Me dosanjala majka

Radovan Popovi | 01. decembar 2009. Otkako se, poetkom pedesetih godina prolog veka, pojavio u srpskoj knjievnosti, Matija Bekovi je u centru panje javnosti, knjievne ali i vaskolike druge. U rodoslovu Bekovia ime Matija nije postojalo.

Matija u naruju majke Zorke Otkako se, poetkom pedesetih godina prolog veka, pojavio u srpskoj knjievnosti, Matija Bekovi je u centru panje javnosti, knjievne ali i vaskolike druge. On je, najpre, nestani deko kome nema premca u generaciji pisaca koja svakom svojom knjigom izaziva nesvakidanju panju ne samo knjievne kritike. Njegovim delom bave se pisci, ali i deurni ideolozi kojima zagorava ivot u ostvarenju zacrtanog puta u svetlu budunost... Matija Bekovi evo vie od pola veka istrajava zahvaljujui izuzetnom daru - jedna je od vodeih linosti srpskog knjievnog ivota, autor je antologijskih knjiga poezije, ak i beseda kojima nema ravnih u novijoj srpskoj knjievnosti. Pa, ko je, u stvari, Matija Bekovi? Kada se Vuku Bekoviu, oficiru kraljevske vojske, sa slubom u Senti, gradiu na severu Bake, kraj Tise, 29. novembra 1939. godine, rodilo prvo dete - sin, uzbuenju nije bilo kraja. Supruga Zorka, rodom iz oblinje Kanjie, gde joj je otac Miladin Tauan, po povratku sa Solunskog fronta kao dobrovoljac dobio zemlju i naselio se u ovu ravnicu, elela je da svome prvencu da ime Matija, po zavetu voljenog brata Milana Tauana koji je kao mladi komunista, pitomac kragujevakog Vojno-tehnikog zavoda, izvrio samoubistvo u Petrogvaradinu gde je bio na odsluenju vojnog roka... Priala je najbliima da je kao trudnica sanjala kako je neki Maar hteo noem da je udari u stomak, a ve pokojni brat je ispreio svoju ruku i rekao: Nemoj, tu je Matija... A onda se obratio sestri: Ti e roditi sina i dae mu ime Matija... To ime, meutim, u rodoslovu Bekovia - u Crnoj Gori, u Rovcima, nije postojalo. Kad je kum Jovan Vukovi stigao iz Beograda, doneo je ime - rekao je da e se dete zvati Radosav.... Na kraju je andarmerijski oficir Vukovi popustio, jer je majka Zorka htela poto-poto da ispuni zavet i predskazanje, pa je u mesnoj crkvi, u hramu Svetog arhanela Mihaila u Senti, na krtenju

potonji veliki srpski pesnik dobio ime - Matija. Bio je to prvi ovek sa tim imenom u Rovcima, pa i dalje od Velje Dubokog. (Tamo je bio poneki Mato i Matije - ali Matija nije.) Majka je nalazila jo jedno opravdanje za ovo ime - dete roeno na dan Svetog Mateja. Inae, bratstvo Bekovi - Drakovi bilo je vazda ponosno na svoje hrabre pretke koji su se isticali junatvom u bojevima s Turcima. U nekrologu pradedi rovakom komadijeru Vuju Bekovu, koji je objavljen u Glasu Crnogoraca 9. decembra 1901. godine, zabeleeni su mnogi podaci iz ivota porodice. Vujo se prozvao Bekov po dedi Beku Drakoviu (kome je kumovao veliki vojvoda Mirko Petrovi). Od Vuja se ogranak Drakovia prozvao Bekovi i to veinom oni koji su kolovani... Pre Vuka Bekovia proslavio se kapetan Mrkoje Bekovi, jedini oficir redovne vojske poginuo je u Mojkovakoj bici 1916. godine. Kapetan Mileta Bekovi ubijen je na Bregalnici 1912. godine. Matijin deda Nia Vujov bio je predsednik rovake optine i narodni poslanik Podgorike skuptine 1918. godine. Re Vuja Bekovia: Gdje god sam htio neto da uinim svud sam poginuo! - obeleila je sudbinu i njegovog potomstva. Posebno e na Matiju ostaviti dubok utisak pria o Marku Tauanu, pretku sa majine strane, koji je i u narodnu pesmu uao (pesma koja je kod Vuka Karadia zabeleena pod imenom Pop Dragovi i Marko Tauan). Porodica Bekovi e do poetka Drugog svetskog rata iveti u Senti i Novom Sadu, gde je Vuk na kraju bio na slubi u Petrovaradinskom garnizonu. Kad se zaratilo, porodica je stigla kod familije u Velje Duboko, u Rovca. Vuk Bekovi je smatrao da je vojska kapitulirala i da oficiri u tom ratu treba da ostanu po strani. Graanski rat, pogotovo u Crnoj Gori, bio je nemilosrdan, a on kao oficir kraljevske vojske, veran svojoj zakletvi, nije mogao biti neopredeljen. Braa, od kojih su neki ve bili u partizanima, preko noi su prebegli kod brata u etnike. Nije imao kud. Morao je sa svojim saplemenicima. Krenuo je u umu drei se uglavnom svoga kraja - izabran je za komandanta rovakog etnikog bataljona. Vodio je brigu o svojim ljudima, i verovao da e posle rata svi odgovarati za svoje postupke, ma na kojoj strani se borili. (Milovan ilas, u svojoj knjizi Revolucionarni rat, kao jedan od elnika partizanskog pokreta u Crnoj Gori, izmeu ostalog, doarava atmosferu u kojoj se taj rat vodio: Morali smo se povlaiti: imali smo jedino dva izlaza, a naroito smo se bojali Rovana, kojima je komandovao Vuk Bekovi, moj kolega iz kolainske gimnazije i otac pesnika Matije Bekovia. Ali Vuk se brinuo samo za svoja Rovca, pa smo se komotno - obema sustopicama - izvukli iz morake provalije...). SUZA ILI MINA Matija Bekovi - suza ili mina Put to sebe pravi ili voz bez ina Nosi li on bombu mesto glave Davi li on rei ili njega dave ... Ba je njega briga bar je njemu lako Sve je oivelo ega se dotako. (Odlomak iz pesme Matija Bekovi)

Niko nije vei od oca

U ratu poginuo Matijin otac i njegova etiri brata. Prve pesme Matija je nauio od majke.

