<Title> Kvalitetno obrazovanje za sve - put ka razvijenom drutvu - Obrazovna reforma u Republici Srbiji - Strategija i akcioni plan </Title>

<META name="description" content=" "> <META name="keywords" content=" Serbia quality reform strategy action plan democratization democratic citizenship decentralization teacher education professional development evaluation assessment early childhood pre-school vocational education and training higher education university adult education lifelong learning youth strategy policy srbija kvaliteta reforme strategija akcioni plan demokratizacija demokratsko gra!ansko drutvo decentralizacija obrazovanje nastavnika profesionalni razvoj evalvacija predkolsko vaspitanje stru"no obrazovanje vie univerzitet odraslih doivotno omladinska strategija politika , YUG , SER , SRB , T02"> <!--PICOSEARCH_SKIPALLSTART-->

KVALITETNO OBRAZOVANJE ZA SVE PUT KA RAZVIJENOM DRUTVU OBRAZOVNA REFORMA U REPUBLICI SRBIJI Strategija i akcioni plan

Prof. dr Gao Kneevi!, ministar Vigor Maji!, zamenik ministra Doc. dr Tinde Kova"-Cerovi!, pomo!nik ministra (Razvoj obrazovanja i me!unarodna prosvetna saradnja) Mr elimir Popov, pomo!nik ministra (Predkolsko i osnovno obrazovanje) Doc. dr Refik e!ibovi!, pomo!nik ministra (Srednje obrazovanje) Prof. dr Srbijanka Turajli!, pomo!nik ministra (Vie i visoko obrazovanje) arko Mihailovi!, pomo!nik ministra (U"eni"ki i studentski standard) U saradnji sa ekspertskim timovima

Sadraj

1. #emu ovaj strateki dokument? poziv na politi"ki, drutveni i graanski dijalog 2. Kontekst obrazovne reforme 3. Pretnje i prednosti 4. Priprema stratekog dokumenta 5. Od vizije do konkretnih koraka 6. Sumarni rezultati razgovora o reformi 7. Saeci stratekih predloga ekspertskih grupa Decentralizacija Demokratizacija Obrazovanje i usavravanje nastavnika Osiguranje kvaliteta obrazovanja Predkolsko vaspitanje i obrazovanje Stru"no obrazovanje Visoko obrazovanje Obrazovanje odraslih i doivotno u"enje
2

Razvoj omladinske politike 8. Put koji predstoji Prvi talas reforme Drugi talas reforme Prilozi: 1. Rezime analize situacije 2. Lista aktivnosti za prvi talas reforme Priloeni separati: Izvetaj ekspertskog tima za demokratizaciju Izvetaj ekspertskog tima za decentralizaciju Izvetaj ekspertskog tima za obrazovanje nastavnika Izvetaj ekspertskog tima za osiguranje kvaliteta obrazovanja Izvetaj ekspertskog tima za predkolsko vaspitanje i obrazovanje Izvetaj ekspertskog tima za stru"no obrazovanje Izvetaj o strategiji reforme visokog obrazovanja Izvetaj ekspertskog tima za obrazovanje odraslih doivotno obrazovanje Izvetaj o razvoju strategije omladinske politike

1. !EMU OVAJ STRATEKI DOKUMENT? Srbija po"etkom 2001 to je zemlja koja izranja iz pepela, sa nasleem ratova, desetogodinje tiranske vladavine, sa unitenom ekonomijom, zapostavljanjem i zloupotrebama naruenim pravnim sistemom i razorenom infrastrukturom. Obrazovni sektor, dobro razvijen u vreme SFRJ, ozbiljno je ugroen poreme!ajima i ekonomskim propadanjem poslednjih decenija, koji je priliv izbeglica i prognanika dodatno opteretio. Najve!em broju kola nedostaju i osnovna obrazovna sredstva. kolski objekti su zaputeni. Nastavnici demoralisani drasti"nim smanjivanjem svojih prihoda. Nastavni planovi i programi, kao i nastavne metode na svim nivoima belee stagnaciju. Obrazovni sistem karakterie centralizovana administracija. Centralizovan i autoritaran na"in rukovoenja obrazovanjem tokom devedesetih godina je samo poja"avan. Izazovi pred kojima se obrazovanje nalazi po"etkom 2002. iziskuju hitre mere. Razvoj funkcionalnog obrazovnog sistema, koji je u stanju da odgovori na nove potrebe globalne ekonomije, koji isti"e vrednost mira u ovom regionu i koji je finansijski odriv, jeste ono to nam je sada potrebno. NJega treba graditi na pozitivnim svojstvima sadanjeg sistema. U ovoj fazi reformskog procesa u obrazovanju vano je imati koherentan i sveobuhvatan strateki okvir, koji se oslanja na sagledavanje situacije, identifikaciju postoje!ih problema i analizu zate"enog stanja, o "emu govore analiti"ki izvetaji razli"itih ekspertskih grupa i organizacija; koji daje konkretne predloge, uo"ava potencijalne rizike i dobitke, ne zanemaruju!i o"ekivanu reakciju razli"itih interesnih grupa, kao ni konkurentske zahteve upravljene ka vladinim fiskalnim resursima u toku tranzicije na trinu privredu. Strateki dokument gleda unapred, inovativan je i usmeren na uspostavljanje ravnotee izmeu argumentacije za
4

kojom prosvetari poseu i njenih operativnih posledica. On i pred sam sistem, ali i pred druge sektore drutva postavlja izazov razvijanja takvog obrazovanja na kakvom elimo da gradimo svoju budu!nost. Strateki dokument predstavlja izjavu o namerama kojom se Ministarstvo prosvete i sporta obavezuje na jasan program i akcije u skladu sa njim. On otvara zavrni krug konsultativnih procesa pre nego to se zapo"ne sa preduzimanjem konkretnih koraka u njegovoj primeni. U poglavljima koja slede, Strateki dokument diskutuje pozadinu obrazovne reforme u Srbiji, govori o pripremama koje su se za nju odvijale u toku 2001. godine o poslu koji su obavili ekspertski radni timovi koje je formiralo Ministarstvo prosvete i sporta i procesu konsultacija unutar samog obrazovnog sistema kroz seriju razgovora o reformi (ROR). U Stratekom dokumentu nazna"ene su samo glavne ideje proistekle iz rada ovih timova. Kompletni izvetaji mogu se na!i u dodacima ovog dokumenta. Stavljaju!i Vam na uvid ovaj tekst, pozivamo Vas da se uklju"ite u strateko planiranje obrazovnih promena u Srbiji. Ovo je zamajac obrazovne reforme, kriti"an momenat u kome moemo da uti"emo na svoju budu!nost. Nemojmo ga propustiti. 2. KONTEKST OBRAZOVNE REFORME Sektor obrazovanja obuhvata predkolsko, osnovnokolsko, srednje i visoko obrazovanje, uklju"uje oko 1,400.000 u"enika i studenata i oko 120.000 zaposlenih. Izraeno u procentima, sistem angauje 20,26% ukupne populacije u Republici, odnosno "ak vie od jedne tre!ine njenog aktivnog stanovnitva. Ovo je bazi"ni sistem za razvoj onih ljudskih potencijala koji !e biti vode!a snaga ekonomskog oporavka i drutvenih promena u zemlji.

Za razvoj Srbije obrazovanje predstavlja prioritetnu oblast koje !e olakati njen ekonomski oporavak, stvaranje demokratskog drutva i reintegraciju u meunarodnu zajednicu. S obzirom na godine razaranja obrazovnog sistema na svim nivoima, novom Ministarstvu prosvete i sporta je u teku!im drutvenim reformama u Srbiji pao u udeo zna"ajan zadatak usmeravanja mlade generacije na zajedni"ki ivot u modernoj, evropskoj, multietni"koj dravi. Ministarstvo prosvete i sporta smatra neophodnom restrukturaciju obrazovnog sistema radi poboljanja kvaliteta obrazovanja, finansiranja obrazovanja i upravljanja njime, udela interesnih grupa, uvaavanje etni"kih, kulturnih i jezi"kih razli"itosti i podizanja nivoa profesionalizma i efikasnosti u obrazovanju. Ministarstvo prosvete i sporta je opredeljeno za takav pristup kojim !e proces restrukturiranja biti razvojno usmeren, a sistem stalno poboljavan, i to oslanjanjem na ono to su najbolja reenja u postoje!em i bez unitavanja njegovih vrednosti. Vlada je podrala slede!e ciljeve predstoje!e obrazovne reforme: ! reorganizaciju kolskog sistema radi njegovog to efikasnijeg doprinosa ekonomskom oporavku zemlje; ! modernizaciju ili reorganizaciju kolskog sistema kao sutinsku podrku razvoju demokratije u zemlji; ! modernizaciju ili reorganizaciju kolskog sistema kao sutinsku podrku budu!oj evropskoj integraciji zemlje. Specifi"ni ciljevi reformisanog obrazovnog sistema su: ! formiranje i razvoj generativnih i transfernih znanja, vetina miljenja i efikasnog reavanja sloenih problema, na stvarnim pokazateljima zasnovanog procesa odlu"ivanja i efikasne komunikacije;

! sticanje ivotnih vetina i funkcionalne pismenosti, neophodnih u savremenom informati"kom drutvu; ! razvoj sistema vrednosti koji uvaava razli"itost i potuje pravi"nost, ljudska prava, kao i druge najvrednije elemenate nacionalne tradicije. Da bi se ostvarili ovi ciljevi, kao deo irih socijalnih reformi i promena, planirana je sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema, zasnovana na preporukama meunarodnih izvetaja o stanju u obrazovnom sistemu u Srbiji (koje su krajem 2000. i januara 2001. sa"inili UNICEF, OECD i Svetska banka). Ova reforma podrazumeva: Decentralizaciju sistema kroz redefinisanje uloga centralne administracije, regionalnih i lokalnih obrazovnih vlasti. Demokratizaciju obrazovnog sistema stvaranjem uslova za u"e!e interesnih grupa u procesima odlu"ivanja i obrazovanjem za demokratiju ugraenom u nastavne programe i kolske aktivnosti. Poboljanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima kroz: ! uspostavljanje sistema za procenu kvaliteta i evaluaciju i za obrazovna postignu!a i za obrazovne institucije; ! poboljanje obrazovanja nastavnika i uspostavljanje sistema za kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika i drugog obrazovnog osoblja; ! osavremenjivanje nastavnih planova i programa kao i uxbenika. Koordinaciju izmeu obrazovnog i ekonomskog sektora tako da je obrazovanje u stanju da izae u susret ekonomskim i drutvenim potrebama (posebno kada je re" o stru"nom obrazovanju, visokom obrazovanju i obrazovanju odraslih).

Neophodni preduslovi za ostvarenje i osiguranje odrivosti predloenih razvojnih promena su slede!i: ! osposobljavanje obrazovnog kadra kroz razli"ite vidove obuke i usavravanja i iroko distribuiranje nove i relevantne obrazovne literature; ! formiranje novih institucija, saveta i nezavisnih tela koji !e biti u slubi obrazovnog sistema i pruati mu podrku; ! podsticanje razvoja kola na lokalnom nivou; ! opremanje kolskih objekata savremenim nastavnim materijalom i modernom nastavnom tehnologijom; ! podizanje upravlja"kog informacionog sistema na nivo koji obezbeuje razvoj obrazovne politike i omogu!ava bolje pra!enje njenih efekata. Dakle, kako se vidi, unapreivanje obrazovnog sistema po"iva na tri nose!a stuba, ima tri glavna oslonca: ! decentralizaciju i demokratizaciju; ! poboljanje kvaliteta: nastavnog procesa i u"enja, obrazovnih sadraja i obrazovnih postignu!a; ! unapreivanje obrazovne infrastrukture i opremanje obrazovnih institucija. Sva tri pomenuta oslonca treba razvijati istovremeno, uz koordinaciju koja !e ih uzajamno podravati, i to kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Ovaj dokument prikazuje strategiju razvoja prvih dvaju pomenutih oslonaca i plan njene implementacije. Priroda tre!eg je razli"ita te !e on biti posebno prikazan. 3. PRETNJE I PREDNOSTI

Reforma obrazovanja zna"ajnih razmera, kakva se razmatra u Republici Srbiji, sobom nosi i odreene rizike koji mogu da ugroze i sam proces i planirane promene. Glavne brige su: 1. Vu"na snaga svake reforme obrazovanja su nastavnici te efikasnost promena u obrazovnom sektoru zavisi od njihove sposobnosti i spremnosti da primene nove postupke i preuzmu nove odgovornosti. U uslovima trenutne ekonomske situacije, nizak nivo nastavni"kih plata predstavlja glavnu pretnju reformskom procesu. Otuda !e u 2002. godini glavnina buxeta za obrazovanje i dalje odlaziti na plate nastavnika, a ostvarivanje plana reforme neminovno !e zavisiti i od pomo!i meunarodne zajednice. Opremanje kola nastavnim sredstvima i savremenom nastavnom tehnologijom bi!e od sutinskog zna"aja i za obnavljanje entuzijazma i za uspostavljanje novih uloga u nastavi. Stoga svaka neizvesnost ili kanjenje donatorske pomo!i u obnavljanju kolskih kapaciteta moe ozbiljno ugroziti predloene promene. Promene u obrazovnom sektoru su po svojoj prirodi dugoro"ne i njihovi efekti se jasno vide tek nakon najmanje "etiri godine. Takoe, sistematske promene u obrazovanju zahtevaju koordinaciju na mnogim poljima. Nijedan od zna"ajnijih aspekata promena ne moe da ostane izolovan. Otuda je, za obezbeenje neophodnih kumulativnih efekata i najire saradnje u njihovom postizanju, od sutinskog zna"aja da se program reforme i razvija i podrava na srednjoro"noj i dugoro"noj osnovi, da su preduzeti koraci dobro isplanirani, paljivo postavljeni i usklaeni u procesu realizacije i da se ukupna doma!a i meunarodna pomo! briljivo i precizno koordinira. Programom reforme u obrazovanju posebno je naglaena decentralizacija upravljanja obrazovanjem i saradnja sa nosiocima razli"itih interesa u obrazovanju. Da bi rezultati postignuti u ovom pogledu zaista odgovarali stvarnim
9

2.

3.

4.

potrebama, od naro"itog je zna"aja sposobnost lokalne zajednice da razume i da se uhvati u kotac sa obrazovnim problemima, kao i kompetentno informisano u"e!e interesnih grupa u njihovom reavanju. Ovo se jedino moe obezbediti koordininacijom sa aktivnostima u vanobrazovnim sektorima, naro"ito onim koje se odnose na reformu administracije, razvoj lokalne zajednice i ljudskih potencijala, to sve zajedno naglaava potrebu za efikasnom meusektorskom saradnjom. S druge strane, mnoge karakteristike, uo"ljive ne samo u trenutnoj situaciji ve! i u obrazovnom sistemu kao celini, idu na ruku predstoje!im promenama, a meu njima su najzna"ajnije slede!e: 1. Agonija desetogodinje izolacije imala je tako o"igledno razorne efekte po obrazovni sistem da su sa politi"kim promenama koje su se dogodile 2000. godine iz lokalnih sredina dospeli i veoma jasno izraeni zahtevi za korenitim promenama u obrazovanju. Posebno su se iskristalisali zahtevi za promenom nastavnih metoda, nastavnih planova i programa, kao i za uklju"ivanjem razli"itih interesnih grupa u proces donoenja odluka. Uprkos teko!ama, obrazovni sistem je odran u funkcionalnom stanju, dodue pod velikim teko!ama i zna"ajnim optere!enjima, no nije bilo zna"ajnijih lomova niti grubljih ote!enja kada je re" o svakodnevnoj kolskoj rutini. Iako isklju"eni iz irih razvojnih tokova, stru"njaci koji rade u obrazovanju uspeli su da odre osnovni profesionalni nivo znanja i vetina, koji, uz odreenu dopunu i usavravanje, predstavlja glavni kapital u izvoenju promena u obrazovanju. Posebnu prednost obrazovnog sistema "ini prisustvo kolskih pedagoga i psihologa, zaposlenih prakti"no u svakoj koli, koji, uz neto dodatnog usavravanja, mogu biti takoe vani nosioci predstoje!ih promena.
10

2.

3.

4.

Jo jedan zna"ajan oslonac u Srbiji jesu nevladine organizacije. Obrazovni projekti graanskih organizacija i udruenja koji su se ukorenili kao alternativa Miloevi!evom reimu, razvijani tokom poslednjih desetak godina, bili su usmeravani ka izgradnji aktivnosti u civilnom drutvu. Mnoge nevladine organizacije ve! aktivno u"estvuju u raspravama o razvoju obrazovne strategije, okupljaju!i stru"njake iz razli"itih domena, doprinose!i podizanju svesti o potrebi razvoja takvog obrazovnog sistema koji !e biti u stanju da doprinese privrednom oporavku Srbije i koji !e zaista osposobiti svakog njenog graanina, u"estvuju!i u planiranju izgradnje i aktiviranju takvog sistema. Imaju!i na umu da veliki broj rukovode!ih ljudi u Ministarstvu prosvete i sporta i kompletan njegov Kolegijum pripadaju upravo toj orijentaciji ka civilnom drutvu, o"ekuje se uspostavljanje plodne saradnje vladinih i nevladinih institucija i organizacija i ta saradnja se u mnogim aspektima ve! i odvija.

4. PRIPREMA STRATEKOG DOKUMENTA Novo Ministarstvo prosvete i sporta zapo"elo je sa radom u februaru 2001. godine, kombinovanjem tri nekadanja ministarstva (prosvete, visokog obrazovanja i sporta). Neka zna"ajna pitanja, meu kojima su zapoljavanje novog osoblja, uspostavljanje novih funkcionalnih i organizacionih mehanizama i obezbeenje odgovaraju!ih poslovnih prostorija i dalje su otvorena. Sledi kratak pregled onih na kojima se do sada ve! radilo: ! Formiran je novi Sektor za razvoj obrazovanja i meunarodnu prosvetnu saradnju, koji "ine odeljenja za razvoj, meunarodnu saradnju, stru"no usavravanje i obrazovnu statistiku i evaluaciju.

11

! Formiran je novi Odsek za mlade u okviru Sektora za u"eni"ki i studentski standard, koji radi na stvaranju vladinih struktura koje !e se baviti problemima mladih i omladinskom politikom. ! Imenovani su novi na"elnici regionalnih odeljenja Ministarstva prosvete i sporta. ! Formirani su ekspertski radni timovi za razvoj strategije i programa obrazovne reforme. ! Osnovana je Nacionalna opservatorija za stru"no obrazovanje u saradnji sa Ministarstvom rada i Evropskom fondacijom za obuku (ETF). ! Osnovan je Evropski nacionalni informacioni centar (ENIC) odgovoran za baze podataka o visokom obrazovanju. ! Pripremljen je prelazak predkolskog obrazovanja u nadlenost Ministarstva prosvete i sporta. ! Pripremljeno je osnivanje posebne slube za donatorsku koordinaciju, razvoj obrazovne politike i implementaciju programa. ! Obnovljene su veze sa meunarodnim organizacijama i ministarstvima prosvete drugih zemalja. Zna"ajne aktivnosti u okviru delokruga Ministarstva prosvete i sporta usmerene su i na: - Usavravanje osoblja Ministarstva i zaposlenih u obrazovanju kroz u"e!e na meunarodnim seminarima i studijskim posetama.

