,,Ujka Vanja A.P.

ehov
Predstava u izvodjenju razreda III-1

Uloge: Serebrjakov- Duan Luji

Jelena Andrejevna- Jovana Kaluer Sonja- Marina Tucakovi Vojnicki- Milo Majstorovi Astrov- Nikola Magdi Telegin- Dragana Koi Marina- Dijana Boikovi

PRVI IN
Park. Vidi se deo kue sa terasom Vojnicki (kao da sanja): A oiDivna ena! Astrov: Hajde priaj togod, Ivane Petroviu. Vojnicki (umorno): ta da ti priam? Astrov: Ima li kakvih novost? Vojnicki: Sve je staro. Ja sam onaj isti koji sam i bio, moda sam postao i gori, jer sam se prolenio i samo gunam kao stari vetac. Astrov: A profesor? Vojnicki: A profesor, kao i pre, od jutra do duboke noi sedi u svom kabinetu i pie. Profesor univerziteta u penziji, razume li, stari vsebinjak, uena krntija Giht, reumatizam, migrena, od ljubomore i zavisti otekla mu jetra ivi ova krntija na imanju svoje prve ene, ivi hteo ne hteo, zato to nema para da ivi u gradu. ovek punih 25 godina predaje o umetnosti, a ni malo ne razume umetnost. 25 godina preiva tue misli o realizmu, naturalizmu, i ostalim glupostima; 25 godina predaje i pie o stvarima koje su pametnim ljudima odavno poznate, a glupake ne interesuju, dakle, 25 godina mlati praznu slamu. I uz to kakva uobraenost! Kakve pretenzije! Otiao je u penziju, i sad za njega niko pod milim bogom ne zna, potpuno je nepoznat, to znai da je 25 godina zauzimao tue mesto. Astrov: Rekao bih da mu ti zavisi.
1

Vojnicki: Da, zavidim mu! A tek kakvog uspeha ima kod ena! Nijedan donuan nije imao takav potpun uspeh! Njegova prva ena, moja sestra, divno, blago stvorenje, ista kao ovo plavo nebo, plemenita, velikoduna, ena koja je imala vie oboavalaca nego on uenika, volela ga je tako kako samo mogu voleti isti aneli stvorove isto tako iste i divne kao to su i oni sami. Njegova druga ena, lepotica, inteligentno stvorenje vi ste je maloas videli pola je za njega kad je ve bio star, dala mu je svoju mladost, lepotu, slobodu, svoj sjaj. Zato? Zbog ega? Astrov: Je li ona verna profesoru? Vojnicki: Jeste, na alost. Astrov: Zato na alost? Vojnicki: Zato to je ta vernost neprirodna i izvetaena od poetka do kraja. U njoj je mnogo retorike ali nema logike. Telegin (planim galsom): Vanja, ja ne volim kad ti tako govori. Kako ti tako.. Ko izneverava enu ili mua, taj je nepouzdan ovek, taj moe i otadzbinu izdati! Vojnicki (jetko): ta trua Oblando! Telegin: Dopusti, vanja. Moja ena je sutradan posle venanja, zbog moje neugledne spoljanjosti,pobegla od mene s ovekom koga je volela. Ali ja nisam pogazio datu re. Ja je jo jednako volim i veran sam joj, pomaem je koliko mogu, potroio sam svoje imanje na vaspitanje deice koju je rodila s ovekom koga je volela. Sreu sam izgubio, ali mi je ostao ponos. A ona? Mladost je ve prola, lepota je, pod uticajem prirodnih zakona, uvenula, ovek koga je volela umro je ta joj je onda ostalo?
2

Ulaze Sonja i Jelena Andrejevna. Sonja (brzo, dadilji): Dado, tamo su doli neki seljaci. Idi, porazgovaraj sa njima, a aj u ja sama (Sipa aj) Telegin: U samovaru se ve znatno smanjila temperatura. Jelena Andrejevna: Nita, Ivane Ivaniviu, popiemo i hladan aj. Telegin: Izvinite Ja nisam Ivan Ivanovi, nego Ilja Ilji Telegin ili, kako me neki zovu zbog roava lica, Oblanda. Ja sam u svoje vreme krstio Sonjicu, i njegovo prevashodstvo, va mu, poznaje me vrlo dobro. Vojnicki: O, da! Ja sam bio svetla linost od koje niko nije dobijao svetlosti (Pauza) Ja sam bio svetla linost! Lie koje opada ne treba spasavati. Nema zajedljivijeg vica. Sad mi je 47 godina. Sve do lane i ja sam se, kao i vi, trudio da zamaglim svoj pogled tom vaom sholastikom da ne bih video pravi ivot, i mislio sam da dobro inim. A sad, kad biste samo znali! Noima ne spavam od jeda, od besa to sam tako glupo propustio ono vreme kada sam mogao imati sve ono to mi sada uskrauje moja starost! Sonja: Ujka Vanja, to je dosadno! Astrov i Sonja ulaze u kuu; Telegin ostaje kraj stola; Jelena Andrejevna i Vojnicki idu prema terasi. Jelena Andrejevna: A vi ste se, Ivane Petroviu, opet nemogue ponaali. A jutros, za vreme doruka, opet ste se prepirali s Aleksandrom. Kako je to sitniarski! Vojnicki: Ali ta da radim kad ga mrzim!

