama. (i jednog stranog vojnika nije bilo na teritoriji (emake, ak ni blizu njenih granica. (emaki vojnici su bili najuvebani%ja vojska u *rvom svetskom ratu, njihovo oruje je u tehnolokom smislu bilo superiorno, a logistika podrka besprekorna. +at je, to se (emaca tie, mogao da traje jo godinama. tada, poetkom 151>. godine, komunisti i sindikalisti, navodno nezadovoljni uslovima rada, organizuju i orkestriraju masovne trajko% ve u nemakim vojnim "abrikama 0to dovodi do prestanka proizvodnje muni% cije, oruja, uni"ormi i do prekida linija snabdevanja hranom vojske na "rontu. &ngleski i "rancuski generali su oekivali da e (emaka usled svega toga kapi% tulirati za najdue dve nedelje. #e$utim, nemaki vojnici se nisu, ni na jednom "rontu, pomerili sa svojih poloaja. Jedan od tih vojnika koji je tada branio svoj poloaj jedui, u pravom smislu te reci, korenje i raznorazne otpatke koji su se mogli nai bio je i za hrabrost etvorostruko odlikovani kaplar )dol" Ritler. Uvi$ajui razornost i mogue katastro"alne posledice ovog trajka polici% ja hapsi sve sindikalne i komunistike vo$e koji su organizovali trajk, a koji su uglavnom bili jevrejske nacionalnosti. *roizvodnja je ubrzo nastavljena, a situa% cija oko snabdevanja linija "ronta stabilizovana. (o, pokuaj da se (emaka slo% mi iznutra nije prestao sa ukidanjem trajkova i hapenjem cionistiki obojenih sindikalnih vo$a. (a scenu su tada stupile levo orijentisane politike snage tako da je, ipak, pod pritiskom socijaldemokratskih i komunistikih parlamentaraca nemaka vlada bila primorana da usvoji odluku o obustavi ratnih dejstava i pri% stupanju mirovnim pregovorima. (emaka armija je ovakvu odluku prvo odbila a potom, nakon to joj je garantovano da e se mirovni pregovori voditi u skladu sa predlozima amerikog predsednika Kilsona, prihvatila. (emaki carski kancelar princ #aksimilijan ?*rince #a;imilian )le;ander :riedrich [ilhelm o" 2aden@ oktobra 151>. javno saopstava da (emaka okonava sve svoje vojne operacije i pristupa mirovnim pregovorima u skladu sa predlogom amerikog predsednika Kilsona. *otujui odluku cara Kilhelma Kermaht je poeo da naputa svoje kljune linije "ronta i da se povlai na teritoriju (emake. #e$utim, kao posledica britanske i "rancuske zakulisne diplomatije i neshvatljive pomirljivosti nemakog dravnog vrha, o 1B taaka mirovnih pred% loga amerikog predsednika Kudro Kilsona nije bilo ni govora na pregovorima
strana B4C

O+'O #U(' koji su 1>. januara 1515. zapoeti u sali =alle de l'Uorloge "rancuskog ministrastva spoljnih poslova u etvrti poznatoj kao \uai d',r$a+: (e samo da se o Kilsonovoj inicijativi nije razgovaralo ve nemaki pregovarai nisu ak bili ni pozvani na poetak ovih mirovnih pregovora niti im je omogueno da uestvuje na kasnijim sesijama #irovne kon"erencije. Krh Kermahta je bio prevaren, a (emaka poni% ena konanim odlukama Oon"erencije usvojenim i potpisanim 3>. juna 1515. u Kersaju. Odlukama *arike mirovne kon"erencije (emaka je optuena za izazi% vanje *rvog svetskog rata i primorana na plaanje apsolutno nemoguih ratnih reparacija. Oduzete su joj sve kolonije kao i delovi dravne teritorije koji su do$e% ljeni :rancuskoj, ,ekoj i *oljskoj. Oajzer Kilhelm je primoran na abdikaciju i potom prognan u Rolandiju gde i umire 15B1. (emakom narodu je nametnuto republikansko dravno ure$enje gde e se sve vrteti oko tzv. demokratskih prin% cipa. Oomentariui odluke Oon"erencije #ihajlo *upin i Jovan Hviji ?obojica su uestvovali na njoj@ e, svaki na svoj nain, izrazili sumnju u svrsishodnost ponienja (emaca i komadanje njihove drave. 'a su *upin i Hviji bili u pravu pokazalo je vreme. (a dan kada je, po diktatu sila pobednica, nemaki car abdicirao judeoko% munisti su sa balkona +ajhstaga klicali republici i demokratiji. (emaca na balko% nu nije biloQ (ije ih bilo ni ispredQ Ova cionistika opijenost nemackim porazom je poela znatno ranije. (emaki judeokomunisti, potpomognuti judeobolj0evi% cima iz +usije, izvrili su jo T. novembra 151>. coup d'/tat "ormiranjem #in% henske .ovjetske +epublike ?#unchner +aterepublik@. *rvi premijer 2avarske tada postaje Ourt )jzner ?Ourt &izner@, cionista koji se proslavio piui ,lanke u kojima je optuivao (emaku za otpoinjanje *rvog svetskog rata i pravdao ideju ratnih reparacija koje bi nemaki narod trebalo da plaa. (akon to je vojska, povlaenjem dela jedinica sa "ronta, uspela da skine sa vlasti )jznerove komu% niste, na ,elo 2avarske dolazi Johan Ro"man ?Johannes Ro""mann@, jo jedan cionista i pripadnik socijademokratske partije. 8ih godina elni revolucionari su bili +oza Nuksemburg ?+osa Nu;emburg@, Oarl Nibkneht ?Oar Niebknecht@, Justav Nandauer ?Justav Nandauer@, Ourt )jzner, &ugen Nevin ?&ugen Nevin@ itd., svi Jevreji i svi simpatizeri cionistikog pokreta. (a rubu opte propasti, suoeni sa realnou gubitka sopstvene drave (emci se okupljaju u "rajkore ?dobrovoljake vojne odrede@ koji su, nakon tekih borbi, uspeli da slome judeokomunistike vojne "ormacije i spasu (ema,ku od crvene poasti. .ituacija u #inhenu se smirila tek 1B. marta 1534. kada su pri% padnici regularnih nemakih trupa konano uspeli da uklone Ro"mana i njego% ve sledbenike, a na vlast dovedu Justava "on Oara ?Justav von Oahr@. #e$utim, za judeokomuniste i njihovu ideoloki blisku brau socijaldemokrate to je bila tek izgubljena bitka ali ne i rat. 8ada su, zaogrnuti plastom demokratrje, 7zaigrali na kartu osvojanja (emake iznutra. (ajvei politiki protivnik nemakih konzervatnih partija, a time i (aci% onal%socijalistike partije nakon *rvog svetskog rata bila je Oomunistika partija (emake ije su najue rukovodstvo sainjavali uglavnom Jevreji koji su u znat% noj meri bili prisutni i u mnogim sindikatima. Oni su verovali da e im, posle niza neuspenih nasilnih pokuaja da preuzmu vlast nad (emakom, raznim B4A strana

(enad #ini demokratskim manipulacijama ipak poi za rukom da osvoje parlamentarnu veinu. 0to su ekonomska i "inansijska situacija u (emakoj bili gori to su izgle% di za komuniste bili vei. U skladu sa ovom "iloso"ijom &ngleska, po okonanju oruanih sukoba *rvog svetskog rata, od 11. novembra 151>. do 11. jula 1515. zavodi snanu blokadu (emake spreavajui da u nju u$u lekovi, hleb, mleko i ostale osnovne ivotne namirnice to e dovesti do smrti oko 544.444 ena i dece. Obraajui se britanskom parlamentu =. marta 1515. Kinston ,eril e rei7 MOoristimo sva raspoloiva sredstva u blokadi (emake i ona se sada nalazi na granici opte gladi... *rema podacima koje irnam (emaka se zbog masovne gladi i nekontrolisanog irenja mnogih bolesti nalazi na pragu svoje socijalne, ekonomske i politike propasti...M. #e$utim, sa pojavom (.'*%a i njenog harizmatikog lidera )dol"a Ritle% ra birako telo se sve vie okree od komunista i socijaldemokrata ka nacional% socijalisti *i Oako je rast popularnosti (.'*%a de"initivno smanjivao popular% nost, utic naaj O* (emake to je, na kraju, rezultiralo pravom konsternaciju komunistikog rukovodstva. (o, nije samo smanjenje broja glasaa uticalo na nerasploenje judeokomunista. (jih je posebno pogodilo saznanje da su "inan% sijeri sa Wall _treeta podrali odluku da se 153C. brilijantnom Rermanu .mitu
.U e r m a n n = c 0 m id t1 p o v e r i o s n iv a n je k a r te la 7 In te r e $ $ e n *< e m e in $ c 0 a Mt f a r 7 e n *in d u * $ tr ie A :< : O a k o s u s a n e m a k e s tr a n e u I:< : f a r 7 e n u b ili u k lju e n i k o n z e r v a tiv n i i n a c io n a ln o p o s v e e n i p o je d in c i ju d e o k o m u n is ti s u s h v a tili d a e s e d e o n o v c a I:< : P a r 7 e n a u p o tre b iti z a "in a n s ir a n je n jih o v ih p o liti k ih n e is to m i lje n ik a . ' a je to ta k o b ilo im je ja s n o k a d a s u d o b ili p o tv rd u d a s a n e m a k e s tra n e c e o p ro je k a t n a d g le d a # a k s K a r b u rg , a s a a m e ri k e * o l K a rb u r g , n je g o v ro $ e n i b ra t. ' a s u k o m u n is ti k e p ro c e n e b ile is p ra v n e p o k a z a lo s e to k o m iz b o rn o g c ik lu s a 1 5 = 3 . g o d in e . 8 a d a je , p rim e ra ra d i, z a n o v e m b a rs k e iz b o re z a + a jh s ta g I:< : P a r 7 e n u p r e d iz b o r n u k a m p a n ju n a c io n a l%s o c ija lis ta u lo io B 4 4 .4 4 4 ra jh s m a % ra k a . * o e tk o m te g o d in e u k a s u ( . ' * % a s e v e s lilo o k o tri m ilio n a ra jh s m a % ra k a . O a k o s e u d e m o k r a tija m a u g la v n o m s v e v rti i s v o d i n a n o v a c ( . ' * je , n a k ra ju , o s 9o jio = = ,1 g la s o v a ?1 5 A p o s la n i k ih m a n d a ta @, a R e rm a n J e rin g ?R e rm a n n [ ilh p lm J o rin g @ je iz a b ra n z a p re d s e d n ik a n a jv i e g z a k o n o d a v n o g te la . ( e m a k i k ? n u n is ti k o ji s u o s v o jili s v e g a 1 A ,5 g la s o v a , s v e s n i in je n ic e d a n is u v is e m ilje c i "in a n s ijs k o g k a p ita la , o d lu u ju d a s k u p u d e m o k ra ts k u b o rb u z a v la s t z a m e n e v a n p a rla m e n ta rn im m e ra m a . * re d v o $ e n i & rn s t 8 a lm a n o m ?& rn s t 8 h a lm a n n @ o rg a n iz u ju ra d n i k e 0 tra jk o v e i ra z li ite d iv e r z ije s c ilje m d a s e p o re m e ti ja v n i re d i u n e s e o p ti n e m ir m e $ u s ta n o v n i tv o % h a o s je b io i o s ta o n jih o v n a jv e i s a v e z n ik . # e $ u tim , p ra v a "ru s tra c ija ju d e o k o m u n is ta n a s ta je k a d a p re d s e d n ik ( e m a k e R in d e n b u rg n e to p o s le p o d n e v a = 4 . ja n u a ra 1 5 = = . im e n u je ) d o l"a R itle ra z a k a n c e la ra . s te v e e ri k o m u n is ti o d lu u ju d a s v o ja v a n p a rla m e n ta rn e a k tiv n o s ti ra d ik a lz u ju % d a ih p o d ig n u n a v i i n iv o % d a o tp o n u s a te ro ris ti k im n a p a d im a n a d r a v n e u s ta n o v e i lik v id a c ijo m s v o jih p o liti k ih p ro tiv n ik a . . ig n a l z a M n o v i k u rs M tr e % b a lo je d a p re d s ta v lja p a lje v in a + a jh s ta g a . 8 a k o , n a p o z iv n e m a k ih k o m u n is ta , d v a d e s e t , e tv o r o g o d i n ji h o la n d s k i k o m u n is ta i s im p a tiz e r c io n is t k o g p o k re ta J e v re jin # a rin u s v a n d e r N u b e ?# a rin u s v a n d e r N u b b e @ s ti e u 2 e rlin 1 > . "e b ru % a ra 1 5 = = . O n je tr e b a lo d a z a p a li "itilj u 2 e rlin u . ( a k o n k ra ih p rip r e m a p o k u a o s tr a n a B 4 T

O+'O #U('

je 3C. "ebruara, u tri navrata, da podmetne poar u zgradu nemackog parlamenta ali bez uspeha. 8ek je u ponedeljak 3T. "ebruara 1.5==, uz asistenciju nekolicine komunistikih poslanika, oko 347BC asova uspeo da zapali zgradu +ajhstaga. *rvi plameni su uoeni u glavnoj sali za sastanke i do jutra vatra je progutala ceo +ajhstag. .ve detalje ove neuvene judeokomunistike provokacije zabeleio je e- ojMicio detektiv%inspektor Relmut Rajzig Relmut Rizeg@ iz divizije 2A der Berliner Polizei: #arinus van der Nube je odmah nakon hapenja priznao krivicu. 4 detaljima njegovog hapenja i otkriu letaka u sedistu Oomunistike partije (emake u kui Oarla Nibkhneta kojima se narod poziva na oruanu pobunu kancelara )dol"a Ritlera obavestio je +udol" 'ils ?+udol" 'iels@. *rvi novinar koji je % neto pre ponoi % stigao na mesto paljevine je bio .e"ton 'elmer ?.e"ton 'elmer@ iz engleskog Dail+ /-pre$$*a i upravo e on objaviti svetu injenicu da su komunisti objavili otvoren rat nemakoj dravi. (a ovakav teroristiki akt komunista prvi je odgovorio predsednik Rin% denburg donosei, samo dan nakon paljevine +ajshstaga, dekret o Iatiti naro% da i drave ?Kerordnung des +eichsprasidenten zum .chutz von Kolk und .ta% at@. (jime je sedam lanova (emackog ustavnog zakona koji garantuju politike slobode i prava gra$ana bilo suspendovano. Odmah potom otpoele su, opet na inicijativu i zahtev Rindenburga, pripreme za vanredne parlamentarne izbore koji su i odrani C. marta 15==. godine. Oomunisti s dotadanjih 1A,5 padaju na 13,= glasova ?>1 mesto@, socijaldemokrate osvajuje svega 1>,=, a (ai%onal% socijalistika partija osvoja 1T.444.444 glasova, odnosno B=.5 ?3>> mesta@. 'e"initivno poraeni u demokratskom nadmetanju O* (emake na sastanku Hentralnog komiteta u Oenigs Kusterhausu ?Oenigs [usterhausen@ poziva svoje najblie politike saradnike socijaldemokrate i sindikate da im se pridrue u pobuni protiv nove nemake vlade. U nastojanju da spre,i najavljene sukobe i uline obraune +ajhstag se 3=. marta 15==. sastaje u staroj zgrad Orol opere u
2erlinu i donosi zakon <e$etz zur 7e0e7ung der Qot von ;olk und Reic0 ?Iakon o

otklanjaju opasnosti od naroda i +ajha@ sa BB1 glasa zaD 5B socijaldemokratskih poslanika je bilo protiv Iakonodavnog akta, a komunisti nisu ni prisustvovali sednici. Iakon je imao svega pet paragra"a kojima se mnoga ovlaenja +ajhsta% ga prenose, na period od etiri godine, na nemaku vladu. 2io je to kraj Kajmar% ske (emake i poetak 8reeg +ajha. *olicija poinje masovno da hapsi mnogobrojne prestupnike, uglavnom komuniste, a sudovi, po skraenom postupku, donose presude i alju ih na izdr% avanje kazni. #e$u prvima su, zbog pozivanja radnika na pobunu protiv dra% ve, uhapeni i sindikalni prvaci 8eodor Najpart ?8heodor Neipart@ i *eter Jra% sman ?*eter Jrassmann@ inae simpatizeri cionistikog pokreta i O* (emake. Oko deset hiljada komunista, socijalista i sindikalnih vo$a je uhapeno u martu 1 aprilu, a do jula se taj broj udvostruio. U takvoj situaciji pojavljuje se banalan problemD u postojeim zatvorima nije bilo dovoljno mesta za nove osu$enike. +eenje je na$eno u adaptaciji podruma i skladita u imrovizovane zatvorske objekte. (o, vrlo brzo se pokazalo nepraktinim i preskupim da se, samo u 2erli nu, vodi i kontrolie preko dve stotine ovakvih zatvora pa je odlueno da se pri stupi brzoj izgradnji lakih zatvora koji su se sastojali od obinih drvenih baraka ogra$enih ratarskom bodljikavom icom. Ovi zatvori su u najveoj meri popu%
B4> strana

( e n a d # in i n ja v a n i o s u $ e n im k o m u n is tim a , s o c ija ld e m o k ra ta m a , s in d ik a ln im b u n to v n ic i% m a , k rim in a lc im a , h o m o s e k s ) a lD im a , p rip a d n ic im a c rk v e J e h o v in ih s v e d o k a k o ji n is u p riz n a v a li ( e m a k u k a o d r a v u itd . s tin a , n a jv e i b ro j z a tv o re n ih p ri % p a d n ik a k o m u n is ti k e i s o c ija ld e m o k ra ts k e p a rtije k a o i s in d ik a ln ih v o $ a s u b ili J e v re ji. ( o , v e d o ju n a 1 5 = C . u o v im z a tv o rim a je b ilo m a n je o d tri i p o h ilja d e o s u $ e n ik a i g o to v o s v i s u b ili h a p e n i i s u $ e n i p o p rija v a m a g ra $ a n a , a n e n a o s n o v u s a m o s ta ln e p o lic ijs k e a k tiv n o s ti. * rv i la k i z a tv o r p o d ig n u t je u b liz in i g ra d a ' a h a u a , o k o d v a d e s e ta k k ilo m e ta ra o d # in h e n a . ( je g o v a iz g ra d n ja je n a ja v lje n a u n o v in a m a , a g ra $ a n i # in h e n a s u to s a n e s k riv e n im z a d o v o ljs tv o m p o z d ra v ili %n ik o n ije e le o k o m u % n is te i o s ta le m a rk s is te u s v o jo j b liz in i. O d m a h n a k o n to g a g ra $ a n i ( e m a k e , "ru s trira n i s ra m n o m k a p itu la c ijo m , n a c io n a ln o p o n i e n i K e rs a js k im m iro m i u o p s e s iv n o m s tra h u o d ju d e o b o lj e v i k e re v o lu c ije jo o d 1 5 1 > , z a h te v a ju p o d iz a % n je s li n ih z a tv o ra iro m z e m lje . ( e m a c k i n a ro d je k o n s e s u a ln o p rih v a tio ra t s a k o m u n is tim a , s o c ija lis tim a , lib e ra lim a i o s tra e n im s in d ik a ln im v o $ a m a D to to s u p re d v o d n ic i o v ih p a rtija i o rg a n iz a c ija b ili n a j e e J e v re ji je p o s e b n o p ita n je . . v e d o 1 5 B = . g o d in e o o v im s e z a tv o rim a n e m o e g o v o riti k a o o n e k a k v im k o n % c e n tra c io n im lo g o rim a . O d la z a k u o v e z a tv o re k o ji s u to k o m 1 5 = A . b ili g o to v o p ra z n i, n a k o n 1 5 = T . ili 1 5 = > . i 1 5 = 5 . n ije n ik a k o z n a io i n e m in o v n o s tra d a n je . I a o v o to K a m k a e m im a b e z b ro j d o k a z a lju d i k o ji s u o tp u ta n i iz ' a h a u a , ) u v i % c a i # a u th a u z e n a i to to k o m 1 5 B = . i 1 5 B B . g o d in e . I a tv o ri s u s v e d o 1 5 B = . g o d in e b ili k la s i n i p rin u d n i ra d n i lo g o ri, to n e z n a i d a s e u n jim a n is u d o g a $ a le i s tv a ri z a k o je n e m a i n e m o e b iti n ik a k v o g o p ra v d a n ja . ( a ra v n o d a je b ilo Q . tra % d a li s u m n o g i i to n e z a v is n o o d n jih o v e n a c io n a ln e i p o liti k e p rip a d n o s ti. # e $ u tim , d a n a s s e u b is tv a i s tra d a n ja je d n ih s m i lje n o p re u tk u ju , a s tra d a n ja i u b is tv a d ru g ih s v e s n o p re u v e li a v a ju . * o z n a to je d a s u ( e m c i v e to k o m 1 5 B 4 . g o to v o s v e s v o je ra d n o s p o s o b n e lju d e m o b ilis a li z a v o js k u . ' o s a v e z n i k o g is k rc a v a n ja u ( o rm a n d iji = C n e m a k ih v o jn ik a je b ila je d a n p u t ra n je n o , 1 1 d v a p u ta , A tri p u ta , B , e tir i i v i e p u ta , a iv o t je iz g u b ilo p r e k o s to g e n e ra la . . to p o s to tn a m o b iliz a c ija lju d s tv a d o v e la je d o n e d o s ta tk a ra d n e s n a g e u "a b rik a m a i o s o b lja z a o b e z b e $ e n je z a tv o ra i ra d n ih lo g o ra . # u s o lin i je iz ta lije s la o ra d n u s n a g u z a n e m a k e "a b rik e a li to n ije b ilo d o v o ljn o p a je re e % n je n a $ e n o u z a p o lja v a n ju s tra n a c a . 8 a k o s u m n o g o b ro jn i u v a ri u n e m a k im ra d n im lo g o rim a b ili m la d i i iz 0 v e d s k e k o ji s u te p o s lo v e o b a v lja li z a p ris to jn e n a d o k n a d e . 8 a k o $ e , b ilo je m n o g o 0 v e $ a n a k o ji s u s e , o p e t z b o g n o v c a , p rija v % ljiv a li i p o s ta ja li p rip a d n ic i = = je d in ic a D m e $ u p rip a d n ic im a u v e n ih n e m a k ih W a MMe n *= = je d in ic a n a jm a n je je b ilo ( e m a c a Q O p 0 te je p o z n a to , a o p e t n e d o v o ljn o is ta k n u to , d a s u K a r a v s k i g e to o b e z b e d iv a li u g la v n o m * o lja c i i J e v re ji, a n e p ri% p a d n ic i K e rm a h ta . O o v o m e to u v a m re i s e m a lo z n a , m a lo p ri a i jo m a n je p i e , a b i e v a m ja s n o i z a to . * o re d m a lo g p o ljs k o g g ra d i a , $ tv ie c in a s e n a la z io g o to v o e tr% d e s e ta k " a b rik a . # e $ u n jim a je s v a k a k o b ila n a jv e a i n a jz n a a jn ija P < :f a r 7 e n % h e m ijs k i g ig a n t p o z n a t p o p ro iz v o d n ji H ik lo n %2 g a s a . + a z lo z i s a p o d iz a n je o v o g h e m ijs k o g g ig a n ta , b a n a o v o m m e s tu , s u n e o g ra n i e n e k o li in e u g lja u o v o j re g iji k o je je P < :f a r 7 e n p re ra $ iv a o u n a "tu , a p o z n a ta je i n je g o v a m a s o v n a p ro % iz v o d n ja s in te ti k o g k a u u k a . * o tre b a z a ra d n o m s n a g o m u o v o j o b la s ti je b ila s tr a n a B 4 5

O+'O #U(' veoma izraena i (emci, nakon to su okupirali *oljsku i otpoeli rat protiv +usi% je, odluuju da u Au$0zoitzu podignu radni logor u kome bi radili ruski zarobljeni% ci. Od +usa se ubrzo odustalo pa je logor poeo da se popunjava *oljacima, Higa% nima, Jevrejima, .rbima itd. 2ila je to je"tina radna snaga za koju su "abrike koje su je koristile izdvajale samo minimalna sredstva za ishranu, a gotovo nikakva za leenje. 2olest je znaila isto to i smrt. 8rokove obezbedenja logora, ishrane i leenja zatvorenika snosile su "abrike. (ajvei korisnik radne snage iz Au$0ivitza je bio I:<:far7en zapoljavao >=.444 zatvorenika@, koji je bio u vlasnitvu ame% rike banke U2H. Klasnici banke su bili )veral Rariman ?)verall Rarriman@, amerki multimilioner i :ric 8ajsen +<rit5 8hFssen@, najbogatiji nemaki indu% strijalac iza koga je stajala jedna od najveih nemackih banaka Augu$t #0+$men Bank oM <erman+: 'irektor U2H 2anke bio je 'ord *reskot F)s ?Jeorge *rescott 2ush@, jos jedan ameriki milioner, otac amerikog predsednika 'orda 2ua i deda amerikom predsedniku 'ordu 2uu mla$em. Jeneralni direktor kon% cerna I:<:far7en u (ema,koj bio je hamburski bankar Jevrejin #aks Karburg, a prvi ovek amerikog ogranka I:<:far7en*a bio je njegov ro$eni brat *ol Karburg. Upravni odbor amerikog ogranka I:<:far7ena su sainjavali &$sel 2. :ord ?&dsel 2rvant :ord, sin Renrija :orda@, ispred ford Notor Compan+% H.&. #iel ?Hharlse &. #itchell@ istupao je ispred Qational Cit+ Bank% Kalter 8igl ?KKalter H. 8eagle@
ispred =tandard pil% a *ol Kaburg je zastupao Bank oMt0e Nan0attan Compan+ i cen% tralnu banku .)' % federal Re$erve =+$tem: za OBC banke i koncerna I:<:far7en

stajalo je neverovatno puno politiki i ekonomski uticajnih ljudi. U (acionalnom arhivu .)' ?8he (ational )rchives, KKashington '.H.@ javnosti je 13. juna 3444. predstavljen dokument dr Jrega 2radera u kome se navodi da je tokom 'rugog svetskog rata u (ema,koj radilo =C kompanija i 3B banke sa veinskim amerikim kapitalom. (jihova vrednost na dan 1. marta 15BC. procenjena je na 1.31B miliona rajhsmaraka. .ve vreme rata one su bile u punoj "unkciji nemake vojne mainerije i redovno su svoje pro"ite trans"e% risle u .vajcarsku ili ih jednostavno reinvestirali u proirenje ili moderniza% ciju postojeih kapaciteta. Oao primer navode se "abrike Adam ,pel <m7U iz +uselhajma i ford*Werke A< iz 2erlina koje su bile najvei proizvo$ai tenkova za Kermaht, a koje su u celosti bili u vlasnitvu amerikih "irmi <eneral Notor$ Corporation i ford Notor Comapan+: Iz ovih papira se moe videti i da su nau% nici I:<:far7ena pronali e"ikasan nain proizvodnje na"te i sintetike gume iz uglja to je (emaku pre 'rugog svetskog rata uinilo nezavisnom od spolja% njeg snabdevanja ovim stratekim sirovinama. (emaka drava je, prema ovim dokumentima, bila uredan platia amerikim "irmama, a da je to tako potv$uje i sauvani dopis koji je predstavnik "rancuskog :orda iz *oasijea ?:ord .ociete )nonvme :rancaise@ #ori 'ol"us uputio &dselu :ordu7 M+azlog za to to smo napustili proizvodnju automobila i poeli da proizvodimo 34 kamiona dnevno je taj to ih Kermaht veoma treba i ja verujem da e, dok rat traje, ili bar izvesno vreme, sve 0to proizvedemo kupiti nemake vlasti... .ituaciju je i u (ema,koj slina pa e neto pro"it za 15B1. biti ne manji od C>.444.444 "ranaka.M .va doku% menta vezana za poslovanje ovih amerikih "irmi uvaju se u (acionalnom arhi%
vu .)' pod oznakom Record group 3=3, Bo- 2n'% location: l')*'4*2n*)o:
B14 strana

( e n a d # in i * r i to m e , k a d a g o v o r im o o " ir m a m a k o je s u p o m o g le u s p o n ( . ' * % a m o ra m o u v e k im a ti u v id u d a iz a n jih s to je k o n k r e tn i p o je d in c i % v la s n ic i i a k c i% o n a r i. # e $ u tim , z a ( a c io n a l s o c ija lis ti k u p a rtiju s u p o d je d n a k o v a n i b ili i p o je d in a n i "in a s ije r i je r s u p o re d n o v c a s a s o b o m d o n o s ili i li n i p re s ti . 8 a k o je n a jv e i p o je d in a n i "in a s ije r ( . ' * %a , jo o d 1 5 3 B . g o d in e , b io u v e n i n e m a k i in d u s trija la c : ric 8 a js e n . n te re s a n tn o je n a p o m e n u ti d a s u p ri s v im ra z g o v o ri% m a 8 a js e n a s a ) d o l"o m R itle ro m p ris u tn i b ili i ' o n : o s te r ' a ls ?J o h n : o s te r ' u lle s @ i ) le n : o s te r ' a ls ?) lle n : o s te r ' u lle s @, a m e ri k i d r a v lja n i. ) le n e , n a k o n ' r u g o g s v e ts k o g r a ta , p o s ta ti 0 e " a m e ri k e o b a v e ta jn e s lu b e H ) , a ' o n p r e d s e d n ik a m e r i k e v la d e ? 1 5 C = .B 5 C 5 .@. ( a jv e i in o s tr a n i p o je d in a n i " in a n s ije r ( . ' * % a b io je R e n r i : o r d p a je ta k o Q e iv ] o r k # im e $ 3 4 . d e c e m b ra 1 5 3 3 . o b a v e s tio s v o je ita o c e k a k o a u to m o b ils k i p r o iz v o $ a R e n ri : o r d "in a n s ira n a c io n a lis ti k i i a n tis e m its k i p o k re t ) d o l"a R itle ra . * o s e b a n p o s to v a la c ( . ' * %a iz . ) ' je b io * re s k o t 2 u s k o ji je in a e s in n a j u v e n ije g i n a jv e e g a m e ri k o g p ro "ite ra iz * rv o g s v e ts k o g ra ta . a m ju e la 2 u s a ?. a m u e l * re s c o rt 2 u s h @. . a m ju e l je s a 2 e rn a rd o m 2 a ru h o m u im e O d b o ra z a ra tn u in d u s triju s k lo p io s a v la d o m . ) ' 1 5 1 C . u g o v o r o li"e ro v a n ju o ru ja . * o o k o n a n ju ra ta O d b o r je o b ja v io p ro "it o d ta d a n e u v e n ih 3 4 4 m ilio n a d o la ra . O o lik o s u v a n i, u tic a jn i i m o n i b ili a m e ri k i "in a s ije r i ( . ' * %a n a jb o lje ilu s tu je p o d a ta k d a n jih o v e n e m a k e "a b rik e , z a s v e v re m e ra ta , s a v e z n i k i b o m % b a rd e ri n ik a d a n i je d n u n is u o te tili. O v o s e p o s e b n o o d n o s i n a n jih o v e in d u % s trijs k e p o g o n e o k o A u $ 0 z v itz a * s v e s u o n e d o e k a le k ra j ra ta u " u n k c io n a ln o m s ta n ju . O a d a s u , g re k o m , b rita n s k e v a z d u n e s n a g e u m a rtu 1 5 B 3 . b o m b a m a o te tile : o r d o v u " a b r ik u u * o a s ije u , : r a n c u s k a , v la d a u K i iju je o d m a h o b e te ti la f o r d N o to r C o m p a n + s a = > .4 4 4 .4 4 4 " r a n a k a . * o re d v e n a v e d e n ih "in a s ije ra v a n o je n a p o m e n u ti d a s u z n a a jn a "in a n % s ijs k a s re d s tv a ( . ' * % u s ta v lja n a n a r a s p o la g a n je i o d u v e n e = a l: , p p e n 0 e im V r : d C ie : b a n k e k o ja je u v la s n i tv u p o z n a te je v re js k e p o ro d ic e O p e n h a jm . s tin a , k a k o b i s a k rili s v o je "in a n s ira n je ( . ' * %a O p e n h a jm o v i s u s v e o v e tra n s a k c ije o b a v lja li p r e k o n o v o re g is tr o v a n e " ir m e R o 7 e r t P Me r d m e n g e $ d C o : O v a u v e n a je v re js k a b a n k a rs k a p o ro d ic a i d a n a s u s p e 0 n o v o d i s v o ju b a n k u = a l: , p p e u 0 e im jr : d C ie : K < a A s a s e d i te m u O e ln u i o n a je 3 4 4 A . g o d in e b ila je d n a o d n a jv e ih p r iv a tn ih b a n a k a n a s v e tu . * o r e d u e a u " in a n s ir a n ju n a c io n a l%s o c ija lis ta O p e n h a ja m o v i e o s ta ti u p a m e n i i k a o v a n i "in a n s ije ri A u to O n io n a A < ?d a n a s ) u d i@, "irm e k o ju s u % u z R itle ro v u p o d r k u %1 5 = 3 . o s n o v a le e tiri a u to k u e 7 A u d i% D K W % U o r * c 0 i ; e r 7 u n d s a c ilje m p ro je k to v a n ja i p ro iz v o d n je n a jb o ljih k o la n a s v e tu . O a k o b i to b o lje a "irm is a li n o v a k o la i n e m a k u a u to in d u s triju O p e n h a jm o v i e p ru iti z n a a jn u m a te rija ln u p o m o i A u to O n io n R e n n a 7 te ilu n g % trk a k o m tim u A u to O n io n a : ( jih o v m o d e l A u to O n io n R e n n u m g e n # + p A 7 i$ D e s v e d o p o e tk a ' ru % g o g s v te ts k o g ra ta , z a je d n o s a D a im le r B e n z *o m % o d is ta iriti m it o s u p e rio rn o s ti n e m a k e a u to in d u s tr ije iji je n a jv e i p r o te g e b io k a n c e la r ) d o l" R itle r. * o s le d n ju v o n ju i p o b e d u A u to O n io n je im a o n a trc i < r a n d P r i- B e o g r a d a k a d a s e 8 a c io ( u v o la ri ?8 a z io ( u v o la ri@ p re d 1 4 4 .4 4 4 2 e o g ra $ a n a u n e d e lju = . s e p te m b ra 1 5 = 5 . g o d in e n a O a le m e g d a n u o k itio lo v o ro v im v e n c e m . 2 ila je to p o s le d n ja trk a A u to O n io n a % p r v a i p o s le d n ja g r a n d p r i- tr k a 2 e o g ra d a i je d in a g r a d p r i- tr k a o d r a n a to k o m ' ru g o g s v e ts k o g ra ta . s tr a n a B 1 1

O+'O #U(' Ortodoksni rabin #oa 0on"eld ?#oshe .hon"eld@ u svojoj knjizi ,ptu* 7e rtava 0olokau$ta pie7 MRiljade amerikih i britanskih bombardera su svake noi unitavale nemake gradove. Nogorai u )uvicu, 2uhenvalu, 8reblinki... su svake noi gledali u nebo oekujui da e neka od bombi pasti i na "abrike smrti u kojima je 1=.444 ljudi dnevno ubijano. U jednom od svojih pisama rabin Kajsmendel ?KKeissmandel@ je uputio apel saveznicima da bombarduju neki od koncentracionih kampova, a posebno da bombarduju eleznike pruge koje su vodile do njih. Oako bi im pomogao priloio je i vrlo precizne crtee logora i pruga koje vode do njih. (o, jedno od ovih pisama je dopalo u nemake ruke. (akon to su otkrili ta +abin eli (emci su se alili sa njim govorei da e u budue na sve vozove i kampove stavljati velike natpise sa upozorenjem da su ) njima Jevreji. 8o e biti, zakljuili su (emci, najbolja garancija da saveznici nee bombardovati ni voz ni logor.M. U kontekstu ovih podataka navedimo i primer 'ejvida +ok"elera koji e, nakon postavljenja )dol"a Ritlera za kancelara, tri puta posetiti (emaku. *rilikom svoje tree posete prisustvovao je sahrani generala &rika Nudendor"a ?&rich Nudendor""@, ,uvenog o"icira Kermahta iz *rvog svetskog rata i Ritlerovog saucesnika u #inhenskom pucu iz 153=. +ok"eler e te godine u (ema,koj biti )4o#en u vili bogatog nemakog industrijalca i "inansijera &rnsta 8evesa ?&rnst 8eves@, a sve vreme boravka drutvo mu je pravio &rnst Rau"stengl ?&rnst :ranz .edg6ick Ran"staengl@, Ritlerov prvi ovek za pitanja odnosa sa medijima i bli% zak prijatelj trojice )merikanaca7 amerikog predsednika :ranklina +uzvelta, pisca Koltera Nipmana i novinara 'ona +ida. (ajomiljenije mesto zabave e mu, prema sopstvenom priznanju, biti uvena minhenska pivnica Ra"brau (a)s u kojoj se toilo najbolje Pozven7rau pivo. Oad smo ve kod "inansijera (.'*%a i )dol"a Ritlera recimo i to da su ova stranka i njen lider jo od 153B. primali znaajnu "inasijsku podrku od mno% gih nemakih industrijalaca i bankara. (ajvaniji su svakako Rugo 0tajn ?Rugo .tinnes@, )lber Kogl ?)lbert Kogler@, &mil Oirdo" ?&mile Oirdor"@, Ourt "on .re% der ?Ourt von .chroder@, vald Reker ?&6ald Otto &. Recker@ i )l"red Rugenberg ?)l"red Rugenberg@. .astanak na kome je doneta konana odluka da se )dol" Ritler dovede na elo (emake poznat je pod imenom Kai$er0oM =itzung ?Oajzer% ho" sastanak@. Odran je 34. "ebruara 15=3. godine u (irnmbergu, a prisustvovali su mu #aks lger ?#a; lgner@, Rjalmar 0aht ?Rjalmar Rorace Jreelev .chacht@, :oks 0mic ?:o; .chmitz@, Kalter Oip ?[alter Oiep@, Orup "on 2ohlen ?Orupp von 2ohlen@, dr )lbert Kegl i jo nekoliko predstavnika krupnog kapitala. .akuplje% no je tri miliona +ajhsmaraka koji su do jula 15=3. uplaeni na raun +udol"a Resa u Deut$c0e Bank: *ol Karburg, bankar iz .)' i Olark #ajner ?Hlark #iner@ iz 'eneral &lektrika su poslali 144.444, donosno A4.444 +ajhsmaraka kao lini prilog, a svoj izdani doprinos priloio je i #arkus Kalenberg, najbogatiji 0ve$a% nin i vlasnik najvee vedske banke =tock0olm$ /n$kilda Bank: Uz izdanu "man% sijsku pomo domae i me$unarodne korporativne i bankarske elite (.'* je na izborima krajem jula trijum"ovala sa =T,B osvojenih glasova to je znailo da u +ajhstagu postaju najbrojnija partija sa 3=4 poslanikih mesta. *olazei od izbornih rezultata Ourt "on .reder, poznati i uvaeni ban% kar iz Oelna, je lino uputio molbu predsedniku Rindenburgu kojom je traio B13 strana

(enad #ini postavljenje )dol"a Ritlera za kancelara. Rinderburg je odbio molbu postavljaju% i :ranc "on *apena ?:ranz von *apen zu Ooningen@ za kancelara. Oada je *ape% nov kabinet sredinom novembra podneo ostavku dvadeset uglednih nemackih industrijalaca i bankara na elu sa :ricom 8isenom je ponovo uputilo predsed% niku zahtev da se vo$a (.'*%a postavi na elo nemake vlade. Rindenburg je i ovaj apel odbio imenujui za kancelara Ourta "on .lajhera ?Ourt von .chleicher@. (akon ovoga u uvenom berlinskom Deut$c0er Uerrenklu7 se okupilo, na svea% noj veeri, skoro tri stotine poznatih linosti iz sveta industrije, poljoprivrede i bankarstva. *oasni gost veeri je bio tada ve bivi kancelar "on *apen kome je predoeno da se od njega oekuje, nakon to .lajherovo kabinet padne, da posreduje kod Rindenburga u korist )dol"a Ritlera. ako "on *apen nije verovao u brzi slom novog kabineta .lajher je ipak ve poetkom januara ostao bez svake podrke u +ajhstagu, a ve 3>. januara je podneo ostavku. Ovoga puta na pred% sednika (emake, pored ve pozatih i kontinuiranih pritisaka elnih nosilaca nemakog kapitala, uticaj u korist )dol"a Ritlera vrio je i "on *apena, stari i provereni predsednikov prijatelj. *rvi ovek (.'*%a je =4. januara konano bio imenovan za kancelara (emake. Ooliko je ukupno novca bilo prikupljeno za uee (.'*%a na demokratskim izborima i propagandu u korist )dol"a Ritlera na mesto kancelara (emake ne zna se sa sigurnou. 'a ga je bilo vie nego dovoljno govori injenica da je (.'*%u, nakon svih izbora, ostalo A44.444 mara% ka. #e$utim, od svih detalja vezanih za "inansiranje (.'*%a sigurno je naj% vaniji i do danas najmanje rasvetljen sluaj sastanka tri veoma mona i znaajna svetska bankara7 lorda (ormana #ontegjua ?#ontagu Hollet (orman, lst 2aron (orman@, guvernera Bank oM /ngland% 2endamina .tronga ?2enjamin .trong Jr.@, direktora banke federal Re$erve Bank oMQeio ]ork i Rjalmara 0ahta ?Rjalmar Rorace Jreelev .chacht@, direktora nemake centralne banke Reic07ank: .astanka je odran jula 153T. godine u :rancuskoj i danas se veruje da je tom prilikom dogovoreno mnogo toga vezanog za svetsku monetarnu politiku #O, 'rugog svetskog rata, a pre svega politiku naputanja zlatnog standarda. 've stvari su izvesne7 *rvo, #ontegju je imao odluujuu ulogu u izazivanju amerike velike krize tridesetih godina podizanjem, poetkom oktobra 1535. godine, kamatnih stopa 2anke &ngleske sa B,C na A .toje rezultiralo povlaenjem iz 2anke "ede% ralnih rezervi zlata u vrednosti od C44.444.444,44D 'rugo, #ontegju je poetkom oktobra 15=5. godine prebacio A.444.444,44 ekog zlata deponovanog u Nondo% nu na raun nemake Reic07anke: Ia svoje MspecijalneM zasluge #ontegju je 1=. oktobra 15BB. dobio titulu barona, a 0aht je, nakon to je u (irnbergu oslobo$en bilo kakve odgovornosti za saradnju sa nacistima, 15BA. u (emakoj osnovao
privatnu banku % Du$$eldorMer Aujkn0andel$7ank =c0ac0t d Co: nae, i #ontegju i

0aht su od 15=4. bili lanovi upravnog odbora 2anke za me$unarodna poravna% nja ?2ank "or nternational .ettlements@ sa seditem u 2azelu, 0vajcarska. .ve do poetka 'rugog svetskog rata, septembra 15=5. godine, Jevreji su mogli da napuste (ema,ku. (o, sa poetkom rata mogunosti za naputanje (emake su se drastino umanjile. (ema,ka vlada nije imala nameru niti neki plan da pone nekakvo organizovano ili neorganizovano masovno unitenje Jevreja. (aprotiv, 8reem +ajhu na ijem se elu nalazio kancelar )dol" Ritler, je stranaB1=

O+'O #U(' sve do poetka 'rugog svetskog rata odgovaralo, usled prisutne nezaposlenosti, da to vei broj njegovih gra$ana jevrejske nacionalnosti napusti (emaku. Oad je rat otpoeo i granice postale neprolazne pitanje nemakih Jevreja poprima sasvim drugu dimenziju7 da odu nisu mogli, a u rat za (emaku nisu hteli niti ih je iko zvao. Jevreji su 8reem +ajhu postali preko potrebni kao radna snaga i kao takvi su odvo$eni u radne logore. Oni koji se nisu odazivali radnoj obavezi nasilno su privo$eni. U iste te logore nasilno su dovo$eni i .rbi, Higani, :ran% cuzi, *oljaci, ,esi i drugi. (o, oni, tako izgleda, nisu rtve nikakvog holokausta. #ilion poklanih i pobijenih .rba u 'rugom svetskom ratu su...P StaL *o uzoru na ove radne logore osnovali su i )merikanci 15B3. godine svoje radne logore u koje su zatvorili preko 134.444 svojih gra$ana japanskog porekla. Iatvoreni su i terani na prisilan rad samo zato to su osumnjieni da bi mogli pijunirati u korist Japana. Iatvarane su ak i majke sa bebama pa i trudnice i teko bolesni stari ljudi. *redsednik +uzvelt je potpisao Uredbu br. 54AA kojom je legalizovao sve to. Ove logore uvala je amerika vojska. Oada su poetkom 15BC. ovi radni logori ukinuti iz njih nije izalo 134.444 ljudi. 2ilo ih je manjeQ (iko nikada nije postavio pitanje o sudbini ovih nesrenikaQ Orajem januara 15B3. godine desetak visokih nemakih dravnih "unk% cionera sastalo se u Oilla Nariier% jednoj od najlepih vila na berlinskom jezeru Wann$ee: (a sastanku kome je predsedavao +ajnhard Rajdrih ?+einhard ReF% drich@, 0e" .lube dravne bezbednosti ?.'@ prisustvovali su jo i Rajnrih #iler +(einriDh #uller@, e" Jestapoa, dr Kilhelm .tukhart ?KKilhelm .tuckart@ iz #inistarstva unutranjih poslova, dr +oland :rajzler ?+oland :reisler@ iz #ini% starstva pravde, dr :ridrih Oricinger +<riedriDh KKilhelrn Oritzinger@ iz Oancela% rije +ajha, dr )l"red #ajer ?)l"red #eFer@ i dr Jeorg Nibrant ?Jeorg Neibbrandt@ iz #inistarstva okupiranih istonih teritorija, &rih (ojman &rich (eumann@ iz .lube za etvorogodinje planiranje, dr Joze" 2ihler ?jose" 2iihler@ iz Oancelarije generalnog guvernera, dr #artin Nuter ?#artin Nuther@ iz #inistarstva spoljnih poslova, Oarl 0ongart ?Oarl &berhard .chongarth@ ispred odeljenja specijalnih policijiskih snaga i Jerhard Olop"er ?Jerhard Olop"er@ iz *artijske kancelarije. Iapisnik je vodio )dol" )jhman, rukovodilac sekcije 2%B pri Jlavnoj slubi bez% bednosti +ajha ?+eichssicherheitshauptamt@. Ovaj sastanak e kasnije postati poznat kao Wann$eekonMerenz ?Kanzejska kon"erencija@, a jedina taka dnevnog reda je bilo pitanje Jevreja. 'o tada je (emaka vlada u vie navrata predlagala Iapadu da depor% tuje Jevreje u +odeziju, #adagaskar ili *alestinu. (emci su traili "inansijsku i logistiku pomo da bi deportovali Jevreje iz (emake. (ikad im niko nije pozitivno odgovorio. (a dan 1. septembra 15=5. godine kada je zvanino otpoeo 'rugi svetski rat u (emakoj je bilo oko 33=.444 Jevreja. 8e veeri, na Kanzejskoj kon"erenciji, dogovoreno je da se svi zdravi i radno sposobni Jevreji koje do tada nije bilo mogue deportovati prisilno uposle za potrebe drave. mprovizovani zatvori koji su do tada bili podignuti, ali i novi koji e tek biti sagra$eni, trebalo je da poslue kao prinudni radni logori. 2ie to, vreme e pokazati, mesta stra% danja mnogih ljudi7 Jevreja, .rba, Higana, *oljaka, +usa ali i (emaca, talijana i mnogih drugih. 2ie to za mnoge poslednje mesto ivota. (a Kanzejskoj kon"e% renciji su vo$ene stenogra"ske beleke i one se i danas uvaju, ali u njima nema B1B strana

(enad #ini

nijedne reci o bilo kakvim koncentracionim logorima, gasnim komorama i bilo emu slinom. .ve tvrdnje da je na toj kon"erenciji bilo govora o masovnoj likvi% daciji Jevreja su apsolutno neosnovane, a zasnivaju se na slobodnim tumaenji% ma i interpretacijama 8uilatva .uda u (irnbergu. 8uilatvo se pet meseci spremalo, a samo su$enje liderima nemakog politikog i vojnog vrha je trajalo svega osam meseci. .vi optueni su uglavnom i osu$eni. 2ritanska vlada je 3. januara 344A. godine obelodanila dokumenta +at% nog kabineta britanske vlade iz decembra 15B3. iz kojih se vidi da je Kinston Heril ve tada zahtevao osnivanje specijanog suda na kome bi se sudilo svim nemakim o"icirima i politiarima nakon rata. *ri tome, britanski premijer je zahtevao da se svi koji budu izvedeni pred ovaj sud osude na smrt i to bez izu% zetaka. deju o osnivanju ovog suda britanski premijer je izloio i za nju dobio saglasnost na sveanoj veeri koju je krajem 15B=. imao sa .taljinom i +uzveltom u 8eheranu. #e$utim, dok je Heril zahtevao da se svi optueni (emci streljaju, obese ili na bilo koji drugi nain likvidiraju .taljin je stao na stanovite da to ne moe biti mera pravde. . druge strane, +uzvelt je ,erilov zahtev limitirao na ci"ru od B5.444 streljanih o"icira i politiara. (o, amerika MhumanostM je imala drugu dimenziju koju je izloio ministar "inansija .)' Renri #orgentau ?RenrF #orgenthau, Jr.@. *o njemu je trebalo okupirati elu (emaku i kazniti sve njene gra$ane tako to e im se najbolja industrijska preduzea ugasiti, a njihova pro% izvodnja prebaciti na Iapad. Ova ideja je odista i zaivela nakon 'rugog svet% skog rata kada je ak T4A najboljih nemakih proizvodnih kapaciteta bukvalno rasklopljeno i prebaeno u zemlje pobednice. Oad su +usi, posle dugih i tekih borbi, 15BC. godine uli u 2erlin zate% kli su u njemu Jevrejski okrug sa svim njegovim stanovnitvom na broju i s ouvanom sinagogom. Iateeni Jevreji su, prema ruskim pisanim izvetajima, bili bolje uhranjeni i bolje obueni od veine ostalog stanovnitva. Jedan drugi sluaj, 15B=. godine, tako$e, na svoj nain, govori o radnim logorima u kojima su (emci navodno planski i sistematski ubijali Jevreje sa namerom da tako pobiju sve Jevreje irom sveta. .redinom 15B=. godine, kad je Kermaht ve imao zna% ajne gubitke i kada su neobueni i nepripremljeni mladii poeli da se alju u borbe, (emaka vlada je uhapsila oko 1.344 jevrejskih mukaraca koji nigde nisu bili zaposleni nameravajui da ih poalje u )uvic na prisilan rad. stog tog dana supruge uhapenih Jevreja su otpoele demonstracije u centru 2erlina zahtevajui da se oni odmah puste. .utradan je 1.344 Jevreja puteno iz pritvora i do kraja rata ih niko vie nije privodio ili mobilisao. U spomen na taj doga$aj 15>5. godine u 2erlinu je, na trgu gde su ene protestvovale, postavljena spo% men ploa. ma jo neto, kada je )dol" Ritler dobio mandat da "ormira vladu u (emakoj je bilo na desetine isto jevrejskih klubova. (ajuveniji me$u njima je bio P0oeni- osnovan u (irnbergu jo 1>T=. godine, a poznat je po tome to su se u njemu redovno sastajali a"irmisani i uvaeni jevrejski bankari, advokati, doktori, sudije i visoko pozicionirani dravni inovnici. 8aj, tako poznati klub Jevreja sa svojim radom je prestao tek sredinom 15=5. ste te godine prestao je sa radom i Jevrejski gimnastiki i sportski klub osnovan nakon imenovanja )dol"a Ritlera za kancelara.
stranaB1C

O+'O #U('

8okom 15=C. do 15=T. godine bilo je vie pokuaja od strane cionistikih organizacija da se Jevreji koji naputaju (emaku prisile na iseljenje u *alestinu. Jan Oero u knjizi Uitler 23'(:*235o: pie7 MRitler je podravao ideju iseljavanja Jevreja u *alestinu... *oetkom 15=>. onjerea"irmisao politiki pravac koji je imao za cilj promovisanje emigracije Jevreja u bilo koju dravu koja bi bila spremna da ih primi, mada je *alestina i dalje imala prioritetM. 'a je Ritler bio iskren i odlu% an videlo se ve iz toga to je )dol"a )jhmana, poetkom 15=T. godine, poslao u *alestinu kako bi proverio sprovo$enje ve postojeeg programa Ua'avam% i kako bi sagledao mogunosti za njegovo unapre$enje i poveanje. )jhman je na put krenuo sa nekoliko cionista, me$utim u Rai"i 2ritanci su mu uskratili dozvolu za dalje kretanje pa je on morao da se uputi ka Oairu. 2ritanska politika prema nemakim nastojanjma da presele Jevreje u *alestinu ili neke drave Iapada je bila krajnje per"idna7 . jedne strane, medijski su izraavali sumnju u dobronamernost (emaca, a, s druge, inili su sve da onemogue (emce u njihovom naumu. (emaka nastojanja da isele Jevreje iz svoje domovine nije imala naroitih uspeha iz dva osnovna razloga7 Jevreji nisu eleli da napuste (emaku i, drugo, oni koji su to hteli nisu bili spremni da odu u *alestinu kako su to traili cionisti i Jevrejski .vetski OongresD bili su spremni za &vropu i .)', ali &vropa i .)' nisu bile spremne za njih. *rotiv iseljavanja nema,kih Jevreja na Iapad bili su pre i iznad svega cio% nistiD oni su prihvatali mogunost njihovog iseljavanja samo i iskljuivo u *ale% stinu. (a Hionistikom kongresu koji je 15=T. odran u Hirihu dr .aim Kajzman ?Hhaim KKeizmann@ je prisutne upoznao sa budunou evropskih, a pre svega (emakih Jevreja7 $I5 !o4)bne tra4edije koja je !red nama ja elim da s!asem dva miliona mladih lj)di2 Stari e morati da nestan)2 Oni s) bili !ra#ina, ekonomska i moralna, ovo4 okr)tno4 sveta2 8reivee samo oni mladi, a ostali moraj) da !rihvate svoj) s)dbin)2 Mo4li s), kao emi4ranti, da od) a nis)2 Sada nek !rihvate s)dbin)$ Ova Kajzmanova najava kao da je slutila i prizivala zlo. *onovljena je, za sluaj da je neko nije uo ili razumeo, i oktobra 15=5, samo nekoliko dana uoi izbijanja 'rugog svetskog rata, na dvadeset prvom Oongresu cionista odranom u Yenevi. Oada sve, do tada, preduzete mere nemakog +ajhstaga nisu dale oeki% vane rezultate navodno zabrinuti ameriki predsednik :renklin '. +uzvel/ je inicirao da se izme$u A. i 1B. jula 15=>. godine odri me$unarodna kon"erencija u "rancuskom letovalitu &vianu ?Na Hon"erence d/&vian de 15=>@. Hilj kon"eren% cije je trebalo da bude unapre$enje rada amerike organizacije International RelieM A$$ociation koja je osnovana jo 15==. sa navodnim ciljem da pomogne iseljenje Jevreja iz (emake. deja je bila da se kreiraju dodatni instrumenti za raseljava% nje Jevreja iz (emake, odnosno da se kao mesto njihovog krajnjeg odredita ne pominje vie samo *alestina ve da im se omogui da slobodno mogu da se isele u bilo koju demokratsku dravu. #e$utim, predstavnici trideset dve drave koji su uestvovali na Oon"erenciji su jasno stavili do znanja da njihove drave ne ele i nee poveati svoje imigracione kvote za Jevreje. (iko, ba niko, nije Yeleo da prui utoite, dom, insu ili bilo ta ve Jevrejima iz (emake. .vi su se deklarativno izjanjavali u njihovu korist ali samo u meri i obimu koji ni na koji nain nebi ukljuivao njihovu direktnu involviranost. zvetavajui sa Oon"eren%
B1A strana

(enad #ini

ije #0e Nanc0e$ter <uardian je pisao7 L.vet se izgleda deli na dva dela % onaj u kome Jevreji ne mogu da borave i onaj u koji Jevreji ne mogu da u$u.M. 'a su zapadne demokratije bile ozbiljne kada su rekle da ne ele Jevre% je u svojoj sredini bilo je jasno kada su .)', neposredno nakon Oon"erencije, odluile da ukinu ve postojee useljenike kvote za Jevreje iz (emacke. Ovu odluku .)' javnosti je saoptio 'ejms #ekdonald ?James Jrover #c'onald@, savetnik predsednika +uzvelta za pitanja izbeglica. Ianimljivo da ja #ekdo% nald bio u amerikoj delegaciji u /vian*le$*Bain$*u gde je grubo optuivao ostale uesnike za nedostatak volje da se pomogne nemackim Jevrejima. *itanje ise% ljavanja Jevreja iz (emacke je tako opet postalo samo nemako pitanje i (emci su tada pokuali da iseljavanje Jevreja na Iapad rese tako to su im "alsi"ikovali dokumenta ali ni to nije pomoglo. Oko sedam hiljada Jevreja je novembra 15=>. vraeno sa holandske granice, a odmah nakon toga, 1T. decembra, Rolandija je duplirala svoje granine strae i zatvorila svoje granice. nteresantan je sluaj porodice :relihovih koja je bila u bliskom srodstvu sa amerikim istoricarem *iterom Jajom ?*eter JuF@. Oni nisu mogli da do$u do izlaznih viza za .)' ili 2ritaniju pa su im pripadnici .) ?.turmabteilung@ pomogli da "alsi"ikuju svoja lina dokumenta i tako pribave izlaznu vizu za Oubu. (akon neuspele kon"erencije u /vian*le$*Bain$*u nemaki kancelar )dol" Ritler je jo jednom pokuao da izna$e prihvatljivo reenje za nemacke Jevreje. *oslao je nekadanjeg ministra pravde dr 0ahta ?.chacht@ u &nglesku kako bi tamo, ponovo, razgovarao sa opunomoenim amerikim pregovaraem +abli% jem ?+ablev@. *lan koji je dr 0aht, u ime nemacke vlade, izneo svojim engleskim i amerikim sagovornicima podrazumevao je da se (emakoj obezbedi kredit od milijardu i po maraka koje bi ona vratila u deset jednakih godinjih rata. Ia uzvrat, (emacka bi sama organizovala i snosila trokove iseljenja Jevreja gde god to odrede predstavnici zapadnih demokratskih sila. (emci su ak predlagali &kvador, Oolumbiju, Kenecuelu, #adagaskar... *lan je istog dana odbijenQ .t a vie, nakon ovoga 2ritanija je pokrenula odlunu blokadu svoje kolonije % *ale% stine sa ciljem spreavanja nemakih planova za postupno iseljavanje Jevreja u *alestinuQ 8ako je odmah uskratila saglasnost za davanje dozvole da se ve popi% sanih dvadest jedna hiljada Jevreja, o (emakom troku, preseli u *alestinu. Ritler je, jo jednom, lino nastojao da resi pitanje iseljavanja Jevreja. U svojoj kui u 2ergho"u je 3B. novembra ugostio junoa"rikog ministra odbrane i privrede Osvalda *irova ?Osvvald *iro6@. Jedina tema sastanka je bila nova akcija u pravcu animiranja zapadnih demokratija u realizaciji plana iseljavanja nemakih Jevreja. (a alost, i u ovom sluaju 2ritanija se pojavila kao nepremo% stiv problem. U takvoj situaciji, nemacka vlada potpisuje aneks sporazum o trans"eru Jevreja iz (emacke u *alestinu sa nezavisnim cionistikim vo$ama palestinskog jevrejstva. Hilj je bio da se ve zapoeti proces preseljenja Jevreja iz (emacke ui% ni dodatno privlanim, povoljnim i e"ikasnim. (o, sve je ostalo mrtvo slovo na papiru jer su &nglezi nastavili sa spreavanjem useljavanja Jevreja iz (emacke u *alestinu. (aime, u to vreme *alestina je bila pod britanskim protektoratom i oni su kontrolisali i odobravali ko moe, a ko ne da se nastani u njoj. 8ako je, izvesno ne sluajno, ispalo da zapadne demokratije beskompromisno odbijaju
stranaB1T

