Carinsko-Upravni postupak

Carinjenje uvozne robe

Opte napomene Carinjenje robe je najvaniji i najsloeniji institut carinskog postupka. Osnovni cilj carinjenja robe jeste da se utvrdi iznos carine i drugi uvoznih dabina za robu koja se uvozi i da se naplate te dabine. Pored naplate carine i drugih uvoznih dabina, pri carinjenju robe obezbeuje se sprovoenje propisa kojima je regulisan uvoz robe. Sloenost carinjenja robe rezultira iz injenice da se pri carinjenju primenjuje itav niz propisa kojim se reguli e ne samo carinski nego i spoljnotrgovinski, devizni i poreski sistem. Carinjenje robe karakteri u ne samo brojni i komplikovani materijalno pravni propisi koji se u tom postupku primenjuju nego i sloena procedura.!re ke koje podnosioci deklaracije naine mogu biti u nekim sluajevima tretirani kao prekr aji za koje su propisane visoke novane kazne. Propusti carinskih organa uinjeni u postupku carinjenja robe veoma se te ko ispravljaju i mogu imati ozbiljne posledice za odreene organizacije rada. Postupak carinjenja robe po pravilu pokre"e se po zahtevu stranke. #oba se carini po slubenoj dunosti samo u sluaju$ % ako je carinska roba stavljena u slobodan promet pre sprovedenog carinskog postupa i naplate carine i drugih uvoznih dabina& % ako se privremeno uvezena roba otudji, ne vrati u inostranstvo, da drugom na upotrebu ili upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je privremeno uvezena& % ako se re enjem o prekr aju ne oduzme roba, odnosno ako je prekr ajni postupak obustavljen ili se postupak ne moe voditi zbog toga to je uinilac nepoznat ili nedostupan nadlenim organima ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji. Carinjenje robe po zahtevu stranke sastoji se iz slede"ih 'aza$ % prijem carinske deklaracije % pregled robe % svrstavanje robe po carinskoj tari'i i drugim tari'ama % utvrivanje carinske osnovice& % utvrivanje iznosa carine i drugih uvoznih dabina koje terete robu na uvozu % naplata carine i drugih dabina 1) Nadlenost za carinjenje robe koja se uvozi Stvarna nadlenost. Sve radnje u postupku carinjenja robe sprovode u prvo stepenu unutra nje organizacione jedinice carinarnice (carinske ispostave i carinski re'erenti). Po prigovoru na odreene radnje koje su sprovele ove jedinice odluuje carinarnica. Savezna uprava carina je drugostepeni organ i nadlena je da re ava sve sporove po albama podnosilaca carinske deklaracije. Mesna nadlenost. Propisuju"i da carinjenje robe koja se uvozi vr i po pravilu carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje, zakonodavac je pitanje mesne nadlenosti prepustio izboru podnosioca deklaracije. Ovo op te pravilo ima izuzetaka na primer kada se odreena roba ne carini zbog visoke 'rekvencije putnikog prometa, ili kada nepostoji tehniki uslov za e'ikasno sprovoenje postupka. Prema odredbi lana *++ stav *. Carinskog zakona carinjenje robe koju putni sa sobom nosi kada dolazi iz inostranstva za potrebe svog doma"instva obavlja carinarnica. 2) mesta na kojima se carini roba

Carinjenje robe se sprovodi u carinskih magacinima, carinskim stovari tima, carinskim skladi tima i drugim mestima koje odredi carinarnica (u prevoznom sredstvu, na peronu eleznike stanice, carinskom smestili tu itd .) ,a zahtev podnosioca deklaracije, carinarnica moe odobriti da se roba carini i van mesta, prostorija gde se inae obavlja carinjenje robe. -ada se odobri ovakvo carinjenje, podnosilac deklaracije ima obavezu da plati tro kove carinjenja robe ako se obavlja van radnog vremena. .isina tro kova se utvruje po tari'i koju propisuje direktor Savezne uprave carina. /akoe mora da plati tro kove na ime dnevnica i tro kove prevoza. Podnosilac deklaracije duan je da pre izlaska carinskog radnika uplati na depozitni raun carinarnice odgovaraju"i iznos na ime akontacije tro kova. 0e'initivni obraun tro kova carinjenja robe carinarnica dostavlja po izvr enom carinjenju. 3) rokovi za carinjenje robe Carinski zakon je obavezao carinarnicu da u odreenim rokovima obavi sve radnje u postupku carinjenja robe. Carinarnica ima obavezu da carini robu sme tenu u elezniko%carinskim magacinima, carinskim skladi tima i carinskim zonama u roku od pet radni dana, raunaju"i od dana prijema deklaracije. Ovaj rok moe se prekoraiti samo$ % ako je to prouzrokovao podnosilac deklaracije % kada je sainjen zapisnik, odnosno uzeti uzorci robe, a podnosilac deklaracije ne moe podi"i robu ispod carinskog nadzora. 1a robu koja se carini u prevoznom sredstvu rokovi su znatno kra"i. Carinarnica je duna da ocarini robu koja se nalazi u eleznikim vagonima, kamionima i kontejnerima, kao i avionske i ekspresne po iljke, u roku od pet radni !asova. #oba koja se nalazi na brodu ili lepovima carinarnica mora da ocarini u roku od "# !asova. Osim ako prekoraenje roka nije prouzrokovao podnosilac deklaracije, ili ako carinarnica nije naredila istovar robe. ") naknada tete podnosiocu deklaracije Pri carinjenju robe carinski organi mogu naneti tetu podnosiocu deklaracije. ,aknada tet normalno se ostvaruje u redovnom sudskom postupku. 2edjutim, arinski zakon u lanu 3+3 propisuje da podnosilac ima pravo na naknadu tete ako mu je carinarnica pregledom robe nanela materijalnu teta. Ovau tetu nadoknauju carinski organi u skra"enom postupku. 1ahtev za nadoknadu tete podnosi stranka kojoj naneta teta i to carinarnici koja tetu prouzrokovala. 4 zahtevu traba da se navedu slede"i podaci$ kada je, na kom mestu, i kakva teta priinjna. Posebno se oznaava visina tete. Carinarnica "e sprovesti doka5ni postupak a zatim dostaviti predmet Saveznoj upravi carina koja "e doneti odluku, a moe pre toga dopuniti postupak saslu anjem o te"enog, svedoka ili ve taka i preduzeti druge ranje. Postupak za nadoknadu tete je hitan i mora se zavr iti u roku od *6 dana raunaju"i od dana podno enja zahteva.