Jelena Andrejevna: Nemate zato da mrzite Aleksandra, on je kao i svi drugi. Nije gori od vas. Vojnicki: Kad biste mogli da vidite svoje lice, svoje pokrete Kako vas mrzi da ivite! Ah, kako mrzi! Jelena Andrejevna: I mrzi me da zivim i dosadno mi je! Svi napadaju mog mua, svi me gledaju sa aljenjem: nesrena ena, ima starog mua! To je sauee prema meni, o, kako ga dobro rayumem! Eto, Astrov je maloas rekao: Nerazumno unitavanje oveka, i uskoro, zahvaljujui vama, na zemlji nee biti ni ver nosti, ni ednosti ni samoportvovanja. Zato ne moete ravnoduno gledati enu koja nije vaa? Zato to.. ima doktor pravo u svima vama sedi zao duh ruenja. Vi ne alite ni ume, ni ptice ni ene, ne alite ni jedan drugog Vojnicki: Ne volim ja tu vau filozofiju! Pauza Jelena Andrejevna: Ovaj lekar ima umorno, nervozno lice. Interesantno lice On se Sonji, oigledno, svia, ona je zaljubljena u njega i ja je razumem. Otkad sa ja ovde, ve je triput dolazio ovamo, ali sam ja stidljiva i nijedanput nisam razgovarala sa njim, nisam bila ljubazna prema njemu. On misli da sam zla ena. Bie da smo, Ivane Petroviu, zato ovakvi prijatelji zo smo oboje monotoni, dosadni, ljudi! Monotoni! Ne gledajte me tako, ja to ne volim. Vojnicki: Mogu li da vas gledam drugaije kad vas volim? Vi ste moja srea, moj ivot, moja mladost! Ja ynam da su moji izgledi da ete mi uzvratiti ljubav nikakvi, ravni nuli, ali meni nita ne treba, dopustite mi samo da vas gledam, i da sluam va glas..
4

Jelena Andrejevna: Tie, mogu nas uti. Polaze prema kui. Vojnicki(ide za njom): Dopustite mi da govorim o svojoj ljubavi, ne terajte me, i to e za mene biti najvea srea Jelena Andrejevna: To je neidrivo! Oboje ulaze u kuu.

DRUGI IN
Trpezarija u kui Serebrjakova. Serebrjakov: Kazu da je Turgenjev od gihta dobio anginu pektoris. Bojim se da to ne bude i sa mnom. Prokleta, odvratna starost. avo da je nosi! Otkako sam ostareo, gadim se samog sebe. A i svima vama, verovatno, gadno je da me gledate. Jelena Andrejevna: Ti govoris o svojo starosti takvim tonom kao da smo svi krivi to si star. Serebrjakov: Tebi prvoj sam odvratan. Jelena Andrejevna se izmie i seda malo dalje. Serebrjakov: Ti si, naravno, u pravu. Ja nisam glup i razumem. Ti si mlada, zdrava, lepa, eljna ivota, a ja sam starac skoro le. ta misli? Misli da ne razumem. I, naravno, glupo je to sam jo iv. Ali strpite se, uskoro u vas sve osloboditi. Neu jo dugo Jelena Andrejevna: Ne mogu vie uti, tako ti boga. Serebrjakov: Raditi celoga ivota za nauku, naviknuti se na svoj kabinet, na sluaoce, na ugledne kolege i odjednom, neoekivano, nai se u ovoj grobnici, svakog dana gledati ovde glupe ljude, sluati triave razgovore Ja hou da ivim, ja volim uspeh, volim slavu, huku, a ovde.. kao u prognanstvu. Stalno aliti za prolou, pratiti tue uspehe, bojati se smrti Ne mogu! Nemam snage! A pri tom jo neete da mi oprostite moju starost!

Jelena Andrejevna: ekaj, strpi se malo, kroz pet-est godina i ja u biti stara. Ulazi Sonja. Sonja: Tata, ti si nam naredio da poaljemo po doktora Astrova, a kad je on dosao, nee da ga primi. To je nedelikatno. Samo smo zabadava uznemiravali oveka Ulazi Vojnicki. Vojnicki: Poinje oluja. Pogledajte! Helene i Sonja, idite da spavate, doao sam da vas odmenim. Serebrjakov(uplaeno): Ne, ne! Ne ostavljajte me s njim! On e mi probiti ui svojim prianjem. Vojnicki: Ali treba ih pustiti da se odmore! Ve drugu no ne spavaju. Serebrjakov: Neka idu da spavaju, ali idi i ti. Hvala ti. Preklinjem te. U ime naeg nekadanjeg prijateljstva, nemoj da se protivi. Razgovaracemo drugi put. Vojnicki(s podsmehom): Nekadanjeg neeg prijateljstva Nekadanjeg Serebrjakov i Sonja izlaze. Jelena Andrejevna: Potpuno sam propala s njim! Jedva se drim na nogama. Vojnicki: Vi sa njim, a ja sa sobom. Ve treu no ne spavam. Jelena Andrejevna: Neto nije u redu u ovoj kui. Profesor je nervozan, meni ne veruje, vas se boji; Sonja se ljuti na oca, ljuti na
7