O+'O #U(' svaku mogunost da u zadovoljavajuem broju prihvate nemake Jevreje, a u isto vreme 2ritanija je uinila sve to je u njenoj moi da sprei njihov dolazak u *alestinu. (a taj nain su trasirani put i udarani temelji za ono to e se pedese% tih godina dvadesetog veka nazvati holokaustom. 'a bi se sve ovo bolje razumelo potrebno je podsetiti se na sporazum Ua'avara koji je nemaka vlada avgusta 15==. godine potpisala sa cionistikom organizacijom No$$ad Pe'ali+a0 Bet u *alestini. .a jevrejske strane potpis na ovaj sporazum je stavio dr C0aim Arlo$oroMMa: .porazum je predvi$ao da svi Jevreji koji ele da napuste (emaku i presele se u *alestinu, to mogu ostvariti putem deponovanja svog novca na poseban bankovni raun u (emakoj. 8aj novac bi se potom koristio za nabavku nemackih industrijskih proizvoda koji bi se slali u *alestinu gde bi ga, za tu priliku osnovana, kompanija Ua'avara prodavala. (ovac, ovako zara$en, se davao svakom jevrejskom emigrantu po njegovom dolasku u *alestinu. #e$utim, odmah nakon to je poeo da "unkcionie ovaj projekat je otro osu$en od strane britanskih i amerikih industrijalaca jer ih je prakti% no liio trita koje je do tada bilo njihov monopol. 2ritanci, koji su kontrolisali useljavanje u *alestinu, su odmah otpoeli sa opstrukcijama ulaska nemackih Jevreja. Ooliko je sve ovo bilo dobro isplanirano od strane (emake i kako je sve dobro poelo da "unkcionie najbolje govori i injenica da su sline sporazume uskoro potpisali i *oljska, Hehoslovaka, +umunija, #a$arska i talija. zme$u 15==. i 15B1. godine skoro A4.444 nemackih Jevreja je preseljeno u *alestinu po osnovu ovog sporazuma. *rema popisu koji je 15=5. godine izvren u *alestini 1C jevrejske populacije su bili emigranti iz (emake. Helokupan novani iznos koji je u ovom periodu iznet iz (emake u *alestinu iznosio je 1=5,CT miliona nemackih maraka, odnosno oko B4 miliona dolara. *ri tome, nemaka Reic07ank je pomogla ceo Ua'avara sporazum sa ==,5 miliona maraka. *red poetak 'rugog svetskog rata dr Nudvig *iner ?Nudvig *iiner@ iz Ua'avara organizacije je izjavio da su emigranti iz (emake Modluno doprineli ekonomskom, socijalnom, kul% turnom i obrazovnom razvoju *alestinske jevrejske zajednice.M. *re implementacije sporazuma Ua'avara nemaki o"icir Neopold "on #il% dentajn ?Neopold von #ildenstein, Jevrejin@ i predstavnik cionistikog pokreta iz *alestine Ourt 8uler ?Ourt 8uchler@ su est meseci obilazili zajedno *alestinu. *o svom povratku u (emaku, 15=B. godine, #ildentajn je u berlinskom listu Der 97gri== objavio seriju lanaka u kojima izraava svoje zadovoljstvo onim to je video i verovanje da e mnogi Jevreji koji nemaju nemako dravljanstvo i nezakonito borave u (emakoj imati mogunost da daju pun doprinos daljem razvoju jevrejske zajednice u *alestini. #ildentaj je krajem 15=B. godine postav% ljen za e"a odseka za jevrejska pitanja unutar ..%a. *rvi brodovi na redovnoj liniji Ramburg % Rai"a krenuli su ve krajem 15==. godine obezbe$ujui svojim putnicima striktno koer hranu ije su pripremanje nadgledali rabini iz Ram% burga. Oako bi se to bolje pripremili na uslove ivota u *alestini u (emakoj se ve od kraja 15==. godine poelo sa izgradnjom ki77utza ?poljoprivrednih jedini% ca@. 8okom 15=C. broj ki77utza je dostigao ci"ru od B4, a interesantno da je 15B3. godine jo jedan bio u "unkciji. Ovim poljoprivrednim jedinicama su upravljali Jevreji iz *alestine. B1> strana

(enad #ini ,emu tolika urba i pritisak na nemake Jevreje da se sele samo u *ale% stinu i nigde vieP Iato je nemakim Jevrejima bilo onemoguavano da napuste (emaku ako nisu eleli da idu u *alestinuP *a, &dmund +otild ?2aron &dmond de +othschild@ iz "rancuske porodice ove notorne bankarske porodice je ve od 1>>3. godine poeo da kupuje zemlju u *alestini. Ovo je, naravno, inio u skladu sa ve tada skovanim planom jevrejskih ovinista, globalista i mondijalista poznatih pod zajednikim imenom % cionisti da na arapskoj zemlji u *alestini osnuju svoju dravu. (aravno, zemlja se kupovala ali se )rapima nije otkrivalo ime kupca niti njegove namere. Ovaj plan je prvi put Jevrejima otvoreno pre% zentirao 8eodor Rercl ?U8O1X 8(a rm!Py@, na *rvom Hionistikom Oongresu koji je pompezno odran u 2azelu 1>5T. godine. 'a ovo nisu bile prazne reci i neosno% vana obeanja videlo se dvadeset godina kasnije, 3. novembra 151T, u Nondonu kada se britanski ministar inostranih poslova Nord )rtur 2al"ur )rthur James 2al"our, lst &arl o" 2al"our@ pismeno obavezao pred Najonelom +otildom i cio% nistikim liderom Raim Kajzmanom ?iva .88(1P M*.ttMQ@ da e 2ritanija stvoriti jevrejsku dravu u *alestini. Ovo pismo je objavljeno u britanskim novinama i ubrzo je postalo poznato kao 2al"urova deklaracija ?8he 2al"our 'eclaration@. nteresantno je napomenuti da je jedna od prvih rtava, na britanskoj strani, ovog projekta bio sin Najonela +otilda &velin ?&velvn )chille de +othschild@ koji je 1T. novembra, kao pripadnik britanskih oruanih snaga koje su ratovale u *alestini sa ciljem da je okupiraju, preminuo od zadobijenih rana par dana ranije. (epunih mesec dana kasnije, 5. decembra, britanski general .er &dmund )lenbi ?&dmund )llenbv, lst Kiscount )llenbv o" #egiddo and :eli;sto6e@ je pobedonosno okupirao Jerusalim. *rotiv 2al"urove deklaracije bilo je mnogo britanskih javnih linosti, a naj% eksplicitniji protivnik ovog cionistikog projekta bio je ,lan britanskog kabineta i istaknuti engleski politiar Jevrejin &dvin .amjuel #ontegju ?&d6in .amuel #ontague@ koji je ceo projekat nazvao Mneodgovornom politikom pohlepomM. .ta vie, #ontegju nije ostao samo na konstataciji ve je za javnost pojasnio svoj
stav7 `Pretpo$tavljam da $tvaranje jevrej$ke drave podrazumeva da e $ada Nu0amedo* vi i Uri$tovi $led7enici morati da $e izme$te kako 7i $tvorili pro$tora za jevrej$ku dravu u kojoj e ka$nije $vi oni 7iti tretirani kao $tranci: Pretpo$tavljam da 7i% $0odno tome% $vi Vevreji "irom $veta tre7ali da 7udu tretirani kao $tranci $ o7zirom da $ada imaju $op$tve* nu dravu: #ako8e% pretpo$tavljam da e $e dravljan$tvo te nove tvorevine $ticati $amo po o$novu religiozni0 opredeljenja: =ve ovo je antijevrej$ko delo`:

,emu tolika urbaP Jo sredinom devetnaestog veka .tatistika greka je zakljuila da je u svetu sve prisutnija sumnja da Jevreji uopte ele sopstvenu domovinu, odnosno da je u javnosti sve rasprostranjenije uverenje da Jevrejima veoma godi status nekakvog prognanog i napaenog naroda. 8ada je odlueno da se odmah preduzmu sve raspoloive mere da se ceo svet uveri u neistinitost ovakvih spekulacija i, najvanije, da bi se pobio jedan od najozbiljnijih argume% nata uticajnih kritiara svetske jevrejske ekspanzije. .ve je ovo zamiljeno i ispla% nirano a da niko nikad nije pitao Jevreje, gra$ane mnogih drava, ta oni ele. Ia relativno kratko vreme +otildi i #onte"joreovi ?#onte"iore, druga po bogatstvu jevrejska porodica u 2ritaniji@ su kupili gotovo dve hiljade kvadratnih kilometara primorskog zemljita u *alestini, ali je problem, i to veliki, nepremo% stranaB15

O+'O #U(' stiv, nastupio kad se otkrilo da )rapi, ni za ivu glavu, ne ele Jevreje u svojoj kui ali i da veina Jevreja iz gotovo svih evropskih i drugih drava ne eli da napusti svoje udobne domove i preseli se u *alestinu me$u )rape. U Nondonu, gde je napisana i svetu prezentirana 2al"urova deklaracija, nastala je panika. Jedan od ljudi koji je na sebe preuzeo obavezu da resi problem odbijanja evrop% skih, a pre svega nemakih Jevreja da se presele u *alestinu bio je )ntoni +ot0ild ?)nthonv Justav de +othschild@, sin Najonela +ot0ilda i brat ubijenog &velina. On e pokrenuti cionistiku maineriju kako bi se ovaj problem MneposlunihM ubrzo resio, a sam e postati predsednik migracionog komiteta za *alestinu ?&migration *lanning Hommittee@. Orajem 15=A. godine odrana je sednica Oraljevske komisije za *alestinu .Pale$tine Ro+al Commi$$iori1% pod rukovodstvom Norda *ila ?.ir +obert *eel, Ath 2aronet@, s ciljem da se sagledaju svi problemi vezani za osnivanje jevrej%ske drave i predloe reenja za bre i e"ikasnije naseljavanje Jevreja iz &vrope i .)' u *alestinu. Oomisija je jula 15=T. izala sa svojim predlozima i zaklju% cima koji su, na kraju, ostali samo mrtvo slovo na papiru o emu je britanskog monarha obavestio Nord *il. . obzirom na neuspeh *ilove Oomisije u Nondonu je 15=>. osnovana Kudhedova Oomisija ?8he KKoodhead Hommission@ pod ruko% vodstvom .er 'ona Kudheda ?.ir Vo0n ;;ood0ead1 koji je imao vrstu ambiciju da prevazi$e sve probleme i de"initivno postavi temelje jevrejske drave u srcu arapskog sveta. (o, ni .er 'on nije uspeo da ubedi )rape da je u njihovom najboljem interesu da dozvole da se na njihovoj zemlji osnuje jevrejska drava u Nondonu je "ebruara 15=5. odrana Oon"erencija sv. 'ejmsa ?.t. James Hon% "erence@, poznatija kao Oon"erencija okruglog stola. Usled odlunog odbijanja, i nakon direktnih pretnji, velikog mu"tije Nu0ammed Amin al*Uu$$eini da se sloi sa osnivanjem jevrejske drave u *alestini i en ma$$e naseljavanjem Jevreja Oon% "erencija je neuspeno zavrena 1T. marta. (euspeh Oon"erencije nije, ni na koji nain, mogao da predstavlja i neus% peh britanske spoljne politike koja je jo od 151T. imala obavezu % jevrejska dra% va na arapskoj zemlji. Oako se kraljevska re ne porie, a lord 2al"ur nije govorio u svoje ime, dva meseca nakon neuspene Oon"erencije sv. 'ejmsa, 1T. maja, 2ritanija samostalno usvaja deklaraciju poznatu kao W0ite Paper ?2eli papir@ u kome je naznaeno da se pre isteka deset godina, od dana njenog objavljivanja, mora ostvariti 2al"urova deklaracija. Ovim dokumentom britanskog parlamenta poznatim i kao Parliamentar+ Document ()23 odlueno je da se najkasnije do 15B5. godine na teritoriji *alestine "ormira jedinstvena drava Jevreja i )rapa pod nazivom Nedinat Vi$rael% na hebrejskom odnosno Daulat I$rail na arapskom. *red% vi$eno je, kako se )rapi navodno ne bi mnogo derange * deranirali, da dinamika naseljavanja Jevreja bude oko TC hiljada godinje. 2eli papir britanske vlade je proao u *arlamentu s 3A> glasova za i 1T5 protiv. Iakljuci 2elog papira, koje je pred *arlamentom obrazlagao i branio premijer (evil ,embrlen ?)rthur (eville Hhamberlain@, postali su tako deo zvanine politike Kelike 2ritanije. Jednim od ovih zakljuaka je predvi$eno da se naseljavanje *alestine odvija pod punom kontrolom 2ritanije koja e i odluivati o tome koliko e Jevreja iz koje drave biti deportovano u *alestinu. nteresantno da pitanje iseljavanja nemakih Jevreja u *alestinu nikada nije bio prioritet ni ,emrlena ni njegovog naslednika Kinstona B34 strana

(enad #ini

,erila. Ovakavo ponaanje i delovanje britanskih premijera je zapravo krajnje logino ako se shvati da osnovni cilj odre$en 2elim papirom nije bio naseljavanje palestine Jevrejima ve, pre i iznad svega, stvaranje Nedinat ]i$ra'el: *rema popisu stanovnitva iz 15==. godine u (ema,koj je ivelo C4C.444 Jevreja od kojih njih vie od 144.444 nisu imali nemacko dravljanstvo ?veina su bili Jevreji iz +usije@. *odaci ovog popisa nikada nisu dovedeni u pitanje i danas se mogu nai u (emakoj ali i u Onited =tate$ Uolocau$t Nemorial Nu$e* um% ;;a$0ington% D:C: 'o septembra 15=5. godine njih oko 3>3.444 je, na ovaj ili onaj nain, napustilo (emaku, a do 1. oktobra 15B1. broj Jevreja u (emakoj je bio sveden na brojku od 1A=.444. o ovome u #uzeju holokausta u Kaingtonu postoje dokumenti, a u jednom doslovce pie7 `Ontil ,cto7er 2352% <erman polic+ oMMiciall+ encouraged Veivi$0 emigration` % 'o oktobra 15B1. nemaka politika je zvanino ohrabrivala iseljavanje JevrejaQ Keina nemakih Jevreja je, i pored svih opstrukcija zapadnih drava, otila na Iapad % 1=C.444, oko A4.444 u *alestinu, a oko TC.444 je svoje nove domove potrailo u dravama June )me% rike. Jrupa od 1>.444 Jevreja je izrazila spremnost da se preseli u .angaj to su im nemake vlasti omoguile "inansirajui i organizujui njihov put. Kano je napomenuti da je .angaj u to vreme bio pod japanskom okupacijom. *reostalih 1A=.444 nemakih dravljana jevrejske nacionalnosti nije moglo ili jednostavno nije elelo da menja svoju 2erlinsku, #inhenshu, :rank"urtsku ili ve koju kal% drmu za bezlini pesak *alestine. mali su i elju i volju da gledaju svetla (ju% jorka, Nondona, *ariza ili bilo kog ve evropskog ili amerikog grada ali im ta svetla nisu bila su$ena. Iapadne demokratije koje su deklarativno kukale nad njihovom sudbinom ih nisu, ni po koju cenu, elele u svojoj sredini. Jedan od poslednjih jevrejskih naunika koji je napustio (emaku poet% kom 15B4. bio je holandski "iziar *etrus Joze" Kilhelm 'ebi ?*etrus Josephus KKilhelmus 'ebFe@. z Rolandije je otiao sa svojih 1T godina kako bi se upisao na nemaki tehnoloki univerzitet )hen. 2io je student generacije to mu je omo% guilo da ve 154A. dobije posao u #inhenu. (a mesto direktora Oajzer Kilhelm nstituta ?Oaiser%[ilhelm% nstitute@ u 2erlinu je postavljen 15=B, a 15=C. postao je predsednik (emakog drutva za "iziku ?'eutsche *hvsikalische Jesellscha"t@. (obelovu nagradu za herniju primio je 15=A. u .tokholmu gde je i odbio javni poziv .vetskog jevrejskog kongresa da napusti (emaku. *oetkom 15B4. primio je ponudu amerikog Oornel univerziteta da prede kod njih na mesto redovnog pro"esora. *rihvatio je ponudu i sa suprugom #atildom i dvoje dece, *eterom i 'ebi, poetkom "ebruara 15B4. vozom iz 2erlina otputovao za .vajcarsku, a potom u (jujork. *o dolasku u .)' javno je, sa vidljivom i neskrivenom indi% gnacijom, odbio da uestvuje u antinemakoj propagandi amerikih cionista. 8ri bliska *etrusova prijatelja koje je upoznao na Oajzer Kilhelm nstitutu +ihard Oon ?+ichard Ouhn@, )dol" :ridrih 2uten ?)dol" :riedrich Johann 2ute% nandt@ i Oto Ran ?Otto Rahn@ su tako$e postali (obelovi lauerati. Oon 15=>. za svoj rad na polju biohemije, 2uten 15=5. i Oto Ran 15BB. za svoja otkria na polju hernije. .a svima njima koji su ostali da ive i rade u (emakoj *etrus je odra% vao intenzivnu korespondenciju sve do smrti 15AA. (emaka je bila MrasadnikM naunika svih pro"ila tog vremena.
strana B31

O+'O #U(' Jedan od svakako najuvenijih i najuvaavanijih cionista u svetu bio je i Oto Karburg ?Otro Reinrich KKarburg@, nemaki botaniar. On je zajedno sa svojim sugra$aninom i uvaenim sociologom :rancom Openhajmerom ?:rance Oppenheimer@ na 0estom cionistikom kongresu odanom 154=. godine u 2aze% lu pokrenuo posebnu inicijativu za ubrzanje stvaranja jevrejske drave u *alesti% ni. Openhajmer se iz (emake 15=C. seli u Japan gde je sve do kraja 15B4. radio na Oeio univerzitetu u 8okiju. Ibog bolesti se iz Japana seli u .)' gde umire 15B=. . druge strane, Oto Karburg ostaje nesmetano da radi u (emakoj sve do svoje smrti 15=>. godine kada je sahranjen na jevrejskom groblju u 2erlinu. (ajue jezgro naunika amerikog nuklearnog programa poznatog kao projekat #enhetn ?#anhattan *roject@ sainjavali su nemaki naunici jevrejskog porekla7 Judin *ol Kigner ?&ugene Paul Wigner1% 'ejms :rank ?James :ranck@, Neo Iilard ?.zilard Neo@, &dvard 8eler ?8eller &de@, Johan (ojman ?Johann (oi% man@ i )lbert )jnstajn ?)lbert &instein@ su se odazvali cionistikom pozivu da napuste (emacku i svoj nauni rad nastave u .)'. U )merici su, pod ruko% vodstvom +oberta Openhajma ?J. +obert Oppenheimer@, koristei se naunom dokumentacijom ponetom iz (emake, januara 15BC. stvorili prvo nuklearno oruje koje e biti iskorieno za ubistvo preko 344.444 japanskih civila avgusta 15BC. u Roroimi i (agasakiju. nicijativu i veliku medijsku kampanju za stvara% nje atomske bombe pokrenuo je )lbert )jntajn u vreme kada .)' nisu bile u ratu sa (ema,kom i kada je tako neto bilo malo verovatno. 8vrdei da (emaka radi na izradi atomske bombe koju moe upotrebiti za unitenje amerike demo% kratije on 3. avgusta 15=5, pre nego 0to je 'rugi svetski rat poeo, pie otvoreno pismo predsedniku .)' :renklinu +uzveltu traei od njega da podri razvoj nuklearne bombe. Uvaavajui navodnu )jntajnovu zabrinutost +uzvelt pri% hvata njegovu inicijativu za stvaranje najstranijeg i najnehumanijeg oruja na svetu i odmah "ormira specijalnu dravnu komisiju na elu sa dr Nimanom 2ri% gsom ?NFman James 2riggs@ koja e, nedugo potom, predloiti poetak rada na projektu #enhetn. Ia svoje zasluge za mir i Liznoenje jevrejskog pitanjaM )jn% tajnu e 15C3. biti ponu$eno da postane predsednik zraela ali e on to odbiti ne elei da napusti .)'. Ono to istaknuti naunik, socijalista, cionista i simpatizer komunista )lbert )jntajn nije rekao amerikom predsedniku i javnosti je da, prema njego% vim saznanjima dobijenim od direktora nema,kog nuklearnog projekta i nobe% lovca Kernera Rajsenberga ?KKerner Oarl Reisenberg@, kancelar )dol" Ritler nije odobrio sredstva za razvoj nemakog nuklearnog orujaQ *odstaknut )jntaj% novim izjavama vojni komandant operacije #enhetn general Kesli Jruv ?Neslie +ichard Jroves@ je poetkom 15B1. pokrenuo specijalnu tajnu operaciju Al$o$: deja mu je bila da se prikupe sva saznanja o nemakom napredovanju u oblasti razvoja nuklearnog oruja i ista primene u okviru #enhetn projekta. .ve do kraja rata ameriki operativci nisu uspeli da otkriju ni jedan jedini podatak o nemakom nuklearnom programu 0to se vezivalo za navodno nemaku bespre% kornu konspirativnost u ovoj oblasti. #e$utim, vreme e pokazati da je )meri% ka, zahvaljujui )ntajnu, bila u nuklearnoj trci koju je trala sama. O neosnovanim tvrdnjama )lberta )jntajna e se britanska obavetajna sluba # A uveriti u okviru svoje akcije /p$ilon: desetorica vrhunskih nemakih B33 strana

(enad #ini naunika ?&rich 2agge, Ourt 'iebner, KKalther Jerlach, Otto Rahn, *aul Rar% teck, KKerner Reisenberg, Rorst Oorsching, #a; von Naue, Harl :riedrich von KKeizsacker i Oarl KKirtz@ je maja 15BC. prebaeno u vilu farm Uali u blizini Oem% brida kako bi se ispitali o napredku u stvaranju nemakog nuklearnog oruja. .vi su oslobo$eni decembra meseca % nakon to su se britanski agenti i savezni% ci uverili da nije postajao nikakav nemaki projekat stvaranja atomske bombe. (apretka nije bilo jer nije bilo ni poetkaD nemaki kancelar )dol" Ritler je bio protiv razvoja nuklearnog orujaQ Orajem 15BC. general Kesli Jruv je obustavio projekat Al$o$: .aznanja do kojih se dolo u operaciji /p$ilon su na kraju, sumira% na u jednu jedinu reenicu7 L8he Jerman nuclear energv project does not e;istM %(emaki nuklearni program ne postojiQ .ve do 344C. godine /p$ilon dokumen% ta su bila klasi"ikovana kao strogo poverljiva i kao takva nedostupna javnosti u kojoj su sve vreme kolale novinske i "ilmske izmiljotine o navodno zakasnelim nemackim pripremama za proizvodnju atomske bombe. 8okom operacije /p$ilon nepobitno je utvr$eno da nije postojao nikakav nuklearni program 8reeg rajha ali su zato britanski i ameriki agenti shvatili da su nemaki naunici, na gotovo svim poljima naunog rada, bili ispred njihovih. U skladu sa tim pokrenut je odmah projekat Paperclip % odvo$enje iz (emake za .)' 13T vrhunskih naunika lanova We0rMor$c0ung$gemein$c0aMt*a: #e$u njima je bilo i 15 naunika nemakog raketnog programa na elu sa Kernerom 2raunom ?'r. KKernher #agnus #a;imilian :reiherr von 2raun@. Oni e stvoriti ameriki raketni program koji e prve rezultate dati =1. januara 15C>. lansiranjem satelita /-plorer 2% a potom i svemirskog programa Apolo: *redsednik .)' 'vajt )jzen% hauer e sredinom 15C>. potpisati akt o osnivanju ().) ?(ational )eronautics and .pace )dministration@ na elu koje e biti dr 2raun, do tada svetu poznat uglavnom kao tvorac uvene nemake K%3 rakete ?Kergeltungsvva""e 3@. Iahva% ljujui otetim nemackim naunicima, a pre svih )leksandru Nipiu ?)le;ander #artin Nippisch@ )merikanci e doi i do savremenih supersoninih borbenih aviona serije :antom. Nipi0 je bio jedan od glavnih konstruktora nemakog mla% znog aviona Ne$$er$c0mitt Ne 2(' Komet`% a po dolasku u .)' nastavio je svoj rad na projektovanju aviona visokih per"ormansi koji su se od 15C>. poeli ozna%
avati sa poetnim slovom :7 f*5 P0antom II% f*2o /agle% f*2( fig0ting fakon% f*25 #omcat% fA*24 Uornet

Iadivljen destruktivnom e"ikasnou atomske bombe i ueu jevrejskih naunika u njenom stvaranju 2ertran +asel ?2ertrand )rthur KKilliam +ussell, =rd &arl +ussell@, uveni britanski "iloso" i nobelovac % (obelovu nagradu je pri% mio za svoju knjievnost u kojoj je glori"ikovao osnove humanosti, se 1. oktobra 15BA. godine preko asopisa #0e Bulletin oMt0e Atomic =cienti$t$ zaloio za atom% ski napad na .ovjetski savez. stina, +asel je bio poznat po svom boljevizmu i podrci koju je pruao judeokomunistima u +usiji kada su obarali ruskog cara, a 1534. godine je ak otputovao u #oskvu na tri nedelje kako bi tete*a*tete razgova% rao sa Nenjinom, 2ron0tajnom i +ozen"eldom i pruio im podrku u daljoj anti% ruskoj revolucionarnoj aktivnosti. *o povratku iz +usije +asel pie7 Bolj"evici $u%
iznutra gledano% ari$tokrate koje odlikuje kurano$t% $naga i $po$o7no$t::: =voju vla$t ne dele ni $a kim i uivaju $ve pogodno$ti vezane za kori"tenje automo7ila% ra$ko"ni0 kua% odlazaka na pozori"ne pred$tave i $i::: Qa 0iljadu na ina ive 7olje od naroda::: Pravi
strana B3=

O+'O #U(' komuni$ti $u internacionali$ti i koliko $am ja video Penjinu uop"te nije $talo do Ru$ije koju 7i odma0 u celo$ti rtvovao::: ,$vajanje azijat$ke Ru$ije u menije odma0 pro7udilo

imperijalna o$eanja`: Ono to je +asela navelo da nakon 'rugog svetskog rata zatrai atomsko bombardovanje i unitenje +usije je injenica da se novi komu% nistiki lider .taljin okrenuo protiv Jevreja koji su, +asel je to dobro i gotovo iz prve ruke znao, bili inspiratori i nosioci komunistikog prevrata u +usiji i kojima je, prema unisonom cionistikom miljenju, +usija sada pripadala. 'a biste znali zato se neto dogodilo, morate prvo potraiti odgovor na pitanje ta je ko iz neega to se dogodilo dobio. (akon *rvog svetskog rata nestala su ak etiri velika carstva7 Rabsburgko, Otomansko, )u stro%Ugarsko i +usko, a najvei deo autentinog britanskog plemstva lien je moi. Kelika 2ri% tanija prestala je da bude velika. Keliki i moni su postali samo njeni bankari % jedini pravi pro"iteri najveeg oruanog sukoba u istoriji oveanstva. *rvi svetski rat je doveo do kolosalnih politikih i ekonomskih promena. Oapitalistiki ekonomski odnos zasnovan na kamatarenju i pohlepi postao je dominantan i bez konkurencije, a demokratija kao njegova politika slukinja proirila se kao kuga. *oraeni nisu imali nikakvog izbora ali ni drave pobed% nice nisu bolje prole7 sve su se pojavile kao obini dunici na bankovnim rau% nima me$unarodnih "inansijskih kartela. ) znate li, imate li bilo kakvu predsta% vu o tome ko su ti bankarski kartelisti % ti nezasiti lihvariPQ *osle 'rugog svetskog rata nastala je jevrejska drava % Nedinat ]imra'elr uvrstila se i proirila bogom dana vavilonska demokratija i zavladali su postu% lati liberalne politike i ekonomije. . jedne strane ste imali liberalni kapitalizam pod kontrolom jevrejskih bankara, a s druge strane komunistiki teror pod jevrejskom dirigentskom palicom koji je slomio sve nacionalne drave u sto% noj &vropi. 8ako su, kako god i gde god da pogledate, cionisti kreirali bipolarni svet u kome je strah jednih od drugih bio pokreta besomu,nog naoruavanja i zastraivanja ljudi na svim kontinentima. )ko se danas pitate ko su najvaniji pojedinci ili banke koje su svet pri% premale tokom x x i xx veka za Keliki sukob kako je nazivan *rvi svetski rat u svoje vreme, a potom i za 'rugi svetski rat odgovor je relativno lako pronai jer njihova imena cionisti esto, ak preesto spominju7 #0e War7urg$ iz Rambur% gaD #0e ,ppen0eim$ iz OelnaD =peuer iz :rank"urtaD #0e =a$$oon$ iz 2ombajaD #0e 0azard Brot0er$ iz *arizaD #0e Pe0man Brot0er$ iz (jujorkaD <oldman and =ac0$ iz (jujorkaD Bleic0roder iz 2erlinaD I$rael =eiMM iz talijeD =alomon Brot0er$ iz .)' D 0azard frere$ iz .)'D Cantorfitzgerald iz .)'D Uam7ro$ iz NondonaD #0e Rot0$c0ild$ ?petoro brae@ u :rank"urtu, (apulju, 2eu, Nondonu i *arizuD Nendel$o0n$ iz 2erlinaD Ku0n% 0oe7 d Co: iz .)', pod kontrolom +otildaD V:W: =eligman iz .)'D 0aden7urg% #0almann and Co iz .)'D Bac0e iz .)'D Augu$t Belmont iz .)'D Ua+m =alomon iz .)'D I$aac No$e$ iz .)' ?koosniva Bank oMQeio ]ork sa )le;anderom Ramiltonom@D Konig$zvarter iz )msterdamaD Wer* t0eim d <ompert$ iz )msterdamaD Bi$$c0oMM$0eim iz )msterdama ?vlasnik est banaka irom &vrope@D Uollander d Pe0ren iz RolandijeD Rap0ael iz Rolan% dijeD Becker d fuld iz )msterdama ali je pod punom kontrolom +otildaD Bene* dict U: <old$c0midt iz :rank"urtaD Pippmann% Ro$ent0al d Co: z RolandijeD Pi$$a d Kann iz RolandijeD 0udzvig Bam7erger% koosniva Deut$c0e Bank9 #0e
B3B strana

Nenad #ini /ltz7ac0er$ iz OelnaD Carl fur$ten7erg iz 2erlinaD K2K2 8riv2 OesterreiDhisDhe =redit-'nstalt 3iir (andel )nd ;eMerbe iz 2ea ?vlasnito +otilda@D RudolM =c0ultz7ac0 iz :rank"urtaD f:=: van Qierop iz )msterdamaD /ic0t0al iz *arizaD Ueine iz *arizaD fould iz *arizaD <uenz7urg iz *etrograda, +usija. U sveobuhvatnoj i gotovo deset godina pripremanoj knjizi pod nazi% vom =tamm7uc0 der frankMurter Vuden objavljenoj 154T. godine dr )leksandar 'ic ?)le;ander 'ietz@ pie o =CA Jevreja koji su tokom xK veka napustili :rank"urt. Od ovog broja 11= je otilu u :rancusku, >5 u 2ritaniju ?AA u Nondon, a 1B u #an% ester@, C3 u .)' ?=1 u (jujork@, B1 u 2e i 1B u razne italijanske gradove. 'r 'ic vrlo argumentovano objanjava kako su ovi ljudi pripremani i u svet razaslani sa ciljem da obezbede apsolutno sinhronizovan i besprekorno koordinisan svetski bankarski sistem, a sve sa ciljem potpune kontrole svetskog h/nansijskog trita. (aravno, dr 'ic ukazuje da su u sadejstvu sa ovim ljudima delovali i Jevreji iz mnogih drugih nemakih i evropskih gradova i kao primer navodi banku Pa Ban6ue de Pari" et de$ Pa+ koju su 3T. januara 1>T3. u *arizu osnovale jevrejske porodice Bi$c0oMM$0eim d Bam7erger: .ve navode dr 'ica potvrdio je i Iombat Kerner ?.ombart KKerner@ u svojoj knjizi Die Vuden und da$ Wirt$c0aMt$le7en koja je 1511. tampana u Najpcigu. U njoj Kerner, koji se tokom njenog pisanja intenziv% no konsultovao sa #aksom Keberom ?#a; KKeber@, ne kritikuje Jevreje Mer $e ve objanjava njihova zakulisna i svekolika delovanja kroz kapitalistiki naina pri% vre$ivanja. Kerner u knjizi navodi i podatak da je 1>>3. godine ) (emakoj bilo 3T== banke od kojih je ak B3,=3 bilo u vlasnitvu Jevreja. U ovom kontekstu on navodi gotovo neverovatan podatak da je me$u zaposlenima u svim nemackim bankama ak CC bilo Jevreja. *osle 'rugog svetskog rat kontrola celokupnog svetskog monetarnog sistema pala je u ruke nekolicine ljudi. Ono to su jedni pripremili drugi su sae% kali i nastavili. 'anas se moraju spomenuti +otildi, Openhajmerovi, .rederi, .usteri, Joldsmitovi, Karburgovi, .i"ovi, Oasel i JugenhajmovN Oni su preko svojih komercijalnih, investicionih, centralnih i ko sve zna jo kakvih banaka kontrolisali sve svetske tokove novca. (o nisu samo banke bile njihove. Ia vlast, za kontrolu su od presudnog znaaja bila i sredstva masovne komunikacije pa su tako najvanije novine, radio i 8K stanice postale vlasnitvo desetak magnata, od kojih je vredno spomenuti +uperta #urdoka ?Oeith +upert #urdoch@, &dga% ra 2ron"mana ?&dgar #iles 2ron"man@ ili 'orda Rersta ?Jeorge +andolph Rearst Jr.@ koji se nalazi na elu kompanije Uear$t Communication$% Inc: ?kontrolie B= dnevne novine, T3 nedeljnika i oko 344 asopisa koji izlaze meseno@. (arav% no, nikako se ne smeju zaboraviti ni sinovi uvenog &laje 'iznija &lias 'isnev@ Kalter i +oj. Oni su, ko to ve ne zna, 1A. oktobra 153=. osnovali #0e Walt Di$ne+ Compan+ koja danas kontrolie veliki broj znaajnih in"ormativnih medija ?)2H 8elevizion (etvvork, 2uena Kista 8elevizion, #irama;, Nos )ngeles 8imes...@, i najveu i najuticajniju svetsku in"ormativnu imperiju vrednu nekoliko desetina milijardi dolara % #ime Warner: Iapad se plaio stoka, a stok je zazirao od Iapada. Oreirana je stalno prisutna atmos"era straha, tako neophodna za ekspanziju novostvorenih organa (ovog svetskog poretka na elu s Ujedinjenim nacijama. Ia promovisanje poli% tike podela i opteg straha zadueni su ne samo politiki lakeji irom sveta ve strana B3C

O+'O #U('

i najvei broj intelektualaca. Oako se narod indoktrinira i me$usobno suprot% stavlja najlake se moe videti iz knjige Povratak i$torije i kraj $na ?8he +eturn o" Ristorv and the &nd o" 'reams@ amerikog teoretiara i nekadanjeg slubeni% ka amerike vlade +oberta Oejgana ?+obert Oagan@. *o Oejganu svetski sukob postoji i neminovan je jer je )merika zatitnik sloboda, demokratska i moderna zemlja koja radi na povezivanju nacija, koja pokuava da odgovori potrebama svih ljudi i koja je miroljubiva zato 0to 0titi svetski poredak. . druge strane, isti% e Oejgan, +usija, Oina i islamski "undamentalisti su7 autokrate, tirani, oni koji ne prihvataju promene, oni koji vode u izolaciju, te su, samim tim, kon"liktni sistemi. Oejgan je inae sin Kiktorije (uland ?Kictoria (uland@ koja je, pre svega, poznata kao dugogodinji stalni predstavnik .)' pri ()8O%u i per$ona grata u .avetu za spoljne odnose. Ujedinjene nacije su, zapamtite, osnovane ne da reavaju probleme ve da postojee umnoavaju i produbljuju. *a bar vama .rbima ne treba govoriti o tomeQ Oo je bio garant bezbednosti u Orajini kad su .rbi proterani iz njeP Oo je kontrolisao demilitarizovanu zonu .rebrenice u kojoj je bila stacionirana kom% pletna 3>. muslimanska divizija sa (aserom Oriem na elu, i koja je % dejstvu% jui iz te zone, liila ivota na hiljade .rba u okolnim selimaP *od ijom upravom su Oosovo i #etohija iz kojih je prognano skoro trista hiljada .rba i koje su danas glavni evropski narko centarP Ooj je na Oi# rasprodao gotovo celokupnu imo% vinu srpske draveP Oo je obezbedivao mir tamo u *alestini, na 2liskom stoku dok su )rapi ubijaniP OoP Oo je traio nuklearno oruje u raku dok oni ni puku nisu znali da napraveQ Odista koP U( naravno. .vako moe da interpretira prolost kako eli jer niko vie i ne zna ta se sve odista doga$alo. storiju su uvek pisali pobednici, a pobednici nisu uvek bili isti. 8ako i danas moete o kojeemu pisati bilo kako. 'anas moete o svemu pisati, osim o njima, a moete i o njima ukoliko elite da javno budete ismejani, vre$ani, omalovaavani pa ak i proganjani. (a kraju, nikad nemojte iskljuiti mogunost i da Kas pregazi neki auto, udari kamion ili izbode neki nesreni nar% koman. #oe i da se nita ne desi % nikad se ne zna. (o, znate, ovako kako sam ja govorio govorili su pre mene mnogi mnogo pametniji, iskusniji i poznatiji ljudi. #nogi su upozoravali Hoveanstvo o tim svetskim spletkaroima, ali kao da ih niko nije uo. (o, ja iskreno verujem da ova zavera, na kraju, nee proi. Ovako veliko zlo ne moe da pro$e jer, naprosto, s njim e se izvesno obraunati sami Jevreji koji najbolje znaju ko su ti ljudi i gde ih mogu nai. Ki i ne znate koliko je, irom sveta, puno anticionistikih demonstracija i protesta raznih vrsta orga% nizovano od strane samih Jevreja. #noge od ovih protesta predvodili su rabini koji se protive zloupotrebi jevrejske religije. ma ih na stotine ali, pre svega, treba podsetiti na #ordekaj Ji"tera ?#ordechai Ji"ter@, )rona Oatlera ?)haron Oatler zt/l@, #ihela Kajsmandla ?#ichael 'ov KKeissmandl zt/l@ i Jicaka .olvika ?Vitzc% hack Iev .olaveitchik@... #e$u ortodoksnim Jevrejima neete nai ni jednog bankara, medijskog magnata ili pripadnika politike elite. Iapamtite, nemojte nikada zaboraviti da su Jevreji, ortodoksni Jevreji, jevrejski narod % najvee rtve cionistike politike. 8reba samo izdrati, nadam se ne jo dugo.

B3A strana

(enad #ini

Rolokaust....
Ooncentracione logore, odnosno ono to mi danas pod tim izrazom podrazumevamo, osmislili su i prvi primenili 2ritanci tokom 2urskog rata ?1>55.%1543.@. 8u su, u te svoje izume, oni zatvarali stare, bolesne ene i decu. Ia njihovu sudbinu nisu marili pa su mnogi, bez da im se imena i broj danas zna% ju, umrli. (ajpoznatiji britanski koncentracioni kampovi su bili u Aliival*u% Bal*
moralbu Bar7erton*u% Kroon$tad*u% Potc0eM$troom*u::: (o, prave, klasine, strane i

neponovljive koncentracione logore podizala je )ustro%Ugarska carevina tokom *rvog svetskog rata. .tradalnici koji su u njih dovo$eni bilu su iskljuivo .rbi i niko vie. (ikoQ .ve samo za .rbeQ *rvi takav koncentracioni logor )ustrija je podigla u 'oboju ?BA.444 zatvorenika@, a odmah potom i u Braunau*inbB(0men*u: Ovo se veoma dopalo #a$arima pa su i oni, za .rbe samo, u roku od nekoli% ko meseci, podigli desetak ovakvih stratita7 Arad% :6or, Qez$ider% =opronn+ek ?za +use i .rbe@... Jotovo jedanaest hiljada .rba, preteno ena i dece, je stradalo u njima i taP Oo danas uopte zna za ove koncentracione logore i pobijene .rbe. Oo je ikada igde odgovarao za ovaj zloin. (iko nikada, a i zato biP 8o su samo .rpkinje i srpadQ Originalni dokumenti o odgovornosti Katikana i Oaptola za ustake zloi% ne genocida nad .rbima u Jasenovcu, nalaze se u arhivama Katikana ?)rchivum .ecretum )postolicum Katicanum@. 8e arhive su jo uvek zapeaene i, kako stvari stoje, skoro ih niko nee videti. #e$utim, ameriki advokat 'on No"tus ?John Joseph No"tus@ je uspeo da putem sudskog naloga izdejstvuje otvaranje dela arhiva Oontraobavetajnog korpusa )rmije .jedinjenih )merikih 'ra% va, u kojoj je na$en dokument ?Hounter ntelligence Horps, +ome 'etachment, ).*.*, C13, U... )rmF, 13 .eptember 15BT, Hase (o CAC4@ u kome otvoreno i jasno pie7 L*avelieve veze su tako visoke i njegov sadanji poloaj je toliko kom% promitujui po Katikan da bi njegova ekstradicija zadala porazni udar +imskoj Oatolikoj HrkviM. U izvetaju dalje stoji Lda se zna da je *aveli bio u vezi sa Katikanom koji vidi u njemu borbenog katolika koji se borio protiv pravoslavne crkveM. zvetaj se, na kraju zavrava konstatacijom da britanske i amerike vojne okupacionene vlasti u +imu znaju da se u vatikanskom skrovitu, u .eminaru .v. Jeronima u +imu, u ulici 'akomo Kenecijano 1T H, pod okriljem predstav% nika Rrvatske katolike crkve zagrebakog nadbiskupa dr )lojzija .tepinca, svetenika dr Orunoslava 'raganovia i drugih kriju najodgovorniji genocidni zloinci i neposredni izvr0ioci zloina u logoru smrti Jasenovcu, na elu sa usta% kim poglavnikom dr )ntom *aveliem. 'a bi sve oko Jasenovca i njegovih glavnih protagonista bilo jasno, da nebi bilo neke zabune mora se citirati i Nemorandumu o u$ta"koj organizaciji u Italiji +Memorand)m on the Ustasha Or4anisation in ItalK <&NGCOPGNQG, Q&&Q%, '!ril CG, CRHG21 britanske sl)be NI(: "!osle !ro!asti 8avelievo4 reima ) CRH%2 stare ve5e s) ra5vijene ) or4ani5aDij) koja je ob)hvatala ra5ne lo4ore 5a raseljena liDa ) Italiji i brojne 5na>ajne Drkvene 5ad)bine$2 U memorand)m) se dalje kae? "=ilj ove or4ani5aDije je 5a#tita liDa !o5natih !o lojalnosti )sta#koj stvari, !r)anje !omoi da im se obe5bedi si4)rno skrivanje ) Italiji ili be4 ) inostranstvo, )!)ivanje teroristi>kih 4r)!a ) *)4oslavij), i )o!#te
strana B3T

O+'O #U('

odravanje ) ivot) )sta#kih !rinDi!a i !oliti>kih Diljeva do vremena kada e ra5voj me7)narodne sit)aDije jo# jednom omo4)iti njihovo ostvarenje$2 Ooliko je Katikanu bilo stalo do jasenovackih krvnika najbolje se moe videti i iz dopisa koji je 3T. marta 15BA. iz 'ravnog sekretarijata Katikana ?.ecre% taria di .tato di .ua .antita, 'el Katicano, #arch 3T,15BA, (~ CCPQRQOS'21 upuen )mbasadi .jedinjenih )merikih 'rava u +imu. U ovom dokumentu se navodi da je 'ravni sekretarijat pape *ija x uveren u Ldobar karakterM ustakih elni% ka, koji su bili zarobljeni od strane saveznikih snaga, i da se isti, shodno tome, trebaju osloboditi. Hovek koji je u to vreme upravljao papinim sekretarijatom i spoljnom politikom Katikana bi je Uovani #ontini ?Jiovanni #ontini@ koji je jo0 aprila 15BB. sa svetenikom +amiro #arkoneom ?)bbot Jiuseppe Ramiro Nar* cone1 osmislio plan za spaavanje ustakih poglavnika. (a njihov predlog papa
*ije x

zbrinjavanja i prebacivanja ustakih glaveina iz &vrope u Natinsku )meriku. *rva grupa od Katikana zatienih ustaa ukrcana je u 'enovi 3>. decembra 15BA. na prekookeanski brod Andrea <riti koji ih je, sa sve krvavim rukama, pre% bacio do )rgentine i 2razila. Ia sve to je uinio za dobrobit Katikana #ontini je 15A=. izabran za papu pod imenom *avle K ?*aulus **. K @. Oako komunistika Jugoslavija nikada nije potraivala od Katikana mate% rijalne vrednosti koje su ustae pokrale od svojih rtava u Jasenovcu ameriki advokati #om /a$ton i jonat0an U: Pev+ su 1C. novembra 1555. pokrenuli tubu pred :ederalnim sudom u .an :rancisku protiv Katikana i njegovog :ranjeva% kog reda ?Hlass action suit against the Katican 2ank and :ranciscan OrderD Hase =755%cv%4B5B1%##H@ koji su organizovali ne samo spaavanje ustaa ve i preba% civanje pokradenog zlata i drugih vrednosti u Katikansku banku. 2ilo bi naivno, neozbiljno i krajnje neodgovorno kada bi danas neko pole% misao na temu jesu ili ne ljudi stradali u logorima koji su tokom 'rugog svet% skog rata osnivani irom sveta. mali su ih Japanci, )merikanci, :rancuzi, (em% ci... mali su ih svi. #e$utim, danas se gotovo iskljuivo pria o logorima koje su osnivali (emci to je, ako se ima u vidu da su poraeni, na neki nain razumljivo ali ne i opravdano. z svih knjiga i monologa raznih svetskih MeksperataM za peri% od oveanstva od 15=5. do 15BC. ispada da su logorai u nemakim logorima bili jedini koji su stradaliD drugi su izgleda bili na ali inclu$ive tretmanu. *roizilazi, i takav zakljuak nije preterivanje, da su samo (emci, oni i niko drugi, odgovorni za sve strahote koje su se doga$ale u gotovo svim svetskim logorima. (emci su, to niko ozbiljan nee dovoditi u sumnju, odgovorni i to vie od svakog drugog ali, ni na koji nain, nisu i ne mogu biti jedini krivci. U logorama kojima su oni upravljali stradali su mnogi ali ne u obimu i na nain kako nam se to predstavlja danas. Ono to neke ljude danas moe da iritira, da uznemiri je saznanje da se neki logori, izvesno je ne sluajno, preutkuju, zaboravlju, a sa njima i njihove rtve. . druge strane, postoje logori o kojima svi priaju, koji su predmet raznih naunih ili ve kakvih istraivanja i polemika i to su, bez izuzetka, logori za koje su odgovorni (emci. Ovde se, na jedan horski i medijski unosni nain, okriv% ljuju (emci, a me$u njihovim rtvama se pravi selekcija kako bi jedni bili rtve prvog, a svi ostali rtve drugog reda.
B3> strana

je osnovao ad 0oc komisiju PonteMicia Commi$$ione di A$$i$tenza sa ciljem

( e n a d # in i # n o g o je lju d i s tra d a lo u lo g o rim a iro m s v e ta . ( a ra v n o d a n a s s e g o v o ri s a m o o o n im lo g o rim a k o je s u ( e m c i p o d iz a li i u k o jim a s u s tra d a li m n o g i + u s i, H ig a n i, . rb i, . lo v a c i... i, in i s e , p re s v ih J e v r e ji. N o g o ri s u o ig le d n o b ila p r a v a s tra tis ta a li m n o g o je c iv ila s tra d a lo i iz v a n tih ta k o s tra n ih n e m a c k ih lo g o ra % a k m n o g o v i e . * o g le d a jte s a m o k o lik o je . rb a u b ije n o u ( e z a v is n o j d r a v i R r v a ts k o j % p r e k o m ilio n o d k o jih je o k o T 4 4 .4 4 4 z a k la n o , z a d a v lje n o , u g u e n o ... u J a s e n o v c u , a jo d e s e tin e i d e s e tin e h ilja d a u . ta ro m . a jm i tu ?d a n a s s e o s ta c i o v o g lo g o ra n a la z e n a p o d ru ju ( o v o g 2 e o g ra d a @, J a d o v n u , . ta ro j J ra d i k i, O e re s tin c u , ' a n ic i u O o p riv n ic i, 8 e n ju , U a k o v u i d r. N a g n u m C r im e n z a R rv a te Q ( e z a v is n a d r a v a R rv a ts k a je je d in a z e m lja u k o jo j s u p o s to ja li s p e c ija ln i d e iji k o n c e n tr a c io n i lo g o r i % a k > B u k o jim a je u b ije n o T C .B 3 4 s rp s k e d e c e . J e d a n o d n a js tra n ijih d e ijih lo g o ra je b io # e ta jn a n a * a g u k a o i lo g o r N o b o r u h rv a ts k o m I a g o rju . ( e k a o s ta n e z a b e le e n o d a je s a m o u ( e z a v is n o j d r a v i R rv a ta b ilo lo g o ra d e c u p a i o n o j u p e le n a m a Q N a g n i$ $ im u m C r im e n z a R rv a te . O o je o d g o % v o ra n z a o v e z lo in e P ( a v e d ite m i im e i je d n o g je d in o g o v e k a k o ji je o s u $ e n i p o g u b lje n z b o g o v ih z v e rs ta v a . I lo in i n e z a s ta re v a ju a li s e z lo in c i iz v e s n o a b o lira ju p a je ta k o A lo i$ iu $ ; ik to r = te p in a c p rv o im e n o v a n z a k a rd in a la d a b i, o d m a h n a k o n 0 to s e u p o k o jio , b io p ro g la e n z a b la e n ik a to je k o ra k d o s v e c a Q . rb ija je , z a m is lite , je d in a e v ro p s k a d r a v a k o ja n ije n a p ra v ila p o p is s v o % jih rta v a iz ' ru g o g s v e ts k o g ra ta , a z a b ra n je n a je i iz g ra d n ja s p o m e n ik a rtv a % m a g e n o c id a u ( ' R i o tv a ra n je o d g o v a ra ju e m u z e js k e p o s ta v k e . ( e k o je d n o % s ta v n o n e e li d a s e v id i k o lik o je . rb a s tra d a lo u ' ru g o m s v e ts k o m ra tu i k o s u n jih o v i d e la ti. O o to o v e 3 4 4 A . g o d in e s p r e a v a o b ja v ljiv a n je is tin e o s tr a d a n jim a . rb a u ( e z a v is n o j ' r a v i R rv a ts k o jP Q O o to d a n a s u b is tv a u s ta a u 2 la jb u rg u tre tira k a o tra g e d iju h rv a ts k o g n a ro d a P O a k o je m o g u e d a R rv a ti d a n a s tv rd e d a je u J a s e n o v c u u b ije n o s v e g a = 5 .B = 3 . r b a i d a d e ijih lo g o r a n ije b ilo v e d a s u to b ili o b i n i M p rih v a tn iM lo g o ri z a d e c u QP * rih v a tn i z a ta P O a k o je m o g u e d a s e R rv a ti d a n a s o d ri u s v o g a lo g o ra . ta ro . a jm i te , a d a s e u 2 e o g ra d u z a b ra n ju je iz g ra d n ja m u z e ja n a o v o m s tra ti tu u k o m e je p o b ije n o v i e o d d e s e t h ilja d a . rb a P Q I a to s rp s k a m e d ijs k i "a v o riz o v a n a p o liti k a i in te le k tu a ln a e lita u ti n a o v a k o g ru b o p re k o m p o n o v a n je is to rije i n ip o d a ta v a n je i o m a lo v a a v a n je s rp % s k ih rta v a i s v e k o lik o g s tra d a n ja QP O a k o je , o d is ta , k a k o je m o g u e d a . la v k o J o ld ta jn ?J o ld s te in @, n e k a % d a n ji p re d s e d n ik z a g re b a k e je v re js k e o p 0 tin e i p re d s e d n ik i o s n iv a h rv a ts k e . o c ija l%lib e ra ln e s tra n k e , a d a n a s p re d s e d n ik . a v e ta s p o m e n %p o d ru ja J a s e n o % v a c k a e z a 2 %5 3 , u s re d 2 e o g ra d a , d a je n a o s n o v u n je g o v ih is tra iv a n ja u lo g o % r im a J a s e n o v a c i . ta r a J r a d i k a s tr a d a lo iz m e $ u > 4 .4 4 4 i 1 4 4 .4 4 4 lju d i, o d e g a s k o r o A 4 .4 4 4 . r b a . O o je . la v k o J o ld ta jn p a d a m u n ik o n ik a d a iz . r b ije n ije s m e o o d g o v o riti n a o v a k o g ru b o "a ls i"ik o v a n je is to rije . O o k o je m o g u e d a g o s % p o d in J o ld ta jn n e d o z v o lja v a d a s e p o s u m n ja u c i"ru o d e s t m ilio n a s tra d a lih J e v re ja a li z a to , s d ru g e s tra n e , o la k o , b e z i tru n k e g riz e s a v e s ti, b a g a te li e s rp s k e rtv e . ta k o , d o k s e . rb i d a n a s u b ija ju p o d ru g i p u t p o s ta v lja s e p ita n je 7 O o s e to d a n a s iz v in ja v a s rp s k im d e la tim a P O o , z a to i s a k a k v im p ra v o m QP U ije im e i p o k o m o s n o v u s e p re d s e d n ik . rb ije 2 o ris 8 a d i is p ri a v a R rv a tim a P 0 to n ije v i e . rb a p o b ije n o , p ro te ra n o ili ta v e P U e m u je o v d e p ro b le m P ( ije n i u d o s tr a n a B 3 5

O+'O # U('1 d a R rv a ti, ije s u ru k e d o la k a ta u k rv i, n e Y a le s a d a s re d s tv a i tru d a d a iz b ri u s v o ju g e n o c id n u is to riju . 8 o e im , n a a lo s t, n a k r a ju i p o i z a ru k o m . U s k la d u s a s v o jo m te o rijo m p o ric a n ja s o p s tv e n ih z lo in a , R rv a ti s u 1 5 5 5 . tu ili # e $ u n a ro d n o m s u d u p ra v d e u ' e n R a g u . rb iju z a g e n o c id k o ji s u p rip a d n ic i J ( ) n a v o d n o p o in ili k a d a s u n a O v a ri iz m e $ u 3 4 . i 3 1 . n o v e m b ra 1 5 5 1 . u b ili d v e s ta je d n o g R rv a ta Q ) p s u rd n o s t i m a lic io z n o s t o v e tu b e le i u in je n ic i d a s u te n a v o d n e z lo in e p o in ili p r ip a d n ic i J u g o s lo v e n s k e n a ro d n e a rm ije , v o js k e ta d a jo u v e k p o s to je e d r a v e . : + J n a e lu k o je s u s e n a la z ili R rv a ti . tje p a n # e s i , p re d s e d n ik i ) n te # a rk o v i , p re m ije r i, n a ra v n o , ) n tu n 8 u s , g e n e ra l%p u k o v n ik i k o m a n d a n t + a tn o g v a z d u h o p lo v s rv a i p ro tiv v a z d u n e o d b ra n e J u g o s la v ije . * ri to m e , v a n o je is ta i d a s u tih d v e s ta i je d a n R rv a t b ili u g la v n o m h rv a ts k i v o jn ic i k o ji s u p o b e g li s a lin ije b o rb e i s a k rili s e u b o ln ic u k o jo m je ta d a ru k o v o d ila d o k to ric a K e s n a 2 o s a n a c . * o v o d o m o v e b e s k ru p u lo z n e tu b e h rv a ts k a d ip lo m a tija v e g o d in a m a o z b iljn o lo b ira . O v i p o k a to li e n i . rb i d a n a s g lo ri"ik u ju s v o ju tu b u p ro tiv . rb a a li s la v e i n e k a k v u s v o ju h ilja d u g o d i % n ju d r a v n o s t n a s ta lu n a k o n to je p a p a v a n x 5 3 C . g o d in e k ru n is a o 8 o m is la v a , s in a k n e z a # u n c im ira , z a r e - C r o a to r u m 9 d a n a s n ik o n e z n a k a d a je , g d e i k a k o 8 o m is la v u m ro , k a o d a n ik a d n ije n i iv e o . I a 8 o m is la v a s e m n o g o to g a n e z n a a li je z a to is to rijs k i "a k a t d a s u s e n je g o v i p o to m c i p re d tu rs k o m n a je z d o m ra z % b e a li p o c e lo j & v ro p i, a d a s u u ' a lm a c iji, N ic i i . la v o n iji o s ta li s a m o i is k lju iv o p ra v o s la v n i . rb i k o ji s u p o s ta li rtv e v a tik a n s k o g p ro z e litiz m a . d o k p a rn i a ri R rv a ti p i u s v o je m o n s tru o z n e o p tu n ic e b e o g ra d s k i d e m o k ra to ri, k a o n e k a d a 2 ro z , u te i p re u tk u ju d o k a z e o h rv a ts k im z v e rs tv i% m a n a d . rb im a 7 8 o k o m 1 5 5 1 . g o d in e u . is k u je u b ije n o A 1 1 . rb a , a s v i o s ta li s u p ro te ra n i. J a s n a n a m e ra g e n o c id a je p o s to ja la a li . rb ija o v o p ita n je n ik a d a n ije p o k re n u la Q U . p litu u lo g o ru 0 o r a je o d 1 5 5 3 . d o 1 5 5 T . p o s to ja o lo g o r z a . r b e i to c iv iln o s ta n o v n i tv o , r a n je n ik e , b o le s n ik e i ra tn e z a ro b lje n ik e k o ji s u h a p e n i i z a ro b lja v a n i iro m , n e s a m o R rv a ts k e , v e i 2 o s n e i R e rc e g o v in e . . v e g e n o c id % n e z lo in e u lo g o ru P o r a iz v r ili s u ili s u n a re d ili n jih o v o iz v r e n je p rip a d n ic i v o jn ih , p o lic ijs k ih i c iv iln ih v la s ti + e p u b lik e R rv a ts k e . . p is a k n a re d b o d a v a c a , u p ra v n ik a lo g o ra , n jih o v ih p o m o n ik a , n e p o s re d n ih iz v r ila c a p o je d in ih 5 lo d e la u lik u z a tv o rs k ih s tra a ra , v o jn ih p o lic a ja c a i d r. n a la z e s e p ri K o m ite tu z a prikupljanje podataka o izvr"enim zlo inima protiv ove no$ti i me8unarodnog prava i z 2 e o g ra d a . U P o r i s u p o in je n i b e z b ro jn i ra tn i z lo in i7 iz g la d n jiv a n je n a s m rt, d a v lje n je o d s tra n e p a s a , k u v a n je lju d i u k a z a n im a , v i e s tru k o s ilo v a n je m a jk i p r e d d e c o m D u p a n je n o k tiju s a ru k u i n o g u i k o s e s a g la v e .... ( a a lo s t, i o v a is tin a o s tra d a n ju . rb a je ta b u te m a u 2 e o g ra d u . 2 ro j Y rta v a ' ru g o g s v e ts k o g ra ta n a te rito riji J u g o s la v ije d o d a n a s s a s ig u rn o u n ije u tv r$ e n . J o p re z a v r e tk a ra ta , b u d u e k o m u n is ti k e v la s ti s u o s n o v a le ' r a v n u k o m is iju z a ra tn u te tu , k o ja je tre b a lo d a u tv rd i s te p e n m a te % rija ln e te te p ro u z ro k o v a n e ra tn im d e js tv im a . # e $ u tim , ia k o iz v a n s v o g m a n % d a ta , O o m is ija je e v id e n tira la i te te n a n e tim o s o b a m a , i to 7 g u b itk o m iv o ta , o te e n je m z d ra v lja , p o v re d a m a i s a k a e n jim a . ( a + e p a ra c io n o j k o n "e re n c iji u * a riz u ?* a ri H o n "e re n c e o n + e p a ra tio n @ , la n o v i ju g o s lo v e n s k e d e le g a c ije p re d % s ta v ili s u s le d e e p o d a tk e 7 1 .A > C .4 4 4 p o g in u lih , B 3 C .4 4 4 r a d n o o n e s p o s o b lje n ih , 1 T 4 .4 4 4 p rin u d n ih ra d n ik a u ( e m a k o j, C = 4 .4 4 4 p r is iln o r a s e lje n ih , = 3 4 .4 4 4 p r i %
B=4 strana

