Jorgovani za nevestu

Dr Miladin Stevanovi | 06. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 Dve verzije o poreklu kraljice Jelene. Da bi to sve?anije do?ekao mladu, kralj Uro zasadio jorgovane u dolini Ibra

Kraljica Jelena Anujska Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Poreklo srpske kraljice i dobrotvorke Jelene Anujske jo nije do kraja istraeno. Na utvrivanju njenog porekla veoma je dugo radio na poznati istoriar Ilarion Ruvarac, ali nije uspeo da doe do krajnjeg rezultata, pa je na kraju svoga rada samo mogao da izjavi: Jelena je Francuskinja, udala se za srpskog kralja Uroa I i sa njime izrodila sinove Dragutina i Milutina.

Istoriari koji su posle Ilariona istraivali njeno poreklo doli su do izvesnih saznanja, ali ni oni nisu do kraja uspeli da proniknu u njeno poreklo. Po jednoj varijanti, Jelena je erka Raula i Alise. Raul je roda francuskih kraljeva Luja IX i njegovog brata Karla I Anujskog. Pored Jelene, Raul i Alisa su imali i erku Mariju, koja je bila udata za namesnika u Albaniji koji je tamo upravljao po nalogu napuljsko-sicilijanskog kralja Karla Anujskog. Kada joj je mu umro, ona je sa sinom ivela kod sestre Jelene u Zeti, i sahranjena je u Jeleninoj zadubini, crkvi sv. Marije u Ulcinju. Jelena je roena u Italiji, gde su joj roditelji iveli oko 1225. godine, a kada je poodrasla, otila je u Budim u Maarskoj i ivela kod tetke Jelene, udate za maarskog kralja Andriju II (vladao pre Bele IV). Po drugoj varijanti, Jelena je erka Odona de Montagija, koji je od roda hercega od Burgundije iz Francuske, i Jelisavete, sestre latinskog cara u Carigradu Baldovina II. I ova Jelena je potom otila u Budim i ivela kod tetke, kraljice Jolande. S obzirom na to da je Jelena nosila poreklo Anuj (Jelena Anujska), kako su je u Srbiji i u inostranstvu zvali, izgleda da je prva varijanta o Jeleninom poreklu prihvatljivija. Stefan Uro I je najmlai sin kralja Stevana Prvovenanog, a roen je u njegovom braku sa Anom, unukom mletakog duda Dandola, i spada u red najznaajnijih srpskih srednjovekovnih vladara. Kralj Uro je od dede Nemanje, oca Stevana Prvovenanog i majke Ane nasledio dosta korisnih osobina, koje su ga znatno izdigle iznad dva njegova starija brata. Mada je bio veoma mlad kada je preuzeo presto od starijeg brata Vladislava (25 godina) i nije imao nikakvog oslonca u tazbinama kao njegova braa, on je odmah po stupanju na vlast uzeo energino sve dravne poslove u svoje ruke i od prvih dana njegove vladavine osetilo se da se na prestolu nalazi ovek koji zna ta hoe. Njegova drava se prostirala od ar-planine do Rudnika i Mave i od Morave do Neretve sa pomorskim zemljama Dalmacijom i Diokletijom. Iako je zemlja prilikom njegovog dolaska na vlast bila opustoena mongolskom najezdom i razrivena unutarnjim borbama, on je uspeo da veoma brzo rei sva osnovna pitanja u zemlji. Nepoznato je kako su se Uro I i Jelena upoznali, kako su obavljene proevina i udaja, kao i kada je to bilo. Meutim, izvesno je da se Uro oenio Jelenom nekoliko godina poto je postao kralj Srbije i u poodmaklim godinama, oko 1250. Prema raspoloivim podacima, kralja Uroa su pogreno zvali maarskim zetom, verovatno zato to je Jelena ivela na dvoru maarskog kralja, to je tamo isproena i otuda dovedena u Srbiju. Prema onome to se moglo doznati, svadbena povorka je ila preko dananje Vojvodine, umadije i dolinom Zapadne Morave, da bi otuda na ulivu Ibra u Zapadnu Moravu skrenula u dolinu Ibra, sve do poetka starog nemanjikog puta koji je vodio u Ras. Po mnogim izgledima ovo je moglo biti u prolee 1245. godine. Da bi to sveanije doekao svoju nevestu, kralj Uro je obezbedio da se oko puta koji je vodio niz Ibar, iz doline Ibra ka Rasu, sa obe strane, zasade mnogobrojni mirisni plavi jorgovani, koji bi je, pored lepote i mirisa, podseali na njenu rodnu Provansu, i da vreme svadbe udesi u prolee kada se oni rascvetavaju. S obzirom na to da je zasaenim jorgovanima bilo potrebno izvesno vreme da se prime, izrastu i cvetaju, mora da je od proevine do svadbe proteklo dosta vremena, ili se kralj Uro, spremajui se za enidbu, sa ovim ranije obezbedio. Svadba je obavljena u deevskom nemanjikom dvorcu, nedaleko od Rasa. Kralj Uro i kraljica Jelena Anujska iveli su u starom dvorcu rakih upana u Deevi, nedaleko od grada Rasa, na reci Deevi, prema gori Sokolovici. Dvorac je bio izgraen od drveta, ali

veoma prostran i pogodan za stanovanje i obavljanje dravnikih poslova u ono vreme. Pored ovoga dvora, oni su imali na raspolaganju i nemanjiki dvorac u Brnjacima, na ulivu Oklakog potoka u Brnjaku reku kraj Ibra, koji je uglavnom sluio kao letnji dvorac. Oko oba ova dvorca prostirale su se izvanredne prirodne lepote, a dvorovi su bili opremljeni i snabdeveni poslugom kako je to bilo potrebno i priliilo za ono vreme. Dvor u Deevi je, pored ostalog, bio snabdeven i bogatom bibliotekom koja je poticala iz starina i dopunjena nabavkama knjiga koje su obavili Stevan Nemanja, Sveti Sava i Stevan Prvovenani, koji su bili ljubitelji knjige. Jelena je po opisu savremenika bila lepa, ljupka, plemenita i veoma obrazovana ena, koju je narod ubrzo zavoleo. HRABAR VOJSKOVOA KRALJ Uro je bio talentovan, hrabar i sposoban vojni stareina. Veliku panju je posvetio vojnoj organizaciji. Uvideo je da bez dobro naoruane, organizovane i obuene vojske ne moe biti uspeha. Zato je ulagao sve svoje napore da stvori i naorua snanu i dobro uvebanu vojsku koja e biti u mogunosti da ouva duge i nemirne srpske granice preko kojih su esto upadali Bugari, Vizantijci i Maari, a i da osvaja nove oblasti.

Uroeva verna druga

Dr Miladin Stevanovi | 07. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 Uvek uz Uroa, ova blago?astiva, hristoljubiva i blaena ena uivala veliki ugled. estok sukob kralja Uroa i sina mu Dragutina

Kralj Uro I Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. Jorgovani za nevestu Uroeva verna druga Kralj bez prestola Kruna mlaem bratu Ratovanje ljute brae Vlast mudre kraljice

7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Samim venanjem sa srpskim vladarem pravoslavne vere, Jelena je primila pravoslavnu veru, ali je ostala emotivno privrena i katolianstvu, to joj kasnije nije smetalo da uporedo sa pravoslavnim crkvama i manastirima podie i katolike crkve, da svoje sinove Dragutina i Milutina vaspitava u pravoslavnom duhu, kao i da slavi sa svojom porodicom krsnu slavu dinastije Nemanjia Svetog arhanela Mihaila. Dragutin i Milutin su na deevskom dvoru uz svestranu majinu pomo i pomo uitelja grkog i latinskog porekla dobili solidno obrazovanje, a kada su stasali, i vojno obrazovanje. Pri korienju biblioteke na deevskom dvoru u kojoj je bilo dosta knjiga i na grkom, latinskom i francuskom jeziku, Dragutin se vie interesovao za teoloke, a Milutin za istoriju i vojne nauke. Sa srpskim kraljem Uroem I (Uroem Hrapavim, kako su ga neki letopisi zabeleili, verovatno zbog hrapavog glasa ili lica), Jelena je proivela u srei i ljubavi oko 30 godina. Arhiepiskop Danilo u svom itiju ivot kraljeva i arhiepiskopa srpskih, kae da je ona bila uvek uz njega i pored njega i obdarena mudrou svestrano mu pomagala uz sagledavanje interesa Srbije, bez obzira na to koliko je ona bila privrena katolicizmu kojem je roenjem pripadala. Danilo u itiju posebno istie da se radilo o blagoastivoj, hristoljubivoj i blaenoj eni, koja je uivala veliki ugled. Jelena je, po arhiepiskopu Danilu, sinovima Dragutinu i Milutinu govorila da su od mladosti voeni i krepljeni da se ne boje inoplemenih naroda, koji ine nasilja, i nisu se bojali. Ona im je takoe govorila da su hrianske vere i naroda blagorodnoga i da to stalno imaju na umu. Oni su u veri i opstali, a narod kojem su pripadali zasigurno ne ume ni na koji nain da bude ravnoduan prema svojoj veri i istoriji. Po opisu savremenika, kralj Uro i kraljica Jelena Anujska su sve do kraja, dok ih ivotni put nije razdvojio, iveli u velikoj harmoniji. Jedino u emu se nisu mogli do kraja sloiti, bili su Uroevi odnosi sa Dubrovnikom, ijim postupcima i provokacijama kralj Uro nije mogao da odoli i esto je veoma ustro reagovao. Kraljica Jelena ga je u vezi sa ovim stiavala i pozivala da bude umereniji i staloeniji, verovatno usled toga to je kao poreklom katolkinja bila i pod uticajem rimskog pape. Bilo je oito, da je ona svojim intervencijama i uticajima, uspevala da smiruje sporove izmeu Srbije i Dubrovnika, a to je bilo i od obostranog interesa. to se tie ivotnih prilika i ivota na deevskom dvoru, ne bi se mogli prihvatiti svi prikazi ovog stanja od strane grkog istoriara Pahimira koji je na deevski dvor dolazio radi ugovaranja enidbe Uroevog sina Milutina sa grkom princezom, kao to su da na dvoru svuda vlada nered i neistoa. Jer je oito da je ovaj prikaz bio tendenciozan da bi se naruio Uroev dvor i ugled, zbog njegovog odustajanja da se orodi sa vizantijskim carskim dvorom i da vredna, umna i

