MILID OD MAVE

Milid Stankovid, poznatiji kao Milid od Mave, roen je u Mavanskom Belotidu 26. oktobra 1934. godine. Akademiju likovnih umetnosti zavrio je u Beogradu 1959. Istovremeno je tri godine studirao i na Arhitektonskom fakultetu to posebno dolazi do izraaja na njegovim crteima sa putovanja. Zajedno sa Vladanom Radovanovidem, Vladom Velikovidem, Ljubom Popovidem, Oljom Ivanjicki, Kostom Bradidem, Siniom Vukovidem i Milovanom Vidakom bio je lan grupe Mediala koja je 50-ih godina XX veka teila obnovi slikarstva na principima renesansne umetnosti. Od 1958. bio je redovan lan svetskog udruenja fantastine i magijske umetnosti FANTASMAI sa seditem u Briselu. Od tada je sa njima redovno izlagao u Brislu, Parizu, Amsterdamu i drugim umetnikim centrima. Samostalno je izlagao u Beogradu, enevi, Rimu, Londonu. Minsku, Kijevu, Bonu, Njujorku, Milanu, Prinstonu, Beu, Cirihu, Parizu, kao i u mnogim gradovima irom bive Jugoslavije. Studijski je boravio u Parizu 1964. i Rimu 1965. godine. Slike mu se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Milid Stankovid je, kao i Drago Kalajid ili Vojo Stanid u Crnoj Gori, bio protagonista narativne figuracije koja je polovinom 60-ih godina imala brojne pristalice i kod nas i u svetu. Kljune osobine takve umetnosti bile su u naglaavanju literarne potke naslikanog prizora i koridenje klasine, akademske tehnike u izvoenju. Ali, dok se u Kaljidevom slikarstvu naracija odnosila na urbane mitove a kod Voja Stanida na anegdote primorskih spadala i osobenjaka, naracija Milida Stankovida bila je ovaplodenje mate i snovienja vezanih prevashodno za bajkoviti svet njegove rodne Mave. Pored imaginarnih prizora u kojima se saimaju i preplidu refleksije tajanstvenih pria, legendi i predskazanja, postoji, meutim, i cela serija radova u kojima se umetnik bavio potencijalnom atomskom kataklizmom, mainerijom unitavanja, razoblienim zlom i pustoi koju zlo za sobom ostavlja. I jednom i drugom naracijom teilo se kritikom promiljanju aktuelnog vremena koje su, tada mladi ljudi, doivljavali kao vreme moralne i socijalne krize, kao i zaotravanju sukoba s dominantnim modernistikim slikarstvom kojim se insistiralo na pikturalnosti i plastikim vrednostima. Traganje za simbolikom vertikalom u moralnom i istorijskom smislu rei vidi se i u organizaciji prostora slika Milida Stankovida. Ved povodom izlobe u Rimu 1975. godine, kritiar Camilucci je zapazio originalnost u visinu rastude perspektive kojom umetnik povezuje i usklauje naslikane objekte i detalje uspostavljajudi hijerarhiju u prostoru slike koja se bitno razlikuje od renesansne centralne perspektive. U takvoj strukturi slike rimski kritiar je video jedinstven karakter njegovog nadrealizma koji ga uva od intelektualistikih trikova i ini njegove prizore saetim i peciznim. Organizacijom slike zasnovanom na u visinu rastudem prostoru, tj. koridenjem dva razliita perspektivna sistema postavljena po vertikali platna ili dva oita jednog iznad drugog, koja se razlikuje i od reverzibilne perspektive vizantijske umetnosti, reprezentovani su materijalni i sudbinski aspekt egzistencije i naglaavan magijski i profetski karakter njegovog slikarstva koje se moe oznaiti kao slikarstvo s didaktikim aspiracijama. Pored toga, u prizorima Milida Stankovida, minuciozno islikanim i ispunjenim brojnim detaljima, esto se mogu nadi reminiscencije na slikarstvo prolosti, na muzejsku umetnost, posebno na renesansu severno od Alpa. Prepoznaje se u njima inspiracija Piterom Brojgelom i Jeronimusom Boom, ali i neposredni citati ora de Kirika (Ludi Milid ko je to?) koji, inkorporirani u novu celinu, predstavljaju rane primere

postmoderne citatnosti. Slobodnim preuzimanjem i menjanjem istorijskih primera najavljuje se u njegovom slikarstvu uena umetnost postmoderne u kojoj se postupcima reciklae aktelizuju stariji modeli i istovremeno uslonjava sopstvena naracija. Takva slika zato trai obrazovanog i paljivog posmatraa koji je spreman da zastane i odvoji potrebno vreme za odgonetanje njenih razliitih slojeva i nivoa znaenja. Tekst: Mr Olivera Jankovid, istoriarka umetnosti