Podnoenje i prijem deklaracije

Opte napomene % 0eklaracija, kao isprava prolazi kroz nekoliko 'aza i menja svoja svojstva i znaaj. 4 momentu podno enja ona je samo zahtev. ,akon izvr enog pregleda, i overavanja od strane carinarnice, deklaracija postaje javna isprava. (u toj ispravi je utvreno injenino stanje na osnovu kojeg carinarnica odluuje o obavezi podnosioca deklaracije da plati carinu i druge uvozne dabine) % Posle izvr enog obrauna carine i drugih uvoznih dabina, deklaracija postaje re enje

% %

carinarnice, u kojem je utvrena obaveza podnosioca da plati ove dabine. 0an podno enja carinske deklaracije smatra se dan kada je deklaracija koja ispunjava sve propisane uslove predata carinarnici. 4 deklaraciji se ne mogu vr iti ispravke podataka posle njenog prijema 7 registracije, osim u posebnoj proceduri.

$odnosilac carinske deklaracije Carinsku deklaraciju podnosi lice na koje glasi prevozna isprava, ili lice na koje su prene prava iz prevozne isprave, kao i druga lica ovla "ena za podno enje deklaracije.ova lica mogu ovlastiti peditera da obavi sve radnje u postupku carinjenja. 4 postupku carinjenja robe koju uvozi organizacija udruenog rada u ulozi podnosioca deklaracije po pravilu se pojavljuju pediterske organizacije. 4govor o pediciji ima dve ugovorne strane$ %pediter &otpremnik, ekspeditor), i 'omitent &nalogodavac). ,alogodavac moe biti svako pravno i 'iziko lice. 4govor se smatra zakljuenim ako pediter ne odbije odmah komitentov nalog, ili ako primi robu na kojoj je naznaena adresa primaoca. 8pediter nastupa u svoje ima za raun komitenta. 8pediter je odgovoran za bilo koje neispunjenje ugovora to ne ukljuuje nezakonite radnje koje su kanjive i po komitenta i po peditera. ,etacni podaci uneti u deklaraciju mogu proizvesti pokretanje prekr ajnog postupka protiv peditera koji je podneo deklaraciju. Punomo"je odnosno ugovor o zastupni tvu se predaje carinarnici, koja ga zavodi u svoj delovodnik. 4pisuje se naziv i sediste vlastodrsca, naziv i sediste zastupnika, broj i datum ovla "enja%punomo"ja predatog carinarnici. 3) obaveze podnosioca u vezi sa predajom isprave za carinjenje % da deklaraciju podnese na propisano obrascu i odreenom broju primerka. % 0a u deklaraciju, pored ostalog upi e i podatke o poreklu, kakvo"i, vrsti, koliini i vrednosti robe na osnovu kojih se moe$ utvrditi carinska osnovica i svrstati roba po carinskoj tari'i, ostvariti olak ica i naplatiti dabina pri uvozu. % da u deklaraciju upi e i tari'ni stav Carinske tari'e (pri njemu i tari'ni broj, naimenovanje robe i stopa carine) % deklaracija mora biti popunjena na nain propisan odredbama pravilnika, nain popunjavanja i podno enja isprava u carinskom postupku. % 0a uz deklaraciju podnese$ 'akturu, prevoznu ispravu, obraun tro kova prevoza i obraun tro kova osiguranja, ako ti obrainu nisu uneti u 'akturu ili prevoznu ispravu. % 0a podnese prijavo o zakljuenom ugovoru koji je overila nadlena narodna banka, uverenje o poreklu robe, uverenje o kvalitetu robe, veterinarsko uverenje, kao i druga uverenja i isprave ije je podno enje predvieno posebnim propisima ili su potrebni za pravilno voenje carinskog postupka % 0a podnese i deklaraciju o carinskoj vrednosti robe ako se carinjenje obavlja uz podno enje uvozne carinske deklaracije po obrascu 9. % :ko se carinjenje robe obavlja bez podno enja carinske deklaracije, uz obavezu da se deklaracija naknadno podnese, da deklaraciju podnese u odreenom roku. ") prava podnosioca carinske isprave za carinjenje Podnosilac deklaracije ima pravo da pre njenog podno enja pod nazorom carinarnice prethodno pregleda robu. #oba se pregleda da bi se utvrdila njena koliina vrsta i kakvo"a, kao i vrsta ambalae. -ako bi se obezbedili potrebni uslovi da carinska deklaracija bude pravilno popunjena. Po prijemu deklaracije podnosilac ima pravo da zahteva od carinarnice potvrdu o tome u kojoj se

navodi i vreme kada je predata. :ko carinarnica odbije da primi deklaraciju, podnosilac ima pravo da zahteva da carinarnica o tome donese pismeni zakljuak. Protiv zakljuka kojim se odbija prijem deklaracije podnosilac moe podneti albu saveznoj upravi carina. :ko nije zadovoljan re enjem po albi, podnosilac moe tubom pokrenuti upravni spor kod Saveznog suda protiv tog re enje Savezne uprave carine. () ulo)a carinarnice po prijemu isprave za carinjenje Po prijemu deklaracije carinarnica utvruje$ % da li je deklaracija pravilno i uredno popunjena % da li su uz deklaraciju podnete sve isprave potrebne za carinjenje % da li su isprave izdali nadleni organi ili organizacije i da li sadre potrebne podatke. % 0a li je uvoz robe zabranjen % 0a li se podaci iz priloenih isprava slau s podacima u deklaraciji. 4koliko postoje nedostaci ili neispravnosti carinarnica vra"a dokumentaciju podnosiocu pri tome ima obavezu da naznai na deklaraciji u emu se sastoje nedostaci, neispravnosti.

