Legenda o Arhimedu

Da bi uobliili sliku o Arhimedovoj linosti i njegov neverovatan uticaj na njegove savremenike ne moemo se osloniti samo na iste injenice, ve moramo uzeti u obzir i legende koje su sakupljene o njemu i njegovim sjajnim otkriima. Gledajui kroz priu o zlatnom rtvenom vencu kralja Hijerona iju je istou trebalo da odredi Arhimed, razmiljajui o ovom problemu, dok se kupao, najednom je dobio ideju za odreivanje zapremine (da plivajue telo gubi na teini onoliko koliko tei istisnuta voda), on je izleteo go na ulice Sirakuze iz kupatila viui: Eureka,eureka! Time je on pronaao prvi zakon hidrostatike. Prema prii, nepoteni je zlatar pri kovanju zlatnog novca nainio za Hijerona falsifikat sa srebrom, on je posumnjao prevaru, pa je zamolio Arhimeda da rei taj problem. Danas svi znamo kako se to reava tj. pomou Arhimedovog zakona. Nije definitivno poznato da li je proglaen krivim; da bi se spasila pria, obino se smatra da jeste. Drugi Arhimedov uveni uzvik, koji je proao kroz vekove, je sledei: Dajte mi mesto gde mogu da stojim i ja u pokrenuti Zemlju. Kada je uveni brod Sirakozia, opremljen najprofinjenijim luksuznim stvarima, koji je kralj Hijeron naredio da bude sagraen za svog prijatelja, treba da bude puten u plovidbu bilo je tekoa dok Arhimed nije pozvan radi saveta. On je konstruisao spravu kojom je upravljao jedan ovek. Kralj je tada izjavio: Od dananjeg dana Arhimedu e biti verovano bez obzira ta kae. Polibius,Livi i Plutarh priaju o mainama koje je izumeo Arhimed i koje su po instrukcijama sedamdesetogodinjeg matematiara, odbile napad Rimljana na grad Sirakuzu; moni katapulti koji su iz daljine lansirali teko kamenje na rimske legije, manji katapulti koji su iz daljine lansirali teko kamenje na rimske legije, manji katapulti tzv. korpioni, koji su kao kia zasipali rimske brodove. Marcel koji je lino upravljao napadom flote stajao je zapanjan. Da li da nastavimo da se borimo protiv ovog geometrijskog Brierius?1, govorio je svojim tehniarima, koji potapa nae brodove, rui nae titove i oponaa mitske dinove sa sto ruku mnotvom projektila koje baca na nas oednom? Rimski vojnici bili su preplaeni: Kad bi samo videli konopac ili pare drveta koje se vidi iza zidova krenuli bi u beg tvrdei da je Arhimed ponovo izumeo novu mainu za njihovo unitenje, kako pie Plutarh u delu ivot Marcela. 212.god. pre nove ere posle duge opsade Marcel je konano uspeo da osvoji grad. Plutarh kae da je Arhimed bio obuzet matematikom: Zaboravljao je da jede i zanemarivao je negu svog tela i ak kako je bilo esto sluaj kada su ga terali na kupanje on bi crtao geometrijske figure u pepelu.

Brierius-din sa 100 ruku iz grke mitologije

Posle pada Sirakuze 212. god. pre nove ere uprkos izriitim nareenjima Marcela, rimski vojnik ubio je sedog matematiara. Arhimed, zaokupljen prouavanjem figure koju je nacrtao u svojoj kutiji sa peskom, zamolio ga je da saeka nekoliko trenutaka dok ne zavri reenje. Ostalo je otvoreno pitanje da li je vojnik nameravao da ga ubije od samog poetka ili je samo hteo da ga odvede do Marcela i pogubio ga u besu kada ga Arhimed nije odmah posluao. Jedna od kasnijih legendi govori da je Arhimed rekao vojniku: Nemoj unititi moje krunice. Marcel je odao sve poasti Arhimedovim roacima i urezao na grob u skladu sa Arhimedovim eljama figuru valjka opisanog oko lopte ije se zapremine odnose 3:2 kako je Arhimed utvrdio.