mene i n egovori sa mnom ve dve nedelje; vi mrzite mog mua, ja sam nervozna i danas sam dvadeset puta pocinjala da plaem. Neto nije u redu u ovoj kui. Vojnicki: Ostavimo se filozofije! Jelena Andrejevna: Vi ste, Ivane Petroviu, obrazovan i pametan ovek i vi biste, ini mi se, mogli shvatiti da svet ne propada od razbojnika ili od poara, nego od mrnje, neprijateljstva, od svih tih sitnih razmirica Va bi zadatak bio ne da gunate,nego da mirite sve. Vojnicki: Prvo, pomirite me sa samim sobom! Draga moja.. (Saginje se i ljubi joj ruku) Jelena Andrejevna: Ostavite! (Trgne ruku) Odlazite! Vojnicki: Sad e prestati kia i sve e u prirodi oiveti i odahnuti. Samo mene nee osveiti kia. Danju i nou kao mora mui me misao da je moj ivot zauvek upropaen. Moja ljubav propada uzalud kao suneva zraka koja propada u jamu. A i ja sam propadam. Jelena Andrejevna: Kad mi govorite o svojoj ljubavi, ja nekako otupim i ne znam ta da kaem. Oprostite, nita vam ne mogu rei. (Hoe da poe) Laku no. Vojnicki (prepreuje joj put): O, kad biste samo ynali kako ja patim od pomisli da tu, pored mene, u istoj kui propada drugi ivot.. Va! ta ekate? Kakava vas prokleta filozofija zadraava? Shvatite, zaboga, shavtite Jelena Andrejevna(Gleda ga netremice): Ivane Petroviu, vi ste pijani!
8

Vojnicki: Moda, moda.. Jelena Andrejevna: I veeras ste pili! emu to? Vojnicki: Ipak to lii na neki ivot Ne branite mi, Helene! Jelena Andrejevna: Ranije nikad niste pili i nikad niste tako mnogo govorili Idite! Meni je sa vama dosadno. Vojnicki (saginje se i ljubi joj ruku): Draga moja.. divna moja! Jelena Andrejevna(zlovoljno): Ostavite me. To je ,najzad , gadno. (Izlazi) Vojnicki(sam): Otila je..Pre deset godina viao sam je kod pokojne sestre. Tada je ima sedamnaest godina, a ja trideset sedam. Zato se onda nisam zaljubio u n ju i zaprosio je? PA to je bilo tako mogue! I sad bi ona bila moja ena Da Sad bismo se oboje porobudili od oluje, ona bi se uplaila od groma, ja bih je drao u svom zagrljaju i aptao: ,,Ne boj se, tu sam. O, ali boe moj, misli mi se prepliu Zato sam star? Zato me ona ne razume? Njena retorika, njen lenji moral, budalaste, lenje mislio propasti sveta sve mi je to strahovito mrsko. Pauza. Ulazi Astrov, za njim Telegin sa gitarom. Astrov: to si danas tako tuan? Da ti nije ao profesora? Vojnicki: Ostavi me. Astrov: A moda si zaljubljnen u profesorku? Vojnicki: Ona je moj prijatelj.

Astrov: Zar ve? Vojnicki: ta to znai ,,ve? Astrov: ena moe postati prijatelj mukarcu samo ovim redom: prvo, intimna poznanica, zatim ljubavnica, pa tek onda prijatelj. Vojnicki: Prostaka filozofija. Astrov: Je li? Pa da.. Moram priznati, ja postajem prostak. Vidi da sam i pijan. Obino se opijam jedanput meseno. Kad sam pijan, postajem bezobrazan i drzak do krajnosti. Onda mi je sve lako! Poduhvatam se najteih operacija i vrim ih odlino; stvaram neobino velike planove; u taj mah ne izgledam samom sebi kao osobenjak i verujem da donosim oveanstvu ogromnu korist ogromnu! I u taj mah ja imam svoju vlastitu filozofiju i svi vi, brao moja, izgledate mi kao neke bubice mikrobi. (Teleginu) Oblando, naredi da svira. Telegin: Prijatelju, ja bih ti to uinio os sveg srca, ali u kui svi spavaju! Astrov: Naredi da svira! Telegin i Astrov izlaze, ulazi Sonja Sonja: A ti si se, ujka Vanja, opet napio sa doktorom. Dobro, on je uvek takav, a zato ti? Vojnicki: Kad nema pravog ivota, ovek ivo od fatamorgana. Sonja: Seno je pokoeno, svaki dan pada kia, sve truli, a ti se zanima fatamorganama. Pauza
10