( e n a d # in i s iln o re g ru to v a n ih itd . H e n a p rin u d n o g ra d a je p ro c e n je n a n a 3 T m ilija rd i a m e % ri k ih d o la ra . 2 ro j o d 1 ,T m ilio n a m rtv ih je p rv i p u t p o m e n u o 8 ito n a g o v o r u u N ju b lja n i m a ja 1 5 B C . # e $ u tim , k a d a s e is p o s ta v ilo d a s u , p re m a d o k u m e n ta c iji O o m is ije , B 9C , o d n o s n o n e to v i e o d 1 ,3 m ilio n a o d b r o ja s tr a d a lih . rb i ta j s e p o d a ta k v i e n ik a d a n ije s p o m in ja o . 0 ta v i e , k a d a je n a k o n P a r i" C o n Me r e n c e o n R e p a r a tio n tre b a lo p o s ta v iti p ita n je o b e te e n ja z a rtv e k o m u n is ti k a J u g o s la v ija n ik a k o n ije p o s ta v lja la to p ita n je p re d ( e m a k u . ' ru g e d r a v e je s u 7 : ra n c u s k a , N u k % s e m b u rg , 2 e lg ija , R o la n d ija , K . 2 rita n ija , ( o rv e k a , ' a n s k a , J r k a , . v a jc a rs k a , 0 v e d s k a , * o ljs k a , # a $ a rs k s a ... * ita n je o d te te rtv a m a n a c iz m a ju g o s lo v e n s k a d ip lo m a tija je , k o n a n o % p o p rv i p u t, p o k re n u la i o tv o rila to k o m je d n e ru n d e m e $ u n a ro d n ih p re g o v o ra o o d te ta m a rtv a m a o d T . d o 1 T . n o v e m b ra 1 5 A 4 . ( a k o n je d n e s e rije ra z g o v o ra iz a z a tv o re n ih v ra ta s p o ra z u m je p o tp is a n 3 C . a p rila 1 5 A 1 . J u g o s la v ija je z a rtv e d o b ila 1 ,C m ilio n a ' # k o je je tr e b a lo , b e z ik a k v o g k r ite r iju m a , d a s a m a p o d e li. * ro b le m i s a o v im iz n o s o m i n je g o v o m n a p la to m n a s ta li s u k a d a s e u ja v n o s ti , u lo d a s u * o ljs k a i # a $ a r s k a d o b ile C ,> p u ta v i e p o rtv i. * r e g o v o r i o k o n a d % n o k a d a rtv a m a "a iz m a s u n a k o n to g a o b n o v lje n i a li s e s a d a s ju g o s lo v e n s k e s tr a n e p o la z ilo o d u m a n je n o g b r o ja rta v a 7 s lu b e n o s e tv rd ilo d a je z a o d te tu k v a l i h /k o v a n o 5 A 4 . 4 4 4 r t a v a . 8 o k o m o b n o v lje n ih p re g o v o ra s a n e m a k o m s tra n o m ju g o s lo v e n s k a k o m is ija je o p e t re v id ira la b ro j rta v a p rv o n a A 4 4 .4 4 4 , a p o to m i n a n e v e ro v a tn ih B 4 4 .4 4 4 .1 d o k s u ( e m c i in s is tir a li n a im e n im a , n a c io n a ln o j i v e r s k o j p r ip a d n o s ti rta v a , ju g o s lo v e n s k a s tra n a je p re d la g a la re e n je b e z im e n a % s a m o p a re . * re d % s t a v n i k . a v e z n o g m i n i s t a r s t v a h /n a n s i j a . + ( d r & r n s t O r o a ? ' r . & r n s t : e a u ; d e la H ro i; @ je u e lji d a to p re o k o n a o n o to je s v e v i e p o e lo d a li i n a b a n a ln u trg o v in u m rtv im d u a m a p o n u d io d a ( e m a , k a is p la ti p ro m p tn u o d te tu o d o k o 1 C 4 m ilio n a ' # to s e , u to m tre n u tk u , , in ilo p rih v a tljiv o m s u m o m z a p ra % z n u k o m u n is ti k u k a s u . # e $ u tim , o n o to s e , in ilo g o to v im p o s lo m n a p ra s n o je v ra e n o n a p o e ta k . J u g o s lo v e n s k i p re d s ta v n ik d r. I v o n k o * e ri i je o d je d n o m p o e o d a tr a i v is e % 3 m ilija r d e m a r a k a ... * ita n je n a d o k n a d e rtv a m a "a iz m a n a k ra ju n ije re e n o u o k v iru p re % g o v o ra z a to n a d le n ih d r a v n ih k o m is ija v e n a s a s ta n k u n e m a k o g k a n c e la ra K ilija 2 ra n ta ?R e rb e rt & rn s t O a rl : ra h m , p ra v o im e @ i J o s ip a 2 ro z a n a 2 rio n im a a p rila 1 5 T = . U s k la d u s a p rija te ljs k im b rio n s k im d o g o v o ro m 1 4 . d e c e m b ra 1 5 T B . p o tp is a n je m e $ u d r a v n i u g o v o r k o ji je p re d v i$ a o p o m o ( e m a k e u k re d itu u v is in i o d T 4 4 m ilio n a ' # , k o ja je d a ta n a = 4 g o d in a s a k a m a to m o d 3 . O b e te % e n je n ije n i je d n o m re ju s p o m e n u to n i u s p o ra z u m u n i u ju g o s lo v e n s k o j ta m % p i. 8 a k o je u m e s to o b e te e n ja rtv a m a ?B 9C . rb i@, o d n o s n o n jih o v im "a m ilija m a J u g o s la v ija u z e la k re d it o d ( e m a k e o d e g a je C = 4 m ilio n a ' # u tro e n o z a ra z v ija n je in d u s trije u R rv a ts k o j, . lo v e n iji i 2 iR . . rb i s u i m rtv i, jo je d n o m , b ili p re v a re n i, p o k ra d e n i i p o n i e n i. J e v re js k i n a ro d je , p o k o z n a k o ji p u t, s tra d a o te k o u ' ru g o m s v e ts k o m r a tu . U b ija n i s u u + u s iji, U k r a jin i, + u m u n iji, # a $ a r s k o j... U o v im z e m lja m a n ji % h o v i d e la ti n is u b ili ( e m c i v e lo k a ln o s ta n o v n i tv o Q I a to P U U k ra jin i, itn i % c i + u s ije , ju d e o k u m u n is ti ?b o lj e v ic i@ s u n a k o n O k to b a rs k e re v o lu c ije n a s m rt s tr a n a B = 1

O+'O #U(' izgladneli preko ,etiri miliona Ukrajinaca. Oada su (emci doli, kada je nestalo komunistike diktature Ukrajinci su likvidirali gotovo >4 lokalnog jevrejskog stanovnitva. . druge strane, Kiijevska :rancuska je, bez da je to od nje traeno, proganjala, hapsila i slala u logor Pe camp d'internement de Dranc+ Jevreje. *re% ko AC.444 Jevreja su bili rtve Kisijevske :rancuske, a od MrevnosnihM :rancuza Jevreji su se spaavali beanjem u taliju i .paniju, dva najblia saveznika tada% nje (emake. (ema dileme da za smrt velikog broja Jevreja odgovornost snosi i (ema,ka na elu sa kancelarom )dol"om Ritlerom. (o, izvesno je da je veliki broj Jevreja tokom 'rugog svetskog rata stradao od ruku pripadnika nekih dru% gih nacija, a ne (emaca. Hak je i na su$enju u (irnbergu, nakon svih pokuaja i raznih obeanja, istraiteljima i tuiocima uspelo da iskame od nekolicine pripadnika nacisti% kog pokreta da je )dol" Ritler, kao nemaki kancelar, prvi put neto nalik na re i$tre7ljenje izrekao tek sredinom 15B1. godine. 8raili su oni dokaze % bilo kakve, da je (emaka vlada to planirala jo od 15==. godine, ali ne da ih nisu nali ve nisu, kao to sam vam rekao, nali dokaze ni za 15B1. (i jednog jedinog dokumenta, ni na jednom nivou odluivanja u (emakoj, nije bilo o tom pitanju. (o, da se razumemo, da ne bude nedoreeno, bez obzira na dokumenta izvesno je da je zloina, stranog zloina, nad obinim jevrejskim svetom bilo. Osu$eni u (irnbergu nisu bili nevini i neduni ljudiD zasluili su oni svoje kazne. )R, kako to da su ove pojedinane presude prerasle u osudu celog nemakog naroda. Iamislite, (emaka drava, odnosno nemaki gra$ani su do sada dra% vi zrael isplatili sedamdeset, a moda ve i osamdeset milijardi dolara odtete zbog tih navodno samo nemakih zverstava. . druge strane, u vreme kada su se sve te strahote doga$ale zrael, kao drava, nije ni postojao niti je postojao i jedan me$unarodni zakon koji je tretirao pitanje genocida. Oonvencija o genoci% du donesena je tek 15B>. godine, iste one godine kad je "ormirana i drava zrael, a termin holokaust je skovan tek sredinom pedesetih godina prolog veka. Njudi su skloni da veruju da je u (irnbergu su$eno stotinama i hiljadama (emaca, a sudilo se samo dvadest dvojici % ni vie, ni manje. Jedan od optu% enih za niz ratnih zloina bio je i komandant nemake mornarice Oarl 'enic ?Oarl Donit512 On je C2 maja 15BC. godine, dan nakon to je )dol" Ritler poinio samoubistvo, postao novi predsednik (emake i na toj se "unkciji nalazio sve do 3= maja. Uhapen je kao predsednik (emake, a sudilo mu se za navodne zlo% ine koje je poinio kao admiral u nemakoj mornarici. (o, nakon to su se sve optube protiv njega pokazale neosnovanim .ud je zakljuio da ga ipak treba kazniti sa deset godina zatvora. Osnov za ovakvu presudu prona$en je u Ratnoj nared7i 7r: 2o5: iz 15=5.godine, odnosno njenoj dopuni poznatoj kao Paconia od 11. decembra 15B3. godine koju je potpisao kao Konter*admiral: (aredbom je precizi% rano da pripadnici podmornica zbog opasnosti iz vazduha nisu vie u obavezi da spaavaju mornare potopljenih brodova. 'enic je potvrdio svoju naredbu uz napomenu da je do njenog izdavanja dolo tek nakon to su tri nemake i jedna italijanska podmornica sa jasno istaknutim zastavama Hrvenog krsta i sa vie stotina preivelih sa britanskog broda Paconia napadnute 1A. septembra od stra% ne amerikog bombardera B*l5 Pi7erator: (emci su, u skladu sa ratnim zakonima i najboljim ratnim obiajima, spaavali preivele protivnike, a )merikanci su ih B=3 strana

(enad #ini ne potujui Uague Convention$ iz 154T. i drugu <eneve Convention iz 154A. napali. Oada je .ud ovo objanjenje odbio mladi 'enicov branilac je predoio identi % nu naredbu koju je ameriki komandant *aci"icke "lote Hester (imic ?Hhester KKilliam (imitz@ izdao pripadnicima amerike mornarice. .ud ovu intervenciju advokata nije komentarisaoD 'enic je osu$en, a (imic je dobio najvia amerika vojna odlikovanja. 8ribunal u (irnbergu nije bio nikakav me$unarodni sud pravdeD bio je to sud snaga pobednica koje su ga ad 0oc "ormirale Nondonskim sporazumom iz 15BC. .Pondon Agreement o" )ugust >th 15BC@. *reko trideset amerikih sudija je dovedeno da na njemu dele pravdu. #oda je ovako neprimereno visok broj )merikanaca u (irnmbergu bio uslovljen injenicom da je (emacka objavila rat samo .)' i ni jednoj drugoj dravi. ;ade victi$ % jao pobe$enima, rekli bi stari Natini za ovakav tok doga$aja. .tatutom .uda, koji je tada usvojen, odre$ene su tri jurisdikcije nad tri vrste zloina7 a@ zloinom protiv mira, b@ ratnim zloinima i c@ zloinima protiv ovenosti. Oategorija zlo in protiv ove no$ti do tada nije bila poznata u me$una% rodnoj sudskoj praksi, a lan .tatuta A%H de"inise je samo kao ne ove no delo: *ra% vu svrhu uspostavljanja ove kategorije zloina najbolje je objasnio Oarl Jaspersen u jednom radio intervjuu koji je kasnije, u integralnoj verziji, objavljen i u asopi % su Der Nonat: MIloin protiv Jevreja istovremeno je i zloin protiv ovenostiM. #e$unarodna istorija prava ne poznaje kategorije retro aktivno donetih zakona ija bi se primena mogla odnositi na doga$aje koji su nastali pre njihovog usvajanja. (irnmberki sud e sve to izmeniti. .ud pobednika imae, od tada, primat nad sudom me$unarodne pravde. Oni$cjui$cjue tantum iuri$ 0a7et% 6uantum potentia valet % koliko je ko moan, toliko ima i prava. 8o e, nakon 'rugog svet% skog rata, postati glavna me$unarodna parola. ,lan "rancuske delegacije na su$enju u (irnbergu bio je i Jevrejin ro$en u +usiji Neon *olkov .Aee fI,AOK,B1 koji je 15C1. godine izjavio7 ,,U (irnbergu smo mogli da dokumentujemo gotovo sve ratne zloine nacista, sve osim onih koji se odnose na organizovano istrebljenje Jevreja. 8akvih dokumenata nije bilo, a mogue da ih nikad nije ni biloM. #artin 2rot ?#artin 2roszat@ pro"esor n a Oelnskom univerzitetu i uni% verzitetu u Oonstanci je najvei deo svog naunog ivota posvetio izuavanju uzroka nastanka nacizma, pojavama antikominizma i antisemitizma. Jovore i za nemake novine Die !eit o holokaustu 15. avgusta 15A4. izjavio je7 L(i u 'ahau, ni u 2ergen%2elsenu, ni u 2uhenvaldu ni jedan Jevrejin niti bilo koji dru % gi zatvorenik nije ubijen u gasnoj komori. 8oga nije biloM. *oznati jevrejski istoriar Olga #igot ?Olga [ormser %#igot@ u svojim tezama Pe =+$teme Concentrationnaire Qazije napisala7 L*roblem sa gasnim komo% rama u )uvicu je u tome to gasnih komora u )usvicu nije biloM. Jedan od najpoznatijih evropskih istoriara "rancuski pro"esor *ol +ezi % nje ?*aul +assinier@ je i sam bio logora nakon to je oktobra 15B=. godine uhva % en kao pripadnik "rancuskog pokreta otpora i poslat u radni logor 2uhenvald ?2uchen6ald@. *o oslobo$enju +ezinje, nemackoj torturi su mi bili izloeni ena i dete, je govorio i pisao mnogo o zloinima koji su se doga$ali po logorima. #e$utim, pro"esor +ezinje je sve do svoje smrti 15AA. godine osporavao mit o strana B= =

O+'O # U('1 e s t m i l i o n a u b i j e n i h J e v r e j a . ) r g u m e n t o v a n o j e u s v o j e t r i k n j i g e P e N e n $ o n * ge d'Ol+$$e% Ol+m$e tra0i par le$ $ien$ i Pe verita7le proce$ /ic0mann ou le$ vain6ue*u r $ in c o r r ig i7 le $ d o k a z iv a o d a ( e m c i n is u p o in ili m n o g e o d z lo in a z a k o je s u n e o s n o v a n o o p tu e n i. O a o je d n u o d n a jv e ih la i + e z in je n a v o d i iz m i ljo tin e o g a s n im k o m o ra m a k o je , p re m a n je g o v o m li n o m is k u s tv u i s a z n a n ju , n ig d e n is u n i p o s t o j a l e . U k n j i z i , d i $ e j c v e l a i ? N e # e n s o n g e d /U l v s s e @ + e z i n j e s e k r i t i k i o s v rn u o n a p is a n je i k a z iv a n ja je v re js k ih in te le k tu a la c a ' a v id a + u s o a , & u g e n a O o e n a , Y a n %* o l + e n a ra i ' e n is a ' u "o rn ije ra k o ji s u , k a o b iv i lo g o ra i, s v e d o , ili o p o s to ja n ju g a s n ih k o m o ra . O o m e n ta ri u i + e z in je e v e o p tu b e o n e a rg u m e n % to v a n o m , is k o n s tru is a n o m i te n d e n c io z n o m a n tin e m a , k o m p is a n ju p o m e n u tih J e v re ja Y a n %* o l + e n a r ?J e a n %* a u l + e n e r@ je 1 5 C 1 . g o d in e iz ja v io 7 L s tin a je d a u lo g o ru 2 u h e n v a l n is a m v id e o g a s n e k o m o re a li s u m i o n jim a d ru g i p ri a li, a k a k o n is a m im a o ra z lo g a d a im n e v e ru je m n is a m im a o ra z lo g a n i d a o n ji m a n e p ri a m M . J e n e ra l 8 e l"o rd 8 e jlo r ?8 e l"o rd 8 a v lo r@, k o ji je b io s a v e tn ik + o b e r tu ' e k % so n u ?+ o b e rt R o u g h 6 o u t J a c k s o n @, ja v n o m tu io c u n a ( irn b e r k o m p ro c e s u , je 1 5 T 1 . iz ja v io 7 M ) k o re z im ira m o le g a ln i i m o ra ln i a s p e k t s u $ e n ja u ( irn b e r % g u , 8 o k iju i # a n ili g d e s e s u d ilo g e n e ra lu 8 o m o ju k i J a m a iti, g la v n o m v o jn o m z a p o v e d n ik u c a ra R iro h ita , i a k o b i is te s ta n d a rd e p rim e n ili p re m a a m e ri k im d r a v n ic im a i b iro k ra ta m a k o ji s u k re ira li ra t u K ije tn a m u v rlo je m o g u e d a b i p ro li k a o J a m a ita M . J a m a ita je , in a e , p o k ra tk o m p o s tu p k u , s u $ e n i o s u $ e n 1 5 B A . n a s m rt v e 0 a n je m . ( ije im a o p ra v o a lb e . O a k o g o d b ilo , k ra jn je je s ra m o tn o i a m o ra ln o lic itira n je s a b ro je m b ilo ijih r ta v a . ) li, k o je p o e o p rv i s a lic itira n je m b ro ja n a s tra d a lih J e v re ja P ' o s a d a s a m s e d a m p u ta b io u ) u v ic u . * rilik o m p rv o g o b ila s k a , o v o g n i m a lo p rija tn o g m e s ta , is p re d u la z a u lo g o r s ta ja la je ta b la s a n a tp is o m d a je u n je m u u b ije n o o k o B m ilio n a J e v re ja . O b ro ju u b ije n ih p rip a d n ik a d ru g ih n a c ija n ije b ilo n ik a k v e in "o rm a c ije Q ( e k o lik o g o d in a k a s n ije s a m p rim e tio d a je ta b la z a m e n je n a d ru % g o m n a k o jo j je p is a lo d a je u ) u v ic u s tra d a lo 3 ,A m ilio n a J e v re ja , a 1 5 5 C . g o d in e is ta k n u to je n o v o o b a v e te n je k o je u p o z o ra v a p o s e tio c e d a je n a to m m e s ti b ilo p o g u b lje n o 1 ,A m ilio n a J e v re ja . ( a k o n 3 4 4 4 . g o d in e u d r a v n o m m u z e ju A u $ * c 0 z v itz *B ir k e n a u ?* o ljs k a v la d a je 3 . ju la 1 5 B T . k o m p le k s ) u 0 v ic a p ro g la s ila d r a v % n im m u z e jo m @ s e p o e lo s a ra z m i lja n je m o is tic a n ju o b a v e te n ja o u b ije n ih 1 ,1 m ilio n a lju d i. ' a n a s n a s a jtu m u z e ja m o e te p ro ita ti d a je u ) u v ic u s tra d a lo B 4 4 .4 4 4 lju d i o d k o jih s u 3 4 4 .4 4 4 b ili J e v r e ji, 1 B 4 .4 4 4 * o lja c i , 3 4 .4 4 4 H ig a n i , 1 4 .4 4 4 + u s i i 1 4 .4 4 4 s v i o s ta liD k o je s u n a c io n a ln o s ti M s v i o s ta liM n e n a v o d i s e P ( ije b itn o Q I a to b i u o p te b ilo b itn o P Q * ri to m e , n a s a jtu je n a g la e n o d a je C 4 o v ih s tra % d a ln ik a iv o t iz g u b ilo u s le d b o le s ti, g la d i, iz m o re n o s ti itd . s tin a , n a s a jtu e te n a i i ra z n e te h n i k e p o d a tk e o g a s n im k o m o ra m a i n jih o v im k a p a c ite tim a a li n i je d a n je d in i d o k a z u p rilo g n jih o v o g p o s to ja n ja . O v a tu n a i s ra m o tn a ig ra ru k o v o d s tv a m u z e ja A u $ c 0 z v itz *B ir k e n a u s a b ro je m m rtv ih je v re js k ih d u a in ic ira je d n o d ru g o p ita n je 7 a k o s e b ro j u b ije n ih J e v re ja u ) u v ic u s m a n jio o n d a n ije ja s n o z a to s e n e s m a n ju je i u k u p a n b ro j o d A m ilio n a n a s tra d a lih J e v re ja to k o m ' ru g o g s v e ts k o g ra ta P : r a n c u s k i a s o p is P 'e - p r e $ $ j e 1 5 . ja n u a r a 1 5 5 C . g o d in e o b ja v io in t e r v j u s a u v e n im "ra n c u s k im is to ri a re m & rik o m O o n a n o m ?& ric H o n a n @ k o ji je p o tv r% B = B s tr a n a

(enad #ini

dio da su gasne komore koje se pokazuju posetiocima logora Au$c0zvitz*Birkenau nisu nikakve gasne komore ve svojevrsne muzejske postavke. Oonan je istakao da sovjetske trupe koje su 3T. januara 15BC. godine oslobodile logor nisu prona% le nikakve gasne komore ve samo T.AC4 teko bolesnih i izgladnelih logoraa. #ogue je, ako je gasnih komora bilo, da su ih (emci pre povlaenja unitili ali je sigurno da ono to se danas prikazuje u )uvicu nisu nikada bile nikakve gasne komore % to su obine muzejske postavke. Oomentariui navode "rancuskog istoriara zamenik direktora (acionalnog muzeja Au$c0zvitz*Birkenau Oristina Oleksi ?OrFstFna Oleksv@ je izjavila7 LOomore nisu autentine ali nae postavke gasnih komora e i dalje ostatiQM ,uvenog jevrejskog nobelovca i borca za mir &li Kizela ?&liezer [iesel@ ma$arske vlasti su 15. aprila 15BB. deportovale u logor )uvic%2irkenau. mao je 1A godina i odmah po dolasku na levu ruku mu je istetoviran broj )%TT1=. .voja teka, neprijatna i potresna iskustva tokom ivota u logoru Kizel je pretoio u roman Qo koji je objavljen 15C>. godine. *iui o vremenu kada su se januara 15BC. sovjetske trupe pribliile logoru Kizel napominje da su se (emci panino pripremali za povlaenje, a da je on otiao do oca .loma ?.hlomo@. 8u u logoru koji su (emci ubrzano naputali &li se sa bolesnim ocem dogovarao da li da saekaju oslobodilaku sovjetsku armiju ili da se zajedno sa (emcima povu% ku7 LOdluka je bila na namaQ Oonano smo o sopstvenoj sudbini mogli sami da odluujemo. Iahvaljujui logorskom lekaru mogli smo oboje da budemo pri% mljeni u bolnicu ili da, zajedno sa drugima, sledimo (emce. *a oe ta emo da radimo pitao sam ga, a on je utao. &vakuiimo se rekao sam muM. &li Kizel je, prema sopstvenom kazivanju, odluio da ne eka oslobodioce ve se zajedno sa pripadnicima Kermahta odluio na beanje. Od ega, od koga, sa kim, zatoP .a sobom je poveo i oca koji je bolovao od dizenterijeQ Oada su ih 11. aprila uhapsili pripadnici amerike tree armije .lomo je, usled nedostatka lekova i lekarske nege, preminuo. (a 13T stranica svog romana Qo ?(acht@, strane ispovesti o ivotu i stradanjima u logoru, Kizel nita ne pie o gasnim komorama. On za njih tada nije znao ali ih se zato LsetioM mnogo godina kasnijeQP Ovaj stradalnik e 15>A. godine primiti (obelovu nagradu za mir i odmah potom osnovati, zajedno sa suprugom #arion, "ondaciju za humanost ?8he &lie KKiesel :oundation "or Rumanitv@ u ime koje e se 1555. godine svim svojim autoritetom i elokvencijom zalagati za bombardovanje .rbije. Okupljao je intelektualce i pozivao se na Lsavest celoga svetaM kako bi se to pre otpoelo sa bombardovanjem .rba, a kada je Nilo$rdni an8eo krenuo po srpske due pojavio se 13. aprila u 2eloj kui kako bi javno pruio podrku amerikom predsedniku i pokrenuo novu agitaciju za slanje kopnenih snaga protiv .rbije. U )lbaniji je bio 3. juna pruajui kosovskim )lbancima podrku i uveravanja da je Lnjihovim mukama krajM. .vesrdnu pomo u advokatisanju protiv .rbije Kizelu e pruati i )braham :oksman ?)braham RenrF :o;man@, direktor i predsednik najuveni% je jevrejske organizacije Anti*DeMamation Peague osnovane 151=. u .)' sa ciljem spreavanja svakog antisemitizma. Ova organizacija je zapravo produena ruka uvenog jevrejskog reda B'nai B'rit0 ?ar .8""ll@ ozvanienog 1=. oktobra 1>B=. godi% ne u (jujorku.
strana B=C

O+'O #U(' 8okom 344=. Kizel e biti u prvim redovima pobornika za bombardo% vanje raka. U intervjuu koji je 11. marta 344=. dao visoko tiranim novinama #0e Po$ Angele$ #ime$ Kizel kae7 L #ogao sam da se pridruim ljudima koji su se irom sveta protivili invaziji na rak. (a kraju krajeva % bar sam se ja nagle% dao strahota i uasa i znam da je svaki rat uvek surov i brutalan. za svakog rata ne ostaju samo leevi ve i duboka tuga preivelih za svojim najbliima koji su nastradali. *a ipak, u ovom sluaju podravam predsednika 2ua u nasto% janju da uniti me$unarodni terorizam. .adam Rusein ?o=%~ ,jatM ~J /J{?J iJcj~j~NJti@ je straan diktator i masovni ubica i zato ga treba onemoguiti svim sredstvima... Ja se odista protivim svakom ratu ali podravam ovu intervenciju jer, kao to znate, tek je naa vojna akcija na 2alkanu spreila dalja krvoprolia... (a kraju, sve se svodi na to da mi imamo moralnu obavezu da intervenisemo gde god zlo zavladaM. Jedan drugi Jevrejin, istoriar i pro"esor sociologije na :akultetu sociolo% gije u gradu 2a"alo, drava (jujork, .)' Jerhard :alk ?'r. Jerhard J. :alk@ e za lokalne jevrejske vesti, komentariui Kizelov i angaman nekih drugih Jevreja protiv .rbije, rei7 L15>5. godine na engleskom je objavljen prevod jedne knjige Wamtelandm* t0e Ui$torical #rut0 i u njoj e se tvrditi da su Jevreji odgovorni za holokaust, a da je ci"ra od A miliona ubijenih Jevreja znaajno uveliana. zrael je, prema autoru ove knjige, nacistika drava u kojoj se sprovodi judeonacizam i iji bog nije bog ljubavi ve mrnje. 'alje, u knjizi pie da je jedan od najveih logora 'rugog svetskog rata % Jasenovac bio zapravo zgodno mestace gde su zatvorenici mogli slobodno da se 0etaju... .ada, kad proitate ovo moete pomisliti da je autor ove knjige neko nepoznat nama Jevrejima kao to su nam to bile ubice iz =4%tih i B4%tih. (e, verovali ili ne, auotor ove knjige je aprila 155=. godine bio pozvan na otvaranje nacionalnog muzeja holokausta u .)'. (jegovo ime je :ranjo 8u$% man, a naslov originala knjige o kojoj govorim je Be$pua povije$ne z7iljno$ti: .vi znate da su .)' i nai prijatelji okupljeni u ()8O%u 1555. bombardovali .rbiju. Ostaje pitanje7 Iato su &li Kizel i mnogi drugi eminentni Jevreji u .)' zahte% vali od predsednika Olintona da pokrene napad na .rbijuP ,injenice po ovom pitanju su neumoljive i sledee su7 #uslimani u 2iR, )lbanci sa Oosova i Rrvati u ('R su se tokom 'rugog svetskog rata borili na strani Ritlera, a .rbi su bili na strani saveznika, a to znaci i .)'. Rrvati su imali ustake vojne organizacije, a me$u njima uvena je bila 3=. .. brdska divizija Oama ?[a""en%Jebirgs%'i% vision der .. LOamaM kroatische (r. 3@D muslimani su osnovali CN,-) .. brdsku diviziju Randar ?KKa""en%Jebirgs%'ivision der .. "(andar$1 pod nadzorom jerusalimskog mu"tije Uajj Amin al*Uu$$eini9 )lbanci su se diili svojom 31. .. brdskom divizijom .kenderbeg ?KKa""en%Jebirgs%'ivision der .. L.kanderbegM % albanische (r. 1@ i svi su oni ubijali .rbe i Jevreje. (e postoji ni jedan podatak koji bi ukazivao na to da su .rbi ikad ugroavali Jevreje. (aprotivQ sada pita% nje7 Iato su se liberalni jevrejski krugovi u .)' zalagali za bombardovaanje .rbije. Iato su pomagali jevrejske krvnike na tetu jevrejskih prijatelja. (jihovo ponaanje i angaman nije u skladu sa jevrejskom tradicijom i naom borbom za pravo na ivot. #oda sve to, na kraju, ima veze samo sa njihovom liberalnom
politikom... =kalom u'vrac0a: `
B=A strana

(enad #ini

U nastojanju da jednom za svagda opovrgnu sve sumnje u postojanje gasnih komora etrnaest "rancuskih naunika i intelektualaca je osnovalo 31.
aprila 15>3. godine organizaciju P'a$$ag en 6uete d'une preuve * A$$ociation pour l'etude de$ a$$a$$inat$ par gaz $ou$ le regime national*$ociali$te sa jednim jedinim

ciljem7 dokazati da su pripadnici (acional%socijalistike (emake partije koristili gasne komore za masovno ubijanjeQ .tatutom organizacije je utvr$eno da e se svi prikupljeni dokazi javno prezentovati, a da e organizacija postojati dok se ne dokae postojanje i upotreba gasnih komora od strane nemakog nacional%soci% jalistikog reima za ubijanje ljudi. Osnivanje organizacije je u medijima veoma dobro propraeno. *redsednik organizacije je gospo$a Yerman 8iljon ?Jermaine 8illion@, potpredsednik Yor Keler ?Jeorges KKellers@, a generalni sekretar Yan Javar ?Jean Javard@. 'o avgusta 344A. godine ova organizacija nije objavila niti jedan jedini dokument niti je prestala da postoji. stina, objavila je knjigu C0am* 7re$ a gaz% $ecret d'/tat ?Jasne komore % dravna tajna@ u kojoj se govori o naci% stikim zloinima i u kojoj su objavljene mnoge potresne "otogra"ije nastradalih ljudi u logorima tokom 'rugog svetskog rata. (o, u knjizi osim opisa uasnih doga$aja nema ni jednog dokaza o postojanju gasnih komora. #ediji odavno ne piu o ovoj organizaciji, a gospo$a 8iljon je i dalje njen predsednik. (a uvenoj parikoj .orboni .=or7onne ili Oniver$ite de Pari"1 od 35. juna do 3. jula 15>3. godine odran je me$unarodni skup sa ciljem iznoenja naunih dokaza o Lpostojanju gasnih komora u nacistikim logorimaM. .kupom su pred% sedavali eminentni jevrejski istoriari :ransoa :ure ?:rangois :uret@ i +ejmon )ron ?+avmond )ron@. *oslednjeg dana, kao to je bilo najavljeno, organizatori skupa su odrali kon"erenciju za tampu na kojoj su priznali da Lne postoje dokazi da je Ritler ikada izdao i jedno nare$enje o likvidaciji JevrejaM. O navod% nom postojanju gasnih komora nije bilo ni reci. :rancuski magazin france*=oir je T. maja 15>=. godine piui o holokaustu citirao i Jevrejina .imona Keila ?.imone Keil@ koji je preiveo sve strahote nema% kih logora. Jovorei o ne postojanju konkretnih dokaza o gasnim komorama Keil je rekao7 L stina je da nema dokazaD dokaze je nemogue pronai jer svi zna% mo da su (emci pre okonanja rata poruili sve gasne komore i pobili sve koji su bilo ta znali o njimaM. Kerovatno najpoznatiji ekspert po pitanju holokausta istoriar +aul Rilberg ?+aul Rilberg@ u svome ,uvenom delu Oni"tenje evrop$ki0 Vevreja ?8he 'estruction o" the &uropean Je6s@ na 1.3T= strane elaborira stradanja Jevreja tokom 'rugom svetskog rata. Oomentariui svoj rad za jeioi$0 #elegrap0 Agenc+ 3T. aprila 1554. Rilberg se osvre i na prie o tome kako su nacisti ubijali Jevreje putanjem struje kroz vodu, davanjem smrtonosnih injekcija i si., a potom od njihovih leeva pravili sapun7 L(i jedna od ovih pria nije istinita, niti je iko ikad dokazao da su nacisti od ljudskog sala pravili bilo ta pa ni sapun. .ve je to obina propagandaM. O bespotrebnom izmiljanju i preterivanju o nacistikim zloinima govorio je i pro"esor na Oatedri za istoriju Jevrejskog Univerzitetu u Jerusalimu Jehuda 2auer ?Vehuda 2auer@7 L#nogo se stranih stvari dogodilo pa izmiljanja o navodnom pravljenju sapuna od sala ubijenih Jevreja nemaju nika% kvog smisla. Iaista nema smisla verovati u ovakve izmiljotineM.
strana B=T

O+'O #U(' 'anas, kad govorimo o broju nastradalih Jevreja jo jedna stvar izaziva panju7 U >T drava je donet zakon da ne smete negirati postojanje holokausta, niti smete dovoditi u pitanje broj njegovih rtava. .ta vie, na zahtev drave zrael u utorak 1. novembra 344C. godine Ujedinjene nacije su na svom etrdeset drugom plenarnom zasedanju jednoglasno usvojile deklaraciju br. A49T kojom se predvi$a da se 3T. januar irom sveta obeleava kao Ne8unarodni dan rtava 0olokau$ta: +ezolucijom OU( se odbacuje pravo bilo kom pojedincu, organizaciji, instituciji ili zajednici da u celosti ili delimino porie postojanje holokausta. 8o je, moe biti, dobro ali ne i korektno u odnosu na sve druge ljude koji su izgubili ivot u nekom od logora ili u ratnim operacijama. Ia sve te druge nema rezolu% cije U(, nema alosti, seanjaQ IatoP OakoP Kidite, u 'rugom svetskom ratu je poginulo, to vojnika to civila, oko ezdeset dva miliona ljudi, a to je bilo 3,C ukupne svetske populacije. 'anas svi samo govore o nastradalih est miliona Jevreja to je zapravo broj celokupne jevrejske populacije u &vropi. *ostavlja se pitanje da li je i jedan Jevrejin pre rata emigrirao bilo gde ili, ako bas hoete, ko su dva miliona Jevreja koji su nakon 'rugog svetskog rata naplatili novanu odtetu od Iapadne (emake za svoja stradanja po nemakim radnim logorima. Jo neto, pogledajte, u svim tim silnim i bezbrojnim knjigama o stradanjima Jevreja niko nikada nije prebrojao Jevreje koji su poginuli u borbi protiv Kermahta i njegovih saveznika. 'a li ih je uop0te biloPQ Jesu li se oni ikada i ikako suprotstavljali "aistikim i nacistikim trupama i njihovim saveznicima. (o, pretpostavimo, prihvatimo tvrdnje da su svi Jevreji u &vropi ubijeni i da preivelih nije bilo. .tranoQ UasQ 0est miliona % katastro"aQ )li sada, kad stvari tako gledate, postavlja se pitanje ta je sa ostalim rtvamaP .ta je sa ostalih pedeset est miliona stradalnikaP maju li oni ime, prezime, oca, majku, dravu, naciju... 'a li su oni samo nekakva kolateralna tetaP U nemakim ratnim logorima bilo je C,> miliona zarobljenih +usa. (jih =,= miliona je umrlo od zime, bolesti, gladi... Jo dvadeset sedam miliona ih je poginulo u borbama protiv pripadnika Kermahta. (o, oni, po svemu sudei, nisu rtve vredne svetskog potovanja. *a da li znate da je u 'rugom svetskom ratu poginulo vie .rba nego )merikanaca, 2ritanaca i :rancuza zajednoQP 'a li znate da je bitka za .taljingrad, koja je de"initivno promenila tok rata, trajala punih est meseci, a savezniko iskrcavanje u (ormandiju jedan jedini danD u bici za .taljingrad poginulo je T54.444 +usa i >C4.444 (emaca, a prilikom iskr% cavanja saveznika u (ormandiju 3.C44 saveznikih vojnika i oko T.444 (emaca. 'o danas se bar deset puta vie pisalo, razgovaralo i snimilo "ilmova o iskrca% vanju u (ormandiju od onoga to se deavalo oko .taljingrada. Oo to pekulie rtvama i istorijskim injenicamaP Oo precenjuje jedne i potcenjuje drugePQ Iato se ne kae jasno da ruske rtve ine treinu svih rtava 'rugog svetskog rata ili, ako neko voli statistiku, da >4 +usa ro$enih 153=. nije doekalo M.renu (ovu 15BAM. Jo neto, tek tako % da se zna, prema podacima Kermahta T> svih njihovih gubitaka u ljudstvu nastali su tokom borbi sa +usima. *rema istim, nemaki pedantnim podacima, >B vermahtovih snaga ?=,= miliona vojnika@ se 15B1. borilo na stonom "rontuD 15B3. broj se smanjuje na =,1 miliona, a 15B=. na 3,5 miliona. *oslednje godine borbi na stonom "rontu (emci su angaovali 1CT divizija sa ukupno =,1 miliona vojnika i BA celokupne avijacije. ste te godine B=> strana

(enad #ini

broj nemakih divizija koje su se borile u taliji, :rancuskoj, 2elgiji, Rolandiji, :inskoj i 'anskoj nije preao ci"ru od 5B. #oda je najbolji odgovor na pitanje zato se o neemu ne pie, a o drugo% me ne govori dao Kinston Heril kada je izjavio7 M storija e mi biti naklonjenaM. (a pitanje novinara kako moe u to ta bude siguran lakonski je odgovorio7 MJa u je pisatiM. )ko se ljudima ve brani, a brani im se da dovode u sumnju broj jevrej% skih rtava u 'rugom svetskom ratu, onda treba govoriti o onome to jo nije zabranjeno. (ije danas. 2ie sutra. U tom kontekstu recimo da su glavni lovci na Jevreje po evropskim metropolama bili jevrejski kolaboracionisti % cionisti. #no% gi uvari radnih logora, ili koncentracionih logora kako ih mnogi nazivaju, su bili Jevreji % cionisti. 'a, bili su to Jevreji koji su to, na alost, veliku alost, krajnje e"ikasno obavljaliD radili su to za novac i ko zna jo iz kakvih motiva. #nogi su se ,estiti Jevreji izme$u 15=5. i 15B1. od ovih obesnih cionista spaavali beanjem u +usiju. U amerikom asopisu Collier'$ Weekl+ od 5. juna 15BC. objavljenje lanak :rajling :ostera ?:reiling :oster@ u kome se dokumentovano navodi da je dva miliona Jevreja, gra$ana evropskih drava, izme$u 15=5. i 15B1. spas od progo% na i tamnienja nalo u komunistikoj +usijiD kasnija dokumentacija ...+%a e pokazati da je broj Jevreja koji su u ovom periodu uli u +usiju zapravo 1.CC4.444 i da su svi evakuisani na bezbedno nakon to su otpoele ratne operacijiD ta,nost ovih podataka potvrdio je =4. oktobra 15BA. i Nuj Nevin ?Nouis Nevine@, predsed% nik )merikog jevrejskog saveta za izbeglice u +usiji7 MKe prvih dana napada (emake na +usiju svi Jevreji su iz zapadnih oblasti prebaeni na istoni deo Urala gde su doekali kraj rata. .koro dva miliona Jevreja je tada spaeno.M U svojoj knjizi o su$enju )dol"u )jhmanu ?)dol" &ichmann@ knjievnica Rana )rend ?Rannah )rendt@ pie7
`#a uloga jevrej$ki0 vo8a u $atiranju $op$tvenog naroda za Vevreje ne$umnjivo pred$tavlja najmra nije poglavlje ele te mra ne pri e: O Am$terdamu kao i u ;ar"avi% u Berlinu kao i Budimpe"ti Qemci $u mogli verovati jevrej$kim $aradnicima da e $a$taviti $pi$kove ljudi i nji0ove imovine% da e o7ez7editi po$e7ne policij$ke jedinice koje e pomoi u 0vatanju i ukrcavanju Vevreja::: Centralni jevrej$ki $avet u Budimpe"ti je ak "tam* pao i progla$ u kome je o7ave"tavao $voje $ugra8ane da je njima dato pravo neograni e* nog ra$polaganja celokupnom jevrej$kim du0ovnim i materijalnim 7ogat$tvom i itavim jevrej$kim ljud$tvom: ,ni $u delili trake $a utom zvezdom i mi jo" i dana$ moemo da o$etimo koliko $u uivali u novo$te enoj moi::: Pikovi jevrej$ki0 prvaka iz naci$ti kog perioda do7ro $u nam poznati: Kreu $e od aima Rumkov$kog .C0aima AumkoivskogJ, glavnog jevrej$kog $tare"ine iz Po8a% koji je ak izdavao 7anknote $a $vojim potpi$om i marke $a $vojim likom9 preko Pea Beka .Pea Be ka1% ugla8enog i vi$okoo7razovanog9 Adama Cernjakova .Adama <zerniakoma1% ininjera i pred$ednika var"av$kog $ave* ta9 /lizara <rin7auma ./liezer <reen7aum1% $ina cioni$ti kog vo8e Vicaka <rin7auma .]itzc0ak <reen7aum1::: O logoru #erezijen"tat tran$portne li$te $u i$klju ivo $a$tavljali planovi jevrej$kog $aveta::: <lavni povek zaduen za emigraciju Vevreja u Berlinu je 7io Pol /p"tajn .Paul /pp$leina1% a taj po$ao u Be u je o7avljao ra7in Benjamin Nurmel"tajn .Benjamin Nurmel$tein1::: <ela i$tina je da $u po$tojale jevrej$ke zajednice% kao ijevrej$ke $tranke i do7rotvorne organizacije i na lokalnom i na me8unarodnom nivou: <de god je 7ilo Vevreja po$tojale $u i priznate jevrej$ke vo8e% i to vod$tvo je% $koro 7ez izuzetka% na
strana B=5

O+'O #U(' neki na in% iz nekog razloga $ara8ivalo $a naci$tima::: Vedan do$tojan$tveni ortodok$ni jevrej Pin fredig .Pinc0a$ freudige1% lan jevrej$kog $aveta u Budimpe"ti tokom Drugog $vet$kog rata% na $u8enju Aj0manu je izjavio da $e polovina od etiri i po ili "e$t miliona jevreja koji $u $tradali u ratu moglo $pa$iti da ni$u $ledili in$trukcije jevrej$ki0 $aveta::: Prema pouzdanim podacima 0oland$kog Dravnog in$tituta za ratnu dokumentaciju i izjavama dr Poe de Vonga $vi0 2)':))) 0oland$ki0 Vevreja je deportovano u Polj$ku uz $aradnju jevrej$kog $aveta::: Da 7i $e re$ile $voji0 jevrej$ki0 gra8ana evrop$ke zemlje $u plaale Qemcima $amo da i0 odvezu u neki od logora: Qemci ni$u traili niti $u plenili jevrej$ku imovinu: #re7ala im je radna $naga% a evrop$ke zemlje $u proganjale i 0ap$ile Vevreje% a potom plaale Qemcima tro"kove nji0ove deportacije: =lova ka je tre7alo da plati izme8u ')) i 'o) raj0$maraka za tran$port $vakog jevreja% Urvat$ka $amo ')% fran* cu$ka n))% Belgija lo) itd: Krajem rata Qemci $u traili da im $e tran$portni tro"kove plaaju u do7rima koja $u im $ve vi"e Malila:::`

#oda je ipak bila najinteresantnija, najuoljivija uloga rabina Oore Kisli% nia ?Ooretz [islienFa@ koji se nalazio na elu jevrejske zajednice u Jrkoj. Jrci nisu eleli da imaju nikakve veze sa deportovanjem Jevreja pa je sve poslove i obaveze na sebe preuzela jevrejska policija % =onderkommando Mur Vudenangelege* n0eiten: .ve Jevreje 0irom Jrke su oni popisali, zatvorili u privremene logore, a potom deportovali u *oljsku. #aterijalne vrednosti ovih traginih jevrejskih gra$ana su kon"iskovali pripadnici jevrejske policije, a njihov osniva i e" +abin Oore ?Ivi Ooretz@ je tokom 15BB. slovio za jednog od imunijih gra$ana Jrke. sada, kada sve to znamo, neminovno nam se namee pitanje7 0ta se sa ovakvim kolaboracionistima doga$alo nakon rataP &vo primera i odgovora7 (ajpoznatiji pripadnik jevrejske policije u *oljskoj je bio Rir 2irnbalt ?Rirsch 2irnbalt@. *o okonanju sukoba otiao je u *alestinu i postao dirigent zraelske opere. Oada su do okrunog suda doprli neoborivi dokazi o njegovom kolaboracionistikom odnosu sa (emcima osu$en je na C godina zatvora. (o, odmah potom Krhovni sud u Jerusalimu, jednoglasnom odlukom, ga je oslobodio bilo kakve odgovor% nostD ovim je praktino izvrena abolicija svih jevrejskih kvislinga. Jevreji cioni% sti ne mogu, izgleda, odgovarati za uase kroz koji je proao jevrejski narod, a za koji su oni i te kako odgovorni. Hioniosta i predsednik Oomiteta za spas evropskih Jevreja Jicak Jrinba%um ?Vitzchak Jreenbaum@ je 15B=. u svom govoru o jevrejskoj dijaspori izjavio7 `!a
potre7e $pa"avanja na"e ugroene 7rae moramo prikupiti $ve $voje $nage i moi: Ali% kada $e po$tavi dilema izme8u nji0ovog $pa"avanja i $tvaranja nove drave jevrej$kog naroda ja $e% 7ez i trunke dileme% odlu ujem za novu dravu: =to $e vi"e govori o u7ijanju i klanju na"eg naroda to $u na"e "an$e za u$po$tavljanje nove domovine vee: Ako 7i nam $e dana$ i ukazala moguno$t da im pomognemo mi to ne 7i$mo u inili: Qe: Qe i ne`

U svom dopisu jerusalimskom asopisu Kol Ua'ir od 15. maja 15>5. jedan od najpoznatijih logoraa koji je uspeo da preivi pune etiri godine torture po logorima u *oljskoj istie7
`Qemogu $e $loiti $a mi"ljenjem Uaima Barama da je o7razovni $i$tem Izraela u$peo da u$adi deci $ve$t o 0olokau$tu: #u $e ne radi o $ve$ti o 0olokau$tu ve o u$a8i* va0u mita o njemu% odno$no% da 7udem precizniji% tu $e radi o Mal$iMikovanju injenica
BB4 strana

(enad #ini o 0olokau$tu: Kao "to znate * polui$tine $u uvek opa$nije od i$ti0 lai% a ovde upravo govorimo o tome: Kao neko ko je preiveo 0olokau$t% prvo u ;ar"avi% a potom u Bergen*Bel$enu% dau vam primere koji e vam ukazati na nepoznavanje onogo "ta $e $tvarno tamo doga* 8alo: O' ;ar$av$kom getu% pak i tokom prvog ma$ovnog i$tre7ljenja logora"a .od juna do okto7ra 235':1% 7ilo je te"ko videti i jednog jedinog nema kog vojnika: <otovo celokupan admini$trativni deo po$la% a potom i tran$port $totine 0iljada Vevreja u $mrt $u o7avili jevrej$ki kola7oracioni$ti: Pre nego "to je u ;ar$av$kom getu do"lo do po7une zatvorenici $u prvo morali da likvidiraju $voje jevrej$ke izdajnike % policajce i uvare <eta: =ve dok oni ni$u 7ili likvidirani o po7uni $e nije moglo ni razmi"ljati: =vi zatvorenici ;ar"av$kog geta $u vi"e $tra0ovali od jevrej$ki0 kola7oracioni$ta nego od Qemaca: =vi zatvorenici ;ar"av$kog geta $u vi"e mrzeli jevrej$ke kola7oracioni$te nego Qemce: =vako jevrej$ko dete $mo u ili da% ako $e ikada na8e u nekoj pro$toriji $a vi"e vrata i ako pomi$li da moe da po7egne% da to ini 7eei ka vratima na kojima $e nalazi nema ki vojnik% a tek potom neki od ukrajin$ki0 uvara: O ili $mo i0 da nikad ne poku"avaju da po7egnu kroz vrata koja uvaju jevrej$ki kola7oracioni$ti: Vedno od moji0 najupe atljiviji0 $eanja% i pored $vi0 $tra0ota 0olokau$ta% odno$i $e na dan kada $u zatvorenici .Me7ruara 235':1 u$peli da u7iju jednog omraenog jevrej* $kog kola7oracioni$tu: =eam $e da $mo deca i ja tada zapevali i zaigrali: ,voga $e ne $eam $a aljenjem: Qaprotiv: , muzej$kim po$tavkama i onome "to $e govori u ;ad ]a$0emu .dravni muzej o 0olokau$tu u Veru$alimu1 ne eelim ni da govorim: Qe elim to ni da komentari$em jer je vredno $amo prezira: Da 7ar malo znamo o onome "to $e de"avalo tokom 0olokau$ta .$lagali $e ili ne oko toga1 $ada 7i$mo mogli do7ro da $0vatimo za"to Pale$tinci vi"e vole da u7iju $voje izdajnike nego 7ilo koga drugoga: Noje po"tovanje` ) m e ri k i p is a c ' o n . e k J o h n . a c k @ u s v o jo j k n jiz i , k o z a , k o ?& F e "o r a n & F e @ n a v o d i7 M J e v re js k i k o la b o ra c io n is ti s u s e o rg a n iz o v a li u s v o je v r s n e p o lic ijs k e "o rm a c ije k a k o b i to e "ik a s n ije p o m o g li ( e m c im a . ( jih o v e p o lic ijs k e "o rm a c ije s u n a z iv a n e V u d i$ c 0 e , r d n u n g $ d ie n $ t: ( a jb ro jn ije s u b ile o n e u K a rs a v s k o m g e tu k o je s u b r o ja le a k 3 C 4 4 lju d i, u N o $ u 1 3 4 4 , u N a v o v u p r e k o C 4 4 ...M U p o z n a to j H 2 . %o v o j te le v iz ijs k o j e m is iji ( ) m in u ta 3 B . o k to b ra 1 5 5 = . k o m e n ta ri u i d o k u m e n ta rn i "ilm R u n a $ tr a n a $ lo 7 o d e is ta k n u ti je v re js k i in te % le k tu a la c # o rli . e "e r ?# o rle v . a "e r@ je n a g la s io 7 M J a s n o je d a s u n e m a k e tru p e u U k ra jin i d o e k a n e k a o o s lo b o d io c i, a ja s n o je i d a s u p o s tu p a n ja U k ra jin a % c a p re m a J e v re jim a b ila s v ire p ija o d n e m a c k ih . J a s n o je d a s u v o jn ic i K e rm a h ta b ili s rd a n o d o e k a n i i u R rv a ts k o j, . lo v e n iji, # a $ a rs k o j, + u m u n iji i 2 u g a rs k o j. ( e m c i, d e "in itiv n o , n is u b ili n iti s u m o g li d a b u d u s a m i o d g o v o rn i z a s v e o n o z a ta s e o p tu u ju .M

Jevrejske suze
* o o k o n a n ju ra tn ih d e js ta v a u & v ro p i i p o tp is iv a n ju p o ra z a n e m a k e v o js k e > . o d n o s n o 5 . m a ja p re d s e d n ik . ) ' R a ri 8 ru m a n , p r e m ije r 2 rita n ije K in % s to n , e r il i g e n e ra ln i s e k re ta r O * . . %a J o s i" K is a rio n o v i s u s e ju la 1 5 B C . s a s ta % li u * o ts d a m u . H ilj s a s ta n k a je b io d a s e p o s tig n e k o n a a n d o g o v o r o s u d b in e s tr a n a B B 1

O+'O #U(' (emake drave i utanae detalji okonanja rata sa Japanom7 (emaka je pode% ljena na dve drave % Iapadnu i stonu, a na Japan je avgusta 15BC. )merika bacila dve atomske bombe. .amo par meseci nakon *otsdamske kon"erencije .aim Kajzman ?Hha% im KKeizman@ je ispred .vetske cionistike organizacije ?nnoJR8t"i nsnrn ns*1P{1/8i@ uputio zahtev vladama .)', 2ritanije, :rancuske i +usije da osiguraju nain da (emaka i (emci plate Jevrejima Mobeteenje, nadoknade i restituciju svim Jevrejima iz (emakeM. .taljin je ove zahteve odmah odbio, ali su ih zato ame% rika i britanska vlada podrale bez rezerve. Jevreji su 15C1. godine osnovali specijalnu )genciju za potraivanje jevrejskih materijalnih dobara od (emake
.ConMerence on Vezvi$0 Naterial Claim$ Again$t <ermani% Ine% na engleskom ili .* 8

nmM/.nri, na hebrejskom@. )gencija e odmah po osnivanju, a osnovana je i regi% strovana kao preduzee, preuzeti sve poslove oko registracije oteenih Jevre% ja, popunjavanje njihovih zahtevnih "brmulara, utvr$ivanja visine odtete i si. Iapadnu (emaku su 2ritanci i )merikanci primorali 14. septembra 15C3. da potpie Pu-em7urger A7kommen% sporazum sa novoosnovanom jevrejskom dra% vom zrael i )gencijom za potraivanja. (emaki narod je tako bio prisiljen da plati nadnice Mjevrejskim robovimaM koji su tokom rata radili u Ar7eit$lager * rad% nim logorima, nadoknadi vrednost njihove ukradene imovine i isplati obetee% nja za ubijene Jevreje u radnim logorima. Odmah po potpisivanju Pu-em7urger A7kommen*a Jevreji su ispostavili svoj raun7 =.444 za svakog preivelog logora% a % ukupno 1,C milijardi dolara i jo 0est milijardi dolara za jevrejsku imovinu i ubijene logorae. *ored toga, veina od C44.444 logoraa koji su, prema podaci% ma .vetske cionistike organizacije, preiveli sve strahote radnih logora, a pro% veli u njima due od est meseci, dobili su nemake dravne penzijeD poetkom 344A. ove su penzije iznosile C44. Osim Jevreja ni jedna druga dava, ni jedna druga nacija i ni jedna druga rasa nije traila od (emake da joj na ovaj nain kompenzuje.... (emaka je, u vreme ispostave jevrejskog rauna, bila gotovo potpuno devastirana dravaD situacija je bila gora nego 151>%te. pored svega toga ameri% ke i britanske okupacione trupe su, kako bi Pu-em7urger A7kommen bio pravno mogu, (emakoj nametnule usvajanje dva zakona7 Iakon o restituciji ?2unde% sentschadigugns%2+UJ@ i Iakon o obeteenju ?2&J%.chlu"igesetz@ koji su skro% jeni prvenstveno po meri Jevreja to se vidi iz cl. 1 koji je propisivao da pravo na odtetu imaju samo osobe koje su proganjane zbog rasne pripadnosti, verskih ili politikih opredeljenja. *o ovom zakonu pripadnici raznih pokreta otpora su bili iskljueni iz odtete, jer su se borili protiv nemakog okupatora, a ne protiv naci% stikog sistema kao takvogQ Jevreji se nikada nisu oruano borili protiv Kermah% ta, ali su zato uvek bili protiv nemake drave pa su se tako, po ovim zakonima, samo oni kvali"ikovali da trae direktnu odtetu od (emake. .vi drugi, oni koji su ratovali protiv Kermahta i njegovih saveznika, su to pravo mogli da ostvare kroz proces ratnih reparacija. (emci nisu imali izbora, a niko ih nije ni pitaoD uspeli su za dvanaest godina, kako su Pu-em7urger A7kommen i zakoni nalagali, da isplate sva jevrejska potraivanja. (emaki premijer Oonrad )denauer je u svojoj autobiogra"iji na sto etrdeset i drugoj stranici zapisao7 M(a Nondonskoj kon"erenciji mi je de"initivno bilo jasno da me$unarodni bankari nee dozvoliti BB3 strana

(enad #ini d a ( e m a k a d o b ije m e $ u n a ro d n e k re d ite u k o lik o n e u d o v o lji je v re js k im z a h te % v im a . U k o lik o je ( e m a k a e le la d a d o b ije p o v o ljn e b a n k a rs k e k re d ite m o ra la je d a p rih v a ti je v re js k e z a h te v e M . ( a ) d e n a u e ra k o ji s e is k re n o b o rio p ro tiv n e ra z u m n ih je v r e js k ih z a h te v a z a o b e te e n je m je 3 T . m a r ta 1 5 C 3 iz v r e n a te n ta t. * o lic ijs k a is tra g a je u b rz o o tk rila d a s u a te n ta to r i, n jih p e to r ic a , b ili p r ip a d n ic i je v re js k ih te r o r is ti k ih o rg a n iz a c ija R e r u t ?m iz i@ i rg u n ?O i# l @. * rv o o s u m n ji e n i & lie z e r . u d it je to k o m is tra n o g p o s tu p k a p riz n a o s v o ju k riv ic u i k a o o rg a n iz a to ra im e n o v a o # e n a h e m a 2 e g in a ? # e n a c h e m [ o l " o 6 i c z 2 e g i n i l i a , . n n a ?% a . ! ! 8 @ . p o r e d s v i h d o k a z a o s u m n j i e n i s u b ili p u te n i d a s e v ra te u z ra e l. # e n a h e m 2 e g in je 1 5 T T . p o s ta o p re m ije r z ra e la , a g o d in u d a n a k a s n ije je p rim io ( o b e lo v u n a g ra d u z a m irQ ) d e n a u e r je u m ro 1 5 . a p rila 1 5 A T , a p o re c im a n je g o v e k e rk e p o s le d n je re c i s u m u b ile 7 D a jitt e t n i- z o k r ie $ c 0 e * n e m a m o z a im d a p la e m o . U im e ) g e n c ije z a p o tra iv a n ja P u - e m 7 u r g A 7 k o m m e n je p o tp is a o p o ljs k i J e v re jin ( a h u m J o ld m a n n ?a m o jn ~ ia i@ k o ji je ta d a b io i p re d s e d n ik J e v re js k o g s v e ts k o g k o n g re s a . I a ra z lik u o d p re m ije ra ) d e n a u e ra J o ld m a n s e ra d o s e a o d a n a k a d a je p o tp is a o s p o ra z u m s a n e m a , k o m d r a v o m D u a u to b io g ra "iji p i e 7 M # o ji p re g o v o r i s a k a n c e la ro m ) d e n a u e ro m i n je g o v im s a ra d n ic im a i p o tp is i% v a n je P u - e m 7 u r g A 7 k o m m e n p r e d s ta v lja ju k r u n u m o g p o liti k o g d e lo v a n ja ... O v o tim p re to u m e $ u n a ro d n o m p ra v u n ig d e n ije b ilo u p o ri ta n a im z a h te v i% m a .M I a s v o je z a s lu g e J o ld m a n e 1 5 C A . b iti iz a b r a n i z a p r e d s e d n ik a . v e ts k e c io n is ti k e o rg a n iz a c ije . J o v o re i o v e li in i i z n a a ju n e m a k ih p la a n ja je v re j % s k i is to ri a r K a lte r N a k e r ?K K a lte r N a u e u r@ k a e 7 M ( e m a k i b ro d o v i s u re d o v n o d o p r e m a li u lu k u R a i"a in d u s trijs k e m a in e ... 1 5 A C . g o d in e s v e to je p o s to ja lo u z r a e lu iz g ra $ e n o je n e m a k im n o v c e m ... ( a jv e i p o d u h v a t je b ila iz g ra d n ja 3 > 4 k m d u g o g c e v o v o d a ? 3 ,C m e ta r a u p r e n ik u @ z a n a v o d n ja v a n je p u s tin je ( a g e v ...M ( o , o n o to O o n ra d ) d e n a u e r n ije z n a o je d a je v re js k a tu g a n e m a g ra n ic a i d a e s to g a ( a u m J o ld m a n i n je g o v a ) g e n c ija z a p o tr iv a n ja n a s ta v iti d a tu g u ju i p ro iru ju s v o je z a h te v e 7 J e v re ji e o d ( e m a c a z a h te v a ti, a 2 rita n c i i ) m e ri % k a n c i ih p rim o ra ti, d a is p la te o b e te e n ja s v a k o m J e v re jin u k o ji je b io u ra d n o m lo g o ru , g e tu , z a tv o ru ?b e z o b z ira n a ra z lo g e D m o g li s u d a b u d u s ilo v a te lji, lo p o v i, u b ic e ...@ , k u n o m p r itv o ru ili je p ro s to b io u b e g s tv u o d ( e m a c a . * r e m a z v a n i % n im p o d a c im a n e m a k e v la d e o d ja n u a ra 3 4 4 4 . g o d in e z a h te v e z a o b e te e n je p o d n e lo je B .= > B .1 = > J e v r e ja , a p r a v o n a n a d o k n a d u o s tv a r ilo 3 .4 1 B .1 B 3 D n e m a k a d r a v a im je o d o k to b r a 1 5 C = . p a d o d e c e m b r a 1 5 > 4 . is p la tila C A ,T m ilija r d i m a r a k a , a u k u p n o is p la e n a s u m a d o k r a ja 3 4 4 4 . iz n o s i 1 4 = .5 B 4 .4 4 4 ,4 4 n e m a k ih m a ra k a . O a k o s u s e n a k o n u je d in je n ja ( e m a k e je v re js k i z a h te v i p r o irili B u n * d e $ ta g ?n e m a k i p a rla m e n t@ je p ro c e n io d a e ( e m a k a d o 3 4 3 4 m o ra ti J e v re jim a d a p la ti jo n a jm a n je 3 4 m ilija rd i d o la ra . O a d a je n e m a k o m n a r o d u p r e d o e n a c i" r a o d B .= > B .1 = > je v r e js k ih z a h % te v a z a o b e te e n je m d o lo je d o p ra v e m a le re v o lu c ije . ( e m a k i g ra $ a n i n is u o s p o ra v a li o b a v e z u p la a n ja o b e te e n ja ili v is in u p o je d in a n ih is p la ta v e s a m b ro j z a h te v a k o ji je , s a m p o s e b i, n e g ira o tv rd n ju d a s u ( e m c i o d g o v o rn i z a s m rt A .4 4 4 .4 4 4 J e v r e ja . ( o , k a k o je u ( e m a k o j o d m a h n a k o n ' r u g o g s v e ts k o g ra t a d o n e t z a k o n d a s e n e m o e i n e s rn e d o v o d iti u s u m n ju b ro j je v re js k ih rta v a s tr a n a B B =

O+'O #U(' svi oni koji su pokrenuli ovo pitanje su bili sudski procesuirani. 'o sada je vie desetina hiljada ljudi osu$eno po ovom ;olk$ver0etzung zakonu koji, u isto vreme, osloba$a sudove da obrazlau svoje presude jer je dovoljno samo da se kae da je okrivljeni irio =prac0e de$ Ua$$e$ % govor mrnje. (o, ne plaaju samo (emci obeteenja Jevrejima. )gencija za potraivanja je 3=. januara 1555. potpisala ugovor sa nekoliko svajcarskih banaka u kojima je tokom 'rugog svetskog rata nemaka drava uvala novac. Okrivljujui ih za saradnju sa (emcima )gencija je zahtevala da ove banke plate obeteenje od =.A3C svakom Jevrejinu kome je .vajcarska tokom rata uskratila pravo ulaska i T3C svakom Jevrejinu koji je bio primljen u .vajcarsku ali se sa njim nije ade% kvatno postupalo. 8ako$e, banke su morale da isplate odtetu i svim Jevreji% ma koji su radili u .vajcarskoj ali nisu bili adekvatno plaeniD ukupno isplaena suma koju su banke do 344A. isplatili )genciji je 1B.>T5.444. .voju tugu i alost za jevrejskim stradalnicima tokom 'rugog svetskog
rata )gencija e eleti da podeli i sa7 Deut$c0e Bank A<% =iemen$ A<% Ba+eri$c0e Notoren Werke A< ?2#KK@, ;olk$zvagen A<% Adam ,pel <m7U% Kar$tadt \uelk ::::

.ve ove "irme su morale da plate )genciji za rad Jevreja koji su radili u njihovim pogonima tokom rata. (akon to se raspao ...+ i (emaka ujedinila )gencija je odmah pod% nela zahtev za povraaj svih nepokretnosti na teritoriji bive stone (emake, a pre svega Peipziger Platz: (ajinteresantnija stvar vezana za )genciju za potra% ivanja je injenica da ona posluje kao svako drugo preduzee ali da je u .)' izuzeta iz poreskog sistema po taki C41 ?c@?B@ *oreskog zakona. Orajem 344C. godine, prema njujorkoj oditorskoj kui /rn$t d ]oung% )gencija je raspolagala nepokretnostima i akcijama u vrednosti od oko milijardu dolaraD plata prvog oveka )gencije je B=T.>11. Upitan jednom prilikom da kae neto o stvarima koje se nisu, a opet jesu dogodile Heril je odgovorio7 L*uno je lai koje se ire svetom, a najgore od svega je to je polovina lai postalo istinaM.