MILID STANKOVID

Poetkom novembra 1959. godine, u holu Biblioteke "ika Popovid" u apcu, otvorena je izloba mladog akademskog slikara MILIDA STANKOVIDA, Milida od Mave (* 1934, Belotid). Pored slika koje su uz primese nadrealnog odslikavale etnoloko bide mavanskih, i srbijanskih prostora, Stankovid je izloio i nekoliko slika koje su bile egzemplarni primerci kasnijih njegovih serija i ciklusa. Na jednoj od njih, na abakom kermesu, u fantastikom pejsau apca i njegovih predgraa iza ijih plotova vrebaju nevidljive demonske sile, ili odbegli ljubavnici arom polnog akta izraavaju kamijevsku (Albert Camus) ravnodunost prema pretedim modnicima i njihovoj nebeskoj ratnoj flotili nalo se mesta i za mali Miliev lini obraun s "neprijateljima". Naime, ovoga puta, zbog nekakvog ranijeg duga, "sahranjeni" su Igor Belohlavek, Domna Serbin, i Boko Kudanski. Neki slededi put bide to neko drugi. Jer, "Mediala" je, kojoj je i Stankovid pripadao krajem este i poetkom sedme decenije, bila ved proklamovala svoj sistem dadaistikog istupanja u javnost nesvakidanje ponaanje, pisma, intervjui, proglasi, neobina otvaranja izlobi, itd. ak ni injenicom da je obnovila veze sa slinim tradicionalistikim idejama koje je u tredoj deceniji pokrenuo "Zograf", nije mogla zadugo raunati na simpatije Milida Stankovida, "Ledenog Milida od Mave", "Kostura Radovanovog", predstavnika onih to "amarinu danas Evropi udariti smeju", i "onog koji povremeno ustaje iz groba i prkosi matematici". Posle bezuspenog pokuaja da u "Mediali" pronae kao to sam kae ono osnovno, nacionalno, Stankovid je istupio iz nje, iz kruga koji su tih godina inili Leonid ejka, Miro Glavurtid, Olja Ivanjicki, Sinia Vukovid, Svetozar Samurovid, Milovan Vidak, Ljuba Popovid, i Vladimir Velikovid, tj. istupio je, Milid, iz grupe iji se dobar deo ubrzo okrenuo od tradicionalizma ka novoj figuraciji. Bilo kako bilo, Milid Stankovid taj "Slikar Neba I Zemlje", i umetnik koji je poao od vizija poznosrednjovekovnih flamanskih slikara Boa i Brojgela (Johann Melcfior Hieronymus Bocksberger, Pieter Brouegel), iskazao je svojim neonadrealistikim i fantastikim slikarstvom skasku i mit seoske praznoverice, protkane simbolima smrti, pakla, i stranog suda, pa koljem, plotovima, arenim geodetskim letvama, letedim balvanima, popovima, vojnicima, crkvama, kulama, satovima, vatrenim kuglama, krvavim i tirkiznoplavim nebesima, tj. taj Milid iz Mave bio je od svog prvog umetnikog pojavljivanja u Beogradu i apcu 1959, i ostao je do danas, dinovska figura slikarstva u abakom kraju, ali i znaajan inilac moderne srpske i jugoslovenske umetnosti. Mada de o njegovim likovnim i idejnim programima biti i kasnije rei, ved sad valja istadi to da je njegova prva samostalna izloba u