12

- Osposobljavanje zaposlenih u obrazovanju kroz seminare i konferencije sa meunarodnim u"e!em (izvedeno je ukupno 20 seminara, sa oko 1500 u"esnika). - U pripremnom periodu reforme izvrene su neke promene sa ciljem da se olaka i obogati kolski ivot dok se ne uspostavi novi sistem. U tom smislu je: ! za 30% redukovan nastavni program u osnovnom i srednjem obrazovanju; ! oboga!en program stru"nog usavravanja nastavnika i drugih zaposlenih u obrazovanju (ukupno je izvedeno oko 500 seminara, kojima je prisustvovalo oko 20.000 u"esnika); ! uvedeno graansko vaspitanje i verska nastava u obliku fakultativnih predmeta u prve razrede osnovnih i srednjih kola; ! formirane zajednice srednjih stru"nih kola. - Nalazi analiti"kih pregleda stanja u obrazovanju koje su tokom jeseni 2000. i januara 2001. izveli UNICEF, OECD i Svetska banka, integrisani su u program obrazovne reforme kao merodavan polazni materijal, predstavljen u ovom Dokumentu. Pored toga, izvetaj UNICEF-a, nedavno objavljen, moe se smatrati prvim korakom, "Zelenom knjigom" za strategiju i akcioni plan predstavljen u ovom Dokumentu. Saetak analize stanja u obrazovnom sistemu nalazi se u Prilogu 1. - U junu 2001. u saradnji sa Savetom Evrope i organizacijom OECD, odrana je meunarodna konferencija Perspektive obrazovnih promena u Srbiji: Obrazovna reforma - ciljevi i strategije (Centar Sava, Beograd, 2 - 4. juna 2001) sa blizu 500 u"esnika, prosvetara iz cele zemlje (uklju"uju!i i predstavnike sa Kosova i Metohije), na kojoj su pokrenuta neka klju"na pitanja predstoje!e obrazovne reforme i, sude!i prema rezultatima evaluacionih upitnika, izraena zainteresovanost prosvetnih radnika za u"e!e u njoj.

13

- Po"etkom jula 2001. godine organizovan je okrugli sto na kome su istaknuti stru"njaci komentarisali prvu verziju nacrta obrazovne reforme, u kojoj su opisani glavni ciljevi i usmerenja budu!e obrazovne reforme. - Nakon ovog Okruglog stola, Ministarstvo prosvete i sporta formiralo je strateke ekspertske timove za glavna obrazovna podru"ja, koja !e biti zahva!ena prvim talasom reforme. Ova podru"ja su identifikovana na osnovu vizije novog obrazovnog sistema, pomenutih meunarodnih pregleda stanja u obrazovnom sistemu, ciljeva opisanih u prvoj verziji nacrta obrazovne reforme, kao i na pricipima unutarnje logike i koherentnosti u strukturiranju procesa reforme. U prvom navratu, Ministarstvo je obrazovalo est takvih timova za slede!a tematska podru"ja: 1) demokratizacija, 2) decentralizacija, 3) obrazovanje i stru"no usavravanje nastavnika, 4) osiguranje kvaliteta vrednovanje i ocenjivanje, 5) stru"no obrazovanje i 6) obrazovanje odraslih. - Kasno u jesen 2001. formiran je i tim za predkolsko obrazovanje (7); - Pored toga, krajem 2001. godine, formulisana je reformska strategija za 8) vie i visoko obrazovanje, kao i za 9) razvoj omladinske politike, takoe prikazane u ovom Dokumentu. Deo "lanova ekspertskih radnih timova imenovalo je Ministarstvo, a deo je imenovan na osnovu predloga samih "lanova tima. NJihov rad finansijski je podrao Fond za otvoreno drutvo, a vajcarska vlada i OSEP-SEE su ga podravali kroz studijske posete i obezbeene konsultacije sa meunarodnim ekspertima.
14

Rad ekspertskih timova su podrali i konsultanti iz Svetske banke, ETF i danska vlada (naro"ito tim za stru"no obrazovanje), UNESKO i Savet Evrope (posebno tim za demokratizaciju). Eksperti u radnim timovima su vrhunski stru"njaci u svojim domenima, koji su tokom estomes"nog rada na razradi strategije odravali redovne uzajamne konsultativne sastanke i sastanke sa ministrom i pomo!nicima ministra prosvete i sporta. Glavni seminar, na kome su ukrteni rezultati do kojih su timovi doli, odran je od 30. novembra do 2. decembra 2001. godine na Zlatiboru. Zavrni izvetaji svih timova, dopunjeni nakon ovog seminara, uobli"eni su krajem decembra 2001. godine i priloeni kao separati uz ovaj Dokument. - U toku je formiranje vie novih timova za drugi talas procesa obrazovne reforme (obrazovanje manjina, informacionokomunikacione tehnologije u obrazovanju, politika obrazovanja u stranim jezicima, obrazovanje dece sa posebnim potrebama, obrazovanje Roma, politika izdavanja uxbenika, itd). Pored toga, zavrene su i pripreme za formiranje grupa za refomu nastavnih planova i programa, koje !e zapo"eti svoj rad oslanjaju!i se na strategiju predloenu u prvom talasu. Ve!ina postoje!ih timova nastavi!e rad i u prvoj polovini 2002. godine. NJihove aktivnosti bi!e usredsreene na: ! teme oko kojih se pojavljuju strateke dileme; ! izradu predloga zakonskih promena u obrazovanju do kojih !e do!i na prole!e 2002. godine; ! izradu implementacionog programa za predloene promene i program reforme; ! sudelovanje u procesu formiranja i uspostavljanja nezavisnih profesionalnih institucija u obrazovanju: tela, saveta, centara; ! razvoj odgovaraju!ih kompenzatornih mehanizama.

15

- U isto vreme voene su i konsultacije na lokalnom nivou, kroz Razgovore o reformi (ROR) oko glavnih problema obrazovne reforme. Odrano je ukupno 85 takvih razgovora, u formi okruglog stola, ujesen 2001. godine. U ovim razgovorima u"estvovali su predstavnici slede!ih interesnih grupa u obrazovanju: 1) roditelji, 2) u"enici, 3) nastavnici osnovnih i srednjih kola, 4) direktori kola, 5) psiholozi i pedagozi i 6) "lanovi kolskih odbora. Diskutovalo se o: 1) demokratizaciji kola, 2) reformi nastavnih planova i programa, 3) obrazovanju i usavravanju nastavnika i 4) evaluaciji. U"esnici su, izmeu ostalog, imali i zadatak da zamisle svoju kolu kroz pet godina i da, u skladu sa tom zamilju i uvaavaju!i kriterijum elementarne smislenosti i prihvatljivosti, formiraju listu zahteva koji se moraju ispotovati i zadovoljiti da bi takva, bolja i kvalitetnija kola postala realnost. Razgovori o reformi (ROR) voeni su tokom oktobra i novembra 2001. godine u 65 mesta u Srbiji. ezdeset facilitatora (iz nevladinih organizacija i kola) prolo je posebnu obuku za voenje participativne diskusije. Svaki razgovor trajao je "etiri sata tokom kojih su teme najpre raspravljane unutar a zatim izmeu grupa. Razgovorima je obuhva!eno ukupno oko 8600 u"esnika. Ovi razgovori su bili i medijski pra!eni, a prema dobijenim reakcijama u"esnika, njihova o"ekivanja uglavnom zadovoljena. Miljenja prikupljena RORom obraena su i predo"ena ekspertskim timovima, prikaz najvanijih rezultata je objavljen u januaru 2002. u posebnom izdanju Prosvetnog pregleda, a detaljan pregled njihovih rezultata se priprema i bi!e objavljen. - Prikupljanje donatorskih sredstava koordinisano je oko pitanja diskutovanih i razvijanih u radu ekspertskih timova "ime se postie fokusiranje donatorskih sredstava i odrivost promena i nakon prestanka priliva donatorskih sredstava.
16

Priloena ema prikazuje strukturu pripreme reformskih koraka GRAFI!KI PRIKAZ STRUKTURE REFORMSKIH KORAKA
Aanaliti"ki pregledi (OECD, SB, UNICEF)

17

Ekspertski timovi za razradu bazi"nih promena

Ekspertske grupe za Timovi za posebna podru"ja implementaciju reforme

Demokratizacija

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje

Decentralizacija

Srednje stru"no obrazovanje

Grupe u formiranju -kurikulum; -obrazovanje manjina; -specijalne potrebe...

Implementacija na nivou kola

Vie i visoko obrazovanje Vrednovanje

Obrazovanje nastavnika

Obrazovanje odraslih

PROCES KONSULTACIJA NA LOKALNOM NIVOU

18

uto

- Formirane i radne grupe

Belo

- Grupe u pripremi

Dakle, na osnovu rezultata rada ekspertskih timova, ROR-a, komunikacije sa donatorima i brojnih konsultacija u Ministarstvu prosvete i sporta, Ministarstvo je definisalo strategiju reforme i implementacioni plan, koji su izloeni u ovom dokumentu. Strategija reforme i implementacioni plan odraavaju najve!i broj preporuka iz strategija ekspertskih timova i najistaknutijih zahteva iz ROR-a. Meutim, nisu sve preporuke i zahtevi usvojeni u ovom trenutku. U nekim podru"jima potrebne su dodatne konsultacije i dalje diskusije, planirane za prvo polugodite 2002. godine. 5. OD VIZIJE DO KONKRETNIH KORAKA Vienje obrazovnog sistema za kakav se ovaj Dokument zalae podrazumeva sistem koji je u stanju da odgovori i lokalnim i globalnim drutvenim i ekonomskim potrebama, koji u procese donoenja odluka uklju"uje i roditelje i u"enike i nastavnike, kojim se upravlja na decentralizovan na"in i rukovodi ekonomi"no i efikasno, koji ima transparentno i na realnim pokazateljima zasnovano finansiranje i administraciju, koji upoljava visoko profesionalan, refleksivan, kreativan i motivisan obrazovni kadar, sistem usmeren na u"enje i zasnovan na standardima, sistem u koji je ugraena perspektiva doivotnog obrazovanja, koji nudi kvalitetan program, koji promovie kulturu evaluacije, samoevaluacije i razvoj kole, koji neguje pravi"nost, atmosferu tolerancije i konstruktivne komunikacije, koji je u stanju da odgovori na posebne obrazovne potrebe i obrazovne

19

potrebe etni"kih manjina i koji dobija stalnu podrku u odgovaraju#oj opremi i u"ilima. Ovakva vizija novog obrazovnog sistema posta!e stvarnost oslanjanjem na ono najbolje i najvrednije u naoj obrazovnoj tradiciji, ali i na iskustva drugih i razvijanjem takvih reenja koja !e uvaavati kulturni kontekst naeg drutva. Kako su razraivani pojedina!ni elementi ovakve vizije sistema? ! Sistem sposoban da odgovori na stvarne potrebe i koji okuplja i uklju"uje bitne aktere Razrada ovih pitanja i predlozi stratekih koraka u postizanju ovog cilja bio je prvenstveni zadatak ekspertskog tima za demokratizaciju. Ekspertski tim za stru"no obrazovanje je pak osvetlio deo problema koji se odnosi na povezivanje kola sa privredom i lokalnom zajednicom. ! Decentralizovan, ekonomi"an i transparentan sistem Pitanjem decentralizacije se, naravno, bavio ekspertski tim za decentralizaciju, koji je dao predloge koji se ti"u decentralizacije upravljanja i finansiranja, kao i transparentnosti celokupnog sistema. Pitanje odgovornosti u rukovoenju obrazovnim sistemom na razli"itim nivoima bio je predmet interesovanja ekspertskog tima za demokratizaciju. ! Profesionalno sposoban obrazovni kadar Obrazovanje i stru"no usvaravanje nastavnika bio je predmet rada posebnog ekspertskog tima centralna tema ove strategije se upravo ti"e postavljanja uslova za izgradnju i dogradnju profesionalnih kompetencija nastavnika i za napredovanje nastavnika kroz profesiju, bazirano na stru"nim kvalitetima.

20

! Doivotno obrazovanje i nastava usmerena na u"enje Opti princip obrazovanja za koji se zalau i ovaj Dokument i ekspertski timovi jeste princip doivotnog u"enja i na u"enje usmerenog obrazovanja. Principi doivotnog u"enja su najdetaljnije razraeni u materijalima ekspertskog tima za obrazovanje odraslih i ekspertskog tima za srednje stru"no obrazovanje, a nastave usmerene na u"enje u materijalima tima za obrazovanje i usavravanje nastavnika i ekspertskog tima za sistem pra!enja i vrednovanja kvaliteta obrazovanja. ! Standardi i evaluacija Ovaj aspekt inoviranja nae obrazovne prakse bio je poseban predmet interesovanja ekspertskog tima za sistem pra!enja i vrednovanja kvaliteta obrazovanja, no, ekspertski tim za demokratizaciju je takoe ukazao na zna"aj standarda i evaluacije. Ovom temom se bave i drugi timovi, u kontekstu razmatranja posebnih nivoa obrazovnog sistema, a budu!i ekspertski tim za reformu nastavnih planova i programa !e biti naro"ito usmeren na pretresanje standarda postavljenih u nastavnim planovima i programima. ! Razvoj kola Pitanje razvoja kola kao zajednice u"enja se najdetaljnije razrauje u okviru rada ekspertskog tima za demokratizaciju, i tima za sistem vrednovanja i pra!enja kvaliteta obrazovanja. ! Vrednosti mira i tolerancije Pitanje ovih vrednosti, njihovog statusa u obrazovnom sistemu i na"ina njihovog razvijanja je centralna tema ekspertskog tima za demokratizaciju. ! Pravi"nost i uklju"ivanje manjina

21

Ekspertski tim za demokratizaciju se na"elno bavio i ovim pitanjima, no dalja razrada ove teme bi!e predmet rada novih ekspertskih grupa, koji se formiraju po"etkom 2002.

! Oprema i nastavna sredstva Opremljenost kola za izvoenje savremene ali i klasi"ne nastave na nedopustivo je niskom nivou. Preko 15 godina nema ozbiljnijeg angaovanja drave u opremanju kola. Ovakva situacija se odraava i na motivisanost nastavnika za rad, jer se deo njih se!a vremena kada je ve!ina kola raspolagala savremenom opremom i nastavnim sredstvima. U drutvu koje ima intenzivan i neprekidan kontakt sa razvijenim zemljama roditelji o"ekuju da se deca obrazuju onako kako se to "ini u praksi u razvijenih drava. Kako je dobar deo nastavnika osposobljen za kori!enje savremene tehnologije u nastavi, to se s pravom o"ekuje da !e svaki konkretan poduhvat u ovoj oblasti dati brze rezultate u podizanju kvaliteta nastave. Ova pitanja su u stalnom fokusu rada Ministarstva prosvete i sporta. 6. SUMARNI REZULTATI RAZGOVORA O REFORMI Kako je ve! re"eno, miljenja izneta tokom Razgovora o reformi obraena su i sa njima su upoznati "lanovi ekspertskih timova. Jedan globalni pregled rezultata ovih razgovora objavljen je u Prosvetnom pregledu januara 2002. godine, a detaljan izvetaj je u fazi pripreme i publikovanja. U ovo poglavlje izneta je lista naj"e!e isticanih zahteva:

22

Zahtevi koji se odnose na demokratizaciju Demokratizacija kole i obrazovnog sistema u celini bilo je jedno od vanih pitanja kojima su se bavili u"esnici Razgovora o reformi. Glavni predlozi nastavnika, u"enika, roditelja, direktora i "lanova kolskih odbora, pedagoga i psihologa su slede!i: ! depolitizacija kole, fokusiranje na obrazovna, a ne na politi"ka pitanja; ! stvaranje boljih odnosa izmeu nastavnika i u"enika, kao i mehanizama da se na nivou kole poja"a saradnja i uzajamno potovanje svih "inilaca i eliminie strah iz kolskog ivota; ! vii nivo u"e!a roditelja i u"enika u procesu donoenja odluka koje se ti"u kole i odnose na kolu, kroz roditeljski savet, kolski odbor, a"ki parlament, savet u"enika i sli"no; ! kooperacija sa lokalnom zajednicom kako u pogledu njenog sudelovanja u reavanju kolskih problema, tako i u pogledu sudelovanja kola i u"enika u aktivnostima lokalne zajednice; ! autonomija kole i jasno uspostavljene uloge i odgovornost svih aktera u obrazovnom sistemu; ! izbor direktora zasnovan na autonomnoj odluci kole, odgovornost direktora i obuka direktora za nove aspekte njihove profesionalne uloge; ! eliminacija korupcije i protekcionizma iz kole i obrazovnog sistema u celini; ! debirokratizacija kolske administracije, transparentnost i razmena informacija meu svim akterima; ! demokrati"ni i participativni nastavni metodi, obrazovanje za demokratsko drutvo, konstruktivna komunikacija i uvaavanje razli"itosti; Preporuke koje se odnose na obrazovanje i profesionalni razvoj nastavnika

23

Ciljevi i zadaci koje je postavio ekspertski tim za stru"no usavravanje nastavnika povezani su i u velikoj meri oslonjeni na sadraje koji su se iskristalisali tokom Razgovora o reformi. U"esnici tih razgovora su veoma svesni potrebe za profesionalizacijom nastavni"kog kadra. Ovo su njihovi najzna"ajniji predlozi: ! obrazovanje nastavnika: vie i bolje organizovane i adekvatnije nastavni"ke prakse za budu!e nastavnike; trai se vie pedagogije, psihologije i metodike a manje preobimnog akademskog izu"avanja bazi"nih disciplina; ! stru"no usavravanje nastavnika: najvie se ukazivalo na potrebu da se prui podrka profesionalnom razvoju nastavnika kroz dostupnost stru"nih publikacija, priru"nika i druge stru"ne literature, a odmah zatim i na potrebu da se finansijski stimuliu nastavnici koji u"estvuju u kvalitetnim programima stru"nog usavravanja; usavravanje nastavnika se zahteva u vidu kontinuiranog profesionalnog razvoja, kroz seminare i meusobno povezivanje nastavnika na lokalnom nivou; zahteva se i obuka u oblasti savremenih informacionih tehnologija u obrazovanju, za aktivno u"enje i kriti"ko miljenje; kao i osposobljavanje za voenje obrazovnih radionica i unapreivanje komunikacionih vetina; ! iskristalisan je i predlog da se izradi sistem selekcije nastavnika, kako za nastavni"ke univerzitetske studije, tako i nakon zapoljavanja u nastavni"koj profesiji; Pogledi koji se odnose na evaluaciju Osnovne (najzastupljenije) sugestije, ideje i zahtevi u"esnika u ROR-ovima na temu evaluacije su slede!e: ! Redovnost i dinamika ocenjivanja: Preovladava zahtev za to "e!im, odnosno kontinuiranim ocenjivanjem u"enika, ili u najmanju ruku za redovnijim i blagovremenim ispitivanjem. Prednosti ovakve dinamike ispitivanja u"esnici vide u
24

mogu!nosti da se stekne bolji uvid u znanje u"enika, da se prati napredovanje, u suzbijanju kampanjskog u"enja i u smanjenju obima gradiva za jednu ocenu. ! Standardi ocenjivanja: Jasno su izraena "etiri zahteva u pogledu kriterijuma ocenjivanja: a) da kriterijumi budu usaglaeni meu nastavnicima (na nivou stru"nih aktiva, kola i "itavog kolskog sistema) i da bude definisan minimum znanja; drugim re"ima, nastavnici bi trebalo da se sloe oko toga "ta trae" za koju ocenu; b) da kriterijumi budu ""isti", odnosno da ocena odraava isklju"ivo znanje i uspeh u"enika u nastavi iz datog predmeta (a ne vladanje, uspeh iz drugih predmeta ili stavove i predrasude nastavnika); v) jednom ustanovljeni, ovi kriterijumi bi trebalo dosledno da se primenjuju - da vae za sve u"enike i tokom cele kolske godine; i g) ocena treba da bude javna: daje se na "asu, uvek je poznata u"eniku i obrazloena je. ! Objektivnost ocenjivanja: Od dodatnih mera (pored jasno definisanih kriterijuma ocenjivanja), kojima bi se obezbedila objektivnost ocenjivanja, u"esnici naj"e!e predlau objektivne, standardizovane testove znanja. ! Forme ocenjivanja: Najizraeniji je zahtev za uvoenjem opisnih ocena za u"enike niih razreda i iz predmeta koji zahtevaju posebne talente (fizi"ko, muzi"ko, likovno). to se ti"e starijih u"enika i drugih predmeta, po miljenju u"esnika bilo bi dobro a) proiriti skalu ocenjivanja, b) broj"anu ocenu dopuniti obrazloenjem odn.miljenjem nastavnika i u vezi s tim d) voditi bolju, informativniju evidenciju o ocenama. Ve!ina u"esnika je prihvatila ideju o samoocenjivanju i uzajamnom ocenjivanju u"enika. Iako se neki u"esnici zalau za pismeno, nautrb usmenog ocenjivanja i obratno, ve!ina smatra da je najbolje reenje kombinovanje razli"itih formi ocenjivanja.

