I Kartografija

1.4. Podela karata i njihov sadraj

prema nainu korienja: Zidne karte Atlasi (mape) Globusi prema sadraju: Karte nebeskog svoda i nebeskih tela Karte povrine Zemlje ili geografske karte te karte dalje moemo podeliti na: Opte Tematske
1/10

I Kartografija

1.4. Podela karata i njihov sadraj

Opte geografske karte

Podele prema: Veliini prikazanog dela Zemljine povrine Koliini i vernosti prikaza sadraja
1.

2.
3.

Topografske karte Pregledne topografske karte Geografske karte

Razmeri
1.
2. 3.

malih umanjenja srednjih umanjenja velikih umanjenja

krupnih razmera srednjih razmera sitnih razmera

2/10

< 1 : 200 000 < 1 : 1 000 000 > 1 : 1 000 000

I Kartografija

1.4. Podela karata i njihov sadraj

Tematske karte Za razliku od optih i geografskoih karata, na kojima su prikazani uglavnom vidljivi oblici i objekti na povrini Zemlje, na tematskim kartama mogu biti prikazane i nevidljive pojave i injenice koje su predmet izuavanja raznih nauka. Prema sadraju ih delimo na: Fiziko geografske Socijalno ekonomske Tehnike karte

3/10

I Kartografija

1.4. Podela karata i njihov sadraj

Tematske karte Prema sadraju ih delimo na: Fiziko geografske Socijalno ekonomske Tehnike karte

4/10

I Kartografija

1.5. Razmera i razmernici

def: Razmera je kolinik duine na planu ili karti i odgovajue duine, odnosno njihovih horizontalnih projekcija u prirodi. Uvek se predstavlja razlomkom jer to proizilazi iz same njene definicje (1:X) to je imenilac vei to je razmera sitnija i obrnuto Z1) napisati odgovarajui znak nejednakosti (<,>) izmeu razmera da relacija bude tana: a)1:500 >1:2500 b) 1:1000 > 1:5000 c) 1:50000< 1:10000

5/10

I Kartografija

1.5. Razmera i razmernici

Kada je poznata razmera na planu ili karti, merenjem duine na planu ili karti moe se izraunati (horizontalna) duina u prirodi i obratno. Z2) 1:2000 Dh u prir. 132.60m, duina na planu? 66,3mm Z3) Ako je izmerena duina na planu-karti 25,3 mm kolika je ta horizontalna duina u prirodi, ako je: a) R=1:500 b) 1:2500 c)1:10000 12.65m 63,25m 253m

Z3) Ako je izmerena povrina na planu 55,3 mm2 kolika je ta povrina (u hor. pr.) u prirodi, ako je R = 1:1000: 55,3m2
6/10

I Kartografija

1.5. Razmera i razmernici

Najmanji proitani podeok
0.1 mm

U razmeri 1:500
0.05m

U razmeri 1:2500
0.25m

U razmeri 1:10.000
1m

U razmeri 1:100.000
10m

Iz uraenih zadataka i date tabele moemo primetiti da na tanost plana utie izbor razmere planova: Gradska naselja sa velikom uzidanou 1:500 Naseljena mesta sa manjom uzidanou 1:1000 Van gradskog - seoskog podruja 1:2000 i 1:2500 Brdski tereni 1:5000
7/10

I Kartografija

1.5. Razmera i razmernici

Da bismo brojanu razmeru mogli praktinije iskoristiti pri crtanju prirodne veliine neke figure na planu ili karti u odreenoj brojanoj razmeri ili za merenja duina na njima, konstruisan je razmernik. Izradjuje se od drveta, metala ili plastike Postoje dve vrste razmernika: Linearni Transverzalni

8/10

I Kartografija

1.5. Razmera i razmernici

Linearni razmernik

Sve osnovne jedinice V podeljene na 10 delova

Samo jedna osnovna jedinica V podeljene na 10 delova

9/10

I Kartografija

1.5. Razmera i razmernici

Transverzalni razmernik

10/10