Vojnicki izlazi, ulazi Astrov i seda pored Sonje. Sonja (ne da mu): Ne, molim vas, preklinjem vas, nemojte vie piti. Astrov(prua joj ruku): Neu vie da pijem. Sonja: Dajte mi re. Astrov: asna re. Sonja(vrsto mu stee ruku): Hvala. Astrov: Svreno! Istreznio sam se. Kaem vam: za mene je sve prolo, za mene je sve dockan Ostareo sam, preradio sam se, poprostaio, sva su mi oseanja otupela i, ini mi se,vie se ne bih mogao ni za koga vezati. Ja nikog ne volim i vie neu zavoleti. Sonja: Recite mi, Mihailo Ljvoviu Kad bih ja imala drugaricu ili mlau sestru i kad biste saznali da vas ona recimo ,voli , ta biste vi na to? Astrov(slee ramenima): Ne znam. Verovatno nita. Ja bih joj dao na znanje da je ne mogu voleti a i glava mi je puna drugih stvari. Dakle, ako se ide, ve je vreme Zbogom, draga moja, ako produimo, ni do zore neemo svriti. Sonja (sama): On mi nije nita rekao. Njegova dua i srce jo su uvek tajna za mene, ali zato se oseam tako srena? (Smeje se od sree) Ja sam mu rekla: vi ste fini, otmeni, vi imate tako nean glas Zar to nije bilo umesno? Njegov glas drhti, mazieto, ja ga oseam u vazduhu. A kad sam mu rekla za mlau sestru, on me nije shvatio(Krei ruke) Oh, kako je to strano to nisam lepoa! Kako je to strano! Ulazi Jelena Andrejevna
11

Jelena Andrejevna: Gde je doktor? Sonja: Otiao je. Jelena Andrejevna: Dokle ete se vi duriti na mene? Mi jedna drugoj nismo uinile nikakvo zlo. Zato bismo bili neprijatelji? Ostavite se Sonja: I ja sam htela (Grli je)Dosta je bilo ljutnje. Je li tata legao? Jelena Andrejevna: Ne, sedi u salonu Mi nedeljama ne govorimo jedna s drugom, a bog bi znao zato Ima i vina Hajde da popijemo bruderaft. Pauza Ti se na mene ljuti zato to sam za tvog oca pola, toboe, iz rauna Ako veruje zakletvama, kunem ti se da sam za njega pola iz ljubavi. Ja sam se oduevila njim kao naunikom i slavnim ovekom. To nije bila prava ljubav, nego vetaka, ali meni se onda inilo da je to prava ljubav. Ja nisam kriva. A ti si me jo od naeg venanja stalno prekorevala tim svojim pametnim, podozrivim oima. Sonja: Sad je svreno! Zaboravimo to. Pauza Reci mi po dui, kao prijatelj Jesi li srena? Jelena Andrejevna: Nisam. Sonja: Tebi se doktor dopada? Jelena Andrejevna: Da, veoma.
12

Sonja (smeje se): Ja imam glupo lice je li? Eto, on je maloas otiao, a ja jo jednako ujem njegov glas i njegove korake. Pusti me da ti kaem Ali ja ne mgu da govorim tako glasno, mene je stid. Hajdemo u sobu, tamo emo razgovarati. Jelena Andrejevna: ta te mui? Sonja: Ako ti kaem, onda e i tebe da mui. Jelena Andrejevna: Mene ve uveliko mui tvoja muka! Ako mi kae podeliemo je, i tvoja e se muka smanjiti za moju muku, a i moja e se smanjiti za pola, i bie i tebi i meni lake Sonja:Ja ti izgledam glupa? Priznaj Reci mi neto o njemu.. Jelena Andrejevna: ta da ti kaem? Sonja: On sve zna, sve moe Jelena Andrejevna: Draga moja, shvati, to je talenat! A znali ta znai talenat? Svelost, slobodna glava, iroki zamah On pije , ponekad je grub, ali ta to mari! Talentovan ovek u Rusiji ne moe biti besprekoran. Pomisli sama kakav je ivot tog doktora! Onaj koji radi i bori se iz dana u dan teko moe da ostane do etrdesete godine besprekoran i trezan (Ljubi je) elim ti od sveg srca, ti zasluuje sreu.. (Ustaje) A ja sam dosadna ena, epizodno lice I u muzici, i u muevljevoj kui i u svim drugim ljubavima Za mene nema sree na ovom svetu. Nema! Zato se smeje? Sonja (smeje se pokrivajui lice rukama): Ja sam tako srena tako srena!