*rotokoli cionskih mudraca...

0to se tie takozvanih Protokola cion$ki0 mudraca% mora se rei da se zapravo radi o 3T zapisnika s razliitih sastanaka tri tajne organizacije u kojima su uvek bili prisutni jevrejski mudraci i kabalisti. Ovi zapisnici e kasnije biti objedinjeni, tampani i iroj javnosti ponu$eni kao Protokoli cion$ki0 mudraca: 8i papiri, odno% sno zapisi s jidia, prevedeni su na "rancuski i, 1541. godine, dostavljeni ruskom pro"esoru prava .ergeju (ilusu ?Hepren )9ieOcaR~po2un7 Rn9iFc@ da bi ih objavio i upozorio svet na ono to se sprema. (aime, ruska obavetajna sluba je ve 1>55. pribavila in"ormacije da je u (jujorku, nakon niza sastanaka koji su odra% ni tokom 1>5=. i 1>5B. godine, odlueno da se pokrene revolucija u +usiji, a da se za glavnog organizatora i "inansijera revolucije odre$uje Jakob .i", predstavnik porodice +otild u .)' i prvi ovek banke Ku0n% Poe7 d Co: Uz ovu in"ormaciju .luba je, preko svoje vatikanske veze, dola u posed niza dokumenata % zapi% snika sa sastanaka nekih tajnih organizacija. (a osnovu ve postojeih saznanja i novih in"ormacija sadranih u Mvatikanskim dokumentimaM .luba je dola do BBB strana

( e n a d # in i s a z n a n ja d a je u p ita n ju k o lo s a ln a v i e d e c e n ijs k a z a v e ra n e p o z n a tih p o je d in a c a s a g o to v o n e v e ro v a tn im c ilje m % p o k o ra v a n je c e lo g s v e ta . O d lu e n o je d a s e s v e u in i ja v n im , d a s e z a v e ra o b e lo d a n i i s to g a s u s v a ra s p o lo iv a d o k u m e n ta p re % d a ta p ro "e s o ru ( ilu s u k a k o b i ih o n p rire d io i o b ja v io . * ro "e s o r ( ilu s je 1 5 4 3 . g o d in e o b ja v io k n jig u B e A u tc o e e t N O A , N # V O aumu-pucm KOK (AO'KCI^ noAumunecKaa (,'No+cUocmtz kojom je pokuao iroj p u b lic i d a p rib li i id e ju s v e ts k e z a v e re . J o d in u d a n a k a s n ije ( ilu s je , u z p o m o n o v in a ra * a v e la O ru e v a n a ?n a e g a ) 9ie O c a R ) p o 2 im O p v iu e 2 a n @, p ri % re d io z a ta m p u d o b ije n e z a p is n ik e i o b ja v io ih u , a s o p is u ' U , N : . re d in o m 1 5 4 C . o n ta m p a g o to v o in te g ra la n te k s t z a p is n ik a k a o k n ji ic u p o d n a z iv o m % Mlp o m o K , A 7 i C O , O C K O ^ N + d p e u %o e : . v e to m e $ u tim n ije iz a z v a lo o e k iv a n u r e a k % c iju ja v n o s ti n iti je p riv u k lu p o tre b n u p a n ju ru s k e i e v ro p s k e a ris to k ra tije p a s e p r o "e s o r ( ilu s p o v la i u m a n a s tir O p tin a ?# o n a c rb ip t H u n o %2 2 e ) e R H O O # O n 8 R R O # n v c 8 b iR # @ g d e p o in je d a s re $ u je n o v o p rik u p lje n a d o k u m e n ta v e z a n a z a d e lo v a n je C O , U C K O K N iMd p e i_ o e : U o v o m m a n a s tiru s v i u s v o je v r e m e b o ra v ili i
Aee UuK,Aa'eeuU #oAcmou% Ne8u Cepzeeeun #iMpze'nee% UOK,ACIO BacuA0e$un f,'!,A_% BacuAOO BacuA7eeuU P('CIU,( i dedop Nu-auA,(Olt locmoeecKuii: Orajem 151A. ( i l u s

je o k o n a o s v o j ra d i p rip re m io z a ta m p u n o v o iz d a n je k n jig e V p o m o K , A O CO,UCKO^ N+dpeu%oe% ali ovoga puta pod nazivom CuoncKue npomoK,AO: Ova d o p u n je n a v e rz ija o d ta m p a n a je m a rta 1 5 1 T . # e $ u tim , p re n e g o to je k n jig a b ila d is trib u ira n a ru s k a p o lic ija je , p o n a lo g u p re m ije ra p riv re m n e ru s k e v la d e O e re n s k o g , k o n "is k o v a la c e lo k u p a n tira i s p a lila g a . * ro "e s o r . e rg e j ( ilu s je u h a p e n , m a ltre tira n , s u $ e n i n a k ra ju p ro te ra n u . ib ir g d e je , 1 = . ja n u a ra 1 5 3 5 . u m ro . J e d in i o r ig in a ln i p r im e ra k n p o m o K , A u C O , U C K O ^ N + d p e u %, ( k o je je ( ilu s ta m p a o 1 5 4 C . n a la z i s e u ( a c io n a ln o m m u z e ju u N o n d o n u , i to s d a tu m o m p ri% je m a o d 1 4 . ) v g u s ta 1 5 4 A . g o d in e . n te re s a n tn o d a je i d a n d a n a s o v a k n jig a z a b ra n je n a u + u s iji i m n o g im d ru g im z e m lja m a . ( e k o lik o p rim e ra k a ( ilu s o v o g iz d a n ja iz 1 5 1 T . je s p a e n o i p ro v e rc o % v a n o iz + u s ije u & n g le s k u , ( e m a k u , . v a jc a rs k u i . ) ' . U . ) ' p rv o iz d a n je je 0 ta m p a n o p o d n a z iv o m P r a e m o n itu $ P r a e m u n iiu $ i ra s p r o d a to je u re k o rd n o m ro k u . H e lo k u p n i tira d ru g o g iz d a n ja je n e k o o tk u p io jo u 0 t a m p a riji, a tre e s e n ik a d a n ije p o ja v ilo . U O ra lje v in i . R . * ro to k o li s u p rv i p u t p re v e d e n i i ta m % p a n i 1 5 3 5 . g o d in e u . p litu , a p o tp is a o ih je # a rk o 8 o m i . ' e s e ta k g o d in a k a s n i je ?m a ja 1 5 = T .@ p a trija rh . r p s k e p ra v o s la v n e c rk v e K a rn a v a ?* e ta r + o s i , k r s te n o im e @ s e n e o g ra $ u je o d p is a n ja s lu b e n o g g la s ila . * H %a d a s u J e v re ji s ila s k riv e n a iz a s lo b o d n o g z id a rs tv a , d e m o k ra tije i k o m u n iz m a 7 M J e v re ji in e tri z la 7 J e v re ji p re d s ta v n ic i m a s o n e rije , J e v re ji p re d s ta v n ic i k a p ita liz m a , i J e v re ji p re d s ta v n ic i p ro le te rs k e re v o lu c ije . # e $ u n jim a n e m a ra z lik o v a n ja u g le d a n ju n a s v e t. O n i s u s a m o J e v re ji i n i ta v i e ...M . v a jc a rs k i ( a c io n a ln i : ro n t ?' ie ( a tio n a le : ro n t . c h 6 e iz @ n a ije m s e e lu n a la z io + o l" R a n e ?+ o l" R e n n e @, ro $ a k , u v e n o g p s ih ija tra O a rla J u n g a , je 1 5 = = . g o d in e p o k u a o d a ta m p a o v o d o p u n je n o iz d a n je * ro to k o la s a p re d g o v o ro m p o z n a to g v a jc a rs k o g p u b lic is te . a "n e ra ?J a k o b . c h a ""n e r@. # e $ u tim , d o ta m p a % n ja n ik a d a n ije d o lo je r ih je . a v e z je v re js k ih o p 0 tin a is te g o d in e , 3 A . ju n a , tu io s u d u z b o g n a v o d n o g ta m p a n ja "a ls i"ik o v a n ih is to rijs k ih d o k u m e n a ta , o d n o s n o z b o g ire n ja a n tis e m itiz m a . . u $ e n je je b ilo n e v i$ e n ja "a rs a je r je , p rim e ra ra d i, o d s tr a n a B B C

O+'O #U('

etrdeset svedoka odbrane sud sasluao samo jednog. 8uilac nije izneo ni jedan jedini dokaz da je knjiga koju je (acionalni :ront .vajcarske eleo da 0tampa "alsi"ikat, a sudija #ajer ?#aFer@, Jevrejin, je u obrazloenju presude naglasio da tueni nemaju dokaza da je njihov materijal autentian, odnosno da ne mogu sudu da priloe originalne spise. Hionisti su bili oduevljeni i osokoljeni razvo% jem sudskog procesa i tako, dok je su$enje trajalo, jevrejski student i cionista 'avid :rak"urter ?'avid :rak"urter@, u po bela dana, ubija Kilhelma Justlo"a ?KKilhelm Justlo""@ slubenika .vajcarske vlade koji se zalagao za slobodu tam% pe, izdavanje i slobodno distribuiranje *rotokola. (o, nita nije moglo uticati na tok su$enja pa je tako sudija odbacio i svedoenje poljske princeze Oatarine +advil ?Hatherine +adzi6itt@ koja je, pod zakletvom i pod pretnjom zatvora, svedocila o linim saznanjima o autentinosti *rotokola. .udija #ajer je istakao da princeza +advil kao izvor svojih saznanja navodi mrtve ljude, a kako oni ne mogu da se sasluaju ni njeno svedoenje ne moe da se uzme u obzir. O ovoj presudi o navodnom "alsi"ikatu *rotokola pisale su sve tiranije svetske novine. . obzirom da je ovo su$enje u 2ernu ?2ern Jerichtsverhandlung@ odista bilo velika sramota za vajcarsko pravosu$e, Kii .ud za Oriminalne *ostupke je pre% sudu, ali i celokupno su$enje, ponitio 1. novembra 15=T. godineD ovu presudu Kieg .uda nisu objavile ni jedne novine koje su svojevremeno pisale o 2ernskoj presudi. ,ak i da su *rotokoli izmiljeni, ,ak da u njima i nema nieg to se moe povezati s Jevrejima, a zaista i nema jer se u njima govori o predstavnicima .tati% stike greke, ostaje nepobitna injenica da je sve u njima zapisano tano. Jotovo sve to je u *rotokolima najavljeno do danas se i ostvarilo. *rotokoli cionskih mudraca su jedan od najvanijih dokumenata koji su ikad ugledali svetlost dana. 'osadanje tvrdnje, vavilonskih Jevreja i nekih drugih kvazi intelektualaca, da su *rotokoli "alsi"ikat i antisemitski pam"let su, za mene lino, pravi dokaz da je ono to *rotokoli sadre istinito i da to veoma smeta onima koji se toliko sve% srdno trude da ih diskredituju. Keina dananjeg sveta je apsolutno nesvesna postojanja bilo kakve zavere, a posebno ne neke na svetskom nivou. )ko neko pak i pokua da na tu temo neto ozbiljno kae odmah krenu da ga uutkavaju kao poluludog ili neozbiljnog. 2itno je, oigledno, svakog ko progovori o bilo kakvoj teoriji zavere ismejati i prikazati ga neozbiljnim, ako ne i in"antilnim. *oto veina ljudi vaspitanjem i obrazovanjem nije uopte pripremljena da pri% hvati, ni izbliza, mogunost postojanja bilo kakve zavere protiv Hoveanstva, a kamoli nekakve vievekovne zavere nekih )nunakija, ili naslednika #ojsija i brata mu )rona, onda je svaki smisleni pokuaj da se na to upozori unapred osu$en na neuspeh. *rotokole je, oigledno, pisao neko od uesnika tih sastanaka, a problemi i razlike koji su se javili u razliitim prevodima odista nisu bitni. Oo god da je prevodio *rotokole na panski, nemaki, "rancuski, engleski, srpski ili bilo koji drugi jezik, inio je to s odre$enom jezikom slobodom u granicama dozvoljene tolerancije. Ono to je zajedniko svim ovim prevodima je injenica da je u svi% ma njima apsolutno sauvana sutina teksta iz koga se nedvosmisleno vidi ta su akteri ovih sastanaka eleli i jo ele da postignu. 'a budemo iskreni, valja
BBA strana

(enad #ini

napomenuti da postoji i druga knjiga *rotokola sainjena krajem devedesetih godina prolog veka ali je jo niko nije tampaoQ .ta mislite zatoP *rotokoli nisu nastali sami po sebi % oni se oslanjaju na istoriju, na aktiv% nosti koje su im prethodile. 8aj rasistiki jezik mrnje i krvolonosti iz *rotokola moete sresti u nekim starim knjigama. 8u, pre svega, ako ne i iskljuivo, mislim na neke od knjiga nastalih u Kavilonu. 8ako se u nekim od njih, na primer, uni% tenje go+im% nejevreja, smatra neophodnim kako bi Jevreji, kao odabran narod, zavladali svetom. U tim i takvim knjigama, konstantno dopunjavanim jo od &zre i (emije, se navodi da e Jevreji, na putu ka konanoj pobedi, morati sami da prinesu svoje rtve bogu Jahveu, kao dokaz vernosti i poslunosti, a da e im on, kad se uveri u njihovu odanost pomoi da zavladaju svetom i od go+im napra% ve sluge. U takvim knjigama nema ni jedne poruke kojom bi se Jevreji pozvali da ne varaju i ne podkradaju go+im% naprotiv. stina, govori se tu i o potenju i ljubavi ali samo me$u pripadnicima dvanaest plemena. Oako ne bi bilo neka% kvih zabuna, zapisano je da izme$u Jahvea i Jevreja stoje rabini koji su, zapravo, savetnici 2oji kad god je on u nekoj nedoumici. tako, Jevreji zapravo treba da sluaju rabine ma ta govorili jer oni, zapravo, govore bojim jezikom. ) ako je neto ipak sporno, ako nekome neto nije jasno, onda je tu 2et%'in%Ragol, najvie pravosudno i sudsko telo svih Jevreja. Ovaj Keliki sud je okupljao T4 najmudrijih i najuenijih lanova jevrejske elite, a njime je predsedavao predsednik poznat pod imenom )v%2et%'in ?otac suda@. (jihova re je uvek i po svim pitanjima bila konana. (jihova re je zapravo bila re 2oija. )ko neko, posle svega to je ve zapisano u nekim od ovih spisa, odnosno knjiga i posle svega to mu rabin preporui ili od njega zatrai, ako neko ne shvati volju .anhedrina kao volju 2oju, onda mu nema pomoi. .vi Jevreji koji imaju problema s razumevanjem onoga to se od njih oekuje da razumeju, bez obzira da li oni to mogu ili ele, bie strogo kanjeni % bie rtvovani Jahveu. 2roj rtava nije bitan, ali je dobro ako je znaajan jer je tu da poslui kao nauk drugima.

OU(, ##:, .2...

Jledajte, da biste razumeli sve to se dog$alo oko nestanka .:+J, a sada i .rbije morate shvatiti da je .tatistika greka, u vie navrata, nastojala da uspo% stavi svetsku vladu, ali bez uspeha. Oonano, pravi dogovor postignut je u Jalti. U skladu sa zakljucima sa Jalte od 1. do 33. jula 15BB. godine, jo u vreme traja% nja ratnih operacija irom sveta, u 2reton Kudsu, (ju Rempir, .)', odrana je #e$unarodna monetarna kon"erencija. 8ada su udareni temelji .vetskoj banci i #e$unarodnom monetarnom "ondu. Osnivaka kon"erencija OU( odrana je samo godinu dana kasnije, 1. juna 15BC. u .an :rancisku. Kidite, Jreci se urilo da se to pre osnuje .vetska vlada kojoj su dali naziv OU(. 8ako je u 'amber% ton Ouksu, zgrada u predgra$u Kaingtona, od 31. avgusta do T. oktobra odr% ana tajna kon"erencija predstavnika .)', Kelike 2ritanije, ...+%a i Oine koji su sainili prvi nacrt OU( nakon ega su 3A. juna 15BC. godine u .an :rancisko dovedene delegacije pedeset zemalja koje su potpisale *ovelju Ujedinjenih naci% ja. Odlueno je da se sedite nove svetske vlade sazida u (jujorku, na imanju 'ejvida +ok "elera.
stmnaBBT

O+'O #U(' (aravno, moete i pretpostaviti da je skup u 2reton Kudsu bio najznaaj% niji jer se tu ipak radilo o novcuD tom prilikom su dogovoreni svi glavni elementi za uspostavljanje jednog kontrolisanog svetskog monetarnog sistema u kome e dolar % novanica koju tampa =i$tem Mederalni0 rezervi% imati "unkciju svet% ske monete sa vredno0u 19=C "ine unce zlata. Jlavne poluge tog monetarnog sistema su postale .vetska banka i #e$unarodni monetarni "ond sa seditem u Kaingtonu. 8o su, a da se i ne zna, privatno kontrolisane "inansijske institucije preko kojih se danas vri tiho unitenje i porobljavanje celog sveta. 'a vas podse% tim, prvi predsednik .vetske banke je bio cionista Judin #ajer ?&ugene #eFer@ koji je pre toga bio pred se davajui ,d7ora =i$tema Mederalni0 rezervi: *osle njega .vetskom bankom e upravljati Judin 2lek ?&ugene +. 2lack@ i njegov pomonik 'oze" Kerner +id ?Joseph KKarner +eed@ koji su bili slubenici +ok"elerove C0a$e Nan0attan Bank banke. (o, kao pravi apsolutista .vetskom bankom e od 15A>. do 15>1. upravljati +obert #aknamara +Robert #c(amara@, nekadanji sekretar odbrane .)' koji je Kijetnamski rat doveo do vrhunca. #aknamarin nezvanini savetnik u 2anci je bio 'ord .ulc ?Jeorge *ratt .hultz@ koji je danas predsed% nik VPNorgan C0a$e d Co: banke. Od 1. juna 344C. predsednik .vetske banke je *ol Kol"ovic ?*aul [ol"o6itz@, nekadanji pomonik amerikog sekretara odbra% ne i najvei zagovornik invazije na rak 344=. Oako bi to bolje obavila svoje poslove, ma ta oni bili, U( su "ormirale preko 1C4 agencija, komiteta, komisija i si. Jedna od najpoznatijih agencija je svakako U(RH+ ?Kisoki komesarijat U( za izbeglice@ koja svoje sedite ima u Yenevi i na ,ijem se ,elu danas nalazi )ntonio Juteres ?)ntonio Juterres@. Ukupan broj zaposlenih ove agencije na dan =1. decembra 344C. iznosio je A.A>5. Keina ljudi veruje da ova agencija deluje po sopstvenim projektima, a ona je u stvari samo obian sakuplja "inansijskih i drugih sredstava 0irom sveta. *riku% pljena sredstva ona prosleduje drugim organizacija koje se onda pojavljuju kao deo spasilakih aktivnsoti U(RH+%a. 'a biste imali predstavu kako to "unkci% onie i o emu se tu radi citirau vam +iarda 2al"a ?+ichard 2al"e@, nekada% njeg poslanika &vropskog parlamenta. (akon nuklearne katastro"e u Hernobilu 15>A. &U je pristupila, uz asistenciju ljudi iz U(RH+%a, slanju kontaminirane hrane u a"rike zemlje. .uprotstavljajui se ovakvoj MhumanitarnojM politici 2al" je rekao7 M.matram apsolutno neprihvatljivim to to kao humanitarnu pomo aljemo hranu koju sami neemo da jedemoM. 'rugi primer je vezan za ameri% ku humanitarnu organizaciju food Mor Uungr+ Ine koja je 15T5. uputila vie tona hrane i lekova za ivotinje zoolokog vrta flei$00acker !oo u .an :rancisku. Oako je hrani, a i lekovima odavno istekao rok vanosti zooloki vrt je odbio da ih preuzme. (a scenu su, moete i pretpostaviti, nastupili svetski humanitarci koji su hranu i lekove uputili u Oampuiju. Oako bi prikazale to vei obim upuene pomoi stradalnicima irom sveta U(RH+ i njoj bliske humanitarne organizacije prikupljaju sve i svata i to prosle$uju dalje, bez obzira na realne potrebe onih kojima je namenjeno. 8ako se pored lekova za smirenje u a"rike zemlje esto 0alju i elektrina ebad, napici za mravljenje i sticanje vitke linije, zimska odea, preparati protiv elavosti, paste za izbeljivanje zuba i si. Ukupan broj ljudi koji su tokom 344C. godine bili obuhvaeni sistemom zatite U(RH+%a je iznosio 31 milion. BB> strana

( e n a d # in i * o s v o m h u m a n ita rn o m p ro "ilu n a jp re p o z n a tljiv ija a g e n c ija U ( je b e z s u m n je U ( H & : ?: o n d U je d in je n ih n a c ija z a d e c u @, o s n o v a n a 1 5 B A . s a c ilje m z a tite iv o ta d e c e i u n a p re $ e n je m n jih o v o g ra z v o ja . . e d i te a g e n c ije je u ( ju jo r % k u , a n a e li s e n a la z i ) m e rik a n k a ) n K e n im a n ?) n n # a rg a re t K e n e m a n @ k o ja u p r a v lja s a o k o 1 4 .4 4 4 s lu b e n ik a r a s p o r e $ e n ih u 1 3 A z e m a lja s v e ta . U k u p a n g o d i n ji b u d e t a g e n c ije p re la z i = m ilija rd e d o la ra , a o b e z b e $ u ju g a v la d e la n ic e U ( , m n o g e m u ltin a c io n a ln e k o m p a n ije , ra z n e "o n d a c ije i p o je d in c i. O d m a h p o o s n iv a n ju o v e a g e n c ije iz b io je s k a n d a l s a n je n im p o v e re n ik o m u 2 e lg iji J o K e r % b e k o m ?J o s K e rb e e k @ k o g a je p o lic ija o p tu ila d a s e , k o ris te i s e p riv ile g o v a n im p o lo a je m n a m e te n ik a U ( , b a v io o rg a n iz o v a n je m la n c a z a s e k s u a ln e u s lu g e s a d e c o m . U p ro s to rija m U ( H & : %a u 2 e lg iji R u e N o n to + e r r 2 5 p o lic ija je o tk rila p r e k o 1 .4 4 4 p o r n o g r a " s k ih " o to g r a " ija d e c e i s p is a k o d B 4 4 im e n a k lije n a ta iz 1 C z a p a d n o e v ro p s k ih z e m a lja . ' a lja is tra g a je p o k a z a la d a s u u o v a j p o rn o g ra "s k i la n a c u k lju e n e i U ( H & : %o v e k a n c e la rije u . v a jc a r s k o j, : ra n c u s k o j i & n g le s k o j, a s v e s e z a v r ilo ta k o to je p re d s e d n ik b e lg ijs k o g O o m ite ta U ( H & : %a Y ilb e r Y a k ?J ilb e rt J a e g e r@ p o d n e o o s ta v k u . ( a s to je i d a u n a p re d e trg o v in u z e m a lja u ra z v o ju U ( s u 1 5 A 3 . o s n o v a le s ta ln u O o n "e re n c iju U ( o trg o v in i i e k o n o m s k o m ra z v o ju % s k ra e n o U ( O 8 ) ' . J la v n i m o to O o m is ije je d a z e m lje u ra z v o ju m o g u d a s tv o re n o v a ra d n a m e s ta i p o v e a ju iv o tn i s ta n d a rd s v o jih g ra $ a n a p rv e n s tv e n o k ro z p o v e a n je o b im a trg o v in s k ih o d n o s a s a in o s tra n s tv o m . O d s v o g o s n iv a n ja d o d a n a s U ( O 8 ) ' je v i e s re d s ta v a tro io n a s v o ju a d m in is tra c iju , p u to v a n ja z v a n i n ik a i s i. n e g o n a p o m o n e ra z v ije n im z e m lja m a . O d 3 4 4 C . g e n e ra ln i s e k re ta r O o n "e re n c ije je . u p a a i * a n i p a k d i . u p a c h a i * a n itc h p a k d i@. J e d n a o d p o s le d n jih i s v a k a k o n a jv e ih p re v a ra u o rg a n iz a c iji U ( je b io P r o g r a m z a 0 r a n u k o jim je s a n k c ija m a iz lo e n o m r a k u d o z v o lje n o iz v o e n je n a "te u z a m e n u z a p re h ra m b e n e n a m irn ic e i le k o v e . * rv o s u U ( a v g u s ta 1 5 5 4 . u s v o % jile re z o lu c iju b r. A A 1 k o jo m s e ra k u u v o d e m e $ u n a ro d n e s a n k c ije , a p o to m s u 1 5 5 1 . d o n e le d v e n o v e re z o lu c ije b r. T 4 A i T 1 3 k o jim a s e p o k re e P r o g r a m z a 0 r a n u s a c ilje m p o m a g a n ju s a n k c ija m a n a p a e n o m ira k o m n a ro d u . I n a c i, d a b u d e m o ja s n i, U ( s u p rv o u v e le ra k u s a n k c ije k o je s u iz a z v a le n e s a g le d iv e p o s le d ic e p o n je g o v o s ta n o v n i tv o , a p o to m s u d o n e le m e re z a u b la a v a n je s tra h o ta k o je s u s a m e p ro iz v e le . * rim e n a P r o g r a m a o tp o e la je d e c e m b ra 1 5 5 A . i d o 3 4 4 = . s v e ts k o m tr i tu je p ro d a to ira k e n a "te u v re d n o s ti o d o k o A C m ilija rd i d o la ra . I a p a d n e s ile s u k o n tro lis a le ta s e o d h ra n e i le k o v a is p o ru u je ira k o m n a ro d u , a z a g la v % n o g k o n tro lo ra U ( s u , n a p re d lo g g e n e ra ln o g s e k re ta ra O o n ja ) n a n a ?O o "i ) tta ) n n a n @, im e n o v a le O ip ra n in a 2 e n o n K a h . e v a n a ?2 e n o n K a h e . e v a n @. P r o g r a m je o b u s ta v lje n 3 3 . m a ja 3 4 4 = . k a d a je . a v e t b e z b e d n o s ti U ( d o n e o re z o lu c iju b r. 1 B > = k o jo m s e z a b ra n ju je d a lja is p o ru k a h ra n e i le k o v a ra k u , a p re o s ta lih 1 4 m ilija rd i d o la ra n e u tro e n ih s re d s ta v a , u s k la d u s a , e tv rto m e n e v s k o m k o n % v e n c ijo m iz 1 5 B 5 , p re p u ta b rita n s k im i a m e ri k im k o a lic io n im s n a g a m a k o je s u 3 4 . m a rta 3 4 4 = . o tp o e le in v a z iju n a ra k . O a k o s e m n o g im a ra p s k im d r a v a m a u in ilo d a s u s a n k c ije U ( ra k u b ile s a m o s v o je v rs n a u v e rtira u n a p a d n a o v u d r a v u ) ra p s k a lig a je iz ra z ila i s u m n ju u is p ra v n o s t s p ro v o $ e n ja s a m o g P r o g r a m a i z a to o p tu ile li n o p re d s e d % n ik a U ( O o "ija ) n a n a . 8 o k o m 3 4 4 C . g o d in e o "o rm lje n a je n e z a v is n a k o m is ija s a s tr a n a B B 5

O+'O # U('1 z a d a tk o m d a is p ita s v e s u m n je ) ra p s k e lig e , a n je n i n a la z i s u b ili p o ra a v a ju i7 o k o T 4 h ra n e i le k o v a is p o ru e n ih ira k o m n a ro d u s u b ili n e u s lo v n i z a lju d % s k u u p o tre b u , a n jih o v a c e n a p o je d in ic i p ro iz v o d a je b ila p ro s e n o u v e a n a z a 3 1 . ( a ta s u 2 rita n c i i ) m e rik a n c i u tr o ili p re o s ta lih 1 4 m ilija rd i d o la ra n ije b ilo m o g u e ta n o u tv rd iti. U o d v o je n o j is tra z i k o ju je s p ro v e o je d a n p o d k o m ite t a m e ri k o g . e n a ta , a iji s u re z u lta ti o b ja v lje n i k ra je m 3 4 4 C , o b e lo d a n je n o je d a je u e lu a "e ru P r o g r a m a z a 0 r a n u b ila u k lju e n a k a n c e la rija . v e ts k e z d ra v s tv e n e o rg a n iz a c ije u O a iru i d a je g la v n i L ig ra M b io , la n b rita n s k o g p a rla m e n ta ' o r % d J a lo v e j ?J e o r g e J a llo 6 a F @ k o ji je z a s v o ja L tim o v a n ja M p rim io A 4 4 .4 4 4 . U p rilo g a ra p s k ih tv rd n ji b io je i la n a k n o v in a rk e Q e [ ] o r k # im e $ O la u d ije + o s e ti ?H la u d ia + o s s e tti@ k o ja je n a v e la d a je a d m in is tra c ija U ( , p o s tu p a ju i p o d ire k % tiv a m a O o "ija ) n a n a , s v e v re m e s a k riv a la p o d a tk e v e z a n e z a k o li in u , k v a lite t i c e n u ro b e is p o ru e n e u o k v iru P r o g r a m a % k a o i c e n u p o k o jo j je ira k a n a "ta p ro % d a v a n a . O d g o v a ra ju i n a o p tu b e i k o m e n ta ri u i n a la z e k o m is ija i p o je d in a c a O o "i ) n a n je iz d a o s a o p te n je z a ja v n o s t u k o m e s e k a e 7 L K e o m a je m o g u e d a je u o k v iru P r o g r a m a b ilo p ro p u s ta , a li je iz v e s n o d a s u o p tu b e p re te ra n e i p re % n a g la e n e . * o tr e b n a s u d o d a tn a is tr a iv a n ja ...M . ' a b i im s v i z a p o s le n i b ili d u b o k o o d a n i, k o n tro lo ri s v ih o v ih le g a ln ih s v e ts k ih o rg a n iz a c ija u s ta n o v ili s u n jih o v a v is o k a p rim a n ja , ta k o d a e d a n a s s v a k o o d n jih u in iti sv e , b a s s v e , s a m o d a z a d r i s v o je d o b ro p la e n o ra d n o m e s to . 2 iti io le v i i in o v n ik u O U ( z n a i b iti d e o p o s e b n o p riv ile g o v a n e s v e t % s k e b iro k ra tije . , in o v n ic i O U ( s u d a n a s b o lje p la e n i o d in o v n ik a b ilo k o je d r a v e . O n i im a ju ta k a v s is te m z d ra v s tv e n o g i p e n z io n o g o s ig u ra n ja o k o m e n a jv i i d r a v n i s lu b e n ic i u . ) ' , : ra n c u s k o j, ( e m a k o j ili 0 v e d s k o j m o g u s a m o d a s a n ja ju . ) k o z n a te d a s e z a p la te s v ih z a p o s le n ih u U ( , z a k u p p o s lo v n ih p ro s to rija i re z id e n c ija , b a n k e te i p ro m o tiv n a p u to v a n ja i z a s v e d ru g e p ra te e tro k o v e k o je o v a o rg a n iz a c ija im a iz d v a ja g o to v o T 4 b u d e ta U ( o n d a e v a m s v e b iti ja s n o i b e z d o d a tn ih p o ja n je n ja . ' a b i p rik a z a la s e b e u to p o v o ljn ije m s v e tlu o v a k a b a lis ti k a tv o re v in a im a v la s titu p ro p a g a n d n u m a in e riju , a p o p o tre b i s e a n g a u ju i d ru g e p ro "e s io n a ln e m a rk e tin k e a g e n c ije . K id ite , je d n a o d n jih o v ih d o b ro o s m i lje n ih iz m i ljo tin a s u i ti ta k o z v a n i a m b a s a d o ri d o b re v o lje U ( . 8 o je o d is ta s ja jn o z a m i lje n o i o d ra $ e n o Q z a b e ru n e k u p o p u la rn u i k o re k % tn u li n o s t iz n e k e z e m lje , d a ju jo j m a lo n o v c a z a p u to v a n ja i b a k i , d ip lo m a ts k i p a s o U ( i p ro g la s e je s v o jim a m b a s a d o rim a . & to , ta k o , z a n i ta , z a s i u , o b e z b e % $ u ju s e b i im id Y k o ji im v e o m a o d g o v a ra , a k o ji z a p ra v o n e m a n ik a k v ih d o d irn ih ta a k a s n jim a . # e d u a m b a s a d o rim a d o b re v o lje U ( d a n a s s u n a jp o z n a tiji R a ri 2 e la "o n te ?R a rrF 2 e la "o n te @, ' e n i J lo v e r ?' e n n F J lo v e r@, + o d e r # u r ?+ o g e r # o o re @, K a n e s a + e d g re jv ?K a n e s s a + e d g ra v e @, O la u d ija 0 i"e r H la u d ia . c h i""e r@, + ik i # a rtin ?+ ic k F # a rtin @, ' e jv id 2 e k a m ?' a v id 2 e c k h a m @ itd . z . rb ije a m b a % s a d o r d o b re v o lje U ( o d 1 . "e b ru a ra 3 4 4 3 . je & m ir O u s tru ric a .

Josip 2roz...
K id ite , . lo b o d a n # ilo e v i je jo 1 5 5 1 . u p u tio z a h te v # o s k v i d a m u d o s ta v e d o s ije J o s ip a 2 ro z a 8 ita . ( e d a m u g a n is u p o s la li n e g o m u n ik a d n is u n i o d g o v o rili. 8 a j d o s ije p o s to ji, a li je o n to lik o ta ja n d a g a s a m o e "o v i n e k a d B C 4 s tra n a

(cnad #ini

OJ2%a, a sada :.2%a mogu imati u rukama. (aravno, neto iri, u stvari onaj pravi dosije o 8itu se uva u seditu # A ili kako se to o"icijelno danas naziva . ./u na Kokshol Orosu u Nondonu. On je bio njihov agent i u tom svojstvu je poeo saradnju sa :eliksom Uerinskim oko osnivanja HeOe iz koje je kasnije nastao OJ*U pa (OK' ?RapO)R#R OO#iiccapna8 2RK8peRR#x A=A1: 8ita je u red iluminata uveo ser Kinston ,eril, ovek koji je proveo A3 godine u 'onjem domu britanskog parlamenta. On ga je i postavio na elo Jugoslavije tako to je 15B=. obustavio svaku pomo +avnogorskom pokretu i svu savezniku pomo i podrku usmerio ka 8itu i njegovim komunistima. ste godine 8ito je orga% nizovao 'rugo zasedanje )K(OJ%a u Jajcu gde mu je dodeljen in marala, a kralju zabranjen povratak u zemlju. Oktobra meseca kod novog komunistckog i budueg jugoslovenskog lidera stie ,erilov izaslanik :icroj #eklin ?.ir :it% zroF #acNean o" 'unconnel, lst 2aronet@ kako bi preneo instrukcije i dogovorio datum njihovog sledeeg susreta. *rvi sastanak se odrao maja 15BB. meseca u Nondonu, a drugi sredinom avgusta u taliji. Oonspirativni naziv 8ito je zapravo nadimak koji je Josip 2roz dobio u masoneriji jo krajem dvadesetih ili poetkom tridesetih godina dvadesetog veka ?8itus@ i koji je on zadrao do kraja ivota. 8aj nadimak nije imao kada je kao dobrovoljac B3. domobranske divizije, kaplar 14. ,ete 3C. pukovnije pucao i ubijao .rbe u bitkama na Oolubari i ta ja znam gde sve jos. Uivao je da ga ljudi tako zovu, a da ni pojma nemaju ta taj nadimak predstavlja. *rema 'asperu +idliju ?Jasper +idlev@, ,oveku koji je po odobrenju Keli% ke loe &ngleske za pisanje svoje knjige #0e freema$on$ koristio za7ranjene $pi$e ?"orbidden papers@ biblioteke u #asonskom domu u Nondonu i poverljive arhi% ve ,erilovog koleda Univerziteta u Oembridu, iza #ajskog prevrata u .rbiji 154=. stoji britanska masonerija na elu sa kraljem &dvardom K 7 MIa vreme Obrenovia, .rbija je bila saveznica )ustrije, pri emu su se .rbi uzdali da e ih zatiti... Iato neki misle da &dvard K i britanski slobodni zidari, koji su kontro% lisali spoljnu politiku, ele da zbace dinastiju Obrenovic i da umesto njih postave porodicu Oarador$evi na presto. 2ritanska vlada je tvrdila da je zaprepa0ena ubistvom. *ovukla je svog ambasadora iz 2eograda i odbila da poalje pred% stavnike na krunisanje novog kralja. #e$utim, posle godinu dana u 2eograd se vratio britanski ambasador i 2ritanija je uspostavila mnogo bliskije odnose sa .rbijom nego to ih je ikada imala sa dinastijom Obrenovia... 'a britanski slobodni zidar &dvard K nije zbacio dinastiju Obrenovic .rbija bi se borila kao saveznik )ustrije... Uspostavljanje dinastije Oara$or$evia bilo je uzrok preokretu saveznitva na 2alkanu... &dvard je ,vrsto resio da sa :rancuskom i +usijom izgradi savez protiv (emake... U nameri da to ostvari posetio je svog ro$aka cara (ikolaja na jahti u +avelu...M. *rema +idliju 2ritanija je stajala iz Oara$or% $evia sve do 15B1., a onda... .aveznike snage su na Uskrs, 1A. aprila 15BB, na zahtev 2roza, otpoe% le bombardovanje 2eogradaD glavni grad je bombardovan sedam puta, a samo prvog dana na njega je B44 bombardera izbacilo vie od 1.C44 tona bombi. Ubije% no je oko =.444 gra$ana i 1> nemakih vojnika. *osle 2eograda, 2roz je zahtevao proirenje bombardovanja pa su tako na red doli (i i Neskovac.
strana BC1

O+'O #U('

(akon sastanka 2roza sa ,ercilom dolazi do orgijanja komunista nad srpskim narodom. *o oslobo$enju 2eograda 34. oktobra 15BB. nastaje prava hajka na istaknute srpske domaine, intelektualce, )metnike, /st)dente222 .r$an Hvetkovi, saradnik nstituta za modernu istoriju, u svojoj studiji I$pod $rpa i ekia koju je objavio nakon petogodinjeg istraivanja navodi7 M*o osloba$anju 2eograda uspostavljen je Kojni sud koji je, po kratkom postupku, donosio presu% de. Osu$ivani su advokati, lekari, glumci, muziari, politiki neistomiljenici... U zatvorima se nalo oko 344.444 gra$ana 2eograda od kojih je najmanje AC.444 ubijeno. .amo u logoru na 'edinju je u 13. paviljonu ) dva dana pobijeno 544 lju% di.M (igde u Jugoslaviji se nita slino nije dogodilo. ,ak ni u Iagrebu, glavnom gradu (ezavisne 'rave Rrvatske nije zabeleeno neto, ni priblino, slino. (o, to nije bio kraj 2rozovskom obraunu sa .rbima. *aralelno sa masovnim hape% njima gra$ana 2eograda, odvijao se i postupak nasilne regrutacije beogradskih osnovaca i srednjokolaca za slanje na .remski "ront. Od 31. oktobra 15BB. do 1=. aprila 15BC. na .remskom "rontu je poginulo oko 3=.444 srpskih omladina% ca. 2orili su se protiv pripadnika Kermahta koji su se povlaili sa 2alkana u (emaku. (ova komunistika vlast je odmah po okonanju 'rugog svetskog rata srpski .rem podelila na zapadni i istoni. Iapadni je, zajedno sa srpskim stanovnitvom, pripojen nekadanjim teritorijama (ezavisne 'rave Rrvatske, a istoni ostavljen .rbiji. U Kukovaru, znaajnom trgovakom i industrijskom gradu Iapadnog .rema, .rbi e 1553. i 155=. voditi ogorene borbe protiv povam% pirenog velikohrvatskog ovinizma. )li, pored svega ve navedenog 2roz je uspeo da uini jo jednu stvar7 Uspeo je da etnike postavi na istu ravan sa ustaama. Oni koji su prvi poeli da se bore protiv okupatora bie, na voleban nain, poistoveeni sa onima koji su se prvi borili uz okupatora. Ovo 2rozu nije bilo vano samo na me$unarodnom nivou % da se prikae kao jedini borac protiv "aizma ve, moda i vanije, da poseje duboko seme razdora me$u Kas .rbe. , evo, ve est decenija Ki se sporite i me$usobno optuujete to znai da je 2roz odista bio majstor primene politike
- divide et impera:

.ta mislite, zato se samo vama .rbima u nekadanjoj :(+J dogodila 15B>. godina, odnosno tzv. n"ormbiroP 8a rezolucija n"ormbiroa nije nita dru% go do odgovor Josi"a Kisarionovi,a .taljina na 2rozovu zatitu nekih ljudi koji su, nakon neuspelog atentata na njega u #oskvi, prebegli u Jugoslaviju. 8ito je, kao to sam vam ve rekao, nadimak, konspirativno ime jednog oveka, ali se taj ovek nije zvao Josip 2roz. &, taj ovek je, kao stari agent (OK'%a dobio nalog da zatiti one koji su pokuali da likvidiraju .taljina. *riznaete, normalno je, da Josi" Kisarionovi nije mogao preko toga tek tako da pre$e. 8ito je oduvek bio ovek (OK'%a, jo od vremena ,eOe, a kako je taj svoj poloaj koristio najbolje se moe videti po tome kako je doao na elo O*J. *rvo je A. jula 15=T. godine % u sred .panskog gra$anskog rata % ubio svog glavnog kon% kurenta lana *olitbiroa HO O*J i tada politikog komesara 1=. internacionalne ?"rancuske@ brigade 2lagoja *arovia. Ubistvo je izvrio u jeku borbe "rancuske brigade sa panskim "aistima kod Kiljanueve de la Oanjade. Ibog ovog gnu% snog zloina i mogunosti da bude povezan sa njim je celog ivota poricao da je uestvovao u .panskom gra$anskom ratu. #e$utim, engleski istoricar 8omas
BC3 strana

(enad #ini Rju ?8homas Rugh@ u svom uvenom delu Jra$anski rat u 0paniji ?.panish Hivil [ar@ koja je doivela ,etiri izdanja podrobno je dokumentovao 2rozovo uee u ovim sukobima u 0paniji. .a Rjuom se u potpunosti slae i panski pro"esor Kinsente 2alager .;icente Balaguer1 koji, pri tome, naglaava daje sam razgovarao sa vie desetina 0panaca koji se dobro seaju 2roza iz tih ratnih vremena. (akon *arovia 2roz je, uz pomo generala (OK'%a Jakubovia ?pravo ime se nikad nije saznalo@ i vana Oaraivanova .pinera, organizovao likvidaciju generalnog sekretar O*J Josipa ,iinskog ?konspirativno ime #ilan Jorki@. (akon ovog ubista (OK' je organizovao i likvidaciju jo oko >44 jugosloven% skih komunista koji su se nalazili u #oskvi, a koji su, na bilo koji nain, mogli da spree postavljanje 2roza na elo O*J. #e$u njima su bili i politiki sekretari HOO*J .ima #arkovi, Uuro Hviji i Jovan #alii, Kladimir Sopi, lan HOO*J, Kladimir Kujovi, organizacioni sekretar HOO*J.... O ulozi 2roza u likvidaciji >44 jugoslovenskih komunista indirektno je govorio i njegov prijatelj iz tih vre% mena Josip Oopini7 MIna kako je tada bilo u #oskvi, ili si bio sa (OK'%om ili ti ode glavaM. Kladimir 'edijer je bio mnogo konkretniji7 M8ito i Oardelj su okrvavili ruke u #oskvi prilikom istki oko >44 Jugoslovena. 8e su se istke produile i nakon rata.M Usled protivljenja srpskih komunista Josip 2roz na ,elo O*J dolazi tek nakon 15=>, a ne tokom 15=T. kako je jedno specijalno odeljenje (OK'%a planiralo. (o, nisu samo srpski komunisti bili protiv 2roza. Josi" Kisa% rionovi .taljin je, nakon to je upoznat sa 2rozovim manipulacijama, do te mere bio protiv njegovog izbora da je krajem marta 15B1. uputio generala (OK'%a i koordinatora svih ruskih obavetajnih aktivnosti #usta"u Jolubia u 2eograd. #usta"a Jolubi, .rbin ro$en 1>5B. u 2ilei, 2osna i Rercegovina, je kao pripadnik srpske vojske uestvovao u *rvom balkanskom ratu, a za iskazanu hrabrost prestolonaslednik )leksandar Oara$or$evi ga odlikuje ordenom ,7i* U: U *rvom svetskom ratu Jolubi ratuje u bitkama na Heru i Oolubari, a potom se sa srpskom vojskom preko )lbanije povlai u Jrku. U .olunu je, zajedno sa #ilanom i #ilutinom (ediem, 'raom #ihajloviem i 'uanom .imoviem, odbio da na montiranom procesu svedoi protiv 'ragutina 'imitrijevia )pisa zbog ega je, po okonanju su$enja, lien o"icirskog ina i izbaen iz vojske. U oslobo$enom 2eogradu se, kod oca i majke, zadrava samo par meseci i odmah potom odlazi u .vajcarsku gde upisuje studije prava. *red zavretak studija Jolubi se iznenada seli u #oskvu gde postaje pripadnik (OK'%a i ovek od najveeg poverenja Josi"a Kisarionovia .taljina. Jolubi je organizovao i lino nadgledao operaciju likvidacije Tle#Aa Ba2#BO2# ia &ponmrena u #eksiku, U grad koji je najvie voleo % 2eograd je stigao >. aprila 15B1. sa zadatkom da smeni Josipa 2roza. (o, Josip 2roz obavestava Jestapo o dolasku ovog najvieg rukovodioca (OK'%a i on je 14. aprila uhapen, a ve 11. streljan u parku Ora% ljevog dvora ?*ionirski park@. *ripadnici specijalnih ruskih jedinica su njegovo telo pronali 15BA. i prebacili ga u #oskvu gde je sahranjen uz najvee dravne poasti. danas se njegovo ime nalazi na spisku najzaslunijih agenata (OK'%a, odnosno OJ2%a. Oada je 2roz krajem 15BT. udomio trojicu ljudi odgovornih za pokuaj likvidacije .taljina ovaj je odluio da de"initivno okona sa njim. *ozvao je svoje pristalice u :(+J da se razraunaju s 8itom. (isu uspeli pa je 2roz sve jugoslo% stranaBC=

O+'O #U(' venske zatvore popunio sa njima, a otvorio je ijedan novi, specijalni % Joli otok. (aravno, .taljinovom pozivu su se odazvali samo .rbi koji su oduvek bili bliski s ruskim narodom, pa su zato oni i inili oko 54 svih zatvorenika i gotovo 144 na Jolom otoku. (jihovi glavni ,uvari i muitelji na Jolom otoku bie Rrvati i pripadnici novokomponovane komunistike, brozovske crnogorske nacije % .rbi koji su se prodali za malo zvanja i imanja. Ooliki je znaaj i vanost Jolom otoku pridavao 2roz najbolje se vidi iz izjave njegovog sekretara iz Jardijske jedinice #ilana +adlovia7 M8ito, Oardelj, Orajai i )ugustin,i su tajno otili da vide i uvere se u bezbednost Jolog otoka koji im je hrvatska tajna policija predloila.M Oako bi sve vezano za utamnienje neposlunih srpskih ruso"ila bilo u stilu naj% vee kabale pobrinuo se 8itov najomiljeniji policajac van .tevo Oraja,i. On je za izgradnju svih zatvorskih objekata na Jolom otoku doveo ustae koje su tada kao ratni zloinci sluili kaznu u hrvatskim zatvorima. .rbi e tako biti utamni% eni na teritoriji nekadanje ('R u objektima koje su za njih pripremile ustae. O obimu obrauna Josipa 2roza sa starim lanovima partije i simpatize% rima .taljina najbolje govore sledei podaci7 Od =5T.444 lanova O*J njih 33C.1A4 je iskljueno iz *artije ?oko C>@, >.>T= ih je ubijeno, a preko 33.444 su ostali doi% votni invalidi. .amo na Jolom otoku je bilo utamnieno oko 1C.444 ljudi od kojih je tek = bilo sudski procesuirano, a jedna treina ubijena. (a .vetom Jrguru, odmah pored Jolok otoka, se nalazio poseban enski zatvor. Ooliko je tano ena kroz njega prolo nije poznato ali se zna da ni jedna od njih po oslobo$enju nije mogla da ima porod. Oba ova zatvora su prestala sa radom tek 15CA. citira 8itov komentar o sukobu sa .taljinom iznet 15C3. godine7 L(e treba sada skrivati ili se sramiti to smo sve do 15B>. otvoreno i iskreno gledali u .ovjetski .avez. #i nikada i nismo izgubili vjeru u socijalizamD poeli smo gubiti vjeru u .taljina koji je iznevjerio stvar socijalizma. On je mrzeo svaki socijalistiki pokret u svijetu. (ema sumnje da su to bili teki daniD nau revoluciju je guio pritisak .taljina... .taljin je imao ozbiljnih iluzija o pretpostavljenim tradicionalnim veza% ma izme$u +usa i .rba. Ibog njegove nerealne procjene situacije je i promaio kad je napao. (ije opazio novi demokratski duh koji je prevladao u naoj Oomu% nistikoj partiji, a koji su irile nae demokratske snage koje smo stvorili jo pre rata. 8o su bili teki dani ali to su bili i veliki dani. U svemu mi je pomoglo i lino iskustvo iz 15=>. kad sam bio u #oskvi. 2io sam sam. 8i dani 15=>. bili su mi tei od onih iz 15B>. skustvo je najbolji uitelj ivota. skustvo je glavna stvarM. 'anas se zna, svi znaju, a znalo se i tada, kako je nekadanji generalni sekretar U( i predsednik )ustrije Ourt Kaldhajm ?Ourt Jose" [aldheim@ bio .. o"icir u .rbiji tokom 'rugog svetskog rata. Oao evidentirani ratni zloinac Ourt Kladhajm je u :(+J ?:ederativna narodna republika Jugoslavija@ imao dosije pod oznakom :%3CCT3. #e$utim, u interesu mira i dobrosusedskih odnosa sa )ustrijom i (emakom maral Jugoslavije Josip broz 8ito nije dozvolio da se ti podaci obelodanjuju. ne samo to, godinu dana nakon 0to je Kaldhajm izabran za generalnog sekretara U( 2roz mu lino 15T=. godine dodeljuje Orden jugo% slovenske zastave sa zlatnim vencem. Ovako visoko priznanje ?ovo je najvii orden za gra$anske zasluge koji je neko mogao da primi@ Kaldhajm je verovatno zasluio jer je jula 15B3. preko 3=.444 srpske nejai sa Oozare LzbrinuoM u Jaseno% BCB strana
U svojoj knjizi Qovi prilozi za 7iograMiju Vo$ipa Broza #ita Kladimir 'edijer

( e n a d # in i v a c . ( i je d n o o d n jih n ije p re iv e lo to lik u p a n ju . O a d a s e o s a m d e s e tih g o d in a p ro lo g v e k a iro m s v e ta p ro u lo d a je K a ld h a jm b io n a c is ti k i o "ic ir n ik o s e n ije s e tio d a p o n i ti o d lu k u o d o d e li ju g o s lo v e n s k o g o rd e n a o v o m p rip a d n ik u v e r% m a h to v e g ru p e a rm ija p o z n a te k a o % D ie U e e r e $ g r u p p e / : K a ld h a jm o v o g ra tn o g k o m a n d a n ta A le - a n d e r *a P o 0 r *a s u s rp s k i p a rtiz a n i z a ro b ili 1 5 B C . i n a k o n s u $ e n ja s tre lja li 3 A . "e b ru a ra 1 5 B T . K a ld h a jm je im a o v i e s re e % s re o je 2 ro z a Q + e i u v a m jo n e to . 8 a j 8 ito , k a d je 1 5 B 1 . g o d in e , n a z a h te v , # A d o a o u 2 e o g ra d d a o rg a n iz u je u s ta n a k p ro tiv ( e m a c a n ije b a n a jb o lje g o v o rio s rp % s k i. O d n o s n o , g o v o rio g a je a li s a iz ra e n im a k c e n to m . 2 e o g ra d s k i k o m u n is ti s u m u p rip re m ili la n u li n u k a rtu n a im e n e k o g s rp s k o g in e n je ra # iti a ili ta k o n e to , a li s u b rz o m o ra li d a m u n a $ u n o v a d o k u m e n ta je r b i g a p o lic ija s a s rp s k o m li n o m k a rto m i ta k v im n a g la s k o m o d m a h u h a p s ila . ' o b io je n e k a k v , e k i p a s o , je r je ta j je z ik o d li n o g o v o rio . s tin e ra d i, m o ra s e re i d a je b io p ra v i p o lig lo ta je r je te n o g o v o rio jo s i n e m a k i ?s a iz ra e n im b e k im a k c e n to m @, e n g le s k i, "ra n c u s k i, ita lija n s k i, ru s k i i k irg i k i k o je je n a u io u + u s iji. m a o je ta le n ta z a je z ik e . m a o je ta le n ta z a m n o g o to g a . I n a te , k a d s u ( e m c i p o k u a v a li d a z a ro b e 8 ita k o d ' rv a ra i k a d je to m p rilik o m n a s to tin e p a rtiz a n a p o g in u lo b ra n e i g a , o n z a p ra v o u o p te n ije b io u ' rv a ru . U to v re m e p io je v is k i i p u io s v o j o m ilje n i to m p u s u N o n d o n u . ' a , b io je to v e o m a m o a n ig ra . n a e , m a lo , a k o u o p te , je p o z n a ta in je n ic a d a je 1 5 B 1 . u 2 e o g ra d u 2 ro z a s a e k a o J a a + a jte r J a s h a + ig h te r@ i o d v e o g a u 2 o ti e v u u lic u u d o m b o g a te je v re js k e p o ro d ic e f i$ c 0 e r k o ji s u u s rp s k o j ja v n o s ti b ili p o z n a ti p o h ris tija n iz o v a % n o m p re z im e n u + ib n ik a r i, n a ra v n o , p o v la s n i tv u d n e v n ih n o v in a P o litik a : O o lik o je # A , o d n o s n o b rita n s k a v la d a v o d ila ra u n a o J o s ip u 2 ro z u g o v o ri i te le g ra m k o ji je = . a v g u s ta 1 5 B B . K in s to n , e r il u p u tio ju g o s lo v e n s k o m k o m u n is ti k o m lid e ru 7 `Ni preduzimamo krajnje mere predo$trono$ti% na ra un o$tali0 operacija% da 7i$mo ;a$ o7ez7edili na ;i$u% uz pomo na"eg vazdu0oplov$tva iMlotile: Noram ;am rei da na$ je na"a o7ave"tajna $lu7a zapla"ila izve"tajem o jednom $nanom neprijatelj$kom napadu na ;a$ tamo: Ni emo naravno $matrati to na"im glavnim zadatkom da ;am pruimo $vu za"titu koja je u na"oj moi: Pored toga% ne 7i0 tre7alo da krijem od ;a$ da $am uo iz razli iti0 $avezni ki0 izvora komentare o $la7ljenju ;a"eg uticaja pa ;a$ $toga $avetujem% kao i$kreni prijatelj% da $e vratite na kopno i na$tavite rat protiv Qemaca`: 2 e , k i d n e v n ik K u r ir je 1 5 > 4 , n a k o n s m rti J o s ip a 2 r o z a , o b ja v io s v e d o c e % n je K a lte ra K in k e lm a n a ?K K a lte r K K in k e lm a n @, k a to li k o g s v e te n ik a iz 0 ta je rs k e . J o v o re i o ju g o s lo v e n s k o m p re d s e d n ik u i m a r a lu J o s ip u 2 ro z u K in k e lm a n is ti e 7 M 8 ito je b io m o j k o ls k i d ru g u b e n e d ik ta n s k o m k o n v ik tu , = v e ti P a v a o u O e rn e te n u . . v i s m o g a z v a li : ra n c , a p u n o im e m u je b ilo : ra n c 2 ro z . 2 io je v e o m a a rm a n ta n m la d i s a iz ra e n im s m is lo m z a le p o o d e v a n je i n a ro itim a " in ite to m p r e m a " in im s tv a r im a .M ( o v in a r i K u r ir a s u , n a k o n g o d in u d a n a tr a % g a n ja , o tk rili u ) rh iv u g ra d a 2 e a b o ln i k u o tp u s n u lis tu iz k o je s e v id i d a s u # a ria 2 ro s z , ro $ e n a J a v e r e k , i . a m u e l # a je r ?. a m u e l # e ie r @ 1 A . m a ja 1 > 5 B . d o b ili z d ra v u m u k u b e b u te k u = ,= k g i d u in e B > c m . 8 r i m e s e c a k a s n ije d e te je d o b ilo im e : ra n c . ( o v in a ri k o n s ta tu ju d a je # a ria u 2 e u ra d ila k a o s lu k in ja u k u i b o g a to g je v re js k o g trg o v c a # a je ra , a d a s e 1 > 5 A . v ra tila u O u m ro v e c s v o m e m u u : ra n ji 2 ro z u ?: ra n c z 2 ro s z @ s a k o jim je v e im a la s in a J o s ip a ro $ e n o g 1 > 5 3 . s tr a n a B C C

O+'O #U(' :ranc je ostao u 2eu gde se o njegovom vaspitanju starao #ajer. :ranc 2roz je, kao dete iz bogate porodice i sa dobrim obrazovanjem, 151=. upuen u *euj da zavri vojno obavetajnu kolu. U klasi sa njim je bio i mladi hrvatski intelektu% alac #iroslav OrleYa. .voje istraivanje novinari zavravaju konstatacijom da su braa :ranc i Josip 2roz, kao pripadnici au stro%ugarske vojske, ratovala prvo pro% tiv .rbije, a potom i na Oarpatima protiv +usa. Josip je 151C. poginuo, a :ranc je zarobljen. :ranc je, novinari ne objanjavaju kako je do toga dolo, ve u "ebruaru 151T. uestvovao u prvim revolucionarnim doga$ajima u +usiji. Oraj Oktobarske revolucije doekao je kao pripadnik ,eOe. Oada je re o poreklu Josipa 2roza interesantno je pomenuti njegovu bio% gra"iju koju je napisao Kladimir 'edijer. Od preko 1.344 stranica ove knjige vie desetina stranica je posveeno objanjenju gde se i kada on rodio. (a kraju, kad shvatite da niste dovoljno umni i prosveeni da tumaite pravila genealogije koja prouava razvitak porodice, rodova i plemena na osnovu kojih se kasnije izra% $uju porodini rodoslov pojavljuje se, na 3A4 stranici, spanosan izlaz iz lavi rintaD 'edijer vam nudi jednostavan i razumljiv rodoslov porodice 2roz iz dokumen% tacije 'ravnog arhiva .+ Rrvatske koje je priredio pro"esor )ndria Nukinovi. 'edijer je iskren kada kae da je danas gotovo nemogue koristiti se matinim knjigama za teritoriju Rrvatske koje su sve do sredine xK veka bile u nad% lenosti Hrkve, a od tada )ustro%Ugarske. (a neki neobjanjivi nain pojedini vremenski periodi vezani za porodicu 2roz ili 2rosz, kako gde, su jednostavno neitki ili izostavljeni. .toga je, zakljuuje 'edijer, najuputnije se koristiti doku% mentacijom 'ravnog arhiva .+ Rrvatske, koji je, ako emo iskreno, u celosti preuzet od strane (ezavisne 'rave Rrvatske. *ravu zbrku oko svog porekla iazazvao je sam 2roz 15BC. kada je objavio svoju krau biogra"iju u kojoj priznaje da je u jesen 151=. regrutovan u 3C. domo% bransku pukovniju austro%ugarske vojske i da je *rvi svetski rat doekao u inu podo"icira vodnika. #e$utim, 2roz ne govori gde je sve ratovao ali zato nagla% ava da je u aprilu 151C. bio zarobljen od +usa i da je u zarobljenitvu bio sve do septembra 1534. *ar meseci po objavljivanju svoje autobiogra"ije Josip 2roz e, govorei o ruskoj revoluciji odabranim jugo slovenskim novinarima izjaviti7 M#oje uee u ruskoj revoluciji je neznatno, a moj prijem u *artiju u Omsku i moj zahtjev za prijem u sovjetsko dravljanstvo ne raunam. #oje lanstvo u *artiji je neprekidno od 153=.M Oako je austro%ugarski ratni zarobljenik uestvo% vao u revoluciji u +usiji, kako je primljen u O* i da li mu je molba za prijem u sovjetsko dravljanstvo prihvaena nikad nije zvanino razjanjeno. Od 15BC. za 2rozovu biogra"iju bie nadlean 'ravni arhiv .+ Rrvatske preuzet od neka% danje (ezavisne 'rave Rrvatske. Oada je, nakon sukoba sa .taljinom, 8itova pozicija u zemlji bila dovede% na u pitanje odmah su mu u pomo pritekli njegovi prijatelji sa Iapada. .eate se Nar"alovog plana koji je donet na &konomskoj kon"erenciji u *arizu jula 15BT. godine. Osnovni cilj mu je bio da obnovi i integrie zapadnoevropske drave posle 'rugog svetskog rata, i spre,i dalje irenje sovjetske interesne s"ere. ni% cijator ovog plana je bio ameriki general, a tada ministar inostranih poslova 'ord #aral ?Jeorge Hatlett #arshall, Jr.@. 0esnaest zemalja su bile obuhva% ene ovim planom i ni jedna od njih nije bila komunistika. )li, kada je 8ito BCA strana

(enad #ini

zapao u nepovoljnu situaciju .)' su mu odmah iz sredstava #aralovog plana dodelile 1T milijardi dolara kako bi osnaio svoje unutranje pozicije. :edaritvna (arodna +epublika Jugoslavija je bila jedina komunistika drava koja je primila sredstva iz ovog plana koji je .taljin nazvao Msredstvom imperijalizma .)' za porobljavanje zemalja &vropeM. 8ito je i kasnije, kad god mu je to bilo potrebno, dobijao zapadne kredite za razvoj MsvojeM zemlje, odnosno opstanak na vlasti. .vojevremeno, 8ito je u 2eogradu primio 'ejvida +ok"elera, a ovaj je ekao na red da bude primljen. Iamislite, 'ejvid je ekao svoj red da bude pri% mljen. Oada je ameriki predsednik 'imi Oarter posetio 2roza na 2rionima dao je izjavu za amriku televiziju7 M#aral 8ito i ja imamo dosta slinosti, ali je najvanije to mi maral 8ito dosta pomae u mom poslu predsednika .)'.M (akon to je Josi" Kisarionovi 'zugavili ubijen 15C=. novi predsednik ...+%a (ikita Rruov je odmah dotrao u 2eograd da se javno izvine 8itu za ono to je doiveo od .taljina. 2roz se vie puta sretao sa predsednicima .)' ?'vajt )jzenhauer, 'on Oenedi, +onald +egan i 'imi Oarter@ nego sa predsednicima ...+%a. .etite se samo njegove sahrane. .etite se koliko je stranih dravnika i raznih delegacija tada dolo u 2eogradD 345 delegacija iz 13T zemalja, => predsed% nika drava, 14 premijera, B kralja, C prineva... 8adanji predsednik .)' 'imi Oarter nije mogao da prisustvuje sahrani pa je, uz izvinjenje, poslao majku Nilian da ga zastupa. (ajvei venac na njegov grob je poloio ruski predsednik Neonid 2renjev, a najskuplje vedski i norveki kraljevi Justav xK i Ola" K Iar mislite da su oni doli da odaju poslednji pozdrav jednom komunistikom diktatoruQP (eQ 8ito je, u nekom drugom svetu, bio vaniji i od (ikite Rruova i od 'imija Oartera. 2io je luminat, sam vrh, kontrolisao je celokupan nesvrstani svet.