apcu, godine 1959, imala vieznaan uticaj na formiranje itave umetnike klime u abakim prostorima, a svaka njegova pojava i tadanja, i otadanja bila je, i ostajala je, parametar uspeha u umetnikom delanju. ak i kada je zapadao u povremene krize, njegovim radovima ukazivano je potovanje, merkao se svaki kvadratni santimetar njegovih nadrealistikih ikona, a "Ukleti Slikar" bio je potajno oboavan ak i kad je i likovno, i ideoloki, odbacivan kao "kulturni pesimista", i predstavnik "velikosrpstva, ljotidevstva i etnitva, eksponiran kroz povampireni nacionalizam" .70 Razloge visokom uvaavanju Stankovidevog umetnikog delovanja u naoj kulturi unato razliitim, i esto oprenim, miljenjima o njegovom zamanom slikarskom opusu, treba, verovatno, traiti u anatomiji odnosa umetnik-drutvo. U vezi sa tom relacijom, Stankovid je esto istican kao "sveono subverzivna", "anarhistiko-liberalna", priroda. No, kao to sve ega se on dotakne ne treba promicati u umetnost, nije ni sve amputirati. Jer, "danas umetnik ima daleko vedu drutvenu ulogu nego u prolim epohama, u kojima je stvaralac samo sledio duh vremena"; danas je njegova drutvena uloga "sve veda, a njegovo angaovanje u zbivanjima koja su ranije bila predodreena za ljude drugih poziva sve aktivnije".71 "Moe se ipak izvesti zakljuak o nunosti izvesne popustljivosti, izvesne vetine opratanja pojedinih netanosti, nejasnosti, ideolokih padova umetnika",73 jer revolucionarnost svakog umetnika moe biti "takoe u revoltu, opiranju, buntu prema svemu to ograniava oveka u bilo kojoj od bitnih manifestacija njegovog bida".74 * ... U najtenjoj vezi sa slikarstvom u kraju bogatidkom, jeste i pojava tzv. "Mavanske umetnike kole" Milida od Mave, koja je ako je do rei Milida Stankovida svoje poetke imala jo 1960. godine, i koja je bila najaktivnija upravo u vreme od 1968, kada je podizana Radovan-kula, Stankovidev ivopisni atelje u Belotidu, da traje ta "kola" do kraja 1976. godine, kada je prvi put i rasputena. Nakon toga, ona uglavnom i nije nikad vie okupljena, barem ne u svom "izvornom" sastavu, i na svom "osnovnom" mestu u Radovan-kuli. Sam Milid od Mave, osim u belom svetu i ivopisnom ateljeu na Zlatiboru, najvedma vreme provodi slikajudi u Beogradu, u velelepnom ateljeu-zamku, na Zvezdari. Samo, on ni tu nije naao svoj mir. "Uopte, zapitam se kakvi su ovo sve ljudi u naem gradu, zbog kojih, ipak, nameravam da napustim ovaj odvratni grad. Ljudi su u njemu postali oajni, mali i sitni, plaljivi i grabeljivi. Ulice prljave, niko se ne raduje niijem uspehu i dobru. Ranije sam se u oaju sklanjao u rodnu Mavu. Ali nje vie nema, posle komasacije, kao ni mojih roditelja koji su nedavno pomrli,91 rezignirano danas govori Milid Stankovid. Ali, poimo redom. U vreme kad je reio da i fiziki bude prisutniji u Mavi, oko 1968. godine, ako se, uopte, moe govoriti o tome da i ranije nije bio gotovo antejski vezan za rodno tle, tridesetetvorogodinji Milid od Mave ved je bio "slikar iz istorije umetnosti", ija je visoka vrednost bila potvrena tridesetinom samostalnih izlobi u Zemlji i u inostranstvu, pa i dvema nagradama za slikarstvo ULUS-ovom, u prethodnoj, 1967. godini, i Armijskom (JNA), u 1966. godini. "Okupaciju sam doekao kao estogodinji deaid", govorio je on, "ali su mi i danas ivo urezani u svest gusenice tenkova i bat izama okupatorskih sa mavanskih stratita. Ustvari, te brazgotine i zloinaki otisci, rodili su me kao slikara kakvog me svet inae pamti: angaovanog u slikarstvu i u drutvu, buntovnog protiv svake tiranije i opasnosti koje prete oveanstvu".92 I dalje: "U meni ne lei nikakvo reklamerstvo zarad reklame moje