Zorka i Vuk Bekovi VUK Bekovi, Matijin otac, dobio je 1943. godine i drugog sina - Ljubomira, Ljuba, a Zorka e roditi i kerku Ljubicu, posmre. Jer, ratni vihor odvee Vuka daleko od zaviaja, u Bosnu i dalje... da li do Jasenovca ili do slovenakih jama, zajedno sa svojim vojnicima. (U ratu su mu poginula etiri brata, a on peti je odstupio - i "nestao"...). U tom povlaenju s njim je i supruga Zorka s decom, a onda su se rastali zauvek. Zorka Bekovi vratila se sa decom u selo, u Velje Duboko. Vuk Bekovi je imao trideset pet godina. Kao zreo pesnik Matija e mu posvetiti jednu od svojih najlepih pesama: Niko nije vei od oca Kamoli sin Niti je ijedan otac Ravan ocu Ako ima sina Koji zna ta je otac Jedino ako ga nema. ... Sinovi su oevi Ali ni jedan sin nije Otac... Majka Zorka je volela da veze, na razne mustre, koje je nauila jo kao devojka u Bakoj, od Maarica. I uvala je te svoje vezove (a sauvao ih je i uramio i njen slavni sin). Od majke je uo prvi put i priu o pravom pesniku, priu o Branku Radieviu i njegovoj pesmi "Kad mlidijah umreti...", koju je od nje i nauio napamet. Ona mu je govorila da ima i drugih pesama, od onih koje su oni, vraajui se iz osnovne kole, usput pevali (iz mozga, kako se govorilo) - "Na ostroke grede dvije Bajova se apra vije..." majka se plaila da joj dete ne podivlja pa mu je kriom otpevala pesmu "Zaplakala stara majka, Daferbegova...", kako bi ulo da ima i drugih pesama i drukijih melodija. U niim razredima gimnazije Matija e otkriti i prvog ivog pisca ijih je pesama i pria bilo puno u knjigama - bio je to Branko opi. Njegove pamtljive pesme i prie bile su mu prva

lektira. Ali, ipak, itav svet bio mu je sveden na Velje Duboko. Baba Jeja je bila od uvene porodice Lazarevi. Matija je pitao - ta joj je Laza Lazarevi? - ije su pripovetke (i fotografija) bile u itanci. "To je greka...", rekla je baka. "Nije Laza, nego Lazar..." - uverena da drugih, pogotovo slavnih Lazarevia, nema sem onih njenih iz Lipova... U Veljem Dubokom Matija e zavriti etiri razreda osnovne kole - pravie se vaan meu vrnjacima da je jedini u Veljem Dubokom koji je roen u gradu, istina u tamonekoj dalekoj Senti, varoi za koju niko od vrnjaka nije uo... Izmiljao je kakav je to grad, krijui da ga, zapravo, nije ni zapamtio. I pored nematine, Zorka je, po svaku cenu, elela da svoju decu koluje. Matiju je, najpre, poslala u Kolain, u prvi razred nie gimnazije; a ve drugi razred uie daleko od porodice, od zaviaja, ak u Slavonskom Brodu, kod tetke Jelene - Jele, iji je mu radio u fabrici "uro akovi", a stanovao u radnikoj koloniji. U gimnaziji u Slavonskom Brodu deak e doiveti senzaciju za senzacijom: povijest, tajnik, kolovoz, prosinac, kotar, nazonost, hvaljen Isus... Diktiraju "raspored sati", poinje "prvi sat hrvatskog jezika"... Pita druga iz klupe - koji je to jezik? Zar u ovoj zemlji, u Jugoslaviji, svi ne govorimo srpski?... On mu objanjava da je to hrvatski jezik, da su oni katolici a mi pravoslavci mi nau prolost zovemo istorijom, a oni isto to zovu povijest... Na asu povijesti Hrvati kau da je njihova najvea istorijska linost kralj Tomislav, a Matija veli da je naa najvea istorijska linost car Duan... Profesor hrvatskog jezika Ante Milinkovi doe do klupe u kojoj sedi Matija i gleda u knjigu, povue ga za kosu i upita: "Crnogorac, kontrolie da li znam!..." "Gledam, ima li u knjizi to to predajete, pa ako ima da zapiem...", kae Matija, a profesor e: "Znam ja vas, ne moete bez kontrole!" Matija se, meutim, nametnuo razredu svojom razboritou, ali i hrabrou. Proglasili su ga da je najjai. Strasno je navijao za "Crvenu zvezdu", pre nego to je znao ta je to, jer su njegovi drugovi vrnjaci svi navijali za "Dinamo". Matijin idol bio je Rajko Miti... Imao je dvanaest godina i na polugoditu krenuo je preko Vrpolja, Vinkovaca i Sarajeva u Velje Duboko - sam, kod majke. U akoj knjiici prvog razreda bile su sve petice. Pa, ipak, na jedvite jade zavrio je drugi razred gimnazije u Brodu, na ijem je ulazu stajala ploa da je u toj varoi roen slavni srpski pesnik Branko Radievi... Vratio se u Kolain da zavri trei razred nie gimnazije. U meuvremenu tetka i tetak preselili su se iz Slavonskog Broda u Valjevo. Tetak Sveto Udovii, rodom iz Bosne, iz Visokog, doao je sa porodicom i dobio posao u graevinskom preduzeu "Jablanica". Bio je poslovoa na gradilitu novog doma kulture u gradu na Kolubari. Zahvaljujui njihovoj dobroti, majka Zorka otpremie Matiju dalje na kolovanje, u vie razrede gimnazije. Matija e stii u Valjevo preko Uica, uskom prugom do Lajkovca, a onda e mu Valjevo postati drugo rodno mesto, o kome e, kasnije kao ugledni pisac, rei - da su to najlepe godine njegovog ivota. A zgrada Valjevske gimnazije bie najlepa zgrada koju je do tada video. Umeo je da stane s druge strane ulice i da se divi lepoj fasadi, zagledajui biste Dositeja i Vuka. Vazda je gluvario po starom delu varoi - Tenjaru. Onda bi odlazio kui, kod tetke i tetka, koji e ga i usvojiti! I kojima e zauvek biti zahvalan za sve to su za njega uinili. Prihvatili su ga kao najroenijeg u svoj dom, u montanoj baraci, kod eleznike stanice u ulici Vuka Karadia. Mnogo godina potom kazae: "Tetke su velika institucija nae prosvete - nema broja onih koje su podigle i kolovale tetke. Gde je ko imao tetku - tu je uio!"

Prvi karirani sako

Radovan Popovi | 03. decembar 2009.

Matija e i u valjevskoj Gimnaziji skrenuti panju na sebe svojom darovitou, naroito na asovima srpskog jezika i knjievnosti.