dalekovida kraljica Jelena koja je odrasla na maarskom kraljevskom dvoru i kasniji tvorac obrazovanja domaike kole za vaspitanje srpskih devojaka, ovako neto ne bi dozvolila. Ubrzo po prestanku neprijateljstva izmeu kralja Uroa i Dubrovnika, zaotrili su se odnosi izmeu kralja Uroa i njegovog najstarijeg sina mladog kralja Dragutina. Po svim izgledima kralj Uro je prilikom pomirenja sa Maarima i Dragutinove enidbe sa maarskom princezom Katalinom, obeao maarskom kralju i svome sinu Dragutinu, da e mu za ivota predati na upravljanje jedan deo svoje kraljevine, ali je kralj Uro sa ovim oklevao. Dragutin je time bio nezadovoljan i verovatno podstrekivan od svoje ene i uraka, tadanjeg maarskog kralja insistirao na ovome, a Uro se protivio pa je izmeu njih dvojice dolo do sukoba. Izmeu njih su posredovali kraljica majka Jelena Anujska i tadanji srpski arhiepiskop Janiije, ali se Uro i dalje ovome protivio, a Dragutin verovatno podran i od jednog dela srpske vlastele ostao nepopustljiv i uporan u ovome svome zahtevu, odluio da ovaj spor rei orujem. U ovome cilju, Dragutin dobi znatnu pomo u vojsci od svoga uraka maarskog kralja, prie mu i jedan deo srpske vlastele. Duboko razoaran u svemu ovome i reen da i dalje ne poputa, a oseajui da nee imati dovoljno snage da se suprotstavi vojsci koju je protiv njega pokrenuo sin Dragutin, kralj Uro se povue u Hum sa preostalim svojim pristalicama, neto vojske i patrijarhom Janiijem. Za vreme ovih zbivanja, kraljica Jelena se verovatno nala u kraljevskom dvoru u Deevi odvojena od svoga mua kralja Uroa i u nemogunosti da dalje posreduje izmeu strano zavaenih oca i sina u situaciji kada vie nije bilo izgleda da moe doi do ma kakvog primirja i mira. SUKOBI SA DUBROVNIKOM Najvie sukoba kralj Uro je od svih suseda imao sa Dubrovnikom. Konflikti su zapoeli jo od prvih dana Uroeve vladavine i sa kraim prekidima trajali itavo vreme njegove vlasti. Jedan od razloga za sukob bio je to se supruga biveg kralja Vladislava sklonila u Dubrovnik i odatle kovala zavere za svrgavanje kralja Uroa. Sukobe izmeu Dubrovnika i Srbije uzrokovali su i odnosi izmeu Dubrovnika i Bara, optereeni rivalitetom oko njihovog poloaja u katolikoj hijerarhiji nad veim delom katolika u srpskoj dravi.

Kralj bez prestola

Dr Miladin Stevanovi | 08. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 Posle poraza od sina Dragutina, Uro se zamonaio i povukao u manastir. Jelena se dopisivala sa dravnicima i s papom

Uroev sin Dragutin Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Kraljici Jeleni je svakako veoma teko palo razilaenje kralja Uroa i sina im Dragutina i strano meanje (Maara) u njihove sporove i njena nastojanja da se ovaj spor rei mirnim putem, jer je kralj Uro u ve poodmaklim godinama bio samoiv i tvrdoglav, da bi popustio, a Dragutin mladalaki nestrpljiv i dovoljno neuviajan. Sa strepnjom je bez kontakata sa jednim i drugim, iekivala ta e dalje biti. Na potezu je bio Dragutin. On je pokrenuo okupljenu vojsku protiv oca kralja Uroa i do oruanog sukoba doe kod Gackoga u jesen 1276. godine, gde Dragutinova nadmonija vojska odnese pobedu. Razoaran i rezigniran, kralj Uro se povukao dublje u Hum. Dragutin ga nije dalje gonio. Tu je raspustio svoju preostalu vojsku, pozdravio se sa pristalicama, zamonaio se, dobio ime Simon, povukao se u manastir i tu naredne godine (1277) verovatno 1. maja umro.

Njegovo telo je preneto i sahranjeno u njegovoj velikoj zadubini Sopoani. Pogrebu su prisustovali i kraljica Jelena Anujska i sinovi Dragutin i Milutin. Tako je neslavno zavrio svoju vladavinu i ivot ovek i vladalac, koji je vie od 30 godina uspeno upravljao svojom dravom. Godinama se kralj Uro borio sa svojim neprijateljima i odolevao im, a na kraju doiveo da ga pobedi i zbaci s prestola njegov roeni sin. Kralj Uro Prvi je bio jedan od najsposobnijih srpskih srednjovekovnih vladara koji je doao na vlast bez iije pomoi i vladao iskljuivo svojom snagom i pameu. Vodio je politiku svoje zemlje mudro i smiljeno za sve vreme vladavine. U tekom poloaju u kakvom se esto nalazio on je veto izlazio na kraj i skoro uvek uspevao da izbegne vee neuspehe. Zdrav, pametan i naoit, imao je sve uslove da dugo i sreno vlada. ena mu je bila iz dobre porodice, pametna i umena, dobar drug i domaica, a deca zdrava i napredna i da mu se nije desio tragian zavretak, moglo bi se rei da je on bio presrean ovek. Sve u svemu, za vreme Uroeve vladavine znatno je osnaena i uvrena srpska srednjovekovna drava i postavljene dobre osnove za njin dalji razvitak. Iako je bila veoma pogoena svim ovim to se desilo u vezi sa svrgavanjem s vlasti njenog mua kralja Uroa, a ubrzo i ivotnim rastankom sa njime, kraljica Jelena Anujska se sada morala okrenuti svome najstarijem sinu Dragutinu, oprostila mu za sve ono to je uinio prema ocu, narodu i dravi, a on kome je sada posebno bilo stalo do njene podrke joj podario na upravljanje sa svim pravima kraljice, zemlje od Ibra do Primorja ukljuiv i Zetu i Hum, sa kraljevskim zamkom u Brnjacima na Ibru. Bile su to dosta prostrane oblasti sa velikim gradovima u Zeti i Primorju, koje su uglavnom vladari iz nemanjike dinastije davali na upravljanje svojim sinovima "mladim kraljevima", da tamo vladaju i pripremaju se za preuzimanje vlasti u dravi. Ove oblasti e se posle njene smrti zvati "Zemlje kraljice matere". U vreme ovih dogaaja, Milutin je bio sasvim mlad. Njegov stav prema Dragutinu i njegovim sporom u borbi sa ocem nije poznat. Milutin se posle Dragutinove odlune pobede svakako pomirio sa novim stanjem, kao i njegova majka Jelena, ali je nepoznato da li iz ubeenja, sa voljom i iskreno, ili preko srca i prividno. Dragutin je ovom prilikom kao i majci Jeleni, da bi ih pridobio i vezao za sebe i verovatno da bi ih pomirio sa novom vlau, dao i Milutinu na upravljanje neke zemlje koje su nam nepoznate. Preuzevi vlast na dodeljenoj joj oblasti, kraljica Jelena je zadrala dotadanju upravu i preselila se iz deevskog dvorca u svoj dvorac na Brnjacima, koji se nalazio ispod planine Rogozna, na mestu gde se Brnjaka reka uliva u Ibar. Po kamenim ostacima moe se videti da je tu bilo vie zgrada koje su verovatno bile od drveta na kamenim temeljima. Ovde je ona prenela deo biblioteke iz deevskog dvora i dovela otuda neto posluge i inovnika koji su joj pomagali u upravljanju kraljevstvom. U Brnjacima je ona posle Uroeve smrti provela najvie vremena, s tim to je preko leta boravila izvesno vreme i u utvrenom gradu Jelau koji se nalazio na planini Rogozni, a preko zime i u Baru, upravljajui svojom obla-u sa svim kraljevskim znacima, kovala svoj novac, saraivala sa susednim oblastima i dopisivala se sa brojnim stranim dravnicima, Dubrovnikom i papom koji je veoma cenio i nazivao "svojom u Hrista najmilijom erkom". RATOVANJE I MIRENJE Izvravajui obaveze prema Maarima u davanju vojske na njihov zahtev, srpska vojska je uestvovala u velikoj bici Maara i eha 12. jula 1260. godine. U ugovoru o miru izmeu ekog kralja Otokara i maarskog kralja Bele, pomenut je i srpski kralj Uro, koji je po svim izgledima

lino boravio u Beu prilikom pomirenja ekog i maarskog monarha. Osim prisustva potpisivanju ugovora o miru, srpski kralj se odazvao pozivu i prisustvovao velikoj sveanosti povodom enidbe ekog kralja Otokara Belinom unukom, kerkom mavanskog bana Rastislava.