25

! Ocenjivanje razli"itih nivoa i formi postignu!a: Preovlauje ideja da nastavnik ne bi trebalo da daje ocenu za samo jedan odgovor (pismeni ili usmeni), ve! da uzima u obzir ukupan rad u"enika iz datog predmeta: napredovanje u odnosu na prethodna postignu!a i mogu!nosti u"enika, angaovanje na predmetu ili u vannastavnim aktivnostima iz te oblasti. To bi trebalo da omogu!e dosjei o aktivnostima u"enika. Ostali predlozi u"esnika ti"u se prelaska sa ocenjivanja reprodukcije na ocenjivanje (i) drugih nivoa znanja: razumevanja, primene, sinteze, procene vrednosti usvojenih znanja, itd. ! Prava u"enika u evaluaciji: Pored osnovne ideje da treba "olabaviti" atmosferu ocenjivanja (smanjiti pritisak na u"enika i uvaiti tremu), u"esnici naj"e!e iznose slede!a dva konkretna predloga: a) da se u"enik sam javlja da odgovara, odnosno da bude unapred obaveten o ispitivanju i b) da u"enik ima pravo i priliku da popravi svoju ocenu. ! Prijemni ispit za srednju kolu: Veliki broj u"esnika izjanjava se za ukidanje prijemnog ispita, smatraju!i da bi uvoenjem sistema objektivnog ocenjivanja prijemni ispit u svom sadanjem obliku postao nepoteban. Umesto njega, otvara se mogu!nost uvoenja zavrnog ispita (male mature) u osnovnoj koli. ! Funkcija ocene: Osnovna funkcija ocene, po miljenju u"esnika, jeste da motivie u"enje, ali tako da se ne u"i za ocenu. Ocena ne sme da ima funkciju kazne i tzv. pedagoke mere. ! Izvoenje zavrne ocene i ra"unanje opteg uspeha: Pored ocena koje u"enik dobija tokom kolske godine, trebalo bi da postoji i neki vid zavrne provere znanja (naj"e!e se predlae test). Meutim, kako zavrna ocena iz predmeta, tako i opti uspeh ne bi trebalo da predstavljaju puku aritmeti"ku sredinu, ve! sliku celokupnog rada u"enika tokom godine, odnosno profil njegovih sposobnosti, znanja i afiniteta.

26

! Prava profesora u evaluaciji: Ova tema je generalno u drugom planu, ali meu u"esnicima provejava zahtev da nastavnik bude osloboen pritisaka roditelja, direktora, u"enika. ! Uslovi: U"esnici se bave i uslovima koji moraju biti zadovoljeni da bi se realizovali njihovi (gore navedeni) zahtevi i sugestije u pogledu ocenjivanja. U tom smislu, naj"e!e govore o: a) edukaciji nastavnika za ocenjivanje u"enika, b) uvoenju prakti"ne i aktivne nastave, v) boljim materijalniim uslovima za u"enje i usavravanje (dostupnost informacija i literature, kompjuteri, kolski nametaj i nastavna pomagala), g) boljim fizi"kim uslovima za izvoenje nastave (manji broj u"enika u odeljenju, prilagoenost satnice trajanje "asova, raspored "asova, vreme po"etka smene), d) programskim promenama (smanjivanje obima gradiva i obaveza, preraspodela fonda "asova za pojedine nastavne zadatke tako da vie vremena ostane za utvrivanje i proveru znanja), ) programskoj ponudi (opti i izborni predmeti - grupisanje po interesovanjima, dopunska i dodatna nastava, nastava za nadarene - grupisanje po sposobnostima, i uvoenje predmeta opteobrazovnog tipa koji u"enika bolje pripremaju za izazove svakodnevnog ivota seksualno vaspitanje, rad na ra"unarima, engleski jezik, bolesti zavisnosti...) e) poboljanju statusa struke i materijalnog poloaja nastavnika, ) poboljanju odnosa i komunikacije na liniji nastavnik - u"enik (nastavnik bi trebalo da pokazuje vie razumevanja za u"enika, da uvaava i poznaje svoje u"enike, njihove porodi"ne prilike, sposobnosti, afinitete, probleme i da uz, potovanje razli"itosti, sve u"enike tretira ravnopravno - o ovom aspektu u"enici govore daleko vie od ostalih u"esnika) ! Evaluacija kole: Naj"e!e se pod tim podrazumeva evaluacija nastavnika, za koju se zalau svi u"esnici, uklju"uju!i i same nastavnike. Zamiljeno je da se evaluacija nastavnika vri a) direktno - proverom stru"nih i psiholokopedagokih kompetencija nastavnika, i b) indirektno - preko
27

snimanja obrazovnih ishoda, tj. znanja i uspeha u"enika, pri "emu bi procena znanja u"enika takoe bila dvojaka - putem objektivnih standardizovanih testova, s jedne strane i, s druge, pra!enjem uspeha u"enika van date kole, tj. na takmi"enjima i u daljem kolovanju. Zadatak evaluacije nastavnika pripao bi prevashodno nadzorni"kim telima ili nekom posebnom timu za evaluaciju, ali i u"enicima i roditeljima. Ve!ina u"esnika se takoe slae da evaluacija nastavnika treba da po"ne ve! selekcijom pri zapoljavanju, a da se dalje odvija kroz redovne, periodi"ne provere stru"nog znanja i psihofizi"kog stanja nastavnika. Kona"no, u"esnici smatraju da rezultati evaluacije, pored toga to !e dati povratnu informaciju koli, treba da imaju i druge reperkusije, npr. rangiranje kola i razlikovanje "teine" ste"ene diplome, upoznavanje javnosti sa rezultatima evaluacije, nagraivanje i napredovanje nastavnika u skladu sa pokazateljima evaluacije. Prilog za reformu nastavnih planova i programa Nastavni plan i program predstavljaju centralni aspekt obrazovnog procesa kome se u svakom razmatranju sadraja i kvaliteta tog procesa prirodno poklanja najve!a panja. Postojanje nastavnog plana i programa je differentia specifica institucionalnog obrazovanja i obrazovnog sistema. Stoga se oko pitanja njihovog menjanja ukrtaju raznovrsna, "esto i izrazito protivstavljena stanovita sa razli"itih nivoa stru"nosti (od lai"kog do ekspertskog), iz razli"itih interesa (korisni"kih, stru"nih i profesionalnih) i "esto konkurentnih pozicija (od teorijskih do ideolokih). U"esnici Razgovora o reformi su, imaju!i na umu osnovno, srednje opte i srednje stru"no obrazovanje, u oblasti nastavnih planova i programa gotovo jednoduno i posebno istakli: ! potrebu za ozbiljnom i temeljnom revizijom nastavnih planova i programa na svim nivoima obrazovanja;
28

! nefunkcionalnost, preobimnost, rigidnost i anahronost postoje!ih nastavnih planova i programa na svim nivoima obrazovanja; ! zahtev da se u izradu novih nastavnih planova i programa u najve!oj mogu!oj meri uklju"e profesionalci neposredno angaovani u obrazovnom procesu; ! neophodnost temeljne promene u izdava"koj politici kada je re" o uxbenicima, ve!e u"e!e nastavnika iz prakse u oblikovanju uxbeni"kih sadraja, uvoenje alternativnih uxbenika i podsticanje konkurencije meu uxbenicima; ! zahtev da se kolsko gradivo blie povee i horizontalno (kako izmeu srodnih oblasti znanja tako i unutar obrazovnih uzrasta) i vertikalno (da se sistematski i promiljeno uslonjava sa hronolokim i obrazovnim uzrastom); ! potrebu da se i gradivo i na"in rada u u"ionici prilagode uzrasnim, saznajnim i razvojnim mogu!nostima i potrebama dece; ! potrebu da se frontalna nastava, gde god je mogu!e, dopuni drugim, savremenijim, podsticajnim i efikasnijim vidovima nastave; ! vrednost razmene i upoznavanja sa iskustvima drugih obrazovnih sistema i imperativ o"uvanja identiteta i trajnih vrednosti vlastitog; ! zna"aj materijalne i medijske podrke promenama u obrazovanju; potrebu za opremanjem kola novim, savremenim i funkcionalnim nastavnim sredstvima; 7. SAECI STRATEGIJA KOJE SU PREDLOILI EKSPERTSKI TIMOVI Integralni tekstovi izvetaja ekspertskih radnih timova publikovani su kao separati. Oni sadre analizu stanja u domenu obrazovnog sistema kojim se bave, opis osnovnih ciljeva promena, teorijske i

29

prakti"ne argumente na kojima se predloene strategije zasnivaju i opis konkretnih koraka povezan sa detaljnim vremenskim rasporedom. Ovo poglavlje predstavlja kratak pregled rezimea i osnovne strateke orjentacije predloene u izvetajima i liste konkretnih koraka koji su usvojeni i preporu"eni od strane Ministarstva prosvete i sporta, s obzirom da su zasnovani na raspoloivim ljudskim, institucionalnim i finansijskim resursima, kao i na osnovu koherentnosti i uklopljenosti u ukupan reformski plan.

DECENTRALIZACIJA Za ostvarenje efikasnog upravljanja i rukovoenja obrazovnim sistemom, klju"ni momenti su: uklju"ivanje interesnih grupa u donoenje odluka, osetljivost na raznolikost lokalnih, etni"kih i kulturnih potreba kao i decentralizacija sistema upravljanja i rukovoenja u obrazovanju. Ovaj proces !e te!i paralelno sa politi"kom decentralizacijom u zemlji, posebno nakon donoenja Zakona o lokalnoj samoupravi. Ekspertski tim za decentralizaciju (koordinator: dr Mirosinka Dinki!, G17 plus) bila je angaovana na: ! izradi koncepta za decentralizaciju upravljanja u obrazovanju, kojim !e pokrajinama, regionima, gradovima, optinama i kolama biti poverena odgovornost za upravljanje obrazovanjem i time oja"ani demokratski procesi donoenja odluka. Klju"ni momenti u razvoju i implementaciji strategije za decentralizaciju i demokratizaciju su: jasno definisanje uloga, osposobljavanje
30

za nove uloge na svim nivoima, centralna i lokalna transparentnost i odgovornost, nesmetana komunikacija i irenje informacija, adekvatne procedure; ! izradi koncepta finansiranja decentralizovanog sistema, uklju"uju!i izradu nove finansijske formule, radi pove!anja efikasnosti kolskih buxeta. Na osnovu iskustava razvijenih evropskih zemalja, zemalja u tranziciji, naeg iskustva iz prethodnog perioda i ishoda konsultacija sa drugim ekspertskim radnim timovima, identifikovana su "etiri mogu!a nivoa upravljanja u oblasti obrazovanja: nacionalni, regionalni, optinski, i nivo kole. Po predlogu ekspertske grupe, glavne upravlja"ke aktivnosti bile bi: ! na nacionalnom nivou: donoenje strategija razvoja, zakona i podzakonskih regulativa, donoenje okvirnih nastavnih planova i programa, planiranje i sprovoenje eksterne evalucije, vrenje pedagokog nadzora, ostvarivanje globalne meunarodne saradnje, definisanje kriterijuma za formiranje mree kola i obrazovnih institucija, definisanje profesionalnih standarda i utvrivanje nomenklature zanimanja, izdavanje licenci za rad kola i obrazovnih institucija, izdavanje licenci za rad nastavnika i stru"nih saradnika, uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema u obrazovanju; ! na optinskom nivou: pokretanje inicijativa i predloga za osnivanje osnovnih kola i obrazovnih institucija, osnivanje predkolskih ustanova, davanje saglasnosti za imenovanje direktora predkolskih ustanova i osnovnih kola, upravljanje mreom osnovnih kola i vrti!a, inspekcijski nadzor; ! na nivou kola: rukovoenje i upravljanje radom kole, konkretizovanje nastavnih programa, utvrivanje dodatnih nastavnih sadraja, interna evaluacija, izbor uxbenika, izrada

31

plana razvoja kola, stru"no usavravanje nastavnika, saradnja sa lokalnom zajednicom i drugim akterima (nevladinim organizacijama) i utvrivanje nastavnih planova i programa za obrazovanje odraslih; ! ukoliko se u toku politi"ke decentralizacije uspostave regioni kao administrativne jedinice (a u svakom slu"aju na pokrajinskom nivou), na ovom nivou bi se ostvarivalo slede!e: upravljanje mreom srednjih kola i obrazovnim institucijama, pokretanje inicijativa i predloga za osnivanje srednjih kola i njihovo osnivanje, davanje saglasnosti na izbor direktora srednjih kola, sprovoenje stru"nog usavravanja nastavnika, donoenje podzakonskih propisa u vezi obrazovanja odraslih. Ukoliko ne doe do regionalizacije Srbije, predlae se da stru"no usavravanje nastavnika svakako bude na nivou Odeljenja Ministarstva ili okruga. Ministarstvo prosvete i sporta je ve! krenulo ka decentralizaciji upravljanja u obrazovanju. Zakonske promene su pripremljene i ule su u skuptinsku proceduru i njihovo razmatranje se o"ekuje u januaru 2002. Ovim promenama predviena je ve!a odgovornost lokalne zajednice, nii stepen administrativnog uplitanja Ministarstva i istovremeno ve!i udeo interesnih grupa kakve su npr. nastavnici i roditelje. Izmena strukture i odgovornosti kolskih odbora, roditeljskih saveta, uspostavljanje novih postupaka za izbor direktora. U pogledu finansiranja, osnovni principi koje je predloio ekspertski tim i podralo MPS su: ! finansiranje kola treba da bude transparentno i jednostavno za razumevanje; ! fer pristup u finansiranju kola; ! finansiranje kola na bazi finansijske formule koja je zasnovana na broju u"enika;

32

! finansijska formula koja jejednostavna i razumljiva i sa to je mogu!e manjim brojem indikatora; ! finansiranje kola uvaava lokalne karakteristike kola i njihovog okruenja, to je uklju"eno u finansijsku formulu; ! selektivni ili ciljni pristup u finansiranju definisanjem razli"itih nivoa trokova u"enika po broju u"enika, primenom razli"itih pondera na jedinstveni nivo troak u"enika, ili kombinacijom prethodna dva pristupa. Ekspertski tim je takoe razradio predlog finansiranja obrazovanja na "etiri nivoa, koji treba da proe dodatne konsultacije u MPS, ali i sa drugim relevantnim dravnim organima. I u pogledu upravljanja i u pogledu finansiranja, vanu potporu u paljivoj pripremi decentralizacije prua: ! pilotiranje decentralizacije, sa posebnim naglaskom na pilotiranje nove finansijske formule nakon njene izrade uz najire konsultacije sa interesnim grupama; ! obu"avanje glavnih aktera upravljanja za nove uloge (direktora, kolskih odbora, optinskih rukovodioca, itd.), organizovanjem seminara, studijskih putovanja i obezbeivanjem relavantne i aktuelne literature; ! uspostavljanje upravlja"ko-informacionog sistema u obrazovanju koji !e omogu!iti stvaranje adekvatne baze podataka za potrebe informisanog odlu"ivanja; razvoj sistema i metoda odlu"ivanja i osiguranje podrke adekvatnim procesima odlu"ivanja; optimalno organizovanje informacionih delatnosti. Izgradnja ovog sistema je veoma zna"ajna i sa aspekta stratekog razvoja sistema upravljanja i odlu"ivanja u obrazovanju, jer ovaj sistem treba da prui zna"ajnu podrku MPS-u za ta"ne, blagovremene i konzistentne informacije u efikasnom sprovoenju ukupne obrazovne politike, za efikasno strateko planiranje i upravljanje materijalnim resursima u

33

obrazovanju, kao i efikasno odlu"ivanje o bitnim pitanjima obrazovanja. Takoe, od ovog sistema se o"ekuje da obezbedi svim interesnim grupama neophodne informacije za potrebe: ! kori!enja adekvatnih indikatora u komparativnoj evaluaciji postignu!a u"enika i kola iz razli"itih delova i oblasti Republike Srbije; ! efikasnijeg planiranja (uklju"uju!i i buxet), upravljanja i pra!enja kvaliteta obrazovne ponude i ishoda obrazovanja u optini i koli; ! ja"anje partnerskog odnosa kole i optine; ! upravljanja resursima prema potrebama kole i lokalne zajednice; ! pove!anja fleksibilnosti u procesu donoenja odluka na svim nivoima. Izgradnja informacionog sistema treba da bude povezana sa sistemom obuke neposrednih korisnika sistema na nivou Ministarstva, optina i kola. Osnovni cilj obuke bi!e dodatno osposobljavanje i unapreivanje stru"nosti centralnih i optinskih prosvetnih vlasti u prikupljanju informacija neophodnih za efikasnije upravljanje i poslovno odlu"ivanje (posebno vano donoenje finansijskih odluka).

DEMOKRATIZACIJA U okviru priprema za proces reforme, formiran je ekspertski tim za bavljenje problematikom demokratizacije obrazovanja, sa tri osnovna zadatka: 1. razmatranje globalne problematike demokratizacije obrazovanja i izrada strategije i plana kratkoro"nih i dugoro"nih mera za demokratizaciju obrazovnog sistema.

