Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

1
Stabla
Uvod
Stabla se koriste za predstavljanje hijerarhijske strukture neke kolekcije podataka. Stablo se sastoji od
jednog ili vie vorova koji zadovoljavaju sledee uslove:
1. Postoji jedan vor koji predstavlja koren stabla i
2. Ostali vorovi su podeljeni u n disjunktnih skupova vorova, tako da svaki skup predstavlja stablo.
Na Slici ### je prikazan primer stabla:
A
B C D
G H I E F

Slika ### ematski prikaz stabla
Struktura prikazana na prethodnoj slici je stablo iz razloga to je to skup vorova {A, B, C, D, E, F, G, H, I}, pri
emu je vor A koren stabla, a ostali vorovi su podeljeni u tri disjunktna skupa {B, G, H, I}, {C, E, F} i {D}.
Svaki od ova tri skupa je takoe stablo, zato to zadovoljava oba uslova navedena u definiciji.
Struktura prikazana na Slici ### nije stablo, zato to injenica da je vor E podeljen onemoguava
razdvajanje vorova od B do I u disjunktne skupove.
A
B C D
G H I E F

Slika ### ematski prikaz strukture koja nije stablo
Stepen vora stabla
Stepen vora stabla je broj podstabala kojima je ovaj vor koren. Drugim reima, stepen je broj naslednika
(dece) vora. Ukoliko je stepen vora nula, takav vor nazivamo list stabla.
Stepen stabla
Stepen stabla se definie kao maksimum stepena svih vorova stabla.
Nivo vora
Nivo vora definiemo tako to uzimamo da je nivo korena stabla jednak 1, a zatim uveavamo ovaj broj za
jedan pri svakom skoku od korena ka podstablima. Tako, nivo svih naslednika korena e biti 2, nivo njihovih
naslednika 3 itd. Dubinu stabla zatim definiemo kao maksimalni nivo vora u stablu.
Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

2
Binarno stablo
Binarno stablo je specijalni sluaj stabla u kome ni jedan vor nema stepen vei od 2. To praktino znai
da svaki vor ima najvie dva naslednika. Dakle, binarno stablo je skup od jednog ili vie vorova takvih da:
1. Postoji jedan vor koji je koren stabla i
2. Preostali vorovi su podeljeni u dva disjunktna skupa, tako da svaki skup predstavlja binarno
stablo. Ova dva skupa se nazivaju levo i desno podstablo.
Na Slici ### je prikazano binarno stablo:

Slika ### Binarno stablo
Za binarno stablo vai:
1. Maksimalni broj vorova na i-tom nivou je
1
2
i

2. Ako je k dubina binarnog stabla, onda je maksimalan broj vorova koje stablo moe da ima je
1 2 0
2 1 2 2 ... 2
k k k
= + + +
Napomenimo da mogu postojati i iskoena stabla, kao to je to prikazano na Slici ###:

A
B
C

Iskoeno u levo Iskoeno u desno
Slika ### Iskoena binarna stabla
Puno binarno stablo je binarno stablo dubine k koje sadri 2 1
k
vorova. Ukoliko je broj vorova manji od
2 1
k
, binarno stablo je nepotpuno. Primer punog binarnog stabla je prikazan na Slici ###:

Slika ### Puno binarno stablo
Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

3
Na prethodnoj slici smo vorove stabla oznaili brojevima od 1 do 7. Ukoliko je binarno stablo puno njegovi
vorovi se mogu numerisati brojevima od 1 do 2 1
k
tako to bi se poelo od korena, a zatim numerisao
jedan po jedan nivo sa leva na desno.
Kompletno binarno stablo dubine k je stablo sa n vorova u kome bi se ovih n vorova moglo numerisati
brojevima od 1 do n, kao kada bi to bilo prvih n vorova u punom stablu dubine k.
Na Slici ### je prikazano kompletno binarno stablo dubine k=3:
1
2 3
5 4