Kruna mlaem bratu

Dr Miladin Stevanovi | 09. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 Posle est godina vladavine, Dragutin donosi odluku o ustupanju prestola Milutinu. U kralju Milutinu Srbija dobila velikog vladaoca

Kralj Milutin Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Poetak vladavine kralja Dragutina nije nita dobro obeavao Srbiji. Svrgavanje oca sa vlasti, posle njegovog poraza kod Gackog i dovoenja Srbije u zavisnost od Maara, nije moglo naii na odobrenje crkve, celokupne vlastele, a ni samog naroda. On se u svojoj vladavini oslanjao na Maare i zapadnoevropske zemlje. Bio je uglavnom u dobrim odnosima sa svim susedima, izuzev sa Vizantijom. Dragutin je produio oevu politiku saveza sa Karlom Anujskim, gospodarom june Italije, jer je ocenio da je osnaena Vizantija veoma opasna za Srbiju. Sem toga, bio je srodnik Anujaca, i po majci i po eni. Mada je u to vreme osnaena Vizantija potukla Bugare, zauzela im neke teritorije i raspolagala sa velikom vojnom silom, kralj Dragutin i Karlo Anujski doneli su odluku da zajedno napadnu Vizantiju. Po ovoj odluci Karlo Anujski e sa svojom vojskom nadirati preko Albanije, a kralj Dragutin kroz vardarsku dolinu. Akcije saveznika su otpoele u prolee 1281, pri emu je srpska vojska koja je trebalo da potpomogne Karlove akcije iz Albanije, duboko prodrla u vardarsku dolinu. Meutim, Karlova vojska, koja je krenula kroz Albaniju bude od strane vizantijske vojske potuena do nogu, pa se kralj Dragutin naao sam pred velikom vizantijskom silom i bio prinuen da uzmie. Prikupljajui vojsku da suzbije Viznatijce koji su ve bili prodrli u june delove njegove drave, Dragutin je poetkom 1282. u blizini grada Jelaa nezgodno pao sa konja i slomio nogu. Prelom mu je veoma sporo zarastao i on dugo nije mogao da se digne iz postelje. U takvoj situaciji on pone razmiljati da se odrekne prestola u korist mlaeg brata Milutina. Za vreme estogodinje Dragutinove vladavine njegov mlai brat Milutin se razvio i sazreo. Mlad, zdrav, okretan, pouzdan i ambiciozan, pun inicijative i volje za rad, Milutin je lako okupio oko sebe sve one koji su iz raznih razloga bili nezadovoljni Dragutinom i njegovom vladavinom. U njega su bile uprte oi svih onih koji su hteli akciju i bili eljni uspeha. Pravi motivi koji su Dragutina pokrenuli da se odrekne prestola i preda vlast bratu Milutinu, nisu dobro poznati. Da li je bilo u pitanju zdravlje, neuspeh na bojnom polju, gria savesti zbog postupka prema ocu, pritisci sa strane - to se nikada nee saznati. Donevi odluku da presto ustupi mlaem bratu Milutinu, Dragutin je uskoro u sporazumu sa majkom kraljicom Jelenom u svome dvorcu u Deevi sazvao sabor na kome se odrekao prestola u korist mlaeg brata Milutina, predavi mu i sve simbole kraljevske vlasti. Na ovom saboru sainjen je sporazum o podeli drave. Dragutin je tada na upravu dobio predele oko Rudnika, Arilja, Priboja (Dabar) i verovatno podruje severno od Zapadne Morave do maarske granice, a ostatak drave koji ranije nije bio predao majci Jeleni, predao je bratu Milutinu, koji je sada dobio i kraljevske znake. Ovom prilikom ostavljene su kraljici Jeleni oblasti i zemlje koje je ranije bila dobila od Dragutina. Pored oblasti koje je zadrao za sebe, Dragutin je 1284. godine dobio na upravljanje od svoga uraka maarskog kralja Mavansku banovinu i Beograd, sa kojim je do tada upravljala Dragutinova tata kraljica Jelisaveta. Ove teritorije su se prvi put nale na upravljanju jednog srpskog vladara. Taj in imao je veliki znaaj za srpski narod i oblikovanje njegove budue teritorije. Dodelom ove oblasti i Beograda ponovo je ojaala Dragutinova mo i ugled. Tako objedinjena njegova drava po svojoj veliini i ekonomskoj snazi, samo malo je zaostajala za podrujima na kojima je vladao kralj Milutin. Sa kraljem Milutinom, Srbija je dobila vladaoca retkih osobina. On je bio jedan od najsposobnijih ratnika i dravnika iz loze Nemanjia. Njegov veliki politiki talenat, koji ga je pokazivao kao pravoga potomka Stevana Nemanje, doneo je Srbiji nekoliko sjajnih uspeha. Ona je sreena

gotovo na svim poljima (privrednom, finansijskom, vojnom i diplomatskom) i postaje najmonija drava na Balkanu. Uzevi vlast u svoje ruke, Milutin se odmah okrenuo Vizantiji koja je jo drala neka podruja Srbije posle upada u nju za vreme vladavine kralja Dragutina. U snanom naletu Milutinove vojske Vizantijci su protereni iz zauzetih srpskih oblasti, a zatim je njegova vojska produila dalje u Makedoniju osvojivi Skoplje, Gornji i Donji Polog, Ove polje, Zletovo i Pijanec. Ovim su mo i presti srpske drave naglo porasli. Ovaj veliki vojni uspeh kralja Milutina nije mogao proi bez reakcije Vizantije. Vizantijci su odmah shvatili politike i strategijske posledice gubitka severne Makedonije. Sada se hrabri i energini vizantijski car Mihailo VIII Paleolog, osloboen glavnog aktera antivizantijske koalicije koja je htela da srui obnovljenu Vizantiju i u Carigradu ponovo uspostavi latinsko carstvo, mogao pozabaviti bar jednim njenim, ali opasnim lanom. Zapoele su intenzivne pripreme za pohod na Srbiju koje su podsticali lanovi aristokratskih porodica, izbeglih pred Srbima. Planovi su bili zamani, kako slikovito saoptava arhiepiskop Danilo u biografiji kralja Milutina: "Tadanji car Paleolog skupi veliku vojsku i krenu na Srbiju, hvalei se u svome bezumlju da e ne samo osloboditi otaastvo ovoga blagoastivoga, tj. kralja Milutina, nego da se nee vie ni spominjati njegovo ime u njegovoj dravi, a nije ni sam znao ta e mu se dogoditi i da e, protivno njegovom lukavom verovanju, da e se proslaviti, ubrzo iznenadnom smru svriti". Sem svoje vojske, car Mihailo je na Milutina pokrenuo i plaenike (Tatare, Turke, Latine), ali je na poetku pohoda iznenada umro (11. decembra 1282. godine), pa su Vizantijci izvesno vreme odloili svoj napad na Srbiju. REZIDENCIJA U BEOGRADU Znaajan napredak postignut je i u Dragutinovoj srpskoj dravi. U svome posedu Dragutin je drao bogati Rudnik i niz rudnika u Podrinju, kao i zemljite veoma pogodno za poljoprivrednu proizvodnju. Zahvaljujui ovome i sreenim odnosima unutar drave, Dragutin je bio u mogunosti da znatno podigne i uredi do tada veoma zaputeni Beograd, gde je izgradio i svoju rezidenciju. Poto je vie voleo da ivi u prirodi, podigao je na Savi novi grad Debrc, i u njemu svoju drugu rezidenciju gde je najee boravio.

Ratovanje ljute brae

Dr Miladin Stevanovi | 10. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 Vie od deset godina trajali su oruani sukobi brae Dragutina i Milutina. Izmirena braa posetila majku u Brnjacima

Kraljica Jelena Nastavci 1. Jorgovani za nevestu

2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Negde oko 1301. godine zapoeli su teki i dugotrajni oruani sukobi izmeu kraljeva Dragutina i Milutina, koji su sa izvesnim prekidima trajali sve do 1312. godine. Ostalo je nerazjanjeno ta je izazvalo ovaj sukob izmeu roene brae, koji su u mladosti bili u srdanim odnosima, a kasnije kao kraljevi jedan drugom pomagali. Po mnogim izgledima, njihovi odnosi posle suzbijanja Drmana i Kudelina u Branievu dugo godina nisu bili srdani ni iskreni zbog Milutinove sebinosti. Odnosi su se dalje pogorali Milutinovim pribliavanjem Vizantiji, sa odgonom kraljice Ane, enidbe Simonidom, vrljanjem Simonidine majke carice Irine po Milutinovom dvoru, naturanjem tamo njenih sinova sa tenjom da oni preuzmu vlast u Srbiji ako Simonida i Milutin ne budu imali dece i Milutinovim izbegavanjem da potvrdi svoju raniju obavezu (ako je bila) u pogledu naslea srpskog prestola od strane Dragutinovog sina, u ije je iskrene namere Dragutin posumnjao. uvi za ovo, ve ostarelu kraljicu Jelenu Anujsku zahvatili su veliki bol i tuga i, po nekim izvorima, ona je pala u postelju. Nije joj ostalo nita drugo ve da pie sinovima i da ih zaklinje da se sastanu i izmire, ali se njihovi sukobi nisu smirivali. Videvi ovo, ona je sada opet angaovala Danila, tada banjskog episkopa, ali i pored njegovih napora u posredovanju u pomirenju, sukobi su se i dalje nastavili. Borbe su se uglavnom vodile oko Rudnika, koji je Milutin uspeo da osvoji. U toku ove borbe, dobar deo srpske vlastele je preao na Dragutinovu stranu, cenei njegovu postojanost i potenje, a osuujui preveliki uticaj Vizantije na Milutina, po ijem dvoru su se vrzmali vizantijski prinevi, za koje se u narodu govorilo da se pripremaju da naslede srpski presto. Koristei Milutinovu zauzetost u pomaganju Vizantiji u njenoj borbi sa Turcima u Maloj Aziji, Dragutin je povratio Rudnik i upao u Milutinove posede. Da bi se suprotstavio bratu, Milutin je pored svoje vojske poeo prikupljati i najamnike iz redova Turaka, Tatara i Oseta. Zapretilo je veliko krvoprolie i razaranje Srbije. U ovom kritinom trenutku, opet je na scenu stupila majka kraljica Jelena, koja je preko episkopa Danila i svojih linih veza pokrenula svetenstvo da se angauje na smirivanju situacije, kome se pridruilo i plemstvo sa obe strane. Izlaz je traen na najbezbolnijem terenu, na pomirenju brae. Za ovo se opet najvie zauzeo episkop Danilo.