Pregled robe
*vodne napomene Stanje robe carinarnica utvruje deliminim ili pregledom u celini. ,a koji "e od ova dva naina utvrditi stranje robe, zavisi od vrste robe, uslova pod kojima se pregled vr i, tehnikih i kadrovskih mogu"nosti carinarnice i kao i niza drugih okolnosti. Carinarnica pregleda robu na osnovu primljene dokumentacije da bi utvrdila$ 0ali podaci navedeni u deklaraciji i priloenim ispravama uz nju odgovaraju stvarnom stanju robu u pogledu koliine, vrste, vrednosti i porekla 0a li se roba prema stvarnom stanju svrstava u tari'ni broj koji je podnosilac deklaracije naznaio

*vr+ivanje koli!ine robe -oliinu robe podnosilac deklaracije, po pravilu utvruje na osnovu prevoznih isprava, kao i drugih isprava ('akture, prijave o zakljuenom poslu idr.) ako se ne koristi pravom prethodnog pregleda. 4 praksi nije retko da inostrani prodavac isporui manju ili ve"u koliinu robe od ugovorene. :ko se ove razlike utvrde u postupku carinjenja robe mogu se izbe"i mnoge te ko"e do kojih kasnije normalno dolazi. *tvr+ivanje vrste i kvaliteta robe Carinarnica da pregledom utvrdi da li podaci navedeni u deklaraciji i priloenim ispravama odgovaraju stvarnom stanju robe u pogledu vrste i kakvo"e i da li se roba prema stvarnom stanju svrstava u tari'ni stav koji je podnosioc deklaracije naznaio. *zimanje uzoraka robe 4zorci se uzimaju ako za utvrivanje vrste i kvaliteta robe treba obaviti hemijsko%tehnolo ko ili neko drugo ispitivanje kao i za utvrivanje istovetnosti robe. Po slubenoj dunosti uzorci se uzimaju slede"im sluajevima$ :ko carinarnica pri pregledu robe nae da je za utvrivanje stanja robe potrebno obaviti hemijsko tehnolo ko ili drugo ispitivanje

ako carinarnica po prigovoru na njen nalaz u pogledu vrste i kakvo"e robe smatra da treba obaviti hemijsko%tehnolo ko i drugo ispitivanje uzoraka robe ako podnosilac deklaracije podie robu pre dono enja re enja po prigovoru.

Od svake vrste robe uzimaju se po tri primeraka uzoraka u koliinama koje su potrebne za ispitivnje. :ko se istovetna roba nalazi u vi e koleta, cisterna, vagona ili drugih prevoznih odnosno prenosnih sredstava, uzima se potreban broj uzoraka iz onih koje odrede carinarnica. Carinarnica alje uzorke na ispitivanje sa nalepnicom u kojoj se unose slede"i podaci$ ime podnosioca deklaracije oblik, znak i broj koleta broj i datum prijave za uvoz i prevoz broj carinske deklaracije trgovaki naziv robe naziv carinarnice

ispitivanje uzoraka uzorke ispituju carinske laboratorije pri odreenim carinarnicama a zavode ih u registar laboratorijskih nalaza. Po zavr enom ispitivanju carinska laboratorija je duna da svoj nalaz 'ormuli e u pismenoj 'ormi sa sl podacima$ da je uzorak obeleen obelejem i kojim broj plombe i peata naziv, opis i karakteristike robe

posle zavr enog ispitivanja uzorke od vrednosti carinska lab vra"a carinarnici radi stavljanja u koleta iz kojih su uzeti. *tvr+ivanje vrednosti robe .rednost robe u smislu carinskih propisa obuhvata pored cene uvtvrene kupoprodajnim ugovorom i niz drugih elemenata kao to su tro kovi prevozna, osiguranja, provizija prevoznika, tro kovi utovara i pretovara. 4tvrivanjem vrenosti robe odreuje se osnovica na koju se primenom carinskih stopa utvruje iznos carine, i drugih uvoznih dabina koje se pla"aju za tu robu. 4 spoljno trgovinskom poslovanju zakljuuju se ugovori koji sadre takve odredbe da se u momentu carinjenja nemoe na osnovu raspoloivih isprava utvrditi de'initivna vrednost robe. /akvi su sluajevi kada je vrednost robe vezana za kotaciju na berzi ili kad je ugovorena vrednost po kliznoj skali. 4 svim tim sluajevima podnosilac deklaracije je duan da carinarnici podnese zahtev za privremeno oznaavanje podataka o vrenosti robe. 4voznu robu po pravilu prati 'aktura. /o je isprava koju je podnosilac deklaracije duan da podnese uz deklaraciju. $oreklo robe -ao roba proizvedena u jednoj zemlji smatraju se$ mineralni proizvodi, biljni proizvodi, ive ivotinje, proizvodi dobijenih od ivih ivotinja, proizvodi dobijeni od roba i ribolova, proiz koji su dobijeni od ribolova, proizvoda iz morskog dna.

:ko su u proizvodnji robe uestvovale dve ili vi e zemalja postoje razliiti metodi za utvrivanje njenog porekla. 4 ovim sluajevima primenjuje se kriterijum su tinske izmene. Svrstavanje robe po carinskoj tari,i Podrazumeva se odreivanje tari'nog stava u koji odreena roba spada. /ari' stav obuhvata imenovanje robe, tari'ni broj i stopu carina.

