Raunarski sistem predstavlja kombinaciju hardvera i softvera.

Hardver raunara predstavlja skup elektronskih/elektro-mehanikih ureaja koji izvravaju zadatke korisnika i omoguavaju komunikaciju raunarskog sistema sa korisnikom i svojom okolinom. Softver predstavlja skup instrukcija koje upravljaju raunarskim sistemom kako bi prihvatio ulazne podatke, izvrio odreeni zadatak i predstavio rezultate obrade na odreeni nain (preko displeja, na tampau, itd.) Sistemski softver Predstavlja skup programa koji slue da upravljaju resursima raunarskog sistema i da upravljaju i Korisniki programi koji se izvravaju na raunarskom sistemu i obavljaju odgovarajue zadatke. omogue izvravanje korisnikih programa. Aplikativni softver Operativni sistem predstavlja interfejs izmeu korisnika i hardvera raunarskog sistema. Operativni sistem je zaduen za: Upravljanje resursima raunarskog sistema. Upravljanje izvravanjem korisnikih aplikacija. Vri apstrakciju svih detalja vezanih za hardver raunarskog sistema i prua jednostavan intefejs korisniku/programeru. Neke od struktura OS-a koje se javljaju najcesce u praksi: Monolitski OS Hijerarhijski Virtuelne masine Egzokernel Klijent-server sistemi Informatika je nauna disciplina o informacijama u najirem smislu, pa je primena raunara samo jedna od metoda tehnika obrade informacija. Podatak injenice o realnom svetu koje su na odreeni i formalizovani nain predstavljaju u simbolikom obliku. Predstavljaju podatke koji imaju odreeni znaaj za korisnika i motiviu ga na odreenu akciju. Informacija

Raunar je elektronski ureaj namenjen obradi podataka i informacija. Prisutan u svim oblastima ljudske delatnosti. Danas se govori o informatikoj pismenosti na isti nain kako se nakada govorilo o lingvistokoj pismenosti. Racunar predstavlja programski upravljivu mainu, realizovanu digitalnim integrisanim kolima koja nad podacima izvrava razliite operacije. Podaci na raunaru se predstavljaju u binarnom brojnom sistema Za predstavljanje se korite dva simbola: 0 i 1. Za predstavljanje slova, cifara, znakova interpunkcije, specijalnih znakova i kontrolnih simbola obino se koristi 8 bita. Bit je podatak koji moze uzeti jednu od dve vrednosti 1 ili 0. Skup od 8 bita je bajt. 2 bajta je polurec 4 bajta-36bita je rec; 8 bajta -64 bita je dvostruka rec. Bit: jedna binarna cifra, promenljiva sa dva stanja (0/1) Bajt: 8-bitna binarna re, promenljiva sa 28 = 256 vrednosti Polovina bajta naziva se NIBL Za kodiranje se koriste ASCII ili EBCDIC kod. ASCII kod American Standard Code for Information Interchange.

Ovaj sedmobitni kod uspostavlja jednoznanu vezu izmeu slova, cifara, specijalnih i kontrolnih znakova sa jedne strane i kombinacijama binarnih simbola duine sedam bitova, sa druge strane. Osmi bit, bit najvee teine se mogao kristiti za proveru pojave greke. primenom bita parnosti ili je imao vrednost 0 ako se provera parnosti nije koristila. EBCDIC kod Extended Binary Coded Decimal Interchange Code

IBM stvara potpuno nezavistan kod od ASCII koda. svojim PC raunarima koristi proireni ASCII kod. Unikod

Ovaj kod predstavlja alternativu ASCII kodu.

IBM u

Danas se procenjuje da ljudi govore 6800 razliitih jezika.

Unikod je kompleksan kod razvijen u Svaki simbol unikoda se predstavlja

dugotrajnom procesu u kome su uestvovali lingvisti i informatiari iz celog sveta. 8/16/32bitnim brojem. Matina ploa

Ovo dozvoljava predstavljanje 65536 razliitih karaktera odnosno simbola primenom UTF16 koda.

tampana ploa na kojoj su sistemom magistrala povezani elementi raunarskog sistema.

ipset (Chipset) predstavlja skup integrisanih kola na matinoj ploi odreene namene.