Vera Pavladoljska i Matija Bekovi Matija e i u valjevskoj Gimnaziji skrenuti panju na sebe svojom darovitou, naroito na asovima srpskog jezika i knjievnosti. Istina, seao se da ga je jo u Slavonskom Brodu profesor hrvatskog jezika pitao: "Ko ti je ovo napisao?" Bio bi veoma iznenaen njegovim sastavom. Valjevo ga je fasciniralo - zauvek e se seati pazarnih dana kada je varo po bogatstvu i obliku liila na slike Hijeronima Boa - seljaci e sa svih strana stii prema pijaci, peke, na konjima, volovskim kolima, a ima i onih sa konjskim zapregama. Ulice zakrene itom, pernatom ivinom, lubenicama i bundevama, voem i povrem... Jednog dana dok je stajao ispred (bive) kafane "Sunce" prvi put u ivotu vidi neobian prizor: nailazi fijaker, a u njemu kaluer sa sedom, dugom bradom. Rekli su mu da je to znamenita linost - ava Justin Popovi, izuzetno obrazovan ovek i da ivi zatoen u oblinjem manastiru elije, gde su ga komunisti prognali. U estom razredu gimnazije doiveo je da se ime Matije Bekovia prouje u celoj koli - za pesmu na konkursu "Moj kraj u revoluciji" dobio je prvu nagradu i novani iznos od 15.000 dinara! A bila je to prva nagrada u ivotu - u sveanoj sali Gimnazije iznenadnu sveanost otvorio je uzbueni direktor Jova Kovaevi i objavio da je uenik valjevske Gimnazije taj i taj dobio prvu nagradu za najbolji pismeni zadatak u Republici Srbiji! Valjevo je trijumfovalo nad ostalim gradovima, mada, kako je rekao direktor - "Nije tako bilo u revoluciji..." Zato je gost iz Beograda, iz ministarstva, izvadio koverat sa parama, a jedan od Matijinih drugara je dobacio: "Prebroj lovu...!" Presrean odlazi u baraku i onda s tetkom ide u kupovinu. Kupuje prvi karirani sako u ivotu, pa cipele, pantalone. Tetka predlae da kupe i tetku koulju - kae: "Bie mu milo!" Ukljuuje se u estoke rasprave o tradicionalizmu i modernizmu u knjievnosti - Matija se opredeljuje za ove potonje. Bliski su mu stihovi Oskara Davia, Miodraga Pavlovia, Vaska Pope, ali i Stevana Raikovia... Prvi put u ivotu vidi ive pisce o kojima se u javnosti govori i

pie - u Valjevo je doao Subho Tagore, roak slavnog indijskog pesnika Tagore, koji je proitao svoju pesmu "umadijski aj", u drutvu pesnika Slavka Vukosavljevia i knjievnog kritiara Predraga Palavestre. Indus je mislio da je vrua rakija na domai aj pa mu je posvetio pesmu, a publika je ve naslov komentarisala da taj aj niko nije pio a da nije pevao. Potom je stigao u Valjevo i Oskar Davio... Zapanjila ga je drskost, s kojom je veliki pesnik odgovorio na pitanje profesora fizike Cvetkovia - kakvi su to stihovi, modernista, kao to ih pie Vasko Popa? Davio mu je odbrusio da e odgovoriti samo u sluaju ako neko ima neto pametno da pita... Poetkom decembra 1956. u ivot Matije Bekovia ulazi plavokosa devojka koja e mu postati i prva ljubav, i prva ljubavna pesma, i prva knjiga, i doivotna saputnica, i majka njegove dece. Bilo je to tano u subotu 9. decembra 1956. oko pola osam uvee kada na valjevskom korzou, "u Karaorevoj ulici, izmeu Pote i Suda" upoznaje Veru Pavladoljsku, uenicu petog razreda. Idue, 1957. godine, objavie i prvu pesmu u "Mladoj kulturi" - nazvae je "Preludium". Prialo se da je pesnik i stidljivi lepukasti Crnogorac poeo slobodnije da se ponaa - pustio je dugaku kosu, a usudio bi se da u "ofer baru" popije i poneko pie. Ali, od tog subotnjeg korzoa, otkako je upoznao Veru, njegova galaksija se menja - on prati svaki njen korak, a i ona njega, dolazi da ga slua, pa i uzima re na sastancima literarne druine u Gimnaziji... Roditelji su joj uoi rata doli u Valjevo, otac joj je iz Rusije, roen u Pjatigorsku na Kavkazu i pred Oktobarsku revoluciju, kao deak, stie u beaniji u Srbiju... Vera nosi ime oeve majke. Matija e ga upoznati i ovaj e biti zadovoljan izborom svoje kerke, jer je i sam itao i voleo rusku poeziju, a najvie od svih dopadao mu se Afanasij Fet (1820-1892). O izuzetno darivotom gimnazijalcu prialo se i van kole. Ljubica Noica, profesor srpskog jezika u VII i VIII razredu, koja prati modernu literaturu, uoava Matiju, upuuje ga u Gradsku biblioteku, gde stiu razni listovi i asopisi. Njega posebno zanima "Mlada kultura" koja posveuje panju mladim piscima, pa i onima iz tzv. unutranjosti. Urednici lista (Mladen Oljaa, Predrag Palavestra i Slavko Vukosavljevi) pruaju ruku mladima, otkrivaju talente. Matija je u literarnoj druini jedan od zapaenijih (pre njega, tu slavu imali su neto stariji, koji su ve otili u Beograd na studije - Zoran Joksimovi, Petar Paji i Milo Jefti). Zovu ga - pesnik... U jednoj od pesama ("Lirski recitativ") Matija peva o Toplici, Srbiji u srcu, Avali: "Pa siem dole u Raku na medovinu pa se s Markom ogledam na dnu bunara pa s Nemanjom sednem pod tisovinu i ujem kako Mesec s Danicom razgovara..." Profesor filozofije Dragan Mijanovi, koji je vodio hor Gimnazije, uoio je da Matija govori lepo i razgovetno, pa mu na takmienju srednjih kola poverava ulogu konferansijea. To je bila i velika slava i prva leptir mana - koju su na brzinu skidali i stavljali svi uesnici. Vera mu je poverila da ga je tad prvi put i zapazila. Zavreni su lepi gimnazijski dani i dolo je vreme za odlazak na studije u Beograd. Maturirao je kolske 1958-1959. Upisuje studije na tek otvorenoj katedri na Filozofskom fakultetu. Izdrao je jedan semestar, kad je shvatio da besmislene ankete i grdne statistike nisu za njega. Prei e na studije knjievnosti.