K a tik a n i . rb i
Od vremena velike izme 14CB. na Iapadu ne postoji Hrkva ve samo institucionalizovana duhovna rimska imperija. deju +imske +epublike o stva% ranju jedne jedinstvene svetske imperije danas, u neto izmenjenim okolnostima i "ormi, batini Katikan. (jegovo zagovaranje i propovedanje ekumenizma nije nita drugo i nita vie od okupljanja i stavljanja svih vernih ljudi ovoga sveta pod vlast rimokatolikih prelata. +at Katikana, odnosno rimokatolianstva protiv .rba otpoeo je istog onog dana kada je .rpska pravoslavna crkva dobila autoke"alnost 1315. i nije okonan ni sa dananjim danom. Iapravo, Iapadna crkva sa papom Navom x ?2runo von &gisheim%'agsburg, krteno ime@ na njenom ,elu je za najviu dogmu proglasila odluku da se temelji hrianstva sa Rrista prenose na njego% vog predstavnika na zemlji % papu ?Kicarius Hhristi@. Kerni .rbi nisu mogli i nisu hteli, a izgleda da jo uvek ne mogu i nee da shvate da papa treba da bude nepo% greiv u stvarima vere i da samo on moe i srne u ime Rrista da vlada crkvom. .rbi su ostali verni stonoj crkvi i hrianstvu u njegovom izvornom obliku. .rpska vlastela je na sve rimokatolike gledala sa posebnim prezirom smatrajui ih izdajicama Kere, sledbenike "arisejskih tajnih planova i naslednicima bednog i tunog Jude skariotskog.
strana BCT

O+'O #U(' 'a se +im ne ali sa idejom unitenja pravoslavlja postalo je vie nego oigledno nakon :lorentinskog koncila 1B=5. godine kojim je predsedavao papa &vgenije K ?&ugenius }uartus@. (a njemu je ro$en rimski verski militarizam prema *ravoslavnoj Hrkvi sa jednim jedinim ciljem % unijaenje svih pravosla% vaca. *apa Jrgur x ?Jregorius 8ertius 'ecimus@ osnovao je 1CTT. Collegium 222* +ricum sa zadatkom obrazovanja rimokatolikih misionara za delovanje po pra% voslavnim oblastima 2alkana. *apa Jrgur xK ?Jregorius }uintus 'ecimus@ je 1A33. osnovao +imsku Oongregaciju iji je primarni zadatak bio da osmisli nai% ne delovanja me$u pravoslavcima i njihovo privo$enje na milost .vete stolice. Oongregacija je utvrdila glavne pravce antisrpskog delovanja7 !otisn)ti, do )kidanja, sr!sko istorijsko !amenje@ obe5bediti totalan diskontin)itet sr!ske k)lt)rne i d)hovne tradiDije@ !odeliti sr!sko naDionalno bie na vi#e delova i me7)sobno ih s)!rotstavljati do kona>no4 )ni#tenja sr!ske naDijeS +imokatolika crkva danas smatra da je njen najvei uspeh u suzbija% nju Mserbskog "aktoraM "ormiranje hrvatske nacije u )ustro%Ugarskoj carevini. Rrvati e postati njeni miljenici i tienici, a glavnu ulogu u "ormiranju hrvatske nacije odigrali su (emac Nudvig Jaj, .lovenac i austro%ugarski podanik Jernej Oopitar i .rbin Kuk Oaradi. slamizacija .rba od strane 8uraka nee naii na posebno protivljenje +ima, a osnivanje crnogorske, a potom i muslimanske naci% je u komunistikoj Jugoslaviji Katikan je primio sa neskrivenim zadovoljstvom. MKukoveM jezike re"orme, deoba srpskog nacionalnog bia na Rrvate, Hrnogor% ce i #uslimane kao i podela .rbije na tri teritorijalne celine ?centralna .rbija, Kojvodina i Oosovo i #etohija@ su deo ireg projekta koji je Katikan provodio jo od polovine x x veka. (aravno, =ancta =ede$ ?.veta .tolica@ malo toga moe da uradi sama pa se stoga za sprovo$enje uvek oslanjala na mone drave. 8rvo je to bila )ustro% Ugarska, a potom 2ritanija, .)' i danas (emaka. Uz njihovu pomo plan rasturanja .rbije modi"ikovan je u toliko to centralna .rbija treba da se smanji za deo +ake oblasti i njen juni deo. Od dinamike realizacije ovog plana zavi% sie i stepen uvlaenja .rbije u evropske politike i ekonomske tokove. .rbija e u &U moi da bude primljena ne pre nego to se okonana njeno teritorijalno rede"misanje koje mora da korespondira sa njenim teritorijom iz vremena od pre 2erlinskog kongresa. Da ne bi bilo zabune recimo, ponovimo jer je ponavljanje majka znanja, da .rbija pre 2erlinskog kongresa 1>T>. nije u svom sastavu imala Kojvodinu kao ni niski, pirotski, vranjski i topliki okrug. )ko hoete, pojedno% stavljeno iskazano, Katikan i (emaka, pre svih, ele .rbiju u okvirima neto veim od nekadanjeg 2eogradskog paaluka. Oada su 3C. jula 15=C. godine, predstavnici vlade #ilana .toj a dino vica, potpisali u +imu konkordat sa .vetom .tolicom kako bi regulisali odnos Ora% ljevine Jugoslavije i Katikana i zakonski osigurali dominantan poloaj katolike crkve u Jugoslaviji +im je bio uveren da je posao Moko .rbaM okonan. #e$utim, protiv konkordata odluno je ustala .rpska crkva, a posebno otar je bio patrijar% ha Karnava ?*atrijarh Karnava +osi, svetovno ime *etar@ koji se svom vernom narodu obratio recima7 M*otpisivanje konkordata je atak na poslednji bedem srp% stva, na .vetu srpsku crkvu... iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokuivih uzroka oni su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale... Sad BC> strana

(enad #ini je a s o p a s n o s ti. J a v a s p o z iv a m , k a o K a * a trija rh , d a z a b o ra v ite p a rtijs k e s v a $ e i o b z ire i d a b ra ts k i b ra t b ra tu p ru ite ru k u M . . to ja d in o v i je z a b ra n io ta m p a n je i ra s tu ra n je o v o g * a trija rh o v o g o b ra a n ja s rp s k o m n a ro d u a li s u te n z ije m e $ u p ra v o s la v n im v e rn ic im a i p o re d to g a d ra m a ti n o ra s le . * o k u a v a ju i d a o s la b i u tic a j * a trija rh a . to ja d in o v i , p re k o m itro p o lita c rn o g o rs k o %p ri m o rs k o g J a v rila ' o i a , p o k u a v a d a n a s v o ju s tra n u i u k o ris t k o n k o rd a ta o d o b ro v o lji la n o v e . v e to g a rh ije re js k o g s a b o ra a li % b e z u s p e h a . . h v a ta ju i d a n e m o e p rid o b iti n a s v o ju s tra n u e p is k o p e . to ja d in o v i i n je g o v m in is ta r p ra v d e N ju d e v it ) u e r ?N u d 6 ig 2 a u e r@ iz n o s e p re d s k u p tin u 1 5 . ju la te k s t k o n k o rd a ta i o n b iv a u s v o je n . U ta k v o j s itu a c iji . v e ti a rh ije re js k i s a b o r d o n o s i o d lu k u d a s e p rim e n e c rk v e n o % k a n o n s k e m e re p re m a s v im o n im la % n o v im a . rp s k e p ra v o s la v n e c rk v e k o ji s u , n a b ilo k o ji n a in , p o m a g li u s v a ja n je k o n k o rd a ta , im e s e i d e Ma c to i d e iu r e rim o k a to li k o j c rk v e n o j o rg a n iz a c iji d a je p rim a t u O ra lje v in i J u g o s la v iji, a n a te tu . v e to s a v s k e c rk v e . . a m o p a r d a n a n a k o n o v o g a u b ije n je s rp s k i p a trija rh K a rn a v a u s v o jo j p e d e s e t i s e d m o j g o d in i iv o ta , a n a m e s to p a trija rh a s e b ira J a v rilo ' o Y i . ( e u s v a ja n je k o n k o rd a ta K a tik a n n ije d o iv e o s a m o k a o d ip lo m a ts k i n e u % s p e h v e i k a o s v o je v rs n u s ra m o tu . 2 e s + im a je b io n e iz m e ra n p a je p a p a * ije x ?) c h ille ) m b ro g io ' a m ia n o + a tti, k r te n o im e @ tim p o v o d o m u p u tio ja v n u p re t % n ju . rb im a D L ' o i e d a n k a d a n e e b iti m a li b ro j d u a k o je e z a a liti to n is u iro k o g ru d o , v e lik o d u n o i a k tiv n o p rim ili ta k o v e lik o d o b ro k a o to je o n o , k o je je z a s tu p n ik s u s a R r is ta n u d io n jih o v o j z e m lji...M . 8 o d a s e p a p a n ije 0 a lio , d a je b io m rta v o z b ilja n . r b i e s h v a titi te k u J a s e n o v c u , J a d o v n u ... K a tik a n d a n a s tv rd i d a p a p a im a p u n u v la s t n a d s v im lju d im a i a n $ e % lim a , a d a je n a z e m lji ra v a n R ris tu k o ji s v o je d o s to ja n s tv o m o e d a d o k a z u je s a m o n a s tra n o m s u d u . * a p a je c rk v a , a c rk v a je p re ra s la u d r a v u p a je ta k o v la % s n ik s to lic e s v e to g * e tra p o s ta o i o v o z e m a ljs k i v la d a r k o ji je je v a n te lja z a m e n io v a tik a n s k im z b o rn ik o m k a n o n s k o g p ra v a . * a p a s e k ru n i e k a o p ra v i m o n a rh i u s k la d u s tim n o s i k ru n u n a k o jo j je is p is a n o ; ic a r iu $ f illi D e ii ?I a s tu p n ik s in a 2 o ije g @ . O n o to s u z a K a tik a n u p ro lo s ti b ili R rv a ti d a n a s s u H rn o g o rc i. H rn o % g o rs k i n a c io n a liz a m i s e p a ra tiz a m iz ra s ta o je n a s ta ro j s tra te g iji + im s k e k u rije ra z b ija n ja s rp s k o g e tn i k o g , k u ltu rn o g i d u h o v n o g p ro s to ra , a p rv i i n a jv a n iji k o ra k u to m p ra v c u b ilo je p o tp is iv a n je k o n k o rd a ta iz m e $ u H rn e J o re i K a tik a n a 1 > > A . * rv i ja v n i p o k u a j d a s e H rn o g o rc i p ro g la s e p o s e b n o m n a c ijo m u o d n o s u n a . rb e , d o la z i 1 5 = T . g o d in e iz p e ra . a v i a # a rk o v i a . te d im lije D o v a j , la n u v e % n o g b ra ts tv a * ip e ra je "ilo s o "s k i "a k u lte t z a v r io u I a g re b u g d e je i p o s ta o s le d % b e n ik id e ja h rv a ts k ih id e o lo g a ) n te . ta r e v i a i J o s ip a : ra n k a ?J o s e p " : ra n k @, u te m e ljiv a a id e o lo g ije h rv a ts k o g u s ta k o g p o k re ta . U I a g r e b u s e u le to 1 5 = T . u iz d a n ju * o liti k e b ib lio te k e P u to v i ta m p a 0 te d im lijin a b ro u ra , $ n o v i c r n o g o r * $ k o g n a c io n a liz m a u k o jo j o n k o n s ta tu je d a H rn o g o rc i n is u . rb i v e L H rv e n i R rv a % tiM , s o b z iro m d a je o b la s t ' u k lje b ila in te g ra ln i d e o L H rv e n e R rv a ts k e M . R rv a ti s u , p o n je m u , s v e d o n a s ta n k a d r a v e ( e m a n ji a n a s e lja v a li s a d a n je p ro s to re H rn e J o re p a , p o to m o s n o v u , H rn o g o rc i p rip a d a ju z a p a d n o j, a n e is to n o j k u ltu rn o j i p o liti k o j tra d ic iji % L * re tc i d a n a n jih H rn o g o ra c a d o li s u u s v o ju z e m lju k a o R rv a ti i tu , p o d tim im e n o m , iv je li n e k o lik o v je k o v a M . O d b a c u ju i s tr a n a B C 5

O+'O #U(' svaku mogunost da je i jedan jedini Hrnogorac .rbin on ,ak i za (jegoa kae da je svojim knjievnim delima pokazao daje Lostao isti zapadnjak, sa najma% nje pravoslavnog u sebiM. .voju kvazi"iloso"ku brouru on zavr0ama recima7 ,,U konanom sukobu dviju suprotnosti istok%zapad, u Hrnoj Jori, a u nedostatku onih politikih razloga, koju su navodili (jegoa da se orijentira prema istoku, u ovoj zemlji danas odnosi trijum"alnu pobjedu duh zapadne kulture i civilizacije, duh odbrane tradicija uvanih vjekovima predaka dananjih Hrnogoraca. Ko$e% na tim duhom ona polazi u budunost putevima kojima se kreu veliki zapadni narodi, a da li e njeno kretanje biti za njima ili sa njima, zavisie od brzine, kojom e Hrna Jora stresti sa povrine lica svoga naslagane slojeve mrtve istorij% ske praine, koju su za sobom ostavili muni doga$aji iz njene duge prolosti.M. Oao provereni antisrbin .tedimlija je tokom 'rugom svetskog rata bio u slubi ustakog poglavnika )nte *avelia, a 15BC. ga zarobljavaju pripadni% ci Hrvene armije. #e$utim, na insistiranje rukovodstva O*J on biva puten na slobodu i zapoljava se u Neksikogra"skom zavodu u Iagrebu kojim je tada upravljao #iroslav Orlea. *oslednji javni istup .tedimlije vezan je za inicijativu ruenja (jegoseve Oapele na Novenu, na Jezerskom vruD crnogorski komunisti su 15A5. godine doneli odluku, i pored protivljenja #itropolije Hrnogorsko%pri% morske, da srue (jegoevu Oapelu i na njeno mesto izgrade mauzolej po pro% jektu i izradi hrvatskog vajara vana #itrovia. .ta je (jegoeva Oapela odista bila i kakav je njen pravi znaaj bio najbolje se vidi iz intervjua koji je crnogorski kralj (ikola *etrovi (jego dao parikom dnevnom listu Pe #emp$ 151=. godine7 MNoven je Olimp srpski, spomenik podignut 2ojom rukom slobodi i njezinim braniteljima, koliko je to nae slavne dinastije, podnoije je to mauzolija pepela *etra *etrovia (jegoaM. (i malo sluajno i najue rukovodstvo O* Jugoslavije 15=>. godine % godi% nu dana nakon to je u )nindolu kod .ombora "ormirana O* Rrvatske, usvaja ideju o Hrnogorcima kao zasebnoj naciji. 2ila je to ideja da se stvori nacija bez tradicije, istorije i prolosti. Osnova ove ideje bila je teza da je MJugoslavija versaj% ska tvorevinaM i da su, s obzirom na to, sve druge nacije bile i ostale predmetom Mvelikosrpskog ugnjetavanjaM i Mvelikosrpskog unitarizmaM. Jotovo sve evropske nacije "ormirale su se i konano konstituisale u x x veku nastajui iz svojih naroda % nemaka iz nemakog, italijanska iz italijan% skog, ma$arska iz ma$arskog, ruska iz ruskog.... Hrnogorska nacija se, me$u% tim, ne "ormira u x x, ve u xx veku, i to ne iz crnogorskog naroda, jer on kao etnika odrednica nikada nije postojao, ve iz dela nacionalnog bia srpske nacije. dentitet Hrnogoraca je vekovima uspostavljan i gra$en na primarnom atributu srpskog nacionalnog bia % kosovskom mitu. Hrnogorci kao speci"ian entitet unutar srpske nacije nikada i ni na koji nain nisu dovodili u pitanje svoju pripadnost srpskoj naciji. (aprotiv, najee su sebe poimali kao najbolje i naji% stije .rbe, a svoju dravu Hrnu Joru su tretirali kao srpsku .partu. .ve do kraja 'rugog svetskog rata, odnosno do pojave komunizma, u Hrnoj Jori nije bilo izjanjavanja o crnogorskom nacionalnom pripadnitvu. #e$utim, sa pobedom komunista u Jugoslaviji dolazi do nasilnog uspostavljanja Hrne Jore kao naci% onalne drave crnogorskog naroda. Oomunisti uvode do tada nevi$eno pravilo da se nacija imenuje po dravi, tvrdei da je ime drave starije od imena nacije,
BA4 strana

(enad #ini

i da se onda zbog podudarnosti dravnog i nacionalnog imena trai pravo na tu dravu. zjanjavanje .rba u Hrnoj Jori kao Hrnogoraca komunisti su obez% bedili, u nekim sluajevima, prisilom, a u drugim podmiivanjem ubrzanim napredovanjem u vojsci, policiji, diplomatiji, saveznim organima, poklanjanjem nacionalizovane imovine u .rbiji i si. Ivani,no konstituisanje komunistike crnogorske nacije najavio je #ilo% van Uilas svojim lankom u Bor7i 1. maja 15BC. godine7 L(ije samo 3C godina stare Jugoslavije pokazalo da je teorija o jednom narodu maska za proirenje i uvrivanje prevlasti aice srpskih, tanije beogradskih, bogataa. sam poe% tak ujedinjenja Hrne Jore sa .rbijom, bilo je velika prevara... #nogi govore da su Hrnogorci ne samo .rbi nego da su najistiji .rbi, kolijevka srpstva. Oao oprav% danje ovog stanovita navode prolost Hrne Jore, (jegoa, narodne pjesme itd. stina, to je sve bilo do ovih dana. .ada su se, me$utim, stekli uslovi da se kona% no kae da postoji i crnogorski narod i da je to najpravilnije reenje jer se crno% gorska nacija rodila sto godina kasnije od srpskeM. .a 'ilasovim lankom otpoinje odsudna komunistika borba za Moslo% ba$anje HrnogoracaM, a to e, na kraju, rezultirati time da se na popisu stanov% nitva u Hrnoj Jori 15B>. godine, prvi put i istoriji, pojave pripadnici crnogorske nacije i to njih =B3,445. . druge strane, prema istom popisu, u Hrnoj Jori je ivelo 15,B3C )lbanaca, A,>4> Rrvata i svega svega A,T4T .rba ili samo 1,T>. .rbi su tako, voljom O*J, gotovo nestali iz Hrne Jore, nisu imali ni jednog svog politi% kog predstavnika, ostali su bez ijedne naune, kulturne, obrazovne i prosvetne ustanove. . druge strane, novokomponovana crnogorska nacija je dobila neo% bino beskompromisnog zatitnika u O*J koja e ih snano proteirati na svim nivoima vlasti novouspostavljene komunistike diktature. Oni e tako postati pravi MHrveni RrvatiM. Oako bi dodatno uvrstio pozicije svojih crnogorskih komunistikih poslunika me$u srpskim narodom u Hrnoj Jori 2roz 15BT. prisajedinjuje srp% sku 2oku Ootorsku republici Hrnoj Jori. *rotiv ovog ,ina bili su tada svi .rbi i Rrvati iz 2oke koji su i dalje eleli da zadre svoju vekovnu autonomnost koju su imali i u vreme #letake republike, 8uraka, )ustrije i Oraljevine Jugoslavi% je. (ije im se dalo % postali su 2rozova moneta za potkusurivanje. *rvi pisani dokument u kome se 2oka Ootorska tretira kao deo Hrne Jore pojavio se u maju
15BT. godine u komunistikom !akonu o admini$trativno*teritorijalnoj podeli Crne

<ore: nae sam zaliv 2oke Ootorske obauhvata 2udvu i od nje se protee sve do iza *revlake. (eprimereno veliki priliv crnogorskih komunista u 2eograd prvih godi% na nakon 'rugog svetskog rata bio je predmet analiza gotovo svih ambasada. U izvetaju britanske ambasade iz 15BT. stoji da je neshvatljivo veliki priliv Hrno% goraca i njihova in"iltarcija u policijske, vojne i politike organe rezultat 2rozove vere u njih i sumnja u lojalnost srpskih kadrova. *ro"esor (ikikog univerziteta Yivko )ndrijaevi e o crnogorskoj pomami za 2eogradom rei7
`,groman 7roj Crnogoraca `zauzeo` je Beograd 235o: =vi $u oni imali $voje mje* $to u $i$temu vla$ti% a za kratko vrijeme na"li $u u Beogradu i o$tale `Munkcije` koje $u im 7ile potre7ne: O prvom redu% `mje$to` za $tanovanje: ;eliki 7roj Crnogoraca do"ao je do $voja ` etiri zida` pro$tom otima inom kua i $tanova od ljudi koji $u% na$umice% ozna* stranaBA1

O+'O #U(' eni kao `reakcionarni elementi`: Nnogi od ti0 ljudi ni$u imali nikakve politi ke ili 7ilo kakve druge krivice% ali je po$jedovanje kue na atraktivnoj lokaciji 7ilo dovoljno za odlu* ku `rejon$kog komiteta` o oduzimanju imovine navodnom neprijatelju: Crnogorci% naj* gla$niji 7orci za `$vjet$ku pravdu`% po eli $u% tako% da ive $voje 7eograd$ke dane u otetim kuama:::: Izme8u megaloman$ki0 am7icija ovi0 Crnogoraca i nji0ovi0 $tvarni0 $po$o7* no$ti javljala $e ogromna razlika: Ima% naravno% medu ovim Crnogorcima i van$erij$ki0 talenata i znalaca% koji 7i $e% 7ilo kojim putem da $u i"li% u$pjeli vi$oko: Ne8utim% najvi"e je oni0 kojima je pre icu ka vr0u prokr ila politika: #akvi0 je Crnogoraca u Beogradu od 235o: do kraja ^^ vijeka 7ilo na 0iljade: ,vi ljudi% $ve ono "to ni$u mogli po$tii znanjem i drugim kvalitetima% poku"ali $u po$tii politi kom odano"u i Manati noj po$veeno$ti vladajuoj% odno$no aktuelnoj ideologiji`:

9erovatno naj!o5natiji Drno4orski kom)nista koji e ve !o>etkom CRH%2 doi ) Feo4rad da Srbima deli !ravd) bio je !)kovnik *ovo Ka!i>i2 Isto4 dana !o st)!anj) ) Feo4rad dobio je >in vi#e i !ostavljen na mesto na>elnika beo4radske OTNJ +Or4ana 5a#tite naroda12 U vreme nje4ove vlasti ) Feo4rad) e biti )ha!#eno, 5lostavljano i likvidirano vi#e desetina hiljada beo4radskih intelekt)alaDa i domaina2 Svoj animo5itet !rema Srbima Ka!i>i e krajnje otvoreno !oka5ati CRRC2 kada se 5ala4ao 5a osamostaljenje =rne ;ore !ri >em) je odbaDio svak) mo4)nost da na!)sti Feo4rad2 OtaD je !o5nato4 ko#arka#a Dra4ana Ka!iUia i deda 4l)mD) Ste3an) Ka!i>i)2 8aralelno sa Drno4orskim kom)nistima koji s) kao Aitova !retorijanska 4arda !ostavljani na najvi#e r)kovodee !oloaje ) !oliDiji, vojsDi, !ravos)dnim or4anima, !rivrednim !red)5eima ) Feo4rad dola5e i Drno4orski $snani momDi$2 Oni e ve !edesetih 4odina #titi Feo4ra7ane od njih samih2 $Kada sam ja do#ao CRPH2 4odine ) Feo4rad, =rno4orDi s) kao ne)stra#ivi i tvrdi momDi ve dominirali 4lavnim 4radom2 *a sam do#ao i5 Kola ina da st)diram tehnolo4ij)2 Mno4i od tih =rno4oraDa bili s) ve !o5nati kao s!ortisti, ali i kao >)vari reda ) beo4radskim salama 5a i4ranke, kao vratari ) restoranima, 5a#titiniDi br)Do#a, !osebno djevojaka ) st)dentskim domovima i kaskaderi2 8rvo mjesto ok)!ljanja =rno4oraDa je bio st)dentski dom Ivo Pola Ri7ar kod 9)kovo4 s!omenika, ) kome sam ja kao br)Do# i5 Kola#ina, ba# 5ahvalj)j)i 5emljaDima i5 =rne ;ore dobio sob)2 :ola je tada bila elitno mjesto 5a ok)!ljanje i 5abav) mladih Feo4ra7ana, koje je tih 4odina 5abavljala 4r)!a 'mi4osi$ - sea se Marko NiDovi, nekada#nji beo4radski !oliDajaD, a danas !o5nati advokat2 Tajedno sa Markom ) Feo4rad s) na st)dije do#la i nje4ova >etiri brata +Dor7e, *anko, Sloba i Mi#ko12 NiDovii s) se ) Feo4rad) )br5o !ro>)li !o masovnim t)>ama, a najsr>aniji me7) njima Mi#ko e >ak dva !)ta biti ranjavan i5 vatreno4 or)ja2 NiDovii s) ina>e Rov>ani i !ri!adaj) #irem Drno4orskom bratstv) 9lahovia2 Ooliko su me$u srpskim vekovnim neprijateljima uvaeni crnogorski demokratori govori i podatak da su 'anica i Kuk 'ra0kovi ?5. septembra 344B.@, .vetozar #arovi ?5. septembra 344C.@, 2oris 8adi ?35. septembar 344C.@ i :ilip Kujanovi ?1A. januara 344A.@, bili u Katikanu na poklonjenu +imokatolikom poglavaru. U ovom kontekstu pomenimo samo jo i to da kada je papa Jovan *avle >. aprila 344C. godine bio sahranjen u kripti bazilike svetog *etra u Kati% kanu me$u oaloenima na 8rgu svetog *etra su bili i Kujanovi, #arovi, 8adi BA3 strana

( e n a d # in i i K u k ' ra k o v i . 8 ro a s o v n u c e re m o n iju je ta d a s lu io k a rd in a l J o z e " + a c in g e r % b u d u i p a p a 2 e n e d ik t x K . O a k v a je s v rh a s v ih o v ih p o s e ta p o z n a tih H rn o g o ra c a K a tik a n u n a jb o lje je o b ja s n io s a m K u ja n o v i . ( je g a je n a k o n s u s re ta s a p a p o m p rim io i v e lik i m a j% s to r # a lte k o g re d a & n d r ju 2 e rti ?& n d rju 9 ilo ) b i N in ia n F e r t i1 2 * re d m e t r a z g o % v o ra v e lik o g m a js to ra 2 e rtija i K u ja n o v i a b ilo je i p re n o e n je u K a tik a n s v e tin ja ik o n e 2 o g o ro d ic e : ile rm o s e , ru k e J o v a n a O rs tite lja i e s tic e , a s n o g k rs ta , k o je s e tre n u tn o n a la z e u H e tin js k o m m a n a s tiru u H rn o j J o ri. * o iz la s k u iz o d a ja . u v e re n o g K ite k o g # a lte k o g + e d a K u ja n o v i je o k u p lje n im n o v in a rim a iz ja % v io k a k o m u je . v e ti o ta c re k a o d a K a tik a n ra z u m e p o tre b u g ra $ a n a H rn e J o re d a o b n o v e s v o ju d r a v n o s t i d a e , s h o d n o to m e , . v e ta s to lic a z a je d n o s a & U p o d r a ti b u d u u n e z a v in o s o t # o n te n e g ra . ( a k ra ju s v o g o b ra a n ja m e d ijim a K u ja n o v i ih je u p o z n a o i s a tim d a je p o n ti"u p o k lo n io k o p iju k o n k o rd a ta k o ji je c rn o g o rs k i k n e z ( ik o la ?R iiO O 9ia # n p O O 2 n e rp o 2 # h %r% b e ro u i@ , u z p o m o h rv a ts k o g b is k u p a J o s ip a 0 tro s m a je ra ?J o s e p h J e o rg . tro s s m a v e r@ i o c a H e z a ra 8 o n d in ija ?H e s a re 8 o n d in i d e / } u a re n g h i@, p o tp is a o s a K a tik a n o m 1 > > A . g o d in e to k o m p o n tin k a ta N a v a x . ' a v n e 1 > > A . g o d in e k n e z ( ik o la je o d o b rio i p o n ti"u o b e a o d a e s a p e t h ilja d a d u k a ta p o m o i p o n o v n o u s p o s ta v lja n je b a rs k e n a d b is k u p ije , o m o g u iti o s n iv a n je is to k a to li k ih k o la i u s p o s ta v lja n je n o v ih p a ro h ija , k a o i "o rm ira n je b o g o s lo v ija z a o b ra z o v a n je lo k a ln o g s v e te n s tv a . O n e z ( ik o la je o d m a h i b e z p ro tiv lje n ja p rih v a tio d a z a b a rs k o g n a d b is k u p a d o $ e "ra n je v a c . im u n # ilin o v i k o ji je in a e s lo v io z a v e lik o g p o b o rn ik a v a tik a n s k e p o litik e e k u m e n iz m a z b o g e g a m u p a p a i d o d e lju je titu lu * rim a s . rb ije ?. e rb ia e p rim a s i to tiu s re g n i . e r % v ia e p rim a s @. ' a s e n e a li, d a je o z b ilja n i d a p re m a + im u n e m a n e is k re n ih o s e a % n ja k n e z ( ik o la je p o k a z a o k a d a je iz H rn e J o re p ro te r a o K a u * e la g i a k o ji je o s n o v a o i ra z v io d e lo v a n je D r u in e z a o $ lo 7 o 8 e n je $ r p $ tv a : O v a k v a k o o p e ra tiv n o s t k n e z a ( ik o le iz n e n a d ila je + im s k u k u riju p a m u je k a rd in a l i d r a v n i s e k re ta r K a tik a n a J a k o b in i ?N u ig i H a rd in a l J a c o b i@ o d g o v o rio d a s u n e k a d k a rd in a l ( in a ?N o re n z o ( in a @, a s a d a k a rd in a l K a n u te li i, p re s v e g a , p o n ti" v e o m a z a d o v o ljn i, a d a m u = a n c ta = e d e $ ?p o d o v im iz ra z o m s e p o d ra z u m e v a v rh o v n a v la s t k a to li k e c rk v e 7 p a p a i k u rija @ to n ik a d a n e e z a b o ra v iti. . v o je p is m o d r a v n i s e k re ta r K a ti% k a n a z a v r a v a n e k a d a n jo m k o n s ta ta c ijo m k a rd in a la ( in e k a k o s a ra d n ja . v e te s to lic e s a k n e z o m m o e b iti7 L v e o m a k o ris n o m z a u n a p re $ iv a n je k a to li k e re lig ije u O n ja e v in iM . . a m o d e s e t g o d in a k a s n ije k e rk a k n e z a ( ik o le J e le n a s e u d a la z a ita lija n s k o g p rin c a K ito ria & m a n u e la ?K itto r io & m a n u e le @ k o ji je 3 5 . ju la 1 5 4 4 . p o s ta o k ra lj ta lije . O a d a je 2 : ju n a 1 5 4 = . g o d in e , n a k o n u b is tv a s rb ija n s k o g k ra lja ) le k s a n d ra O b re n o v i a , n a s rp s k i p re s to d o v e d e n * e ta r O a ra d o r$ e v i s a s u p ru g o m N ju b ic o m * e tro v i %( je g o , d ru g a k e rk a k n e z a ( ik o le , d r a v n i s e k re % ta r = a n c ta = e d e $ k a rd in a l # a rin o + a m p o la ?# a ria n o H a rd in a l + a m p o lla d e l 8 in % d a ro @ je p u t H e tin ja o tp o s la o e s titk u Q J o je d n o m je d r a v n i s e k re ta r K a tik a n a a li o v o g a p u ta + a "a e l # e ri ?+ a "a e l H a rd in a l # e rrF d e l K a l F I u lu e ta @ u p u tio s v o je e s titk e n a H e tin je 7 1 5 1 4 . k a d a je k n e z ( ik o la k ru n is a n z a k ra lja . O ra lj ( ik o la je iz H rn e J o re p o b e g a o u ta liju k o d z e ta 1 5 1 A . g o d in e , a K e lik a ( a ro d n a . k u p tin a . rp s k o g ( a ro d a u H rn o j J o ri je 3 A . n o v e m b ra 1 = . p o s tr a n a B A =

O+'O #U(' starom kalendaru@ 151>. donela odluku o detronizaciji kralja (ikole i njegove dinastije i prisajedinjenju teritorije kraljevine Hrne Jore teritorijalna kraljevine .rbije. Ia ovu .kuptinu je vano rei da su je, pored najistaknutijih crnogorskih prvaka, inili i vi$eni prvaci svih veroispovesti, od mitropolita 'oia, preko 'ervia .eerkadia, predstavnika muslimana za Hrnu Joru, nadbiskupa 2ar% skog, .ava :atia kao i duhovni poglavar Hrne Jore #itro"an 2an. Jotovo deve% deset godina kasnije 'ukanovi, Kujanovi, #arovi, i dr. organizovae re"eren% dum u Hrnoj Jori za njeno istupanje iz dravne zajednice sa .rbijom. )ktuelni stoer okupljanja Hrnogoraca je od Katikana podrana Hno% gorska pravoslavna crkva. (a elu ove kanonski nepriznate verske organizacije nalazi se bivi saradnik crnogorske tajne policije i rainjeni svetenik .rpske pravoslavne crkve #ira 'edei. Jedan od stalnih i redovnih donatora H*H%a, pored ekonomske i politike elite Hrne Jore, je i #arija #iloevi, kerka .lo% boda #iloevia koja ivi u (ikiu. *unu podrku 'edeievoj crkvi daje i #ilo 'ukanovi koji je 344B. uputio 2oinu estitku prvo njenim sledbenici% ma, a potom, ispalo je tek reda radi, i svim vernicima .rpske pravoslavne crkve. nae, patrijarh H*H%a #ihailo, na koga je Kaseljenski patrijarh 2artolomej ?ritt8}Nd};rl~ 2ap2o)ojjalog )/@ bacio anatemu, se ve godinama, zajedno sa ,lanovima hrvatsko%crnogorskog drutva Croatica Nontenegrina iz Iagreba, u Kukovaru na #emorijalnom groblju rtava 'omovinskog rata moli za njihove postradale due i prosperitet (ezavisne 'rave Rrvatske. Nondon je oduvek bio zainteresovan za prosperitet komunistike crnogorske nacije na raun srpskog naroda. 'a to bude tako potrudili su se i londonski +otildi koji su izvesno podravali odvajanja Hrne Jore od .rbije. .amo dve nedelje uoi drugog re"ernduma o nezavisnosti Hrne Jore ?re"erendum je odran 31. maja 344A.@ na sastanak sa #ilom Uukanoviem, po trei put za par godina, stigao je Jakob +otild ?(athaniel Hharles Jacob +othschild, Bth 2aron +othschild@ sa sinom (atanom ?(athaniel *hilip Kictor James +othschild@. Iain% teresovanim novinarima u *rnu Jakob se nije obratio ?zapravo se nije ni pojavio u javnosti@ ve je to uinio mladi (atan koji je svoje prisustvo u Hrnoj Jori obja% snio recima7 LOvde sam jer mislim da je Hrna Jora jedno od najlepih mesta na svetu... skreno verujem da e Hrna Jora 31. maja izglasati svoju samostalnost//.

've nedelje nakon to je crnogorski parlament =. juna 344A. godine us% vojio Odluku o nezavisnosti Katikan je priznao nezavisnu i suverenu Hrnu Joru i dogovorio sa njom uspostavljanje diplomatskih odnosa na .rbija...

*rosto je neverovatno da ljudi danas misle i govore o Ujedinjenim naci% jama kao o organizaciji koja je olienje humanosti i dobrote. (a primeru OU( moete na najbolji nain videti neverovatno razorno dejstvo masovnih medija koji su danas 55 pod kontrolom .tatistike greke. (eshvatljivo je kako se ovde kod vas niko nije zapitao zato su na Jalti, u carskoj vili Auaadua% ,eril, +uzvelt i .taljin * u sred rata % troili vreme kako bi se dogovorili oko osnivanja OU(. (ita pree od togaQ 8ako$e, jo neshvatljivije je to to su imali vremena da diskutuju o (ikoli 8esli koji je preminuo T. januara 15B=. (aravno, 8esla je BAB strana

(enad #ini

uvek inspirativan za svaku konverzaciju ali oni su na Jalti, prema .taljinovom kazivanju, raspravljali o 8eslinoj /dunou meopuu U,AU .,7jedinjenoj teoriji polova ili OniMied Mield t0eor+% na engleskom@ koja je i dan danas enigma. Ova udna trojka ?monarhista, republikanac i komunista@ je, pored svega, nala vreme da raspravlja i o sudbini Oraljevine .R. i, voila% ukinue monarhiju i uspostavie komunistiki reim sa iluminatom 8itom na eluQP (i manje, ni vie. (ajglasniji u zahtevu za ukidanje monarhije u Jugoslaviji bio je britanski premijer Kinston HerilQ mao je za to politike ali i line razloge7 njegova majka Pad+ Randolp0 C0urc0ill% koju su gotovo svi smatrali za najlepu enu svog vre% mena bila je maitre$$e srpskog kralja #ilana Obrenovia. Njubav se rodila 1>>5. nakon to je #ilan abdicirao, a trajala je dovoljno dugo da bude pria decenije. #ilan je inae bio najpoznatiji 7on vivant &vrope i jedini ovek koji je imao stalno rezervisan sto u Noulin Rouge: 2io je prijatelj i mecena ,uvenom slikaru 8uluz Notreku ?Renri #arie +avmond de 8oulouse%Nautrec%#on"a@, a ni jedan ozbilj% niji bal nije bio potpun bez njega. Oboavao je *ariz gde se i kolovao u najpre% stinijoj "rancuskoj obrazovnoj ustanovi P+cee Poui$*le*<rand ?svoje obrazovanje u njoj su sticali #olijer, go, Kolter, +obespjer, Iiskar 'e.ten, Yor *ompidu, Yak 0irak...@. Koleo je i bio je voljen. 2io je slab na lepe ene, a i one, poteno, na njega. mao je slabost prema "inim stvarima pa je tako na ruci nosio Patek P0ilippe pre britanskog monarha, a svi njegovi putni kovezi bili su mar6ue P: ;uitton depo$ee: *io je naj"inija pia o emu svedoi i to to mu je Noet d C0andon svake nedelje na pariku adresu isporuivao sanduk Dom Perignona% a kada je bio u 2eu pio je iskljuivo <a+er0oM vina... Jospodin po ro$enju i hedonista po ube$enju je bio va srbijanski kralj. Kinston Heril je oboavao svoju majku ali joj nikada nije oprostio to je bila % samo jedna u nizu % maitre$$e ,oveka iz prve i jedine srbijanske dinastije Obrenovia. O tome ta je oseao prema #ilanu % P'0omme de plai$ir kako ga je "rancuska tampa nazivala, bolje da se i ne govori. #ilan Obrenovi se iznena% da razboleo krajem 1544. u banji Oarslbad, a ve 11. "ebruara 1541. je preminuo u 2eu u svojoj ,etrdeset i sedmoj godini. (jegov sin i kralj .rbije )leksandar je ubijen u coup d'/tat 35. maja 154=. u svojoj dvadeset i sedmoj godini. 'o kraja jula 154=. ubijeno je jo sto trideset dva direktna naslednika dinastije Obrenovia ime je ona deMacto prestala da postoji. *oslednji ovek koji je video #ilana Obre% novia je bio ma$arski gro" &genji Iiaj ?gro" &ugen Iichv@. (jega je ausrtijski car :ranc Joze" odredio da slui #ilana i na$e mu se na usluzi dok je on bolestan leao u carskoj kui u 2eu. 'obro, to je bilo davno, ali da li je mogue da se niko od vas ovde nije zapitao zato je unitena .:+J, drava osniva OU( i potpisnica Relsinkog akta. Iato se sada rasparava ve poniena i devastirana .rbijaP Oome je to potrebno i kakvi interesi stoje iza svega togaP 'a li je mogue da su tako vane, opasne i teke stvari ponovo povezane sa neim tako banalnim kao to je aMMaire amour ma li injenica da je nekadanji dravni sekretar .)' #edlin Olbrajt ?#arie Jana Oorbelova, pravo ime@, Jevrejka ro$ena u *ragu 1C. maja 15=T. svoju prvu neuzvraenu deiju ljubav doivela u 2eogradu 15BA. godine gde joj je otac Josi" Oorber sluio kao diplomata ?15=T.%15=5. i 15BC.%15BA.@P (e, naravno da nema
strana BAC

O+'O #U('

kao 0to ni elja Rrvata i .lovenaca da imaju svoju dravu nema veze sa raspa% dom .:+J i unitavanjem .rbije. +aspad jedne suverene i nezavisne drave .:+J je javno ve 1553. prvi podrao papa Jovan *avle . #e$utim, nije, kao to mnogi misle, *avle to ui% nio iz nekog linog hira ili u okviru neke aktuelne vatikanske politike. *olitiku
=ede$ apo$tolica +9atikan1 !o !itanj) Falkana )tvrdio je jo# 8a!a 8ije II koji je 1BA=.

godine na papiru nacrtao poeljan i mogu plan podele 2alkana. *o njemu, 2eu pripadaju *eloponez, )tika i &pir, a #a$arskoj % .rbija, 2osna, Klaka i 2ugarska. Ia Domnu$ Apo$tolicu$ ?papa@ .rbija nikada nije bila namenjena .rbima. Oad govorimo o raspadu .:+J i ponovnom stvaranju (ezavisne 'rave Rrvatske podsetite se i napisa italijanskog II #empa od 11. avgusta 15BC. o dogo% voru izme$u biveg predsednika jugoslovenske vlade dr #ilana .tojadinovica ?poznat, pored svega, i po tome to je deo svog obrazovanja stekao u #inhenu i 2erlinu i to je radio u "rancuskom ministarstvu "inansija@ i poglavnika ustake ('R )nte *avelica7 L z 2uenos )jresa stigla je vest o izmirenju .tojadinovica i *avelica, dvojice ljutih neprijatelja pre i posle 'rugog svetskog rata. .tojadinovic i *aveli, u prisustvu najbliih saradnika, obavezali su se da priznaju budue samoopredeljenje hrvatskog i srpskog naroda kada bude sruena 8itova Jugo% slavija, te e zajedniki raditi na stvaranju nezavisne drave .rbije i nezavisne drave RrvatskeM. .tojadinovic je uskoro dao i intervju za ustaki asopis Iz7or koji je ure$i% vao Josip .ubai7 MOno 0to ja traim za srpski narod ne mogu a da ne priznam i hrvatskom narodu. 8o stanovite zastupao je i moj veliki uitelj (ikola *ai jo za vreme *rvog svetskog rata, kada se prvi put povela re o stvaranju zajednike drave .rbije i Rrvatske. Uostalom, ideja o stvaranju Jugoslavije nije ponikla kod nas u .rbiji ve je dola kao import iz vaih hrvatskih krajeva. 2ila je greka to onda nije Rrvatima dato ono to im, po mom miljenju, sada treba dati... 2udua hrvatska dravna granica bi se LpokrivalaM sa granicama sadanje +epublike Rrvatske. 2osnu emo podeliti po pola, i to tako da granica ide rekama 2osnom i (eretvom. Iatim7 nama .arajevo a vama 2anjaluka. 'odue, zapadna 2osna je u veini srpska, ali mi emo uiniti taj ustupak u interesu mira. Iato emo od Rrvata traiti protivuslugu % da nam vrate 'uborvnikM. Oigledno je da ovakvo promiljanje o 2alkanu i .rbima nije strano mno% gima pa tako protiv bombardovanja i totalne devastacije .rbije nije bio ni .avet bezbednosti OU(. Okupacija Oi# i sprovo$enje tzv. tranzicije u ostatku .rbije nisu, budimo poteni, nita drugo do komadanje .rbije. *ri tome, egzekutori ove kanibalistike politike su niko drugi do ##:, .vetska banka, &vropska unija, OU( i naravno ()8O. .vim .rbima koji su se, na bilo koji nain, suprotstavili snagama njihovog (ovog svetskog poretka danas se sudi u Ragu, pred 8ribuna% lom koji je osnovao .avet bezbednosti OU( kao svoje pomono telo. Iamislite, to nije sud, to je samo pomono telo pomonog tela. &, kad to znate onda vas manje moe iznenaditi pitanje koje je sudija ovog suda 2akone #oloto ?2acone #oloto@ uputio Nazaru #acuri, svedoku odbrane #ilana #artia7 MIato .rbi nisu napustili Rrvatsku kada ih Rrvati ve nisu eleli.M Oni u 8ribunalu pojma nemaju kome i zato sudeQ Oni koji su osnovali 8ribunal % to dobro znaju.
BAA strana

( e n a d # in i # a lo je p o z n a to d a je . rb ija je d in i e v ro p s k i p ro s to r k o ji je s a m s e b i d o v o % lja n . * re m a v o d e e m s v e ts k o m a s o p is u z a n a "tu i g a s , ild < a $ V o u r n a l u . rb iji n a "tn e re z e rv e iz n o s e n a jm a n je T > m ilio n a to n a , a n a O o s o v u i # e to h iji re z e rv e u g lja s u p re k o 1 B m ilija rd i to n a . 0 ta v i e , O o s o v o i # e to h ija s u je d n o o d tri n a jz n a % a jn ija s v e ts k a n a la z i ta s tra te k ih m e ta la , s e le n a i v a n a d iju m a , a u 2 o ru p o s to je z n a a jn e re z e rv e s tra te k o g m e ta la g e rm a n iju m a D b e z o v ih m e ta la n e m a k o s m i % k ih p ro g ra m a Q K o jv o d in a , . u m a d ija i O i# im a ju o b ra d iv ih p o v r in a d o v o ljn o d a h ra n e v i e d e s e tin a m ilio n a lju d i, a m a lo je n a s v e tu m e s ta s a ta k v im p o te n c ija % lim a k v a lite tn e m in e ra ln e v o d e . O v d e , k a d v e g o v o rim o o p itk o j v o d i, n a jz n a a jn ijo j s tra te k o j s iro v in i n a s v e tu , re c im o s a m o d a s u U je d in je n e n a c ije p ro g la s ile 3 3 . m a rt z a . v e ts k i d a n v o d a i to s v a k a k o n ije u in je n o te k %ta k o 7 ' o 3 4 3 C . g o d in e d v e tre in e o v e a n s tv a e s e s u o iti s a o z b iljn im n e d o s ta c im a p ija c e v o d e . * ro c e n e s tru n ja k a u k a z u ju d a v e d a n a s o k o 1 ,1 m ilija r d i lju d i n e m a p r is tu p p iia o j v o d i, a d a 3 ,C m ilija r % d i n e m a o b e z b e $ e n e e le m e n ta rn e s a n ita rn e u s lo v e . 0 e s t h ilja d a d e c e m la d e o d p e t g o d in a s v a k o g d a n a o v e 3 4 4 A . u m re o d b o le s ti p ro u z ro k o v a n ih z a g a $ e n o m v o d o m . . v e tsk i e k sp e rti a n g a o v a n i o d s tra n e U ( s u s a in ili je d n u o d d o s a d a n a jo b im n ijih s tu d ija o k o li in a m a p itk e v o d e k o je s v e t im a n a ra s p o la g a n ju . z v e % ta j je v i e o d g o d in u d a n a b io u M b u n k e ru M a o n d a je d o s p e o d o n o v in a ra 2 2 H %a k o ji s u g a o b ja v ili7 M * o s to ji m o g u n o s t d a , u k o lik o s e n e p re d u z m u h itn e m e re , d o 3 4 C 4 . g o d in e a k s e d a m m ilija rd i lju d i b u d e s u o e n o s a n e d o s ta tk o m p ija c e v o d e M . & s a d , a k o to g o v o re s tra n c i, s tru n ja c i, e k s p e rti iz te o b la s ti p o s ta v lja s e p ita n je 7 O a k o je m o g u e d a s e p re k o ) g e n c ije + e p u b lik e . rb ije . & * ) ?. e rb ia n v e s tm e n t a n d & ; p o rt * ro m o tio n ) g e n c v @ p ro d a = 4 4 n a jv e ih i n a jk v a lite tn ijih iz v o ra p itk e p ija c e v o d e s tra n im k o rp o ra c ija m a % d o iv o tn o QP ' a li ik o m o e , is k re n o , d a p o v e ru je d a je b o m b a rd o v a n je . rb ije iz v e d e n o s c ilje m p o m o i ) lb a n c im a P Q ' a li ik o o z b ilja n m is li d a je * e n ta g o n a n g a o v a o B r o iv n d R o o t " ir m u d a im z a = T m ilio n a d o la r a iz g r a d i = A 4 .4 4 4 m 3 v o jn e b a z e 2 o n d s til u O i# s a m o d a b i z a titili ) lb a n c e P Q ( e , o d is ta n e . I a s tra te k e i ta k % ti k e p o te n c ija le . e v e rn o a tla n ts k o g s a v e z a O i# n e m a z a m e n u % O o s m e t je v o jn i p u p a k & v ro p e . ) m e rik a n c i u v e k im a ju p o tre b u d a s v o je n a m e re n e k a k o n a ja v e , d a ih n a n e k i p e r"id a n n a in s v im a s ta v e d o z n a n ja . 8 a k o s u i s v o ju v o jn u is p o % s ta v u n a O i# n a z v a li p o n a re d n ik u V a m e $ P e r o + B o n d $ te e lu k o ji s e , k a o la n e te ) , d ru g o g b a ta ljo n a * rv e p e a d ijs k e d iv iz ije . ) ' , p ro s la v io u b ija n je m K ije tn a % m a c a . O o e s e , a k o n e n e k i n o v i P e r o + r p ro s la v iti u b ija n je m . rb a P ( jim a tre b a . rb ija a li n e i . rb iQ I a ) m e rik a n c e je O o s m e t n e o s tv a re n i s a n jo o d 1 5 B C . k a d a je g e n e ra l ' v a jt ) jz e n h a u e r ?' 6 ig h t ' a v id & is e n h o 6 e r, g e n e ra l a m e ri k e a rm ije i = = . p re d s e d n ik . ) ' @, u s tra h u o d . ta ljin a , p ro p u s tio p rilik u d a g a o k u p ira i o d n je g a n a in i n jih o v u e v ro p s k u tv r$ a v u . O e k u ju i ) m e rik a n c e 2 ro z je z a b ra n io d a s e 3 C 4 .4 4 4 . r b a k o je s u ( e m c i i . ip ta r i p ro g n a li s a O i# v r a te s v o jim d o m o v im a . 0 ta v i e , s v o m p rija te lju & n v e r R o d i ?& n v e r R o ; h a @ je p o n u d io d a O i# p rip o ji ) lb a n iji s a m o d a u $ e u s a s ta v : ( + J , o d n o s n o n e k a k v e 2 a lk a n s k e "e d e ra c ije k o ju je o s m is lio s a 2 u g a rin o m 8 o d o ro m I iv k o v o m ?8 o ) o p x p i ic ro 2 O R 2 O O 2 @. . rp s k o ru k o v o d s tv o n a e lu s a 2 la g o je m ( e k o v i e m s e p o b u n ilo p ro tiv o v a k v e 2 ro z o v e k o m b in a to rik e , a i lu k a v i R o d a je z a k lju io d a m u je b o lje d a b u d e s tr a n a B A T

O+'O #U(' prvi u selu nego poslednji u gradu pa je odustao od svega. 8ako je 2roz besan zbog amerikog kompromisa sa .taljinom, &nverovog hou%neu i srpskog inata % njemu maralu, ekshumirao posmrtne ostatke 'imitrija 8ucovia u Nazarev% cu i sahranio ga na sred trga .lavija. 2rozova kabala e tako primorati .rbe da idu u krug oko ovog leviara, intimusa +oe Nuksemburg ?+oa Nuksemburg@ i Kladimira Uljanova, oveka koji je srpsko osloba$anje Oosova i #etohije nazvao okupatorskim inom. (o, nije sve ni u tome to ste gradei sebi dom zaposeli vardarsko%morav% sku kotlinu kroz koju prolazi geopolitika osovina Iapad % #ala )zija. 2ez vas, bez vae kue na sred puta nema politike drang nac0t ,$ten% nema spajanja vojnih snaga Iapada sa stratekim poloajem 8urske. )li, kao to rekoh, nije sve u tim vojnim kalkulacijama, vaim prirodnim bogatstvima i ekonomskim potencijali% ma. ma tu jo neto, a odnosi se na vae kolektivno seanje, na vau tradiciju, kulturu, na vau politiku i vojnu istoriju. #oda je, ipak, na kraju, sve u vaem pravoslavljuQ *oslednjih godina sam izuavao vau istoriju i mogu slobodno da kaem da je smeno govoriti .rbima o parlamentarizmu i demokratiji. Iapravo, govoriti .rbima o parlamentarizmu i uvaavanju tu$eg miljenja je uvredljivo. Kidite, poetak engleskog parlamentarizma se vezuje za kralja 'ona iz dina% stije *lantagena koji je 1C. juna 131C, na jednoj livadi, svojim podanicima obeao ovakav nain upravljanja dravom. *apir na koji je tada stavio svoj peat ali ne i potpis % bio je nepismen, se naziva Nagna Carta Pi7ertatum: (aravno, 'on to nije uradio zato to je tako neto smatrao smislenim i dobrim. (e, na to ga je primoralo plemstvo kome je bilo dosta njegove samovolje i ulizitva papi no% kentiju . *lemii su bili zadovoljni ali ne i Potario de' Conti di =egni% italijanski bogata koji je sedeo na stolici svetog *etra pod imenom papa nokentije . On e Nagna Cartu kralja 'ona kao Pe- loci Contractu$ ?zakon koji se primenjuje u zemlji u kojoj je i nastao@ ubrzo proglasiti nitavnom s obzirom da on nije ;oDei * glas 2oiji. 8ako je ela ta pria oko poetka engleske demokratije, odnosno parlamentarizma trajala svega nekoliko meseci. . druge strane, va +astko (emanji % sveti .ava je 1315. od grkog cara 8odora Naskara .=eo7cogoc% )dcncaoNtD@ i vaseljenskog patrijarha #anojla Rari% topula ?#avourj) ) Napav8nvog@ dobio autoke"alnost ?nezavisnost@ za serbsku crkvu, a sam je postao njen prvi arhiepiskop. Oao prvi ovek serbske crkve on je 1334. godine, uoi .pasovdana, u manastiru Iia sazvao veliki sabor srpske vla% stele. 8om prilikom, krunisao je, uz punu saglasnost svih prisutnih, svog brata .te"ana, do tada velikog upana, za kralja. .te"an je istina jo 131T, kada se oenio venecijanskom princezom #ariom iz dudevske porodice 'andolo, bio kruni% san za kralja od strane rimskog pape ali se, im je serbska crkva dobila autoke"al% nost, podredio pravoslavnom obredu. Od .pasovdana 1334. serbsko kraljevstvo je podeljeno na dvanaest eparhija, a Yica ustanovljena kao arhiepiskopiXa. Oako bi se izbegle, ili barem smanjile mogue tenzije me$u srpskom vlastelom sveti .ava je predloio osnivanje neke vrste gornjeg doma unutar tronoene Yice. 'om je osnovan sa ciljem da se ogranii vlast kralja i da se sve glavne odluke, od interesa za kraljevinu, donose dogovorom. Ovim je srpska kraljevina postala zapravo parlamentarna monarhija. .rbi imaju, slobodno se moe rei, svoje lino parlamentarno iskustvo jos od tada. BA> strana