Sistem magistrala racunarskog sistema predstavlja skup vise razlicitih magistrala koje se koriste za povezivanje razlicitih komponenti u okviru racunarskog sistema. Glavne magistrale koje se mogu sresti u racunarskim sistemima ISA Industry Standard Architecture, PCI Peripheral Component Interconnect, Konvencionalna PCI, PCI-X, PCI Express, Specijalne magistrale: IDE, SATA; USB, SCSI Magistrale su Nevidljive su na matinoj ploi i predstavljaju kod PC-ja ono to kod oveka predstavlja krvotok. Termin magistrala ili sabirnica potie od engleske rei bus -> magistrala, autoput. One slue za prenos podataka izmeu CPU i drugih elemenata na ploi i van nje. U zavisnosti od podataka koje prenose, postoje: Sistemska, adresna magistrala, ulazno/izlazna magistrala, memorijska magistrala, lokalna magistrala. irina magistrale (16 bitna,32 bitna,64 bitna magistrala) odreuje propusnu mo magistrale, odnosno broj bajtova u sekundi koje magistrala moe preneti. Takt ili brzina magistrale zajedno sa prethodnim parametrom odreuje propusni kapacitet magistrale. Na najviem nivou, raunar se sastoji od: Procesora Kontrolie rad raunara i vri obradu podataka. Obino se koristi naziv centralna procesorska jedinica (CPU Central Processing Unit) Glavna memorija Slui za skladitenje podataka i programa. CPU predstavlja mozak raunara CPU izvrava instrukcije nad podacima koji su smeteni u memoriji

Memorije su ureene konane jednodimenzionalne liste memorijskih lokacija u kojima se uvaju podaci, instrukcije i meurezultati obrade. Podaci se mogu upisivati i/ili itati sa odreenih lokacija. U svakom raunaru postoji hijerarhija memorija: Registri Predstavljaju najvii nivo memorijske hijerahije. Nalaze se na samom procesoru i rade na istoj brzini. Njihov broj i kapacitet je relativno mali i slue za privremeno skladitenje rezultata. Ke (cache) memorija na kojima radi CPU. Ke memorije su neto sporije od registara, ali rade na frekvencijama priblinim frekvencuijama Imaju vei kapacitet od registara. Nalaze se na istom ipu kao i CPU pa je i brzina pristupa vea.

Slue za privremeno skladitenje instrukcija i podataka koji se unapred po nekom odreenom algoritmu pribavljaju iz glavne memorije ime se ubrzava pristup podacima. unapred pripremi u ke memoriji. u nivoe. Glavna memorija Radna memorija, RAM (Random Access Memory). Glavna memorija slui za smetanje instrukcaij i podataka koji se izvravaju na CPU. Sadraj glavne memorije se gubi pri prekidu napajanja. Memorija sa Nastoji se da se pogodi koja e biti sledea instrukcija ili podatak i Verovatnoa pogotka ide i preko 99%. Kes memorija je zbog cene i brzine organizovana

slucajnim pristupom (RAM Random Access Memory) Znatno veeg kapaciteta od ke memorije i sporija Program koji se startuje pri pokretanju raunarskog sistema (BIOS) se smeta u ROM (Read Only Memory) memoriju koja ne gubi sadraj pri prekidu napajanja. dok se drugi deo BIOSa smeta u EEPROM. SDRAM (Synchronous Dynamic RAM) sinhrone memorije Podaci se upisuju/itaju u tano odreenim trenucima RDRAM (Rambus DRAM) GM i CPU su sinhronizaovani Frekvencija rada 133 MHz Bio je namenjen brzima grafikim karticamai Danas ROM sadri mali program koji samo testira i pokree raunar,

Vreme pristupa 8 ns

Rade na frekvenciji od 250 MHz.

specifinim raunarima. Nije uspela da zadobije iroku primenu. DDR RAM (Double Data Rate) toku jedne periode. rada i nie cene. DDR2 SDRAM vefim frekvencijama. rauna kao: f frekvencijamem magistrale2dva puta bre od fr magistrale2dva puta u toku periode64obim magistrale/8br bita po bajtu DDR3 SDRAM vefim frekvencijama. Radi na istom principu kao i DDR SDRAM uz odreene modifikacije koje omoguavaju rad na Radi na duplo veim brzinama od DDR2 SDRAM Frekvencija magistrale se mnoi sa 4 Radi na istom principu kao i DDR SDRAM uz odreene modifikacije koje omoguavaju rad na Prve verzije su imale sline performanse kao i DDR SDRAM. Ima duplo vei bafer za pribavljanje Brzina rada se Vrsta sinhrone RAM memorije kod koje se podaci upisuju i/ili itaju dva puta u U nadmetanju sa Rambus RAM odnele pobedu zbog robusnije

Efektivno se duplira brzina rada.

podataka od DDR SDRAM pa mogu da rade na duplo veoj brzini od frekvencije memorijske magistrale.