linosti ili moje umetnosti. Postoji samo jedna istina: ako je neto izuzetno vredno, ono de se potvrivati bezbroj puta. Da sam lo slikar ne bi mi vredelo ni ono ponodno otvaranje izlobe u Beogradu 1962, niti bi mi pomogle vodenice na Drini. Moj smisao za nekakvu reklamu, potpuno se identifikuje sa angaovanim stavom slikara".93 Dakle, takav se Milid Stankovid, 1968. odluio da lengere usidri u Mavi, u rodnom Belotidu, u kojem je u prostranom vodnjaku, "izmeu naslana i stogova slame, pored panjaaka i zelenih ita", izgradio Rado-van-kulu omanju, ali prelepu graevinu, podignutu u duhu drevnog neimarstva. "U njoj, u ateljeu *tom+, boravidu ovake godine tri meseca", obrazlagao je on tada svoje zamisli.94 "U to vreme seljaci skoro nita ne rade skloni su prianju i radu na umetnikom planu. Ovde de modi da dolaze svi oni koji bi hteli neto da naslikaju, napiu... Radovan-kula de biti i poetska osmatranica za mnoge beogradske nadrealiste i pesnike. Bide to umetniki kutak za sve matare i sanjalice". Preostali deo godine Umetnik je nameravao da provodi ovako: "dva meseca u Brestovniku, iza Grocke, gde sa enom ima vinograd, dva meseca na Partizanskim vodama, gde mu je optina poklonila plac, mesec dana u Beogradu, i tri meseca u enevi (Geneve), gde ima galeriju za koju radi".95 Dakle, Milid je eleo da Radovan-kula bude i utoite samoukim slikarima iz Mave, koji se do tada nisu mogli pohvaliti nekom vedom i trajnijom drutvenom podrkom. Za njih je Umetnik, u prizemlju Radovan-kule koja je imala ak i "zodijaku opservatoriju" sa teleskopom uredio i malu galeriju, u kojoj su oni izlagali svoje slike, i odakle su ih lako prodavali dobrostojedim kupcima iz celog oveta. I to je, ali i druenje sa pravim magom slikarstva sa Miliem, doprinelo da se broj "nezbrinutih" slikara i pesnika, u Radovan-kuli stalno povedavao. Onim osrednjim slikarima bilo je to vie nego povoljna prilika za brzu afirmaciju i materijalno uravnoteenje, a oni samosvesni raunali su i s tim da ionako nede nita izgubiti ako uz Milida Stankovida ostanu neko vreme. Uzme li se u obzir i to da je ovaj u mavanskim prostorima poveo, bezmalo, itavu akciju slikarskog opismenjavanja, malo ko onda danas stvarno moe redi da mu se druenje s njim nije isplatilo, na ovaj ili onaj nain. Pa i mala galerija u Bogatidu, koja je nedavno otvorena, unekoliko je odblesak Stankovideve umetnike aktivnosti u ovom kraju. "Mavansku umetniku kolu", on je od poetka eleo da proiri na sve talentovane stvaraoce "koji su reili idi putanjom fantastike, sna i mate", nastojedi tako da oivotvori svoju ideju da Mava bude epicentrom fantastikog slikarstva, sa njim kao "rodonaelnikom", neposrednim organizatorom "lokalnih snaga", i "zalogom kvaliteta" pri sabiranju i drugih vedih imena umetnosti fantastike iz cele Zemlje. No, realizacija te ideje nije se brzo zbila. Valjda zbog materijalnih, ili kakvih drugih nespremnosti, SIZ kulture u Bogatidu nije primala tu namisao kao neodlonu obavezu (to je, valjda, sudbina umetnosti), tretirajudi "Mavansku umetniku kolu" iskljuivo kao skup slikara sa podruja svoje optine (!). U meuvremenu, godine su prolazile, a umesto spomenutih umetnikih programa, prireivane su u abakom kraju, i drugde, ak i u inostranstvu brojne zapaene izlobe fantastike, ali i naive, sve u zavisnosti od sastava stvaralaca, okupljenih oko slavnog "Rodonaelnika". Tako su se i naivci iz Mave, i oni drugi, osnaili i ojaali. Neki, od najmlaih, poeli su da pohaaju i umetnike akademije, dok je vedini i ovaj poetni Stankovidev podsticaj bio vie nego dovoljan za samostalno bitisanje. U poznatoj analizi negativnih pojava u srpskoj likovnoj umetnosti poslednje decenije, koju su sainili likovni stvaraocit komunisti Beograda, i koja je i objavljena u sredstvima informisanja,96 u okviru formulacija kao to su "versko mranjatvo i verski misticizam", "lani humanizam", "velikosrpstvo, etnitvo i nacionalizam", "lana levica, anarhizam i poziv na pobunu", imenovani su od umetnika, i teoretiara umetnosti Miro Glavurtid, Momo Kapor, Drago Kalajid, Olja Ivanjicki, Sinia Vukovid, Ljuba Popovid, Vlada Velikovid, Milid Stankovid, Miodrag B. Protid, Vojislav Stamenid, i Radomir Reljid. Takva kvalifikacija