Slika ### Kompletno binarno stablo
Predstavljanje binarnog stabla
Binarno stablo moe biti predstavljeno korienjem niza tako to bi vrednost u svakom voru bila
pridruena elementu niza sa indeksom koji je jednak numeraciji tog vora u odgovarajuem punom
binarnom stablu. Meutim, s obzirom na ozbiljne nedostatke, neemo detaljnije opisivati ovaj nain
predstavljanja binarnog stabla. Umesto toga, pokazaemo kako je mogue predstaviti binarno stablo
korienjem povezanih slogova.
Binarno stablo je mogue veoma efikasno predstaviti korienjem povezanih slogova, tako to bi svaki vor
bio predstavljen slogom sa tri promenljive: podatak koji se uva, pokaziva na levo podstablo i pokaziva
na desno podstablo, kao to je prikazano na Slici ###:

Slika ### Predstavljanje binarnog stabla korienjem povezanih slogova
Ukoliko vor nema nekog od naslednika, pokaziva na tog naslednika bi u tom sluaju bio NIL.
Deklaracija sloga za predstavljanje vora binarnog stabla u programskom jeziku Pascal bi mogla da izgleda
ovako:
typepokcvor=^cvor;
cvor=record
podatak:integer;
levi,desni:pokcvor;
end;
Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

4
Obilazak binarnog stabla
Pod obilaskom binarnog stabla podrazumevamo prolazak kroz sve njegove vorove odreenim
redosledom, pri emu je istovremeno mogue izvriti i odreenu operaciju nad podacima koji su u njima
zapisani.
U zavisnosti od redosleda obrade odreenog vora i njegovog levog i desnog podstabla, obilazak stabla se
moe izvriti na est naina:
Skraenica Opis
LPD obilazak levog podstabla, obrada podatka, obilazak desnog podstabla
LDP obilazak levog podstabla, obilazak desnog podstabla, obrada podatka
PLD obrada podatka, obilazak levog podstabla, obilazak desnog podstabla
PDL obrada podatka, obilazak desnog podstabla, obilazak levog podstabla
DLP obilazak desnog podstabla, obilazak levog podstabla, obrada podatka
DPL obilazak desnog podstabla, obrada podatka, obilazak levog podstabla
pri emu
L oznaava obilazak levog podstabla,
D oznaava obilazak desnog podstabla,
P oznaava obradu podatka u trenutnom voru.
Tako, na primer LPD oznaava redosled u kome kreemo od korena, obilazimo levo podstablo, obraujemo
podatak u korenu i na kraju obilazimo desno podstablo. S obzirom na to da su levo i desno podstablo
takoe binarna stabla, potpuno ista procedura se koristi i za njihov obilazak.
Redosled LPD se naziva jo i inorder, redosled LDP postorder, a redosled PLD preorder. Ostala tri
redosleda se nikada ne koriste. Ukoliko prilikom obilaska stabla tampamo podatke koji se nalaze u
vorovima, u zavisnosti od toga da li koristimo inorder, preorder ili postorder, dobijamo rezultate kao to je
prikazano na Slici ###:
Inorder: D,B,H,E,I,A,F,C,G
Preorder: A,B,D,E,H,I,C,F,G
Postorder: D,H,I,E,B,F,G,C,A
Slika ### Redosled obilaska binarnog stabla
Tipian primer korienja binarnog stabla je predstavljanje aritmetikih izraza.
Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

5
Inorder: a+b*c+d*e
Preorder: ++a*bc*de
Postorder: abc*+de*+
Slika ### Aritmetiki izraz predstavljen binarnim stablom
Binarno stablo za pretraivanje
Binarno stablo za pretraivanje je binarno stablo koje ima sledee karakteristike:
1. vorovima binarnog stabla su pridruene vrednosti po kojima se obavlja pretraivanje.
2. Za bilo koji vor vai da svi vorovi u levom podstablu imaju vrednost manju od njega, a svi vorovi
u desnom podstablu imaju vrednost veu od njega. I levo i desno stablo su takoe binarna stabla
za pretraivanje.
Primer binarnog stabla za pretraivanje je prikazan na Slici ###