Istovremeno se mogu preuzeti 64 bita. f frekvencija memmagistrale4etiri puta bre od fr magistrale2dva puta u toku periode64obim magistrale/8br bita po bajtu Da bi se memorijska fle kartica koristila kao zamenljivi medij za prenosive ureaje, potrebno je obezbediti mogunost preuzimanja podataka u raunar. Jedno od reenja je razvoj PC Card itaa sposobnih da na jednoj strani prihvate fle karticu, a na drugoj budu prikljueni na raunar opremljen PC Card slotom. Glavna memorija

Memorija sa slucajnim pristupom (RAM Random Access Memory) Znatno veeg kapaciteta od ke memorije i sporija vrsti disk (HDD Hard disk drive) Veoma veliki kapacitet i znatno jeftinija od glavne memorije. Direktan pristup podacima koji su organizovani u vidu blokova. Mehanicki uredjaj pa je i brzina pristupa podacima znatno manja. Sastoji se iz jedne ili vise metalnih ploca koje rotiraju brzinom od 5400, 7200 ili 10800 obrtaja u minuti. Upisi i citanje podataka se vrsi preko magnetne glave lociranoj na mehanickoj polugi. Prostor na HDD je podeljen na staze, sektore i cilindre. Read only memory (ROM) EEPROM (Electrically Erasable Programmable ROM) Ucitavanje bootstrap loader-a, parametri sistema (CMOS) itd. Mogunost itanja i upisa RAM (Random Access Memory) Gubi sadraj gubitkom napajanja (neperzistentna memorija) Brz i direktana pristup podacima (reda nanosekundi) Tipini kapacitet danas: 128MB, 256MB, 512MB, 1GB Ukupni adresni prostor procesora: 232B=22*230B=4GB U obliku paketa ipova koji se ugrauju direktno na matinu plou raunara Tvrdi diskovi (hard disk): Mogunost itanja i upisa Ne gubi sadraj gubitkom napajanja (perzistentna memorija) Relativno brz pristup (reda milisekundi), ali znaajno sporiji nego RAM Tipini kapacitet danas: nekoliko desetina do stotina GB Ureaj koji se ugrauje u kuite raunara i prikljuuje na prikljunice na matinoj ploi CD i DVD diskovi: Mogunost itanja, a upis samo sa posebnom vrstom ureaja (CD/DVD writer) I diskova i samo jednom ili vie puta. Ne gubi sadraj gubitkom napajanja (perzistentna memorija) Sporiji nego tvrdi disk, ali bri nego flopi disk. Kapacitet: oko 700MB (CD) ili oko 4.7GB (DVD) Ureaj koji se ugrauje u kuite raunara i prikljuuje na prikljunice na matinoj ploi, Diskovi su izmenjivi. USB Flash memorija: Mogunost itanja i upisa; Ne gubi sadraj gubitkom napajanja (perzistentna memorija) Direktan pristup podacima. Sporiji nego operativna memorija, ali bri nego diskovi; Tipini kapacitet danas: 128MB, 256MB, 512MB; Ureaj koji se prikljuuje na spoljanju USB prikljunicu Zip diskovi: Mogunost itanja i upisa; Ne gubi sadraj gubitkom napajanja (perzistentna memorija); Slian po konstrukciji i brzini pristupa kao i flopi diskovi; Tipian kapacitet: 100-250 MB; Ureaj koji se prikljuuje na spoljanju prikljunicu ili ugrauje u kuite; Diskovi su izmenjivi, lie na flopi diskove, neznatno su vei Virtuelna memorija Poveanjem veliine programa raste i njegova potreba za memorijom. Tehnika vortuelne memorije omoguava istovremeno izvravanje vie programa proizvoljne veliine. uitava u GM.