pretila je da u svesti neupudenih ljudi preraste u diskvalifikaciju svega to su spomenuti stvaraoci dostigli na umetnikom planu, a nedovoljna informisanost ljudi o svim aspektima kojima se rukovodila radna grupa pri davanju tih ocena, kao i skora rehabilitacija nekih od spomenutih slikara u vidu pompeznih samostalnih izlobi na udarnim mestima u Beogradu, doprineli su da vedina poklonika umetnosti ostane zbunjena i pokolebana, postiena i raspoludena, na raspudu izmeu privrenosti slobodi stvaralatva i mogudeg politikog greha. Na "Mavansku umetniku kolu", pak, pala je teka senka podozrenja, i ona je, htela to ili ne, podelila au ui sa svojim "Rodonaelnikom". Slikari koji su se do tada okupljali u Radovan-kuli, sve su ree delovali kao grupa, ne samo zato to bi rizikovali da budu okvalifikovani kao "crnotalasovci", nego i stoga to su se ved bili dobrano osamostalili. Mnogi od njih imali su zavidno ureene ateljee, svoju klijentelu. i pozamane "umetnike biografije", sa dosta stranih zemalja u njima. U ovemu tome, nije bio mali doprinos Milida od Mave. Na umetnikom planu, neki od njih ostali su u domenu puke naive, drugi su se udaljili od "predviane" fantastike u sasvim drugim smerovima, ne osedajudi se mnogo obaveznim prema Stankovidevim likovnim programima, a neki su davali izjave bez pokrida da nikad nisu ni bili u njegovoj "koli". Gnev Milida od Mave sruio se, sredinom osme decenije, na sve koji su se pasivizirali u odnosu na ranije dogovore, te je on, decembra 1976, proglasio rasputenom "Mavansku umetniku kolu". "Neka se raduju njeni neprijatelji i podlaci, a neka zaridaju njeni privrenici i ljubimci", s gorinom je konstatovao, tada, Stankovid, u jednom pismu, i istovremeno pripremio Kodeks lepog ponaanja kole, neku vrstu statuta po kojem de se umetnici ubudude okupljati u Radovan-kuli. Bududi da Kodeks rasvetljava mnoge nedovoljno poznate detalje u umetnikim biografijama itave generacije mlaih mavanskih, ali i drugih, umetnika, kao i karakteristinost naina rada i miljenja samoga Milida od Mave, to taj tekst zasluuje da bude prenet u celini. Naime: "lanom Mavanske umetnike kole moe postati svaki slikar, vajar, grafiar, pesnik i muziar, koji je izabrao za svoju putanju FANTASTIKU, SAN i MATU, narodnim izrazom reeno: SNOHVATICU. On mora budan da sanja. Da jezdi na utvi zlatokriloj. Da zna: za red: KAKO SE MLEKO I VINO NE MOE PITI ZAJEDNO. Naiva i Snohvatica su mi i maka strpani u ambulju (velikom daku). Ulaskom u kolu ak-umetnik mora puno da ui i da se OBRAZUJE (najmanje 15 knjiga godinje da proita iz oblasti beletristike, likovnih umetnosti, istorije, geografije, astronomije, astrologije, alhemije i parapsihologije). Jednom, kad ue u kolu, ne moe da izae lako, sem kad biva izbaen, po nalogu i ovladenju I LOE KOLE. Redovni susreti kole odravaju se u vreme promene etiri godinja doba, kada je svaki lan duan da donese po jedan svoj rad na kritikovanje. Sastanci kole se odravaju u "Radovan-kuli", na Brestu, u Belotidu, ili na Zlatiboru, u "ardaku ni na nebu ni na zemlji". Svaki ostali susreti kole smatraju se ilegalnim, pa prema tome se unapred ponitavaju, a prekrioci se rigorozno kanjavaju privezivanjem za "Stub srama", koji se ima postaviti pred Radovan-kulom, a ije de likovno reenje izvesti vajar Mija