(enad #ini Kano je napomenuti, kad govorimo o svetom .avi, da je on, u dva navra% ta, boravio u Jerusalimu ?1335.%13=4. i 13=B.%13=C.@ i da je posetio sva sveta mesta u *alestini gde je osnovao tri manastira. .veti .ava se, naravno, molio i u Hrkvi .vetog Jroba ,iji su temelji postavljeni jo =3T. po elji Jelene .rpske. Inao je on da .rbi pored svojih bogova odavno ve batine i veru u Rrista, da sluaju i potuju njegove propovedi i klanjaju se njegovim delima. .a ovih svojih puto% vanja doneo je u .rbiju mnogo svetih relikvija me$u kojima je desna ruka svete *rvomuenice i ravnoapostolne 8ekle jedna od najznaajnijih. (eki od prepisa starih knjiga koje je sveti .ava doneo se i danas nalaze u .rbiji i odnose se na tajne nastanka hrianstva i njegovog razvoja. Keoma su znaajni gnostiki rukopisi koji su me$u vas .rbe stigli nakon to se sveti .ava upokojio u 8rnovu 1B. juna 13=A. 8ada su bugarski car van )sen ?#2aR )cen @ i bugarski patrijarh Joakim ?#oaOR# , .t9irapcO# narpiiap;@ sve njegove spise iz .vete Iemlje otposlali za .rbiju pod velikom vojnom pratnjom. ako su gnostici bili osu$ivani od strane Hrkve, sveti .ava je prikupio i poneo sa sobom neke od njihovih uenja koja su vezana za stara egipatska, grka i istonjaka znanja o religiji i "iloso"iji, a pre i iznad svega za misterije osloba$anja od materijalistikih stega ovog sveta koja je promovisalo Kavilonsko bratstvo. Iapamtite, vae .vetosavlje je najistiji posto% jei oblik ispovedanja vere u Rrista. (ije sluajno to se crkve vaeg svetitelja .ave nalaze u Nondonu, 2eu i Ranoveru. U srpskoj ikonogra"iji, koja je jedin% stvena u hrianstvu, geneoloko stablo (emanjia se uvek prikazuje po uzoru na Rristovo7 na vrhu Rristovog stabla je Rristos sa 2ogorodicom, a na vrhu loze (emanjia su uvek prikazivani, zavisno od vremena i manastira, vladari koji su u tom vremenu vladali sa svim njihovim precima. Histota vae hriscanske vere je vekovna i dok je vaeg .vesvetog patrijarha *avla ro$enog na praznik useko% vanje glave svetog Jovana Orstitelja tako e i bitiD me$u svim hrianima sveta samo .rbi imaju krsnu slavu koja je ostatak njihovog mnogobotva i seanje na njihovog nekadanjeg boga *eruna i dan kada su preli u pravoslavlje. (emanjii su .rbima podarili suverenost drave i autoke"alnost crkve, a srednjovekovna srpska drava je spadala me$u politiki i ekonomske najra% zvijenije evropske drave. zvesno da je srpska drava bila najuticajnija u ovom delu &vrope za vreme srpskog cara i cara svih Jrka .te"ana 'uana. *olazei od (omokanona patrijarha :otija ?na8}id}x8XD OamocD@, srpskog obiajnog prava i ve postojeih pisanih zakonskih odredbi 'uan donosi na stalekom saboru, odranom na Kaznesenje % .pasovdan 31. maja 1=B5. ?prema originalnim spisima Iakon je donet -ema #ocnodnzez (4on% Necni_a Na$i% ( l2 den71 u .koplju, zakonik % 'CIK,UOK pAazoejepUoz iapa Cme_ana: Keliki broj ,lanova Iakona bio je posveen krivinom pravu i ustanovljenju dravnih sudova koji su bili nadleni da sude sve sporove svetovne vlasti. #e$utim, jedna od glavnih odlika ovog Iakona je ta to je imao znaajne elemente dananjih ustavnih zakona to ga je i inilo tako posebnim u odnosu na sve tada postojee vizantijske i druge zakone. Iakon je imao 1=C lanova, a u njegovom uvodu pie7 Ceu Ceod daKonoe +npe+KdaeN NO om
npaeocAaenozo codopa naiuezo npeoc($uu%eUUON nampuap-oN% Kup NoanuuKueN% u eceNu ap-uepeNO u i_epKoanuKONO% NOAONO O ((AOKONO% O NU,W% npaeoaepUON apeN CmecMitmoN% u BCCNO (AademeANO e Ijapcmee NoeN% NOAONO O BCAOKONO : strana BA5

O+'O #U(' .voj prvi ustav .rbija je dobila jo 1C. "ebruara na .retenje Jospodnje 1>=C, na livadi kraj crkve #iloa Obrenovia, u dananjem centru Oragujevca, gde se okupilo oko 3.B44 poslanika Kelike narodne skuptine. 8om prilikom knez #ilo, koji je donoenje ovog ustava najavio jo 1>=B. na .vetotri"unskom zasedanju, je rekao7 M z njega ete videti da su optenarodna prava koja e svaki .rbin uivati, prostrano, i onako opisana i razgranata, kako ji samo oveanstvo predpisuje. U njima ete nai da je linost svakog .rbina slobodna, i da je svaki .rbin gospodar od svog imanjaM. Ustav iji je glavni autor bio 'imitrije 'avi% dovi imao je 1B glava i 1B3 lana, a posebnim delom su bila razra$ena prava oveka i gra$aninaD bio je to prvi ustav u ovom delu &vrope, a posle njega .rbija donosi jo etiri u istom veku. Ka ustav iz 154=. je bio de Macto kopija ustava iz 1>>>. koji je svojeruno potpisao kralj #ilan Obrenovi i, kao takav, predstavljao je najliberalniji ustav u &vropi. . druge strane, Kelika 2ritanija ni danas nema ustav, a nema ga ni (emacka. .ta vie, kad ste Ki imali dravu i ustav (emacka i talija, kakvim ih danas poznajemo, nisu ni postojale kao drave. O onoj prii ko se sluio viljukom i noem kada je veliki upan .te"an ?Orij~aRb, na serbskom pre Kuka@ (emanja 3T. jula 11>5. u (iu doekao :ridriha 2arbarosu ?:riedrich 2arbarossa@, cara (emake na njegovom krstakom putu u Jerusalim, bolje da i ne govorimo ili, ba i da kaemo, da je LcivilizovanaM &vropa viljuku na svojim dvorovima videla tek poetkom xK veka kada je Renri K ?Renri de 2ourbon@ na nju natakao elu prepelicu i tako poeo da promovie fine Nanner$ Mor fine
Dining:

.rpska kultura je stara, duhovna, religiozna i umnogome superiorna u odnosu na onu zapadnoevropsku. (astajala je u manastirima koji su bili njeni pravi rasadnici, centri pismenosti i obrazovanjaD slovenoserbski jezik je, paralel% no sa grkim i latinskim, postao veliki sakralni i knjievni jezik hri0anske &vro% pe. .tare srpske knjige nisu bile samo bogougodne ve su bile i lepe, okovane u srebru i zlatu, pisane krupnim itkim kaligra"ski ispisanim slovima i ukraa% vane ornamentima. (a teritorijama pod srpskom vlau prevodile su se mnoge grke knjige ali i one iz zapadnoevropskih kulturnih centaraD osim biblijskih tekstova i crkveno%slubenih knjiga prevo$eni su romani i putopisi, apokri"ne knjige, hagiogra"ski spisi, istoriogra"ska i pravna dela i si. Ia prepie knjiga .rbi su koristili najbolje 0to se imalo7 zlato, kobalt, pergamentnu hartiju, a rukopis je po okonanju okivan u srebro i zlato pa i drago kamenje. Iato je razumljivo to su mnoge srpske stare knjige raznete po &vropi i to ih vie ima sauvanih u evropskim prestonicama nego u .rbiji. O lepoti i vrednosti srednjevekovnih srpskih rukopisnih knjiga govori, samo po sebi, i Pari"ko etvorojevan8elje koje se danas nalazi u *arikoj nacionalnoj bibilioteci. U +emsu, :rancuska, se tako$e, kao velika svetinja, uva jedan slovenoserbski rukopis % jevan$elistar ?bogoslu% bena knjiga@ na pergamentu iz x %x K veka, iji je jedan deo napisan irilicom a drugi glagoljicom. Ianimljivost vezana za ovaj jevan$elistar je to su se na nje% mu, prilikom krunisanja, zaklela dva "rancuska kralja, Nuj x i Nuj x KD :rancuzi ovaj jevan$elistar zovu #e-te du $acre ?.veti tekst@. Oni su duboko svesni injenice da ste vi stari narod, da ste gospoda po ro$enjuD .rbi su jedini dravotvoran narod u Jugoistonoj &vropi. (ekome se ovo moe initi smenim ali je to naprosto tako. Oni sve ovo znaju i imaju potrebu BT4 strana

(enad #ini da vam izbriu to kolektivno seanje, da vas intelektualno steriliu. (jima smeta i injenica da je sveti .ava umro na 2ogojavljanje i da je na poslednjoj liturgiji u bugarskom prestonom gradu 8rnovu uputio jednu od najlepih i najvanijih poruka srpskom narodu7
#no i i+jme Ne (pa0o% nooed[u u npeu% Vlo je'OK+ u eepu NO CN, jedne Kp$u: Nu CN, (pu0a majme% cecmpa U,NVe CA,za% Vep CN, dea ^pucma% jednoz ucmoz Boza: Pujen dpamcmeo AOK, je u$pe0u% A A ' K,p ' ce u$z+(u meuiK, za je cme0u: U+eajme za Kao eauta o-a )(a% #o eaN je aNanem ca ^pucmo(oz zpoa:

.veti .ava je svoju poruku na pergamentu ispisao tinkturom zelene boje koju je u )leksandriji dobio od patrijarha (ikoleD mastilo iste boje, od tada pa do dana dananjeg, koriste svi srpski patrijarsi u svojoj kore spo denciji. Oni se sa vama ozbiljno, veoma ozbiljno i intenzivno bave jo od x x veka i sada su, po njihovoj proceni, u zavrnoj "azi. *ogledajte, svi ovi vai $an$ 0onte ?bestidni@ politiari demokratske provenijencije, ga$tar7eiteri kod mondijalistikih stratega svetske politike se svim silama trude da uvuku .rbe u evropske i evroa% tlantske integracije. Oni su zastupnici i promoteri svih ovih politikih, pravnih, ekonomskih i socijalnih izmiljotina, a sve sa ciljem zbunjivanja, dezorijentacije, zaglupljivanja i, na kraju, pokoravanja naroda. Oni, bar je danas jasno, nisu za onu iskrenu slobodu oveka u okviru koje se moe razvijati inteligencija, dosto% janstvo i srea ljudiD interesuju ih samo individualistike, egoistike i "iktivne slobode o kojima tako lepo govore sve kole burujskog liberalizma. .a ve hro% ninim pomanjkanjem stida, srama i grize savesti menjaju kolski i zdravstveni sistem, zakone, propise, pravila i ta sve ne jo sa ciljem da ih usklade sa onima u &U. 'a li Kam je iko ikad rekao sa im su uskla$eni ti takozvani evropski zakoniPQ 0ta je njihova mera vrednostiP *ravo ili pravdaP 'a li je ovek u &vropi nastao od majmuna ili je postao majmun kada... 'arvin je udoQ *a znate li Ki da 2olonjska dekleracija o uskla$ivanju obrazovnih programa svih evropskih univerziteta nije nikakav obavezujui akt i da se ona, takva kakva jeste, ne pri% menjuje upravo na najstarijem univerzitetu na svetu Alma Nater =tudiorum koji se, inae, nalazi u samoj 2olonji. Kai makijavelisti svoje aktivnosti predstavljaju kao nekakav navodni prioritet, pitanje opstanka ili propasti srpskog naroda. Sela ta dramaturgija je podignuta na hamletovski nivo % to 7e% or not to 7e: *ravi
coup rte #0eatre:

* o g le d a jte , d a n e p o v e ru je te , d a n a s s e u . rb iji iz d a v a n je m u d e b e n ik a b a v i p re k o d v a d e s e t iz d a v a a , a m e $ u n jim a im a i o n ih iz R rv a ts k e , . lo v e n ije i ) u s trije . . v a k o m o e d a n a p i e u d b e n ik z a o s n o v n u i s re d n ju k o lu , a n a 0 k o la % m a je d a s e s a m e o p re d e le o d k o g a u to ra i iz d a v a a e d a n a b a v lja ju k n jig e . 8 a k o s tr a n a B T 1

O+'O #U(' se danas istorija srpskog naroda opisuje od estog veka, od njihovog navodnog doseljavanja na prostore Jugoistone &vrope. Oo su Kam preci, odakle su doli u Jugoistonu &vropu to je, za autore kolskih udbenika, nevanoQ (o, nije neva% no i oni to znaju ali kao sledbenici Berlin*;;iener =c0ule koja ve decenijama, jo od #arije 8erezije, deluje u pravcu a"irmacije "alsi"akata da .rbi nisu autohtoni narod u *odunavlju i Jugoistonoj &vropi slede tu politiku obmane. jo neto, po savetu &U, u svim udbenicima za osnovnu i srednju kolu se vri supresija nacionalnih ideja i oseanja, a u korist Levropskih vrednostiM. Oojih to evropskih vrednosti % espresa i pieQ Kidite, danas ta vaa izdavaka mainerija, vaa novokomponovana poli% tika elita, biriokratizovana i od due otu$ena briselska birokratija Kam, svako na svoj nain, imputiraju da ste Ki i niko drugi krivi za raspad Jugoslavije, za agresiju na Rrvatsku, 2osnu i Rercegovinu pa i napad na sami sebe % Oosovo i #etohiju. Kai lakeji beei od poraza sopstvenog naroda ponavljaju kao papa% gaji da oni nemaju nita sa .rbijom iz vremena (edia, 8ita i #iloevia, da su oni pripadnici nekakve druge .rbijeP Ooje drugeP &uropejske .rbijeQ *a kada, recite mi molim Kas, kada to .rbija nije bila &vropska dravaPQ 8ermin 2alkan je prvi put 1>4>. upotrebio nemaki pro"esor Johan Iun Johan )ugust Ieune@ ali ne kao geogra"ski pojam ve kao politiku odrednicu za pravoslavne zemlje. *a na te ljude, te apatride je nemogue primeniti ni ono Rristovo7 Oprosti im 2oe jer ne znaju ta rade. Oo im je dao jezik, obrazovanje, znanje i imanje, hleb nasuni.... 8i ljudi su sa moralom na 8i pa valjda zato sebi i daju za pravo da se javno, u ime naroda koga su se odrekli i kome vie ne pripadaju, izvinjavaju za sve zata su taj napaeni, poraeni i osramoeni narod belosvetski kreatori tuge i bede optuili. Ostalo im je, ini se, jo samo da sprovedu denaci"ikaciju srpskog naroda. Ia razliku od njih )ribald +ajs, uveni vajcarski doktor i najpoznatiji svetski kriminolog, je o .rbiji i srpskom narodu drugaije promiljao. Oada je na Oajmakalanu ?pravi naziv je kota 3C3C@, gde su se vodile najee borbe na .olunskom "rontu 151>, video nasmejanog srpskog vojnika upitao ga je zato se smeje dok smrti gleda u lice, a ovaj je odgovorio7 !a =r7iju 7rate% za =r7iju: stog tog dana +ajs je video njegovo beivotno telo sa nasmejanim oima koje gle daju negde daleko7 #amo daleko% daleko od mora% tamo je $elo moje% tamo je::: tada je vajcarski doktor i pro"esor na univerzitetu u Nozani odluio7 kada je 1535. godine preminuo sarhranjen je na 8opiderskom groblju u 2eogradu, a urna sa njegovim srcem je poloena u spomen crkvicu koja se nalazi na Oajmakalanu, najviem vrhu ?3.C3C metar nadmorske visine@ planine (ide. sami znate, to odista nije teko zakljuiti, da sve to Kam se doga$a nije rezultat sluajnosti. stina je, na vau alost, drugaija jer su vai politiari odba% cili kosovsku ideologiju i samo pro Morma zastupaju srpske nacionalne i dravne interese. Oad ih gledate pomislite da 8urci nikada nisu ni otili iz .rbije samo to oni, za razliku od 8uraka, ni 2oga ne priznaju. Ia njih Harstvo nebesko nita ne znai pa zato svoja demokratski steena dravna zvanja poimaju kao svojevrsnu $inecuru% a sve sa ciljem servilnog izvr0avaja instrukcija belosvetskih moralnih apstinenata. .rbija e, pre ili kasnije, a izvesno tek nakon to je rasparaju, postati jo jedna u nizu denacionalizovanih "ederalnih jedinica &vropske unije, nove BT3 strana

(enad #ini tvorevine (ovog svetskog poretka. 8ada e o vaim depersonalizovanim dua% ma brinuti briselska birokratija, a ()8O e vas braniti od vas samih % do posled% njeg .rbina. Oni, ti vai demonokratori sa tim nemaju problema. Ia .rbiju je vaan Oosovski mit jer on odrava seanje na poetke srp% ske dravnosti i jo mnogo toga. )ko potisnete taj mit ta Kam preostaje7 Kuk Oaradi, Oopitar... Kidite u periodu (emanjia .rbija je, s obzirom na slablje% nje Kizantije, preuzela vojnopolitiku inicijativu na 2alkanu. *ri tome, vizantij% ska kultura je bila i ostala podloga srpskom civilizacijskom kodu7 prihvaeno je pravoslavno hrianstvo uz priznanje vrhovne vlasti Kaseljenske *atrijarije u OonstantinopoljuD preuzeto je ustrojstvo drave i dravne uprave po vizantij% skom uzoruD strati"ikacija ?di"erencijacija stanovnitva u hijerarhijski postavljene klase@ srpskog drutva ra$ena je po principima vizantijskog drutvenog modelaD vizantijska kultura je zaivela paralelno sa Mrakom kolomM 0to se najlepe vidi u srpskoj arhitekturi % 2ogorodica Njevi0ka u *rizrenu ili Jra,anica na Oosovu... (a kraju vladavine cara 'uana sredinom x K veka srpska drava je bila naj% prostranija u svojoj istoriji7 od 'unava do Oorintskog zaliva i od Jadranskog do &gejskog mora. 2ila je to, ma kako to danas moe nestvarno zvuati, jedna od najveih i najrazvijenih evropskih drava. tada, u x K veku na &vropu kreu #uhamedovi sledbenici % 8urci Osmanlije. .rbija, naslednica Kizantije i drava Rristovih sledbenika sa prvim heraldikim simbolima vere u 2oga i Harstva nebeskog bila je prva na udaru sledbenika Osman Jazija ?Osman Jazi@, neka% danjeg bega ?vo$e@ velikog turskog plemena Ka+i: U srednjem veku kad su vitezovi nosili oklope i kacige bilo je vrlo teko da se me$usobno raspoznaju i stoga su poeli da nose grbove vladara kojima su potinjeni. Kidite, na Oosovu polju, pred 8urke, .rbi su stali u svoj svojoj veliini % duhovnoj i vojnoj. (ije bilo, kao to Kam to neki podvaljuju, izdajica i pobe% gulja. 2ili su jedinstveni i okupljeni pod svojim barjakom kojim je dominirao crveni dvoglavi orao na beloj podlozi. Ovaj je orao krasio i odede (emanjia jo od 11T4. i on je iskonski i istinski znak drave .rbije. Hrveni dvoglavi orao na beloj podlozi se nalazi na "resci u crkvi 2ogorodice Njevike u *rizrenu koju je jo 1=4T. podigao srpski kralj .te"an Uro #ilutin. *o njegovoj elji uveni "re% skopisac #ihail )strape ?##;a#) )crpane@ je oslikao crvenog dvoglavog orla na beloj podlozi % da se zna ta je i ta ima biti simbol srpske drave. Oada se .te"an Uro K 'uan (emanji 3C. decembra 1=BC. proglasio za cara iznad njegove glave se nalazio crveni orao na beloj podlozi. 2ila je to jasna poruka cara 'uana da srpska drava treba i mora da postane i ostane nastavlja i obnovitelj Kizantijskog carstva koje je svoj slom doivelo 1=. aprila 134B.1 etiri ocila koja je va despot .te"an Nazarevi, sin kneza Nazara Rrebeljanovia, 1B43. uveo u srpski grb jasno i nedvosmisleno ukazuju na reenost .rbije da istraje u ouvanju obnovljene Kizantije % i po cenu sopstvene propasti. 8a etiri ocila predstavljaju moto Kizantije 2aoi~evtD 2aoi~tov 2amxt;ov 2aoilevovrcov % Har Hareva Haruje Harevima. Iato se danas u narodu ova etiri ocila itaju kao etiri slova . i zato narod ponavlja nekadanje reci svetoga save M.amo .loga .rbina .paavaM je posebna pria. Ke vie od >44 godina .rbi imaju svoju dravu i heraldiku ali e to vai demokratori pokuati da prikriju, zabarue i omalovae usvajajui 344B. novi grb .rbije po uzoru na onaj iz 1>>3. 8e godine se na srpsku
sirana BT=

O+'O #U('

politiku scenu uvode stranke kao njeni glavni politiki protagonisti i to je, samo to, vano za vae politikante. 8ako, po njima, ispada da .rbi imaju dravu tek 133. godine. Ia trubadure demokratije nita, ba nita, ne znae C3= godine borbe srp% skog naroda za povratak na za njih svetu zemlju Oosova i #etohije .metk0ia% grka re koja oznaava manastirske posede@. Oni danas, kao nekada komunisti, ne dozvoljavaju da se u istorijskim knjigama Miri mrnjaM tako to bi se o 2oju na Oosovu polju pisalo drugaije % ni po babu ni po strievima, ve po pravdi 2oga istinitog7 .rbi su nakon jedanaest sati borbe % prsa u prsa, dobili bitku na Ooso% vu polju ali su izgubili rat jer im izmaticna katolika &vropa nije elela pomoi nakon 2oja. &vropa je sa sve papom 2oni"acijem x ?*iero 8omacelli, krteno ime@ gledala i ekala da Osmanlije, nekoliko godina nakon 2oja na Oosovu, do$u u nebranjenu zemlju .rbiju i oni su, bez kulture i bez slobodarskih tradicija, doli da porue na daleko uvenu kulturu srpskog naroda, da potlace slobodne i stave ih pod vlast ejtanaQ Kuk 2rankovi sa svojih deset hiljada konjanika nije mogao sam da brani srpske zemlje, a katolici su svoju pomo uslovljavali % .rbi treba da se odreknu pravoslavlja. 2rankovi, sin sevastokratora 2ranka #ladenovia, je to odbio nastavivi sam da brani to se vise odbraniti nije moglo. tako, dok je izmatik iz Katikana gledao ejtan e+tan % $avo na turskom@ je enluio sve dok srpski narod nije postradao. *rekinut je ivot njegove drave i pokidana je njena celina, poruena je njegova vekovna kultura, zaustavljen je njegov civiliza% cijski napredak, razdrobljena je i raspoluena njegova dua. 8urci Osmanlije su bili zadovoljni, a zadovoljni su bili i izmatici oko ;icariu$ C0ri$ti ?naziv za rim% skog papu od vremena pape Jelazija , B53. do B5A. godine@ koji su se, predvo% $eni ugarskim kraljem .igismundom Nuksemburkim ?Nu;emburgi Isigmond, magvar kiralv@, pridruili Osmanlijama u pljaki i silovanju .rbije u kojoj vise nije bilo muke glave sposobne da ma u ruku uzme. 8urska vladavina srpskim zemljama je, po svim kriterijumima, bila pra% va civilizacijska katastro"a za .rbe7 ostali su i bez drave i bez kulture. 8urci su, bez sumnje, neto najgore to se srpskom narodu ikada dogodilo i stoga ne udi to se u srpskoj svesti identih/kuju sa pojmom najveih neprijatelja. )li, ako emo poteno, ako su 8urci, a jesu, najvee istorijsko zlo za srpski narod onda se postavlja pitanje 0ta su za .rbe oni koji mu nisu pomogli. 8i od kojih pomoi nije bilo su se udruivali u nekakve krsta0ke pohode na islamske zemlje, a sve sa ciljem osloba$anja .vete zemlje. )li 8i, od kojih pomoi nije bilo, su u toj .vetoj zemlji, kad su je LoslobodiliM, inili takve zloine nad #uhamedovim sledbeni% cima da to zdravom razumu nije shvatljivo. onda kada su, u svoj svojoj obesti i gramzivosti, bili prognani iz .vete zemlje vratili su se svojim dvorovima, a izme$u njih i njihovih nekadanjih rtava je stajala .rbija. 2oj na Oosovu je sa preko sedamdeset hiljada vojnika ?B4.444 8uraka i oko =4.444 .rba@ je bio jedan od najveih sukoba izme$u islama i hrianstva. danas kad neko bagatelie ovu bitku, kad osporava .rbima pravo na Oosovo i #etohiju, zemlju krvlju nji% hovih predaka natopljenom, taj ne zna ta govori niti zna ta ,ini. 0ta o vaoj politikoj eliti, koja zakletvu ne poznaje a bez kletve ne ustaje, misli Iapad moe se, ini mi se, jasno videti iz lanka koji je za Wall =treet Vour* nal 33. avgusta 3443. napisao 'avid N. :ilips ?'avid N. *hilips@, izvrni direktor
BTB strana

(enad #ini

:ondacije &li Kizela za humanost7 L*itanje stabilnosti 2alkana je posebno vano, a moe se obezbediti prvenstveno reavanjem politikog statusa Oosova... ako je Oosovo istorijsko srce .rbije najvei broj tamonjeg stanovnitva su )lban% ci. #iloevieva politika da kroz ubistva albanskog stanovnitva stvori etniki isto Oosovo uskratila je svako moralno pravo .rbima da dalje polau bilo kakvo pravo na ovu provinciju. 'ananji beogradski pro % re"ormski politiari znaju dobro, i vi privatnim razgovorima priznaju da je Oosovo izgubljeno. Od njih se danas oekuje da naprosto odgovore na pitanje7 Oako, kada i po koju cenu e Oosovo dobiti svoju samostalnost.M. O tome ta je danas politika elita, ta pod tim izrazom uopte podrazu% mevamo jasno govori pro"esor sociologije na :iloso"skom "akultetu u 2eogradu #laden Nazi. *o njemu kada se pravi istraivanje politike elite kao osnovni skup se uzimaju lanovi vlade, lanovi skuptine, rukovodei ljudi najveih poli% tikih stranaka i ljudi koji su na elu uprava najveih gradova. +azlog zato je to tako Nazi obrazlae recima7 LIato to su to ljudi koji relativno samostalno mogu da donose odluke. .vi ispod su samo ljudi koji se bave politikomM. Jedna od osnovnih karakteristika savremenih politikih elita je generalna opredelje% nost na partikularne interese to znai da pripadnici ovih elita politiki poloaj i politiku ulogu posmatraju kroz prizmu vlastite karijere, a to znai da lini inte% resi imaju primat u odnosu na opte. *o miljenju sociologa Iagorke Jolubovi iz nstituta za "iloso"iju i drutvenu teoriju Lopstanak na vlasti je osnovni princip prema kojem se vladaju politike elite, a neke politike stranke, koje se nazivaju demokratskim, smatraju da njih ni na ta ne obavezuje ni Ustav, ni izborna volja gra$anaM. O aktuelnoj politikoj eliti u .rbiji govorila je i pro"esorka :akulteta politikih nauka u 2eogradu +admila (akarada. *o njoj, ljudi koji personi"iku% ju politku elitu nisu dorasli izazovima i nisu pronali pravu meru u vo$enju dravne politike. Ia nju su primeri odgovornog vo$enja dravne politike pre incidenti, a nikako konstanta dravnog vrha. Jedan od tipinih predstavnika ove i ovakve vae politike elite svakako je i 2oris 8adi koga, prema pro"esoru Naziu, izvesno krase osobine kao to su ambicioznost, karijerizam i izrazite manipulativne sposobnosti. Ia njegovu "amiliju mnogi misle da je iz Hrne Jore i da je od *ivljana ali, kako je sam 2oris 8adi izjavio za radio 253, njegov ukundeda nije bio od 8adia, *ivljana ni iz Hrne JoreD bio je od 2railovia iz ljute Rercegovine odakle se sklonio u #etohi% ju, a potom u Hrnu Joru gde je i prezime i ime promenio. (jegov otac Njubomir je bio poznati komunista i nosilac partizanske spomenice, a u 2eograd je, kao i mnogi iz Hrne Jore, prvi put doao 15CC. kada ga je *artija odredila za jednog od kljunih pisaca novog ustava .:+J i novog programa .OJ. 2oris 8adi je dete komunizma i kao takvom mu nita nije strano. 8ako je kao ministar odbrane .rbije i Hrne Jore, odmah nakon ubistva predsednika vlade Iorana 'in$ia, a na zahtev amerikog dravnog sekretara Oolina *auela, najavio slanje srpskog vojnoj kontigenta u )vganistan i modernizaciju vojske po uzoru na ()8O alijansu. Ia to nije pitao ni vladu ni parlament % tipian one man 7an8: *ozivajui se na neophodnost prilago$avanja srpskih vojnih e"ektiva u skladu sa *aktom za stabilnost 8adi otpoinje re"orme u vojsci tako to uvodi pravilo da Jeneraltab vie ne odgovara vladi ve ministarstvu vojskeD odluuje
strana BTC

O+'O #U(' da se uniti najvei deo postojeeg naoruanja obrazlaui da je isto zastare% lo i, kao takvo, nepotrebno buduoj malobrojnoj ali visokopro"esionalnoj ?itaj plaenikoj@ vojsci. Uvodi praksu civilnog sluenja vojnog roka tvrdei da je to neophodno kako bi se ispotovalo jedno od osnovnih ljudskih prava % pravo na prigovor savesti. Ovaj ro$eni .arajlija i po struci diplomirani kliniki psiholog ?jedno vre% me je, prema zvaninim biogra"skim podacima, radio u duevnoj bolnici Paza
Pazarevi u 2eogradu@ koji je magistrirao na temu =u7verzivno$t u $egmentu $ek*

$ualno$ti je, $an$ pardon % bez pardona, poruio srpskom narodu da Mzaborave na nacionalistiku politikuM. U skladu sa novom vojnom "iloso"ijom on e me$una% rodnoj javnosti poruiti7 .rbi e se mirnim sredstvima, a ne orujem boriti za Oosovo i #etohiju. Ovu odluku je me$u prvima pozdravio predsednik Repu7li* ka e =06iperi$e ?)lbanija@ )l"red #ojsiju ?)l"red .piro #oisiu@. kad je prestao da bude ministar vojni 8adi je, ponosan na svoga dedu *avla koji je bio porunik u crnogorskoj vojsci, nastavio da se zanima za vojsku, a pre svega za njena kadrovska reenja. 8ako je, protivno srpskoj tradiciji i obi% ajima, na mesto naelnika Jeneraltaba Kojske .rbije 344A. progurao Idravka *onosa, .rbina iz Onina koji je sve vreme gra$anskog rata na prostorima bive Jugoslavije proveo kao re"erent za razvoj i opremanje pri JeneraltabuQ nae, *onos je, to je 8adia posebno "asciniralo, sa uspehom zavrio Kojno%tehniku )kademiju u Iagrebu, a potom i odbrambene studije na Ro+all College u Non%
donu, kurs za vie izvrioce u College oM International and =ecurit+ =tudie$% <eorge C: Nar$0all /uropean CenterMor =ecurit+ =tudie$ u (emakoj i kurs evropske bez% bednosti u <eneva Centre Mor =ecurit+ Polic+: *onos je, kao krunu svega, poloio i ()8O =tandardization Agreement ?.8)()J@.

8adia kao politiara od poetka prati njegov nekadanji uenik iz *rve beogradske gimnazije Kuk Jeremi. Oao i *onos i Jeremi ima zavidno inostra% no obrazovanje7 sa uspehom je okonao studije iz teoretske i eksperimentalne "izike na \ueen$' College Univerziteta u Oembridu, a potom i Vo0n f: Kenned+ =c0ool oM <overnment Univerziteta Rarvard u .)'D svoje prve radne dane pro%
veo je u Deut$c0e Bank i Dre$dner Kleinivort Beno$on Bank: nae Jeremieva baka

.adeta, ro$ena sestra komunistikih prvaka Ramdije i Rakije *ozderac, je nakon 'rugog svetskog rata bila direktorka *rve beogradske gimnazije i prijatelj sa Njubomirom 8adiem, osnivaem 'emokratske stranke i predsednikom .rp% sko%jevrejskog drutvaD po bakinoj liniji Kuk Jeremi je ukununuk #urat%aga *ozderca, vladara Hazinske krajine u vreme Otomanskog carstva i praunuk (urije *ozderca, potpredsednika *rvog zasedanja )K(OJ%a ?)nti"aistiko vee narodnog oslobo$enja Jugoslavije@. (akon 0to je, po sopstvenom uverenju i linom opredeljenju, postavio prave ljude na prava mesta 2oris 8adi se u "unkciji predsednika .rbije uputio po drugi put u Kaington gde je T. septembra 344A. sa amerikim dravnim sekre% tarom Oondolizom +ajs potpisao .O:) sporazum ?.tatus o" :orces )greement@ kojim se reguliu odre$ena veoma vana pitanja vezana za boravak amerikih trupa u .rbiji. Oomentari0ui 8adievu posetu Kasingtonu i dravi Ohajo gde se sreo sa komandantima (acionalne garde ;oice oM America je istakao7 L*oseta predsednika .rbije 8adia saveznoj dravi Ohaju bila je emotivna... *redsednik
BTA strana
.

(enad #ini

8adi je pomenuo da .rbija razmatra mogunost upuivanja svojih vojnika ne samo u jugoistonu )ziju, ve i na 2liski istok. .rpske oruane snage, mada u procesu re"ormi, imaju preko potrebno iskustvo i sposobnosti...M. (a kraju, spomenimo da se za 8adiev imid i veze u .)' brine agencija R=PB Partner$ Inc: ije je sedite u prestinoj vaingtonskoj ulici 2)2 Con$tituti* on Avenue QW% (aravno, da ne bude zabune, vlasnici agencije su etiri Jevreji% na7 Juval +abin .]uval Ra7in% sin pokojnog izraelskog premijera ]itz0ak Aabi7KaJP 0imon 0evez ?.himon .heves, nekadanji generalni sekretar kabineta Vitzhak +abin%a@D )mnon Nipkin%.ahak ?)mnon Nipkin%.hahak, nekadanji naelnik generaltaba izraelske armije@ i Jil 2irger +;il 2irger, dugogodinji izraelski diplomata u .)'@. (ita manje poznat nije ni direktor agencije 'ej :utlik ?JaF :ootlick@ koji je svojevremeno bio desna ruka 2ila Olintona u njegovoj saradnji sa monom jevrejskom zajednicom u )merici. Ia vae dananje politiare bi se moglo, $umma $ummarum% rei da su par e-cellance dokaz kako su arogancija i ignorancija dve strane istog novia. Oomentariui obrazovanje pojedinaca iz politike elite sociolog Iagorka Jolu% bovi kae7 MIa mene intelektualac nije samo obrazovan ovek, nego pre svega ovek koji ima svoj stav nezavisno od uslova koji utiu na "ormiranje stavova veine...M. #oda bi, ipak, u kontekstu prie o politiarima u .rbiji, bilo uputno samo citirati dr )ribalda +ajsa koji je govorei, u svoje vreme, o vaim politia% rima rekao7
`=ada imate proMe$ionalne politi are koji na tome zara8uju za ivot: ,ni zapravo zgru 7ogat$tva% i na ne$reu% politi ari $u vam $vemoni: Politika $e me$a u $ve i $vuda upravlja ali $u njeni protagoni$ti% po pravilu% najgoreg kvaliteta: pe$to ni$u ni $po$o7ni da o7avljaju po$ao koji $e trai od me$ta koje zauzimaju: Ali ne kori$te $amo politi ari* mini$tri politiku da 7i $e o7ogatili% ve i o7i ni politi ari*po$lanici $lede nji0ov primer: Parlament ;am je preplavljen ljudima koji $amo trae li nu kori$t: Pun je neki0 lu8aka% $korojevia% mutivoda% $e7i njaka i podmiiva a% za koje je po etak i kraj demokratije u nji0ovoj li no$ti% jadni moji prijatelji% zar zai$ta mi$lite da je $ada"nji parlamentarizam demokrat$ki::: Kod va$ i najzna ajnija me$ta u admini$traciji i drugde naj e"e zauzimaju mediokriteti% ak i ljudi 7ez ikakve vredno$ti: Nnogi va"i politi ari 7i 0ladno rtvovali $lo7odu% i op$tanak zemlje% ako 7i to njima li no 7ilo od kori$ti::: =rp$ki narod ima moral* na $voj$tva koja nadma"uju moralna $voj$tva mnogi0 drugi0 naroda: Qa alo$t% vladu* jua kla$a radi na o7aranju ti0 moralni0 vrlina $rp$kog naroda dajui mu lo$ primer: ;a"a p$eudo elita je uni"tila $ve ono do7ro "to $te imali: Delovala je i deluje poput 7udi9 zarazila je $ve "to je $ njom do"lo u dodir: ,na je ari"te trulei i i$kvareno$ti% od ega toliko trpite: Ako joj dopu$tite da na$tavi% zemlja vam je izgu7ljena: Pripazite dok ne7ude ka$no: Po i$tite kuu& Krajnje je vreme da $e tome $tane ukraj i da $e pomete to 8u7re koje najpre poniava va$ narod:::: Iz7acite $ve te proMitere i intere$e $voje zemlje poverite najmudrijim% najpo"tenijim i dravi najodanijim ljudima iz va"e nacije:::`

Inate li koja je njihova omiljena taktika odbrane sopstvene agresivne politikeP (apad, napad na rtvu svim sredstvima i bez milosti. .ta mislite kako je bilo mogue da se globalisti i mondijalisti odbrane od odgovornosti pred svet% skim javnim mnjenjem za rasturanje .:+J i kompletno satiranje .rbije. Jedno% stavno, preko svojih medija su pokrenuli beskrupuloznu kampanju u kojoj su se danima, nedeljama, mesecima i godinama citirale izjave, analize i izvodi iz na

strana BTT

O+'O # U('1 b rz in u n a p is a n ih k n jig a n e k ih n jih o v ih s a tra p a o n a v o d n o j k riv ic i . rb a . . rb i s u , m o e te z a m is liti, b ili k riv i z a s v e to s e d o g o d ilo , z a s v e to s e d o g a $ a i z a s v e to e s e te k d o g o d iti. ( a k o n u s p e n o o k o n a n e o p te s a ta n iz a c ije i m e d ijs k o g lin a s rp s k o g h ri a n s k o g n a ro d a o n i s u n a v ra t%n a n o s 1 5 5 = . u . a v e tu b e z b e d % n o s ti U ( "o rm ira li n e k a k v o p o m o n o te lo p o d n a z iv o m 8 rib u n a l. O v o te lo je d o b ilo z a d a ta k d a g o n i o n e lju d e k o je o n i o s u m n ji e z a ra tn e z lo in e p o in je n e u g ra $ a n s k o m ra tu , a k o ji s u o n i iz a z v a li n a p ro s to ru b iv e J u g o s la v ije . . ta m is lite , z a to T 4 z a tv o r e n ik a u z a tv o r u k o ji s e n e k a d a ? 1 5 B 4 .% 1 5 B C .@ n a z iv a o i , r a n je 0 o te l% u b a n ji = c 0 e v e n in g e n ?n a jle p i d e o R a g a @, , in e . rb iP * o s ta li s u d e u rn i k riv c i n a k o je s e , u n e d o s ta tk u p ra v ih , u v e k m o e te o s lo n iti. 2 a b a ro g a je k o n a n o d o b ila zam enu. n a e k o m "o r , r a n je 0 o te l*a je m o n d ija lis tim a i g lo b a liz a to rim a d o b ro p o z n a t s o b z iro m d a s u s im p a tiz e rim a m a rk s is ti k ih , k o m u n is ti k ih i s o c ija ld e % m o k ra ts k ih p a rtija p rip a d n ic i J e s ta p o a tu jo o d m a ja 1 5 B 4 . p ru a li M g o s to p rim % s t v o M . # o d a b a z b o g t o g a 2 2 H 3 4 . " e b r u a r a 3 4 4 = . o n j e m u p i e 7 M 8 h e t r i b u n a l /s ja il in . c h e v e n in g e n % a p le a s a n t s e a s id e s u b u r b o " 8 h e R a g u e ...M . ( a u ili s u z a n a t p a g a d a n a s , k a o N ilo $ r d n i a n 8 e o % u s a v r a v a ju n a v a m a . # n o g o s te im s e z a m e rili, a d a to g a n is te n i s v e s n i.

)gresija na .rbiju...
I a n e m e rljiv d o p r in o s . rb ije i s rp s k o g n a ro d a u b o rb i p ro tiv s ila O s o v in e u * rv o m s v e ts k o m ra tu a m e ri k i p re d s e d n ik K u d ro K ils o n je n a K id o v d a n 1 5 1 > . n a r e d io d a s e n a v rh 2 e le k u e u K a in g to n u i n a s v e d r a v n e z g ra d e u . ) ' im a ju is ta i s rp s k e z a s ta v e . U s v o jo j p o ru c i n a c iji . rb e je n a z v a o M g a la n tn im lju d im a M k o ji s u s e u o d b ra n i s v o jih p ra v a , a s ti i d o s to ja n s tv a s u p ro ts ta v ili d e s e t p u ta ja o j ) u s tro %U g a rs k o j c a re v in i. M + e d je d a s e a m e ri k i n a ro d d a n a s s e ti i o d a p ri % z n a n je s rp s k o m n a ro d u k o ji je ta k o h ra b ro u s ta o u o d b ra n u o n ih lju d s k ih v re d % n o s ti k o je i s a m i ) m e rik a n c i b a tin e k a o s v o je , a k o je je n e m a c k a n a c ija e le la d a im u s k r a ti u s v o jo j e lji d a z a g o s p o d a ri s v e to m ....M 8 a k o je b ilo ju la 1 5 1 > , a o n d a je , k ra je m te g o d in e , d o lo d o s tv a ra n ja J u g o s la v ije . . rb i s u o s ta li b e z s o p s tv e n e d r a v e i n a c io n a ln e p o litik e . * rv e n a p a d e n a s rp s k e te rito rije i u b is tv a s rp s k o g n a ro d a ) m e rik a n c i s u iz v r ili v e to k o m g ra $ a n s k o g ra ta u 2 o s n i i R e rc e g o v in i. 8 a m o s u , n a v o d n o s e z a la g a ju i z a p ra v a u g ro e n ih # u s lim a n a , b o m b a rd o v a li s rp s k e v o jn e "o rm a c ije D n e k u d ru g u lo g ik u p re m a # u h a m e d o v im s le d b e n ic im a s u im a li u ra k u p o e t% k o m d e v e d e s e tih p ro lo g v e k a i p o e tk o m n o v o g m ile n iju m a . ( o , p ra v i g e n o c id n a d s rp s k im n a ro d o m ) m e rik a n c i e o b a v iti u + e p u b lic i . rp s k o j O ra jin i k o ja je b ila p o d z a tito m U je d in je n ih n a c ija . O a k o h rv a ts k e s n a g e n is u b ile u s ta n ju n i ta s a m e d a u in e p ro tiv d o b ro o rg a n iz o v a n o g i m o tiv is a n o g s rp s k o g n a ro d a k o ji je b ra n io s v o ja v e k o v n a o g n ji ta , ) m e rik a n c i e p re u z e ti s v e u s v o je ru k e . K e p o e tk o m 1 5 5 3 . g o d in e = T h rv a ts k ih o "ic ira e p ro i s p e c ija ln e e s to m e s e n e k u rs e v e k a k o b i s e o s p o s o b ili z a k o m u n ik a c iju s a a m e ri k im v o jn im s a v e tn i % c im a , in s tru k to rim a i k o m a n d a n tim a . O a k o s e n e b i z v a n i n o e k s p o n ira o . te jt d e p a rtm e n t je z a d u io s v o ju tz v . n e v la d in u a g e n c iju p e n z io n is a n ih o "ic ira N ili* ta r + P r o Me $ $ io n a l R e $ o u r c e $ In c : ?# * + @ k o ju je 1 5 > T . o s n o v a o p e n z io n is a n i a rm ijs k i B T > s tr a n a

( e n a d # in i g e n e ra l K e rn o n N u is . ( a ra v n o d a je iz a s v e g a o d p o e tk a s ta ja o * e n ta g o n s a s v o jih 3 A .4 4 4 s lu b e n ik a a li i u v e n a b a n k a P e 0 m a n B r o t0 e r $ k o ja , o d p r v o g d a n a p a d o d a n a s , "in a n s ijs k i s e rv is ira # * + . # * + s e o d s v o g o s n iv a n ja k o ris ti k a o s v o je v rs n a p la e n i k a v o js k a % p o p u t "ra n c u s k e le g ije a s ti, z a o b a v lja n je n a jp rlja v ijih p o s lo v a iro m s v e ta . ' a n a s im a ju o k o 1 = .= 4 4 v o jn ik a i > 1 4 a g e n a ta lo c ir a n ih ir o m s v e ta , a g o d i n ji p rih o d i im p re v a z ila z e s u m u o d 1 4 4 m ilio n a d o la ra . 8 o je , s a s v im s ig u rn o , n a j% v e a p la e n i k a v o js k a n a s v e tu . J la v n i k o ris n ik n jih o v ih u s lu g a s u n a ra v n o a m e ri k a v la d a , a a k o b ilo k o d ru g i e li d a ih a n g a u je n e o p h o d n o je p re th o d n o d a p rib a v i d ire k tn u s a g la s n o s t p re d s e d n ik a . ) ' QP * o k o jn i p re d s e d n ik R rv a ts k e : ra n jo 8 u $ m a n je tu s a g la s n o s t z a tra io o d 2 ila O lin to n a a li je n ije d o b io D u n je % g o v o im e d o z v o lu je d o b io p a p a J o v a n * a v le . . v e p la n o v e z a o s v a ja n je + . O o b a v ili s u a m e ri k i p la e n ic i n a , e lu s a n e k a d a n jim k o m a n d a n to m ta b a a m e ri k e v o js k e g e n e ra lo m O a rlo m K u o n o m ?H a rl & d 6 a rd K u o n o @, e - e "o m a m e ri k ih s n a g a u & v ro p i O ro z b i . e in to m ?H ro % s b ie & d g e rto n . a in t@ i R a rije m . o js te ro m ?R a rrF & d 6 a rd . o v s te r@, p e n z io n is a % n im g e n e ra lo m i d ire k to ro m a m e ri k e v o jn e o b a v e 0 ta jn e s lu b e ?' ) @. ( a k o n o b im n ih p o lu g o d i n jih p rip re m a a k c ija e tn i k o g i e n ja h rv a ts k e v o js k e p o d a m e ri k o m k o m a n d o m p o z n a ta k a o O lu ja p o e la je B . a v g u s ta 1 5 5 C . g o d in e u 4 B .4 4 , a s o v a p o s le p o n o i, a v e C . a v g u s ta u p o d n e O n in je p o s ta o is to h r v a ts k i g ra d . R rv a ts k i m in is ta r o d b ra n e J o jk o . u a k e T . a v g u s ta u 1 > 74 4 a s o v a s v e % a n o o b ja v iti d a je a k c ija O lu ja o k o n a n a . ) n g a o v a n e v o jn e s n a g e R rv a ta b ro % ja le s u 1 = > .C 4 4 v o jn ik a , a n a s p r a m n jih je s ta ja lo = 1 .4 4 4 n a o ru a n ih . r b a k o jim a je n e k o b a = . a v g u s ta iz d a o n a re d b u d a o tp o n u s a p re g ru p i s a v a n j e m s n a g a , iz m e ta n je m te k o g i ra k e tn o g o ru ja ... O ra jin a je e tn i k i o i e n a , a d e s e tin e h ilja d a . rb a k o je s u s e p o k re n u le k a . rb iji p re d 2 e o g ra d o m je s a e k iv a la s rp s k a p o lic ija i z a b ra n jiv a la im u la z a k u 2 e o g r a d . 2 ili s u u m o r n i , b o le s n i, r a n je n i, p o n i e n i... O o m a n d a n t m iro v n e p o li % c ije U je d in je n ih n a c ija k o je s u o b e z b e $ iv a le i g a ra n to v a le b e z b e d n o s t . rb a n a p o d ru ju O n in a u s v o m p o s le d n je m iz v e s ta ju n a v e o je d a je n a k o n a k c ije O lu ja T > s v ih s ta m b e n ih o b je k a ta s p a lje n o , a 1 3 > c iv ila u b ije n o . ' o k u m e n ta c io n o % in "o rm a tiv n i c e n ta r ; e r ita $ u s v o jo j e v id e n c iji b e le i 1 .5 A 4 p o g in u lih i n e s ta lih . rb a o d k o jih s u C 3 3 e n e i 1 3 %o ro d e c e . d a n a s , 3 4 4 A . g o d in e , u . rb iji p re k o C 4 4 p o ro d ic a p o n o s n ih O ra ji n ik a iv i u iz b e g li k im k a m p o v im a u . r b iji. * o ra z + e p u b lik e . rp s k e O ra jin e d o v e o je i d o d ra m a ti n o g s la b lje n ja v o j % n o %p o liti, k o g p o lo a ja + e p u b lik e . rp s k e . * o e tk o m s e p te m b ra ( ) 8 O a v ija c ija iz v o d i n iz in te n z iv n ih n a p a d a n a + e p u b lik u . rp s k u u n i ta v a ju i v ita ln e in "ra % s tru k tu rn e o b je k te , te le k o m u n ik a c io n e ta k e i v o jn e o b je k te . * a r d a n a k a s n ije n a + e p u b lik u . rp s k u z d ru e n im s n a g a m a n a p a d a ju m u s lim a n s k e , h rv a ts k e i ( ) 8 O s n a g e z a b rz a d e js tv a . b a ta d a ( a ro d n a s k u p tin a + . , n a z a h te v p re d % s e d n ik a + a d o v a n a O a ra d i a , d o n o s i o d lu k u d a s e ra tn a p re d s e d n i0 tv a o p tin a n a p o d ru jim a v o jn ih d e js ta v a n e p o d in ja v a ju K o js c i + . k o jo m je k o m a n d o v a o g e n e ra l + a tk o # la d i . ( a o v a j n a in je u + . u v e d e n o d v o jn o k o m a n d o v a n je to d o ta d a n ije z a b e le e n o u a n a lim a is to rije . 8 rin a e s t ra tn ih p re d s e d n i0 tv a o p tin a k o jim a je k o m a n d o v a o O a ra d i e p o e ti d a n a re $ u ju e v a k u a c iju s ta n o v n i tv a b e z ik a k v o g p o v o d a . * ris iln o s u is e lja v a li i p o ro d ic e iji s u s e la n o v i k a o p rip a d % s tr a n a B T 5

O+'O #U(' nici K+. borili u odbrani njihovih gradova. 8ako se predsednik op0tine 'rvar Oneevi hvalio kod predsednika Oaradia kako je iselio ceo grad iako je K+. jo B4 dana drala svoje pozicije na 34 km ispred 'rvara % povukli su se kad su ostali bez municije, hrane i vode. kao da to nije bilo dovoljno, (arodna skupti% na +epublike .rpske, na predlog +adovana Oaradia, 1A. oktobra 155C. donosi odluku o penzionisanju i smenjivanju general%pukovnika #ilana Jvera i Uor$a 'ukia, general%majora Idravka 8olimira i Jruje 2orie i pukovnika #ilovana #ilutinovia. 2ila je to de Macto MseaM vojnog vrha u sred rata. Oomandant K+. genral +atko #ladi koji se nekoliko nedelja pre toga vratio sa K#) iz 2eograda odbio je da sprovede ova nare$enjaD no, sve je ve bilo kasno. U +epublici .rp% skoj je poeo da se stvara haos. O"iciri K+. odani Oaradiu7 komandant 'rin% ske brigade pukovnik Kinko *andurevi, komandant Iatitnog puka pukovnik #ilomir .avi, komandant Operativne grupe *rijedor pukovnik +adomir Yelja% ja i komandant *ete brigade pukovnik *ero Holi osujetie realizaciju (aredbe generala #ladia o kontrao"anzivi. +ezultat svega e, na kraju, biti 'ejtonski mirovni dogovor. nteresantno, ba o"iciri koji su odbili ratnu (aredbu e nakon 'ejtona initi vrh K+.%a. Jo pre potpisivanja 'ejtonskog mirovnog dogovora ?1.%31. novembar 155C.@ +adovan Oaradi je od 2iljane *lav0i saznao da )merikanci ele sa njim da postignu nagodbu7 on nee initi nita protiv potpisivanja 'ejtonskog dogo% vora na ta se #iloevi ve obavezao, nee initi nita protiv njegove primene i, kao dokaz svoje dobre volje, povui e se sa svih politikih "unkcija u +epublici .rpskoj. Ia uzvrat )merikanci e mu garantovati linu bezbednost i povlae% nje svih optubi protiv njega koje je Raki tribunal ve 3B. jula 155C. podigao. *osle dueg premiljanja i na dodatni nagovor .lobodana #iloevia Oaradi je postigao <entlmen$ agreement sa amerikim medijatorom za 2iR +i,ardom Rol% brukom da se povue iz politikog i javnog ivota u +., a da mu .)' za uzvrat garantuju bezbednost. O ovom dogovoru bio je upoznat i ruski ministar spoljnih poslova i nekadanji general OJ2%a Jevgenij *rimakov ?&2reR#ii #aOcii#O2irc "lpu#aOO2@. Oaradi je svoj deo dogovora ispotovao % povukao se sa mesta predsednika +. i .'., a )merikanci su, u skladu sa svojim manirima, ve 155>. raspisali poternicu za Oaradiem ucenivi njegovu glavu na C.444.444. 8ako je, verujui kaubojima, lider bosanskih .rba postao obina lovina, a njegova poro% dica i prijatelji meta iivljavanja raznih stranih elemenata i domaih kolaboraci% onista. #e$utim, nisu ba svi njegovi ro$aci patili i trpeli7 2iljana .rbljanovi, kerka +adovanove ro$ene sestre, je 155C. godine diplomirala dramaturgiju na :akultetu dramskih umetnosti u 2eogradu i iste godini joj, uz punu protekci% ju .*.%a, +8. producira dramu ,tvorena vrata: Ooristei popularnost i autoritet ujaka 2iljana se medijski eksponirala, a im je shvatila da se situacija promenila i ona odmah okree le$a svima koji su je do tada podravali i poinje da nastu% pa sa drugih % pro amerikih pozicija. sticanjem da joj je otac Hrnogorac, a ne .rbin, poela je da se distancira od svega srpskog. Kre$anjem i omalovaavanjem nacionalnih oseanja reditelja &mira Ousturice i koarkaa #ilana Jurovia se politiki pozicionirala u red mondijalistikih pro"itera. Iapad ju je, takvu kakva je postala, odmah zavoleo pa je ubrzo % nakon bombardovanja .rbije % primila B>4 strana

(enad #ini

nemaku nagradu za knjievnost /rn$te #oller: (ekoliko godina kasnije 2iljana e za asopis ProMil ?broj => iz 3443.@ izjaviti7 L.ebe ne smatram .rpkinjom... .rbija gori od kseno"obije, nacionalizma i rasizma...Oad me pitaju kako vi .rbi odgovo% rim da ne znam i da pitaju njihM. &, sad kad pogledate sve to i kad shvatite da je jo na Jalti dogovoreno da Organizacija ujedinjenih nacija, koja je tek trebalo da bude osnovana, kontrolie zemlje u kojima je .tatistika greka ve bila preuzela vlast bie vam lake da shvatite zato se na vas .rbe obruio Nilo$rdni an8eo * 3.C44 poginulih, 13.C44 ranjenih i C.444 invalida. O naknadnom delovanju stresa i inj inici da je u prve tri godine nakon bombardovanja smrtnost u .rbiji poveana za dva puta neemo govoriti. 8okom T> dana MmilosrdnogM bombardovanja na .rbiju je baeno 53.444 bombi i ispaljeno 1.=44 raketnih projektila. 'irektna materijalna teta koju su zemlje lanice ()8O pakta nainile iznosi vie od =4 milijardi dolara i, posle svega, nastupio je coup d'/tat oktobra 3444. 8ek tada je Nilo$rdni an8eo postao zadovoljan. Oad na sve ono to vam se dogodilo ponete da gledate racionalno, bez i najmanje emocija, razumeete zato je "irmi O:=: =teel Ko"ie elezara u .mede% revu prodata =1. marta 344=. godine za 31,= miliona dolara, a njeni dugovi od oko 1,A milijarde dolara preneti na srpske poreske obveznike. .hvatite, drava .rbija se kod me$unarodnog bankarskog kartela zaduila za 1,A milijardi dolara i kupila opremu za .mederevsku elezaru koju je potom prodala za 31,= miliona dolara. U .mederevu je tokom 344B. godine proizvedeno, sa samo par miliona investicija, preko milion tona elika po ceni od 1BC za tonu. zraunajteQ Ibog svega toga bilo bi potenije rei da je elezara poklonjenaQ (aravno, ceo posao prodaje elezare dogovorili su predsednik vlade Ioran 'in$i i ministar za pri% vatizaciju )leksandar Klahovi koji je pre toga bio direktor beogradske kancela% rije amerike revizorske i konsalting kue Deloitte d #ouc0e: .vesni kolosalnosti ove malverzacije i mogunosti da im, kad tad, neka nova vlast i sud ponite tako steeno pravo nad elezarom, )merikanci su traili i dobili, odlukom srpske vlade od 3=. 41. 344=., neto to ni jedna pravno ure$ena drava ne bi mogla da im da % zatitu izvrne vlasti od moguih akcija sudske vlasti. li, s druge strane, pogledajte sluaj tri "abrike cementa7 2eoin, Oosjeri i (ovi *opovac. .redinom 15>5. "rancuska "irma PaMar je ponudila CB miliona dolara za kupovinu cementare u 2eoinu. *regovori su poetkom marta 1555. bili pri kraju kada su prekinuti zbog ()8O agresije. (akon oktobarskog coup d'/tat nova srpska vlada je, jo u prvoj godini svog mandata, prodala sve tri cementare za CB miliona dolara, a odmah potom je prodala i sve 0eerane, mle% kare, kompletnu mesnu industriju... Ooliko god se nekome rasprodaja srpskih industrijskih kapaciteta moe ,initi nedopustivom, da ne kaemo nezakonitom, ona ipak nije ni priblino strana kao rasprodaja rudnih i vodenih potencijala. (ajbolji primer za ovo je tridesetogodinja koncesija na eksploataciju ruda u reonu *iskanja u Jarandol% skom basenu, kod 2oljevca na bru koju je demokratska vlada .rbije dala uvenoj "irmi Rio #into plc: Ova "irma e, po koncesionom ugovoru, .rbiji plaati oko pet miliona dolara godinje, a za uzvrat e nesmetano moi da eksploatie sve rude na pomenutom lokalitetu. Jedini MproblemM je u tome to je taj lokalitet poznat
stranaB>1