Programi se dele na manje delove i

samo oni delovi kojise trenutno izvravaju se nalaze u GM. Ostatak programa i podtaka se nalazi na HDD i po potrebi Postupak uitavanja procesa u GM sa HDD ili iz GM na HDD se zove svapovanje (swapping). Iako smo na ovaj nain otklonili ogranienje po pitanju veliine programa koji se mogu izvravati i broj programa koji se mogu istovremeno izvravati, izvravanja pojedinanih program se msanjuje zbog potrebe da se pristupa HDD koji je mnogo sporiji od GM. Sekundarni sistemi za skladitenje podataka direktorijume. Podaci na hard disku su organizovani u fajlove (datoteke) i Prvi OS-i su podravali mali

Fajl sistem predstavlja sistem pravila za organizaciju podataka na HDD.

broj diskova i samo jednu vrstu fajl sistema.

VFS (Virtual File System) koristi se na UNIX sistemima omoguava

korisnikim aplikacijama da pristupe razliitim fajl sistemima na uniforman nain.

ULAZNE JEDINICE Svi sklopovi koji neku fiziku veliinu konvertuju u skup digitalnih signala koji se prenose do centralne jedinice raunara komunikacionim linijama gde se onu uvaju ili obrauju odgovarajuim softverom nazivaju se ulazni uredjaji. Ovi uredjaji omoguavaju kontrolisanje prenosa i sve potrebne radnje koje u uspostavi, izvrenju i kontroli komunikacije ulaznog ureaja i centralne jedinice raunara. Diskete; Tastatura; Mi; TRACKBALL - kuglica za traganje; JOYSTICK; grafika tabla (tablet); svetlosna olovka; ekran osetljiv na dodir; ureaji za raspoznavanje govora (mikrofon); Skener; FLOPPY DISK Diskete predstavljaju jedinice za unos i uvanje podataka TASTATURA (KEYBOARD) Tastatura predstavlja inteligentni deo konfiguracije ijim radom upravlja mikroprocesor, a prenos podataka prema raunaru se odvija serijski. ulazna jedinica namenjena unosu tekstualnih podataka u raunar. Postoje mehanike, membranske i kapacitivne tastature. Postoje QWERTY, QWERTZ i DVORAK tatature. Naziv QWERTY tastature potie od slova prvih 6 tastera u drugom redu odozgo. QWERTZ nemaku verziju. DVORAK tastatura je prilagoena za bri rad svojim rasporedom slova. Funkcijski tasteri Pojedini korisniki programi koriste ove tastere za posebne namene. Alfanumeriki Tasteri A-Z, 0-9, interpunkcijski znaci, specijalni znaci, Tab: skok kursora u desno za nekoliko mesta, BackSpace: brisanje znaka levo od kursora, CapsLock: ukljuuje/iskljuuje aktiviranja velikih/malih slova. Shift: privremeno ukljuuje velika slova ili znakova na gornjoj polovini cifarskih tastera, Enter: taster za potvrdu upisanog ili slanje naredbe na obradu raunaru, Space: ubacuje prazno mesto Numeriki Tasteri Numeriki deo tastature je predvien za rad desnom rukom i ine ga: cifre 0-9, decimalni zarez, zbir+, oduzimanje-, mnoenje*i deljenje/, Enter: ista funkcija kao na alfanumerikom delu, NumLock: ukljuuje stalni rad sa brojkama. Ako je iskljueno, aktivni su znakovi na donjoj polovini tastature. Podrazumevano-default stanje je ukljueno. Kursorski tastari Kursor predstavlja trepui pokaziva mesta unosa teksta. Insert: ukljuuje/iiskljuuje ubacivanje znakova na mestu pozicije kursora, Delete: brie znak na kojem je pozicioniran kursor, Home: pozicionira kursor u levi gornji ugao ekrana, End: pozicionira kursor u desni donji ugao ekrana, PageUp: pomera tekst za veliinu ekrana unazad, PageDown: pomera tekst za veliinu ekrana napred. Kursorki tastari slue za pomeranje kursora u svim smerovima. Posebni tastari Esc: ponitavanje zadnje naredbe ili radnje, Ctrl i Alt: u kombinaciji s drugim tasterima proiruju njihove mogunosti u pogledu naredbi, PrintScreen: pamenje celokupne slike ekrana u memoriji raunara (Clipboard), ScroolLock: prekida kojim se blokira pomeranje kursora (umesto kursora, pomera se itava slika na ekranu), Pause/Break: zaustavlja izvoenje trenutne aktivnosti, procesa, Windows tipke: koriste se samo u Windows operativnom sistemu. MI (MOUSE) Mi je ureaj veliine dlana ijim kretanjem po stolu korisnik pomera kursor. Nakon postavljanja kursora na eljeno mesto na ekranu, pritiskom na tastar aktivira se odreena naredba Elektromehanikipoloaj se prenosi putem kuglice Optiki Trackball je ulazni ureaj koji ima sve funkcije mia i koristi se umesto mia kada nema dovoljno prostora za manevrisanje sa miem. Trackball je mi "okrenut na lea" gde se ne pomera ureaj nego se samo kuglica okree. Grafika tabla slui za izradu i unos crtea u raunar Joystick radi na principu slinom miu i upotrebljava se za raunarske igre. sastoji se od kuita, palice i dodatnih tastera na palici. digitalni fotoaparat; BAR KOD; ita.