On je na kraju uspeo da ubedi brau da zastanu sa daljim operacijama i prikupljanju vojske, a zatim ih je privoleo na postizanje mira i sporazume o njihovim buduim odnosima. Da bi ovaj mir i postignuti sporazum imali neku garanciju, braa se saglase da ih potvrde vizantijski car i carigradski patrijarh, pa je sa usaglaenim tekstom sporazuma i potpisima Milutina i Dragutina otiao kod njih Nikodim, iguman Hilandara. Vizantijskom caru i carigradskom patrijarhu je odgovaralo ovo pomirenje brae, pa su im pruili punu podrku i potvrdili sporazum. Tako je izmeu brae na kraju postignut trajan mir i razgranienje teritorija, pri emu su jedan drugome priznali raniju podelu kraljevine njihovog oca kralja Uroa. Od ovog doba odnosi izmeu brae Dragutina i Milutina ne samo da su se popravili ve su postali i iskreni, to je veoma obradovalo kraljicu Jelenu i itav srpski narod. Ubrzo za ovim, oni su na majino veliko zadovoljstvo i radost nali za shodno da je zajedno posete i da zajedno sa njom ugodno provedu nekoliko dana u njenom dvorcu u Brnjacima. Jelenine oblasti su zahvatale primorje od Skadra do Ulcinja, Kotora, Konavala i Dubrovnika, ukljuujui Trebinje. Njena Zeta se delila na gornju (isprepletenu brdima i planinama), donju (koja se savijala oko reke Bojane, gde su se isticali Skadar, Sveti Sr, Danj i Drivast) i kontinentalnu (gde su se isticali Brskovo, Plav na Limu i Gusinje). Pored brdskih i rudonosnih terena, raspolagala je i plodnim i ravniarskim zemljitem, koje je bilo veoma pogodno za zemljoradnju i vinogradarstvo. U severoistonim i centralnim delovima njene kraljevine klima je bila umereno kontinentalna, blie moru jadransko-sredozemna i na uzanom primorskom pojasu mediteranska, koja je omoguavala gajenje vinograda, maslina, narandi, smokava i drugog mediteranskog rastinja. Planinski i brdski tereni sa bujnim panjacima su omoguavali gajenje goveda, konja, ovaca, koza, ume su obilovale divljai, a reke i jezera ribom. U okolini Brskova nalazila su se bogata rudna nalazita, koja su eksploatisana jo u rimsko doba. Kroz njene oblasti vodili su veoma znaajni trgovaki i vojni putevi, a to je bio naroito sluaj u primorju oko Skadarskog jezera, u dolinama Ibra, Morae i Lima. Posmatrano u celini, ovakvo zemljite, klima i vode pruali su izvrsne uslove za ivot i rad ljudi, a samim time i za stvaranje privrednog i politikog jezgra Jelenine drave. Uz poljoprivredu u Jeleninoj dravi prirodno su se razvijali zanatstvo i trgovina. NAPREDNA SELA Seoska domainstva su za svoje potrebe sama izraivala odeu, obuu, drvene alatke i sudove. Naroito su bili vini u preradi vune, lana i konoplje. Poslove obrade metala obavljali su seoski i gradski kovai. Po selima, na vlastelinstvima oko manastira i gradova radile su i druge zanatlije: zidari, drvodelje, grnari, obuari, kouhari i dr. Trgovina se uglavnom obavljala u gradovima, trgovima, zatim pokraj manastira, raskra puteva i na drugim mestima, gde se narod okupljao na sajmove, razne obrede i druge sveanosti.

Vlast mudre kraljice

Dr Miladin Stevanovi | 11. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 U periodima sua Jelena uvozila hranu, i delila podanicima. Jelena je odravala kontakte sa dravnicima

Zadubina Jelene Anujske Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Trgovci iz primorja najee su u Jeleninoj dravi kupovali krzna domaih i divljih ivotinja, vosak, sir, suvo meso, med, usoljenu ribu, drvo, vunu, ivu stoku, a pored soli, dopremali kvalitetna vina, vunene i druge tkanine, oju, nakite, ukrasne pojaseve, juno voe, maslinovo ulje, metalno posue. S obzirom da Jelena u svojoj dravi nije imala dovoljno poljoprivrednog zemljita u sunim i nerodnim godinama lino se starala o ishrani naroda, pa je nastojala da se u to povoljnijim uslovima uvezu odgovarajue koliine itarica iz Italije i Francuske preko njoj prijateljskih gradova i trgovaca. Jedan deo od ovih itarica delila je besplatno siromanom sloju stanovnitva. U Jeleninoj dravi su bili u prometu vizantijski zlatnici, mletaki i austrijski dukati, dubrovaki bakarni novac, franaki izmorej, Milutinov i Dragutinov novac, kao i njen novac koji je kovala u Milutinovoj livnici u Trepi. Jelenini prihodi sastojali su se od obaveza koje je prema njoj izvravalo seosko zavisno stanovnitvo, stoari (vlasi) kao i gradsko stanovnitvo, carina i prihodi od rudnika u Brskovu. Sve poslove finansijske prirode (prihodi i rashodi, poslovi kraljevske riznice i dr.) obavljao je kraljevski kaznac sa svojim poverenicima. U Jeleninoj dravi postojala su dva tipa trgova na kojima se prodavala i kupovala roba. U prvi tip bi se mogli uzeti oni trgovi koji su obrazovani pri manjim naseljima, kao to su bili Plav, Gusinje, Drijeva, Sveti Sr i dr, gde se kupovala i prodavala roba odreenog dana u sedmici (petak, nedelja). Drugi tip je bio u okvirima samih gradskih zidina, odnosno u okvirima jedinstvenog grada

(Ulcinj, Bar, Skadar, Kotor...). Na ovim trgovima prodavala se i kupovala roba svakodnevno, ali su i oni imali glavne pazarne dane jednom sedmino. Gradovi u Jeleninoj dravi po svome nastanku i pretenim obelejima, bili su delom stara grka i rimska naselja, delom mlai gradovi koji su se razvili pored znaajnijih rudnika i trgovinskih centara. U prvoj grupi gradova istiu se oni u primorju i Zeti: Skadar, Ulcinj, Bar, Trebinje, Drivast, Danj i Sard. U njima su iveli ostaci romanizovanog stanovnitva, poznati iz srpskih izvora kao Latini, kao i novopridolo stanovnitvo sa okolnih podruja. Ovim gradovima kao uzor unutranjeg ivota sluili su gradovi u Italiji. Oni su pod Nemanjiima zadrali svoju unutranju samoupravu i niz povlastica nasleenih iz doba vizantijske uprave. Tako su, na primer, Kotor i Bar pod srpskom vlau imali velike povlastice, svoju upravu i vrili znatan uticaj na srpske dvorove. U drugu grupu bi doli mlai gradovi razvijeni pored rudnika i trgovakih centara: Brskovo, Plav, Gusinje, Drijevo, Sveti Sr. Za razliku od primorskih i zetskih gradova koji su imali svoju lokalnu samoupravu, u ovim gradovima su upravljali pojedinci (kefalije) koje je imenovala kraljica Jelena. Da bi mogla to efikasnije da upravlja sa svojim oblastima i kraljica Jelena je morala posebnu panju da obrati dravnoj upravi, kojoj je bila na elu. Za razliku od Milutinove i Dragutinove drave, njena uprava je bila veoma mala, ali se u praksi pokazala kao efikasna. I njena uprava bi se grubo mogla podeliti na centralnu - ona koja je bila okupljena oko njenog dvora i obavljala poslove od interesa za celu zemlju - i teritorijalna (uprava koja je obavljala poslove od interesa na odreenom podruju - upe i gradovi). Jelenina centralna uprava obavljala je uglavnom sledee poslove: finansijske, ukljuivi i carinske, odravanje reda i mira, poslove u vezi sa susednim zemljama i obezbeenja i odravanja dvorova. Poslove finansijske prirode (carine, drugi kraljevski prihodi, dravni rashodi, kraljevska riznica, zanatstvo, trgovina, rudnici) obavljao je kaznac koji je boravio na Jeleninom dvoru u Brnjacima. Poslove odravanja reda i mira obavljao je kapetan, koji je imao svoje ispostave po upama, dok je ove dunosti po gradovima obavljala lokalna samouprava. Poslove u vezi sa susednim zemljama je obavljao Jelenin logotet, koji je bio i ef njene kancelarije. Meutim, poznato je da je deo od ovih poslova obavljala i kraljica Jelena neposredno kao veoma vredna i pismena ena, koja je esto pisala i lina pisma stranim dravnicima sa kojima je bila u posebno prijateljskim odnosima (sicilijsko-napuljski kralj, mletaki dud, rimski papa). Brigu oko kraljevskih dvorova (Brnjaci i Bar), priprema i obavljanje protokolarnih poslova, ceremonijal na dvorovima, pripremanje hrane i pia i dr. obavljao je upravnik dvorova. UVARI GRANICA Teritorija Jelenine drave je bila podeljena na upe kojima su upravljali vlastelini (batinici) kojima je pripadalo to podruje. Svaka upa je imala svoje sredite, koje je ponegde bilo i u gradu. Gradom kao naseljem upravljao je kefalija, koji se brinuo o javnom redu i miru u gradovima i prilaznim putevima izloenim estim napadima razbojnika. Pograninim oblastima upravljali su vlastelini, zvani krajinici, koji su kontrolisali i uvali granice i prelaze. U selima i katunima upravljali su njihovi glavari (primiuri ili knezovi), a u katunima esto nazivani i elnicima. Sudstvo je bilo organizovano po uzoru na dravu kralja Milutina, a koje je bilo nasleeno iz prethodnih drava Nemanjia, dok je dravu kao celinu obezbeivala Milutinova vojska.