Slika ### Binarno stablo za pretraivanje
Binarno stablo za pretraivanje je u osnovi binarno stablo, tako da se moe obii u inorder, preorder ili
postorder redosledu. Ukoliko binarno stablo za pretraivanje obiemo u inorder redosledu i pri tome
odtampamo vrednosti u vorovima, dobiemo vrednosti sortirane u rastuem redosledu.
Binarno stablo za pretraivanje je veoma vana struktura podataka. Posmatrajmo, na primer, problem
pretraivanja niza. Ukoliko je niz sortiran, pretraivanje moemo znatno ubrzati korienjem binarnog
pretraivanja. Meutim, ukoliko elimo da izvrimo promene u nizu kao to su dodavanje i brisanje
elementa, to e zahtevati pomeranje odreenog broja elemenata svaki put. Ovaj problem moemo reiti
korienjem povezanih lista, zato to one omoguavaju dodavanje i brisanje elemenata vrlo jednostavnim
premetanjem nekoliko pokazivaa. Meutim, problem sa povezanim listama je to to one ne
omoguavaju direktan pristup pojedinim elementima, ve samo sekvencijalno kretanje kroz listu, element
po element. Reenje ovih problema lei upravo u binarnim stablima. Ukoliko se elementi ureenog niza ili
liste smeste u vorove binarnog stabla za pretraivanje, nalaenje odgovarajueg kljua u binarnom stablu
zahteva (log ) O n koraka.
Kreiranje binarnog stabla za pretraivanje
Pretpostavimo da svaki vor binarnog stabla sadri celobrojni podatak, kao i pokazivae na levo i desno
podstablo. U tom sluaju slog koji opisuje vor binarnog stabla bi mogao da izgleda ovako:
Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

6
typepokcvor=^cvor;
cvor=record
podatak:integer;
levi,desni:pokcvor;
end;
U nastavku je dat kompletan program za kreiranje binarnog stabla za pretraivanje:
type pokcvor=^cvor;
cvor= record
podatak:integer;
levi,desni:pokcvor;
end;

{funkcijazadodavanjenovogcvoraubinarnostablozapretrazivanje}
functiondodaj(p:pokcvor;vrednost:integer):pokcvor;
varpom1,pom2,novi:pokcvor;
begin
{kreiranjenovogcvora}
new(novi);
novi^.podatak:=vrednost;
novi^.levi:=NIL;
novi^.desni:=NIL;

ifp=NILthenp:=novi
else
begin
{prolazakkrozstablokakobisepronasaocvorcijecedetebitinovicvor}
pom1:=p;
whilepom1<>NILdo
begin
pom2:=pom1;
ifvrednost<pom1^.podatakthen
pom1:=pom1^.levi
else
pom1:=pom1^.desni;
end;

ifvrednost<pom2^.podatakthen
pom2^.levi:=novi {dodavanjenovogcvorakaolevogdeteta}
else
pom2^.desni:=novi; {dodavanjenovogcvorakaodesnogdeteta}
end;

dodaj:=p;
end;

{funkcijazastampanjebinarnogstablauinorderredosledu}
procedurestampaj_inorder(p:pokcvor);
begin
ifp<>NILthen
begin
stampaj_inorder(p^.levi);
write(p^.podatak,'');
stampaj_inorder(p^.desni);
end;
end;

varkoren:pokcvor;
i,n,x:integer;
begin
koren:=NIL;

writeln('Unesitebrojcvorova:');
readln(n);

fori:=1tondo
begin
writeln('Unesitevrednost');
readln(x);
koren:=dodaj(koren,x);
end;

Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

7
stampaj_inorder(koren);
end.