Skeneri (eng. scanner) su ureaji za oitavanje podataka sa papira, transparentnih folija, fotografskih negativa i dijapozitiva koji pretvaraju tekstove i grafike u elektronski oblik podataka. Pod raunarskom mreom se podrazumeva mrea koja omoguava povezivanje i razmenu informacija izmeu nezavisnih raunarskih sistema. Internet predstavlja mreu mrea. Worl wide web (www) je distribuirani sistem koji funkcionie na nivou iznad Interneta. Telekomunikaciona mrea predstavlja skup ureaja i opreme koji su povezani sa ciljem prenosa podataka izmeu vorova mree na efikasan nain. Telekomunikacioni sistem se sastoji iz: telekomunikacione mree telekomunikacionu mreu. Raunari se mogu meusobno povezati Optikim kablom Nivo predstavljanja prenose. Nivo sesije Uspostavlja, upravlja i prekida sesiju izmeu aplikacija. Upravlja komunikacijom od take do take. Pouzdanost prenosa Uspostavlja, upravlja i Omoguava detekciju i korekciju greki pri prenosu Transportni nivo prekida virtuelna kola Mreni nivo Nivo podataka prenosnom sistemu. Fiziki nivo Beinim putem Prua komunikacione usluge aplikacijama; mail, file transfer, emulacija terminala Definie format i strukturu podataka. Obezbeuje da krajnji korisnici razumeju podatke koji se OSI model Aplikacija Koaksijalnim kablom UTP kablom UTP Unshielded Twisted Pair Prenosnog sistema Omoguava prenos podataka izmeu vorova

Komutacionog sistema

Obavlja proces usmeravanja podataka pri prenosu kroz

Upravlja tokom podataka Na ovom nivou se vri rutiranje. Kontrolie pristup korisnika

Reava problem nalaenja najbolje putanje kroz mreu.

Obezbeuje pouzdani prenos podataka preko prenosnog sistema. Fiziko adresiranje, topologija mree, notifikacija o greci.

Definie fiziki interfejs izmeu vorova u mrei.

TCP/IP ima etiri nivoa.

Nivo aplikacije

Transportni nivo

Internet

Nivo pristupa mrei

Topologija mree fiziki povezani.

Definie strukturu mree. Logika struktura mree

Fizika topologija mree

Predstavlja nain na koji su vorovi mree

Opisuje nain na koji vorovi komuniciraju preko prenosnog medijuma.

Postoje mnoge vrste zloudnog softvera: Virus: softver koji se oslanja na nekog ili neto da bi se prenosio sa sistema na sistem. Crv: iri se sa sistema na sistema ali bez tue pomoi. Preuzeli dominaciju nad virusevima. Trojanski konj: Softver koji se predstavlja da ima jednu namenu ali ima i neoekivane funkcije. Backdoor (zadnja vrata): omoguava neautorizovani pristup sistemu. Zec (rabbit): softver koji troi resurse sistema. Moe biti implementiran kao virus, crv, trojanski konj ili neki dr. nain. Termin virus moemo da koristimo kao sinonim za bilo koji tip zloudnog softvera. Postoje tri metode za detekciju zloudnog softvera (Change detection) Polimorfni virus -Metamorfni virusevi Detekcija traga (signature detection) Detekcija promena