34

2. razmatranje uvoenja obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo u kole i obrazovne institucije 3. razvijanje nastavnog programa za novi predmet graansko vaspitanje koji se uvodi kao fakultativni u prvi razred osnovne i prvi razred srednje kole u 2001/2. kolskoj godini (paraleno sa verskom nastavom); izrada programa obuke nastavnika za izvoenje nastave iz ovog predmeta, izrada priru"nika za nastavnike i obuka nastavnika. Ekspertski radni tim sa"injen je interdisciplinarno, od istaknutih stru"njaka iz nevladinih organizacija "iji je delokrug obrazovanje za demokratiju, nenasilnu komunikaciju, de"ija prava, sa univerziteta i iz neposredne kolske prakse, i razli"itih profesija pravnici, psiholozi, sociolozi. Koordinator grupe je prof. dr Mirjana Pei!, Filozofski fakultet, Odeljenje za pedagogiju. Osnovni predlozi kojima se osigurava demokratizacija obrazovnog sistema, kao uvaavanje dvaju osnovnih principa: ! principa jednakosti (pravednost, dostupnost i uvaavanje prava za sve, bez obzira na pol, uzrast, rasnu, etni"ku i religijsku pripadnost, mesto ivljenja i imovinsko stanje, sposobnosti i zdravstveni status), ! principa participacije (sloboda izraavanja miljenja, izbora i aktivnog u"e!a u odlu"ivanju o i u praksi vaspitanja i obrazovanja, uz prihvatanje odgovornosti razmatrani su a) na nivou obrazovnog sistema (kroz ciljeve i na"in donoenja prosvetne politike, na"ina sprovoenja, kroz strukturu i organizaciju sistema obrazovanja uklju"uju!i profesionalno obrazovanje i stru"no usavravanje nastavnika, upravljanje i nadzor nad sistemom obrazovanja, i zahteva i na"ina regrutovanja nastavnog kadra) b) na nivou programa vaspitanja i obrazovanja (kroz koncepciju, ciljeve i na"in donoenja nastavnih planova i programa i s tim u
35

vezi poloaj i uloga svih aktera; oblika i metoda nastavnog i vaspitnog rada; na"ina uspostavljanja i obezbeivanja potovanja pravila ponaanja u koli; na"in razreavanja nesporazuma i konflikata; sistema ocenjivanja/evaluacije u"enika, nastavnika, programa i nastavnog procesa, itd.) i v) na nivou obrazovne institucije/kole (kroz strukturnoorganizaciona obeleja kole; sadraj kolskog ivota i upravljanja i odlu"ivanja na nivou kole). Glavni strateki predlozi proistekli iz analiza ovog ekspertskog tima, a zasnovani na meunarodnim dokumentima, dugogodinjem iskustvu "lanova grupe u koncipiranju, pripremanju i izvoenju programa za demokratizaciju kolstva, i na konsultativnim sastancima sa inostranim i lokalnim ekspertima i doma!im prakti"arima ti"u se: ! protoka informacija i dostupnosti svih informacija o obrazovnom sistemau, ! demokratskog donoenja odluka, ! u"e!a svih zainteresovanih, ! povienja nivoa profesionalne osposobljenosti u sistemu kao celini, ! jasnog definisanja uloga i proceduralnih pravila, ! centralne i lokalne transparentnosti i odgovornosti. Predloene su slede!e aktivnosti: ! Organizovanje nacionalnog i regionalnih saveta za obrazovanje; ! Obezbeivanje informisanosti o prosvetnoj i obrazovnoj problematici svih zainteresovanih preko baze podataka i specijalizovanog tela za informisanje; ! Obu"avanje kolskih odbora i drugih organa upravljanja u demokratskom upravljanju i rukovoenju obrazovnim institucijama;
36

! Organizovanje razgovora o demokratizaciji na nivou kola; ! Izrada razvojnih planova i programa kola; ! Organizovanje mree kola koje su uvele inovacije u oblasti demokratizacije vaspitanja i obrazovanja; ! Organizovanje programa stru"nog usavravanja zaposlenih u koli, u"enika, i obuke roditelja i predstavnika drugih interesnih grupa o saradnji i timskom radu u koli, konstruktivnoj komunikaciji i nenasilnom reavanju konflikata, demokratskim metodama vaspitanja, participacija u odlu"ivanju u radu obrazovne institucije, problemima u ocenjivanju, metodama razvojno podsticajnog ocenjivanja, saradnji kole i roditelja, problemima u razvijanja nastavnih planova i programa na nivou kole, evaluaciji i samoevaluaciji. ! Razvoj fonda za pomo! u"enicima i studentima U pogledu obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, ekspertski tim za demokratizaciju predlae integrativni pristup, tj. obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo (ODGD) kao poseban (izborni ili fakultativni) predmet, kroskurikularno, i kroz vannastavne aktivnosti. Glavni koraci u ovom pravcu koji su dobili podrku su: ! Preciziranje osnovnih ciljeva i zadataka ODGD, monitoring i evaluacija programa, procesa primene i efekata GV1, revizija programa Graansko vaspitanje i uvoenje predmeta Graansko vaspitanje 2 (GV2) za kolsku 2002/2003. ! Razrada kriterijuma za kroskurikularnu analizu programa i razvijanje kroskurikularnog programa u saradnji sa komisijom za reviziju nastavnih planova i programa. ! Akreditacija razli"itih programa koji se ti"u ODGD i participacija kola u izvoenju Graanskog vaspitanja.

37

! Prevoenje i distribucija relevantne literature, pre svega kolama i fakultetima. ! Obuka nastavnika i stru"nih saradnika za predmete GV1 i GV2, obuka za kroskurikuralni pristup, kao i za primenu razli"itih doma!ih i stranih programa iz oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo. ! Uklju"ivanje problematike ODGD u programe u"iteljskih i nastavni"kih fakulteta i/ili organizovanje inerdisciplinarnih specijalisti"kih jednogodinjih studija na jednom od fakulteta (filozofski, pravni, Fakultet politi"kih nauka). ! Popularizacije ODGD i informisanje stru"nih i politi"kih struktura i nadzornika. Ostaje da se nakon evaluacije GV1 razmotri predlog ekspertskog tima za demokratizaciju koji se ti"e uvoenja predmeta Graansko vaspitanje kao fakultativnog predmeta u osam razreda osnovne i "etiri razreda srednje kole od kolske 2003/2004. godine. To bi zna"ilo da bi u"enik u svakom razredu mogao da odabere Graansko vaspitanje kao jedan od predmeta. Svaki u"enik bi morao da bar jednom u prva "etiri razreda, jednom u druga "etiri razreda osnovne kole i jednom u srednjoj koli izabere Graansko vaspitanje kao predmet koji !e pohaati. Takoe, ostaje za dalje razmatranje predlog da se na nivou Ministarstva prosvete i sporta angauju dva stru"njaka - savetnika (nadzornika) za koordinaciju ODGD, za nivo osnovne i nivo srednje kole.

OBRAZOVANJE I USAVRAVANJE NASTAVNIKA Predlog promena u domenu obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika (vaspita"a, u"itelja, predmetnih nastavnika i profesora gimnazija, kao i direktora osnovnih kola, stru"nih saradnika

38

kolskih psihologa i pedagoga, defektologa, logopeda i prosvetnih savetnika) bavi se kontinuitetom njihovog profesionalnog razvoja. Razmatraju se tri osnovne faze tog procesa: bazi"no obrazovanje za struku, uvoenje u profesiju (stairanje) i usavravanje pri radu. Predlozi ekspertskog tima (koordinator: prof. dr Ruica Rosandi!, U"iteljski fakultet, Beograd) zasnovani su na uvidu u teku!e probleme obrazovanja i usavravanja nastavnika i na nizu ciljeva koji treba da odrede pravac i dinamiku predloenih promena. U predloenim promenama bazi"nog obrazovanja polo se od toga da je budu!e nastavnike neophodno pripremiti za prihvatanje sloeno sagledanih uloga nastavnika u posredovanju generativnih i prakti"no primenljivih znanja i umenja i ostvarivanju opte dobrobiti dece. Pored optih smernica koje treba da sledi bazi"no obrazovanje svih nastavnika, ovi predlozi sadre i preporuke za dva specifi"na akciona projekta: ! Promena nastavnih planova i programa u"iteljskih fakulteta; ! Uspostavljanje sistema vebaonica pri vaspita"kim akademijama i u"iteljskim fakultetima Radna grupa predlae i uvoenje obavezne pripreme za rad u nastavi stairanja, kao strukturne komponente profesionalnog razvoja nastavnika. U tom cilju grupa predlae dva specifi"na akciona projekta koji !e biti prihva!eni od strane Mionistarstva prosvete i sporta kada se steknu uslovi u pogledu finansijskih i institucionalnih resursa u narednim godinama: ! Osmiljavanje i normativno regulisanje sistema stairanja; ! Obu"avanje mentora pod "ijim nadzorom !e se obavljati stairanje. Predlogom je predvieno da reformisani program usavravanja pri radu otpo"ne stratekom pripremom svih nastavnika za nove i kompleksne uloge predviene reformom. Ostali oblici obuke treba da budu obavezni ili izborni, a obavezni programi obuke treba da

39

proizlaze iz prioritetnih ciljeva profesionalnog razvoja. Ceo sistem obuke pri radu treba da ima kolu kao osnovnog korisnika, i regionalni centar za profesionalni razvoj nastavnika kao osnovnog posrednika i koordinatora ponude. Profesionalni razvoj se moe odvijati i u okviru kolskih timova, nastavni"kih asocijacija, mrea nastavnika nastalih u"e!em u pojedinim programima obuke, i putem obrazovanja na daljinu. Za ovaj segment vezani su slede!i predlozi za akcione projekte, koje Ministarstvo prosvete i sporta smatra veoma relevantnim i dobro pripremljenim: ! Strateka priprema nastavnika za nove i kompleksne uloge predviene reformom, ! Uspostavljanje regionalnih centara za profesionalni razvoj nastavnika, ! Obavljanje istraivanja i analiza mrea postoje!ih programa obuke i obu"enih nastavnika, ! Definisanje kriterijuma za profesionalno napredovanje nastavnika. Ekspertski tim za obrazovanje i usavravanje nastavnika takoe predlae osnivanje Nacionalnog saveta za obrazovanje, kao i Nacionalnog centra za profesionalni razvoj nastavnika. Ekspertski tim razmatra strateke dileme koje !e se otvoriti u bliskoj budu!nosti i uklju"iti druge eksperte i interesne grupe u diskusiju: ! Postoji dilema da li podizati obrazovanje vaspita"a na univerzitetski nivo i/ili integrisati u"iteljske fakultete i vaspita"ke akademije. ! Druga dilema odnosi se na mogu!e na"ine za reavanje problema nedostatka profesionalnih pedagokih vetina i prakti"nog iskustva u nastavi predmetnih nastavnika u stru"nom obrazovanju. Predlog tima je da se formira specijalizovana akreditovana institucija (ili agencija) koja bi okupila iskusne nastavnike koji bi vodili kurseve i obezbedili

40

ujedna"enu i dobro organizovanu obuku za nastavu za studente razli"itih fakulteta u poslednjoj godini njihovih studija, ili nakon diplomiranja za one koji ele da rade u nastavi. Da li je ovo reenje najbolje ostaje za dalje diskusije, posebno kada je re" o univerzitetu. ! Dalje, putevi da se najbolje iskoristi postojanje stru"nih saradnika u kolama (psihologa i pedagoga) vode kroz redefinisanje njihovih uloga i na"ina rada, inicijalno obrazovanje i usavravanje koje !e ih bolje pripremiti za rad u koli, to je od posebne vanosti za adekvatno u"e!e u reformskim procesima i sli"no, pitanja su koja treba da budu prodiskutovana sa profesionalnim organizacijama, kolama i univerzitetima. ! Takoe, otvoreno je pitanje da li treba organizovati sistematsko osnovno obrazovanje za direktore kola, ili je potrebno formirati akreditovanu instituciju koja !e im obezbediti odgovaraju!u dopunsku obuku (menaxment, komunikacija, liderstvo, moderna administracija, finansijska efikasnost i odgovornost, timski rad). ! Na kraju, otvoreno je pitanje da li je mogu!a adekvatnija selekcija za nastavni"ki poziv, pre svega zbog pitanja da li postoje valjani i pouzdani indikatori i instrumenti koji bi obezbedili predikciju uspenosti u nastavni"kom pozivu i zbog problema niskog drutvenog poloaja nastavni"ke profesije koji odbija kvalitetnije kandidate. OSIGURANJE KVALITETA OBRAZOVANJA Ekspertski tim za pra!enje i vrednovanje kvaliteta obrazovanja, sastavljen od stru"njaka za evaluaciju sa Filozofskog Fakulteta u Beogradu i u Novom Sadu (koordinator: doc. dr Aleksandar Baucal, Filozofski Fakultet, Beograd), bavila se reavanjem glavnog problema kvaliteta obrazovanja: "injenicom da u naem
41

sadanjem obrazovnom sistemu ne postoji celovit sistem za pra!enje i vrednovanje kvaliteta koji bi svim akterima unutar sistema i zainteresovanim interesnim grupama van sistema, blagovremeno pruao validne i relevantne informacije o efikasnosti i efektima obrazovanja, o kvalitetu obrazovnih aktivnosti i njihovih ishoda i o kvalitetu uslova u kojima se obrazovni proces odvija. Takoe, u naem obrazovnom sistemu ne postoji, niti je ikada postojala, autonomna ekspertska institucija koja bi imala akreditaciju da sistematski prati i vrednuje kvalitet obrazovanja u dijapazonu od konkretne kole do kolskog sistema u celini. Jedina aktivnost pra!enja i evalucije, jeste nastavni"ko ocenjivanje u"enika, koja se preteno svodi na tradicionalno impresionisti"ko vrednovanje usmenih odgovora, pismenih zadataka i ponaanja u"enika u nastavnim situacijama i podrava verbalnu reprodukciju sadraja saoptenih u nastavnikovim izlaganjima i/ili uxbeniku. Strateki cilj je formiranje celovitog sistema evaluacije i samoevaluacije koji bi, kao sastavni deo obrazovnog sistema, obezbeivao kvalitet obrazovnih uslova, nastavnog procesa i ishoda obrazovanja u skladu sa obrazovnim standardima. Taj sistem bi trebalo da bude autonoman u odnosu na politi"ke interese, integrisan i koherentan, efikasan, demokrati"an, pravedan i usklaen sa relevatnim meunarodnim konvencijama i stvarnim stru"nim i materijalnim kapacitetima obrazovanja u Srbiji. Pored funkcije obezbeenja kvaliteta, sistem evaluacije bi trebalo da podri proces reforme ostalih aspekata obrazovnog sistema (demokratizacija, decentralizacija, usavravanje nastavnika), obezbedi da se obrazovni sistem kontinuirano razvija u skladu sa potrebama i mogu!nostima drutva i da uti"e na obezbeivanje kvalitetnog i pravednog obrazovanja za sve. Da bi se ostvario ovaj cilj, ekspertska grupa je detaljno razradila slede!e pravce delovanja: ! Definisanje obrazovnih standarda;
42

! Reformu na"ina ocenjivanja; ! Osposobljavanje kola da vre evaluaciju i samoevaluaciju; ! Reformu nadzorni"ke slube (ja"anje njene savetodavne u odnosu na druge i aktuelne uloge); ! Osnivanje Nacionalnog centra za obrazovne standarde i evaluaciju (OSE) kojim bi se obezbedio profesionalno i kvalitetno organizovanje i realizacija evaluativnih istraivanja (uklju"uju!i i participaciju u internacionalnim testiranjima) i eksternih ispita i koji bi pruao podrku nastavnicima u ovladavanju ocenjivanjem u skladu sa obrazovnim standardima. Konkretni koraci na ovom putu ti"u se slede!eg: ! Osnivanje nacionalnog centra OSE (postavljanje zakonske osnove za osnivanje Centra, formiranje upravno-ekspertske strukture, obezbeenje infrastrukture, formiranje timova za reformu nastavnih planova i programa i edukacija kadrova) ; ! U"estvovanje u internacionalnim testiranjima (PISA, TIMSS); ! Postupno uvoenje eksternih zavrnih ispita (do 2004/5); ! Uvoenje prakse kolske evaluacije (Izrada koncepcije kolske evaluacije, prilagoavanje zakonske regulative, izrada programa za oja"avanje kapaciteta nastavnika za formativno i dijagnosti"ko ocenjivanje u"enika, izrada priru"nika za ocenjivanje, osposobljavanje stru"ne slube za edukaciju nastavnika u oblasti ocenjivanja, obuka nastavnika za ocenjivanje, unapreenje bazi"nog obrazovanja profesora razredne i predmetne nastave u oblasti evaluacije, izrada i primena programa za oja"avanje i razvoj razli"itih formi evaluacije i samoevaluacije unutar kole i uvoenje kompenzatornih programa obuke za kole koje su se u evaluacionim formativnim istraivanjima pokazale kao neuspene);

43

! Uvoenje prakse evaluativnih istraivanja (izrada koncepcija eksterne evaluacije, prilagoavanje zakonske regulative, izrada programa evaluativnih istraivanja na nacionalnim uzorcima i trening za formativnu evaluaciju, evaluativna formativna istraivanja, kompenzatorni programi obuke za kole koje su se u evaluacionim formativnim istraivanjima pokazale kao neuspene); ! Formiranje baze zadataka; ! Formulisanje obrazovnih standarda: ja"anje javne svesti o vanosti obrazovnih standarda, formulisanje obrazovnih standarda u saradnji sa razli"itim institucijama, promocija i primena obrazovnih standarda (pilot), formiranje komisija za akreditaciju programa, uxbenika itd. U procesu formiranja takvog sistema evaluacije vodilo bi se ra"una da se sve promene izvode postepeno i uz paljivo usklaivanje sa promenama u ostalim aspektima (pre svega u stru"nom usavravanju nastavnika), kako bi se izbegle negativne posledice i kako bi ceo proces bio u interesu svih zainteresovanih aktera (u"enika, nastavnika, roditelja itd.), obrazovnog sistema i drutva u celini. Takoe, vano je naglasiti potrebu paljivog pra!enja celokupnog procesa, eventualnog prilagoavanja novim okolnostima i uklju"ivanja dodatnih kompenzatornih mehanizama kao pomo!i kolama u savladavanju novih zadataka.

PREDKOLSKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE Ekspertski tim za reformu sistema predkolskog vaspitanja u Srbiji (koordinator prof. dr. Mirjana Pei!, Filozofski fakultet, Beograd) dao je detaljan pregled situacije u predkolskom vaspitanju kod nas, pregled meunarodnih trendova i analizu dobrih i loih strana

44

postoje!eg sistema u Srbiji. Na osnovu svega ovog, postavljeni su ciljevi reforme u ovoj oblasti meu kojima su: ! objediniti nadlenost za delatnost predkolskog vasitanja i obrazovanja u okviru Ministarstva prosvete i sporta i ! transformisati postoje!e oblike predkolskog vaspitanja i obrazovanja u decentralizovan, diversifikovan ali povezan sistem koji !e pruati definisan standard kvaliteta nege, vaspitanja i obrazovanja za decu do polaska u kolu i omogu!iti pravo izbora i participacije za roditelje. Posebni zadaci tokom reforme prekolskog obrazovanja ti"u se slede!eg: ! uklju"enja privatnog i nevladinog sektora u sistem, ! transformisanja postoje!e predkolske ustanove u skladu sa potrebama sredine i mogu!nostima ustanova (de"iji vrti!i ili obdanita, predkolski ili de"ji centri sa irom ponudom tipova programa i usluga, model centri ...) i ! podizanja kvaliteta programa i usluga, ! pove!anja ponude, posebno u pogledu vaspitno-obrazovnih programa poludnevnog trajanja za decu od 5 -7 godina, poboljnja regionalne zastupljenosti mree predkolskih ustanova, proirenja obuhvata dece, posebno isklju"enih populacija (Romi, deca iz seoskih sredina, deca sa posebnim potrebama...), ! decentralizovanja organizacije i upravljanja do nivoa pojedine ustanove uz redefinisanje uloge prosvetnih vlasti na svim nivoima (u pravcu centara za koordinaciju i operacionalizaciju dogovorene politike) i demokratizacije celog sistema, podrazumevaju!i ve!u samostalnost (i odgovornost) predkolskih ustanova i profesionalaca u delatnosti i snanije partnerstvo sa roditeljima, kao i ! redefinisanja uloge i organizacije nadzorne slube.
45

Strategija reforme podrazumeva: ! informisanu, argumentovanu raspravu svih zainteresovanih oko klju"nih opredeljenja, ! transformaciju vaspitne prakse i institucija putem akcionog istraivanja ili drugih oblika participativnog donoenja odluka; ! stru"no usavravanje profesionalaca i stru"na podrka drugim u"esnicima; ! diseminacija proverenih, uspenih modela i reenja, putem umreavanja i formiranja instruktivnih model-centara. Prvi koraci na tom putu su: 1. Snimanje postoje!eg stanja i problema u dravnom, privatnom i NVO sektoru i procena potreba (dece i roditelja, s jedne, i prakse, s druge strane); 2. Obezbeenje po"etnog zakonskog okvira za proces reforme: zakona o predkolskom vaspitanju umesto postoje!eg Zakona o drutvenoj brizi o deci; 3. Formiranje ekspertske komisije za izradu strategije u transformaciji predkolskog vaspitanja i koordinaciju i pra!enje procesa reforme; 4. Formiranje posebnih timova za izradu standarda kvaliteta i sistema podrke i kontrole, sistema akreditacije, reorganizaciju dravnih ustanova i razradu zakonske regulative za privatni i nevladin sektor; 5. Zapo"injanje rasprave o reformi inicijalnog obrazovanja vaspita"a (zajedno sa reformom vieg obrazovanja). Konkretne aktivnosti na nivou celog sistema predkolskog vaspitanja i obrazovanja u narednih nekoliko godina podrazumevaju:

46

! Objedinjavanje nadlenosti za oblast predkolskog vaspitanja i obrazovanja u okviru MPS (uz proirenje Komisije predstavnicima MPS, Ministarstva za socijalna pitanja i Ministarstva zdravlja i poja"anja slube za ovu oblast u MPSu) i izrada podzakonske regulative koja se ti"e standarda za osiguranje kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada, sistema stru"nog usavravanja i akreditacije prakti"ara, sistema licenciranja za privatne ustanove, inovativne i alternativne programe i razvijanja sistema za reorganizaciju i diferencijaciju postoje!ih predkolskih organizacija (formiranje manjih organizacionih jedinica, diferenciranje "predkolskih ustanova", "de"jih vrti!a", "de"jih centara/centara za rano vaspitanje i obrazovanje", "model centara"); ! Snimanje trenutnog stanja: postoje!ih kapaciteta i ponude programa i usluga za rano vaspitanje, obrazovanje i negu u dravnom, privatnom i nevladinom sektoru; ! Obuku lokalnih upravnih struktura za demokratsko upravljanje i razvoj brige o deci predkolskog uzrasta; ! Ozbiljnu aktivnost pove!anja obuhvata dece 5 do 7 godina predkolskim programima, sa naro"itim naglaskom na marginalizovanim grupama dece; ! Razvijanje novog kurikuluma na nivou de"ijeg vrti!a, kao otvorenog kurikuluma kroz akciono istraivanje ili drugih novih kurikularnih reenja.

STRU!NO OBRAZOVANJE Ekspertski tim za stru"no obrazovanje (koordinator doc. dr Refik e!ibovi!, Ekonomski fakultet, pomo!nik ministra za srednje obrazovanje), okupio je i stru"njake iz obrazovanja, rada i
47

privrede, kao i predstavnike interesnih grupa u oblasti stru"nog obrazovanja. Obavljeno je nekoliko studijskih putovanja, odrano je nekoliko seminara sa meunarodnim u"e!em kao i konsultacije sa stru"njacima iz inostranstva. Ekspertski tim je izveo detaljnu analizu sistema stru"nog obrazovanja u Srbiji, koja je pripremljena za objavljivanje pod radnim naslovom Reforma stru"nog obrazovanja: Od diskusije do realizacije krajem januara 2002. Priloeni separat predstavlja zaklju"no poglavlje u ovoj knjizi. Osnovne ideje reforme stru"nog obrazovanja su zasnovane na ideji doivotnog u"enja koje vodi ka drutvu koje u"i, a koja naglaava: ! potpunu i stalnu dostupnost srednjeg stru"nog obrazovanja svim "lanovima drutva; ! u"enje pod uslovima i na na"in koji su u najve!oj meri saglasni sa realnim potrebama i mogu!nostima onih koji u"e i u skladu sa mogu!nostima i potrebama sredine; ! irenje mogu!nosti za u"enje kroz institucionalni, programski i organizacioni pluralizam u realizaciji obrazovanja i povezivanje formalnog i neformalnog obrazovanja; ! obezbeenje kvaliteta i profesionalizma u realizaciji stru"nog obrazovanja to podrazumeva drutvenu verifikaciju normi i standarda za institucije i programe obrazovanja. Obrazovanje koje eli da odgovori na te zahteve treba da prui: ! potrebno prakti"no i teorijsko znanje kako bi se omogu!ilo sticanje stru"nih (profesionalnih) vetina koje se sve vie usavravaju s obzirom na velike tehnoloke promene u procesu rada; ! iroke kompetencije koje su potrebne u savremenoj proizvodnji i u sferi usluga, i to ne samo za trenutnu
48

proizvodnju ve! za kontinuirano doivotno osposobljavanje i u"enje radnika; ! takvo srednje stru"no obrazovanje koje !e podravati samozapoljavanje i ja"ati produktivnost. Klju"no pitanje reformskih koraka u srednjem stru"nom obrazovanju je decentralizacija obrazovanja, koje otvara mnogo stratekih pitanja koja se moraju reiti u najkra!em periodu: ! donoenje zakonskih akata o sprovoenju decentralizacije na svim nivoima obrazovanja uz kontrolnu ulogu vlasti na dravnom nivou; ! uspostavljanje regionalne politike u stru"nom obrazovanju; ! definisanje kriterijuma za utvrivanje mree stru"nih kola; ! definisanje nomenaklature zanimanja i profesionalnih standarda na nacionalnom nivou; ! ja"anje menaxerskih funkcija u obrazovnim institucijama; ! ja"anje veza izmeu obrazovnih institucija i lokalne samouprave; ! pove!anje regionalnog i lokalnog zna"aja obrazovnih ustanova (ja"e povezivanje sa privredom, kulturnim i drugim ustanovama na lokalnom i regionalnom nivou). Drugo klju"no pitanje reforme srednjeg stru"nog obrazovanja su odnosi i veze izmeu privatnog i dravnog sektora u ovoj oblasti. Zbog interesa koje u ovoj oblasti ima privatni sektor, drava !e u naredne dve godine biti prinuena da rei ova osnovna pitanja: ! standarda za osnivanje privatnih kola; ! politike u podsticanju osnivanja novih kola i njihovo stimulisanje novom fiskalnom politikom; ! regulisanja odnosa privatnih i dravnih kola u odreenim regionima koji nemaju mogu!nosti da
49

kvalitetno konkuriu velikim obrazovnim centrima u Srbiji; ! otvaranja mogu!nosti za ulaganje stranog kapitala u stru"no obrazovanje (pogotovu u onim kolama koje treba da otvore nove programe i primene nove tehnologije), kada to nisu u mogu!nosti drava i lokalne zajednice; ! otvaranja novih stru"nih kola u saradnji sa doma!im preduze!ima i stranim korporacijama, koje su zainteresovane da ovde imaju svoje obu"ene i kvalitetne kadrove; ! otvaranje stru"nih kola uz pomo! lokalnih zajednica i preduze!a u njihovim sredinama. Pitanje privatizacije stru"nog obrazovanja pokre!e i pitanje finansiranja srednjeg stru"nog obrazovanja. Decentralizacija i regionalizacija upravo otvaraju mogu!nosti razvoja razli"itih oblika finansiranja. U tom smislu treba o"ekivati: ! da narednih nekoliko godina drava bude najve!i finansijer srednjeg stru"nog obrazovanja; ! da se sve vie pojavljuju roditelji kao finansijeri dela obrazovnog procesa (kod nekih zanimanja, npr. u ekonomskoj struci, u perspektivi "ak i "itavog procesa); ! da se kao finansijeri za zanimanja za koja su posebno zainteresovana, pojave i preduze!a, a u daljoj perspektivi i lokalna zajednica. Da bi reformski procesi uspeli potrebno je i: ! redefinisati i prestrukturirati obrazovne profile koji odgovaraju potrebama nove ekonomske realnosti; ! druga"ije organizovati nastavne procese (redukovati nastavni plan i sadraj nastavnih programa, smanjiti broj u"enika u odeljenjima), uvesti modularne oblike

50

! !

nastave, redefinisati i inovirati nastavne planove i programe i uvoditi nove metode obuke; inovirati opremu i nastavni materijal; osamostaljivati i ja"ati stru"ne kole u novim uslovima, raditi na povezivanju sa lokalnom sredinom, potrebama lokalne privrede, traiti nove na"ine finansiranja, usavravati direktore i osposobljavati ih za nove uslove rada; servisirati obrazovne potrebe u oblasti sticanja kvalifikacija, prekvalifikacija i dokvalifikacija za one odrasle korisnike koji ili nemaju kvalifikaciju, ili su dugo bez posla, ili sa kvalifikacijama koje imaju vie ne mogu adekvatno da obavljaju svoj posao; stru"no i profesionalno usavravati nastavno osoblje, posebno nastavnike stru"nih predmeta i realizatore profesionalne prakse.

Konkretne aktivnosti ka reformi srednjeg stru"nog obrazovanja su ve! po"ele, a neposredno predstoje: ! Rasprave o reformi srednjeg stru"nog obrazovanja u okviru zajednica kola po podru"jima rada i sa nastavnicima na nivou regiona; ! Rad sa socijalnim partnerima: njihovo upoznavanje sa strategijom razvoja srednjeg stru"nog obrazovanja i edukacija socijalnih partnera; ! Analiza mree srednjih stru"nih kola, obrazovnih profila i stanja na tritu rada i racionalizacija mree; ! Formiranje Nacionalnog saveta za stru"no obrazovanje; ! Formiranje Centra za stru"no obrazovanje; ! Formiranje informacionog sistema (baze podataka o stru"nom obrazovanju);

51

! Utvrivanje standarda stru"nog obrazovanja u pogledu nomenklature, obrazovnih profila itd.; ! Osposobljavanje direktora stru"nih kola za moderni menaxment i komunikaciju sa lokalnom zajednicom i socijalnim partnerima; ! Oja"avanje slube za profesionalnu orijentaciju u"enika; ! Povezivanje kola sa neformalnim stru"nim obrazovanjem.

VISOKO OBRAZOVANJE Sektor za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete i sporta (pomo!nik ministra prof. dr Srbijanka Turajli!) inicirao je razvoj strategije za reformu visokog obrazovanja u Srbiji, kao i formiranje Saveta za visoko obrazovanje, koji treba da ponese glavnu odgovornost u daljoj razradi reforme visokog obrazovanja. Cilj reforme u ovoj oblasti je uspostavljanje modernog sistema visokog obrazovanja u skladu sa Bolonjskim procesom. Reforma bi trebalo da unutar sistema postigne slede!e: ! pove!anje efikasnosti sistema visokog obrazovanja smanjenje broja onih koji odustaju od studija, kao i smanjenje duine studiranja; ! uvoenje mehanizama kontrole kvaliteta nastavnog procesa, i to kako samih programa tako i izvoenja nastave; ! uspostavljanje relevantnosti nastavnih programa, imaju!i u vidu nacionalne potrebe i zahteve trita; ! uklju"enje studenata kao partnera u obrazovnom procesu.

52

Na irem planu ovo podrazumeva doprinos demokratskom razvoju zemlje, podrku procesu tranzicije i naro"ito ekonomskom oporavku i promociji vrednosti evropske integracije. Strategija reforme visokog obrazovanja po"iva na tri oslonca: ! Reformu sistema visokog obrazovanja usmerava nekoliko tela Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je u procesu formiranja. Oblasti koje treba da pokriju ova tela ili radne grupe su: o opti okviri: dravne i privatne institucije cilj je stvaranje Nacrta zakona o visokom obrazovanju, o upravljanje, menaxment i finansiranje cilj je stvaranje Nacrta zakona o dravnim institucijama, o akademski sistem: fakultet, osoblje i studenti cilj je stvaranje okvirnih reenja za statut institucije, ! Razvoj nastavnih planova i programa na nivou visokoobrazovnih institucija ! Zadovoljenje bazi"nih potreba u pogledu uslova rada, opreme i plata zaposlenih. Prvi koraci u reformskoj strategiji u procesu reforme visokog obrazovanja trebalo bi da budu podstaknuti od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Oni su zamiljeni kao sekvencijalne diskusije ekspertskih grupa u okviru saveta u vezi sa mogu!im modelima koji mogu biti primenjeni u naem sistemu visokog obrazovanja, javne diskusije i aktivnosti na izradi nacrta i usvajanju nove zakonske regulative. Prve dve oblasti rada radnih grupa treba da budu razmatrane tokom akademske 2001/2. godine, a tre!a, koja se odnosi na nastavno osoblje, fakultete i studente tokom 2002/3. godine. Razvojem nastavnih planova i programa trebalo bi da upravljaju same institucije visokog obrazovanja koje sa tim mogu po"eti bez odlaganja. Bi!e traena meunarodna podrka i finansijska pomo! kada god to bude bilo mogu!e, kao dodatna motivacija za razvoj
53

planova i programa, bilo kroz TEMPUS 3, bilo kroz bilateralno povezivanje institucija. Razvoj planova i programa za nastavni"ke fakultete treba da ima poseban status. U tom smislu, posebno !e biti podrana saradnja izmeu fakulteta, Ministarstva prosvete i sporta i kola.

OBRAZOVANJE ODRASLIH I DOIVOTNO U!ENJE Osnovna namena dokumenta koji je sa"inio ekspertski tim za obrazovanje odraslih (koordinator: prof. dr Sneana Medi!, Filozofski fakultet, Beograd) jeste da definie ciljeve i pravce razvoja obrazovanja odraslih koje drava, institucije i drugi akteri sistema obrazovanja odraslih treba da uspostave, uvaavaju i finansiraju. Pravci razvoja obrazovanja odraslih odreeni su na osnovu stanja u oblasti obrazovanja u naoj zemlji i obrazovanja odraslih posebno, sagledavanja funkcije i mo!i obrazovanja u podravanju socijalne i ekonomske reforme i razvoja, uz uvaavanje iskustava u oblasti obrazovanja odraslih u zemljama u tranziciji i razvijenim evropskim zemljama. Posebno su uzeti u obzir meunarodna dokumenta, standardi i principi, "ije uvaavanje jeste osnovni put integracije zemlje u meunarodnu zajednicu. Izvrena je analiza stanja i osnovnih problema u obrazovanju odraslih, razmotrene posledice prouzrokovane ovakvim stanjem i predloene osnovne mere za njihovo otklanjanje i reformu obrazovanja odraslih, "ime je dat okvir za definisanje i voenje osmiljene politike obrazovanja odraslih u Srbiji. Osnovni principi i stavovi na kojima se zasnivaju predloene promene u obrazovanju odraslih: ! obrazovanje odraslih je fundamentalno ljudsko pravo i osnova za ostvarivanje svih drugih li"nih i socijalnih

54

prava, obrazovanje nije generacijska pojava i monopol mladosti - jednak pristup obrazovanju za sve; ! obrazovanje i u"enje su doivotan (lifelong learning) i sveivotan (lifenjide learning) proces; ! obrazovanje dece i obrazovanje odraslih imaju ravnopravan tretman; ! obrazovanje odraslih je klju"ni instrument socijalne transformacije drutva; ! obrazovanje odraslih je klju"na snaga demokratizacije i razvoja civilnog drutva; ! obrazovanje odraslih je osnovni element ekonomskog razvoja, mobilnosti radne snage i sredstvo integracije u meunarodne ekonomske tokove; ! obrazovanje odraslih je partnerska delatnost, koja se realizuje u saradnji drave, sveta rada, pojedinca i drugih aktera. Ekspertski tim je predloio niz mera kojima bi se prevazili zate"eni problemi obrazovanja odraslih i ispotovali postavljeni principi. S obzirom da se radi o stvaranju obrazovne politike u oblasti koja je do sada bila nepotpuno i nedovoljno regulisana, jedan broj predloenih mera iziskuje znatna finansijska sredstva (npr. osnivanje andragokog centra), te su neophodne dodatne konsultacije i dogovori. S druge strane, veliki broj predloenih mera Ministarstvo prosvete i sporta smatra vanim i izvodljivim koracima te podrava njihovu skoranju implementaciju. To su slede!e predloene aktivnosti: ! zakonsko regulisanje delatnosti obrazovanja odraslih,

55

! uspostavljanje sistema obrazovanja odraslih kroz definisanje uslova, kriterijuma i standarda za delatnost organizacija i institucija obrazovanja odraslih, ! razvijanja metodologije za izradu javno priznatih programa stru"nog obrazovanja, ! stvaranje baze podataka o andragokim institucijama, organizacijama, ! izrada kratkoro"ne i dugoro"ne strategije poboljanja obrazovne strukture stanovnitva, ! izrada modela kontinuiranog profesionalnog obrazovanja, ! izrada modela slubi za obrazovanje i usavravanje u preduze!ima, ! ja"anje slube za obrazovanje odraslih unutar MPS, ! uspostavljanje javnih fodova za finansiranje obrazovanja odraslih i sistema stimulacije poslodavaca za obrazovanje zaposlenih, ! materijalno-tehni"ko opremanje institucija za obrazovanje odraslih. Strategija predloena u ovom dokumentu zahteva dalje razrade i iniciranje po"etne implementacije stratekih opredeljenja, pa se predlae nastavak rada ekspertskog tima za obrazovanje odraslih i doivotno obrazovanje na tim zadacima u 2002. godini, kao i dalje konsultacije sa MPS oko pravaca i prioriteta obrazovanja odraslih u Srbiji.