Ljubavni glas mladosti

Radovan Popovi | 04. decembar 2009. Poemom "Vera Pavladoljska" Matija ulazi u srpsku knjievnost. Poema e odmah biti prepoznata kao istinski dogaaj u knjievnom ivotu.

Vera Pavladoljska i Matija Bekovi Ali, iz Matijine glave nije izlazila Vera Pavladoljska. Ona je bila s njim bilo gde da je - u Veljem Dubokom, u Kolainu, kod majke, kod tetke, na beogradskoj "trafti" (koju polako osvaja i upoznaje). Svoju ljubav e ovekoveiti poemom "Vera Pavladoljska" i objaviti je u "Vidicima", listu za knjievnost i umetnost Beogradskog univerziteta. Poema e odmah biti prepoznata kao istinski dogaaj u knjievnom ivotu. Lepa vest stii e i do Valjeva, naravno, i do Vere. I ona e uskoro napustiti Valjevo i doi u Beograd da se upie u srednju finansijsku kolu. (Njena mati Jelena Kora i otac Aleksej su razvedeni kada se 1948. godine Jelena opredelila za brata generala Alekseja Pavladoljskog). Majka se pomirila s tim da njena mezimica (roena 1941. u Kragujevcu) prati momka koga voli (otac Aleksej ve je radio u Beogradu, u graevinskom preduzeu "Partizanski put"). Poema "Vera Pavladoljska" postae legendarna pria o iskonskoj ljubavi. Radomir Stevi - Ras, slikar na glasu, ali i pesnik, koji je objavio bibliofilsko izdanje knjige pesama Branka Miljkovia "Krv koja svetli", objavljuje, u maju 1962. godine, i Bekovievu poemu "Vera Pavladoljska". Valjda nije niko bio uzbueniji od Matije kada je u ateljeu kod Rasa video svoju poemu - kao knjigu, slinu onim prethodnim bibliofilskim Rasovim izdanjima - pesmama Branka Miljkovia i Blaa epanovia. Dobio je dva primerka, od pedeset - jedan za Veru, a drugi za njega, a onda je usledilo nezaboravno vee u Domu kulture "Vuk Karadi", gde, pored njega, stihove iz knjige kazuje i mladi glumac Petar Kralj. I on i Vera su na sedmom nebu. Knjiga joj je poklon za 21. roendan. Svoj primerak Matija nosi u Studentski dom "14. decembar" kod eleznike stanice (ranije se zvao "Milovan ilas"). "Slika ljubavi koju je ovaj mladi pesnik dao znatno je ukrasila njegova misaona ezoterinost koja je samo povremena. U toj ravnotei strasti i mudre iskrenosti lei zaloga buduih Bekovievih uspeha...", - pisao je u "Mladosti" Raa Popov. Njegova bibliofilska knjiga osvojila je izloge beogradskih knjiara i ubrzo je rasprodata iako je primerak kotao ondanjih basnoslovnih 20.000 dinara! Pokupovali su je nai i svetski bibliofili.

Stigla je i u Gutenbergov muzej i u Muzej moderne umetnosti u Njujorku. Bekovi se kretao od "Moskve", "Balkana", "Ruskog cara", do kraja knez Mihailove ulice - na toj "liniji" tada se tano znalo gde su tzv. ambasade gde stoje Crnogorci, gde Uiani, gde Valjevci, Nilije, Kragujevani... Na jarko osvetljenu pozornicu javnosti poinje da izlazi kad mu se povodom prve knjige, 26. maja 1962. godine, na srednjoj strani "Veernjih novosti", najtiranijeg veernjeg lista u to doba, pojavila prvi put u ivotu fotografija u novinama i tekst "Zlatni stihovi ljubavi". Slikan je s knjigom koja sadri 27 tabli koje je Ras ispisao i iscrtao. Niko samouvereniji od Matije, koji se ne libi da kae: "U svoju generaciju ubrajam tri-etiri darovita pesnika koja elim da pobedim. Jer, cenim samo dostojne neprijatelje. Mi smo prisni ali nam pesme rade o glavama." Evo i ko su ti Bekovievi pesniki jarani s kojima je uspeo da se spajtai kod omiljenih sastajalita mladih umetnika, kao to su "Bezistan" i "Preernova klet". On tamo zalazi "vebajui" kafanska nadmudrivanja i doskoice - najrae je u drutvu s Brankom Miljkoviem, Nilijom koji je stekao lepu reputaciju meu modernistima, ali tu se ubrzo pojavljuju i drugi. Najuoljiviji je aanin Brana Petrovi s kojim se Matija nadmudruje u dosetkama na tekue prilike u drutvu i uopte u svakodnevnom ivotu. Upoznaje i Miu Danojlia, momka koji je pre njega pristigao u prestonicu, prodavao novine, pa Dragana Kolundiju - pesnike koji su izali na glas svojim prvim knjigama. Naravno, upoznae i sijaset pisaca od dela i ugleda koji ve ureuju novine i asopise, ili su urednici u uglednim izdavakim kuama. (U jednoj ispovesti Momo Kapor e kazati: "Matija je tada vladao beogradskim kafanama i klubovima. Sve to bi izmislio po ponoi, idueg dana bi ilo od usta do usta. Policija ga je neprestano pratila, pa je jednog dana postavio pitanje psihijatru, doktoru Rakoviu: 'ta misli, doktore, ako ovi prestanu da me jure, da li mogu da dobijem maniju gonjenja?', na ta ovaj nije umeo da mu odgovori".) Bilo je to, naravno, tih ezdesetih i sedamdesetih godina kada je utirao put u ivot, pa i u knjievnost. Valjevci se, uglavnom, okupljaju kod poslastiarnice "Meded" u knez Mihailovoj ulici. Tu se saznaju vesti i novosti iz zaviaja, a Matijin zaviaj je Velje Duboko, ali i Valjevo, i Senta koju jo nije video. O Matiji se ve pria kao o ozbiljnom pesniku, iji je dar zapaen kao to je zapaena izuzetna darovitost Mie Danojlia, Dragana Kolundije, naravno Branka Miljkovia, Boe Timotijevia... O njima se govori i komentarie bez poetka i kraja. Matija je u toj orbiti veoma vaan jer se kako je to "Politika" u beleci povodom prve knjige napisala - "poigrava i sa ivotom i sa poezijom, ak i sa samim sobom". On se istie cinizmom, ali i originalnim "ljubavnim glasom mladosti". Mladi kritiar Pavle Zori tvrdie da je pesnik as veseo as tuan. METAK LUTALICA Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaa da ti se zalud udvara Kako te teram da ide iz glave I kako nee Vera Pavladoljska... Pita za mene metak lutalica Sada me pogreno trai oko zemlje Vuen tajnim magnetom mog ela Napija mesec da prokae gde sam Zlostavlja mora kua vazduh i podmiuje

Ti e me izdati Vera Pavladoljska...