13

TREI IN
Vojnicki: Her profesor je izvoleo izraziti elju da se danas iskupimo u ovom salonu u jedan sat. (Gleda na sat). Sad je etvrt do jedan. Hoe neto da saopti svetu. Jelena Andrejevna: Sigurno neku vanu stvar. Vojnicki: Nema on nikakvih vanih stvari. Pie gluposti, guna, ljubomoran je i nita vie. Sonja (prekorno): Ujko! Vojnicki: Dobro, dobro, oprostite. Vojnicki izlazi. Jelena Andrejevna: Gde je doktor? Sonja: U ujka-Vanjinoj sobi. Neto pie. Ba volim to je ujka Vanja iziao, treba da razgovaram s tobom. Jelena Andrejevna: O emu? (Sputa glavu na grudi) Jelena Andrejevna: Hajde, nemoj, nemoj (Miluje je po kosi) Nemoj. Sonja: Ja nisam lepa. Jelena Andrejevna: Ti ima divnu kosu. Sonja: Ne! Kad je ena runa, onda joj obino govore ,,Vi imate divne oi, vi imate divnu kosu.. Ja ga volim ve est godina, volim ga vie nego svoju majku; svakog trenutka ujem njegov glas,
14

oseam stisak njegove ruke; ja gledam u vrata, oekujem, meni se svakog trenutka ini da e on sad odmah ui. Ja strahovito patim! Nemam nikakve nade, nemam, nemam! Ja vie nemam ponosa, nemam snage da se savladam Nisam mogla izdrati i jue sam priznala ujka-Vanji da volim doktora..I svaposluga zna da ga volim. Svi znaju. Jelena Andrejevna:A on? Sonja: Ne. On me ne primeuje. Jelena Andrejevna (razmilja): udan ovek Nego, zna ta? Dozvoli da razgovaram sa njimJa u oprezno, izdaleka Sonja:Ti es mi rei celu istinu? Jelena Andrejevna: Pa da, narvno. Sonja izlazi Jelena Andrejevna: Ja shvatam tu sirotu devojku. Usred oajne dosade, ka umesto ljudi svuda okolo lutaju nekakve sive mrlje, kada se uju samo banalnosti, kada ni za ta drugo ne znaju osim da jedu, piju, spavaju i kad ponekad doe on, on koji ne lii na ostale, lep, interesantan, zanosan kao kad u sred mraka izae svetli mesecDa, bez njega mi je dosadno; ja se, eto, smeim kad mislim na njega Ovaj ujka Vanja kae da u mojim ilama tee vilinska krv. ,,Pustite srcu na volju bar jedanput u ivotu Ko zna? Moda bi trebalo tako Odleteti kao slobodna ptica od svih vas, od vaih sanjivih lica, od vaih razgovora, zaboraviti da postojite na svetuAli ja sam plaljiva, stidljiva, Umrla bih od grie savesti Astrov ulazi.
15

Astrov: Dobar dan! Hteli ste da vidite moje slikarstvo? Jelena Andrejevna: Jee ste mi obeali da ete mi pokazati svoje radove Jeste li slobodni? Astrov: O naravno! Jelena Andrejevna: Ali ja se u to tako malo razumem Astrov: Nema tu ta da se razume, vas prosto ne zanima. Jelena Andrejevna: Pravo da vam kaem, trenutno mislim na neto dtugo. Oprostite. Treba da vas ispitam o jednoj stvari, i ja sam zbunjena, ne znam kako da pocnem.. Astrov: Da me ispitate? Jelena Andrejevna: Re je o jednoj mladoj osobi. Govoriemo kao asni ljudi, kao prijatelji, bez uvijanja. Govoriemo i zaboraviemo o emu je bila re. Je li tako? Astrov: Tako je. Jelena Andrejevna: Re je o mojoj pastorci Sonji. Da li vam se ona svidja? Astrov: Da, ja je potujem. Jelena Andrejevna: Da li vam se ona sviakao ena? Astrov (posle male pauze): Ne. Jelena Andrejevna: Vi je ne volite, vidim vam iz oiju Ona pati Shvatite toI prestanite da dolazite ovamo. Astrov(ustaje): Moje vreme je ve proloA i nemam kad..(slee ramenima) Kad bih ja(zbunjen je)
16

Pauza Da ste mi to rekli pre jedno dva meseca, moda bih promislio, ali sada Vi ste lukavi! Jelena Andrejevna: ta to ima da znai? Astrov: Vi vrlo dobro znate zato ja svaki dan dolazim ovamo. Zato i zbog koga dolazim, vi to vrlo dobro znate. Mila grabljiice, ne gledajte me tako, ja sam stari lisac Jelena Andrejevna ( u nedoumici): Grabljivica? Ja nita ne razumem. Astrov: Lepa, meka zvericeVama su potrebne rtve. Jelena Andrejevna: Jeste li poludeli? Astrov (smeje se kroz zube): Vi ste stidljivi.. Jelena Andrejevna: Ja sam bolja i uyvienija nego to mislite! Kunem vam se! Astrov(prepreivi joj put): Ja danas odlazim, neu dolaziti ovamo,ali.. Gde emo da se sastajemo?Govorite bre! Gde? Moe neko da udje, gde.. (Strasno) Kako ste divni, zanosti Jedan poljubacSamo da poljubim tu vau mirisnu kosu Jelena Andrejevna: Kunem vam se Astrov: Zato se kunete? Nisu potrebne zakletve. Nisu potrebne suvine rei O kako ste lepi! Kakve ruke! (ljubi joj ruke) Jelena Andrejevna: Dosta, najzad Idite (otima ruke) Vi ste zaboravili.