Tomanid, iz Lipovog Lista. lan kole moe izlagati mimo kole, i u Zemlji i u inostranstvu. Bori se protiv lokalizma optinskog, uskogrudosti pojedinaca, kokoijih prsiju i kokoijeg slepila, provlaedi ideje internacionalizma. Svaki POZITIVNI nacionalizam doprinosi stvaranju internacionalizma (po Marksu), a to podrazumeva u naim uslovima u Srba: negovanje tradicije, potovanje roditelja, negovanje ljubavi prema Istoriji, Filozofiji i Prirodi, uvanje ambijenta iz kojeg je lan ponikao; uvanje plotova, obala, lugova, gajeva, zabrana, naslana, ambara, ardaka, i meara. Svaki u svome dvoritu to da ima. Ako nema, da nabavi od onih koji nisu lanovi kole. Jedino de tako da sauva ono to valja, na emu su nai praoci odgajani bili. Svaki da ima svoj ATELJE bilo gde u Zemlji, i da ga pokazuje. Ukoliko za pet godina atelje sebi ne napravi (uz pomod kole), biva izbacivan. lan je duan da poseduje GUSLE, koje de mu specijalno za tu priliku napraviti narodni vajar sa likovnom akademijom, Mija Tomanid, iz Lipovog Lista. Na guslama se utiskuje rodoslov familije aka-umetnika. Zasluni lan dobija svoju DELIJU u Donjem dvoru Radovan-kule, koju de sam opremiti, nametaj islikati ili izrezbariti, i drati deliju pod svojim kljuem. Sa svoga trema ispred delije duan je prisustvovati sveanostima kole, posebno opremljen i obuen, sa istaknutim svojim grbom i zastavom svojom, na tremu pored sebe. Na sveanostima kole proglaavaju se RANGOVI U VILENJAKE III, II i I STEPENA, a sve to potvreno MEDALJAMA, rad Mije Tomanida. Odlija i ostale vane odluke donosi I LOA KOLE. I LOA KOLE je trolana, i nijedan lan ne zna njen sastav. Takmienje u koli postoji samo u obliku VILENJATVA a ne LOA. Za datum OSNIVANjA KOLE uzima se SLIKARSKI SUSRET rodonaelnika LEDENOG Milida od Mave i Milivoja Martinovida-Martina, od 25. aprila 1960. u selu Belotidu, kada se odravala sam*ostalna+ izl*oba+ slika Rodonaelnika, u dvoritu oca Radovana. Raanje prve "kolske" slike zbilo se januara '62, Moj Lasan najbolji od Milivoja Martinovida. Tredim lanom kole smatra se Dejan Kojid, etvrtim Vita Juriid (Crna Bara), petim Studa Ilid. Ova trojica nisu videli moju izlobu u dvoritu oca Radovana, ali ih je zato opinila sam. izl. rodonaelnika 1963. u Narodnom muzeju u apcu, posle koje su povukli prve ozbiljnije poteze. Pojava, od ranije, semenjara Dragida Sokida (Sovljak), uvek je bila toplo pozdravljana, ali je sa njegovim ukljuenjem u kolu tee ilo. Sa otvaranjem galerije slika u Radovan-kuli, 1968, na Brestu, u Belotidu, pojavljuju se slededi slikari: Pera