Prava podnosioca isprava za carinjenje

prisustvovanje pregledu robe uzimanje uzoraka podno enje prigovora podizanje robe naknada tete

obaveze podnosioca isprava za carinjenje

pokazivanje robe otvaranje koleta pla"anje naknade za otvaranje koleta

privremeno utvrivanje podataka o robi

podnosilac dekalracije ima obavezu da tano unese podatke o robi. /a obaveza se izvr ava u granicama realnih mogu"nosti. 0a bi se obezbedila mogu"nost podizanja robe ispod carinskog nadzora i pre ispunjenja uslova od kojih zavisi raspolaganje potrebnim podacima o robi, pozitivnim propisima predvieno je da se moe izvr iti privremeni obraun carine i drugih uvoznih dabina. Ovaj obraun se vr i na osnovu raspoloivih podataka Po to cainarnica izvr i privremeni obraun carine i drugih dabina, podnosilac je duan da u roku od *6 dana od dana kada je nastupila mogu"nost raspolaganja potrebnim podacima o robi a najkasnije tri meseca podnese carinske isprave o tim injenicama. Privremeni obraun carine i drugih uvoznih dabina carinarnica "e izvr iti kada su uzeti uzorci robe po slubenoj dunosti. Obra!un carine za robu koja se uvozi po u)ovoru koji predvi+a primenu klizne skale -upoprpdajni ugovori naje "e sadre primenu klizne skale kad je prdjet ugovora oprema ija izrada, odnosno isporuka traje due vreme. -lizna skala se ugovara ba zbog drugih rokova izrade i isporuke u kojima moe do"i do promene cene na tri tu. Podnosilac dekalracije uz dokumentaciju je obavezan da podnese i certi'ikat o kvalitativnom i kvantitativnom vrednovanju robe. -ada je pri uvozu robe ugovoreno kvalitativno i kvatitaivno preuzimanje robe, takva robe moe se cariniti i na osnovu privremeno utvrenih podataka i roba podi"i ispod carinskog nadzora. Obra!un carine za robu !ije se vrednost utvr+uje na bazi kotacije na berzi 0ok se za investicionu opremu pri zakljuiivanju ugovora predvia klizna skala, za druge proizvode kao to su olovo, bakar i drugi metali vrlo esto se ugovara da se 'ormira prema kotaciji na odreenoj berzi. 0akle carinjenje robe se obavlja pre dobijanja podataka o kotaciji pa je carinjenje privremeno. 0e'initivni obraun carine i drugih dabina moe se izvr iti po dobijanju potrebnih podataka u roku od *6 dana a najkasnije od * meseca od dana uvoza.

*zimanje uzoraka i privremeni obra!un carine i dru)i uvozni dabina Pri carinjenju robe ima sluajeva kada carinarnica nije u mogu"nosti da osporava neimenovanje robe oznaeno u deklaraciji. Ovo se javlja kada je potrebno izvr iti hemijsko%tehnolo ko ispitivanje, pa se uzimaju uzorci. 0a bi se izbeglo zadravanje robe u navedenim sluajevima, carinarnica moe prihvatiti neimenovanje koje je u deklaraciji oznaeno i prema njemu izvr ti obraun carine i drugih dabina. 4 tom sluaju o uzetim uzorcima stavlja zabele ku u carinskoj deklaraciji$ ;uzeti su uzorci<% privremeno je izvr en proraun na podlozi prijave stranke. Po dobijanju izve taja o ispitivanju uzoraka, izvr i"e se naknadna naplata ili povra"aj.

Sukcesivno carinjenje opreme

Prema instrukciji savezne uprave carina, ma ine, aparati, ureaju, elektrotehnika oprema, prevozna sredstva, instrumenti i drugi predmeti, kompletni ili nekompletni, pod uslovom da imaju bitna svojstva kompletnih, ako se uvoze u nesastavljenom ili sastavljenom stanju i u po iljkama koje sukcesivno slede jedna drugu, carine se kao odgovaraju"i kompletni predmeti, svi navedeni predmeti imaju zajedniki naziv 7 oprema. Pod opremom se podrazumevaju i drugi predmeti pod uslovom da su sastavni deo opreme$ % potr ni materijal, % alat za montau ili odravanje opreme, % izmenjivi alat, % uputstva o radu, kontroli i rukovanju, % eme i skice za montau opreme, % nedostaju"i delovi opreme koje inostrana 'irma alje naknadno i za koje je komisijskim putem utvreno da nisu isporueni uz ve" uvezenu i ocarinjenu pripadaju"u opremu. 4 uvoznoj carinskoj deklaraciji oznaava se i'ra po carinskoj tari'i i naimenovanje opreme koja se kao kompletna%sastavljena svrstava u jedan tari'ni stavi i napomena ;u delovima po priloenoj speci'ikaciji<. ,a deklaraciji u rubrici ;primedba< naznaava se broj i datum re enja carinarnice o odbravanju carinjenja. 4z uvoznu deklaraciju podnosi se izvod iz speci'ikacije, koji sadri$ %broj re enja carinarnicek ojim je odobreno carinjenje %0etaljnije podatke o opremi koja se uvozi i carini, po podnetoj deklaraciji (sklop, podsklop, komponente) i to po vrsti, koliini i vrednosti te robe, s pozivom na redni broj iz osnovne speci'ikacije) :ko se uvozno carinjenje sukcesivnih po iljaka vr i preko ci e carinarnica onda je carinska ispostava koja je robu ocarinila duna da po izvr enom carinjenju svake pojedinane po iljke dostavi izvode iz speci'ikacije carinarnici ,koja je odreena da vodi evidenciju o toj robi. Podnosilac zahteva obave tava carinarnicu o carinjenju poslednje isporuke iz speci'ikacije u roku od mesec dana od dana izvr enog carinjenja.

Carinjenje robe bez podnoenja uvozne carinske dekalracije

1akonom =3* lan >. uredbe o uslovima i nainu carinjenja robe za koju nije podnesena dokumentacija i o sluajevima u kojima se ne podnosi carinska deklaracija predvieno je da dek ne podnose$ putnici 7 za lini prtljag koji sobom nose ili koji je dat na prevoz prevoznim sredstvima kojima su doputovali, odnosno koji je dat na prevoz drugim prevozim sredstvom, po tom ili na drugi nain. ?ica koja uvoze ili primaju iz iznostranstva, odnosno alju u inostranstvo predmete koji se ne smatraju carinskom robom. Primaoci i po iljaoci televizijskih, 'ilmskih ili na druginain snimljenih vesti ili slika i programskih priloga za direktno emitovanje sredstvima javnog in'ormisanja.

Primaoci i po iljaoci tampanog ili snimljenog materijala iz oblasti kulture prosvete i nauke, kao i dravni organi, predze" a, druge organizacij i zajednice koje primaju dokumentaciju na osnovu meunarodnih ugovora 0ru tva za borbu protiv raka, za robu koju primaju a nemenjena je leenju obolelih od raka. Organizacije crvenog krsta, druge organizacije i zajednice koje iz inostranstva primaju besplatno za humanitarne svrhe lekove, sitne medicinske instrumente, ortopedska pomagala, sanitetski materijal, hranu i bezalkoholna pi"a, tekstilne proizvode, obu"a i deije igrake.