O+'O #U('

ne samo po velikim zalihama rude bora, za 0ta je koncesija navodno i potpisana, ve i po mnogim drugim retkim i stratekim rudama. *rema nekim prorauni% ma ovaj lokalitet godinje moe da da iskop, raznih ruda, vredan izme$u pola i jedne milijarde dolara. 'a bi neko mogao da MshvatiM zato je vlada predala ova rudna nalazita Rio #into*u ili zato je poklonila elezaru u .mederevu O= =teel*u% neophodno je znati da u pitanju nisu samo mito i korupcija ve i injeni% ca da iza ovih "irmi stoji kapital monih +otsildaD oni su $piritu$ moveo mnogih mranih sila ovoga sveta. Oomentariui tek okonanu agresiju ()8O pakta i sva stradanja do kojih je ona dovela ameriki Jevrejin, dobitnik (obelove nagrade za mir 15>A. i najpo% znatiji logora iz 'rugog svetskog rata &li Kizel je rekao7 M()8O je pokuao sa svim vrstama pregovora, razgovora, nenasilnog pristupa ali njih ?.rbe@ nita nije moglo da odvrati od etnikog ienja )lbanaca. Jedini interes koji .)' imaju na Oosovu je moralni interes % nema drugih interesa.M Ia razliku od Kizela poznati ameriki pravnik i nekadanji tuilac u (ir nbergu Kalter +okler ?KKalter +ockler@ je povodom ()8O agresije na .rbiju ame% rikim novinama C0icago #ri7une izjavio7 M.vi oni koji iz svojih staklenih kance% larija i kua optuuju #iloevia kao ratnog zloinca bi morali da budu paljivi kada se ga$aju kamenjem. U (irnbergu je nedvosmisleno zakljueno da je svaki agresivni napad % rat, kao to je to sada sluaj sa .)' protiv .rbije, me$unarod% ni kriminalni in i to ne obian ve najvii me$unarodni kriminalni aktM. (a ovu izjavu nadovezuje se +obert Rajdn ?+obert RaFden@ T pro"esor Univerziteta u *itsburgu i direktor nstituta za ruske i istonoevropske studije komentarom7 MUpitan o ratnim zloinima ()8O%a portparol )lijanse 'ejmi .i je odgovorio da je ()8O u dobrim odnosima sa 8ribunalom.... ,lanice ()8O%a su svojim sredstvima omoguile stvaranje i one svojim sredstvima omoguuju "unkcioni% sanje 8ribunala. One su njegovi glavni "inansijeri. Jospodin .i oigledno zna da onaj ko plaa muzikanta moe i da naruuje muziku koju eli.M. Oako je ()8O u +ambujeu, :rancuska, pregovarao sa delegacijom .+ Jugoslavije najbolje je, bez komentara, mogue sagledati iz Anek$a B .porazuma koji nikad nije potpisan. U 8akama A, > i 14 )neksa 2 stoji7 M()8O personal e uivati, zajedno sa svojim vozilima, plovilima, avionima i opremom slobodan i neogranien prolaz i neometan pristup irom .+J, ukljuujui tu vazduni pro% stor i teritorijalne vode. Ovo e ukljuivati i pravo izvo$enja vojnih vebi i mane% vrisanja potrebnog za podrku, obuku i operacije kako ()8O%a tako i njegovih saradnika. ()8O personal e, u svim okolnostima, biti izuzet od jurisdikcije .+J vezano za svaki civilni, administrativni, krivini ili disciplinski prekraj koji oni mogu poiniti na teritoriji .+ Jugoslavije. ()8O snage imaju pravo besplatnog korienja svih jugoslovenskih ulica, aerodroma i luka. ()8O snage ne mogu biti predmet ni jedne vrste carinskog nadzora, a sva njihova oprema, odea, obua, hrana i sve drugo nee biti carinjeni. ()8O slubenici u .+ Jugoslaviji nee podlegati poreskim obavezama .+J. ()8O snage imaju pravo da u sva% kom momentu, bez ikakve nadoknade, preuzmu upravljanje svim elektronskim i pisanim medijima...M Oomentariui )neks 2 pro"esor +onald N. Reket je izja% vio7 M(i jedna suverena drava ne bi prihvatila tako poniavajui ultimatum.M.
B>3 strana

(enad #ini

. lo b o d a n # ilo e v i i... ' e m o rtiu s n ih il n is i b e n e

Put do pakla je poplo an do7rim nam:eram:al
. lo b o d a n # ilo e v i je ro $ e n u * o a re v c u 1 5 B 1 . ( je g o v o ta c . v e to z a r, z a v r io je b o g o s lo v iju n a H e tin ju , a ra d io je k a o p ro "e s o r s rp s k o g i ru s k o g je z i k a . * o re k lo n je g o v e m a jk e . ta n is la v e je iz c r n o g o rs k e p o ro d ic e O o lje n i a . z H rn e J o re u * o a re v a c d o la z e u p o tra z i z a b o ljim iv o to m . O d m a h p o o k o n a n ju ' ru g o g s v e ts k o g ra ta o ta c . v e to z a r s e v ra a u H rn u J o ru , b e z k o je n ije m o g a o d a iv i, i z a p o lja v a s e u b je lo p o ljs k o j g im n a z iji, a z a tim s lu b u p ro "e s o ra n a s ta v lja u * o d g o ric i. . a h ra n i o c a k o ji je iz v r io s a m o % u b is tv o 1 5 A 3 . # ilo e v i n ije p ris u s tv o v a o . # a jk a . ta n is la v a je o s ta la s d e c o m u * o a re v c u , g d e ih je s a m a p o d i% z a la . U o v o m g ra d u p a m te je p o to m e to je p o k re n u la in ic ija tiv u , i u s p e la , d a s e ta m o n jo j k o li s v e ti . a v a im e p ro m e n i u ( je g o . . ta n is la v a je , k a o i n je n s u p ru g ra n ije , 1 5 T = . iz v r ila s a m o u b is tv o . . a m o u b is tv o je iz v r io i n je n b ra t, . lo % b o d a n o v u ja k , g e n e ra l # ilis a v O o lje n i . . lo b o d a n o v b ra t 2 o ra # ilo e v i je u d v a n a v ra ta b io a m b a s a d o r, i to u ) l iru i + u s iji. O b a p u ta 2 o ra je im e n o v a n z a a m b a s a d o ra k a o H rn o g o ra c s a c rn o g o rs k e k a d ro v s k e lis te . n te re s a n tn o je n je g o v o im e n o v a n je z a a m b a s a d o ra u + u s iji7 O a d a je s v e b ilo o b a v lje n o is p o s ta v ilo s e d a 2 o ra tre b a d a id e u # o s k v u k a o s rp s k i k a d a r, a li je o n to o d b io D z a h te v a o je d a u # o s k v u p u tu je k a o k a d a r H rn e J o re , a n e . rb ije . 8 a k o je i u in je n o , a z b o g to g a s u n je g o v a a k re d itiv n a p is m a p re d a n a k a s n ije n e g o to je b ilo p la n ira n o . . u p ru g a . lo b o d a n a # ilo e v i a , # irja n a # a rk o v i p o ti e iz s rp s k e p o ro % d ic e k o ja je u c e lo s ti b ila o k re n u ta k o m u n is ti k o j id e ji. ( je n o ta c , # o m a # a rk o v i je n a ro d n i h e ro j iz ' ru g o g s v e ts k o g ra ta i je d a n o d k o m u n is ti k ih p rv a k a . rb ije . + o $ e n i b ra t # irja n in o g o c a , ' ra a # a rk o v i je ta k o $ e b io v e o m a u tic a ja n p o liti% a r u . rb iji i o v e k k o ji e , iz m e $ u o s ta lo g , o s ta ti u p a m e n k a o n a jv e i p ro tiv n ik p o liti k e p ro m o c ije . lo b o d a n a # ilo e v i a . # irja n in a te tk a p o m a jc i, ' a v o rja n k a * a u n o v i b ila je li n a s e k re ta ric a i lju b a v n ic a J o s ip a 2 ro z a 8 ita D s a h ra n je n a je 1 . m a ja 1 5 B C , p o 2 ro z o v o m n a re $ e n ju , u v rtu 2 e lo g d v o ra u 2 e o g ra d u , n e d a le k o o d g la v n e d v o rs k e k a p ije . O a o i n je g o v b ra t, . lo b o d a n # ilo e v i je b io is k re n i k o m u n is ta a li, z a ra z lik u o d b ra ta , n ije in s is tira o n a s v o m c rn o g o rs k o m id e n tite tu % o d u v e k je b io p ra g m a ti a n . * o liti k u k a rije ru p o tp u n o d u g u je v a n u . ta m b o li u , is ta k n u to m s rp s k o m p o liti a ru o s a m d e s e tih g o d in a p ro lo g v e k a . U p o z n a li s u s e n a * ra v % n o m "a k u lte tu i v a n g a je , k a o n a jb o lje g d ru g a , s ta ln o p ro te i ra o . O a d a je v a n . ta m b o li 1 5 T = . n a p u s tio p re d u z e e 8 e h n o g a s d a b i p re u z e o d u n o s t p re d s e d % n ik a * riv re d n e k o m o re 2 e o g ra d a , a p o to m s e k re ta ra H O . O . rb ije i k o n a n o p re d s e d n ik a K la d e . rb ije n a m e s to n o v o g d ire k to ra je p o s ta v io s v o g d ru g a . lo % bodana. . ta m b o li je 1 5 T > . p o s ta o p re d s e d n ik s rp s k e v la d e i ta d a je # ilo e v i a p o s ta v io n a m e s to je d n o g o d k lju n ih lju d i 2 e o b a n k e k o ja e g a , p a r g o d in a s tr a n a B > =

O+'O #U(' kasnije, poslati za svog predstavnika u .)'. Jasno je da nigde u svetu predstav% nik jedne od sto najveih svetskih banaka ne moe ostati izvan interesovanja odgovarajuih slubi to je bio sluaj i sa #iloeviem u )merici. U sklopu svojih obaveza #ilo0evi u (jujorku ostvaruje kontakte sa veoma uticajnim ljudima me$u kojima je bilo i onih izvan bankarskih i "inansijskih poslova. Od posebne vanosti za doga$aje koji e se kasnije doga$ati u njegovom ivotu, ali i .rbije bie njegov susret s tamnoputim 7u$ine$$man*om #elvinom 'ej Oenijem ?#el% vin JaF OennF@ u njujorskom hotelu Qezv ]orker% 542 /ig0t Avenue: U ovom hotelu je inae iveo i 15B=. umro (ikola 8esla. O veeri na kojoj su se #ilosevic i Oeni upoznali bi, mogue je, vie mogao da kae +ade Ostovica, general amerike armije ?.rbin ro$en u #ilvokiju, .)'@ ili 'ragan Yivanovi, poznatiji kao dr 'anijel 2ojer ?'aniel 2oFer@, visokopozicionirani lan amerike 'emokratske stranke, lini prijatelj dravnog sekretara Katikana kardinala Oaserolija ?)gosti% no Hardinal Hasaroli@ i jedan od najbogatijih .rba u .)'. *ar dana nakon ove veere Oeni upoznaje #iloevia sa +iardom Rol% brukom ?+ichard Rolbrook@ koji je u to vreme bio savetnik u svetski uvenoj "inansijskoj kui Pe0man Brot0er$: (jih dvojica e, izvesno je, pomoi #iloeviu u njegovim poslovima u (jujorku. #e$utim, ono to #ilosevic tada nije znao je da je #elvin 'ej Oeni bio visoko pozicionirani pripadnik amerike )gencije za nacionalnu bezbednost .Qational =ecurit+ Agenc+*Q=A1 koji e izvesno ostaviti traga u #iloevievom daljem radu i karijeri. Oako god bilo, ostaje ,injenica da je #ilosevic nakon povratka iz .)' napustio 2eobanku ?15>=. godine@ i posvetio se iskljuivo politici. nteresantno da o #iloeviu moete proitati gotovo sve7 gde je ro$en, odrastao, uio kole i studirao.... sve osim vremena koje je proveo u (jujorku. *o povratku iz (jujorka #ilosevic odmah naputa bankarske poslove i posveuje se iskljuivo politici. Oada je van .tamboli izabran za predsednika .rbije upeo je, na jedvite jade, da maja 15>A. postavi #iloevia na mesto prvog oveka srpskih komunista. .amo godinu dana kasnije % 1B. decembra 15>T. godi% ne ?(akon uvene Osme sednice HO .O .rbije@ #ilosevic e uz angaovanje Mte% ke komunistike artiljerijeM smeniti svog do tada najboljeg druga i kuma vana .tambolia. 8ada, na .tambolievom ponienju, #ilosevic postaje najmonija politika linost .rbije. Od tada pa sve do svog politikog kraja 3444%te #ilosevic e initi sve kako bi se odrao na vlasti, a to sve e biti pogubno po srpski narod i dravu. Oo Yeli da vlada jednom dravom izvesno mora da osigura svoju kontro% lu nad policijom i vojskom. #ilosevic se iz tog razloga odmah okree stavljanju pod svoju kontrolu #U*%a .rbije i, u okviru njega, .lube dravne bezbednosti. (akon ne ba lakih politikih manevara #ilosevic tek 1554. obezbe$uje podrku za smenu tadanjeg naelnika .'2%a 'ragutina 'ragana #itrovia ?C1 godina ivota@ i njegovog zamenika #ilivoja .avkovia. (akon razreenja elnih lju% di srpske tajne policije #ilosevic se ak nosio milju i da ukine .'2 ali ga je od toga, tekom mukom, odgovorio general (ikola Njubii. Umesto #itrovia #ilosevic dovodi izvrnog sekretara HO .O .rbije Iorana Janakovia ali ga, zbog otpora u samoj .lubi, ubrzo razreava i alje u #akedoniju kao ambasado% ra. (a mesto prvog oveka srpske tajne policije tada dolazi Mdete .lubeM Jovica B>B strana

(enad #ini

.tanite, mogue najiskusniji i pro"esionalno naj komplet niji pripadnik .lube. .amo dve godine kasnije #iloevi uspeva da MdisciplinujeM i vojnu obavetajnu slubu i to tako to e maja 1553. penzionisanog pukovnika (edeljka 2okovia prvo reaktivirati, a potom unaprediti u in general%majora i istog dana imeno% vati za naenika uprave bezbednosti ..(O. 2okovi e kasnije iroj srpskoj jav% nosti postati poznat po svojim vezama sa uvenim vercerom cigareta Kanjom 2okanom i injeniciom da je svoj radni vek zavrio kao ovek sa platnog spiska crnogorske policije. Jedan od svojih prvih intervjua kao politiar #iloevi je dao amerikom nedeljniku Qezv$zveek: Oslovljavajui ga sa Nr Banker novinar je posatvio pita% nje MOako mislite da sredite ?politiku@ situacijuP Odgovor je bio jasan i kratak7 M(isam politiar, ja sam bankar, ali kad sredim ovu situaciju, vratiu se bankar% stvuM. zvesno da je #iloevi tada o sebi kao politiaru razmiljao u kategorija% ma privremenosti % dok se posao ne obavi. Ostalo je samo pitanje koji posaoPQ .a kontrolom svega, svaega i svakoga, Nr Banker preduzima dalekose% ne politike i ekonomske promene u .rbiji7 kao lider komunista ukida komuni% stiku partiju i uvodi viepartijski politiki sistemD otpoinje rea"irmaciju kapita% listikih ekonomskih odnosa kroz prodaju dravne i drutvene svojine. 8ako je #iloevi, sedam godina nakon svog povratka iz .)' i samo tri godine nakon osvajanja apsolutne vlasti u .rbiji, ostvario ameriki san7 unitio je komunizam i nametnuo demokratsko politiko ure$enje, udario temelje neoliberalnom kapi% talizmu i otpoeo proces rasprodaje dravne i drutvene imovine. Oada je na Iapadu, na nemacko insistiranje i ameriki pritisak, donese% na odluka o dekompoziciji .:+J i novom ure$enju 2alkana bilo je jasno da je to nemogue ostvariti na miran nain. +asparcavanje Jugoslavije na granice koje su (emci uspostavili jo tokom 'rugog svetskog rata je bilo mogue samo u uslo% vima koji su i tada postojali. +at je bio neminovan. Oao najvea smetnja novoj demokratskoj prekompoziciji Jugoslavije imenovani su .rbi. Oni su bili najbroj% niji narod i predstavljali veinu u .rbiji i Hrnoj Jori, dok su u Rrvatskoj i 2iR imali status konstitutivnog naroda. *rema nemakim diplomatskim i obavetaj% nim saznanjima slovenaki i hrvatski politiki vrh su bili spremni za otcepljenje, a nezvanini lider muslimana u 2iR )lija zetbegovi se ve decenijama zalagao za takav razvoj situacije. #iloevia je, po njihovom miljenju, samo trebalo uvu%
i .verivickelri1 u MigruM.

*rema specijalnom izvetaju koji je nemaka obavetajna sluba 2(' .Bunde$nac0ric0tendien$t1 novembra 15>5. dostavila kancelaru Relmutu Oolu ?Relmut Jose" #ichael Oohl@ i e"u dipomatije Ransu 'itrihu Jeneru ?Rans%'i% etrich Jenscher@ jasno se videlo da se otcepljenje .lovenije moe izvesti mirnim putem. . druge strane, navedeno je da se do nezavisnosti Rrvatske ne moe doi bez izbijanja oruanih sukoba. =o $ei e$ Odluka o Mponitenju versajske Jugosla% vijeM doneta je u kabinetu kancelara Relmuta Oola u ponedeljak =. septembra 1554. godine, tano godinu i mesec dana pre istorijskog ujedinjena (emake ?=. oktobar 1551.@ i godinu i tri meseca pre konanog raspada ...+%a ?>. decembar 1551.@. Kezano za ovu odluku Jener se blagovremeno konsultovao i za nju dobio blagoslov od dravnog sekretara Katikana kardinala .odana ?)ngelus .odano@
strana B>C

O+'O #U('

to je, deMacto% znailo da je i papa Jovan *avle podrava i da e se Civita$ ;ati* cana diplomatski angaovati na njenoj realizaciji. (emaka je trea ekonomska sila sveta, najvei izvoznik robe na svetu i najznaajniji evropski ()8O partner .)'. )merika administracija je, iako se javno zalagala za opstanak Jugoslavije, bila veoma aktivna u realizaciji obnovlje% ne nemake politike % drang nac0 ,$ten: (emaka je imala Msvoje ljudeM u Rrvat% skoj ?pre svih :ranjo 8u$man@ i .loveniji, a )merikanci su u 2eogradu imali oveka za koga su, ne bez osnova, verovali da veoma dobro razume stavove i poglede Iapada. 2io je to .lobodan #iloevi. .cenario i protagonisti krvavog gra$anskog rata su bili poznati pa je i MpredstavaM mogla da pone. +at je, uosta% lom, kao to je Oarl "on Olauzevic ?Harl *hilipp Jottlieb von Hlausevvitz@ rekao, samo produenje politike drugim sredstvima. *rvi su pucali .lovenci, a potom Rrvati. #iloevi je prihvatio krvavi scenario. (jegovo javno zalaganje za opstanak .:+J u direktnoj je suprotnosti s njegovim zakulisnim delovanjem. (a tajnim sastancima sa hrvatskim pred% sednikom :ranjom 8u$manom u Oara$or$evu i 8ikveu, u prolee 1551. godi% ne, dogovarana je podela 2iRD podela Jugoslavije za dvojicu bivih komunista, a sada demokratskih lidere nije bila sporna. .porni su bili samo procenti. Iapad se nije meao jer njemu procenti i nisu bili bitni. Kano je bilo samo rasturanje Jugoslavije, a ono je otpoelo raspravom o procentima. Ia ()8O i njegove lanice jedino je bilo vano vreme raspada Jugoslavije jer nakon to je 2oris Jelcin sa predstavnicima Ukrajine i 2elorusije >. decembra 1551. potpisao Ugovor o raspadu ...+%a, .evernoatlantski savez je izgubio o"ici% jeni rai$on d'etre: Kreme izbijanja gra$anskog sukoba je za zapadne demokratore bilo od presudnog znaaja, a kako su se #iloevi i 8u$man gotovo dogovorili o mirnoj podeli 2iR bilo je jasno da se mora prei na konkretnije korake politi% ke divide et impera: Jedan od retkih svedoka ovog neplaniranog dogovora bio je pripadnik kontra obavetajne slube J() pukovnik #ili koji je tonski snimao sastanak u Oara$or$evu. *ukovnik je kasnije ubijen, a audio zapisi i stenogra"% ske beleke sainjene na osnovu tonskog zapisa su nestale. 2eleke i tonski zapisi s ovih sastanaka se danas nalaze u .)'. Oada je 8ribunal u Ragu ove dokaze zatraio od amerikog .tejt 'eparmenta odgovoreno je da im se ne moe udovo% ljiti jer je materijal klasi"ikovan kao strogo poverljiv po nacionalnu bezbednost .)'Q Jedinu potvrdu sastanka i istorijskog dogovora u Oara$or$evu 8ribunalu je pruio lord &daun ?Jeremv John 'urham )shdo6n, 2aron )shdo6n o" (or% ton% sub%Ramdon@ u javnosti poznatiji kao *edi &daun kada je sudu dao mapu podeljene 2iR koju je 155C. sainio 8u$man. &daun je sudu objasnio da je mapu lino nacrtao hrvatski predsednik i da su granice podeljene 2iR rezultat njego% vog dogovora sa #iloeviem. *rihvatajui, uglavnom, sve kompromise koji su za cilj imali iznalae% nje mirnog reenja jugoslovenskih sukoba #iloevi je to ,esto, ak preesto, inio na tetu srpskog naroda. .rbi, uglavnom, nisu gubili bitke u ratu, ali su ih zato esto, izvesno preesto gubili u miru. #iloevievo vo$enje politike je do te mere uticalo na srpske ratne operacije da je stradanje srpskog naroda bilo neizbenoD on je nudio, davao pa uskraivao srpskom narodu u Rrvatskoj i 2iR oruje, municiju, in"ormacije i diplomatsku podrku. .ituacija iz novembra 155B.
B>A strana

( e n a d # in i k a d a s u s rp s k e je d in ic e u le u 2 ih a n a jb o lje ilu s tru je o v a k v u p o litik u . lo b o % d a n a # ilo e v i a 7 . rp s k i v o jn i triju m " je b io e v id e n ta n i n a I a p a d u je o c e n je n k a o k o n a n a p o b e d a . rb a . ) m e ri k i d r a v n i s e k re ta r z a o d b ra n u K ilija m * e ri ?KKilliam James *errF@ je ak rekao7 Ni moramo da pri0vatimo injenicu da $u =r7i do7ili ovaj rat i da na"e prijatelje u =arajevu nekako u7edimo da pri0vate mirovni $pora* zum% koji je za nji0 u ovom trenutku naj7olje re"enje&` Ali ne% ;ilijam Peri nije 7io do7ro inMormi$an covek% rat nije 7io gotov: Nilo"evic je ultimativno od Karadia za0tevao da $e $rp$ke jedinice povuku iz Bi0aa i da grad prepu$te mu$liman$kim i 0rvat$kim $nagama: #ako je% na kraju% i 7ilo * =r7i $u $e povukli i rat je na$tavljen: , o v e k m o e d a n e s u m n ja u d o b re n a m e re # ilo e v i a a li k a d a p o g le d a n je g o v a d e la i n jih o v e p o s le d ic e te k o je o s ta ti p ri ta k v o m m i lje n ju . U v la e n je . rb ije u ra tn e s u k o b e iro m J u g o s la v ije , b e z a d e k v a tn e m e $ u n a ro d n e p o d r k e , b ilo je n e s a m o n e o d g o v o rn o v e i p o g u b n o . . ta s u in te re s i I a p a d a i n jih o v i p la % n o v i b ilo je ja s n o v e p o e tk o m d e v e d e s e tih . K e ro v a n je s rp s k o g n a ro d a u p o m o + u s ije b ilo je k ra jn je d is k u ta b iln o , a p o s ta lo je p ro b le m a ti n o k a d a je # ilo e v ic p ri a o ) n d r e ju O o z irje v u ?) tu p e # 2 9ia B # # n p o 2 # ~ O o = i ip e 2 @ o n je g o v im s a z n a % n jim a o p o s to ja n ju s v e ts k e je v re js k e z a v e re . O o z irje v je b io J e v re jin i n a k o n # ilo % e v i e v ih je v re js k ih p ri a . rb e je re d o v n o n a z iv a o L n a im p a c ije n tim a M . . le d e e i m o g u e o d lu u ju e d is ta n c ira n je + u s ije o d . r b ije u s le d ilo je k a d a je # ilo e v ic p re k o + u s la n a R a z b u la to v a .P + c A a n ^ a c ( + A a m o e 1 1 5 5 = . p o d r a v a o ru s k u o p o z ic iju . Y e le o je d a s e ru s k a o p o z ic ija p re d v o $ e n a ) le k s a n d ro m + u c k o % je m ?) 9ie ic c a R ) p 2 9ia B ii# # p o 2 # R * F U JO O # @ p o v e e i ta k o u je d in je n a o " o r m i " r o n t p ro tiv 2 o ris a J e ljc in a . . ta je m o tiv is a lo # ilo e v i a n a o v a k v o p o n a a n je i ta s e tu s v e d o g a $ a lo o s ta je n e ja s n o . J e d in i to je iz v e s n o je d a s e p re ig ra o i p re v id e o p o s le d ic e e v e n tu a ln o g n e u s p e h a 7 + u c k o j je 3 3 . s e p te m b ra p ro g la e n z a p re d s e d % n ik a + u s k e "e d e ra c ije a li s e je J e lc in , u z p o m o a rm ije , p o n o v o d o m o g a o v la s ti i to te n k o v s k im g ra n a tira n je m 2 e lo g d o m a B . o k to b ra 1 5 5 = . + u c k o j je u h a p e n , s u $ e n i u ta m n i e n u u v e n i O J 2 % o v z a tv o r I le c J o p 8 ? c a e ) H 8 2 e R R b iii [ ' , A ^ # , p 1 : I a p a d je g lo ri"ik o v a o J e lc in o v u te n k o v s k u d e m o k ra tiju i g ra n a tira n je # o c ijd a p c m e e u n o u A + N ez a s a m J e lc in je g le d a o u p ra v c u . rb ije , 2 e o g ra d a , ' e d in ja , U i k e = B . * re m a tv rd n ja m a ) le k s a n d ra O o r a k o v a ?) 9ie O c a R ~ p 2 a c # v ib e 2 # R O o p ~ c a O O 2 @, g e n e % ra l i e " p re d s e d n ik o v e s lu b e b e z b e d n o s ti, J e ljc in je 1 5 5 C . p rim io o d : jo d o ra N a d ig in a ? = e B o p 9la ) n ru R @, ru k o v o d ila c g la v n e o b a v e ta jn e u p ra v e J e n e ra l ta % b a , d o k u m e n t o d e ta ljn im p la n o v im a ( ) 8 O %a z a d e z in te g ra c iju J u g o s la v ije , a p o to m i ra s p a r a v a n je . rb ije u k lju u ju i i n je n o b o m b a rd o v a n je . * re d s e d n ik j e , n a s ta v lja O o r a k o v , L in "o rm a c iju s h v a tio o z b iljn o a li s e o d je d n o m o h la d io i iz g u % b io in te re s M . * re d ( ) 8 O a g re s iju u + u s iji je , m e $ u n a jv i im o "ic irim a , p o s to ja la s p re % m n o s t d a s e . rb iji is p o ru e n a jn o v ije p ro tiv a v io n s k e ra k e te . O k to b ra 1 5 5 > . s u a k d v a ra k e tn a s is te m a . = 4 4 ?H %= 4 4 n # F %l@ b ila u to v a re n a n a v o z a li n ik a d a n is u s tig la u 2 e o g ra d . 2 o ris J e ljc in je s to p ira o n jih o v o o tp re m a n je . U m e s to n jih u . rb iju je d o lo v i e s to tin a ru s k ih d o b ro v o lja c a o d k o jih s e m n o g i o d n jih n ik a d a n e e v ra titi s v o jim k u a m a . , u v e n i a m e ri k i b o m b a rd e r : %1 1 T ) o b o rio je s rp % s k i ra k e tn i d iv iz io n 3 C 4 ra k e tn e b rig a d e p o d k o m a n d o m p u k o v n ik a # iro s la v a N a z a re v i a . O o ri e n e s u ru s k e r a k e te H %1 3 C = e R R 8 R O %p a O e iM R b i# O O # ii~ ie O c i H % 3 4 4 ?) R ra p a 2 e ra B F A R a @, a p o d a tk e o p o lo a ju : %1 1 T ) # iro s la v N a z a re v i je s tr a n a B > T

O+'O #U(' dobio od 13A. brigade vazdunog osmatranja i navo$enja kojom je komandovao pukovnik #ilo *opovi. U kabini radara *%13, ruske proizvodnje, koji je detek% tovao ameriki avion f*22nA Qig0t0amk bio je ruski pukovnik nepoznatog ime% na. On je, izme$u dva gutljaja dobre srpske domae prepecenice rekao7 LNetilica dolazi iz azimuta 15C na visini od sedam i po kilometara. PacnaAiuom (pant7=i Ce'pd7i ?raspalite brao .rbi@M. 8o je bilo 3>. marta 1555. u 34 asova i B= minuta. *onos amerikog vazduhoplovstva % avion savremene stelt ?nevidljive@ tehnolo% gije, oznake Af 4l4)( U, je leao u blatu sela 2u$anovci. Jedan od o"icira kome najdirektnije pripadaju priznanja za delovanje 3C4%te raketne brigade je bivi pukovnik *KO KX 'ani Ioltan. On je zapravo i komandovao treim divizionom 3C4. raketne *KO brigade koja je oborila ame% riko tehnoloko udo. Ioltan je o celokupnom doga$aju obaranja amerikog aviona napisao izvetaj na =C stranica. (akon 3444%te izvetaj je nestao iz voj% nih arhiva, a pukovnik Ioltan je, nakon 3T godina aktivne vojne slube, bez odlikovanja ili bilo kakvog drugog priznanja, penzionisan. 'anas se uspeno bavi pekarskim zanatom u jednom malom mestu pored Oovina. U izvestaju je, izme$u ostalog, stajalo i da su na zastarelim ruskim raketama iz 15A4%tih izvre% ne manje ali neverovatno e"ikasne izmene koje su omoguile obaranje ne samo :%11T) ve i jednog <-CP2 *rema Ustavu .:+J iz 15TB. godine .rbija je bila drava srpskog naroda, a Kojvodina, Oosovo i #etohija su bile autonomne pokrajine srpskog naroda. .ve jo to #iloevi ponitio kada je 3>. septembra 1554. godine inicirao donoenje novog Ustava .rbije u kome se, u prvom i drugom lanu, jednostavno konstatuje da je M+epublika .rbija demokratska drava svih gra$ana ... .uverenitet pripada svim gra$anima.M .rpski narod je de iure ostao bez drave. Oasnije e, vreme e pokazati, i de Macto ostati bez nje. 'onoenje novog Ustava nije pratilo i dono% enje zakona o denacionalizaciji i restitucijiD srpska politika elita predvo$ena #iloeviem je zakljuila da se imovina koju su svojevremeno komunisti prime% nom svojih propisa o kon"iskaciji, sekvestraciji, nacionalizaciji, agrarnoj re"ormi i eksproprijaciji oteli od srpskih domaina i .rpske pravoslavne crkve ne vrati njihovim naslednicima. Odlueno je da se proda i tako de"initivno i bespovratno otu$i od njenih pravnih naslednika. *itanje denacionalizacije bilo je par e-cellen* ce politiko i ekonomsko pitanje za srpski narod. *olitiko jer je njegovo nedono% enje sutinski znailo nastavljanje komunistike ideje i prakse u okvirima nove politike ideologije % demokratije. &konomsko jer se imovina srpskih domaina i .*H de"initivno i bespovratno otu$uje od njihovih naslednika, a u korist neka% danje komunistike, odnosno novostvorene demokratorsko liberalne elite koja ima tako malo veze sa .rbima i njihovim nacionalnim interesima. Ooristei ratno stanje, .lobodan #iloevi, kao pravi komunista, u .rbi% ji poinje proces restauracije kapitalistikog lai$$ez*Maire trinog sistema. 8o se radilo kroz dve "aze7 prva, projektovana i strogo kontrolisana hiperin"lacija tokom 155=. dovela je do unitenja srednjeg sloja gra$anstva u .rbiji i, drugo, dirigovanom privatizacijom ?itaj pljakom@ drutvenih i dravnih "irmi stvoren je krug bogatih pojedinaca. Jedan komunista % Josip 2roz unitio je srpsko selo, a drugi % .lobodan #iloevi unitie srpski gra$anski sloj. Nino, #iloevi je postao zadavoljan onog dana kada se uselio u kuu Jece Oona, Jevrejina i B>> strana

(enad #ini

najveeg srpskog izdavaa knjiga i osnivaa poznatog :onda za nagra$ivanje srpske talentovane dece. Oona su, kao velikog srpskog patriotu i Jevrejina, (em% ci streljali 15B1, a komunisti mu kon"iskovali svu imovinu 15BCD (emci ga ubili, komunisti ga mrtvog pokrali, a #iloevi mu se, na kraju, uselio u kuu. +estauracija neoliberalanog lai$$ez*Maire kapitalizma odvijala se kroz pri% vatizaciju drutvene i dravne imovine koju je sprovodila vlada na ije elo #iloevi, umesto pro"esora (ovosadskog univerziteta i dopisnog lana .)(U 'ragutina Ielenovia, decembra 1551. godine dovodi ro$enog (ikianina dr. +adomana 2oovia. (eto kasnije #iloevi e se zauzeti da mesto guvernera (2J ?itaj (2 .rbije@ pripadne nekadanjem guverneru Hrne Jore Kuku Ognja% noviu. 2oovi je svoj mandat okonao 14. "ebruara 155=, a Ognjanovi 1C. jula 155=. Jedna od najveih in"lacija u svetu zabeleena je u .rbiji tokom 155=. godi% ne, a kako ekonomska nauka kae7 svaka in"lacija je preraspodela materijalnih dobara od jednih ka drugima. U .rbiji je za godinu dana nestao srednji gra$an% ski sloj i uspostavljena nova ekonomska elita. (eposredni akteri ovog procesa su bili direktori i vlasnici stotinak drutvenih, dravnih i privatnih "irmi. *rema #ortonu )bramoviu ?#orton )bramovich@, nekadanjem direktoru .lube za istraivanje i dokumentaciju .tejt 'epartmenta me$u ovim "irmama odluuju% u ulogu su imali Progre$ ?#irko #arjanovi@, =impo ?'ragan 8omi@, Vugopetrol ?'ragan 8omi@, BK <rupa ?2ogoljub Oari i braa@, Pink ?Ieljko #itrovi@, !ep* ter ?#ilan Jankovi@, Komercijalna Banka ?Njubomir #ihajlovi@, C*market ?.lobo% dan +adulovi@, fNP ?(eboja ,ovi@, Di7ek ?#ilan 2eko@, NK Kornere ?#iodrag Oosti@, Putra ?'uan #ihajlovi@ i dr. 'a li je #iloevi znao za sve malverzacije u procesu privatizacije je izli% no pitanje jer mu je .luba dravne bezbednosti, po prirodi stvari, redovno kao predsedniku drave dostavljala sva njena saznanja o ovim i drugim kriminal% nim aktivnostima koje per $e utiu na stabilnost i bezbednost drave. Njudi esto gree kada povezuju .'2%a sa #iloeviem kao nekim linim, privatnim odno% som. .ve tajne policije irom sveta prikupljaju relevantne in"ormacije i o njima izvetavaju rukovodstvo drave. 8o nikada nije i ne moe biti pajtaki odnos. *itanje svih pitanja nije kako se prikupljaju, obra$uju i prosle$uju in"ormacije ve kako se ta saznanja kasnije koriste, a #iloevi ih je upotrebljavao u svojim dnevno % politikim igrama sa srpskom opozicijom. zme$u #iloevia i .tani0ia je od poetka uspostavljen korektan odnos. #e$utim, vremenom je izme$u adre$anta i adre$ata dolo do udaljavanja tako da su se ve nakon 'ejtona slagali oko tako malog broja stvari da je najpotenije rei da se tokom 5T/ prestali da se slau oko bilo ega. ,ovek koji nije primao nikakve in"ormacije od .lube ali je, i pored toga, u velikoj meri bio upuen u privatizacione tokove u .rbiji bio je 'anko Uuni. Ovaj Hrnogorac je, po miljenju mnogih, bio eminence gri$e procesa prvobitne akumulacije kapitala. mao je, izvesno je, sve potrebne kvali"ikacije7 diplomu &konomskog "akulteta u 2eogradu stekao je 15T3. godine, a ve 15T=. upuen je u Nondon na petonedeljni kurs u PA International o globalnom menadmentuD
#agistarski rad na temu ,rganizacioni a$pekti upravljanja projektima odbranio je le$% O=A uspeno je proao tokom 15T>.D 15>B. na Oniver$it+ oM CaliMornia% Berkle+%
strana B>5

15TBD tronedeljnu obuku o menadmentu u industriji u Art0ur Ander$on% =t: C0ar*

O+'O #U('

O=A je proveo etiri meseca na izuavanju procesa neposrednog menadmentaD 1554. uestvovao je na dvonedeljnom seminaru IP/C*a u Junoj Ooreji na temu Pro7lemi I$to no /vrop$ke tranzicije: Oao ovek od #ilosevievog poverenja 'uni je 155T. postavljen za potpredsednika .avezne vlade i ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom ali je taj poloaj napustio aprila 155>. kako bi proao
konano LbruenjeM u okviru Deloitte d #ouc0e Audit Pearning Program: Ooliko je

Uuni bio, i jo uvek jeste, uvaavan od strane )merikanaca govori i to to je od 1551. do 155T. bio stalno zaposlen u amerikom Deloitte d #ouc0e% a da je nakon radikalnih personalnih promena u .rbiji 3444%te nastavio da igra glavnu ulogu u poslovima privatizacije srpske drutvene i dravne imovine. 'anas, 344A. godi ne predsednik je i vlasnik &konomskog instituta u 2eogradu, suvlasnik konsul% tantske kue /ki inve$tment$% predsednik beogradskog ogranka Deloitte d #ouc0e i osniva kluba *rivrednika koji slovi za najjae lobistiko udruenje poslovnih ljudi na 2alkanu. Ia &konomski institut je vano napomenuti samo to da je stvo
ren novcem CenterMor International Privole /nterpri$e$ koji je 144 u "unkciM. ame Re+nold$ #o7acco:

rike vlade i me$unarodnih multinacionalnih kompanija kao to su Coca*Cola i )meriko poverenje u Uunia je nedvosmisleno potvr$eno kada je 344=. postavljen za predsednika )merike privredne komore u 2eograduD ovo imeno% vanje je pozdravio i Nuka Uuni, visoko pozicionirani slubenik VPNorgan C0a* $e d Co iz (jujorka. (ajblii saradnici 'anka Uunia su )leksandar Klahovi, Joran *iti, Jurij 2ajec, Njiljana *ejin, #iroljub Nabus, Jelena Jalic i dr. Ooliko su e"ikasne re"orme za koje se zalae gospodin 'anko Uuni, njegovi saradnici i mnogi drugi njihovom promiljanju bliski ekonomski strunjaci najbolje govore podaci Lprivrednog rastaM prema kojima e gra$ani .umadije % srca .rbije, nivo ekonomske razvijenosti iz 15>5. dostie tek oko 3144. godine. U demokratskom okruenju koje su kreirali komuniti, odnosno socijalisti svoje mesto dobijaju i nevladine organizacije koje e, vreme e pokazati, direk% tno delovati protivno interesima drave .rbije i srpskog naroda. Jedna od od onih nevladinih organizacija koja e odmah privui panju javnosti je svakako Jrupa 1T<. (jeno osnivanje su 155A. zvanino inicirali asistent na &konomskom "akultetu u 2eogradu #la$an 'inki i Keselin Kukoti, pro"esor iz *odgorice. deja je navodno bila da se okupi grupa eksperata koja bi, svojim znanjem i ide% jama, pripremila niz radikalnih reenja za promenu ekonomskog i politikog sistema .rbije. *rema nekim saznanjima jedan od ljudi koji je bio dobro upuen u osnivanje J1T< bio je i 'on (ejbor ?John 'avid (eighbor@, agent H ) koji je jo od 15>C. delovao na teritoriji .:+J. (ejbor je dugo vremena delovao iz .koplja i Iagreba, a 15TT. svoju bazu premeta u 2eograd i postaje jedan od glavnih ljudi H ) za 2alkan. 2io je poznanik mnogima sa politike scene .rbije i nema sumnje da je, pored britanskog agenta #onktona ?)nthonF Neopold Holver #onckton@, igrao veoma znaajnu ulogu u mnogim doga$ajima sve do 3443. kada je ubijen. .vakako, najpoznatiji pripadnik J1T< je nekadanji asistent #la$an 'in% ki. (akon to je A. oktobra 3444. godine sa grupom naoruanih ljudi upao u prostorije (arodne banke .rbije postavljen je, od strane svojih revolucionarnih istomiljenika, za njenog guvernera. (ajpoznatiji asistent beogradskog univerzi% teta e se ubrzo proslaviti kao neizostavni deo mnogih a"era u .rbiji. *rva takva
B54 strana

(enad #ini situacija koja ga je, bez sumnje, preko noi MproslavilaM bila je gaenje etiri naj% vee i za srpsku privredu najznaajnije banke7 Beo7anka% najvea poslovna banka i prva po tednji u nekadanjoj .:+J. Ova banka je, u momentu proglaenja steaja, imala viestruko vea potraivanja od dugovanja i zbog toga javnosti nikada nije prezentiran njen bilansD Vugo7anka% sistem banaka pod ovim imenom je imao predstavnitva u najveim svetskim bankarskim centrimaD Beograd$ka 7anka% sistem koji je okupljao 15 banaka u .rbiji i banka koja se jedno vreme nala% zila i na 5T. mestu u &vropi i, konano, Inve$i7anka% koju je jo 1>C>. osnovala svo% jom odlukom .vetoandrejska skuptina. Jlavni razlog za osnivanje ove banke u .rbiji sredinom x x veka bilo je da se narod oslobodi zelenaaQ Ove etiri banke su servisirale oko 54 poslova privrede i tednje stanovnitva. Jaenjem domaih banaka asistent i demokratorski revolucionarni savet % 'O. obezbedili su nesmetan nastup stranim bankama koje su odmah preuze le staru i novu deviznu tednju gra$ana. Nimit za osnivanje stranih banaka je bio minimalan % pet miliona dolara pa je tako, na primer, samo RaiMMei$en banka sa inicijalnim kapitalom od neophodnih pet miliona dolara dola, za manje od godinu dana, do bilansne aktive od osamsto dva miliona dolara. .rpsko "inan% sijsko trite je preputeno na milost i nemilost strancima, a razvlaenje basno slovne imovine etiri srpske banke obavljeno je direktnom prodajom njihove imovine, preko novoosnovane Qacionalne "tedionice i /uroak$i$ banke, privatne banke u veinskom vlasnitvu Hrnogorca Kojina Nazarevia koji je, inae, 54%ih godina iroj javnosti bio poznat uglavnom kao savetnik crnogorskog premijera :ilipa Kujanovia. Oao guverner (2 .rbije 'inki znaajan deo dravnih deviznih rezervi prebacuje u /uroak$i$ banku koja se tada pojavljuje kao "inansijer odabranih srp% skih tajkuna u privatizaciji srpskih "irmi. 'a ne bude zabune7 novcem gra$ana .rbije "inansirani su odabrani pojedinci za privatizaciju dravne ?itaj narodne@ imovine. Oomentariui kritike koje su mu bile upuene nakon gaenja etiri najvee srpske banke i MnestankaM njihove imovine novopostavljeni guverner (arodne banke .rbije #la$an 'inki je pred kamerama izjavio7 MJa jesam za legalizam, ali tek nakon to se izgradi pravna dravaM a do tada *Wild Wild We$t: Jedna od najpogubnijih stvari koju je #iloevi kreirao u dravi u kojoj, do njegovog dolaska na vlast, kriminala gotovo da i nije bilo je organizovani kriminal2 .itni deparoi % secikese, obijaci tra"ika i drugi mali ljudi s one strane zakona nikada nisu predstavljali nikakvu pretnju dravi. Oni su, kao i prosti% tutke, deo najstarijih zanata na svetu. #e$utim, kada se ti i takvi ljudi povezu sa dravnim aparatom, kada se dravne institucije kriminalizuju onda dobijamo dobro organizovanu i isprepletenu kriminalnu mreu koju karakterise znaajan obim trgovine drogom, ljudima, akciznim robama, korumpiranost policije, sudi% ja, visokih dravnih slubenika i politiara. Oorumpiranost ovih poslednjih je najpogubnija. Opta kriminalizacija .rbije bie praena degradacijom kulturnih vrednosti, nipodatavanjem moralnih normi i gra$anskih obiaja. Jo jedan proces, tuan i izvesno tragian 'O svojim krajnjim posledici% ma, poeo je da se odvija u .rbiji odmah po #iloevicevom dolasku na njeno elo % bela kuga. .vojom destruktivnom politikom u oblasti obrazovanja, zdravstve% stranaB51

O+'O #U('

ne zatite i socijalne politike, ekonomskog razvoja i uvo$enja zemlje u sukob sa celim svetom #iloevi, i oko njega okupljeni ljudi, su kreirali savren ambijent za nastanak i razvoj negativnih demogra"skih kretanja u .rbiji. Od 1554. pa do danas u .rbiji je broj umrlih konstantno vei od broja ro$enih i to u toj meri da se broj stanovnika .rbije, po osnovu nataliteta, svake godine smanjuje za oko trideset hiljada. .rbija je tako postala, pored +usije, jedina drava na svetu gde se manje od jednog deteta ra$a u porodici, a to znai da e do 34C4. godine broj starijih od AC godina brojano nadmaiti populaciju mla$u od 1C godina. *rema demogra"skim merilima, ukoliko je broj starih iznad 0ezdeset godina dva i po puta vei od broja mladih do 15 godina tada se ta nacija suoava sa opasno% u biolokog nestanka. #oda najslikovitije o ovom procesu izumiranja srpske nacije govori podatak da je u 2eogradu u kolsku 1554951 upisano 34.C45 prvaka, a u kolsku 344C94A svega 1B.3=> $aka prvaka. *ri tome treba imati u vidu da se broj stanovnika 2eograda od 1554. do 344A. uveao za nekoliko stotina hiljada ljudi i da u njemu ivi gotovo 33 od ukupnog broja .rba. .ta su srpski intelektualci rasejani po svetu mislili o #ilo0eviu i njegovoj politici najbolje se moe pojmiti iz otvorenog pisma koje mu je, nakon deset godi% na njegove demokratske tiranije .rbijom, uputio pro"esor na Nund Univerzitetu u 0vedskoj i osniva prestinog Re$earc0 Polic+ In$titute*a .tevan 'edijer. Oako bi se bolje shvatio lik i reputacija 'edijera dodajmo i da je on tokom 'rugog svet% skog rata bio pripadnik amerike 141 'esantne divizije ?lOlst )irborne 'ivisi% on@ i kuni prijatelj sa proslavljenim amerikim generalom #aksvelom 8ejlorom ?#a;6ell 'avenport 8aFlor@. (akon rata se posvetio obavetajnim poslovima specijalizovanim za industrijsku pijunau u emu mu je pomagao i njegov lini prijatelj i nekadanji e" H ) Kilijama Oolbija ?KKilliam &gan HolbF@. U pismu koje su objavile mnoge beogradske novine 'edijer kratko podsea na #iloe% vieve MuspeheM i zakljuuje7 M'a imate potenja i asti Ki bi pred televizijskim kamerama uperili sebi pitolj u glavu i rekli7 Oprosti srpski narode za sve to sam uinioM. Ia jedno drugo, davno prolo vreme, slino ovome koje je kreirao #iloe% vi krajem xx veka u .rbiji uveni Hiceron ?#arcus 8ullius Hicero@ je, pre nego to su mu odsekli ruke i glavu, rekao7 , tempom& , tnore$& * ,% vremenaQ O, moralaQ (a samo sat vonje od civilnog aerodroma u .insinatiju nalazi se vojna vazduhoplovna baza Krajt%*eterson ?[right*atterson )ir :orce 2ase@, 'ej%ton, .)'. U njoj je 31.11.155C. potpisan 'ejtonski mirovni sporazum .#0e Da+ton Peace Accord1 kojim je okonan gra$anski rat u 2iR. 8om prilikom #iloevi je, kao predsednik .rbije koja nije uestvovala u ratu u 2iR, stavio i svoj potpis na akt kojim je priznao 8ribunal u Ragu koji e, ispostavie se, za .rbiju biti isto ono to je (irnberki sud bio za (emaku. .lobodan #iloevi je tada od strane svih zapadnih politiara, a posebno )merikanaca, nazivan Mgarantom mira na 2alkanuM. *ostupajui u skladu sa preuzetim obavezama o saradnji sa 8ribuna% lom #iloevi ve 155A. omoguava otvaranje kancelarije 8uilatva u 2eogradu ijim slubenicima garantuje apsolutnu samostalnost u delovanju na celoj teri% toriji .+J. ste godine hapsi se i isporuuje Ragu 'raen &rdemovi, pa .tevan
B53 strana

(enad #ini

8odorovi i dr. (i jedno od ovih hapenja i isporuka 8ribunalu nije bilo u skladu sa Ustavom .rbije. U bazi Krajt%*eterson #iloevi se poslednji put sreo sa svojim prijateljem Oenijem i tada mu je, mogue je, bilo jasno7 7u$ine$$man*u nije me$to u vojnoj 7azi:
Qekome drugom je$te: Bilo mu je ja$no jo" ne"to: *otpisivanjem 'ejtonskog sporazu%

ma Mposao nije obavljenM % nije bilo okonano rasturanje Jugoslavije i na redu su bili Hrna Jora i .rbija. #iloevi nije bio spreman za nastavak prie koja, inilo mu se, nema kraja. (jegova american connection je bila nezadovoljna to je, na kraju, dovelo do toga da su ga )merikanci bespovratno otpisali tokom 155T. (ije vie bio garant ni za ta. Jo po povratku iz 'ejtona #iloevi je shvatio da je .luba postala jaa nego to je on eleo. Odnosi sa .taniiem nikada nisu preli nivo kurtoazne pro"esionalnsoti, a njemu je, oseao je, trebalo vie. .luba mu jeste dostavljala in"ormacije i specijalne analize vezano za bezbednost drave, pa i neto vie od toga, ali to, sve zajedno, vie nije bilo dovoljno. 2ila mu je potrebna *retorijanska garda. (akon 'ejtona #iloevi je poeo da shvata smisao jedne izjave Renrija Oisindera7 Being America'$ enem+ i$ $ometime$ inconvenient% 7eing America'$ Mri*end i$ invaria70j Matal % biti neprijatelj )merike moe ponekad biti neugodno, ali biti prijatelj )merike je neizbeno "atalnoQ Oako je mnoge godine svoje vlasti dugovao upravo .lubi, #iloevi je, znajui za dobre veze .taniia sa ameri% kom slubom to je i lino podravao, postao uplaen % ak paranoidan u svom strahu da mu .tanii i njegov zamenik #ilan 8epavevi ne okrenu leda. *unih godinu dana #iloevi je planirao smenu elnih ljudi .lube ali je u tome uspeo tek 3>. oktobra 155>. uz pomo doktora Kojislava .eelja. Kreme radosti za #ilo0evia je, me$utim, kratko trajalo. U nastupajuim mesecima postajalo je sve jasnije da je on ovim ,inom zapravo odsekao granu na kojoj je do tada sedeo. 8a,no dve godine kasnije u coup d'/tat je smenjen i poslat u istoriju. za oktobarskih doga$aja 3444%te mogue da je stajala britanska obave% tajna mainerija koja je .rbe izvela na ulicu i 3T. marta 15B1. #ogue da su svoj doprinos dali i ameriki obavestajci. Ono to je izvesno je da to nije bila spontana pobuna naroda i da je nekadanji student :akulteta politikih nauka, ovek koji je 15TA. uestvovao u hapenju uvenog Oarlosa .aneza ? lich +amirez .anchez@ i koji od 155>. ivi MmirniM ivot penzionera mogao da bude zadovoljan. )gresija ()8O alijanse na .rbiju zapoela je 3B. marta, a poslednje bom% be su baene 33. aprila 1555. godine. *ored unitavanja vojnih, policijskih, komu% nikacionih i niza drugih objekata piloti ()8O%a su imali i jedan poseban cilj7 .lobodana #ilo0evia. 8ako su etiri projektila demolirala njegovu dedinjsku rezidenciju7 kompletno su unitene dnevna soba, trpezarija i spavaa soba. 2om% bardovanani su i vojni komandni objekti u 'obanovcim i atomsko sklonite u .traevici, +akovica za koje je, po saznanjima H ), bilo osnovane sumnje da se u njima nalazi #iloevi. Ova bombardovanja su vrena bombama <BO*l4% tekim tano 3=44 kilograma. (a kon"erenciji za tampu koja je krajem aprila odrana u *enatagonu na novinarsko pitanje da li je bombardovanje rezidencije .lobodana #ilo0evia greka ili predsednik .+J predstavlja cilj odgovoreno je7 L.vakako da on to jeste, ne postavlja se uopte pitanje ta smo mi eleli da posti% gnemo napadom na tu kuuM.
stranaB5=

O+'O #U(' ()8O agresija na .rbiju okonala se kapitulacijom drave i okupiranjem dela njene teritorije od strane ()8O alijanse. *aralelno s poetkom agresije, u Ragu je podignuta optunica protiv .lobodana #iloevia za navodne zloine koje je poinio na Oosovu i #etohiji. Oako bi sve bilo to bolje MupakovanoM optunica e kasnije biti proirena i na njegove navodne zloine u 2iR i Rrvat% skoj. 2io je, bar 0to se )merikanaca tie, kriv to je jo uvek iv. Oada je C. oktobra 3444. na demokratski nain ?kra$a glasova, uskraiva% nje izbornog prava .rbima sa Oi#, paljenje glasakih listia u .kuptini, pod% miivanjem koga treba i ne, i...@, izvren coup d'/tat #iloevi je bio primoran da napusti mesto predsednika drave. 0est meseci kasnije u ranim jutarnjim satima 1. aprila 3441, bivi predsednik .aveza komunista .rbije, bivi predsed% nik .rbije i bivi predsednik .+J .lobodan #iloevi je uhapen u vili Nir na 'edinju i odveden u Hentralni zatvor, a odatle 3>. juna, na Kidovdan, u 8uzlu pa u Rag. 8ek tada #iloevi e shvatiti 0ta je potpisao u 'ejtonu i kako to u praksi "unkcionise. 'etalje mu je kasnije objasnio sudija hakog tribunala 'ejvid Runt ?'avid Runt@ koji je 33. januara 3441. izdao nalog za njegovo hapenje7 od vlasti .+J Rant je zahtevao da Lprona$u, uhapse, pritvore i predaju #e$unarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju .lobodana #iloevia, ro$enog 34. avgusta 15B1. u *oarevcu, +epublika .rbijaM. Jugoslovenskim vlastima se, pored toga, nalae i da, Mu trenutku hapenja, i na jeziku koji on razume, obaveste .lobodana #iloevia o njegovim pravima u skladu s lanom 31 .tatuta, kao i pravilima B3 i B= *ravila procedure i dokaznog postupkaM. Utamnien u Ragu i suoen sa neverovatnim optubama #iloevi je shvatio da Rag moe biti njegova poslednja adresa. On e #inistarstvu inostra% nih poslova +uske :ederacije >.marta 344A. uputiti pismo % molbu7 MUz moju veliku zahvalnost za solidarnost i razumevanje koje ste pokazali spremnou da me primite na leenje i garancijama koje ste dali, elim da Kas in"ormiem 4 sledeem7 .matram da je uporno nastojanje da mi se uskrati leenje u +usiji prvenstveno motivisano strahom da bi paljivom strunom analizom bili otkri veni aktivni, namerni postupci naruavanja zdravlja za sve ovo vreme, koji se ne bi mogli sakriti od ruskih strunjaka. Ia svoju tvrdnju iznosim Kam jednosta van primer koji Kam aljem u prilogu. (aime, iz dokumenta koji mi je dostav ljen sedmog marta vidi se da su 13. januara ?dakle pre dva meseca@ u mojoj krvi pronali izuzetno jak lek koji se koristi, kako sami kau, za leenje lepre i tuber kuloze, iako ja nikakav antibiotik nisam koristio za svih ovih pet godina... Obra am Kam se u oekivanju da mi pomognete u zatiti od kriminalne aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom OU(...M Ooliko je ozbiljno zdravstveno stanje .lobodana #iloevia bilo govori 1 pismo koje je C4 najpoznatijih svetskih advokata iz 13 zemalja 35. jula 344B. uputilo generalnom sekretaru U( i predsedniku suda u Ragu zahtevajui da mu se promptno omogui adekvatno zdravstveno leenje. (iko nije odgovorio na njihovo upozorenje i apel. .amo dva dana nakon #iloevieve smrti dokazi o njegovom ubistvu su poeli da se pojavljuju na svetlosti dana. *ravni savetnik #iloevia tokom su$enja u Ragu, Idenko 8omanovi je novinarima iz celog sveta pokazao rukom pisano pismo u kome #iloevi istie7 MOni ele da me otruju. Ozbiljno sam zabrinut.M )naliza krvi preminulog #iloevia je nedvo% B5B strana

( e n a d # in ic s m is le n o o tk rila tra g o v e h e m ijs k ih je d in je n ja k o ja z a p ra v o a n u lira ju p o z itiv n e e "e k te le k o v a k o je je u z im a o z b o g s r a n ih te g o b a k o je je im a o . N o n d o n s k e n o v in e # 0 e ln c p e n d e n t s u 1 T . m a rta 3 4 4 4 . o b ja v ile la n a k o p la n o v im a b rita n s k e ta jn e s lu b e # A d a lik v id ira n e k o o p e ra tiv n o g s rp s k o g p re d s e d n ik a . * o z iv a ju i s e n a p o d a tk e p o z n a to g is to ri a ra o b a v e ta jn ih s lu b i . tiv e n a ' o rila ?. te v e n ' o r ill@ In 8 e p e n d e n t n a v o d i d a s u jo o d 1 5 5 = . p o s to ja la tri m o g u a s c e n a rija z a lik v id a c iju # ilo 0 e v i a . ( a k o n # ilo e v i e v e lik v id a c ije u h a k im k a z a m a tim a b iv i a g e n t b rita n s k e o b a v e ta jn e s lu b e # 8 A + i, a rd 8 o m lin ?+ ic h a r 8 o m lin s o n @ je p re d n o v in a rim a iz ja v io d a je s v o je v re m e n o im a o p ris tu p d o k u m e n tim a u k o jim a s u e la b o rira n e ra z n e m o g u n o s ti n je g o v e lik v id a c ije . J e d n a o d v a rija n ti je b ila d a s e m a la k o li in a ?1 g ra m @ e k s p lo z iv a s ta v i u k o io n i s is te m n je g o v o g a u to m o b ila i d a s e is ti d a ljin s k i a k tiv ira u p o g o d n o m tre n u tk u . * re s tu p a n ja u s lu b u # A 8 o m lin je z a v r io s tu d ije n a U n iv e rz ite tu u O e m b rid u g d e je b io s tu d e n t g e n e ra c ije , a te k p o to m je re g ru to v a n o d s tra n e b rita n s k o g . ) . %a ?3 1 s t . p e c ia l ) ir . e rv ic e + e g im e n t@. O a d a je 1 5 5 C . g o d in e n a p u % s tio # A 8 o m lin je p o k u a o d a o b ja v i m e m o a re a li je n jih o v o ta m p a n je s p re e n o o d s tra n e # A u z o b ra z lo e n je d a s u s a d r a v a li o d re $ e n e s lu b e n e ta jn e . U h a p % e n je s re d in o m 1 5 5 T . i o d lu k o m u v e n o g lo n d o n s k o g s u d a , ld B a ile + C o u r t0 o u $ e ?o s n o v a n o g jo 1 A T = . g o d in e @ 1 > . d e c e m b ra 1 5 5 T . o s u $ e n n a g o d in u d a n a ro b ije k o ju je iz d r a o u z a tv o ru B a lm a $ t V a il: * o iz la s k u iz z a tv o ra p o k u a o je d a o d e u ) u s tra liju a li m u je ta m o b io z a b ra n je n u la z a k . ( a k o n to g a p u tu je u * a riz g d e o d m a h b iv a u h a p e n i, n a k ra ju , o d la z i u ( o v i I e la n d g d e je b io i ro $ e n . . v o je m e m o a re , d ra s ti n o p re ra $ e n e u "o rm i je d n e p ri e , o b ja v i e p o d n a z iv o m B ig B r e a c 0 te k 3 4 4 1 . J u la 3 4 4 A ., s a m o n e k o lik o d a n a n a k o n to je g o v o r io o u b is tv u . lo b o d a n a # ilo 0 e v i a u R a g u , b i e , n a z a h te v b rita n s k e v la d e , p o n o v o u h a p e n u * a riz u u z o b ra z lo e n je d a je to k o m 3 4 4 C . u e s tv o v a o u o b ja v ljiv a n ju s p is k a a g e n a ta # A n a in te rn e tu . ( a k o n to m u je p o lic ija p re tre s la i iz k u e o d n e la s v e k o m p ju te re , b e le k e i s i. p u te n je n a s lo b o d u . ' o d a n a s m u n i ta n ije v ra e n o , a iz v e s n o je d a n ik a d n e e n i b iti. . v a n a g a $ a n ja o e v e n tu a ln o m s a m o u b is tv u # ilo 0 e v i a ja v n o je o p o v rg a o e n g le s k i a d v o k a t . tiv e n O e j ? . te v e n O a F @ k o ji je iz ja v io d a m u je # ilo e v i s a m o n e k o lik o d a n a u o i s m rti, k a o o d g o v o r n a n e k e n o v in s k e s p e k u la c ije o n je g o % v o m m o g u e m s a m o u b is tv u s o b z iro m n a M tr a d ic iju M u "a m iliji, re k a o 7 M ( is a m s e o v o lik o b o r io d a b ih s e s a d , k a d je n a jv a n ije , u b io .M ( e k o lik o d a n a p r e u b is tv a # ilo e v i je u p u tio p is m o ru s k o m m in is tru in o s tra n ih p o s lo v a . e rg e ju N a v ro v u ?H e p re n 2 # O 8 o p o 2 R R 9N a 2 p o 2 @ s a m o lb o m d a m u p o m o g n e o k o le e n ja u + u s iji. ( a a lo s t, N a v ro v to p is m o n ik a d a n ije p rim io je r o n o n ik a d n ije n i o tp re m lje n o iz . h e v e n in g e n a . * ri e z v a n i n ik a 8 rib u n a la o to m e k a k o je # ilo e v i n a v o d n o s a m o in ic ija tiv n o p io le k o v e k o ji e a n u lira ti p o z itiv n e e "e k te m e d ik a m e n a ta k o je je u z im a o z b o g s r a n ih te g o b a i p o v i e n o g p ritis k a s u a p s u rd n e . O n je m o g a o d a p ije s a m o o n o to s u m u le k a ri 8 rib u n a la d a v a li, i to p o d n jih o v o m s tro g o m k o n % tro lo m , a o n i s u z n a li ta i z a k o g a ra d e . * o re d to g a , b io je p o d d v a d e s e t e tv o % ro a s o v n im v id e o n a d z o ro m . ( a k o n to je p re g le d a o z d ra v s tv e n u d o k u m e n ta % c iju p re m in u lo g p re d s e d n ik a . rb ije je d a n o d d e s e t n a jb o ljih k a rd io v a s k u la rn ih h ir u rg a n a s v e tu i d ire k to r k a rd io v a s k u la rn o g in s titu ta A :U : / a K + A e e a d r N e o n id 2 o k e rija .A e o ) R 8 O R O 2 # & o + e p R s @ je iz ja v io 7 M O g ro m n a je k o li in a s v a k a k v ih s tr a n a B 5 C