Dijalog s metkom
Radovan Popovi | 05. decembar 2009. Nova knjiga trebalo je da bude objavljena u "Nolitu", po preporuci Oskara Davia, ali je dobro obaveteni direktor Sava Lazarevi, kad je saznao da pesnik potie iz etnike porodice, odustao. Matija je imao 20 godina i pune depove pesama.

Bekovi sa Oljom Ivanjicki i Dragoslavom ekularcem NOVA knjiga "Metak lutalica" trebalo je da bude objavljena u "Nolitu", po preporuci Oskara Davia, ali je dobro obaveteni direktor Sava Lazarevi, kad je saznao da pesnik potie iz etnike porodice, odustao. Pukao je glas o darovitom sinu etnika, i taj glas e ga pratiti celog ivota. Odnee rukopis knjige u drugu veliku izdavaku kuu, "Prosvetu", u kojoj su urednici za poeziju Skender Kulenovi i Stevan Raikovi. Knjigu "Metak lutalica" ovaj izdava objavie u prolee 1963. godine, u svojoj biblioteci "Albatros", s vinjetama Stojana elia. Kritiari e ga blagonaklono doekati, pa e i Milo I. Bandi u "Politici" tvrditi da Bekovi "sve to ima da kae i sve to kazuje - izgovara glasno, stihom koji hoe da bude, i koji jeste, zvuan, javan, ujan... a pesma 'Maljenkaja Vjeroka' spada meu najosobenije, najlepe stihove te vrste napisane kod nas u poslednje vreme". Drugi, pak, zapaaju da poeziju Branislava Petrovia i Matije Bekovia vezuju mnoge srodnosti - obojica su izrazito estradne linosti. Jer, u to doba javno govorenje stihova bilo je veoma u modi, ne samo u kafanama, gde su se skupljali umetnici, ve i na uvenim mitinzima poezije, javnim priredbama, knjievnim veerima u malim i velikim varoima, radnim akcijama, fabrikama... Pesnik tvrdi: "Vodim istragu protiv sebe - piem iskljuivo pesme. Jo uvek traje moj dijalog s metkom lutalicom. Uzor su mi oni pesnici ije osobine ujedinjujem u sebi. Knjievne kole stvorene su pod zemljom. Najvie itam svoju tamu..." Objavljuje svoje stihove u "Invalidskom listu", "Knjievnim novinama", "Mladosti", ali i u NIN, "Politici", u drugim asopisima... Ve je upotpunio sliku o Beogradu koju mu je prvi predoio dugim priama na valjevskom

korzou Petar Paji. Brzo se snalazi u razliitim situacijama i prilikama. Upoznaje itav niz novinara, pa i urednika, u redakcijama listova i asopisa. Miodrag Bulatovi Bule, koga sree u podne, u "Bezistanu", leglu mladih pisaca, meu koje svraa i legendarni pesnik-hedonista i satiriar Ljubia Joci, jednog dana e mu dati svoju knjigu "Crveni petao leti prema nebu", koja mu je irom otvorila vrata u srpskoj knjievnosti. Beko je ve osvojio prestonicu - ma gde doao, opinjava sluaoce. Publika guta njegove stihove, duhovite opaske na svakodnevicu, na njene junake. U listu "Je" pie o svemu i svaemu, ali vodi i razgovore, improvizuje intervjue s poznatim linostima u stalnoj rubrici "Klub knjievnika ujutru". Upoznao je i Dragana Kolundiju, pisca u to vreme kultne knjige pesama "Zatvorenik u rui", koji mu je pri prvom susretu rekao: "teta to nisi ranije doao u Beograd, jer smo ve formirali, popunili generaciju... Na voz je pun, dragi Matija... Formirali su se ealoni pisaca. Stigao si na stanicu kada je voz ve na otvorenoj pruzi i iba punom parom." Matija uporno nosi pune depove svojih pesama nastalih u Crnoj Gori, i u Valjevu, ali i na beogradskom asfaltu. Pored dvadesetak godina koje je stekao, to je sva njegova imovina... Branko Miljkovi je vaio za veoma obrazovanog, naitanog, naroito filozofskom literaturom, ali su Mia Danojli, Boa Timotijevi, Bora Radovi, Toma Mijovi, Dragan Kolundija i neto kasnije Ljubomir Simovi slovili za talentovane. To je vreme kad se pisci dele na talente i netalente. esto se u kafanama, kao najvea uvreda i psovka, uje: "Netalentu jedan...!" Matija poinje da ivi od pisanja - znala se tano cena stiha - u koji dan se isplauje honorar za objavljene tekstove ili stihove. Honorari su bili pristojni. U "Invalidskom listu" jedan od urednika je pisac Brana epanovi, koji, iako pie prozu, voli stihove - Matija e u ovim novinama objaviti vie reportaa, ali i u "Knjievnim novinama", "Mladosti"... Oskar Davio je tada veliki zatitnik mladih, pa kratko vreme i Matijin. Stevan Raikovi e mu postati najblii prijatelj, od prvog poznanstva pa do kraja ivota. (Kasnije e zajedno uestvovati na raznim knjievnim veerima irom Jugoslavije, ali i putovati u Sentu, Suboticu, Crnu Goru, krajeve za koje su obojica bili vezani mladou i porodicom.) Matija je osloboen sluenja vojske zbog ira na dvanaestopalanom crevu. Veoma ga je potresla smrt pesnika, prijatelja sa beogradskog asfalta - Branka Miljkovia, u Zagrebu, 12. februara 1961. Svi mladi pesnici esto se pitaju zato da se ne ubiju. Ali, razloge zato vredi iveti znao je najbolje da nabroji Branko Miljkovi. Zato je njegova smrt bila tako poraavajua. Do poznanstva s Miljkoviem, Matija nikada nije sreo tako ambicioznog mladog pesnika, eljnog uspeha, sposobnog da se spretno i efektno izrazi, da uspe, da ide dalje... Bio je stariji i njegove metafore su dominirale i u kafanama i u "Bezistanu"... Matija se dobro sea susreta s njim na Rasovoj izlobi u Galeriji Udruenja likovnih umetnika - Branko je bio u centru panje, uparaen, s rukavicama, crvenim plianim prslukom. Kae Matiji: "Proitao sam ti pesme u 'Studentu'... Burazeru, nisi nita u njima slagao, a ja sam u svojim pesmama slagao - sve. Ja mislim sve obrnuto od onoga to sam napisao." Matija tvrdi da je Branko Miljkovi imao potrebu da mu ljudi veruju, a imao je fantastinu mo da podjednako efektno formulie sasvim suprotna stanovita. Do popodne porie ono to je pre podne tvrdio. Ta mo ga je, po Matijinom miljenju, i razorila... Zanimljiv je Matijin opis Miljkovia: "Oi - Stevana Prvovenanog, ui sline antenama, nos - dug, lucidan, kao pelinji alac, kosa - prava, duga, hajduka."