BERID, Slobodan BERID, arhitekta DOSTANID, Radojica STANKOVID brat Milidev, Stevan - Stefan CVEJIN (Majur), Mikan - GUAN ANIID (Badovinci), Veljko ZEEVID (Senjak), Tane IBRAJTER (Mokrin), JEREMIJA (sada u Pedincima), Pajid Slobodan - BOCE (abac), Marija Dragojlovid - DRAGO (abac), Ilija VIDID, Brana VUJID OTAC I SIN, i Vojislav STAMENID (svi sa Palea, Obrenovac), Slobodan TOPALOVID (Lipolist), MITROVID sa Zlatibora, Slobodan iz Metkovida, i kasnije Dragan MARTINOVID - SIN (Bogatid), vajar Mija TOMANID (Lipolist Celje), vajar ore MIRAID (S. Mitrovica), vajar ILID (Studin brat, sa Letnjikovca), i slikar Rasim HADROVID - POLIMSKI, sa Sandaka (Bijelo Polje). Svi ovi, kao i mnogi neevidentirani, do rasputanja kole, 12. decembra 1976, izlagali su u okviru kole. Ovim datumskim redosledom ima da se spominju UVEK imena, to, niukom sluaju ne utie na rangovanje po kvalitetu lanova, ved samo preko VILENJATVA sa odgovarajudim stepenima. POSTOJANJE I SKUPOVI KOLE PODRAZUMEVAJU STALNO DOIVLJAVANJE RADOSTI, JER SE SAMO KROZ PERMANENTNU RADOST DOIVLJAVA LJUDSKA SREDA. Ovu vrstu, gotovo deje radosti, svaki lan nosi u sebi kao ocil na zastavi. Stoga se lanovi kole imaju osedati VENOM DECOM. Od 16. DECEMBRA 1976. (bio je etvrtak), Mavanska umetnika kola PONOVO JE KONSTITUISANA poto su zadovoljeni uslovi pojave jo dva lana pored Rodonaelnika, koji su ovu odluku doneli sa frenetinim oduevljenjem, reeni da ubudude nastupaju beskompromisno sa tim imenom kole. Vremenom, kola de se ojaati novim ili starim lanovima, ali, to je ved proces koji de due potrajati. Uz pomenute stare lanove slikare i vajare, istakli su se kao dobre poete kole: Bora SIMID (Gluci), BANOVAC arko (Banovo Polje), Ivan GLIID (evarice), Slavica ILID (abac). Ko izda kolu i bavi se ogovaranjem, ima da mu se okai OVA GUTA da je veno nosi, a posle njegove smrti i njegov porod", u prilogu Kodeksa date su dve fotografije obnaene starije ene sa spomenutom "gutom" oko vrata. U jednoj stvari, barem, Milid Stankovid je u pravu. Due de potrajati predloeni proces konsolidacije "Mavanske umetnike kole". Trebade vremena i za njeno oslobaanje od "spoljanjih natruha", tj. od svega onoga to nije izravno prihvatljivo svim njenim sudeonicima, i "sauesnicima". to se Milia tie, ne bi trebao biti preterano razoaran svojim dosadanjim umetnikim uinkom. Barem u abakom kraju, nijedan razgovor o napretku slikarstva ne pone i ne zavri se bez spominjanja njegovog imena. On je, unato svemu, izuzetna figura nae moderne umetnosti, a slikarstvo u apcu bilo bi, bez njegovog stvaralatva, krade ne za jedno voluminozno umetniko delo, nego i siromanije za itavu jednu generaciju darovitih mladih stvaralaca, koji su dobivi od Milia veru u maginu mod umetnikog poziva izgradili bogatu lepezu autentinih slikarskih fizionomija, i koji u novije vreme sve vrde podupiru sloeno telo nae moderne umetnosti. Radovan Mirazovid _____________

70

Duan Stankovid, Likovni umetnici-komunisti Beograda o "crnom talasu" u slikarstvu, Slikari ili popovi, Veernje novosti 21/1973, (29. decembar), str. 27. 71 Dragan Jeremid, Doba anti umetnosti, Beograd, 1970, str. 211212. 73 Isto, str. 225. 74 Isto. 91 Branislav Kova, Mesna zajednica protiv slikara, Intervju 1/1981, br. 12 (144), 13. novembar, str. 21. 92 Tomislav Jerotid, Mili od Mave, Izmeu drevnog i modernog, Glas Podrinja 24/1968, br. 1099/1100 (25. april), str. 9. 93 Isto. 94 Isto. 95 Isto. 96 Slikarski crni talas, Nin, 24/1974, br. 1200 (6. januar). str. 48. Radovan Mirazovid LIKOVNA UMETNOST U APCU 19001980 | abac Narodni muzej 1982.

SLIKE

Milid Stankovid: Ratni savet Voda uoi Miarske bitke (270 x 200) ulje na platnu, 1972.
Svojina Narodnog muzeja u apcu. Sleva: Stojan upid Zmaj od Nodaja, vojvoda Milo Obrenovid, pop Luka Lazarevid, Aleksa Nenadovid, Barjaktar Jokid, prota Matija Nenadovid, Cincar-Markovid, Vod Crni ore i kitoki (mavanski) vojvoda prota Nikola Smiljanid-Stankovid