Utvrivanje iznosa carine i drugih uvoznih dabina

Po izvr enju pregleda robe carinarnica obraunava carinu i druge uvozne dabine. ,a robu koja se uvozi carinarnica utvruje iznos carine koji treba da plati carinski obeznik tako to na utvrenu vrednost robe (carinsku osnovicu) primenjuje odgovarju"e stop iz carinske tari'e. 4 postupku carinjenja pored carine utvruje se iznos koji treba da plati obvezni na ime drugih uvoznih dabina$ 0abina za carinsko evidentiranje Posebne takse na uvezenu robu Posebne dabine za izravnanje poreskog optere"enja Posebne dabine za uvoz poljoprivrednih proizvoda.

Naplata carine i drugih uvoznih dabina

Podnosilac carinske deklaracije nemoe podi"i robu ispod carinskog nadzora pre uplate carine i drugih uvoznih dabina. Savezna vlada je ovla "ena da moe propisati uslove za podizanje robe ispod carinskog nadzora posle carinskog pregleda pre uplate carine i drugih uvoznih dabina. $odnoenje )arancije Carinski obveznik moe podi"i robu posle izvr enog pregleda a pre uplate carina ako kod nadlene slube dru tvenog knjigovodstva i savezne uprave carina podnese garanciju osnovne ili udruene banke. Ovu garanciju moe da se podnese i organizacija udruenog rada koja se u carinskom postupku pojavljuje kao punomo"nik carinskog obveznika ( pediter). $odizanje robe ispod carinsko) nadzora Obra!un i naplata carine i dru)i uvozni dabina preko elektronsko) ra!unsko) centra ovaj nain obraunavanja carine i drugih dabina vr i se po uvoznim carinskim deklaracijama koje u rubrici ;nain pla"anja carinskih dabina< imaju oznaku ;op ti nalog za prenos< sa i'rama = ili @ po zavr enoj elektronskoj obradi podataka i obraunavanju carine za svaki raun po kojem se izvr en obraun popunjava se virmanski nalog, u koji se upisuje iznos obraunatih dabina, naziv i broj rauna na koji treba uplatiti proraunate uvozne dabine, kao i podaci o broju carinske deklaracije, carinskoj ispostavi kod koje je carinjena roba, broj rauna i i'ra carinskog obveznika. Carinski obveznik, duan je da uplati proraunate dabine u roku od * dana od prijema rauna. Obra!un i naplata carine i dru)i uvozni dabina kod carinarnice odnosno carinske ispostave :ko se dabine ne obraunavaju preko elektronskog raunskog centra, ova radnja vr i se kod carinske ispostave. 4 tom sluaju u carinskoj deklaraciji u rubrici 3+ upisuje se oznaka >. Naplata carine i dru)i uvozni dabina od pravni lica 4plata dabina pravnih lica moe se izvr iti polaganjem eka ili uplatom putem op teg naloga za prenos (virmanski nalog), koji je overila sluba dru tvenog knjigovotstva. #oba se moe podi"i odmah posle predaje overenog naloga uz obrazac 36 carinarnici. Naplata carine i dru)i uvozni dabina od ,izi!ki lica

Aizika lica pla"aju dabine op tom uplatnicom ili ekom moe i u gotovm novcu. Pri tom se podnosi deklaracija (obrazac 99).

Posebni postupci carinjenja robe

-arinjenje brodova nabavljeni u inostranstvu Brodovi koje preduze"a nabavljaju u inostranstvu mogu se privredno iskori "avati i pre dolaska u teritorijalne vode na e zemlje. ,jihova registracije u tom sluaju sprovodi se na osnovu privremenog plovidbenog lista koji izdaje diplomatsko tj konzularno predstavni tvo u inostranstvu. 0obijanjem tog lista brod stie dravnu pripadnost a tim i pravo da vije nacionalnu zastavu. #ok za podno enje deklaracije o uvozu je =6 dana. -arinjenje robe prodate s konsi)naciono) skladita 0eklaraciju za konano carinjenje robe podnosi dralac konsignacionog skladi ta ili lice koje je on ovlastio najmanje u + primeraka, od kojih dva zadrava carinarnica, jedan se dostavlja narodnoj banci republike tj autonomne pokrajine, a dva predaje podnosiocu deklaracije. 4vozna carinska deklaracija za konano carinjenje konsignacione robe podnosi se carinarnici u roku od =+ dana od dana podizanja robe iz konsignacionog skladi ta

Glava 2
Naknadna naplata i povraaj plaene carine
Postupak naknadne naplate, odnosno povra"aja pla"ene carine i drugih uvoznih dabina po alnu =*C carinskog zakona predstavlja reviziju ranije sprovedenog postupka carinjenja robe. Ovaj postupak se sprovodi samo na osnovu injenica koje su utvrene u ranije voenom postupku carinjenja robe. Naknadna naplata carine i dru)i uvozni dabina :ko carinarnica na osnovu podataka iz dokumentacije utvrdi da je obraun carine i dabina izvr en u manjem iznosu, duna je da po slubenoj dunosti donese re enje o naknadnoj naplati carine i drugih uvoznih dabina. #ok za dono enje re enja je est meseci od dana pla"anja carine. Ovaj postupak ne"e biti voen ukoliko je iznos manje pla"enih dabina manji od =6 4S0. $ovra.aj pla.ene carine i dru)i uvozni dabina po !lanu 13/. 4 sluaju kada carinarnica utvrdi iz dokumentacije da je obraun dabina pogre no izvr en u ve"em iznosu u odnosu na stanje robe duna je da po slubenoj dunosti povrati vi e pla"enu carinu i dabine. #ok za dono enje re enja je C meseci od pla"anja carina.