17

Ulazi Vojnicki. Astrov: Doi sutra u umarevu kuicu oko dva sataJe li? Je li? Hoe li doi? Jelena Andrejevna: Pustite! To je strano! Vojnicki: NitaDabomeNita Astrov: Danas je, mnogopotovani Ivane Petroviu, vrlo lepo vreme. Jutros je bilo oblano, kao da e kia, a sad je sunce. Jelena Andrejevna (Vojnickom): Vi ete se potruditi, vi ete upotrebiti sav svoj uticaj da ja i moj mu jo danas otputujemo odavde! ujete li? Jo dana! Vojnicki: A? Pa da.. dobroJa sam Helene, sve video, sve Jelena Andrejevna: ujete? Ja moram da otputujem jo danas? Ulaze Serebrjakov, Sonja, Telegin i Marina Telegin: Meni, vae prevashodstvo, neto nije dobro. Ve dva dana kako kunjam. Glava me neto Serebrjakov: A gde su ostali? Ne voli ovu kuu. Pravi lavirint. Dvadeset et ogromnih soba, svi se razu i nikog ne moe da nae. (Zvoni) Dadilja seda i plete arapu. Vojnicki (uzbuen): Ja, moda, nisam potreban? Mogu li da odem? Serebrjakov: Ne, ti si ovde najpotrebniji. Vojnicki: Ostavi taj ton. Preimo na stvar ta si hteo?

18

Serebrjakov: Ja sam vas pozvao, gospodo, da vam saoptim da nam dolazi revizor. Uostalom, alu na stranu. Stvar je ozbiljna. Ja sam vas pozvao gospodo, da vas zamolim za pomo i za savet, i znajui vau svakidanju ljubaznost, verujem da u ih dobiti. Ja sam naunik, ovek od knjige, i uvek sam bio daleko od praktinog ivota.. Bez saveta iskusnih ljudi ja se ne mogu snai i zato molim tebe, Ivane Petroviu, i vas Ilja Iljiu. Stvar je u ovome: manet omnes una nox, to jest, svi smo mi u boijoj ruci; ja sam star, bolesta, i zato nalazim da je potrebno da reguliem svoje imovinske odnose utoliko ukoliko se tiu moje porodice. Moj ivot je svren, na sebe ne mislim, ali ja imam mladu enu, ker devojku. Pauza Da i dalje ivom na selu ne mogu. Mi nismo stvoreni za selo. A iveti u varoi sa onim prihodima koje dobijamo od ovog imanja nemogue je. Ako prodamo, recimo, umu, to bi bila vandredna mera koja se ne bi mogla upotrebiti svake godine. Treba da naemo takve mere koje bi nam obezbedile stalnu, manje-vie odreenu sumu prihoda. Ja sam smislio jednu takvu meru i meni je ast da je stavim na diskusiju. Ne ulazei u pojedinosti, izloiu je samo u glavnim crtama. Nae imanje proseno ne donosi vie od dva odsto. Predlaem da ga prodamo. Ako dobijeni novac pretvorimo u papire od vrednosti, dobijaemo etiri do pet odsto; mislim da e nam ak pretei nekoliko hiljada, za koje emo moi da kupimo u Finskoj mali letnjikovac. Vojnicki: Stani ini mi se da me sluh vara. Ponovi ta si kazao. Serebrjakov: Novac da pretvorimo u papire od onog to nam pretekne kupimo letnjikovac u Finskoj.
19

Vojnicki: Nije u pitanju Finska Ti si neto drugo rekao. Serebrjakov: Ja predlaem da prodamo imanje. Vojnicki: Stani. Oigledno je da do sad nisam imao ni trunke zdrave pameti. Dosad sam bio glup i mislio da ovo imanje pripada Sonji. Serebrjakov: Pa da, imanje pripada Sonji. Ko to porie? Bez Sonjina pristanka ja se neu odluiti da ga prodam. Uostalo, ja predlaem da se to uradi radi Sonjine sree. Vojnicki: Ima mozga im ima i glavu, makar i malu, ali otkud mu hrabrost da mi prkosi? Ja to ne mogu da shvatim! Ili sam ja poludeo ili ili Serebrjakov: Ne razumem zato se ti uzbuuje. Ja ne velim da je moj plan idealan. Ako svi nau da je neprihvatljiv, ja neu insistirati. Pauza. Telegin (zbunjen): Ja, vae prevashodstvo, ne samo to cenim i potujem nauku ve imam i roakih oseanja za nju. Mog brata Grigorija Iljia urak, moda ga znate, Konstantin Trofimovi Lakedemonov, bio je ministar.. Vojnicki: Stani, Oblando, mi govorimo o poslu Strpi se, kasnije e (Serebrjakovu) Eto, pitaj njega. Ovo imanje je kupljeno od njegova ujaka. Serebrjakov: A to da ga pitam? Zato? alim to sam poeo taj razgovor.