Kraljica za katedrom
Dr Miladin Stevanovi | 12. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 Obrazovanje se u ono doba sticalo, uglavnom, u okviru crkve. Oni koji su nameravali da se zamonae uili su da itaju i piu u manastirima

Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

OBRAZOVANJE se u ono doba sticalo, uglavnom, u okviru crkve. Oni koji su nameravali da se zamonae uili su da itaju i piu u manastirima, mada su u njih dolazili i oni koji su bili pismeni. Tako su manastiri tog vremena predstavljali ne samo mesto za bogosluenje, ve su bili i svojevrsne kole. Poto je bogosluenje zahtevalo pismenost radi itanja crkvenih knjiga: jevanelja, psaltira, trebnika, liturgijara, oktoiha i drugih, to su pored uenja pismenosti, manastiri razvijali i veliku knjievnu delatnost, prepisivanja, pa i tampanja knjiga o emu su ostali vidni tragovi u naim manastirima, bibliotekama i muzejima. Crkvene knjige su u manastirima prepisivane i prevoene najee sa grkog jezika, to su inili najpismeniji kalueri i znalci stranih jezika, a najdarovitiji od njih su jo sastavljali slube srpskim svetiteljima i pisali njihove biografije (itija). Feudalni gospodari i drugi bogatiji ljudi slali su svoju decu u manastire da se opismene, a neki od njih, kao i vladari (sluaj sa kraljicom Jelenom Anujskom i kraljem Uroem), za obrazovanje svoje dece angaovali su posebne uitelje, esto i strane (za uenje stranih jezika, pojedinih

predmeta - istorije, geografije i drugo). Za savlaivanje itanja i pisanja trebalo je uloiti dosta truda. Koriena su dva oblika slova jedan za knjige, a drugi za pisma i druge pismene oblike. Slova za knjige su bila ujednaene veliine i lake itljivija, a za pisma nejednaka, ali pisanje je bilo lake i bre. Tokom uenja, slova su ispisivana na votanim tablicama, koje su se za ove potrebe mogle koristiti i vie puta. Glavni materijali za pisanje bili su runo proizveden papir i pergament, koji se dobijao posebnom obradom jagnjeih i teleih koa. Bio je dugotrajan, ali dosta skup, a listovi su se mogli koristiti i vie puta, jer se napisani tekst mogao sastrugavati. Za uvebavanje uenici su obino koristili crkvene knjige kao to su psaltir i aslovec. Sastavni deo bogosluenja bilo je crkveno pojanje, pa se u vezi sa ovim za pripreme svetenika obraala panja i na najnunije muziko obrazovanje. Kraljica Jelena, koja je veoma cenila pismenost, podsticala je i potpomagala opismenjavanje dece pri crkvama i manastirima na svojoj teritoriji. U te svrhe izdvajala sredstva za nabavku knjiga, votanih tablica, papira, pergamenta i sredstava za pisanje. Meutim, Jelena se nije mogla zadovoljiti samo ovim. Odluila je da za ensku decu obrazuje posebnu domaiku kolu u svome seditu u Brnjacima. Nije se moglo ustanoviti da li je vladarka za potrebe ove kole koristila prostorije svoga dvora, ili je podigla posebnu zgradu, koje su u to vreme graene od drveta. Pouzdano se zna da je kraljica Jelena za ovu svrhu okupljala iz itave svoje kraljevine dosta devojaka, smestila ih na stalan boravak kod sebe u Brnjacima, i tu ih jednoobrazno oblaila, hranila i domaiki obrazovala. Nije se moglo utvrditi odakle je angaovala vaspitae (uitelje), ali se pretpostavlja da je to bio neko iz primorja, pa i iz inostranstva. Prema nekim podacima, pored opte pismenosti, hrianske nauke i lepog ponaanja, predmeti su mogli biti: ivenje i krojenje, vez, pripremanje hrane i zimnica, zdravstvena zatita i ukazivanje prve pomoi, odravanje trudnoe, podizanje i vaspitanje deteta i dr. Nije poznato ni koliko je ova kola trajala i koliko je generacija kroz nju prolo, ali je poznato da je kraljica Jelena nastojala da ove uenice po zavretku kole nau dobre mueve, odnosno dobro se udome, dajui im ak i izvesnu sumu novca za takozvanu devojaku opremu. O ovim uenicama kraljica Jelena je vodila svakodnevnu brigu, stavljajui im na raspolaganje i svoju bogatu biblioteku u Brnjacima, a prema nekim izvorima ak ima i nagovetaja da je i sama odravala asove ovim devojkama. U srednjovekovnoj srpskoj nemanjikoj dravi medicina je bila veoma slabo razvijena, kao to je to bio sluaj i u drugim dravama srednjeg veka. Stari Sloveni su se, naseljavanjem u novoj domovini, sluili svojim steenim znanjem koje su doneli iz svoje stare domovine, emu su postepeno pridodavali ono to su u vezi sa time zatekli kod starosedelaca, a kasnije upoznali i medicinu koja je primenjivana u Vizantiji, koja se dopunjavala sa znanjima drugih naroda. Skup tih saznanja i nain njihove primene u leenju bolesnika odlikovao se u onome to danas nazivamo narodnom medicinom. Nosioci te narodne medicine u ono vreme bili su manastiri, gde se ukazivala potreba voenja posebne brige o zdravlju monaha. Posebno zato to su monasi izlaui se dugotrajnim postovima i odriui se mnogo ega to je neophodno za normalan ivot esto obolevali, pa je bilo potrebno pored njihovog leenja po njihovim elijama, osnovati posebne bolnice pri manastirima. MALOLETNA MLADA MILUTINOVA enidba maloletnom Simonidom izazvala je veliko nezadovoljstvo naroda,

vlastele i njegove porodice, a naroito majke kraljice Jelene Anujske. Ta pobona i dobroina starica nije mogla nikako da se pomiri sa novim Milutinovim politikim dranjem (pribliavanje Vizantiji i okretanje lea Zapadu), ni njegovim novim neobinim brakom, jer su njegovi postupci u ovom sluaju pokazali bezobzirnost jedne vrlo tvrde sujetne i sebine due.

Vernica dve crkve

Dr Miladin Stevanovi | 13. jun 2010. 00:00 | Komentara: 0 Vladala je sa dva naroda podeljena u dve crkve, ne odvajajui jednu od druge. Prva bolnica u Srbiji osnovana u Studenici

Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PRVA bolnica u Srbiji osnovana je pri manastiru Studenici. To je bila ovea jednostavna prostorija opremljena krevetima i posteljinom, kao i drugom neophodnom opremom. Za razliku od ostalih manastirskih prostorija, manastirska bolnica je grejana u hladne dane, a o bolesnicima su se starali neto obdareniji u medicini monasi - bolniari. Njihova znanja u medicini bila su veoma skromna - na nivou toga doba. Bilo je to vreme bez prethodnog pripremanja medicinskog osoblja (kolovanja), bez ikakvih udbenika, koji su se vremenom pojavili i sadravali najnunija struna znanja, poev od antike. Meutim, ova skromna znanja, izdvajanje bolesnika u zasebnu prostoriju, grejanje, poboljanje ishrane i narodni lekovi doprinosili su poboljanju zdravlja pacijenata. U doba ratova, ove manastirske bolnice su proirivane, osnivane nove i u njih smetani tei ranjenici i vojni bolesnici, a u mirnodopsko vreme tamo su smetani i leeni i pojedini feudalni gospodari. Uzroci bolesti i estih velikih epidemija pripisivani su natprirodnim silama, pa se za njihovo leenje pribegavalo i itanjem molitvi, vraanju i bajanju. Brojne lekovite trave predstavljale su osnovicu te narodne medicine, jer je vekovno iskustvo uoilo njihova svojstva i biljke koje one mogu izleiti ili rane zaceliti. Meutim, mnoge bolesti toga doba narodna medicina nije mogla izleiti. Smrtnost stanovnika bila je veoma visoka. Ovo, posledica gladi usled ratnih razaranja i elementarnih nepogoda, uticali su na to da pojedini krajevi skoro potpuno opuste. Za duevne bolesti se verovalo da asne moti svetitelja imaju isceliteljsku mo i da se sugestivnom molitvom mogu odagnati zli dusi koji su opsedali duevnog bolesnika, o emu se esto govori u itijima svetitelja. Lekari su u to vreme angaovani samo za dvorske potrebe i u velikim ratnim pohodima, a oni su dovoeni iz Carigrada, Venecije i primorja. Poeci osnivanja zdravstvenih ustanova u nemanjikoj dravi vezuju se za kraj DII i poetak DIII veka, odnosno za period delovanja Svetog Save i Stevana Prvovenanog, pa je pored bolnica i apoteka u Kotoru, osnovana i prva bolnica u Prizrenu. Ovu tradiciju su nastavili kralj Milutin i kraljica Jelena Anujska koja je pored manastirskih bolnica na svome podruju, koje je obilato potpomagala i delatnosti njene domaike kole u ovoj oblasti, osnovala i bolnicu u Baru. Kraljica Jelena Anujska je, pored drugih brojnih dobrih vrlina, bila i veoma naklonjena crkvi, ne delei svoju roenu katoliku od pravoslavne, a posebno se istakla u svojoj ktitorskoj delatnosti. Vladala je ona na svome podruju sa dva slovenska naroda hrianske veroispovesti izdeljena na dve crkve - pravoslavnu i katoliku, koje se meusobno od svoje prvobitne razdeobe - konanog rascepa 1054. godine nikako nisu mogle sporazumeti o ponovnom ujedinjenju, to je izazvalo mnogobrojne probleme u okviru hrianstva, koji su kulminirali ak i do meusobnih oruanih obrauna. Nesporazumi izmeu katolike i pravoslavne crkve koje su nastojale da potisnu jedna drugu, a to je naroito bio sluaj u primorju, odraavali su se i na njihove pripadnike, pa je vladarima bilo veoma teko da posreduju, smiruju strasti i vode ravnopravnu politiku. Sa ovim problemom se susrela i kraljica Jelena Anujska, mada je na svome terenu imala vie pravoslavnog nego katolikog stanovnitva. Meutim, ova mudra ena iako katolikinja po roenju jo od svoga dolaska u Srbiju i kasnije kada postaje srpska vladarka vodi takvu iskrenu i ravnopravnu politiku prema obema crkvama, da oito postaje kraljica svih naroda na podruju Srbije, pa ak i majka pravoslavnih. U sklopu briga o svome narodu, ona tu ne odvaja ni crkvu, tako da u skladu sa svojim mogunostima obilato potpomae obe crkve, a to se naroito odnosi na popravke postojeih

crkava i manastira i podizanje novih, a to je naroito sluaj u primorju gde je bila i vea gustina stanovnitva i naravno vei broj verskih objekata. Tako se iz godine u godinu njene dosta duge vladavine, reaju ove njene aktivnosti: - Podie manastir u Stonu za pravoslavne monahe, na mestu poruene Bogorodiine crkve; - Podie u Baru franjevaki manastir; - Zida u Skadru pravoslavni manastir Sv. Marije; - Gradi manastir za franjevce u Kotoru; - Zida franjevaki manastir u Ulcinju; - Obnavlja crkvu sv. Sra na Bojani; - Daruje asni krst crkvi u Sopoanima; - Daruje velika imanja pravoslavnoj crkvi Bogorodice Bistrike kod Boljevca u Bihoru. Meutim, kao najvei dragulj njene ktitorske delatnosti je pravoslavni manastir Gradac. On lei na uzdignutoj zaravni iznad reke Brvenice, na zavretku umovitih padina Golije. Udaljen je 12 kilometara od Brvenika i Ibra. U srednjem veku je pored njega prolazio veoma znaajan put koji je vodio za Arilje, a iji se jedan krak odvajao za manastir Studenicu. MANASTIR GRADAC Gradac je osnovan kao veliki manastir, sa uobiajenim rasporedom i sadrajem ovakvih objekata. Bio je ograen velikim zidom i imao dva ulaza. U sklopu manastira nalazila se velika Bogorodiina crkva u sreditu, a uz ogradni zid nalazila se crkvica sv. Nikole, zatim trpezarija sa kuhinjom, konaci i ekonomske zgrade. Nije poznato kada je graen ovaj manastir, a smatra se da je zavren 1268. godine.

Posle dvorca - bespue

Dr Miladin Stevanovi | 14. jun 2010. 19:25 | Komentara: 1 Svrgavanje Uroa I, sa kojim je provela 30 godina, teko palo Jeleni. Dvor u Brnjacima bio je otvoren za svakog podanika

Jelena Anujska na ikoni Nastavci

1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

KRALJICI Jeleni sigurno je veoma teko palo kada je njenog mua kralja Uroa I s vlasti svrgnuo sin Dragutin, kao i, potom, njegova smrt i naputanje deevskog dvora, gde je zajedno sa kraljem Uroem u skladnom braku provela tridesetak godina. Nije bilo druge, silom prilika morala je da napusti deevski dvorac i ode gotovo u bespue u kome se nalazio njihov dvorac u Brnjacima. Nije poznato da li je tada sa njom otiao i neko od lanova njene ue porodice. erka Brna, koja se pominje u nemanjikim rodoslovima, po svim izgledima kratko je ivela i nije se udavala, a sin Stefan umro je kao dete. Svakako, sa sobom je povela njoj najprisniju poslugu sa deevskog dvora, da joj bude pri ruci u Brnjacima, da joj pomogne pri organizovanju dvora i vlasti i da ne bude sama. I pri ovakvoj situaciji ona je nala snage da organizuje ovaj dvor i ivot u njemu, koji pristaje srpskoj kraljici koja je bila veoma uvaavana, kako kod naroda, svetenstva i plemstva, tako i kod stranih dravnika i rimskog pape. Prema prikupljenim podacima i narodnom predanju, ona je za veoma kratko vreme uz pomo dvorjana uspela da organizuje svoju dravu, povee svoje oblasti, uspostavi prisnu saradnju sa plemstvom, crkvama i manastirima, obie svoje gradove, ak i mnogobrojna sela, i svuda je pristojno doekivana i uvaavana. Jo od poetka vladavine brinula se o svim bitnim pitanjima iz ivota svoga naroda i nastojala da mu ublai sve mogue patnje na koje je nailazio. Otuda su njena vrata bila otvorena za sve

slojeve naroda, pa je svaki njen graanin, ako mu je to bilo potrebno, bio u mogunosti da doe u dvor, izloi svoje probleme njenom logotetu, ak i da bude primljen kod kraljice. Njen lini ivot, oblaenje i ishrana bili su dosta skromni. Volela je da ivi u prirodi, da dosta eta, obilazi narod i crkvene svetinje, da ita. Ustajala bi veoma rano, proetala oko bistrog Oklakog potoka, posle doruka obavila bi svoje dravnike poslove u kancelariji sa svojim logotetom, a zatim bi se dohvatala knjige. Najvie je volela da ita pokraj Oklakog potoka, gde je sluala njegov ubor preko kamenih oblutaka, cvrkut ptica... Predvee je volela da proeta na konju u pratnji svoga logoteta ili nekog drugog dvorjanina, a nou je dugo itala, da bi tek pred pono nastalo svetlo sa njenog prozora. I tako iz dana u dan. Pored brige o svojoj dravi, veoma joj je bilo stalo da prati razvoj u dravama svojih sinova Milutina i Dragutina, o emu je redovno dobijala vesti, pa joj je otuda i veoma teko pao njihov sukob. Kao ljubitelj prirode, najvie je vremena provodila u Brnjacima, ali je u toku leta i zime izvesno vreme provodila u nemanjikom dvorcu u Baru. Za vreme boravka u Baru, znala je da poseti sve njene primorske gradove, crkvene svetinje u njima, lokalne organe vlasti i, naravno, barskog nadbiskupa, s kojim je uspostavila veoma bliske odnose. Volela je more i esto bi se s pratnjom otisnula brodiem na njegove puine, da se suna i kupa u moru. Tako su kod nemanjikog lovita Sklapa postojale dve plae na koje je ona najradije odlazila, pa ih je narod nazvao velika i mala Jelenina plaa. Leti je boravila i u Ulcinju, a svoje sedite je imala u asu, odakle je takoe odlazila na plau i u oblinju crkvu sv. Ilije u Veljem Selu, esto i peke. Kada je njena sestra Marija ostala udovica, sa svojim sinom se preselila u Jeleninu Srbiju i nastanila u Ulcinju. Kraljica Jelena je neto vie boravila na jadranskom primorju i druila se sa sestrom Marijom i bratancem, koji su je poseivali i u Brnjacima. Kada je umrla, Marija je sahranjena u Ulcinju u Jeleninoj zadubini, crkvi sv. Marije. U saglasnosti sa sinovima, ovaj grad je Mariji bio ustupljen na upravljanje. Dosta vremena je kraljica Jelena provodila u svojoj domaikoj koli u Branjacima, razgovarajui sa devojkama i pouavajui ih. I tako sve do kraja svoje duboke starosti koju je doivela u tesnom kontaktu sa svojim narodom brinui se za njega.

POKLON MANASTIRU O Gradcu ima malo izvornih istorijskih podataka. Najdragocenije i najopirnije obavetenje o njemu ostavio je arhiepiskop Dalilo II u itiju, gde se za Jelenu kae: "... I tako poe zidati predivnu crkvu u ime presvete Bogorodice, praznika Blagovetenja, na mestu zvanom Gradac. Sama podvizavajui se, ne imajui pokoja ni danju ni nou, kako bi samo sa uspehom mogla svriti takvo delo, koje je poela." Prema daljem opisu u istom tekstu, Gradac je bio bogat manastir. Kraljica Jelena se postarala da u njemu prebivaju izabrani monasi, utvrdila crkveni ustav, poklonila manastiru imanja i sela, to je potvrdila poveljom sa svojim potpisom, a za crkvu nabavila knjige, zlatne i srebrne sasude ukraene dragim kamenjem i ikone okovane zlatom.