Glava 3
Prinudna naplata carine
Prinudna naplata vr i se propisima za naplatu prihoda budeta i 'ondova ako je carinski obveznik preduze"e. Od graana carinskih obveznika prinudna naplata vr i se po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza od graana. Prinudna naplata sprovodi se na osnovu slede"ih odluka$ % izvr no re enje carinarnice % deklaracija po kojoj je izvr eno carinjenje ako podnosilac deklaracije nije u propisanom roku podneo prigovor

obraun carinskih i drugih uvoznih dabina u putnikom prometu snabdeven klauzulom izvr enosti.

glava !
vraanje u inostranstvo uvezene robe koja nije predata carinskom obvezniku
u zahtevu koji se podnosi carinarnici za vra"anje uvezene robe u inostranstvo ne moraju se navoditi razlozi.1ahtev se podnosi u pismenoj 'ormi carinarnici pod ijim se nadzorom roba nalazi. :ko je za robu pla"ena carina i druge uvozne dabine, carinarnica je duna po vra"anju robe u inostranstvo vrati podnosiocu zahteva upla"enu carinu i dabine.

Vraanje uvezene robe u inostranstvo koja je bila predata carinskom obezniku

#oba se moe vratiti u slede"im sluajevima$ % ako je za vreme trajanja garantnog roka utvreno da ne odgovora ugovorenim uslovima % ukoliko i bez ugovorenog garantnog roka roba ne odgovara ugovorenim uslovima % kada strana 'irma, alje drugu robu odgovaraju"e vrednosti ili vra"a iznos koji odgovara vrednosti robe % ako se ma ine, aparti i ostali ureaji vra"aju zbog propisa % kada se sirovine, reprodukcioni materijal i delovi za ugra"ivanje koji su bili uvezeni privremeno za izvoenje investicionih radova stranom izvoau. % :ko strani izlaga iz zemlje u razvoju ne proda predmete koji su bili izloeni na meunarodnom sajmu.

Glava !
Izvozno carinjenje
4 na em carinskom sistemu nije propisana obaveza pla"anja carine za robu koja se izvozi. ?ogino je da se izvoz robe stimuli e raznim merama a ne da se dodatno ograniava izvoznim carinama. Svrha izvoznih carina je da se obezbedi tanost podataka o nekoj robi koja se prati u spoljnojtrgovinskoj razmeni, da se osigura sprovoenje propisa kojima se reguli e reim izvoza robe. Posebno treba ista"i da se izvozim carinjenjem obezbeuje i pouzdana dokumentacija za ostvarivanje odreenih prava u vezi sa izvozom robe.

Glava !
Prevoz robe
Preko carinskog podruja zemlje nemoe se prevoziti roba iji je uvoz zabranjen. Cigarete, alkoholna pi"a i drugi proizvodi koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatrajau monopolskim proizvodima, kao i oruje, municija, eksploziv i opojne droge mogu se prevoziti preko carisnkog pograninog pojasa na moru samo brodovima koji saobra"aju na redovnim linijama u meunarodnom saobra"aju. #oba u provozu vozar je duan da preveze do izlazne carinarnice i da toj carinarnici preda prevoznu ispravu koju je prethodno predao ulaznoj carinarnici odnosno koju mu je izdala ulazna carinarnica.

9zlazna carinarnica je duna da zadri robu ako utvrdi da je izmenjena, odnosno da je u pitanju druga vrsta robe i da je uva do okonanja postupka.

Prevoz domae robe iz jednog u drugo domae mesto u domaoj zemlji preko inostranog carinskog podruja
-ao carinska roba smatra se i doma"a roba koja se prevozi iz jednog u drugo mesto u na oj zemlji preko inostranog carinskog podruja. Stoga i ova roba mora biti pod carinskim nadzorom. 9zlazna carinarnica stavlja na robu carinska obeleja, roba se po pravilu upu"uje propratnicom. 4lazna carinarnica uporeuje robu koja je na propratnici i ukoliko se slae dozvoljava podizanje robe sa carinskog nadzora, a o tome obavestava izlaznu carinarnicu. :ko se utvrdi neslaganje, u prisustvu vozara se satavlja zapisnik i roba zadrava do okonanja postupka.

Glava !
Privremeni uvoz i izvoz robe
#oba se moe privremeno uvoziti, odnosno izvoziti stim da se vra"a u promenjenom ili nepromenjenom stanju. Ova podela je veoma znaajna kako s gledi ta pravilnog postupka koji se sprovodi nad privremeno uvezenom tj izvezenom robom tako i sa stanovi ta e'ekta koji se njom postiu ako se roba vra"a u promenjenom stanju. Privremeno uvezena roba nalazi se pod carinskim nadzorom od momenta prelaska carinske linije do njenog vra"anja u inostranstvo. Ova roba se po pravilu moe vratiti samo preko carinarnice koja je odbrila privremeni uvoz.

Pravni osnov za privre"eni uvoz i izvoz robe

/reba ista"i meunarodne konvencije koje reguli u odreana pitanja u oblasti privremenog uvoza i izvoza pojedine robe. /u naroito treba ista"i$ % % % % % Carinsku konvenciju o privremenom uvozu ambalae Carinsku konvenciju o privremenom uvozu opreme Carinsku konvenciju o olak icama uvoza robe za izlobe ili za upotrebu na izlobama, sjmovima kongresima i sliinim mani'estacijama Carinsku konvenciju o karnetima :/: za privremeni uvoz robe -onvenciju o 'iskalnom reimu drumskih motornih vozila koja vr i meunarodni transport putnika

#ok za privremeni uvoz robe odreuje uredba o privremenom uvozu i izvozu robe. 1a najve"i broj sluajeva taj rok iznosi do est meseci, uz mogu"nost produetka posla privremenog uvoza, za produavanje rokova nadlena je carinarnica.