Prvo pa bliznakinje
Radovan Popovi | 06. decembar 2009. 00:00 Matija Bekovi je 1962. godine primljen u Udruenje knjievnika Srbije. Vera i Matija oekivali su sina a dobili dve erke.

Vera i Matija sa erkama Ljudmilom i Oljom MATIJA Bekovi je 1962. godine primljen u Udruenje knjievnika Srbije i time je praktino reio status pisca i profesionalnog bavljenja knjievnou. Vrata mu je otvorio NIN, list izuzetnog ugleda meu intelektualcima. U ovom listu ve pie Miodrag Bulatovi, s kojim se u popodnevnim satima esto drui - ponekad bi obojica zavaljeni u redakcijskim foteljama, ispred mape Jugoslavije, meditirali o blagodatima civilizacije kojih su se domogli. Bule bi ga zapitao: "Beko, da li vidi gde su naa Rovca, na ovoj mapi?" Onda bi ustao i prstom pokazao na karti: "Vidi, burazeru, ovde su litice odakle smo mi stigli u ovu prestonicu. Da smo ovog trena stigli na stanicu s torbama i boama, to bi bio najvei uspeh dva Rovanina. A mi smo se ve odomaili u samom centru i Bog sveti zna dokle emo stii, dogurati... Evo, moemo da ostanemo ovde do zore, u toplom i suvom i da telefoniramo kome hoemo, sve je tu... dragi moj Beko..." Matija je doiveo je izuzetnu popularnost u iroj javnosti - osvojio ju je svojim izuzetnim darom, sveinom duha... Doivljava, zbog te popularnosti i neprijatnosti, kao to je pojava izvesnog momka koji se predstavlja u Ljubljani, Zagrebu, Rovinju... kao Matija Bekovi! Pravi razne izgrede, potpisuje Matijine knjige... Bekovi je pomislio da mu to, po oobiaju, policija "neto nameta" i da je on "neka balkanska kafanska varijanta doktora Dekila i mister Hajda". ali se Mihizu, javlja mu se i izvesna Marija - kao stara poznanica - i eli da ga vidi u "Maestiku"... Kad je doao u hotel - nigde poznate ene, a kada mu je kelner priao i upitao: "Da li, Matija, elite jo jedan aj?" - prilazi mu ena od susednog stola i uplaeno ga pita - je li on Matija? Devojka je stigla iz Splita, studentkinja, tamo je srela momka koji joj je rekao da se zove Matija Bekovi, da je on onaj uveni mladi pesnik. Kasnije je Beko saznao da je to izvesni Patak

(Mihiz je u svojoj autobiografskoj prozi detaljno opisao Ratomira Strievia, koji je, kao "istinska ptiica boija", putovao po malim i velikim varoima, pijanio i banio predstavljajui se kao Matija). Bila je to neprijatna cena popularnosti, jedna od prvih. U optini Stari grad, 13. februara 1964. godine, Matija Bekovi se eni - njegov kum je Brana epanovi, mladi pisac, a Vere Pavladoljske, psiholog Bojana, supruga Stevana Raikovia. Nema svatova, samo kumovi i ruak u "Srpskoj kafani", pa onda odlazak u iznajmljeni stan kod hotela "Palas". Vera je u drugom stanju. Oekuju sina i to sasvim sigurno, kad ono 1. maja stie iz bolnice vest da je Vera rodila kerke, bliznakinje. Na tu vest javlja mu se Bulatovi i tei ga: "Ne oajavaj, ta e". Ali, onda, jedan sluajan susret - pred Gradskom kafanom nailazi Mladen Oljaa, jedan od elnika Udruenja knjievnika Srbije, i pita ga da li ima stan? Matija mu odgovara: "Ne staj mi na muku. Dobio sam dve kerke, a stanodavac nam izdao stan samo do poroaja. Ne znam kuda emo kad Vera izae iz porodilita." Oljaa mu kae da je slobodan stan Miodraga Pavlovia u ulici 27. marta, istina jednosobni. Pavlovi je prihvatio stan na Studentskom trgu, koji je odbio glumac Viktor Stari. Za to vreme Vera je ekala u porodilitu, jer niko nije hteo da primi podstanare sa dve bebe. Prilikom posete Matija joj dovikuje: "Dobili smo stan!" Ona mu odgovara: "Valjda - nali". "Ne, dobili!" Jedva su se razjasnili da su uz erke dobili i stan i da e u njega otii pravo iz porodilita. erkama su dali imena Ljudmila i Olja, po stihovima Majakovskog: "Recite sestrama Ljudmili i Olji". Kupili su dve korpe za decu, na pijaci i tako su poeli da se kue. Sreom, devojice su bile zdrave, ali su dve potpuno razliite prirode. Ostali su u tom malom stanu, u Ulici 27. marta broj 54 sve do polaska dece u koli. A onda se u Matijinom ivotu opet pojavio Mija Pavlovi - ovoga puta on je odbio vei stan od Ministarstva kulture, jer nije eleo da ide, takorei, na periferiju, na Konjarnik. Matija je i tu ponudu jedva doekao. U tom naselju ve se formirala kolonija pisaca, novinara, slikara, muziara - drutva na pretek. Tu e, u Ulici Vladimira Tomanovia broj 19, ostati sve do pre dve godine - Vera e raditi u Univerzitetskoj biblioteci, a deca e nakon srednje kole krenuti svojim putem - Olja e zavriti studije na Pozorinoj akademiji i opredelie se za novinarstvo (voditelj je kultne emisije "Utisak nedelje" na televiziji B92), a Ljudmila e zavriti studije na Muzikoj akademiji. Dobie i unuke: Aneliju, Alekseja i Luku - Aleksej je roen u Moskvi i dobio je ime po dedi, a Luka po porodinoj krsnoj slavi, svetom Luki. Drui se s mladim slikarima, kao to su Ras, Mili od Mave, koji e, posle jedne veeri poezije u dvorani Doma sindikata, nainiti sliku "Govori Matija Bekovi", a kako je to Mili zapisao u svojoj spomen-knjizi, Matija je banuo kod njega u atelje zajedno sa Jevgenijem Jevtuenkom. Bilo je to, po Miliu, 1966. godine. Onda, tu je Olja Ivanjicki, pa Aleksandar Tomaevi, Mia Popovi, Ljuba Popovi, Kosta Bradi, Laza Vozarevi, a komija Milo iri e mu napraviti prvi ed libris u ivotu, dok e jednog dana u njegov dom banuti sa enom Petar Lubarda i doneti na poklon sliku "Bik", s posvetom:

Matiji Bekoviu srdano i prijateljski Petar Lubarda...