Zalog mala Simonida

Dr Miladin Stevanovi | 15. jun 2010. 19:36 | Komentara: 0 Car Andronik u ime mira ponudio Milutinu sedmogodinju erku za enu. Srpskom kralju laskalo da se orodi sa carskom kuom

Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida

11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

MILUTIN je, stremei svojim ciljevima gledao samo sopstvene interese i bio sebian, brutalan i bezobziran. Zbog vlasti koju nije hteo da izgubi ni po koju cenu, gazio je preko svega, tako da ni najroeniji nisu bili poteeni svireposti, samo ako je oseao da smetaju njegovim interesima. Ovo se odrazilo i na njegove brojne i uglavnom bezuspene brakove. Brak sa Anom, erkom bugarskog cara Tertera, koji se neto due odrao i izgledao uspeniji od prethodnih, bio je etvrti po redu. Tada je odahnula majka kraljica Jelena Anujska, koja se veoma brinula o porodinom ivotu svojih sinova. Milutin je pre toga bio oenjen Jelenom, srpskom vlastelinkom, koju je oterao 1282. godine; erkom sevastokratora Anela, gospodara Tesalije, koju je oterao krajem 1283. godine i Jelisavetom, erkom maarskog kralja, koju je oterao 1284. godine. Mada je bio sredio odnose sa Vizantijom, Milutin, kome nikada nije bilo dosta osvajanja, ponovo je zaratio sa Vizantijcima. Njegova vojska kojoj se nije mogao ozbiljnije suprotstaviti slab i povodljiv car Andronik II prodrla je duboko na teritoriju Vizantije i zauzela velike teritorije. Vizantijski dravnici tada odlue da prikupe i opreme veu vojsku da bi ga suzbili. Za komandanta je postavljen Glavas, jedan od najboljih vizantijskih vojskovoa toga doba. Meutim, kralj Milutin je bio vetiji i razbio je protivnika. Glavas koji je sem vojnih znanja bio i odlian dravnik, osetivi Milutinovu snagu, savetovae vizantijskom caru Androniku da poto-poto nae put da sa Milutinom uspostavi trajniji mir. Pogotovo to je vizantijskim posedima u Maloj Aziji zapretila velika opasnost od osnaenih Turaka. On je dalje predlagao da se prizna Milutinu ono to je osvojio ili makar deo toga i da se Milutin enidbom sa jednom od vizantijskih princeza vee za Vizantiju. Car je ovo prihvatio. Milutinu je oigledno laskalo da se orodi sa vizantijskom carskom kuom, a svakako je smatrao da e time osigurati dravu i uvrstiti svoj presto. Car Andronik je prvo ponudio svoju sestru, udovu Jevdokiju i Milutin je pristao da je uzme, pogotovo to je ona jo bila mlada, lepa i inteligentna. Za nevolju, Jevdokija je ovo odbila, uvi za Milutinove dotadanje brojne neuspele brakove. Andronik nije mogao da slomi njen otpor i reen da uini veliku rtvu zbog dravnih interesa, odluio je da Milutinu, oveku u poodmaklim godinama i nekih udnih naravi, ponudi za enu, svoju malu erku sedmogodinju Simonidu.

To je jako pogodilo kraljicu Jelenu Anujsku, poto je preko svojih ljudi u Milutinovom dvoru obavetena o ponudi i Milutinovoj spremnosti da protera svoju etvrtu enu Anu. Zato ona alje poruke starijem sinu Dragutinu i igumanu Hilandara kasnije veoma uticajnom arhiepiskopu Danilu od kojih trai da uine sve to mogu kako bi odvratili Milutina od ove namere. Nije se moglo ustanoviti ta su sve oni preduzeli, ali je bilo oito da je njihova misija bila bezuspena. Ima i indicija da su se u vezi sa ovim braa Milutin i Dragutin jako zamerili jedan drugom i da su tada nastali uzroci njihovih kasnijih sukoba. Po nekim izvorima kraljica Jelena je, iako ve u godinama, nala snage da se uputi Milutinu u jedan od njegovih dvorova na Svrinskom jezeru, ali je tvrdoglavi, slavoljubivi i uporni sin odbio majine zahteve. Tada je Milutin prihvatio da pregovara sa Vizantijcima. Oni su za pregovaraa odredili jednog od najvetijih diplomata Teodora Metohita. On je prvo doao u Solun, gde se sastao sa Glavasom, koji mu je dao potrebna obavetenja, pa je posle toga otiao u Srbiju i sa Milutinom poeo pregovore o uslovima za iskreni i trajni mir sa Vizantijom. Sa jednog od tih Metohitovih putovanja u Srbiju sauvan je njegov podrobni izvetaj, pun vanih i zanimljivih podataka o Milutinu, o prilikama u Srbiji u to doba, o ivotu na dvoru itd. Metohit je za vreme svojih pregovora sa Milutinom morao da se bori sa svim tim tekoama. Zbog toga su pregovori tekli teko i sporo, i Metohit je u kratkom razmaku pet puta dolazio u Srbiju. Vizantijci su svakako teili da sa Milutinom utvrde trajan i siguran mir, koji e za dugi niz godina otkloniti sporove, osigurati Vizantiju i njene granice na toj strani i ostaviti odreene ruke za slobodnu akciju na drugim mestima. Samo takvo reenje moglo je doneti Vizantiji trajne koristi. Milutin je naravno to dobro znao, i sasvim je prirodno, da je, znajui kakve e koristi imati Vizantija, tu svoju uslugu eleo to skuplje da proda i da za sebe i svoju dravu izvue to vie koristi. Pogoditi se sa Vizantijom sa kojom su skoro trideset godina voene neprekidne borbe, znailo je napustiti stare saveznike na zapadu, raskinuti sporazume koji su Srbiji doneli mnoge i vidne koristi i utvrditi sasvim novu orijentaciju srpske spoljne politike. Na sve ovo se nije bilo lako odluiti, i Milutin je sasvim prirodno bio nepoverljiv i pun sumnji.

JAKA SRPSKA OPOZICIJA MISIJA poverena Metohitu nije bila laka. S jedne strane bilo je jasno da e Milutin traiti mnogo i postavljati vrlo teke uslove. Sa druge strane moglo je da se oekuje da e se u Srbiji javiti jaka opozicija Milutinovoj politici prijateljstva sa Vizantijom, koja se podrazumevala posle enidbe sa

vizantijskom princezom. Uz to, moglo se oekivati da e protiv sporazuma sa Vizantijom raditi i druge drave, kojima vizantijsko-srpsko prijateljstvo nije ilo u raun.

Taoci za siguran brak

Dr Miladin Stevanovi | 16. jun 2010. 19:40 | Komentara: 0 Milutin nije smeo da trai saglasnost majke Jelene za brak sa Simonidom. Srbi kao miraz zadrali osvojene teritorije

Sveti kralj Milutin Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC

Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

U Srbiji i na Milutinovom dvoru, pored njegove majke Jelene i brata Dragutina, koji su se bili pojavili ne samo kao zatitnici kraljice Ane ve i kao veliki propagatori zapadne politike i protivnici pribliavanja Vizantiji, bilo je dosta uticajnih linosti koje su bile protiv Milutinovog najavljenog postupka protiv kraljice Ane, kao i njegove promene pravca spoljne politike. Ali je Milutin izgleda bio reen da se svakako nagodi sa Andronikom, verovatno zato to je smatrao da to odgovara dravnim interesima (smirenje na granici, dobijanje odreenih oblasti), ali svakako i zbog toga to mu je laskalo da postane zet vizantijskog cara i da privede sebi lepu i mladu Simonidu. Vizantijski car Andronik je zahtevao da mu Milutin preda svoju etvrtu enu Anu, erku bugarskog cara, koja je u to vreme bila s njim u braku, da obezbedi kod crkvenih organa venanje (peta ena po redu) i da na itav sporazum da saglasnost i Milutinova majka, kraljica Jelena Anujska. Milutin je prva dva zahteva prihvatio, ali, znajui da je njegova majka Jelena ogoreni protivnik ovog braka i sporazuma sa Vizantijom, po svim izgledima nije se s njom ni konsultovao, ve se izgovorio da je ona stara i bolesna ena i da bi joj daleki put u zimsko doba bio veoma tegoban. Pored ovoga, car Andronik je traio od Milutina da mu preda neke izbegle vizantijske oficire, i da taocima iz uglednih porodica garantuje sprovoenje sporazuma. U Carigradu je bilo dosta znaajnih linosti koje su se iz raznih razloga protivile da se mlada Simonida uda za Milutina, oveka koji se vie puta enio i gotovo brutalno terao svoje ene. Protiv tog braka bio je i sam carigradski patrijarh. Meutim, car Andronik je smatrao da je Vizantija u velikoj opasnosti i da e mir sa Srbijom i Milutinovo prijateljstvo doneti Vizantiji bezbednost. Time je pravdao rtvu - davanje svoje keri, koja je jo bila dete, oveku starom preko 40 godina u daleku zemlju, za koju se u Carigradu smatralo da je surova, divlja, nekulturna i bez ikakvih udobnosti za ivot, na kakav su Vizantijci bili navikli. Na kraju, kada je postignut potpuni sporazum, ugovoreno je da car Andronik doe sa erkom u Solun, da se tu obave i poslednje formalnosti. Posle Vaskrsa 1299. godine na Vardaru se susretoe car Andronik i kralj Milutin sa svojim pratnjama. Ovde Milutinova ena Ana kao kakav krivac bi predata Vizantijcima, kao i srpski taoci, a sa njima je predat i odbegli oficir Vizantijac Kotanica. Na istom mestu Srbima bi predata Simonida i vizantijski taoci. Ovom prilikom Milutin ukaza poast Simonidi, kleknuvi pred nju i poklonivi se, a zatim ju je skinuo sa konja.