Polaganje obezbeenja za privre"eno uvezenu robu

,a ime obezbeenje podnosioci deklaracije su obavezani da plate iznos u vrisini obraunate carine i drugih dabin. 4mesto toga mogu podneti garanciju ovila "ene banke u visini tog uloga. Obezbeenje se ne"e napla"ivati za$ % #obu radi opravke

% % % % % % %

#obu radi ispitivanja, prikazivanja ili vr enja proba ako je inostrani vlasnik robu dao bez naknade i na odreeno vreme #obu radi izlaganja na me unarodnim sajmovima, izlobama i drugih priredbama, robu koja je predmet izlobenih prostorija. Divotinje, instrumente, rekvizite i druge predmete, ako su namenjeni odravanju kulturno% umetnikih, sportskih i drugih priredba, odnosno za snimanje 'ilmova. :blau, tovarni i za titni pribor isl koji su namenjeni dopremanju ili otpremanju robe po duslovom da su inostrano vlasni tvo. /ehnika dokumentacija Osnovna sredstva namenjena otklanjanju posledica epidemija i nepogoda. 2a ine, aprati, ureaji, instrumenti, alat, specijalna prevozna sredstva i plovila kao i za njihove rezervne delove koji se ne proizvode u na oj zemlji ako su namenjeni za istraivanje na'te i gasa, uglja i mineralnih i neminrealnih sirovina(metala i nemetala) Eahte, jedrilice i druge plovne objekte, s pripadaju"im plivaju"im vezovima i priborom za sidrenje ako su namenji sportu i razonodi i ako ih uvozi sportsko dru tvo registrovno za obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahti, jedrilica i drugih objekata. #obu koju privremeno uvoze 'izika lica

,ovac od obezbeenja se vra"a uplatiocu pod slede"im uslovima$ % % % 0a je roba vra"ena u inostranstvo 0a je vra"ena ista roba koja je uvezena 0a je robu vratio uvoznik koji je privremeno uvezao ili lice koje je on ovlastio.

1ahtev za vra"anje obezbeenja moe se podneti najkasnije u roku od jedne godine od kad je roba vra"ena u inostranstvo. Po isteku tog roka obezbeenje se upla"uje u korist budeta 'ederacije kao vanredni prihod.

Carinska konvencija o karnetu !"! za privremeni uvoz robe

#adi sprovoenja jedinstvenog postupka za privremeno oslobaanje od pla"anja carine za robu koja se privremeno uvozi na osnovu carinske konvencije u privremenom uvozu strune opreme i druge opreme svaka drava koja je prihvatila carinsku konvenciju o karnetu :/: prima karnete :/: umesto svojih nacionalnih dokumenata. #oba koja je namenjena za prerade ili opravku ne moe se uvoziti po karnetu :/:. Ovaj karnet nemoe se izdavati na rok dui od jedne godine Carinske administracije u preko +@ zemalja sveta su prihvatile :/: karnet kao garanciju da "e sve carine i takse biti pla"ene ako se roba deklarisana :/: karnetom ne koristi u skladu sa pravilima za njeno kori tenje. *putstvo za primenu konvencije o karnetu 010 -arnet :/: zamenjuje uvoznu carinsku deklaraciju odnosno prijavu, kao i sva ostala dokumenta predviena za izvoz ili uvoz robe ili uzoraka.

,a prednjoj strani navode se$ % Broj karneta % 4druenje izdavaa karneta 7 naziv meunarodne organizacije garanta % #ok vanosti % ,aziv i adresa organizacije izdavaa karneta % 9me i adresa nosioca karneta % 9me zastupnika % Predviena namena robe % 0rave u kojima karneti vae % 0atum izdavanja % Potpis nosioca karneta i ovla "enog slubenika udruenja izdavaa % Overa carinskih vlasti zemlje polaska o izvr enoj kontroli i evidentiranju ,a poleini % Spisak robe ili uzoraka sa podacima$ redni broj, trgovaki naziv robe, obeleja i brojeve, broj koleta ili uzoraka, teinu ili koliinu, vrednost, zemlju porekla i carinska obeleja, ukoliko su stavljena. ,a unutra njoj strani zadnje korice % Obja njenje o upotrebi karneta % 1nak meunarodnog biroa za in'ormacije trgovinskih komora 4 karnet su umotane ute, bele i plave liste. 2ute liste (izlazni list o ponovnom uvozu) namenjene su carinskim organima zemlje iz koje su robaili uzorci privremeno izvezeni i za koje je uslvljeno da budu u odreenom roku vra"eni u zemlju izvoza. 3ele liste (ulazni list i list o ponovnom izvozu) namenjene su za upotrebu u zemljama privremenog uvoza prilikom uvoza i izvoza iz njih) $lave liste(provozni list) namenjene su carinskim organima u zemlji provoza. Sve liste sastoje se od kupona, koji se zadrava nakon izvr enog carinskog pregleda kod izvoza, provoza, uvoza, ponovnog izvoza i uvoza i od talona koji ostaje u karnetu.

Glava !
Carinski postupak u potnikom prometu
*vodne napomene potreba za bri i pojednostavljeniji postupak na la je svoj osnov u vleikoj 'rekvenciji putnika. -arakteru robe koji sobom nose, kao i svrsi njihovog ulaza, tj izlaza iz zemlje. $utnik je strano ili doma"e 'iziko lice koje naje "e putuje u turistike svrhe, a roba koju tom prilikom nose naje "e nema komercijalni karakter. -ao stranke u carinskom postupku u putnikom prometu pojavljuju se 'izika lica povodom ijih zahteva se vodi postupak. Osnovna dunost putnika jeste da pri prelasku carinske linije prijavi svu robu koju sobom nosi. Prijavljuje se usmenim putem a na zahtev carinskog radnika pokazuje se sva roba kao i predmeti linog prtljaga. 9zuzetno na zahtev carinika putnik upisuje prijavljenu robu u obrazac 7 prijava robe koju putnik sa sobom nosi (obrazac =6) #obu koju putnik unosi iz inostranstva za potrebe svog doma"instva carini ulazna carinarnica po skra"enom ili redovnom postupku. Pod predmetima linog prtljaga doma"ih i stranih putnika smatra se obu"a, ode"a, pribor za odravanje higijene, kao i namirnice u koliinama koje su potrebne. -ao lini prtljag smatra se i jedna teka cigareta, 'la a estokog alkoholnog pi"a i jedno do tri pakovanja leka u

kom sluaju nije potrebno posedovanje lekarskog recepta. Predmeti linog prtljaga bezuslovno su osloboeni pla"anja carinskih dabina.