RAZVOJ OMLADINSKE POLITIKE U Sektoru za u"eni"ki i studentski standard Ministarstva prosvete i sporta nedavno je osnovan Odsek za omladinu, kao odgovor na nedostatak inistitucionalnih struktura u Vladi Republike Srbije koje bi bile zaduene za omladinska pitanja. U uslovima
56

ekonomskih teko!a, visokog nivoa nezaposlenosti i "odliva mozgova", s jedne strane, i veoma aktivnog politi"kog u"e!a mladih u drutvenim promenama u Srbiji, s druge, stvaranje zdrave omladinske politike mora biti prioritet. Uzimaju!i to u obzir, Ministarstvo prosvete i sporta podrava mere koje se ti"u slede!ih pitanja: ! sprovoenja sveobuhvatnog nacionalnog istraivanja o omladini; ! formiranja radne grupe i ekspertskog tima za izradu nacrta zakonske regulative koja se ti"e omladine; ! formiranja ekspertskih timova koji !e se baviti omladinskim socijalnim pitanjima, informisanjem i mobilno!u, vrnja"kim obrazovanjem i primarnom prevencijom i zapo"injanja konsultacija o omladinskoj politici na svim nivoima, od lokalnog do nacionalnog; ! promocije neformalnog i vrnja"kog obrazovanja; ! pruanja podrke radu studentskih i omladinskih organizacija, reogranizacije u"eni"kih zajednica i promocije postoje!eg modela omladinskih parlamenata; oja"avanja saradnje sa postoje!im omladinskim strukturama; ! podravanja regionalne saradnje omladinskih organizacija, saradnje sa stranim univerzitetima, promocija u"eni"kih i studentskih razmena i mobilnosti mladih; ! ja"anja javne svesti o neophodnosti zadravanja mladih u zemlji; ! uklju"ivanja u javni ivot i procese odlu"ivanja mladih koji do sada nisu bili organizovani ni u kakve politi"ke ili druge konvencionalne omladinske platforme; ! saradnja izmeu razli"itih sektora i ministarstava po pitanjima omladine.

Tim Odseka za omladinu je pripremio predloge projekata:

57

! Stvaranje eksperskih timova i radnih grupa koji !e se baviti regulacijom pravnih mera koje se ti"u omladine; ! Uspostavljanje mree info-centara u Srbiji; ! Organizovanje kampanje "Ostani ovde"; ! Arhitektonska adaptacija univerzitetskih objekata u Srbiji sa ciljem prilagoavanja osobama sa telesnim hendikepom.

8. PUT KOJI PREDSTOJI Ozbiljnije i zna"ajnije obrazovne reforme traju godinama, jer svaka obrazovna promena prolazi kroz nekoliko faza: izradu koncepcije, dogovaranje, pripremanje, obu"avanje aktera obrazovnog procesa, probnu primenu, doterivanje, implementaciju u talasima, pra!enje i dalje usklaivanje. Da bi se prvi rezultati videli potrebno je da prou godine, tj. da prva generacija u"enika u reformisanom obrazovnom sistemu proe barem jedan obrazovni ciklus. Ovaj dokument sadri predlog stratekih ciljeva, osnovnih koraka i prezentaciju plana njihovog sprovoenja u periodu od 2002 do 2004. godine. NJega !e pratiti detaljniji dokumenti kojima !e biti specifikovan svaki talas i korak u primeni reforme i opisane promene koje treba da nastanu u narednim godinama. Usavravanje obrazovanja je, kako danas tako i u budu!nosti, trajan proces. Ipak, uvereni smo da je najve!im delom predloeni koncept promene obrazovnog sistema spreman da ue u pilot-fazu i da zapo"ne prvu fazu primene. Na osnovu predloga ekspertskih timova, rezultata ROR-a i drugih obavljenih konsultacija i prikupljenih pokazatelja, kao i na osnovu analize ljudskih i finansijskih resursa, Ministarstvo prosvete i
58

sporta ovim predlae sprovoenje niza reformskih aktivnosti, po"evi od 2002. godine. Ove aktivnosti su opisane i blie objanjene u ovom poglavlju, kao i u tabelama u prilogu, gde je preciziran vremenski okvir za njihovo ostvarivanje.

Prvi talas reforme obrazovanja: 2002 2004. Preporuke ekspertskih timova, predviene i sugerisane strateke akcije zajedno tvore jednu dinami"nu mreu. Ona obuhvata i proima najvanije teme poboljanja naeg sistema obrazovanja. Izgradnja institucija, stru"no usavravanje, tampanje i distribucija priru"nika i druge relevantne literature, organizovanje seminara, razvijanje novih modela, postupaka i mrea, uz nova zakonska reenja i predloge, dalje analize, obrazovanje baza podataka, razvoj sistema akreditacija i licenciranja, ali i otvorenih stratekih dilema, "ini ono to ivo povezuje i proima sve izvetaje. ta !e biti obuhva!eno reformskim procesima u prvom talasu reforme, prikazano je u dva skupa tabela, u Dodatku 2. Prvi skup tabela predstavlja osnovne korake obrazovnih promena opisanih u poglavlju 6, (decentralizacija, demokratizacija, usavravanje nastavnika i evaluacija), koji se prevashodno ti"u promena u osnovnom obrazovanju; drugi skup tabela uklju"uje akcije u razli"itim novoima obrazovanja: predkolskom, srednje stru"nom, visokom i obrazovanju odraslih (kao to je prikazano u poglavlju 6). Kako sve to ostvariti?

59

Uklju"enje svih onih kojih se obrazovanje ti"e Snaga i vrednost promena u obrazovanju zavise od snage, stru"nosti i kreativnosti onih koji su neposredno uklju"eni u obrazovanje. Otud, u razradi koncepcije, i pojedina"nih reenja, posebnu panju treba posvetiti lokalnom partnerstvu: povezivanju na nivou kola, kolskih odbora, saveta, lokalne zajednice i stvaranju lokalnih demokratskih institucija i zajednica. Reforma !e ostati povrna i ne!e uticati na svakodnevna deavanja u koli i na tok u"enja ukoliko nije svojina samih nastavnika i kola direktora, u"enika, roditelja. Aktivnosti u ovom pravcu su ve! zapo"ete na okruglim stolovima o reformi i konsultativnom radu samih ekspertskih grupa. Te aktivnosti nastavi!e se u budu!nosti i posta!e jo sloenije i odnosi!e se na slede!e teme: ! razgovori o demokratizaciji; ! uklju"ivanje svih relevantnih slubi kao i svih zainteresovanih u razvoj informacionog sistema i protok informacija; ! pripremnu i upoznavanje sa klju"nim elementima kolske evaluacije; ! uvoenje koncepta eksterne evaluacije i uvoenje eksternih ispita; ! pridobijanje podrke javnosti za potrebu utvrivanja obrazovnih standarda; ! participativno stvaranje strategije reforme nastavnog plana i programa za u"iteljski fakultet; ! formiranje irokog stratekog tima koji !e raditi na problemima inicijalnog obrazovanja predmetnih nastavnika. U okviru strategija za posebne nivoe obrazovanja naro"ito treba naglasiti neophodnost uklju"ivanja svih zainteresovanih i njihove saradnje:
60

! u pogledu predkolskog obrazovanja; ! u pogledu stru"nog obrazovanja i usavravanja, kroz razgovore o reformi srednjih stru"nih kola; ! u pogledu reforme vieg i visokog obrazovanja kroz rad ekspertskih grupa i razgovore o koncepcijama njihovih predloga na nivou univerziteta; Izgradnja institucija kao strukturalna podrka sistemu obrazovanja Obrazovni sistem je u sadanjem trenutku sveden na kole i univerzitete i Ministarstvo prosvete i sporta, bez drugih institucija "iji bi prvenstveni zadatak bio da prue stru"nu podrku sistemu obrazovanja ili u "ijim okvirima bi se mogle voditi smislene rasprave o prakti"nim obrazovnim temama. I MPS i ekspertske grupe dele ose!anje potrebe za uspostavljanjem nezavisnih i neutralnih komisija, centara, odbora, saveta koji bi u"estvovali u usmeravanju, nadgledanju i vrednovanju obrazovno relevantnih pitanja, tema, reenja i funkcija. Verovatno je da ne!e biti dovoljne finansijske podrke za uspostavljanje svih institucija "ije formiranje su u svojim materijalima predloili ekspertski timovi, ali je MPS veoma zainteresovano za uspostavljanje ovih institucija, i u"ini!e sve da do toga doe. U prvom talasu reforme obrazovanja, potrebno je osnovati slede!e institucije: ! Nacionalni savet za obrazovanje, Nacionalni savet za stru"no obrazovanje (ili neka kombinacija ovo dvoje) i Nacionalni savet za visoko obrazovanje; ! Nacionalni centar za obrazovne standarde i evaluaciju; ! Regionalne centri za profesionalni razvoj nastavnika i/ili resurs centre; ! Nacionalni centar za profesionalni razvoj nastavnika;

61

! Centar za stru"no obrazovanje (zaduen i za obrazovanje odraslih).

Zakonska osnova reforme obrazovanja MPS, ekspertski timovi, a takoe i autori meunarodnih studija i pregleda naeg obrazovnog sistema, zajedno su na stanovitu da postoje!a zakonska regulativa u obrazovanju ne podrava predviene reformske korake. U zakonodavnom smislu, sistem je previe detaljno regulisan, na suvie centralizovan na"in, i nije u stanju da odgovori na raznovrsnost obrazovnih potreba i ponude. Stoga, zakoni moraju pretrpeti sutinske izmene i to na svim nivoima obrazovanja. No, zakonodavne promene moraju uslediti nakon razrade strategije obrazovne reforme, a ne pre. Nova zakonska regulativa sistema obrazovanja bi!e razraena kroz "etiri koraka: ! Izmene i dopune zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju pripremljene su za usvajanje u januaru 2002. Izmene i dopune se ti"u prvenstveno upravljanja obrazovanjem (razrauju novu ulogu kolskih odbora, saveta roditelja, izbor direktora i ulogu nadzornika), kao i napredovanje nastavnika. Takoe, pripremljen je i novi Zakon o univerzitetu. ! Nove izmene i dopune ovih zakona bi!e pripremljene za prole!e i za jesen 2002, na osnovu stratekih preporuka ekspertskih timova. ! Novi zakon se priprema za 2003.

62

Pored samog sadraja zakona, i na"in pripremanja zakona !e pretrpeti izmene: novi zakoni, usmereni ka podravanju promena u obrazovanju bi!e razraeni u saradnji sa interdisciplinarnim timom, koji je bio zaduen za razradu strategije reforme obrazovanja. Podsticaji za kolski razvoj Nae kole imaju veoma velike potrebe za opremanjem, kao i za unapreivanjem nastave i u"enja. Nezavisno od zadovoljenja materijalnih potreba, urgentna je potreba da se obezbedi podrka podsticanju kvaliteta na kolskom nivou i da se lokalno podri razvoj potencijala za izvoenje sistemskih promena. Podrka razvoju kola i lokalne zajednice zahteva podrku inicijativama poteklim sa nivoa kola. MPS je u postupku stvaranja posebnog fonda za razvoj kola (iz kredita Svetske banke), koji !e biti usmeren na zadovoljavanje ovih potreba. kolski fond ima za cilj: a) poboljanje ukupne kolske sredine tako da ona postane podsticajnija za nastavu i u"enje, b) osposobljavanje kolskih kadrova za preuzimanje aktivne uloge u pogledu podizanja kvaliteta nastave, osetljivosti kole za sopstvene potrebe i za odgovornost prema zajednici. Ovo !e se ostvariti kroz fondove za aktivnosti ozna"ene kao prioritetne u kolskim razvojnim planovima. Sredstva !e biti upu!ena direktno koli da sprovedi neke od tih proritetnih aktivnosti. Projekat finansiranja kolskih fondova bi!e pilotiran u toku prole!a 2002, a iroka primena je planirana od jeseni 2002. Ukupno oko 70% osnovnih i 50% gimnazija primi!e sredstva za svoje projekte u periodu 2002 - 2004. Pripreme za primenu projekta sadra!e:

63

! Obuku grupe od oko 25 facilitatora za projekat Razvoj kole, zaposlenih na regionalnom nivou i zaduenih za pruanje podrke kolama u daljim pripremnim aktivnostima; ! Stvaranje razvojnih planova od strane kolskih odbora i osoblja, uz pomo! facilitatora za razvoj kole; ! Razvijanje konkretnih projekata za finansiranje zasnovanih na planu kolskog razvoja; ! Obu"avanje regionalnih evaluatora za projekat razvoja kola, koji !e procenjivati projekte i izabrati one koji !e biti finansirani. Uloga zaposlenih u obrazovanju U predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim kolama, univerzitetima, sve do institucija koje se bave obrazovanjem odraslih, zaposleni su ljudi raznih stru"nih profila: direktori, nastavnici razredne i predmetne nastave, profesori, vaspita"i, defektolozi, pedagozi, psiholozi, bibliotekari, ekonomisti, pravnici, itd. Svi oni imaju specifi"ne uloge u pruanju obrazovnih usluga. U toku reforme obrazovanja, mnoge promene !e imati uticaja na njihov rad. Demokratizacija podrazumeva participativno upravljanje i saradnju sa jednakima, decentralizacija podrazumeva pove!anu odgovornost i sloenije zadatke na nivou kola, standardi i vrednovanje trae nove tipove aktivnosti, obrazovanje nastavnika podrazumeva sticanje i upranjavanje novih kompetencija, kolski razvoj zahteva saradnju meu svim akterima, finasiranje po novoj formuli ve!u efikasnost upotrebe sredstava, itd. Sve ove promene trae detaljnu analizu i preraspodelu uloga i zadataka zaposlenih u obrazovanju i dobro meusobno informisanje. U tu svrhu je za naredni period ve! predviena izrada priru"nika i informatora za: ! direktore

64

! kolsku administraciju ! optinske sekretare za obrazovanje ! roditelje i nastavnike (naro"ito u pogledu novih oblika vrednovanja i ocenjivanja) ! mentore i nastavnike pripravnike Sasvim je izvesno da !e se tokom reformskih procesa pojaviti i dodatne potrebe za operativnim vodi"ima i priru"nicima - njihovo oblikovanje, tampanje i distribucija bi!e od posebne vanosti. Izgradnja novih stru"nih i profesionalnih kompetencija Ako programi stru"nog usavravanja ne omogu!e sticanje novih vetina, osobina i shvatanja, moe se desiti da reforma ne proe kroz vrata u"ionice, i ako roditelji i lokalna zajednica nisu podjednako posve!eni tome o"ekivana dobit lokalne zajednice !e izostati. Svi aspekti opisanih promena zahtevaju dobro pripremljene kadrove. Otud, glavni naglasak u prvoj fazi implementacije je na intenzivnom stru"nom usavravanju svih zaposlenih u obrazovanju. Da ih pobrojimo: ! obuka za preuzimanje novih uloga i odgovornosti u decentralizovanom sistemu obrazovanja - direktori, kolski odbori, optinski sekretari za obrazovanje (po"etak obuke: leto 2002) ! obuka za prikupljanje i analizu podataka o obrazovnom sistemu kolska, optinska i regionalna administracija i "lanovi kolskih odbora (po"etak obuke: leto/jesen 2002) ! obuka za izradu razvojnih planova i projekata kola nastavnici, direktori i kolski odbori (po"etak obuke: leto 2002); facilitatori za kolski razvoj (po"etak obuke: februar 2002)

65

! obuka za nove oblike kolskog ocenjivanja nastavnici, stru"ni saradnici (po"etak obuke: jesen 2002) ! obuka za kolsku evaluaciju i samoevaluaciju nadzornici, stru"ni saradnici, nastavnici (po"etak obuke: rano prole!e 2002) ! obuka za demokratizaciju: ODGD i GV, kao i niza drugih akreditovanih programa nastavnici (kontinuirano) ! obuka u modernim metodama nastave i u"enja nastavnici (kontinuirano) ! obuka za mentorstvo nastavnika pripravnika nastavnici mentori (po"etak obuke: prole!e 2003) ! obuka za vaspita"e, u razli"itim domenima (kontinuirano), itd. Ovoj listi !e se sigurno pridruiti mnogi novi sadraji, kao, na primer: ! obuka za izradu nastavnih planova programa na nivou kola, u kojem !e u"estvovati nastavnici i stru"ni saradnici (po"etak obuke: verovatno po"etak 2003) ! obuka za primenu informacionih tehnologija u obrazovanju, koja zapravo ve! te"e, ali ne u dovoljno masovnom obliku ! obuka za nadzorne slube, itd. Najta"niji opis svih ovih aktivnosti je paket obuke za reformu obrazovanja. Paket obuke i u operativnom smislu trai nova reenja. Stoga, prioritetno pitanje je: ! uspostavljanje regionalnih centara za usavravanje ili profesionalni razvoj nastavnika koji bi mogli preuzeti koordinacionu ulogu u rukovoenju realizacijom ovog velikog paketa

66

! uspostavljanje akreditacionih procedura za postoje!e i nove programe, koji su usklaeni sa reformskim zahtevima ! raspisivanje konkursa za izradu niza novih programa stru"nog usavravanja Pilotiranje i irenje Jasno je da ozbiljne promene sistema trae osiguranje od greke, koja bi mogla pogoditi cele generacije. S druge strane, jasno je da pravo pilotiranje, tj. probno izvoenje reforme, traje onoliko dugo koliko celi obrazovni ciklus (4, 8 ili 12 godina), sa dodatkom jo jedne godine za obradu podataka i donoenje zaklju"aka, za koje vreme se drutveni kontekst obi"no toliko promeni da zaklju"ci vie i nisu relevantni. Ni u jednu ni u drugu zamku ne elimo da upadnemo. Na"in na koji ekspertski timovi i MPS vide reenje je slede!e: ! kratkoro"no pilotiranje, na malom broju kola i sa naglaskom na pra!enju toka izvoenja nove aktivnosti, je i treba da bude ugraeno u svaki od vanih inovativnih koraka, to !e omogu!iti brzo doterivanje na"ina implementacije, pre nego to se ona ozbiljnije rairi (model tako postavljenog pilotiranja je uklju"en, na primer, u opis podsticanja kolskog razvoja); ! ozbiljno pilotiranje, na nivou okruga ili optine, ali ne due od 1-2 godine, trai se u oblastima koje imaju finansijske posledice (npr. pilotsko uvoenje nove finansijske formule); ! irenje inovacija u talasima, tj. koncentri"nim krugovima, kroz uklju"ivanje novih kola u toku dueg perioda, sa mogu!no!u izmena, dopuna i dalje dorade postupaka; ! kori!enje irokih konsultativnih i participativnih postupaka u dizajniranju pojedinih reenja. Sva ova reenja su ugraena u predloge ekspertskih timova.