20

Vojnicki: Dobijao sam od tebe na ime plate pet stotina rubalja godinje- to nisu nikakve pare!... Ali tebi nikad nije palo na pamet da mi povea platu makar za jednu rublju! Serebrjakov: Ti si mogao sam da uzme koliko hoe. Vojnicki: Zato nisam krao? Zato me svi vi ne prezirete to nisam krao? To bi sad bilo pravo, i ja sad ne bih bio prosjak. Telegin (uzbueno): Vanja, prijatelju, nemoj ja sav drhtim Zato da se kvare dobri odnosi? (Ljubi ga) Nemoj. Serebrjakov (ljutito): Ne razumem, ta upravo hoe? Vojnicki: Ti si za nas bio vie bie, a tvoje smo lanke znali napamet Svi tvoji radovi koje sam ja voleo, ne vrede ni prebijene pare. Serebrjakov: Gospodo! Uutkajte ga najzad! Ja idem odavde! Jelena Andrejevna: Ivane Petroviu, ja zahtevam da utite! ujete? Vojnicki: Neu da utim! (Prepreujui put Serebrjakovu) Stani, ja jo nisam zavrio! Ti si upropastio moj ivot! Ti si moj najljui neprijatelj! Telegin: Ja ne mogu.. ne mogu Idem ja (Veoma uzbuen, izlazi) Vojnicki izlazi. Serebrjakov:ta hoe od mene? I s kojim pravom govori sa mno takvim tonom? Nitarijo!

21

Jelena Andrejevna: Ja smesta idem iz ovog pakla! (Vie) Ne mogu vie izdrati! Serebrjakov: Gospodo, pa ta je to najzad? Sklonite od mene ovog ludaka! Ja ne mogu da ivim sa njim pod istim krovom! Jelena Andrejevna (muu): Mi jo danas idemo odavde! Treba odmah narediti sve to je potrebno. Serebrjakov: Beda od oveka! Sonja: Treba biti milostiv oe! Ujka Vanja i ja, tako smo nesreni! Treba biti milostiv! Ujka Vanja i ja radili smo bez predaha, bojali smo se da potroimo na sebe jednu kopejku i sve smo tebi slali Jelena Andrejevna (uzbuena, muu): Aleksandre, tako ti boga, objasni se s njim Preklinjem te. Serebrjakov: Dobro, ja u se objasniti s njim Ja ga ni za ta ne krivim, ne ljutim se, ali, priznajte, njegovo ponaanje, je u najmanju ruku udno. Pa dobro, idem k njemu. Serebrjakov izlazi, za njim i Jelena Andrejevna ide za njim. Sonja (pribijajui se uz dadilju): Dado! Dadice! Marina: Nita, dete moje. Neka gusani gau; kad im dosadi, prestaeKad im dosadi, prestae. Sonja: Dadice! Marina (miluje je po glavi): Drhti kao da je zima. Nemoj, nemoj, siroto moje, bog je milostiv. Dau ti lipovog teja ili maline pa e te proi Ne alosti se, siroto moje Gle, kako su zagrajali gusani jedni, ne bilo vas dabogda!
22

Iza pozornice pucanj; uje se vrisak Jelene Andrejevne; Sonja se sva strese. Marina: Uf, avo te.. Serebrjakov (dotri, zanosei se od straha): Drite ga! Drite ga! On je poludeo! Utrava Vojnicki, opet se uje pucanj. Vojnicki: Nisam pogodio? Opet promaaj? (Ljutito) Uf, do avola, do avola Jelena Andrejevna: Vodite me odavde! Vodite me, ubijte, ali ja ne mogu ovde da ostanem, ne mogu! Vojnicki (oajno): Oh, ta ja radim! ta ja radim! Sonja (tiho): Dado, dadice!

23

ETVRTI IN
Marina: E Iljo Iljiu, kad ste ve tu pade mi na pamet odgovor na vae davno postavljeno pitanje: Svi smo mi boiji gotovani. Ni ti, ni Sonja, ni Ivan Petrovi niko ne sedi besposlen, svi radimo! Svi Pauza. Gde je Sonja? Telegin: U parku. S doktorom je, trae Ivana Petrovia. Boje se da ne digne ruku na sebe. Marina: A gde mu je pitolj? Telegin( apatom): Ja sam ga sakrio u podrumu! Ulaze Vojnicki i Astrov.Marina i Telegin izlaze. Vojnicki:Ostavi me! Astrov: S najveim zadovoljstvom, ja odavno ve moram da idem odavde, ali, ponavljam, neu otii dok mi ne vrati ono to si mi uzeo. Vojnicki: Ja nisam nita uzeo. Astrov:Moraemo upotrebiti silu. Ja to sasvim ozbiljno govorim. Vojnicki: Kako god hoe. Ispasti takva budala: dva puta pucati i nijedanput ne pogoditi! To nikad neu sebi oprostiti! Astrov: Kad si ve dobio volju da puca, to nisi opalio sebi u elo?