Za kreiranje binarnog stabla za pretraivanje koriena ju funkcija dodaj, koja kreira kreira novi vor,
dodeljuje mu prosleenu vrednost i dodaje ga u postojee stablo. Prva provera koju funkcija obavlja jeste
provera da li je stablo prazno. Ukoliko jeste, novi vor se dodaje kao koren stabla. Ako stablo nije prazno
otpoinje se sa kretanjem kroz stablo korienjem pomonog pokazivaa pom1. Podatak u trenutnom
voru uporeuje se sa novom vrednou. U sluaju da je nova vrednost manja od vrednosti u trenutnom
voru, kretanje se nastavlja kroz levo podstablo. U suprotnom kretanje se nastavlja kroz desno podstablo.
Kretanje se vri sve do trenutka dok se ne doe do kraja stabla, odnosno dok pokaziva na odgovarajue
dete nije NIL. Sve vreme kretanja uva se pokaziva na roditeljski vor pom2, kako bi se na njega na kraju
dodao novi vor kao dete.
Kada se dospe do kraja stabla, novi vor se dodaje kao levo ili desno dete poslednjem voru, u zavisnosti od
toga da li je nova vrednost manja ili vea od vrednosti poslednjeg vora.
U glavnom programu zadaje se broj vorova, kao i vrednosti u njima. Unete vrednosti se dodaju u drvo
korienjem prethodno opisane funkcije dodaj. Na kraju se vri tampanje vorova stabla korienjem
funkcije stampaj_inorder, koja tampanje obavlja tokom obilaska stabla u inorder redosledu.
Pretraivanje u binarnom stablu za pretraivanje
Pretraivanje u binarnom stablu predstavlja proces u kome se trai vor u stablu, koji zadovoljava unapred
definisane kriterijume. Najee je to pretraivanje u cilju nalaenja vora koji sadri odreeni podatak koji
nazivamo klju.
Da bismo pronali odreeni klju u datom binarnom stablu za pretraivanje, kreemo od korena stabla i
uporeujemo klju sa podatkom u voru. Ukoliko su klju i podatak jednaki, funkcija vraa pokaziva na taj
vor. Ako je klju manji od vrednosti u voru, isti proces ponavljamo za levo podstablo. U suprotnom,
proces ponavljamo za desno podstablo. Pretraga se prekida onog trenutka kada se pronae traeni vor ili
kada je podstablo koje posmatramo prazno. Ukoliko je posmatrano podstablo prazno, funkcija vraa NIL,
kao znak da traeni vor nije pronaen.
U nastavku je data funkcija za pretraivanje u binarnom stablu za pretraivanje:
type pokcvor=^cvor;
cvor= record
podatak:integer;
levi,desni:pokcvor;
end;

...

{Funkcijazapretrazivanjeubinarnomstabluzapretrazivanje}
functiontrazi(p:pokcvor;kljuc:integer):pokcvor;
varpom:pokcvor;
begin
pom:=p;

whilepom<>NILdo
begin
ifpom^.podatak=kljucthen
begin
trazi:=pom;
exit;
end
else
ifpom^.podatak>kljucthen
pom:=pom^.levi
else
pom:=pom^.desni;
end;

trazi:=NIL;
end;
Osnovi programiranja dr Boban Stojanovi

8
Odreivanje broja vorova u binarnom stablu
Broj vorova bilo kog stabla koje nije list jednak je zbiru broja vorova u njegovom levom i desnom
podstablu, koji se uveava za jedan kako bi se uraunao i koren stabla. Ukoliko je stablo list (nema
potomaka), onda je broj vorova u njemu jednak jedan. Ovaj opis ukazuje na potrebu rekurzivnog prolaska
kroz stablo sve dok se ne doe do njegovih listova.
Naredna rekurzivna funkcija vri prebrojavanje vorova u binarnom stablu.
type pokcvor=^cvor;
cvor= record
podatak:integer;
levi,desni:pokcvor;
end;

...

functionbroj(p:pokcvor):integer;
varb:integer;
begin
ifp=NILthenb:=0
else
if(p^.levi=NIL)and(p^.desni=NIL)then
b:=1
else
b:=1+broj(p^.levi)+broj(p^.desni);
end;