Najmlai besmrtnik
Radovan Popovi | 07. decembar 2009. Kad je izabran za akademika Matija Bekovi imao je 44 godine. Odmalena je vezan za veru i crkvu.

Patrijarh Pavle i Matija Bekovi Ikona, kandilo, tamjan... oduvek su bili u kui Bekovia. Patrijarh Gavrilo Doi je srodnik familije... Majka Zorka je bila veoma pobona i vezana za crkvu, a decu je uila da se mole Bogu i na spavanje se odlazilo sa molitvom Dragi Bogo... Po dolasku na studije u Beograd Matija sree godinu dana starijeg studenta klasinih jezika i bogoslovije Rista Radovia, iz Donje Morae - njihovi roditelji su se poznavali i bili su prijatelji. Povremeno se drue, a nakon zavrenih studija u Beogradu Radovi odlazi na doktorske studije u Francusku i Grku, a druenje se produbljuje posle Radovievog zamonaenja. Amfilohijev najbolji drug je Atanasije, pa e Matija i sa njim postati blizak. Oni su zajedno sa Irinejem i Artemijem odani uenici ave Justina Popovia i kao takvi, kao estoki borci za hrianstvo, bie na glasu kao - Justinovci. Druei se s njima upoznae i patrijarha Germana i on e ga sa dvadesetak intelektualaca pozvati na razgovor koji se ticao podizanja Hrama Svetog Save. Naime, patrijarh German je bio dao pristanak da se na mesto hrama ozida Muzej fresaka - s obzirom na uverenje da vlast nikad nee dozvoliti poduzanje Hrama Svetog Save na Vraaru. Matija je kazao da narod razume da patrijarh mora da se snalazi i da ne moe podii hram, ako se vlast ogluuje na sve molbe. Ali ako ne uspe da sauva zidine hrama moe se ispostaviti da se nismo snalazili da bismo opstali nego da bismo nestali. A to nee oprostiti niko. Patrijarh German je, pogoen tom reju, kazao: Kao to smo rekli da, moemo rei ne. Mi nismo nita potpisali! Posle nekoliko meseci dobijena je dozvola za zidanje hrama i patrijarh German je tako krunisao svoje patrijaratvo... Patrijarha Pavla upoznao je jo dok je bio vladika na Kosovu, kada su ivorad Stojkovi i Matija, objavili kapitalnu knjigu Zadubine Kosova (Matija je priredio umetniku poeziju o Kosovu).

Kad je Pavle postao patrijarh, pozivao je Matiju Bekovia, zajedno s najuglednijim srpskim intelektualcima, na razgovore o znaajnim pitanjima vezanim za srpski narod i srpsku crkvu. Matija smatra da je patrijarh Pavle ovek visoke pismenosti i kulture; njegova usmenost je dola iz pismenosti. Visoku naraciju poneo je iz knjiga, a nepogreivo je trebio iz tekstova ono to ne pripada jeziku crkve. Po Matiji, niko nikad nije stekao tako tiho i nenametljivo autoritet u crkvi, kao patrijarh Pavle. Koliko ga je fascinirala linost patrijarh Pavla, najbolje govori pesma o njegovoj majci: Je li jo iva Ona vaa sestra Kod koje ste odlazili svake nedelje Pitam Patrijarh Pavla Umrla je odavno Ali to mi nije sestra Nego sestra od tetke A tetka mi je majka Koja me je podigla od kolevke Kad se preudala Ona to me rodila I ja sad mislim Kad promenim svetom Da u prvo videti tetku Koje sam se najvie ueleo A za ostale u carstvu nebeskome ima vremena *** Videu i majku Ako Bog da I ako me pozna Zanimljivo je da je Matija uivao naklonost i poverenje arhimandrita manastira elije dr Justina Popovia. Za njega je ava Justin bio impresivna pojava, izuzetna mudrost, prirodnost i spontanost - bilo da je govorio o svetu i ivotu, ali i o teolokim temama. Bilo je prilika kada je na poklonjenje u elije odlazio s Amfilohijem, Artemijem, Irinejom... i tada su se u njegovim komfornim odajama, elijskoj oazi za rad, vodile teoloko-filozofske rasprave koje su trajale i po vie sati. Arhimandrit mu je u manastiru elije 1975. godine poklonio brojanicu, onda prvu od knjiga itija svetih, s posvetom: Dragom prijatelju Matiji Bekoviu na molitveno seanje otac Justin

Matija postaje nezaobilazno ime u srpskoj knjievnosti, javna linost o kojoj se govori irom Jugoslavije. Iznenadio se kada mu je jedan pilot u ime akademika Janeza Milinskog, potonjeg predsednika Slovenake akademije nauka i umetnosti, profesora Medicinskog fakulteta u Ljubljani, poslao, uz pozdrav, tri fotografije okoline zamka Turjak, snimljene iz helikoptera, i tvrdnjom da je u tom predelu sahranjen Matijin otac Vuk Bekovi. Bilo je to uoi Matijinog izbora za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti, ali na njega su se, tim povodom, sruile nove opskurne prie o etniku... Uoi Skuptine, uputio je predsedniku SANU pismo: Odeljenje za knjievnost i jezik mi je ukazalo veliku ast kandidujui me za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti. S obzirom na politiki pritisak da ne budem izabran - koji je najvie rukovodstvo Srbije izvrilo na Predsednitvo Akademije - sa ime je na sednicama Odeljenja upoznato i lanstvo - molim Vas da dananju Skuptinu upoznate sa mojim pismom kojim Vas obavetavam da posle toga ne elim da budem i glasan. Do poslednjeg trenutka sam ubeivao sebe da je ta stvar vaa, a ne moja. Naalost, nisam uspeo. Ba zato to se ne radi o meni - ona je moja, pa Vas molim da i mene i lanove Akademije potedite glasanja - sve dok ne budem ravnopravan sa ostalim kandidatima... Matija je napisao pismo Skuptini Akademije - da ga kandiduje kad oni budu odluivali ko e biti lan, ali ga je Mia Popovi odvratio od namere da pismo poalje. Te 1983, kada je izabran u Akademiju, imao je 44 godine - bio je najmlai lan srpskih besmrtnika... General Nikola Ljubii otro je telefonirao Akademiji: Zar taj etniki sin da bude akademik... Sramota...