24

Vojnicki(slee ramenima): udna stvar. Ja sam pokuao da ubijem oveka, a ne hapse me, ne izvode na sud. Znai smatraju me za ludaka. Astrov: Ba si glup! Vojnicki: Pa ta? Ja sam lud, neuraunjiv, ja imam prava da govorim gluposti. Astrov: To su strai vicevi. Ti nisi ludak, nego samo osobenjak. eret-budala. Ja sam u svoje vreme svakog osobenjaka smatrao za bolesnika, za nenormalnog a sad mislim da je normalno stanje oveka biti osobenjak. Ti si potpuno normalan. Vojnicki: Daj mi neto! O, boe moj Meni je etrdeset sedam godina; ako budem iveo, recimo, do ezdest, ostaje mi jo trinaest godina. Mnogo! Kako u proiveti tih trinaest godina? ta u da radim, ime u ih ispuniti?O razume li..Razume li, kad bi bilo mogue preiveti ostatak ivota nekako na nov nain. Probuditi se jednog vedrog tihog jutra i osetiti da si poeo nov ivot iz poetka Astrov (nervozno): Idi s milim bogom! Kakav nov ivot! Na je poloaj, i moj i tvoj bezizlazan. Ulazi Sonja. Oboje mu prilaze. Vojnicki: Ostavite me. Astrov (Sonji): Sofija Aleksandrovna va ujak je iz moje apoteke ukrao staklence s morfijumom i nee da mi ga vrati. Recite mu da to na kraju krajeva nije pametno. a ja nemam vremena. Treba da idem. Sonja: Ujka Vanja, jesi li uzeo morfijum?
25

Pauza, Astrov: Uzeo je. Ja sam u to uveren. Sonja: Vrati ga. Zato nas plai?(Neno) Vrati ga, ujka Vanja! Ja sam modanesrena isto toliko koliko i ti, pa ipak ne oajavam. Ja trpim i trpeu donde dok se moj ivot ne zavri sam po sebi Trpi i ti. Vojnicki (vadi iz stola staklence i prua ga Astrovu): Na, uzmi ga! (Sonji) A sad treba to pre raditi, zabaviti se nekim poslom, jer inae ne mogu, ne mogu Sonja: Da, da, treba raditi. im ispratimo nae, poeemo da radimo Sve smo zabatalili. Ulazi Jelena Andrejevna. Jelena Andrejevna: Ivane Petroviu, jeste li ovde? Mi sad polazimo. Poite Aleksandru, on hoe neto da vam kae. Svi su tu. Serebrjakov:Ko staro pomene, oi mu ispale, dabogda. Posle onoga to se dogodilo, za ovih nekoliko sati, ja sam toliko preiveo i toliko razmiljao da bih,ini mi se, mogao napisati, radi pouke potomstvu, itav traktat o tome kako treba iveti. Ja rado primam tvoje izvinjenje i molim te da mi i ti oprosti. Zbogom! (Tri put se ljubi sa Vojnickim) Vojnicki: Ti e uredno primati onoliko koliko si primao i ranije. Sve e biti po starom. Telegin: Zbogom vae prevashodstvo! Nemojte nas zaboraviti!
26

Serebrjakov: Zbogm svima! Hvala vam za prijatno drutvo Ja potujem va nain miljenja, vae oduevljenje, va polet, ali dopustite meni, starcu, da u svoj oprotajni pozdrav unesem samo jednu napomenu: treba raditi, gospodo! Vojnicki (ljubi ruku Jelene Andrejevne): Zbogom Oprostite Nikad se vie neemo videti. Jelena Andrejena: Zbogom, dragi moj. (ljubi ga u elo i izlazi) Astrov: Naredi, Oblando, da dou kola i za mene. Telegin: Hou, prijatelju. Na sceni ostaju samo Sonja i Vojnicki. Sonja: Otili su Vojnicki (rauna): Svega petnaest rubaljadvadeset pet kopejki Pauza, Dete moje, da zna kako mi je teko! O kad bi samo znala kako mi je teko! Sonja: ta da se radi treba iveti! Pauza. Ujka Vanja mi emo iveti. Proiveemo, dug, dug niz dana, dugih veeri; strpljivo emo snositi iskuenja koja nam sudbina poalje; radiemo za druge i sad i u starosti, neumorno, a kad nam doe na sudnji as, pokorno emo umreti i tamo, na onom svetu, reiemo da smo patili, da smo plakali, da nam je bilo teko i bog e se saaliti na nas; ondaemo, ujko, mili ujko, videti drugi ivot svetao, divan,
27

lep, radovaemo se i na sve nae sadanje pogledaemo ganuto, s osmehom i odmoriemo se. Ja verujem, ujko, verujem vatreno, strasno Odmoriemo se! Da, odmoriemo se! uemo anele, videemo nebo u dragom kamenju, videemo kako se sve zemaljsko zlo, sve zemaljske patne utapaju u milosre, koje ispunjava ceo sve i na ivot e postatitih, nean, sladak kao milovanje. Ja verujem, verujem Jadni, moj ujka Vanja, ti plae Ti u svom ivotu nisi znao za radosti, ali strpi se, ujka Vanja, strpi se Odmoriemo se (grli ga) Odmoriemo se

KRAJ

28