Detekcija anomalija (Anomaly detection)

UNUTRASNJA MEMORIJA RAM I ROM uva podatke tokom njihove obrade u CPU uvaju se dve vrste podataka o podaci koji se obrauju ( alju se aritmetiko-logikoj jedinici) o instrukcije programa koje odreuju kako izvriti obradu tih podataka (alju se upravljakoj jedinici) RAM (Random Access Memory) podaci su u PC smeteni na hard disku , ali da bi CPU mogao da radi sa tim podacima mora ih prvo upisati u radnu memoriju RAM koja predstavlja njihovo privremeno skladite RAM predstavlja radni sto za CPU, gde CPU trai podatke i intrukcije za njihovu obradu memorija u koju se podaci mogu slobodno upisivati i menjati, ali iji se sadraj gubi svaki put kada se iskljui PC jedinica za merenje kapaciteta RAM-a je BAJT - 8MB, 16MB, 32MB, 64MB, 128MB, 256MB, 512MB, 1024MB=1GB, itd. brzina rada raunara se poveava sa poveanjem kapaciteta RAM-a, ali ne proporcionalno ROM (Read Only Memory) ROM memorija je manji deo memorije u kojoj se uvaju vitalni sistemski podaci (oni su na taj nain zatieni od izmene) u ROM memoriju je upisan program koji omoguava startovanje raunara, testiranje komponenti i uitavanje operativnog sistema sa diska memorija koja se moe samo itati, u nju se nita ne moe upisati podaci jednom upisani u ROM memoriju ne mogu se izbrisati ROM zadrava svoj sadraj ak i kada se raunar iskljui

SPOLJNA MEMORIJA - Magnetne memorije - hard diskovi (HDD) diskete (FDD) - Optike memorije - kompakt diskovi ( CD) Digitalni mnogostrani diskovi (DVD) - USB Memorije Izlazne Jedinice monitor tampa video-projektor Ulazne Jedinice mi tastatura optiki ita skener Ulazno Izlazne jedinice modem zvuna kartica Slika se sastoji od piksela (pixel) sitnih takica koje su aranirane po vrstama na ekranu Ukupan broj piksela oznaava rezoluciju kod obinih ekrana svaki piksel se sastoji od 3 manje takice od fosfornog materijala koje svetle kada u njih udare elektroni te takice su crvene, zelene i plave boje (RGB) Red Green Blue sa ove tri boje, od kojih se svakoj moe dati razliit intenzitet, dobija se veliki broj drugih boja kako se te obojene takice nalaze na veoma malom rastojanju, u ljudskom oku stvara se utisak meanja boja rezolucija ekrana meri se kao H x V gde je H broj piksela horizontalno V broj piksela vertikalno rezolucija digitalne slike meri se ukupnim brojem piksela iz kojih se slika sastoji Jedinica mere je megapixels (Mpx) milion Piksela Postoji veoma veliki broj grafikih formata (formata slika). Skoro svaka aplikacija za rad sa slikama ima svoj sopstveni format, a postoji i veliki broj formata koji nisu vezani za neki konkretan program.Takoe, na razliitim platformama (operativnim sistemima) koriste se razliiti grafiki formati, a postoje i izvesni formati koji se mogu koristiti na vie platformi. Najpopularnijih Windows formati rasterske grafike su: Format Ekstenzija Windows Bitmap .bmp Graphics Interchange Format .gif JPEG (Joint Photographic Experts Group) .jpg .jpeg Portable Network Graphics .png TIFF (Tag Image File Format) .tif .tiff FORMATI ZA KOMPRESIJU SLIKA JPEG je jedan od najeih formata slike na internetu moe se odredite veliina fajla prema kvalitetu nivoa kompresije GIF je jo jedan od estih web fajl formata za slike. Gif je takoe komprimovani fajl format, meutim, gif format uva samo neke od upotrebljenih boja to rezultuje manjom veliinom fajla za istu sliku u uporeenju sa JPG. Gif se preporuuje za ilustracije, logotipe i slike sa velikom povrinama manjeg broja boja Animirani GIF je fajl format koji omoguava da se vie slika prikazuje sekvencijalno jedna za drugom, kao animirani film PNG - u poslednje vreme sve je popularniji web fajl formata za slike, slian GIF-u, ali podrava vei broj boja.