67

Kompenzatorni mehanizmi Predloeni koraci nas vode iz egalitaristi"kog i uniformnog sistema u diversifikovan sistem: o"ekuje se da kola u nekoliko narednih godina bude veoma dinami"no, razvojno orijentisano mesto, koje je takoe i raznovrsno. To je neophodna izmena, koja se jasno trai kroz razgovore o reformi, i nalazi se u predlozima svih ekspertskih timova, ona zbilja oslobaa energiju, usmerava aktere kolskog ivota na istraivanje i pobljanje sopstvene prakse. No, to nosi i rizike: sigurno !e biti kola koje se sporije menjaju, koje nose teret raznovrsnih sukoba, letargije, nezainteresovanih kadrova, umornih roditelja, dece koja su digla ruke od u"enja i krupnih materijalnih problema. U takvim kolama razvojni planovi ne!e biti dovoljno dobro artikulisani, ne!e biti u odgovaraju!oj meri iskori!eni stru"ni potencijali i prednosti stru"nog usavravanja, niti !e drugi inovativni postupci imati odgovaraju!i efekat na ukupno poboljanje kvaliteta obrazovnog procesa. U krajnjem ishodu, za o"ekivati je da !e ovakve kole prema pokazateljima eksterne evaluacije zauzeti slabiji poloaj. Na cilj je da zadrimo pravi"nost sistema i u uslovima dinami"nog razvoja. To zna"i da se ve! sad razmilja o kompenzatornim mehanizmima koji !e biti ponueni ovakvim kolama, kroz dodatnu podrku obrazovnom kadru, dodatnu i druga"ije organizovanu obuku i niz drugih postupaka i reenja. Jedan od zadataka koji predstoje ekspertskim timovima koji dodiruju ovu problematiku jeste preciznija i funkcionalna razrada kompenzatornih mehanizama. Planira se i, tamo gde za tim postoji potreba, primena dodatnih, interventnih programa "iji je cilj da pove!aju nivo motivacije i pripreme nastavnike i druge zna"ajne aktere kolskog ivota za promene, za otvoreniji odnos prema promenama i aktivnije u"e!e u njima.

68

Umreavanje Umreavanje, povezivanje kola, nastavnika koji primenjuju neki od inovativnih oblika rada, timski rad unutar kole, razmene i umreavanja sa kolama iz inostranstva i drugi oblici umreavanja "esto se predlau od strane ekspertskih timova jer se takvim povezivanjem osigurava uzajamna podrka, razmena i diseminacija informacija i novih struktura (kao u slu"aju zajednica stru"nih kola). MPS !e podrati takve aktivnosti, no umreavanje treba da se zasniva na sagledavanju zajedni"kih interesa i na motivaciji onih koji su neposredno uklju"eni u takve oblike povezivanja, a ne na obavezi ili prinudi. Baze podataka, informacioni sistem Izgradnja novog informacionog sistema i baze podataka je od vitalnog zna"aja za razvoj obrazovanja kod nas. Predlozi u ovom pravcu i razrade zadataka za budu!i informacioni sistem doli su od ekspertskih timovaG za decentralizaciju, demokratizaciju, obrazovanje i usavravanje nastavnika, vrednovanje i osiguranje kvaliteta, tima za predkolsko, za srednje stru"no obrazovanje, za visoko obrazovanje i obrazovanje odraslih to samo isti"e koliko nam nedostaju pouzdani podaci o obrazovnom sistemu. MPS u ovom pogledu planira formiranje baze podataka sa vie modula, uz uklju"ivanje svih nivoa u sistemu upravljanja, uz garanciju transparentnosti i upotrebljivosti i uz obuku direktnih korisnika baze podataka (opet na svim nivoima upravljanja) to predstavlja prioritet na kojem !e se intenzivno raditi. Uloga regionalnih odeljenja Vaan aspekt reforme koji treba preduzeti ve! u 2002. godini ti"e se mree regionalnih odeljenja MPS. Do 1992. godine prosvetnopedagoki zavodi su se bavili stru"nim usavravanjem nastavnika.
69

Nakon gaenja zavoda, u nadlenost odeljenja Ministarstva ulaze administrativni, upravni i pedagoki nadzor obrazovnih ustanova. Za veoma potrebne promene u ovom domenu postoji nekoliko mogu!nosti. Jedna mogu!nost za dopune i izmene funkcije regionalnih odeljenja MPS je da se one proire tako da obuhvate i poslove regionalnog centra za profesionalni razvoj nastavnika. U tom slu"aju, njihov zadatak bi bio da analiziraju potrebe za stru"nim usavravanjem nastavnika i drugih zaposlenih u obrazovanju na regionalnom nivou i da planiraju i organizuju izvoenje programa stru"nog usavravanja. Taj zadatak bi obavljale male stru"ne jedinice unutar regionalnih odeljenja zaduene za koordinaciju izmeu MPS (tj. odeljenja MPS zaduenih za obrazovnu politiku, opti okvir reforme, srednjoro"no i dugoro"no planiranje razvoja), budu!eg Nacionalnog saveta, kola i nastavnika (prvenstveno u pogledu uvida u njihove potrebe i probleme vezane za samu nastavu i neposredan rad), i drugih institucija i socijalnih partnera (institucija koje nude ili evaluiraju programe stru"nog usavravanja, nevladinih organizacija, stru"nih udruenja, univerziteta i sli"no). Druga mogu!nost je proirenje delokruga regionalnih odeljenja time to bi oni postali regionalni resurs centri za obrazovanje, zadueni za iroku lepezu aktivnosti na podsticanju i promociji u"enja i obrazovanja. U tom slu"aju, pored usavravanja nastavnika, imali bi savetodavnu ulogu za kolski razvoj, razvojne planove i projekte, pruali bi podrku i obezbeivali informacionu bazu za niz reformskih promena. Pitanje realizacije ovih planova zavisi i od finasijskih sredstava (i buxetskih i donatorskih), ali se prve promene u ulozi regionalnih odeljenja predviaju ve! za februar 2002.

70

Dalja razrada strategije U oblasti rada svakog ekspertskog tima markiran je izvestan broj stratekih dilema, kojima !e se u narednom estomese"nom periodu intenzivno baviti sami timovi, novoformirane grupe, druge institucije, MPS, kao i novi Nacionalni savet.

Drugi talas reformskih procesa u obrazovanju: 2003. i dalje Mrea kola Mrea kola u Republici Srbiji je izuzetno heterogena (gigantske naspram malih kola) a kole su neravnomerno rasporeene. Prostorni raspored kola je izrazito bimodalan: u ruralnim junim i jugoisto"nim delovima Republike nalazi se veliki broj razgranatih malih kola u poreenju sa gigantskim kolama koje su koncentrisane u urbanim sredinama, uglavnom u severnim i centralnim delovima Republike. Ova pojava se posebno odnosi na osnovne kole: priblino polovinu svih kolskih zgrada u osnovnom obrazovanju koristi manje od 10 procenata u"enika, a u preostaloj polovini kola obrazuje se vie od 90 procenata u"enika. Prioritet u narednim godinama je, stoga, stvaranje ekonomski opravdane i odrive mree kojom !e se lake i upravljati. Odluke koje se ti"u mree kola moraju biti zasnovane na stratekim planovima ekonomskog i drutvenog razvoja zemlje i moraju da budu usklaene sa o"ekivanim demografskim promenama. U cilju razrade strategije za reviziju mree kola Ministarstvo prosvete i sporta podralo je projekat "Optimizacija mrea kola" ekspertske nevladine organizacije Obrazovni forum (finansiran od strane UNICEF-a). Predlog strategije zasnovan na ovom projektu
71

bi!e predstavljen sredinom 2002. godine i otvoren za iru javnu raspravu prvih meseci kolske 2002/2003. godine. Razvoj nastavnih planova i programa Nastavni planovi i programi su osnova obrazovanja - oni obuhvataju sadraje, kao i standarde za znanja, vetine, vrednosti i umenja koje naa deca treba da usvoje kroz sloen proces obrazovanja. Obrazovna reforma se "esto vidi kao reforma nastavnih planova i programa. Meutim, vizija novog obrazovnog sistema u Srbiji zahteva ne samo razvoj novih i relevantnih nastavnih planova i programa, ve! i zna"ajne promene u samom procesu nastanka tih novih nastavnih planova i programa. Elementi tih promena nazna"eni su ve! na seminaru o reformi nastavnih planova i programa odranom u januaru 2002. godine, a o"ekivani proces kojim se one pokre!u ima, u osnovnim crtama, ovaj tok: ! priblino 300 prosvetnih radnika od kojih je bar polovina iz neposredne nastave i uklju"ena u inovativni rad u kolama, tvori!e klju"ni profesionalni resurs za reformu nastavnih planova i programa; ! oni ne!e raditi samo u grupama podeljenim prema nastavnim predmetima ve! !e formirati i interdisciplinarne i umreene grupe; ! u svom radu ove grupe !e kao najzna"ajniji referentni okvir imati viziju i ciljeve obnovljenog obrazovnog sistema, strategiju razvijenu u radu, za oblast nastavnih planova i programa bazi"nih ekspertskih timova (za decentralizaciju, demokratizaciju, evaluaciju i obrazovanje i stru"no usavravanje nastavnika), kao i perspektivu doivotnog u"enja (ekspertski timovi za srednje stru"no obrazovanje i obrazovanje odraslih). Proces izgradnje novih nastavnih planova i programa treba da se odvija unutar ovih klju"nih odrednica:

72

o o o o o

zasnivanje na standardima; decentralizacija obrazovnog sistema; kroskurikularna podrka demokratskom razvoju; perspektivu doivotnog u"enja procena lokalnih potreba.

Produkcija uxbenika i nastavnih sredstava Izdava"ku politiku, na"in stvaranja kao i profesionalne i pedagoke standarde uxbenika treba promeniti da bismo s pravom mogli o"ekivati novu generaciju boljih uxbenika. Nastanak i produkcija uxbenika je dugotrajan proces, a promena izdava"ke politike iziskuje mnoga usaglaavanja, te ne treba o"ekivati znatnije novine pre barem delimi"ne razrade novog kurikularnog okvira. Osnovna intencija MPS je da se uxbeni"ka produkcija diversifikuje i profesionalizuje, da kole imaju na raspolaganju izbor meu alternativnim uxbenicima i da se pri tom vodi ra"una da cena ugraena u kvalitet novih uxbenika ne optereti dodatno porodi"ni buxet. U toku je formiranje posebnog tima kojim !e rukovoditi Obrazovni forum i koji !e u"estvovati u razradi konkretnih postupaka za poboljanje kvaliteta uxbenika u Srbiji. Potrebno je, takoe, hitno razmotriti i mogu!nosti i na"ine masovne diseminacije modernih pripru"nika za nastavnike. Reforma nadzorne slube Uloga nadzorne slube !e biti razmotrena u 2002. godini. Planirane izmene u upravljanju obrazovanjem zahteva!e i promenu uloge kolskih nadzornika (u pravcu podrke demokratskom razvoju kola i ja"anja njenog savetodavnog aspekta). S druge strane,
73

upravni nadzor kolskog sistema bi!e u nadlenosti optina. Za obe strukture (upravni i pedagoki nadzor) potrebno je razviti jasnu viziju, a prve korake u stru"nom usavravanju i pripremanju za predstoje!e novine preduzeti ve! tokom 2002. godine. Obrazovanje manjina Prvi zadaci ekspertske grupe za obrazovanje manjina, koja je u osnivanju, bi!e procena obrazovnih potreba nacionalnih manjina, pregled teku!e prakse i idantifikovanje problema. Ovako zasnovana, tokom 2002. godine o"ekuje se razrada strategije za obrazovanje manjina, koordinisana sa predloenim promenama nastavnih planova i programa, unapreenjem stru"nog usavravanja nastavnika, evaluacijom i osiguranjem kvaliteta, ponudom uxbenika i obezbeenjem odgovaraju!ih organizacionih uslova. Bi!e nepohodno da celokupni plan implementacije programa reformi u svim relevantnim oblastima uzme u obzir mogu!e implikacije po pravi"nost, kvalitet i dostupnost obrazovne ponude pripadnicima nacionalnih manjina.

Ugroene grupe U Srbiji postoji niz socijalno i obrazovno ugroenih grupa. Ovde su posebno misli na populaciju Roma, decu i odrasle sa posebnim obrazovnim potrebama, grupe koje prati rizik potencijalnog marginalizovanja, omladinu koja naputa kole, u"enike koji ne uspevaju da zavre osnovnu ili srednju kolu, nepismene i polupismene odrasle, odrasle sa obrazovanjem nedovoljnim ili neodgovaraju!im rastu!im ekomnomskim zahtevima. Ima razloga za zabrinutost u ovom pogledu, naro"ito u jednom decentralizovanom sistemu.

74

Za razradu jasne nacionalne politike u ovoj oblasti, formiranje odgovaraju!ih radnih grupa je prvi korak. Ovaj zadatak uveliko je otean brojno!u i razueno!u razli"itih aktera, intersnih grupa, programa podrke i pristupa, otud je i samo formiranje radnih grupa odloeno za po"etak 2002. godine. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama Broj osoba sa posebnim potrebama u obrazovanju prevazilazi postoje!e kapacitete i u ovom trenutku regularne strukture ne mogu da pokriju sve potrebe. Postoji bojazan da !e pomeranje odlu"ivanja na regionalni i lokalni nivo rezultirati daljom marginalizacijom u"enika sa posebnim potrebama. U sadanjoj fazi priprema obrazovne reforme bilo je teko posvetiti dovoljno panje ovim potrebama. Radna grupa koja !e se baviti ovim problemima je u procesu formiranja. Privatne kole Pitanje privatizacije obrazovne ponude jo uvek nije u dovoljnoj meri razraeno da bismo mogli ponuditi smernice u ovom trenutku. No, sigurno je da, posebno na nivou srednjeg i srednjeg stru"nog obrazovanja, postoje mnoge mogu!nosti koje bi mogle da doprinesu ve!oj efikasnosti i viem kvaliltetu obrazovne ponude u odreenim oblastima. Po"etkom 2002. godine po"e!e sa radom komisija koja !e ispitati posebne uslove (posebno pitanja standarda i akreditacije) i ponuditi pogodne modele privatizacije na svim nivoima obrazovnog sistema uz odgovaraju!e promene zakonske regulative.

75

I mnoga druga pitanja na koje treba obratiti panju Sigurni smo da ovde nisu pomenuta mnoga pitanja koja zasluuju ozbiljna razmatranja, inovacije, podrku, obnovljenu i jasnu obrazovnu politiku (da pomenemo samo nekoliko: informacionokomunikaciona tehnologija, u"enje putem interneta i drugih medija, u"enje evropskih jezika, u"enje na daljinu itd.). Tokom predstoje!ih promena javi!e se i mnoga druga pitanja koja treba smestiti u zadovoljavaju!i okvir. Program dinami"nog procesa reforme obrazovanja nikada ne moe biti u potpunosti zavren. Ukoliko bi se to postiglo, suo"ili bismo se sa rizikom njegovog okotavanja.

76

Prilog 1. Postoje!i poloaj obrazovanja: analiza stanja Institucionalni okvir Obrazovni sektor pokriva predkolsko, osnovno, srednje, vie i visoko obrazovanje i direktno angauje 20% celokupne populacije. Sistem predstavlja osnovu za razvoj ljudskih resursa koji !e biti vode!a snaga ekonomskog oporavka i socijalnih promena u zemlji. U periodu izolacije tokom devedesetih, obrazovni sektor je pretrpeo zna"ajno zanemarivanje, pad sa smanjenjem sredstava koje je izdvajala Vlada. Investicije i teku!e odravanje obrazovnih institucija su bili limitirani, a smanjene realne zarade demotivisale su prosvetne radnike, primoravaju!i ih da potrae alternativne izvore prihoda. Nastavni planovi i programi, kao i nastavne metode su stagnirali, a postojao je i zna"ajan uticaj politike na obrazovni sistem. Priliv od skoro milion izbeglica pove!ao je pritisak na sistem. Tokom bombardovanja 1999. godine kolska infrastruktura je pretrpela dodatna ote!enja. Odreeno poboljanje u pogledu stanja infrastrukture postignuto je tokom 2001. godine. Obrazovni sistem je karakterisala centralizovana administracija. Centralizovan i autoritaran pristup upravljanju u obrazovanju bio je poja"an tokom devedesetih. Decentralizacija obrazovnog sistema je jedan od prioriteta Ministarstva prosvete i sporta i u tom cilju su zapo"ete obimne pripreme.

77

Finansiranje obrazovanja Ukupna godinja izdvajanja za obrazovnje po u"eniku opadala su tokom devedesetih, kako je opadao i bruto nacionalni dohodak. Srednje obrazovanje pretrpelo je najve!e opadanje pri "emu je izdvajanje po u"eniku opalo za 57% u periodu izmeu 1990. i 1999. godine. Izdvajanje za obrazovanje iz bruto nacionalnog dohotka tokom 1999. bilo je 3,2%, u poreenju sa 6,4%, to je prose"an iznos u zemljama OECD-a za istu godinu. Najnoviji podaci o izdvajanjima za obrazovanje bi!e dostupni na prole!e 2002. godine. Opadanje izdvajanja za obrazovanje uticalo je na plate prosvetnih radnika i ostalih u obrazovnom sektoru, koje su izuzetno niske i u apsolutnim i u relativnim iznosima. U oktobru 2000. godine prose"na neto plata zaposlenih u obrazovnom sektoru iznosila je priblino jedan dolar dnevno. Do oktobra 2001. plate u obrazovnom sektoru su pove!ane na prose"nih 130 dolara. Obrazovna postignu#a i kvalitet Obrazovna postignu!a nisu sistematski nadgledana. Indikatori postignu!a jo uvek se ne koriste, ni za kreiranje obrazovne politike ni za internacionalna poreenja. Potreba da se naglase mere za procenjivanje postignu!a ili utvrivanja obrazovnog u"inka postala je prioritet Ministarstva prosvete i sporta i predmet intenzivnih priprema (uklju"uju!i formiranje ekspertskog tima, konstulatacije, obuku, traenje podrke donatora, uticaj na javno mnenje, i sl.).1 Bazi"no obrazovanje nastavnika je preteno zasnovano na tradicionalnim akademskim disciplinama. Profesionalne studije su usmerene na osnovno obrazovanje, za nastavnike angaovane u srednjem obrazovanju obezbeeno je oskudno profesionalno usavravanje, a za nastavnike stru"nog obrazovanja ono ne postoji.
1

Detaqi o ovoj i drugim radnim grupama nalaze se u Prilogu 1. Konsultativan proces je detaqnije opisan u odeqku 3.2.2.