Ubrzo po dolasku u Srbiju, Simonida bi venana sa Milutinom, a ovaj sveani in obavi ohridski arhiepiskop. Milutin i Simonida su potom otili u Solun u posetu njenim roditeljima. Prema sporazumu, Simonida je posle venanja ostala u Milutinovom dvoru do svoje spremnosti za brak. Koliko je Milutin na ovo ekao, nije se moglo utvrditi. Tako su najzad uspostavljeni dobri odnosi i saradnja Vizantije i Srbije, a Milutin je kao miraz zadrao za sebe osvojene teritorije sa manjim ispravkama, tako da se nova vizantijsko-srpska granica nalazila na liniji severno od Ohrida, Prilepa i tipa. Govorei o ovom svom velikom uspehu, kralj Milutin je u jednoj darovnici Hilandaru sa ponosom rekao da je na mau dobio junu Srbiju i ne bez sujete, istakao da je postao zet grkog cara, koji mu je dao "onu zemlju u prikiju". Milutinova enidba sa Simonidom i ugovor sainjen tim povodom sa Vizantijom ine prelomnu taku ne samo u istoriji Milutinove vladavine nego i u istoriji spoljne politike nemanjike drave. Srbija je tada iz osnova promenila svoj stav prema Vizantiji, koga se uglavnom drala jo od vremena Stevana Nemanje. Dotadanji dugogodinji neprijatelji postali su prijatelji i saveznici. Milutin je napustio stvar Anujaca na Balkanu i njihovih saveznika Bugara i Tesalaca. Time se na Balkanskom poluostrvu raspored snaga znatno pomerio u korist Vizantije, a na tetu Anujaca i njihovih saveznika. Takav vaan obrt nije mogao proi bez ozbiljnih posledica i u zemlji i u inostranstvu. No i pored postignutih uspeha, Milutinov postupak sa kraljicom Anom i enidba meloletnom Simonidom izazvali su prema njemu veliko nezadovoljstvo ne samo naroda i jednog dela vlastele ve i njegove porodice, posebno majke kraljice Jelene Anujske. Ta pobona i dobroina starica nije mogla nikako da se pomiri sa novim Milutinovim politikim dranjem (pribliavanje Vizantiji i okretanje lea zapadu), ni njegovim novim neobinim brakom, jer su njegovi postupci u ovom sluaju pokazali bezobzirnost jedne vrlo tvrde, sujetne i sebine due. Milutinovo dranje otro je osudio i njegov brat kralj Dragutin, koji je, po nekim izvorima, prezirui ovo, a verovatno i neke druge njegove poteze i planove, ve tada pomiljao na sukob, ali se od toga uzdrao, verovatno plaei se reagovanja Vizantije i nemoi tada rastrojene Maarske.

NEVOLJE SINA STEFANA POTO se Milutin vie puta enio i u sledei brak nije mogao po crkvenim propisima, izlaz je naen tako to je Milutinov brak sa bugarskom princezom Anom poniten, ime je, pored ostalog, i njegov sin Stefan, kasnije nazvani Deanski, najednom postao nezakonito dete i otvorilo se pitanje njegovog naslea prestola.

Ispraena srpska majka

Dr Miladin Stevanovi | 17. jun 2010. 19:29 | Komentara: 4 ivela je vie od 80 godina i vladala oko 37. Slutei kraj, na saboru se oprostila od saradnika

Okupljanja kraj gradake crkve Nastavci 1. Jorgovani za nevestu 2. Uroeva verna druga 3. Kralj bez prestola 4. Kruna mlaem bratu 5. Ratovanje ljute brae 6. Vlast mudre kraljice 7. Kraljica za katedrom 8. Vernica dve crkve 9. Posle dvorca - bespue 10. Zalog mala Simonida 11. Taoci za siguran brak 12. Ispraena srpska majka Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

KRALjICA Jelena je doivela duboku starost, ivei vie od 80 godina to je za njeno doba bila retkost. Od dolaska na deevski dvor oko 64. godine, vladala je samostalno oko 37 godina. Arhiepiskop Danilo, njen savremenik, kae da je ona u starosti esto poboljevala, ali je i dalje ostajala na svom dvoru u Brnjacima, ila i razborita i dalje brinui za svoj narod i za svoju

dravu. Danilo kae da se ona, sledei tradiciju Nemanjia zamonaila u crkvi sv. Nikole u Skadru 1280. godine, zadravi i dalje ime Jelena, s tim to je nastavila da ivi u dvoru u Brnjacima monakim ivotom. Pomirenje izmeu njenih sinova kraljeva Dragutina i Milutina i njihov zajedniki dolazak kod majke koja ih je blagosiljala, kao da joj je produio ivot. Osetivi da joj se pribliava kraj, kraljica Jelena je krajem 1313. godine sazvala Dravno-crkveni sabor za svoju oblast. Na njemu se ona oprostila od svojih saradnika, zahvalila im za svesrdnu slubu i blagoslovila ih. Najzad uavi u devetu deceniju ivota, ispustila je svoju plemenitu duu 8. februara 1314. godine. Vest o njenoj smrti bolno je odjeknula u itavoj njenoj dravi, porodici i meu prijateljima i potovaocima u inostranstvu. Iako je bila veoma otra zima, odlueno je da se kraljiino telo prenese do njene zadubine gradake crkve i tamo sahrani. Ogromna masa naroda, plemia, crkvenih dostojanstvenika i monaha ispratila je njene moti iz Brnjaka, da bi ih u dugakoj koloni dopratila u Bogorodiinu gradaku crkvu tek treeg dana sa nekoliko usputnih odmora, od kojih je prvi bio u manastiru Banjskoj, zadubini njenog sina Milutina. Sanduk su na ulasku u crkvu prihvatili kralj Milutin, srpski arhiepiskop Sava Trei sa Saborom episkopa i igumana i uneli ga i poloili kod oltarskih dveri. Od kraljice Jelene se u ime porodice oprostio njen sin kralj Milutin, koji je ovom prilikom istakao sve vrline i dobra svoje plemenite majke "i milostinju nitima i hranu sirotima, i utehu alosnima"... Na sahranu zbog bolesti i otre zime nije mogao Jelenin stariji sin kralj Dragutin, ali je poslao svoje izaslanike. Danas u ovoj crkvi nema motiju kraljice Jelene. One su iz ove crkve koja je vie puta ruena i pljakana nestale neznano kuda. Ima miljenja da su ih prigrabili i odneli negde na primorje katoliki fratri, ili pak negde sklonili pravoslavnici monasi da ih Turci ne bi oskrnavili. U itiju kraljeva i arhiepiskopa srpskih, arhiepiskopa Danila, kraljica Jelena je jedna od najhvaljenih linosti. Otkuda da jedan srpski arhiepiskop sa toliko ara i dobrote opisuje ivot jedne kraljice katolikog porekla na srpskom dvoru. Svakako da za ovo ima brojnih i valjanih razloga da zauzme tako poasno i uzvieno mesto.

Nije u pitanju samo Danilova hvala. Tu su i drugi pisani izvori iz njenog doba i na kraju najverodostojnije je narodno predanje, koje svoju kraljicu spominje u najlepem svetlu, kao njihovu "milu kraljicu", pa ak i "srpsku majku"... Kada se analizira itav njen ivot, moe se sa puno prava rei da je srpska kraljica Jelena Anujska bila najbolje prihvaena od svih strankinja kraljica. Narodu Srbije bila je veoma privrena do kraja ivota, imala sreen i srean brak sa kraljem Uroem Prvim Nemanjiem i sa njim izrodila blagorodnu i plemenitu decu, koja su i pored svojih mana, ostavila dubok trag u srpskoj istoriji. Ova blagorodna ena koja se, iako katolikog porekla, ugradila u plemenitu lozu Nemanjia, bila je i irokogruda, plemenita i dareljiva. Obilato je pomagala siromanima, crkvama i manastirima, jednako voljena i od pravoslavaca i katolika i kao takva ostavila vidan trag u narodu i istoriji. Narodno predanje kae da se ona 1317. godine u snu javila jednom monahu, pa je to bio povod za otvaranje njene grobnice u gradakoj crkvi. Tom prilikom njeno telo je naeno u celosti. Posle toga je ona za zasluge za narod, srpsku dravu i crkvu proglaena za svetiteljku. Slavi se 30. oktobra po starom kalendaru - 12. novembra po novom, zajedno sa sinom, kraljem Milutinom.

MIRISI DOLINE IBRA MANIFESTACIJU "Dani jorgovana" organizuje Udruenje srpsko-francuskog prijateljstva "Jelena Anujska" iz Kraljeva. Proslava je vezana za mesec maj - vreme cvetanja jorgovana kao znak seanja na jorgovane koje je u dolini Ibra zasadio kralj Uro. Kroz tu svojevrsnu aleju bila je provedena kraljica Jelena u svadbenoj povorci ka deevskim dvorovima. Slavlje sa sastoji od niza kulturnih manifestacija u Kraljevu i okolini i obilasku znamenitih svetinja iz doba Nemanjia - ia, Studenica, Sopoani i Gradac, utvrenih gradova iz toga doba kao to su Magli i Jela, okolnih planina i dr. Poto su Uroevi jorgovani prirodno nestali u ibarskoj dolini, Udruenje koje organizuje ove manifestacije poelo je 2007. godine obnovu zasada.