O+'O #U(' zapisa tih zatvorskih lekara iz kojih proizilazi samo jedno % bolesnik nije imao pravilno te>enje2$2 #ilo0evia smrtna presuda u Ragu je potpisana onog dana kada je u nje% ga doveden. Od prvog dana namere 8ribunala su bile da se izvede tzv, dokazni postupak protiv #ilosevica ali ne i da mu se omogui iznoenje odbrane. .vima je bilo jasno da #ilo0evi raspolae dokumentacijom, a pre svega linim sazna% njima, dovoljnim ne samo da odbrani sebe ve, pre svega, da osnovano optui .)' i &U za rasturanje Jugoslavije. 8ribunal je raspolagao sa delom dokaznog materijala koji je nekadanji predsednik .rbije pripremio, a me$u tim papirima se nalazilo i pismo nekadanjeg amerikog ambasadora u 2eogradu Korena Himer% mana ?KKoren Iimerman@ kojim obavestava #ilosevica, krajem 1554. godine, da L(akon okonanja politike hladnog rata, raspada ...+%a i ujedinjena (emake Jugoslavija nije vie od stratekog interesa za .)' i njene zapadne saveznike. .hodno tome, Jugoslavija ne moe vie oekivati me$unarodnu "inansijsku i politiku podrku jer e se ona, u skladu sa novim prioritetima, usmeravati na njene drave lanice pojedinanoM. *ored ovog iskrenog pisma amerikog ambasadora #ilo0evi je raspo% lagao i sa jo jedanaest "otokopija razliitih dokumenata H ). .vaki dokument je nedvosmisleno ukazivao i potvr$ivao najdirektniju ameriku umeanost u sve "aze sukoba na prostoru bive Jugoslavije. U jednom od tih dokumenata se navode problemi koje )merikanci imaju u dopremanju iranske vojne pomoi muslimanima u 2iR. U tom kontekstu, posebno se apostro"ira nemili doga$aj sa avionom amerikog ratnog vazduhoplovstva H1=4 prilikom njegovog sleta% nja u zatienu zonu U( u 8uzli. (aime, tada su "rancuski vojnici u sastavu U( otkrli da se u avionu umesto navodne humanitarne pomoi nalazi oruje o emu su izvestili engleskog lorda 'ejvida Ovena ?'avid O6en, 2aron O6en o" *lvmouth@. U istom dokumentu se konstatuje nedovoljna kooperativnost )lije zetbegovia koga H ) tretira kao predmet obrade jo od 15T5. kada ga je )jato% lah +uholah Romeini ?jj JJ{ "jo!Jt" t"~Ots, na persijskom@, svetovni i duhovni vo$a rana, primio u zvaninu posetu. 8om prilikom je dogovoreno da se svake godine 3C muslimana iz 2iR vojno obuava u ranu, i da se sa pola miliona dola% ra pomogne aktivnost muslimanske verske zajednice u 2iR. #oda je, ipak, naj% interesantniji deo dokumenta onaj gde se navodi da je )lija zetbegovi poznat )merikancima i kao ,lan al OaideD u lanstvo ove teroristike organizacije pri% mljen je u .audiskoj )rabiji i to lino od strane Osame bin Nadena ?io!1P! Ktl@ "{H"J Jedan drugi dokument H ), u posedu #ilosevica, sa oznakom ( &%1C54 od 1>. oktobra 1551. adresiran je na tadanjeg predsednika .)' 'orda 2ua. Oompletan zvetaj sadri pet taaka iz kojih proizilazi da e se Jugoslavija kao "ederalna drava prestati da "unkcionie tokom 1551. godine, a da e njen kona% an raspad uslediti do kraja 1553. godine. )nalitiari amerike obavetajne slu% be ocenjuju da e srpsko politiko rukovodstvo izvesno blokirati svaku akciju koja vodi ka kon"ederaciji zemlje, a da e se .lovenci i Rrvati, a mogue je i #uslimani tada odluiti na otcepljenje. *rocenjeno je da do me$urepublikih sukoba nee doi ali du su nacionalni sukobi unutar Rrvatske i 2iR izvesni. (a kraju dokumenta spominju se i )lbanci u srpskoj junoj pokrajini. Iakljuak je B5A strana

(enad #ini

da e i oni nakon raspada Jugoslavije, odnosno secesije .lovenije, Rrvatske i 2iR, poi putem zahteva za otcepljenjem od .rbije. Ovaj dokument e, nakon #ilo% evievog ubistva, postati predmet rasprave na jednom skupu u Kaingtonu u organizaciji instituta Kudrou Kilson i (acionalnog obavetajnog saveta .)'. 'okazi, bar njihovoj najvei broj, koje je #iloevi imao protiv .)' i &U nikada nisu i nee ugledati svetlost dana. +igorozna kontrola svih evropskih i amerikih medija i najamniki odnos novinara na Iapadu se najbolje video pri% likom emitovanja dokaznog postupka koji je #iloevi zapoeo u Ragu7 H(( i druge velike svetske 8K stanice su obustavile direktan prenos kada je #iloevi poeo da pokazaje slike posledica ()8O bombardovanja .rbije. 8ako$e, i H8V je prestao da prenosi transkripte su$enja odmah poto je #iloevi poeo da raskrinkava svedoka 8uilatva #ahmuda 2akalija. Oako bi se od srpske javno% sti prikrilo lucidno i nadasve argumentovano #ilo0evievo ispitivanje navodnih svedoka Javni servis .rbije, +8., je >. marta prekinuo direktne prenose su$enja tvrdei da su preskupi ?nisu bili dok je 8uilatvo iznosilo tzv. dokazni postu% pak@... .vi trokovi 8ribunala u Ragu, koga nije osnovala Jeneralna skupti% na U( ve .avet bezbednosti kao svoje pomono telo i to na inicijativu nema,% kog ministra inostranih poslova Olausa Oinkela ?Olaus Oinkel@, se podmiruju iz budeta Klade .)' i privatnih donacija. (ajvei privatni donator je 'ord .oro. 8o je jedini sud na svetu koji se "inansira iz privatnih donacija. O ovako nakaradnom nnansiranju i radu 8ribunala pisali su mnogi svetski intelektualci od (oama ,omskog ?(oam Hh.om.skF@ i Oatarine .amar ?Hatherine .ummer@ pa sve do austrijskog pro"esora Univerziteta u nsbruku Ransa Oolera ?Rans Ooc% hler@ koji je 1555. godine uputio protestni memorandum generalnom sekretaru U( Oo"iju )nanu. Kano je jo napomenuti da je godinja plata Oarle del *onte ?Harla 'el *onte@, glavnog tuioca 8ribunala u Ragu oko milion dolara. 'el *onteova se, od avgusta 1555. kada je na ovom mestu nasledila Nuiz )rbur Nouise )rbo% ur@, estoko trudi da, ne birajui metode i sredstva, opravda svoje postavljenje. U istoriji me$unarodnog prava ostae zabeleeni presedani koje su uspostavili tuioci tribunala7 *rvi tuilac +i,ard Joldstone +ichard J. Joldstone@ se prosla% vio dovo$enjem u Rag visokih o"icira +epublike .rpske, generala Uor$a 'ukia i pukovnika )lekse Orsmanovia, bez da je za njih postojala bilo kakva optu% nicaD njegova naslednica Nuiz )rbur uinila je isto kada je naredila hapenje i privo$enje u Rag nekadanjeg gradonaelnika Kukovara .lavka 'okmanovia. Oarla del *onte je, za razliku od svojih prethodnika, umesto hapenja bez optu% nice otpoela praksu naruivanja optunica7 *redsednik .rpske radikalne stran% ke dr Kojislav .eelj je utamnien u Ragu po osnovu optunice koju su pisali njegovi politiki neistomiljenici u .rbiji. *roi e godine pre nego to, po ovako politiki skrojenoj optunici, dr Kojislavu otpone sudski proces i godine pre nego to se zavri.

strana B5T

(enad #irne

*oglavlje trideset prvo

strana B55

O+'O #U('

+&ON .U
Ia sve koji sumnjaju u mo4)nost postojanja nekakve ideje, a kamoli svet% ske zavere za osvajanje sveta i uspostavljanje jednog svetskog poretka, izneu citate ljudi koji su visoko pozicionirani ) (ovom svetskom poretku ili su visoko rangirani u njegovom personalnom pro"esionalnom sastavu. 8ako$e, izneu i nekoliko izjava ljudi koji su, za ivota, bili odluni protivnici ne samo ideje ve i protagonista (ovog svetskog poretka. Hitate u izloiti po godinama nastanka, da bi i tako mogao da se stekne nekakav utisak o dinamici stvaranja jedne .vet% ske vlade i jedne .vetske vere s jednim .vetskim gospodarom. Na!oleon Fona!arte u govoru pred 'ravnim savetom =4. aprila 1>4A.7 MIakoni se moraju sprovoditi prema svima ali se prema Jevrejima treba odno% siti kao prema posebnom narodu. Oni su drava u dravi. Obeshrabr)j)e je za "rancuski narod da zavri pod vlau jednog takvog naroda. Jevreji su majstori pljake savremenog doba. Oni su leinari oveanstva... *rema njima treba pri% menjivati politiku, a ne gra$ansku pravdu. Oni nikako nisu pravi gra$ani... Jo od vremena #ojsija se bave lihvarstvom i ugnjetavanjem drugih naroda. 8rebalo bi da im se zabrani bavljenje trgovinom koju oni zloupotrebljavaju... .iroma% tvo koje izazivaju Jevreji oko sebe nije delo jednog Jevrejina, to im je u biti kao naroduM. nteresantno je spomenuti da je (apoleon, odbijajui da uzme kredit od jevrejskih bankara, 1>4=, u dogovoru sa amerikim predsednikom 8omasom 'e"ersonu, prodao "rancusku koloniju u .evernoj )merici Pa Poui$iane )meri% kancima za tano 1C.444.444. MKerujem da su bankarske institucije opasnije za nasu slobodu od posto% jeih vojski. One su ve stvorile bankarsku aristokratiju koja prkosi vlastima... 2ankarski establiment e, im mu se prui prilika, poeti sa manipulisanjem novca u opticaju i tako proizvoditi dodatne nevolje za narod...M % Aomas De3erson, predsednik .)' u pismu svom prijatelju 'onu 8ejloru 1>1A.godine. M.vetom upravljaju linosti bitno drugaije nego to ljudi mogu i zamisliti. .amo oni koji su s njima i uz njih znaju o emu govorim.M % Fendamin Di5raeli, 2ritanski premijer, u svom romanu Konin$g7i tampanom 1>BB.godine. M'ananje vlade u svom svakodnevnom radu moraju uvek voditi rau% na o interesima drugih vlada, kraljeva i careva. #e$utim, danas one moraju da vode rauna i o raznim tajnim drutvima koja imaju beskrupulozne agente na svim nivoima dravne birokratije, u blizini kraljeva i kraljica. Ova drutva mogu, kad se to najmanje oekuje i na nain najmanje predvidiv, da osujete gotovo sve planove i aktivnosti vlade.M % Fendamin Di5raeli, 2ritanski premijer u izjavi za tampu CQGP24odine2 MOd kako se bavim politikom esto sam s mnogim lj)dima krajnje otvo% reno govorio i mnogi od njih su mi se iskreno poveravali. (eki od ovih gra$ana .jedinjenih 'rava su zapravo veoma uticajni pojedinci iz sveta trgovine, indu% strije i, uopte, velikog biznisa. Ovi ljudi se neeg plae. +ekli su mi da znaju, da veoma dobro i pouzdano znaju, da postoji neka sila koja je tako dobro organi% zovana, unutar sebe snano povezana, prisutna u svim sverama politikog, pri% vrednog i drutvenog ivota, suptilna, ali i odluna u svom nastupu i smrtono%
C44 sirana

(enad #ini

sna u delovanju, da se plae i da govore o njoj, a kamoli da je osu$uju.M % 9)dro 9ilson, predsednik .)', za asopis Qezu freedom 151=. godine. M#i danas u .jedinjenim 'ravama imamo na delu dve vlasti. mamo zakonskim putem izabranu vlast. ) imamo i nezavisnu, nekontrolisanu i neko% ordinisanu vlast u .istemu "ederalnih rezervi, koja operie novanim ovlae% njima koja su po Ustavu .)' rezervisana samo za Oongres. .istem "ederalnih rezervi je privatna organizacija poto banke lanice poseduju sve deonice, a sve te banke su privatne banke. .istem danas kontrolie koliinu dolara na ulici i 4 tome hoe li biti in"lacije ili de"lacije vie ne odluuje drava.M % Rajt 8etman ?[right *atman@D kongresmen .)' u obraanju Oongresnom komitetu za ban karstvo 151B.godine. M#arta 151C. godine J.*.#organ koji je zastupao interese onih koji kon% trolisu nau elinu industriju, brodogradnju, proizvodnju oruja, na"te i svih veih industrijskih konglomerata okupio je na jednom sastanku dvanaest najpo% znatijih ljudi iz sveta novinarstva. 8ada ih je angaovao da za njegove potrebe, odnosno potrebe onih u ije je ime nastupio, saine spisak najuticajnijih i najper% spektivnijih novina u )merici i da na$u nain kako da se one kontrolisu... 2rzo je otkriveno da je dovoljno kupiti kontrolne pakete samo 3C amerikih novina i ostvariti potpun uticaj na ameriko javno mnjenje. 'ogovor je brzo postignut. .vih dvadest i pet novina je kupljeno i za svake posebno je odabran ovek zadu% en da kontrolie ta se i na koji nain pie i objavljuje. .vi novopostavljeni direk% tori ovih novina proli su specijalnu obuku kako se moe, i mora, pisati o oblasti "inansija, naoruanja, ekonomije i svega onoga to je nove vlasnike interesovalo. J.*.#organ i njegovi prijatelji su 151C. godine ukinuli slobodu tampe u naoj zemlji.M % Oskar Kalovej ?Oscar Halla6aF@, ameriki kongresmen za govornicom Oongresa .)', 151T. godine. M*rava opasnost i pretnja naoj +epublici dolazi od ove nevidljive vlade koja kao nekakav ogroman oktopod prua svoje ljigave pipke po elom naem gradu i dravi... (a elu ovog ogromnog oktopoda nalaze se intersi +ok"elerovog .tandard Oila i manje grupe monih bankarskih kua o kojima se najee govori kao o me$unarodnim bankarima. Ova klika monih me$unarodnih bankara zapravo upravlja .jedinjenim 'ravama u skladu sa sopstvenim sebinim inte% resima. Oni danas praktino kontrolisu i obe politike partije.M % Don <2 (ajlan ?John :rancis RFlan@, gradonaelnik (jujorka u izjavi za tampu 1533.godine. MJo od vremena .partaka % )dama Kajshaupta, Oarla #ordekaja #ar% ksa, Nava 2rontajna 8rockog, 2ele Ouna, +oe Nuksemburg i &me Joldberg ova svetska jevrejska zavera protiv postojee civilizacije radi njenog preure$enja u oblik nekakve nemogue jednakosti, se neprestano iri i jaa. (jeni lanovi su izvesno bili pokretai velike tragedije koju znamo kao :rancusku revoluciju. Oni su bili glavne poluge svih subverzivnih pokreta tokom devetnaestog veka. ) sada je ovaj krug izvanrednih likova svetskog podzemlja, a pre svega amerikog 1 evropskog, uspeo da se doepa +uskog naroda hvatajui ga za grkljan. 'anas su oni nedvosmisleni vladari velike ruske imperije.M % 9inston Uer>il, britanski politiar u autorskom lanku za lllu$trated =unda+ Uerald >. "ebruara 1534.gdoi% ne.
strana C41

O+'O #U('

#ori Samj)el ?#aurice .amuel@, jevrejski pisac, ) svojoj knjizi MKi neje% vrejiM ?Vou gentiles@ napisanoj 1533. i objavljivanoj vise puta istie7 M#i Jevreji pripadamao najviem 2oguD vi nejevreji pripadate niim, deijim bogovima... zme$u vas i nas nikada ne moe doi do suivota jer su naa konstitucija i vizija kvalitativno drugaije od vaih... (aa vera nije kao vaa. Kera je u nama samima, ona je naa bit, sutina. #i smo sami vera. ) vi nikada niste svoju veru ozbiljno poimali, nikada niste mogli da je primiti kao deo svog nacionalnog bia. U srcu svakog Jevrejina 2og je Jevrejin, a kod vas, ko je 2ogP &nglez, )merikanac...M MU ovom momentu radimo veoma naporno, ali odluno i iznad svega diskretno da ovaj tzv. nacionalni suverenitet izuzmemo iz kontrole nacionalnih drava. (jima on vie ne pripada. *ribliavamo se taki na kojoj e jedina e"i% kasna skala za operacije od iole veeg znaaja biti globalna skala. Nokalne drave stoga moraju biti liene svog suvereniteta i podre$ene suverenitetu globalne svetske vlade.M % 'rnold Aojnbi ?)rnold 8oFnbee@, pro"esor, na predavanju u Univerzitetu u Oopenhagenu 15=1 .godine. MOad je usvojen akt o :ederalnim rezervama ljudi u .)' nisu ni pret% postavljali da se ovde uspostavlja svetski bankarski sistem. (isu znali da se uspostavlja jedna nova super%drava pod kontrolom me$unarodnih bankara i krupnih me$unarodnih industrijalaca... Oni danas kontroliu sve u .jedinje% nim 'ravama, od kontrole koliine naeg novca, njegove vrednosti, pa sve do postavljanja i obaranja vlada... (ovani i kreditni resursi .jedinjenih 'rava su sada potpuno pod kontrolom bankarske alijanse koju ,ine Norgan <urant+ #ru$t%
fir$t Qational Cit+ Bank% Qational di+ Bank i banka Ku0n% Poe7 d Co:` * :)j Mek

<aden, kongresmen .)', u izjavi za novinare 15==. godineD iste godine kada je, nakon dva neuspena atentata, otrovan na jednom banketu. M*rava je istina, a oboje je znamo, da oni koji kontroliu "ina sije upravljaju i Kladom .)' i to jo iz vremena &ndrju 'eksona.M % Jdvard Mendel (a)s, u jednom pismu 31. novembra 15==.godine. M(ajvie pedeset ljudi upravlja .jedinjenim 'ravama.M % 'oze" Kenedi ?Joseph *atrick Oennedv, .r.@, otac ubijenog predse$nika 'ona Oenedija, u izja% vi za Qe[ ]ork #ime$% 3A. jula 15=A.godine. L(eko je jednom rekao da ezdeset porodica upravlja sudbinama nacija. #oe se rei da bi, kada bi neko smeo da uperi panju na dvadeset i pet ljudi koji rukuju nacionalnim "inansijama, istinski svetski gospodari rata bili bi potpuno razotkriveni... Oni ele rat zato to zara$uju novac na takvom kon"liktu % na ljudskoj bedi koju ratovi donoseM. % (enri <ord u izjavi za (e6 Vork 8imes, 15=>. godine. M.ve zapadne vlade, nezavisno od toga da li se radi o monarhistikom ili republikanskom dravnom ure$enju, potpale su pod uticaj me$unarodne plu% tokratije. Usudio bih se da izjavim da iza svega stoje te polu%okultne tajne orga% nizacije, iste one koje su i uvukle .jedinjene 'rave u *rvi svetski rat.M % *2<2=2 <)ler John :rederick Hharles :uller@, general%major britanske vojske i vojni istoriar, u izjavi za tampu 15B1. godine. Fertran Rasel, poznati "iloso", humanitarac i nobelovac, se 1. oktobra 15BA. godine preko asopisa #0e Bulletin oM t0e Atotnic =cienti$t$ obratio svetskoj javnosti recima7 MUkoliko bi uskoro izbio sukob izme$u .)' i ...+%a siguran
C43 strana

(enad #ini

sam da bi .)' pobedile to bi ubrzalo stvaranje jedne svetske vlade pod ame% rikom hegemonijom. #i moramo imati svetsku vladu i stoga se ja zalaem za ovakav sukob i verujem u njegov povoljan ishod.M 'ejms 8ol Karburg, jevrejski bankar, 1T. "ebruara 15C4. prilikom sve% doenja pred .enatom .)' izjavio je7 M#i Jevreji unitavamo i tako e biti i u budue. Ki ne moete uiniti nita to bi nas moglo zadovoljiti. #i emo nastaviti sa unitavanjem svega sve dok svet ne bude nas. maemo svetsku vladu, svidelo se to vama ili ne, sa vaim konsenzusom ili silom.M M*rave gazde u Kaingtonu ne sede u 2eloj kui. Oni su sasvim nevidljivi i svoju mo ne ispoljavaju na javnoj sceni, ve to rade iza oiju javnosti.M % <eliks <rank3)rt :eli; :rank"urt@, sudija Krhovnog suda .)', 15C3.godine. M'anas se .jedinjenim 'ravama moe vladati na nain jednog diktatora i to tako da se ne ogreite o Ustav, da ne uvredite Oongres i da se ne zamerite narodu. 8oliko toga je izmenjeno amandmanima i raznim predsednikim uka% zima, za koje samo mali broj ljudi zna, da je zapravo, u sluaju da se steknu odre$ene okolnosti, legalizovana diktatura jednog oveka i ukidanje Oongresa i .enata. danas, naom vladom kao da vlada neka nevidljiva sila, neko drugo telo odgovorno nekom drugom, a ne Oongresu i .enatu.M % 9ilijam Dener ?KKilliam Jenner@, senator, obraajui se .enatu 15CB.godine. M#i moramo da shvatimo da ne moemo dugo da koegzistiramo s njima. Jedan od nas mora da nestane. #i ne elimo da budemo ti. Oni ne ele da budu ti. *a, onda, ta nam preostajeP #oramo se ujediniti.M Nikita (r)#>ov, predsed% nik ...+%a, u Karavi 15CC. godine, na sastanku s najviim i najuim politikim i vojnim vrhom *oljske. MUjedinjene nacije oigledno nisu sposobne same da oblikuju (ovi svet% ski poredak jer je za njegovo uspostavljanje potrebna odluna snaga... (ovi svet% ski poredak, koji e dati odgovore na sve postojee ekonomske, vojne i politi% ke probleme zahteva veu, zapravo dominantnu ulogu .jedinjenih 'rava koje imaju tu tako neophodnu silu. One moraju postati vodea demokratska zemlja u procesu unitenja tog ve glupog i odavno prevazi$enog koncepta nacional% ne politike. #i se moramo izboriti za "ederalni pristup na globalnom nivou.M Ovako je govorio guverner Nelson Rok3eler na Rarvardskom univerzitetu 15A3. godine. M zjava da moramo imati vladu elite nije za raspravu. 8o je injenica od koje moramo da polazimao i prema kojoj moramo da se ravnamo.M % 9ilijam <)lbrajt ?James [illiam :ulbright@, senator .)', izjavio na jednom seminaru posveenom odnosu elite i demokratije 15A=.godine. M8rilateralna komisija je osnovana s ciljem da bude sredstvo multinacio% nalne konsolidacije trgovakih i bankarskih interesa, tako 0to e preuzeti poli% tiku vlast u .jedinjenim )merikim 'ravama. 8rilateralna komisija je savren aparat ,ije besprekorno "unkcionisanje u svakom njegovom aspektu omoguava njegovim osnivaima da stave pod kontrolu sva etiri aspekta vlasti7 politiku, monetarnu, intelektualnu i versku. 8rilateralna komisija deluje s ciljem stvaranja me$unarodne ekonomske sile koja e biti superiorna u odnosu na sve ovoze% maljske vlade. (jeni lanovi e, kao raznorazni menaderi i savetnici, zapravo
strana C4=

O+'O #U('

vladati svetom.M % Fari ;oldvoter, senator .)', zapisao u svojoj knjizi Bez izvi* njenja% 15AB. godine. M.naga "inansijskog kapitala sadri jednu vekovima skrivanu tajnu, i to, ni manje ni vie, da u rukama svojih vlasnika postane dominantna snaga nad politikim sistemom svake zemlje i da kontrolie svetsku ekonomiju. Ovo je tre% balo i moglo da se ostvari u "eudalnom maniru, spregom svih centralnih banaka irom sveta. One su imale svoje redovne godinje tajne sastanke i kon"erencije. Krh svih ovih banaka, centralno mesto svih dogovora, je 2anka za me$unarod% no poravnjanje sa seditem u 2azelu, .vajcarska. Ovo je privatna banka koju su osnovale privatne centralne banke mnogih najrazvijenijih ekonomskih sila sve% ta. &normni rast me$unarodnog "inansijskog kapitala i savremeni elektronski naini poslovanja omoguili su centralizaciju i kontrolu svetske ekonomije za dobrobit onih koji kapital poseduju i kontroliu, a na tetu svih ostalih.M % Karol Ki4li ?Harol }uigleF@, pro"esor na Univerzitetu u 'ordtaunu, 15AA.godine. M.avet za spoljne odnose je ustanova za sebe. (e samo da ima uticaja, pa i vlast, na kljunim dravnim pozicijama gde se donose najvanije dravne odlu% ke, ve ima uticaja i na niim nivoima, odnosno ima uticaja, pa i vlast, u mnogim nevladinim i tzv. nezavisnim organizacijama i drutvima. On moe, preko ovih "ormi udruivanja i medija koje kontrolie, da orkestrira ili podrku ili kritiku Klade, u zavisnosti od toga ta eli i ta mu kad odgovara. Ovakva mo e nemi% novno od .jedinjenih 'rava, kao Ustavne republike, uskoro napraviti samo marionetsku dravu pokornu jednom svetskom diktatoru.M % Don Rarik ?John +ichard +arick@, kongresmen .)' u izjavi za novine 15T1.godine. MJospodine *redsednie, istorija moje zemlje nas ui da je mogue postii jedinstvo i pored naizgled nepremostivih razlika. Uvek je mogue postii zajed% niku akciju i pored evidentnog postojanja razliitih rasnih, verskih, materijal% nih i kulturnih interesa. *rogres, mir i pravda su uvek dostini ciljevi. Iato mi kaemo svim ljudima, zato mi pozivamo sve snage da se ujedinimo u izgradnji jednog svetskog poretka.M % (enri Kisinder, obraajui se Jeneralnoj skuptini OU(, oktobra 15TC.godine. M.naga iza koje stoje +ok"elerovi, i ostala bratija, ima za cilj stvaranje jed% ne svetske vlade koja e objediniti njihov superkapitalizam i njihov komunizam pod jednim krovom... 'a li vam ja to govorim o zaveriP 'a, naravno da vam govorim o zaveriQ *osle svega, sa sigurnou znam da postoji zavera, i to me$u% narodna po svom obimu, antika po vremenu od kada se sprovodi i neverovat% no opasna i zla po svojim krajnjim namerama.M % :ari 82 Mek Donald ?NarrF *. #c'onald@, kongresmen .)' u obraanju novinarima 15TA. godine. ste godine nastradao je u putnikom avionu 2oing TBT Oorejske vazdune kompanije koji su +usi raketnim projektilom oborili. M*o nare$enju .aveta za spoljne odnose Oordel Ral, dravni sekretar .)', je poetkon januara 15B=. "ormirao upravni komitet. Od petoro zaposlenih svi su bili i lanovi .aveta za spoljne odnose. Iadatak im je bio da konkretizuju ideju jedne svetske vlade pod nazivom Ujedinjene nacije sveta. O njihovom nacrtu se prvi put diskutovalo na Jalti iste godine. 8o su koreni stvaranja OU(.M % :orenD (2 So)! i 9ilijam Minter ?Naurence R. .houp - KKilliam #inter@ pro"esori, ovo
C4B strana

(enad #ini

su zapisali u zajednikoj studiji o .avetu za spoljne odnose, pod nazivom #ru$t imperijalni0 mozgova% objavljenoj 15TT.godine. M'ord 2us se mora kandidovati za predsednika .jedinjenih 'rava jer je on jedan od naih. Ukoliko bude na elu drave moemo biti sigurni da e uiniti sve da svi shvate da ve ivimo u jednom svetu i da je vreme da se tako i ponaamo9/ % Dejvid Rok3eler, obraajui se novinarima povodom 2usove kan% didature za predsednika .)', 15>>.godine. M.vaki dalji globalni progres mogu je samo u sluaju postizanja op0tesvet% skog konsenzusa u pogledu konanog uspostavljanja jednog svetskog poretka.M % Mihail ;orba>ov, predsednik ...+%a, u obraanju Jeneralnoj skuptini OU(, decembra 15>>. godine. M(a ultimativni zadatak je da omoguimo ...+%u da se ujedini s nama u .vetski poredak koji e, verujem, biti budua porodica svih.M % 'ord F)s, predsednik .)' u obraanju studentima 8eksakog univerziteta AdN% 15>5. godine. M'anas vie ne treba da gubimo vreme i debatujemo ko je pobedio u hladnom ratu, jer znamo da danas .jedinjene 'rave i +usija rade zajedno na izgradnji jednog svetskog poretka i stoga su nam tolerancija i razumevanje veo% ma potrebni. Ustvari, ako bolje pogledate, (ovi svetski poredak je ve dobio zavrne konture, ali je problem to veina ljudi ne moe da ih sagleda. #i treba da govorimo o stvaranju posve novih oblika ivota zasnovanih na posve novim vrednosnim sistemima.M % Mihail ;orba>ob, predsednik ...+%a, obraajui se studentima .ten"ordskog univerziteta u .)', 3C. "ebruara 1554%godine. M'anas bi )merika bila puna besa ukoliko bi trupe Ujedinjenih nacija umarirale u Nos )n$eles s ciljem da tamo uspostave red i mir ?govori o demon% stracijama u Nos )n$elesu od 1551.godine@. )li, sutra e nam biti zahvalnaQ Ovo e odista biti ovako ukoliko im neko bude saoptio da opasnost ne preti od neke druge zemlje ve izvana ?misli na bia s neke druge planete % vanzemaljce@ i to ne kao pria ve kao realnost. 8ada e )merika, ali i ceo svet, zatraiti od nas da ih spasemo od pojave ovoga zla. Ono ega se svi ljudi, bez izuzetka, plae je nepoznato. .vi se plae nepoznatog. Oad se budu suoili s ovakvom vrstom opa% snosti ijudi e se nerado, ali ipak dobrovoljno, odricati svojih gra$anskih prava u korist zatite koju e im ponuditi .vetska vlada.M % (enri Kisinder, na sastanku grupe 2ilderberg u &vianu, :rancuska, 1551. godine. MIahvalni smo Kaington *ostu, (jujork 8ajmsu, 8ajm #agazinu i osta% lim uticajnim novinama iji urednici su uestvovali na naim sastancima i ostali diskretni ne izvetavajui s njih punih etrdeset godina. 2ilo bi nam nemogu% e da ostvarimo svoj plan da smo sve ovo vreme bili izloeni kontroli javnog mnjenja. , eto, sada smo uli u veoma osetljivu i krajnje so"isticiranu "azu, a to je "inale stvaranja jedne svetske vlade. (adnacionalni suverenitet intelektualne i bankarske elite e svakako biti bolji i prihvatljiviji za svet od ve prevazi$enih nacionalnih suvereniteta koje smo imali do sada.M % Dejvid Rok3eler, lanovima 8rilateralne komisije, juna 1551. godine. MUkoliko sada ne budemo sledili sopstvena unutranja pravila, moral i smisao za orijentaciju onda e svi nai do sada uloeni napori biti dovedeni ) pitanje. #i ne smemo dozvoliti onima koji nita ne razumeju da ugroze ve vid%
stranaC4C

O+'O #U('

ljive obrise (ovog svetskog poretka.M % 'ord F)s, predsednik .)', u razgo% voru s novinarima, januara 1551 .godine. M(ikad nisam video ljude tako nezadovoljne svojim poslom i svim onim to rade kao 0to su to senatori .jedinjenih 'rava... .vi smo mi sauesnici u nece% mu stranom i traginom za ovu nau divnu zemlju... #i smo nau decu rodili i ostaviemo ih same u bankrotstvu. #i smo prevarili njih i svoju zemlju, a sve radi toga da bi bili izabrani.M % Don Dan3ort ?John 'un"ort@, senator .)', u intervjuu od 33. aprila 1553. godine, za asopis Repu7lican: MU sledeem veku nacije kakvim ih danas znamo i pojmimo e biti zasta% rele i prevazidene. .ve drave sveta morae da priznaju jedan jedini svetski auto% ritetD vei i moniji od svih njih zajedno. *a ipak, ideja o nacionalnom suvereni% tetu je bila zabavna u svoje vreme.M % Stro)b Aalbot ?(elson .trobridge M.trobeM 8albott @, zamenik dravnog sekretara .)', u vreme 2ila Olintona, u inter% vjuu koji je dao asopisu #0e #ime$% 34. jula 1553. godine. MOno o emu e Oongres imati da raspravlja i konano odluuje nije neki konvencionalni ugovor o trgovini ve oblikovanje novog svetskog sistema... 8o je dovrenje (ovog svetskog poretka.M % (enri Kisinder, u svom lanku o ():% 8) ugovoru, objavljenom 1>. jula 155=. u Po$ Angele$ #ime$ % u: M.vetu je preko potreban (ovi svetski poredak, a ja sam danas ovde da bih vas upozorio da nailazi period velikih svetskih nemira.M % Dord Soro#, ameriki milijarder, u svom govoru na .vetskom ekonomskom "orumu u 'avo% su, 3T. januara 155C.godine. M#i neemo ostvariti, niti to iko od nas oekuje, (ovi svetski poredak bez da za njega krvavo platimo kako novcem tako i ljudskim rtvama.M % 'rt)r Sle5in4er *)nior ?)rthur .chlezinger Jn@ u ,asopisu foreign AMMair$ 155C.godine. M+etko kad su )merikanci u dosadanjoj istoriji proYiveli i preiveli tako mnogo sutinskih promena kao u poslednjih nekoliko decenija. .ve se desilo tiho, bez potresa i primene sile. (ismo ni primetili, a nismo jo ni svesni da nam je tlo pod nogama izmaklo i da smo zakoraili u novo doba.., u (ovi svetski poredak.M 9ilijam Fil Klinton, predsednik .)', obraajui se naciji 155>. godine. M.ve institucije (ovog svetskog poretka su tu. Ono to ne znam je kad ete vi to uvideti.M % Tbi4njev Feinski, bivi visoki dravni "unkcioner Klade .)', u razgovoru s novinarima 3443. godine.

C4A strana

(enad #ini

*oglavlje trideset drugo

strana C4T

O+'O #U('

2&.&') R)+ON') * (8&+)

(obelova nagrada za "iziku, herniju, medicinu, knjievnost i mir, a od 15A>. godine i za ekonomiju, ustanovljena je jo 1541. godine. .vake godine u oktobru se objavljuju imena dobitnika nagrada, koje im se uruuju 14. decem% bra, na dan kad je )l"red (obel preminuo. (agrade dobitnicima uruuje kralj 0vedske, a do sada ovo prestino me$unarodno priznanje primilo je TC> osoba od kojih su samo == ene. (agradu za knjievnost 344C. godine primio je i TC%godinji engleski knji% evnik Rarold *inter. *oto je, zbog bolesti, bio spreen da lino do$e u 0tokholm, primi nagradu i odri besedu, *inter je sve to je imao da kae snimio i poslao u 0vedsku gde je snimak emitovan T. decembra 344C. godine, na veeri laureata (obelove nagrade. U skladu s vekovnom tradicijom, tri dana kasnije 0vedski kralj Oarl Justav xK ?Oaarle xK Oustaa@ uruio je nagrade za medicinu, "iziku, herniju i ekonomiju, dok je nagrada za mir, dodeljena u Oslu, u prisustvu kralja (orveke. U ime *intera nagradu je primio njegov izdava .tiven *ejd, a tema tog i mnogih narednih dana u 0vedskoj, (orvekoj i mnogim drugim dravama bio je otar sadraj snimljene besede R. *intera. .ta je to toliko bilo zanimljivo u besedi novog nobelovcaP U najkraim crtama, *inter je rekao7 QLo RSTU# godi7e sam 7apisao sledeVeW
Qema ja$ne razlike izme8u onoga "to je $tvarno i ne$tvarno% niti izme8u onoga "ta je i$tina% a $ta la: Qeka $tvar nije nuno ili i$tinita ili lana9 ona moe 7iti% i$tovre* meno% ijedno i drugo: Ni$lim da ova tvrdnja i dalje ima $mi$la i da $e jo" moe primenjivati prilikom razotkrivanja $tvarno$ti umetno"u: /to% tako ja% kao pi$ac% i dalje $tojim iza ove izjave ali% kao gra8anin% ne mogu da podrim ovu izjavu: Kao gra8anin pitam $e: =taje i$tina% a "ta je la I$tina u drami je neu0vatljiva: ,na je tu% ali je nikad neete nai jer u drami nema $amo jedne i$tine% a $vi trae tu jednu::: I kad $e u mraku% mnogo e"e nego "to moete i zami$liti $retnete $ i$tinom% kad $e o nju o e"ete i vidite je% $ve $u "an$e da je neete prepoznati: I$tina je u $vakoj drami mnogo i one $e me8u$o7no proimaju% ali i negiraju::: Ali% jedina prava i$tina je da u drami nema jedne i$tine: Ima i0 mnogo::: Ali% kao "to $am ve rekao% potraga za i$tinom ne $rne nikada da pre$tane: ,na ne $rne da $e odloi% $ njom ne $rne da $e ka$ni: = i$tinom $e tre7a $uo iti% tu% na licu me$ta: Ne8utim% politi ki teatar je $a$vim druga pri a i pro7lem: ,vde $e $vako propo* vedanje mora iz7egavati po $vaku cenu: ,7jektivno$t je od po$e7nog zna aja::: Politi ki jezik koji kori$te politi ari ne moe $e kori$titi ni za jednu teoriju i$tine% jer politi ari% prema podacima koji $u nama do$tupni% ni$u zaintere$ovani za i$tinu% ve za mo i njeno odravanje: Da 7i ta mo op$tala od $u"tin$ke vano$ti je da ljudi o$tanu neznalice% da ne $aznanju ni"ta o i$tini% ak ni o i$tini koja $e ti e nji0ovi0 ivota: ,7avi* jeni $mo velom nepregledni0 lai::: Dana$ $vaki ovek zna da je izgovor i opravdanje za invaziju na Irak 7ila tvrd* nja da =adam Uu$ein ra$polae ar$enalom veoma opa$nog oruja za ma$ovno uni"tenje% od koji0 $e neka mogu upotre7iti u roku od 5o minuta i proizve$ti neopi$ava uni"tenja: Overavali $u na$ da je to i$tina: Qije 7ila i$tina: Overavali $u na$ da je Irak imao po$e7ne
C4> strana

(enad #ini odno$e $ al Kaidom i da $no$i deo odgovorno$ti za ua$an napad na Qjujork 22: $eptem* 7ra l))2: Overavali $u na$ daje to i$tina: Qije 7ila i$tina: Rekli $u nam daje Irak opa$an po 7ez7edno$t celog $veta: Overavali $u na$ da je to i$tina: Qije 7ila i$tina: I$tina je $a$vim druga ija: I$tina ima veze $ tim kako =jedinjene Drave poimaju $voje me$to i ulogu u $vetu i kako $u naumile da je realizuju::: Qo% pre nego "to $e vratim na $ada"njo$t% dozvolite mi da $e na kratko vratim u ne tako davnu pro"lo$t i to na onaj deo na"e pro"lo$ti koji $e ti e $poljne politike =jedinjeni0 Drava po okon anju Drugog $vet$kog rata::: =vi znamo "ta $e de"avalo u =ovjet$kom =avezu i "irom I$to ne /vrope u ovom i$tom periodu: $i$temat$ko primenjivanje 7rutalno$ti razni0 vr$ta% "iroko ra$pro$tranje* ni0 zver$tava% nemilo$rdno gu"enje $vi0 vr$ta ljud$ki0 $lo7oda% a nada$ve $lo7ode mi$li: =ve ovo je do7ro dokumentovano i potvr8eno::: Ali% moja dana"nja tvrdnja je da $u zlo ini =jedinjenji0 Drava $amo povr"no 7elezeni% daje dokumentacija nekompletna% a inMormi$anje javno$ti izo$tavljeno: , ovim $e zlo inima nikad nije govorilo kao o zlo inima: ;erujem da $e dana$ o ovome mora progovoriti i da i$tina% $ama po $e7i% ima tu neop0odnu teinu koja nam je neop0odna da 7i$mo $0vatili $ituaciju u kojoj $e dana$ nalazimo::: Direktna invazija na $uverene drave nikad nije 7io omiljen metod =jedinjeni0 Drava: O $u"tini% =jedinjene Drave $u uvek vi"e volele metod ratovanja poznat kao konMlikt ni$kog intenziteta: O ratnim operacijama u kojima $e kori$ti metod ni$kog inten* ziteta $e% zapravo% doga8a to da e de$etine 0iljada ljudi 7iti u7ijeno% ali da e $e $mrtna pre$uda nad njima izvr"avati lagano% a ne kao u $lu aju kad na nji0 7acite neku 7om7u: #o% zapravo% znaci da tre7a inMicirati $rce jedne zemlje koje e proizve$ti maligno o7oljenje% a onda je neop0odno da kontroli"ete kako $e telo ra$pada: Kad% na taj na in% $avladate otpor jednog naroda% kad ga dotu ete i dovedete do granica njegovog 7iolo"kog op$tanka% kad $e va"i prijatelji iz voj$ke i veliki0 korporacija udo7no i 7ez7edno razme$te "irom tako pokorene zemlje% onda je pravo vreme za va$% da $tanete pred kamere i $vima $aop"tite da je demokratija kona no po7edila: ,vo je preovladjujui $tav% oko$nica $poljno*politi kog delovanja =jedinjeni0 Drava u periodu o kome govorim: #ragedija Qikaragve je primer koji naj7olje o$likava ovu politiku =AD::: Krajem 234)*te u e$tvovao $am na jednom $a$tanku u Am7a$adi =AD u Pon* donu: Kongre$ =jedinjeni0 Drava je upravo tre7alo da done$e odluku o dodatnoj Minan* $ij$koj podr"ci Kontra"ima u 7or7i protiv legalni0 vla$ti Qikaragve::: Qa $atanku je =AD pred$tavljao Rejmond =ic% drugi ovek po zna aju u ameri kom diplomat$kom pred$tav* ni"tvu u ;elikoj Britaniji::: ,7raajui $e go$podinu =icu otac NetkalM je nagla$io da je on odgovoran za paro0iju na $everu Qikaragve: `Pripadnici moje paro0ije`% na$tavio je otac NetkalM% `$u izgradili "kolu% zdrav$tveni i kulturni centar: =vi $mo iveli u miru: Pre nekoliko me$eci Kontra"i $u napali paro0iju: Oni"tili $u $ve: "kolu% zdrav$tveni i kulturni centar: =ilovali $u medicin$ke $e$tre i na$tavnice% izma$akrirali $u doktore na naj$virepiji mogui na in: Pona"ali $u $e kao divljaci: Nolimo ;a$ da za0tevate da ;lada =jedinjeni0 Drava o7u$tavi $vaku dalju pomo ovim 7ezumnim terori$tima` * zamolio je otac NetkalM: Rejmond =ic je 7io ovek na do7rom gla$u% poznat po $vom racionalnom i odgo* vornom delovanju i preMinjenom pona"anju::: Qakon "to je paljivo $a$lu"ao oca NetkalMa
strana C45

O+'O #U(' 9 napravio dovoljno nagla"enu pauzu% odgovorio je kako nevini ljudi uvek $tradaju: #o je 7io odgovori Da% nevini ljudi odi$ta uvek $tradaju::: Qekako u i$to vreme pred$ednik =jedinjeni0 Drava Ronald Regan je o Qikaragvi govorio kao o totalitarnoj tamnici% a o pripadnicima Kontra$a kao moralnom ekvivalentu o$niva a =AD: =jedinjene Drave $u podravale 7rutalni reim diktatora =omoze u Qikaragvi preko 5) godina: Qikaragvan$ki narod% predvo8en =andini$tima% u$peo je da $vrgne ovaj reim u ma$ovnoj revoluciji 23n3:godine: =andini$ti ni$u 7ili $avr"eni% ali $u 7ili inteligentni% racionalni i civilizovani: Po eli $u i 7ili na naj7oljem putu da o$nuju jedno $ta7ilno% racionalno plurali$ti ko dru"tvo: Okinuli $u $mrtnu kaznu: Qa $totine 0iljada $eljaka $u $ granice egzi$tencijalnog ponora vratili normalanom ivotu: Preko 2)):))) porodica je do7ilo zemlju od koje $u mogli pri$tojno da ive: Podignuto je dve 0iljade "kola::: O$tanovljeno je 7e$platno o7razovanje i zdrav$tveno o$iguranje::: =ve $toje narod Qikaragve% predvo8en =andini$tima% po$tigao =jedinjene Drave $u nazivale $u7verzivnom aktivno"u mark$i$ta i lenjini$ta: !apravo% $a $tanovi"ta =AD dogodilo $e ne"to "to $e nije $melo dogoditi: Ver% ako dopu$tite Qikaragvi da u$po$tavi vla* davinu elementarni0 normi $ocijalne i ekonom$ke pravde% ako joj dozvolite Munkcioni$anje 7e$platnog o7razovanja i zdrav$tva% ako dozvolite da narod u$po$tavi $ocijalno jedin$tvo i nacionalno $amopo$tovanje% onda ete u7rzo imati i za0teve $u$edni0 zemalja za i$tim $tvarima: A upravo $e tako ne"to ve de"avalo u $u$ednom /l =alvadoru::: Pred$ednik Regan je o Qikaragvi govorio kao o totalitarnoj tamnici% a zapravo je takav opi$ odgovarao $u$ednom /l =alvadoru i <vatemali::: =jedinjene Drave $u 23o5: godine u <vatemali $vrgle $ vla$ti demokrat$ki iza7ranu vladu: O vojnoj diktaturi koja je nakon toga u$po$tavljena u7ijeno je vi"e od l)):))) ljudi: e$toricu% u $vetu naj$lavniji0 i naji$taknutiji0% pripadnika jezuit$kog reda $u 2343: godine u =an =alvadoru u7ili pripadnici 7ataljona uvenog Alkatl pe"adij$kog puka: ,ni koji $u u7ili $ve"tenike $u pre toga pro"li kompletnu o7uku u ka$arni Bening% drava Dordija u =AD: Qeo7i no 0ra7ar ovek% nad7i$kup Romero je u7ijen dok je drao mi$u: O7ijeno je jo" no:))) ljudi: !a"to $u oni u7ijeni O7ijeni $u jer $u $e u$udili da trae promene% da trae ra$kid $ politikom $iroma"tva% 7ole$ti% degradacije i $putava* nja: O7ijeni $u jer $u $e u$udili da trae elementarna ljud$ka prava: =jedinjene Drave $u kona no u$pele da $vrgnu =andini$ti ku vladu::: Kockarni* ce $u $e vratile u zemlju: Be$platno o7razovanje i zdrav$tvo $u ukinuti: ;elike korporacije $u $e vratile da $e $vete: Demokratija je% na kraju% prevladala: Ali% ovakva politika =jedinjeni0 Drava nije 7ila ograni ena $amo na Centralnu Ameriku: Qe% ona $e $provodi "irom $veta: ,na nema kraja: A% "to $e "tampe ti e% nje kao da nikad nije ni 7ilo: =jedinjene Drave $u po zavr"etku Drugog $vet$kog rata podravale i u mnogo $lu ajeva pod$ticale $vaki de$ni ar$ki vojni diktator$ki reim: Pri tom mi$lim na Indone* ziju% Orugvaj% <r ku% Brazil% Paragvaj% Uaiti% <vatemalu% #ur$ku% filipine% /l =alvador% Qikaragvu i% naravno% pile: Oa$ koji $u =jedinjene Drave prouzrokovale u pileu 23n': ne moe nikad 7iti iz7ri$an i ne moe 7iti za7oravljen: O tim zemljama 7ilo je na $totine 0iljada u7ijeni0 ljudi: Da lije 7ilo ovi0 u7i$tava% i da li u $vim $lu ajevima ona mogu da $e pripi"u ameri koj $poljnoj politici ,dgovor
o14 strana

(enad #ini je: Da: Bilo i0 je i ona $u po$ledica ameri ke $poljne politike i "irenja demokratije: Ali% vi kao da ni"ta ne znate o tome: #o $e nikad nije dogodilo% ak i dok $e doga8alo nije $e doga8alo% nije 7ilo vano: Qije 7ilo intere$a: !lo ini =jedinjeni0 Drava $u $i$temati ni% $talni% ua$ni% nemilo$rd* ni% ali je vrlo malo ljudi o njima progovorilo::: Noram da vam kaem da $u =jedinjene Drave zapravo najvea $vet$ka za7ava: Dodu"e% ta za7ava je 7rutalna% indiMerentna% prezriva i nemilo$rdna: Pa ipak% i$kreno% to je jedna inteligentna za7ava: #a za7ava $amu $e7e prodaje tako "to $e $ilom namee "irom $veta: ,na je po7edni ka za7ava::: ,va za7ava o7ez7e8uje Amerikancima neku vr$tu po0otne $igurno$ti: Qema potre7e ni o pemu da razmi"ljaju% "ta vi"e nije do7ro da o 7ilo emu razmi"ljaju: #re7a $amo da $e zavale u udo7ne na$lonja e i da uivaju::: ,vo $e% naravno% ne odno$i na 5) miliona Amerikanaca koji ive i$pod granice 7ede niti na dva miliona utamni eni0 ame* ri ki0 mu"karaca i ena u najcrnjim gulazima irom =AD: =jedinjene Drave vi$e ne mare za vo8enje $uko7a ni$kog intenziteta: ,ne vi"e ne vide nijedan razlog za"to 7i jo" uop"te okoli"ile i delovale $merno: =pu$tile $u karte na $to 7ez trunke $tra0a: ,ne% jedno$tavno% vi$e ne daju ni pet para za Ojedinjene nacije% me8u* narodno pravo ili elementarnu pri$tojno$t: =ta vi"e% $vako takvo pona"anje one $matraju impotentnim i irelevantnim::: ta $e to dogodilo $ na"im moralom Ve$mo li ga ikad i imali& ta re moral i $li ne uop"te vi"e zna e Da li te reci imaju ikakvi0 dodirni0 ta aka $ re ju $ave$t:: Da lije i"ta od zna enja ovi0 rei dana$ o$talo Pogledajte onaj zatvor u <vantanamo zalivu: Qa $totine ljudi je tamo utamni eno 7ez ikakve optu7e ve vi"e od tri godine: =ve "to $e tamo radije u $u"toj $uprotno$ti $a eenev$kom konvencijom::: Invazija na Irak je jedan 7andit$ki in: #o je in otvorenog dravnog terorizma koji najotvorenije demon$trira prezir prema konceptu me8unarodne politike::: Ni $mo narodu Iraka doneli mu enje% kla$ter 7om7e% 7om7e $ o$iroma"enim ura* nijumom% na$umi na u7i$tva nevini0 ljudi% jad i 7edu% degradirali $mo i0 u $vakom pogle* du% a pri tome $Mno izjavljivali kako $mo im doneli $lo7odu i demokratiju::: O ovom kontek$tu $mrt je nevana::: Qajmanje 2)):))) ljudi u Iraku je u7ijeno ameri kim i 7ritan$kim 7om7ama i to pre nego "to je operacija "irenja $lo7ode i demokra* tije uop"te i po ela: ,vi ljudi ni$u vani: Qji0ova $mrt $e% zapravo% nije ni dogodila: ,ni $u praznina: ,ni% zapravo% ni$u ni regi$trovani kao u7ijeni::: Kad $e pogledamo u ogledalo mi$limo da je $lika pred nama realna: Ali% ako $e $amo za milimetar pomerimo i $lika $e menja: Ni% u$tvari% gledamo u 7e$krajni niz odra* za: Ne8utim% ponekad% pi$ac mora da raz7ije ogledalo * jer iza njega i$tina 7ulji u na$: ;erujem% 7ez o7zira na male "an$e% u nepokole7ljivu i e$toku intelektualnu odlu no$t gra8ana da $poznaju i deMini"u prave vredno$ti $voji0 i na"i0 ivota i dru"tve* ne zajednice uop"te: ;erujem u ovo jer je to najvanija o7aveza koja nam je $vima dopala: ,vo je zapravo moranje: Okoliko te odlu no$ti nema u politi koj viziji $vakog od na$% onda nema ni nade da emo ponovo u$po$taviti ono "to $mo gotovo izgu7ili * ljud$ko do$tojan$tvo`: O v o je b ila b e s e d a k o ju je p ro s la v lje n i e n g le s k i k n ji e v n ik iz r e k a o p o v o % d o m p rim a n ja ( o b e lo v e n a g ra d e . 8 e k o b o le s n o m R a r o ld u * in te r u le k a ri s a v e % tu ju d a n e u s ta je iz k o lic a , z a k o ja je v e n e k o v re m e v e z a n , a p rija te lji m u , n a k o n s tr a n a C 1 1

O+'O #U(' to je njegova beseda javno objavljena, savetuju da ne izlazi iz kue % mogla bi da mu se dogodi demokratija...

*O(&08O J& *+&8&ONO...

*rikupljajui materijal za ovu priu doao sam do podataka koje nisam znao gde i kako da smestim ili, jednostavno, nisu ba ni bili bitni za priu. (o, zakljuio sam da su ipak dovoljno interesantni, i da, kao takvi, zasluuju da budu objavljeni. . obzirom da su .jedinjene 'rave najvei graditelj (ovog svet% skog poretka i da odande dolazi i najvei broj Mgra$evinaraM i ove pikanterije su povezane, uglavnom, sa .)'. % .jedinjenim )merikim 'ravama su 3= godine i =3B dana upravljali predsednici koji, zapravo, nikad nisu bili izabrani za tu "unkciju. (a mesto pred% sednika doli su nakon ubistva, smrti ili ostavke onih iji su zamenici bili. % (ajdue uvan poverljiv dokument u (acionalnoj )rhivi .)' je doku ment koji se odnosi na kretanje trupa .)' stacioniranih u &vropi tokom *rvog svetskog rata. 1C. aprila 151T. godine Jlavna komanda trupa .)' za &vropu dobila je uputstva da se pripremi za pokret ka +usiji radi pomoi boljevicima. % .ve do 151B. godine u .jedinjenim 'ravama kupovina opijuma, koka ina, mor"ijuma i heroina bila je legalna i ovi narkotici su mogli da se kupe u gotovo svakoj radnji. 8e godine donesen je tzv. Rarisonov zakon kojim je zabra njena legalna prodaja ovih narkotika. #e$utim, prodaja marihuane, koja inae ne stvara zavisnost i znaajno manje 0teti zdravlju nego to je sluaj sa duvanom, je ostala legalna sve do 15=Igodine. % 'va )merika predsednika, 'ord Kaington i 8omas 'e"erson, su, u svoje vreme, bili me$u najveim uzgajivaima marihuane u .)'. % .ve do ubistva predsednika 'ona :itcderalda Oenedija u .)' se ubi% stvo predsednika nije tretiralo kao savezni ve samo kao lokalni prekraj. % +iard (ikson je u ranim jutarnjim asovima 33. novembra 15A=. godine napustio 'alas u malom privatnom avionu. Oada ga je, povodom istrage o ubi% stvu predsenika Oenedija, :ederalna policija pitala za ovu injenicu uporno je poricao uz obrazloenje da se ne sea gde je tog jutra bio. % .vaki prosean )merikanac tokom ivota provede najmanje godinu i po gledajui 8K reklame. % Oada se, s mesta prvog oveka Hentralne obavetajne agencije ?H )@, 'ord 2u .tariji kandidovao za mesto predsednika .)' gotovo ela obave% tajna mainerija bila je upregnuta da osigura izbor biveg e"a na predsedniko mesto. % *oto je izabran za predsednika 2u je, u prvom obraanju novinarima, izme$u ostalog izjavio7 MIahvaljujui tome 0to sam bio e" H ) biu znaajno bolji predsednik od ostalih, i to toliko bolji da ne moete ni da zamisliteM. % (ijedan pripadnik masonske organizacije nikad nije bio osu$en na smrt u .jedinjenim 'ravama. % 'ord 2u .tariji je, s jo jednim lanom tajne organizacije Univerziteta Jeijl MNobanja i kostiM iz grobnice u :ort .ilu, Oklahoma, ukrao lobanju uvenog indijanskog poglavice 'eronima. Nobanja nikad nije prona$ena. C13 strana

(enad #ini

% Od 'rugog svetskog rata do danas svi predsednici i potpredsednici .)' bili su lanovi .aveta za spoljne odnose. % U amerikoj javnosti se podigla znaajna bura kad je obelodanjeno da )merika komisija za atomsku energiju ljude koji ive u (evadi, u blizini oblasti gde se izvode atomski eksperimenti, zvanino kategorizuje i tretira kao Mljude drugog redaM. % Kornok Rinkli, vlasnik velike teksaske na"tne kompanije Uinckle+ ,il compan+ i otac 'ona Rinklija koji je =4. marta 15>1. pokuao atentat na ameri kog predsednika +onalda +egana, bio je kuni prijatelj 'orda 2ua .tarijegD u vreme atentata 'ord 2u je bio potpredsedenik .)' i u sluaju smrti +onalda +egana postao bi predsednik .)'. *rema pisanju A$$ociated Pre$$*a i Uou$ton Po$t*a dan nakon atentata Rinklijev stariji brat .kot naao se na veeri sa 2uo% vim sinom (ilom. % *redsedniki kandidati u .)' od 15T4. primaju najmanje TC donacija od velikih svetskih korporacija. % *redsednik Oube :idel Oastro je postao lan komunistike partije tek 1> meseci nakon osvajanja vlasti. % Kladimir li Uljanov % Nenjin je u +usiju stigao tek aprila 151T, )ktivni uesnik +evolucije, od prvog do poslednjeg njenog dana, bio je Josip 2roz 8ito.

'Dta est <ab)la % pria je gotova.

H a s te l ( u o v o , N e ta J o s p o d n je g 3 4 4 T .

H * % Oa8ajiorR=au,RJa F 2nAjiRO8eOa #a8Rije cpncOe, RO2R Hap, 3T.>

Ordo mundi9#ini (enad. 2aka *alanka7 0tamparija .tanii, 344> ?2aka *alanka D .tanii@. % C34 strana. 3B cm 8ira%7 C44 .2( 5T>%>A%>A=B5%45%C a@ RO2R H2H8HO& nopejjaO HO2 ....+% ' 3===CBC4= strana C1=

(a slici7 Jugoslav *etrui i (enad #ini, iz davnih vremena