78

Sistem stru"nog usavravanja nastavnika je neadekvatan, obuka se vri putem kratkih seminara u organizaciji nevladinih organizacija, profesionalnih udruenja, instituta i nekih sektora Ministarstva prosvete i sporta, bez pra!enja, evaluacije ili sveobuhvatne analize. Proces nastave/u"enja je orijentisan na nastavni plan i program. Nastavni plan i program se kreira na centralnom nivou i ne ostavlja prostor za inicijativu nastavnika, za razvoj participativnog u"enja niti za podsticajno u"e!e okruenja. Meutim, prednost postoje!eg obrazovnog sistema predstavlja veliki broj psihologa i pedagoga zaposlenih u kolama, sa potencijalom da podre obrazovne promene i inovacije u budu!nosti. Pripreme za celokupno poboljanje profesionalnog razvoja prosvetnih radnika zapo"ele su 2001. godine. One su uklju"ile analizu i pregled najboljih meunarodnih iskustava i prakse, analizu postoje!ih nastavnih planova i programa, usavravanje relevantnih profesionalaca, i procenu potreba kroz lokalni participatorni konsultativni proces koji je uklju"io predstavnike glavnih interesnih grupa nastavnike, u"enike i roditelje. Ove aktivnosti koordinie novi Odsek Ministarstva prosvete i sporta (Odsek za stru"no usavravanje) i ekspertska radna grupa. Kvalitet i obuhvat stru"nog usavr!avanja nastavnika poboljani su tokom 2001. Privremeno rastere!enje nastavnih programa je sprovedeno za 2001/2. kolsku godinu. Trenutno, obrazovni sistem nije u potpunosti obuhvatan. Potrebe manjina, pripadnika romske populacije, odraslih kojima je potrebna obuka u oblasti stru"nog obrazovanja i odraslih sa posebnim, nisu adekvatno zadovoljene. Tokom 2001. ovim oblastima se bavi novo Ministarstvo prosvete i sporta. Otpo"ela je kampanja za uklju"ivanje manjina (posebno pripadnika romske populacije), priprema za razvoj nacionalne strategije za integraciju romske dece u obrazovni sistem, uspostavljanje ekspertskih radnih grupa za decu sa posebnim potrebama je u toku, a dve uzajamno povezane ekspertske grupe rade na reorganizaciji stru"nog obrazovanja i obrazovanja odraslih.

79

Obrazovna infrastruktura Mrea kola u Republici je neravnomerno razvijena, prate!i razlike i karakteristike urbanih i ruralniih podru"ja. Ova pojava je posebno izraena u sektoru osnovnog obrazovanja gde vie od 50% kola ima manje od 50 u"enika. S druge strane postoje velike kole u ve!im gradovima (Beograd, Novi Sad i Ni) sa 90 100 odeljenja i 1300 2500 u"enika po koli, koje rade u dve i tri smene. U cilju reenja ovog problema 2001. je zapo"et projekat optimizacije kolske mree. Infrastruktura i nivo opremljenosti nastavnim sredstvima u ve!ini osnovnih i srednjih kola u Srbiji su na niskom nivou: Detaljno renoviranje potrebno je u velikom broju kola (broj kola kojima je potrebno obnavljanje je u 2001. opao sa 50% na 35% zahvaljuju!i Evropskoj agenciji za obnovu i razvoj (EAR). Vie od 25 posto kola nema adekvatan kanalizacioni sistem, vie od 50 posto nema adekvatno snabdevanje vodom, 56 posto nema telefonske linije, i priblino 25 posto ima probleme sa grejanjem (tokom 2000/1. godine Evropska agencija za obnovu i razvoj (EAR) je takoe pomogla radove na popravkama i obnovi odreenog broja kola).2 Manje od jedne tre!ine svih osnovnih i srednjih kola poseduje biblioteku, a jo manji broj poseduje odgovaraju!u literaturu. Tokom 2001. godine dolo je do ograni"enja poboljanja u tom pogledu. Ve!ina opreme u kolama je zastarela, veliki deo star je preko 30 ili 40 godina. Nametaj je skoro obnovljen zahvaljuju!i donaciji UNICEF-a.3

2 Detaqnije informacije se mogu na}i u EAR izve{taju Gradovi i {kole za demokratiju 3 Detaqi su dostupni u kancelariji UNICEF-a u Beogradu.

80

Broj u"enika prema broju kompjutera u osnovnim kolama je 1:230 i u srednjim kolama 1:64. Od priblino 20% srednjih kola koje imaju pristup internetu tek nekoliko ima pristup bez ometanja. Razvoj u ovoj oblasti jo nije zapo"eo. Univerzitetskim institucijama takoe nedostaju informacione tehnologije, laboratorijska oprema i biblioteke, ali postoje zna"ajne razlike u opremljenosti izmeu pojedina"nih institucija, koje poti"u od tipa institucije i njenih potencijala da obezbedi sredstava iz alternativnih izvora.

81

DECENTRALIZACIJA Akteri Kategorije aktivnosti 2002. 2003. III I V 2004 2005 . . I II I II

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 I II OPTE

Formiranje nacionalnog saveta za obrazovanje 1. OBUKA UPRAVNIH SLUBI stru"nj Izrada priru"nika i modela aci obuke za rad direktora i "lanova kolskih odbora lokalne obuka direktora, kolskih upravn odbornika, itd. e struktu re 2. FINANSIJSKA

h h h

h h h

h h

h h

82

FORMULA stru"nj izrada formule aci uprava pilotiranje formule uprava ira primena formule 3. INFORMACIONI SISTEM stru"nj formiranje agencije/grupe aci stru"nj formiranje baze podataka aci svi obezbeivanje prohodnosti informacija

h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h

83

DEMOKRATIZACIJA

Akteri

Kategorije aktivnosti 1. FORMIRANJE REGIONALNIH SAVETA ZA OBRAZOVANJE 2. INFORMISANOST O PROSVETNOJ I OBRAZOVNOJ PROBLEMATICI (ISTO KAO DECENTRALIZACIJA 3.) 3. RAZGOVORI O DEMOKRATIZACIJI priprema ROD facilitatora ROD u kolama razvojni programi za demokratizaciju umreavanje kola 4. OBUKA UPRAVE (ISTO KAO DEC. 1) 5. RAZVOJNI PLANOVI I PROJEKTI KOLA Obuka facilitatora i pilot Obuka evaluatora i PR iroka primena programa 6. MREA INOVATIVNIH KOLA 7. STRU!NO USAVRAVANJE U PROGRAMIMA ZA DEMOKRATIZACIJU 8. FOND ZA POMO$ U!ENICIMA 9. OBRAZOVANJE ZA ODGD ciljevi ODGD kroskurikularna analiza revizija GV1 uvoenje GV2 Akreditacija programa ODGD obuka nastavnika za GV1 i GV2 ODGD u programu U"iteljskog fakulteta evaluacija GV 1

2002. 1 2

5 h

6 h

7 h

8 h

9 h

10

11

2003. 12 I

II

III

IV

2004. I II

2005. I II

facilit. f/kole f/kole kole

h h h h h h h h h

facilit. f/evalua f/kole kole nastavnici i dr. MPS Tim Tim Tim Tim MPS Tim Tim stru"njaci

h h

h h

h h

h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h

h ?

h h h h h

h h h h h h

h h h h

h h h h h h h h

h h h

h h

h h

h h h

h h

h h h h h h h h

84

EVALUACIJA

Akteri MPS MPS NC NC NC NC NC

kategorije aktivnosti 1. OSNIVANJE NACIONALNOG CENTRA Zakonska osnova za osnivanje NC Formiranje upravno-ekspertske strukture Obezbeenje infrastrukture (prostor i oprema) Formiranje kurikularnih grupa Edukacija kadrova (capacity building) 2. INTERNACIONALNA TESTIRANJA Pilot istraivanje Priprema za glavno istraivanje Glavno istraivanje 3. EKSTERNI ISPITI Analiza postoje!eg eksternog ispita i davanje preporuka za izmene eksternog ispita Eksterni ispit za kolsku 2002/03 po predlogu OF (uz predloene modifikacije): promocija, priprema, realizacija, analiza rezultata Formulisanje kurikularnih standarda Eksterni ispit za kolsku 2003/04 po predlogu OF modifikovanom u zavisnosti od analize EI za kolsku 2002/03 i rada kurikularnih grupa Rad na novoj koncepciji EI (izrada, prilagoavanje zakona, izrada materijala, PR) Priprema informatora (syllabus) o eksternom ispitu za 2004/05 i dizajniranje testa Eksterni ispit 2004/05 po novoj koncepciji (promocija, priprema, realizacija, analiza rezultata) 4. KOLSKA EVALUACIJA Koncepcija kolske evaluacije: prezentacija koncepcije (seminari, PR aktivnosti) i prilagoavanje zakonske regulative Izrada programa za oja"avanje kapaciteta nastavnika za formativno i dijagnosti"ko ocenjivanje u"enika (Nosilac aktivnosti: NC i iri krug stru"njaka) Izrada priru"nika za ocenjivanje (izrada prve

2002. 1 2 h h

3 h

4 h

5 h

6 h

7 h h

8 h h

10

11

2003. 12 I

II

III

IV

2004. I II

2005. I II

h h

h h h h

h h h h

h h h h h h

h h

h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h

NC NC NC NC NC NC

NC+

h h h

NC

85

NC NC

I.PSIH NC NC NC NC NC

NC MPS MPS+ NC MPS MPS

verzije, feedback od aktera, izrada finalne verzije) Trening trenera: Edukacija stru"ne slube za edukaciju nastavnika u oblasti ocenjivanja Trening nastavnika za ocenjivanje Unapreenje bazi"nog obrazovanja profesora razredne i predmetne nastave (domen evaluacije) Programi za oja"avanje i razvoj razli"itih formi evaluacije i samoevaluacije unutar kole (formativna samoevaluacija nastavnika) 5. EVALUATIVNA ISTRAIVANJA Koncepcija eksterne evaluacije prezentacija koncepcije (seminari, PR aktivnosti) i prilagoavanje zakonske regulative Izrada programa evaluativnih istraivanja na nacionalnim uzorcima i trening za formativnu evaluaciju (za unapreivanje nastavnog procesa) Evaluativna formativna istraivanja Kompenzatorni TT programi za kole koje su se u evaluacionim formativnim istraivanjima pokazale kao neuspene 6. BAZA ZADATAKA Formiranje baze zadataka uz participaciju nastavnika iz oglednih kola Nabavka baza zadataka iz drugih zemalja 7. STANDARDI (KRITERIJUMI, INDIKATORI) Razvijanje osetljivosti javnosti za obrazovne standarde (PR, seminari, rad u kolama) Formulisanje obrazovnih standarda - zajedni"ki rad razli"itih institucija (Univerzitet, Instituti, Prosvetni savet, MPS, radne grupe itd.) Promocija i primena obrazovnih standarda (pilot) Formiranje komisija za akreditaciju programa, uxbenika itd. Obezbeivanje osnovnih uslova u kolama neophodnih za kvalitetni obrazovni proces (materijalno-tehni"ki uslovi, kadrovi, nastavna sredstva itd.)

h h

h h h h

h h h h h h h h h h h h h h h h h

h h

h h

h h

h h

h h h h h h h h

h h

h h

h h

h h

h h

h h

h h

h h

h h

h h

h h

h h h h h h h h

86

OBRAZOVANJE I STRU!NO USAVRAVANJE NASTAVNIKA

Kategorije aktivnosti Akteri 1 U"f U"f U"f U"f U"f U"f U"f MPS/ U"f MPS/ U"f Nastavnici koordinatori MPS MPS 1.1. kurikulum u"iteljskih fakulteta nacrt strategije inicijalna primena evaluacija 2. i 3. faza primene evaluacija usavravanje nastavnika u inostranstvu letnje kole 1.2. sistem vebaonica definisanje standarda i regulative akreditacija 2. sistem stairanja 3. stru"no usavravanje obuka nastavnika za reformu (isto kao evaluacija i demokratizacija) uspostavljanje regionalnih centara pregled i analiza mree stru"nog usavravanja kriterijumi za napredovanje 2 h 3 h 4 h 5 h 6 h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h h 7 8 9 10 11 12 I II III IV I II I II 2002. 2003. 2004. 2005.

h h

h h

h h

h h

h h h

h h

h h

h h

87

Akteri Kategorije aktivnosti

PREDKOLSKO 2002. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0

11 1 2

2003. 2004. I II III I I II V

2005. I II

MPS + komisi 1. OBJEDINJAVANJE NADLENOSTI ZA ja OBLAST h h h h h h h h h PREDKOLSKOG VASPITANJA U OKVIRU MPS Mps + 2. IZRADA komisi PODZAKONSKE h h h h h h h h h h ja REGULATIVE Mps + 3. SNIMAK STANJA Inst. za POSTOJE$IH KAPACITETA I PONUDE p. i andr. + PROGRAMA I USLUGA h h h h h h h h h h JCPD ZA RANO VASPITANJE, OBRAZOVANJE I NEGU U DRAVNOM, PRIVATNOM I NVO SEKTORU Izrada instrumenata i obuka vaspita"a Prikupljanje podataka Izrada registra ponude i predloga mera za dalji razvoj i diversifikaciju programa i usluga

h h

88

Lokaln e upravn e struktu re

4. OBUKA LOKALNIH UPRAVNIH STRUKTURA ZA DEMOKRATSKO h h UPRAVLJANJE I RAZVOJ BRIGE O DECI PREDKOLSKOG UZRASTA Mps + 5. PREDKOLSKI Komis PROGRAMI ZA DECU OD 5 DO 7 GODINA SA ija+ h h h h h h h h h h NAGLASKOM NA MARGINALIZOVANIM GRUPAMA DECE Identifikovanje i izbor prioritetnih grupacija/sredina Iznalaenje, ureenje i opremanje prostora Razvijanje novih i/ili adaptacija postoje#ih programa Regrutacija, stru"no osposobljavanje/usavravanj e vaspita"a i drugih realizatora programa Izvoenje programa,

h h

h h

89

pra!enje, evaluacija i diseminacija uspenih modela 6. RAZVIJANJE NOVOG Inst. KURIKULUMA ILI Za ped/an OTVORENOG dr, CIP KURIKULUMA NA + MPS NIVOU DE#JEG VRTI$A KROZ AKCIONO ISTRAIVANJE I/ILI DRUGIH NOVIH KURIKULARNIH REENJA

h h h h h h h h h h

h h

90

Akteri

Kategorije aktivnosti

SREDNJE STRU!NO OBRAZOVANJE 2002. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0

2003. 11 12 I II

200 200 4. 5. III IV I I I I I I

MPS + Komisija

MPS + Komisija

Komisija + G17+

Komisija + MPS Komisija

1. RASPRAVE O REFORMI SREDNJEG STRU!NOG OBRAZOVANJA (u okviru zajednica kola po podru"jima rada i sa nastavnicima na nivou regiona) 2. RAD SA SOCIJALNIM PARTNERIMA Upoznavanje sa strategijom razvoja srednjeg stru"nog obrazovanja Edukacija socijalnih partnera 3. ANALIZA MREE SREDNJIH STRU#NIH KOLA, OBRAZOVNIH PROFILA I STANJA NA TRITU RADA I RACIONALIZACIJA MREE 4. FORMIRANJE NACIONALNOG SAVETA ZA STRU#NO OBRAZOVANJE 5. FORMIRANJE CENTRA ZA STRU!NO

h h h

h h h h h h h h h h

h h

h h h h

h h h h

h h h h h
91

h h h h h h h h h

Trite rada + Komisija Komisija + Trite rada

9. OJA#AVANJE SLUBE ZA PROFESIONALNU ORIJENTACIJU U#ENIKA 10. POVEZIVANJE KOLA SA NEFORMALNIM STRU#NIM OBRAZOVANJEM

h h

h h

OBRAZOVANJE ODRASLIH Akteri Kategorije aktivnosti 2002. 2003. 2004. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1 1 I I I IV I II 0 1 2 I I I h h h h h h h h h h h h h h h h 2005. I II

1. ZAKONSKO REGULISANJE DELATNOSTI OBRAZOVANJA ODRASLIH 2. USPOSTAVLJANJE SISTEMA OBRAZOVANJA ODRASLIH KROZ DEFINISANJE USLOVA,

h h h h h h h h h h h h

92

KRITERIJUMA I STANDARDA ZA DELATNOST ORGANIZACIJE/INSTITUCI JE 3. PROJEKAT RAZVIJANJA METODOLOGIJE ZA IZRADU JAVNO h h PRIZNATIH PROGRAMA STRU#NOGA OBRAZOVANJA 4. STVARANJE BAZE PODATAKA O ANDRAGOKIM h h h h h h h h h h h h h h INSTITUCIJAMA/ ORGANIZACIJAMA 5. IZRADA KRATKORO#NE I DUGORO#NE STRATEGIJE h h POBOLJANJA OBRAZOVNE STRUKTURE STANOVNITVA 6. IZRADA MODELA KONTINUIRANOG h h PROFESIONALNOG OBRAZOVANJA

h h

h h

h h

h h

93

7. IZRADA MODELA SLUBI ZA OBRAZOVANJE, USAVRAVANJE U PREDUZE$IMA 8. JA#ANJE SLUBE ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH h h h h h h h h h h h h UNUTAR MPS 9. USPOSTAVLJANJE JAVNIH FONDOVA ZA FINANSIRANJE OBRAZOVANJA h h h h ODRASLIH I SISTEMA STIMULACIJA POSLODAVACA ZA OBRAZOVANJE ZAPOSLENIH 10. MATERIJALNO TEHNI#KO OPREMANJE h h h h h h h h h h h h h h h h INSTITUCIJA ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH

94

RAZVOJNA POLITIKA - OMLADINA Akteri Kategorije aktivnosti 1. RAD NA IZMENAMA I DOPUNAMA POSTOJE$IH ZAKONA I OSMILJAVANJE NOVIH ZAKONA Radna grupa za legislaturu 2002. 2003. 2004. 2005. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1 1 I I III I I II I II 0 1 2 I V

Podmlaci politi"kih partija, omladinske, studentske nevladine organizacije +MPS Ministarstvo Ekspertski tim za pravde + legislaturu Univerzitet+ MPS

h h h h h h h h h h

h h h h h h h h h h

95

2. OSNIVANJE EKSPERTSKIH TIMOVA ZA OMLADINSKA, SOCIJALNA PITANJA, PRIMARNU PREVENCIJU, VRNJA#KU EDUKACIJU, INFORMISANJE I U#E$E OMLADINE Nacionalno istraivanje h h h h h h omladine Stru"njaci iz Osnivanje i rad ekspertskih timova dravnih organa, h h h h h h h Univerziteta + nezavisni eksperti 3. OSNIVANJE MREE INFORMACIONIH CENTARA MPS Osnivanje lokalnih kancelarija Odseka za h h h h h h h h h h omladinu MPS Uspostavljanje baze h h h h h h h h h h podataka
96

MPs + Mediji +

4. SPROVOENJE OSTANI OVDE KAMPANJE 5. GRAEVINSKA ADAPTACIJA UNIVERZITETSKIH OBJEKATA (Uklanjanje arhitektonskih barijera)

h h h

h h h h h h h h h h h h h h h

97

VISOKO OBRAZOVANJE Akteri Kategorije aktivnosti 2002. 2003. III I V 2004 2005. . I II I II

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 I II 1. REFORMA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA a) Generalni okvir: tipovi institucija, organizacija, kontrola kvaliteta, akreditacija - razvijanje modela Hh h h - javna diskusija h - pravljenje nacrta i usvajanje h h h h zakona - postavljanje modela h b) Upravljanje, menaxment i finansije - razvijanje modela h h h h - javna diskusija h - pravljenje nacrta i usvajanje h h h h zakona - postavljanje modela h c) Akademski sistem: nastavno osoblje, studenti, upravlja"ka struktura - razvoj i postavljanje modela h - javna diskusija - nacrt zakona - usvajanje zakona 2. RAZVIJANJE NASTAVNOG PLANA I h h h h h h h h h

h h h h
98

h h

h h

<!--PICOSEARCH_SKIPALLEND-->

99