Carinjenje robe u putni#ko" pro"etu

Po skra"enom postupku carini se roba koju putnik unosi iz inostranstva a nemnjena je za kori "enje u sopstvenom doma"instvu ija ukupna vrednost ne prelazi protivuvrednost iznosa od *666 4S0 ne reunaju"i vrednost robe na koju se primenjuju povalstice. Obraun uvoznih dabina % 9me i prezime putnika, adresa, broj putne isprave % .rednost robe % 9znos carinskih i drugih dabina % 2esto i datum izdavanja obrauna % Potpis carinskog radnika i putnika.

#omai putnic
Prilikom odlaska u inostranstvo putnik mora da prijavi sve stvari osim linog prtljaga kojie privremeno iznovozi. Putnik dobija obrazac sa popisanim stvarima koji "e mu sluiti kao dokaz prilikom povratka iz inostanstva. 4koliko se doma"i dravljanin nalazi u inostranstvu po osnovu rada ili boravka, moe prilikom dolaska da pored linog prtljaga unesu i sve druge predmete koji su im potrebni dok se nalaze u doma"oj zemlji. 4 putnoj ispravi putnika na strani za zabele ke carinski randik stavlja zabele ku ;privremeno uneo robu< skra"eno (P4#), upisuje datum uvoza i stavlja potpis. Putnik je duan da robu vrati u inostranstvo i da spisak preda izlaznoj carinarnici koja poni tava zabele ku P4# u putnoj ispravi peatom i potpisom. 4koliko putnik ne poseduje sve stvari koje je privremeno uneo, prilikom izlaska iz zemlje sastavlja se zapisnik o spoljnotrgovinskom prekr aju i pokre"e se postupak carinjenja po slubenoj dunosti.

Strani putnici
Strani putnici imaju pravo uvoza predmeta koji nisu namenjenji za preprodaju kao i doma"i putnici pod istim uslovima i u istom vrednostnom limitu. Carinjenje se vr i po skra"enom postupku i redovom postupku stim to se ne primenjuje stopa od =+F :ko se uvoze stvari koje "e biti kori "ene za vreme boravka u na oj zemlji potrebo je prijaviti carinarnici (obrazac =*) Strani putnici (naunici, lekari, inenjeri, snimatelji, monteri i drugi strunjaci) koji iz inostranstva sobom unose sprave, instrumente, alat, i slino koji "e im za vreme privremenog boravka u zemlji sluiti zavr enje ugovorenih poslova, dunisu ukoliko ne poseduju karnet :/: da za takve predmete saine spisak u dva primerka koji "e sadrati$ ime i prezime putnika, prebivali te, broj isprave i vrstu, koliinu, kao i vrednost predmeta koje unose.

$otorna vozila
0rumska teretna vozila s redovnom stranom registracijom evidentiraju se stavljanjem zabele ke u putnoj ispravi putnika ;privremeno uvezao robu 7 motorno vozilo< skra"eno P4#%2. 4pisuje se datum i stvalja potpis carinskog radnika. Prilikom odlaska su duni da izvezu to isto vozilo. 2ogu"e je ostaviti vozilo pod carinskim nadzorom pod odreenim uslovima$ opravka vozila, tea bolest putnika ije je vozilo. Putnika vozila sa privremenim registracijskim oznakama (1OO?, 9/) kojim doma"i putnici ulaze u

na u zemlju podlee propisima o redovnom uvozu. Ova vozila moraju da se prijave carinarnici sa njihovom deklaracijom. 4koliko ovakvim vozilima dolaze strani putnici, carinarnica ne evidentira ulazak u zemlju, a njihovu kontrolu obavljaju organi unutra njih poslova.

Postupak sa robom iji je uvoz zabranjen

Obaveza carinarnice je da re enjem naredi vra"anje zabranjene robe u inostranstvo u roku od G@ asova uz naznaku da "e se roba oduzeti ukoliko se u predvienom roku to ne uradi. (diverzioni i propagadni materijal, pornoga'ske publikacije, opojne droge, stoka i stoni proizvodi...)

Carinsko%4pravni postupak.......................................................................................................................= Carinjenje uvozne robe..........................................................................................................................= Podno enje i prijem deklaracije.............................................................................................................3 Pregled robe...............................................................................................................................................G Prava podnosioca isprava za carinjenje..................................................................................................C obaveze podnosioca isprava za carinjenje..............................................................................................C privremeno utvrivanje podataka o robi................................................................................................C Sukcesivno carinjenje opreme................................................................................................................> Carinjenje robe bez podno enja uvozne carinske dekalracije................................................................> 4tvrivanje iznosa carine i drugih uvoznih dabina..........................................................................@ ,aplata carine i drugih uvoznih dabina............................................................................................@ Posebni postupci carinjenja robe........................................................................................................H !lava 3.......................................................................................................................................................H ,aknadna naplata i povra"aj pla"ene carine..........................................................................................H !lava *.......................................................................................................................................................H Prinudna naplata carine..........................................................................................................................H glava 9.....................................................................................................................................................=6 vra"anje u inostranstvo uvezene robe koja nije predata carinskom obvezniku...................................=6 .ra"anje uvezene robe u inostranstvo koja je bila predata carinskom obezniku.................................=6 !lava .....................................................................................................................................................=6 9zvozno carinjenje................................................................................................................................=6 !lava .9...................................................................................................................................................=6 Prevoz robe..........................................................................................................................................=6 Prevoz doma"e robe iz jednog u drugo doma"e mesto u doma"oj zemlji preko inostranog carinskog podruja................................................................................................................................................== !lava .99..................................................................................................................................................== Privremeni uvoz i izvoz robe...............................................................................................................== Pravni osnov za privremeni uvoz i izvoz robe.........................................................................................== Polaganje obezbeenja za privremeno uvezenu robu..............................................................................== Carinska konvencija o karnetu :/: za privremeni uvoz robe.............................................................=3 !lava .999................................................................................................................................................=* Carinski postupak u potnikom prometu.............................................................................................=* Carinjenje robe u putnikom prometu..............................................................................................=G 0oma"i putnic......................................................................................................................................=G Strani putnici........................................................................................................................................=G 2otorna vozila.....................................................................................................................................=G Postupak sa robom iji je uvoz zabranjen............................................................................................=+