Njego ga blagoslovio
Radovan Popovi | 08. decembar 2009. Vladika je spustio ruku na Matijino rame. U tuoj nesrei niko nema sree.

Matija Bekovi i Stevan Raikovi

POETKOM jula 1989. dobio je Sedmojulsku nagradu - priznanje ga nije moglo mimoii, i pored borakih osporavanja. Bekovi je ta osporavanja ovako prokomentarisao: Ja pristajem da nagradu nisam zasluio, ali ne pristajem da sam kriv to sam je dobio... Kae u intervjuu za Dugu: ... etnik je onaj ko je bio etnik, partizan ko je bio partizan. Podele na etnike i partizane su ratne podele i trebalo bi da budu zavrene s ratom... A takvu podelu nameu ljudi koji bez te podele ne bi postojali... Nema oveka koga mrzim - moda mrzim glupost, prostatvo i banalnost... Ne pamtim ni jedno ime onih koji su me panjkali po novinama, izjanjavali se o neemu o emu nemaju pojma, priali iju sliku drim na zidu, kolika je, gde je... Meni su time, na neki alostan nain, inili uslugu. Sticao sam veu slavu nego to sam zasluivao... Pomenuo je u ovom razgovoru i svoj poloaj elnog oveka Udruenja: Za predsednika Udruenja knjievnika izabran sam u okolnostima koje nisam mogao da predvidim. Dobio sam najvie glasova, a to nisam mogao da poreknem, niti da se toga unapred odreknem. Izvuen iz bubnja, branio sam se uzaludno i na kraju zapretio da u biti najgori predsednik koga su ikada imali. Uzviknuli su: Hoemo najgoreg! Prema tome, ako sam najgori, svoje obeanje sam ispunio... U utorak, 12. maja 1992. godine, na sveanom skupu Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavljeni su novoizabrani akademici Milorad Pavi, Vasilije Kresti, Vojislav Kora i Matija Bekovi. Bekovi se skupu obratio ovim reima: Sve bi bilo loginije nego da se naem na ovom mestu. Zasnivajui svoj ivot ni na emu, dospeo sam ovde bez sopstvenih zasluga, pravdom i dobrotom maternjega jezika kod koga sam se od rane mladosti zaposlio i koji je zaplenio sve moje misli. Nisam se mogao uveriti da se kod nas ikada sudilo po zakonu, a ne po volji Carstva mi, ali jesam da nema cara nad gramatikom. I pre sto pedeset godina dok su jedni birani u Drutvo srpske slovesnosti drugi su skapavali na kolju i pitali: je li iva Srbija? I vek i po kasnije, besede akademika meaju se s jaucima muenika i ta jaukovka kao da je reitija i primerenija vremenu u kome ivimo. Naredne, 1993. godine, 13. februara, preminula je, tako rei na Matijinim rukama, Desanka Maksimovi. Velika pesnikinja moda ni u jednog pisca nije imala takvo poverenje - kao u Matiju. Povodom njene smrti on kae: U zemlji u kojoj je muka jedan dan biti ovek, ona je to bila 95 godina... Video sam je jue, spremnu za put. Leala je na odru kao iskuenica na crkvenom podu, prilikom monaenja. Bila je lepa, otmena, ozarena, prava i tanka kao svea. Nita sa sobom ne ponese do skrtene bele ruke i pravedna dela svoja... Na Veliki petak 1998. godine primie na Cetinju Njegoevu nagradu - priznanje je dobio sa est glasova za i jednim glasom protiv. Kazao je tom prilikom da bi i moj vladika i gospodar, iako me sa zida gleda strogo i bez osmeha, spustio ruku na moje rame i odluku o nagradi blagoslovio, ali je i naglasio: Crna Gora ne moe videti svoju sreu u nesrei srpskog naroda. A najvea odgovornost pada na one koji su krivi to se obraun sa srpskim narodom danas u celom svetu doivljava kao obraun sa poslednjim ostacima komunizma... Novani deo nagrade priloio je Mitropoliji crnogorskoj, na ivot svetog Petra Cetinjskog. Bekovi se zalae za pravdu, slobodu, mir meu zavaenim narodima Jugoslavije. Zalae se za pratanje i pomirenje srpskog naroda, pa tako na otkrivanju spomen-ploe srpskim piscima stradalim u graanskom ratu 1941-1944. napominje: Teko zemlji iji su izdajnici i zloinci pesnici, a sudije i heroji njihove ubice... A za tih dvadeset i est pisaca ija su imena na spomen-ploi e kazati: Nije im uzet samo ivot nego i pravo na smrt. Koliko znam, ovo im je i jedini grob...

Za vreme Matijinog predsednikovanja iz Udruenja knjievnika je sklonjena bista Josipa Broza i na njeno mesto je stavljena Njegoeva bista. Borislav Mihajlovi Mihiz ovako portretie Matiju Bekovia: Pesnici izgledaju drukije nego to smo ih zamiljali. Predamnom je sedeo izrazito lep mlad ovek istih i otvorenih crta lica, bez traga bilo kakve poze i egzibicionistike elje da impresionira, uzdrano utiv i samopouzdan. Jednostavno - jednostavan... Pio je au kisele vode... ivot sam proveo sa prialicama i brbljivcima (i sam sam takav), sluao sam velike zabavljae za stolom, slatkoreiva usmena naklapanja, drznike aforistiare i one to oas doskoe, pa razume se i gnjavatore, ali u drutvu Matije Bekovia sve ove sorte svi mi, nekako kao po preutnom dogovoru, zautimo i sluamo. Govori on, duhoviti princ srpske poezije. Te veeri u moj ivot, bogat moda jedino prijateljima, stupio je i najmlai od njih... Posle teke i neizleive bolesti u Beogradu je preminula pesnikova prva ljubav Vera Pavladoljska. Sahranjena je na Novom groblju 2. marta 1998. U avgustu idue godine Matija e u Valjevu prirediti istinsku poetsku gozbu - govorie stihove svoje nove poeme Kad doe u bilo koji grad: Kad doe u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad doe vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad sluajno bude Valjevo Gde sam i ja doao Doi e putem kojim si morao doi Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ide svojim putem I sretne onu koju mora sresti Na putu kojim mora ii Koja je bila tvoj ivot I pre nego to si je sreo I zna da postoji I ona i grad u koji si doao.