Antoni de Melo

BUENJE
ivot je ono to nam se deava dok smo obuzeti drugim planovima (linkovi ka poglavljima, Ctrl+klik da otvorite)
1. Da li ste budni? 2. Oekujete li pomo? 3. oliko smo iskreni prema sebi? !. O naem ludilu ". #ut odri$anja %. &luanje i oduavanje '. oliko smo egoisti? (. )arstvo je ovde *. ra+ iluzija 1,. -ta je prosvetljenje? 11. &amoposmatranje 12. .eni /ivot 13. ako otkriti svoje 0ja0? 1!. -ta je nae pravo 0ja0? 1". 1egativna oseanja 1%. Od ega zavisimo? 1'. ako dostignuti sreu? 1(. -ta je koren nasilja? 1*. ako stupiti u dodir sa stvarnou? 2,. &vesnost 21. -ta su etikete? 22. O uspe+u u /ivotu 23. 2etiri koraka do mudrosti 2!. O problemu zla 2". &omnabulizam 2%. ako menjati sebe? 2'. 3u4enje 2(. akva je promenjena linost? 2*. 1a kraju je samo utanje 3,. ako izgubiti sebe? 31. -ta je najvrednije u nama? 32. 5reba li potiskivati /elje? 33. ako /iveti sada i ovde? 3!. ada grlimo uspomene 3". #ojmovi i stvarnost 3%. 6ei koji+ nema 3'. 7iltrirana stvarnost 3(. 6obovi $iljeva 3*. -ta je prava ljubav? !,. &kriveni programi !1. -ta je smisao /ivota !2. &mrt 8sebe9 !3. :ntui$ija i razumevanje !!. ;jubav je neizre$iva !". <ubljenje kontrole !%. &luanje /ivota !'. raj analize !(. =rtvi pre vremena !*. >emlja ljubavi ",. #robudite se u /ivot

?ntoni de =elo ro4en je 1*31. godine u 3ombaju @:ndijaA. #rvobitno teolog i psi+oterapeutB na kraju je postao du+ovni uitelj. Cmro je 1*('. godine u 1jujorku. 2itavog /ivota trudio se da otvori oi ljudimaB kako bi postali svesni sebe i vrednosti postojanja. Ova knjiga je stenogram poslednji+ njegovi+ predavanjaB posveeni+ istiniB ljubavi i du+ovnom prosvetljenju. #red nama je njegova /ivotna DilozoDijaB putkoaz ka bu4enju du+a i novom /ivotu 8da bismo najzad videli jasnoB pogledom koji nije zamagljen stra+om i /eljomB i da +rabro /ivimo sada i ovdeB pro/ivljavajui svaki novi trenutak sve/inom deteta9.

1. a li !te "#dni$ .eina ljudi jeB i neznajui toB uspavana. 6a4aju se uspavaniB /ive uspavaniB /ene se i udaju uspavaniB podi/u de$u uspavaniB umiru uspavaniB da se nikad stvarno ne probude. 1ikada ne uspevaju da s+vate lepotu i udesnost onoga to nazivamo ljudskom egzisten$ijom. &vi misti$i ovog svetaB koja god da je nji+ova religija ili DilozoDijaB sla/u se u jednomE da je sve dobroB sve je dobro. 2ak i ako $aruje +aosB sve je dobro. 5o jeB naravnoB udan paradoks. #a ipakB veina ljudi nikada ne uspeva da s+vati kako je sve dobroB jer su utonuli u san. ive u komaru. Fedan ovek lupa na vrata sobe svoga sina. 02arli0B ka/eB 0probudi seG0 01eu da ustanemB tata0B odgovori mu 2arli. Ota$ vieE 0CstajB mora u koluG0 01eu da idem u kolu0B ka/e 2arli. Ota$ ga pitaE 0? zato nee?0 :z tri razlogaB0 ka/e 2arli. 0 ao prvoB kola mi je dosadnaH drugoB ueni$i mi se rugajuH a treeB mrzim kolu.0 Ota$ mu onda uzvratiE 0DobroB sad u ja tebi rei tri razloga zbog koji+ mora da ode u koluH kao prvoB to je tvoja du/nostH drugoB jer ima etrdeset pet godinaH a treeB jer si direktor.0 #robudite seG #robudite seG Odrasli ste. 1iste vie mali da samo spavate. #robudite seG #restanite da se zabavljate svojim igrakama.

.eina ljudi tvrdi kako +oe da iza4u iz dejeg vrtiaB ali ne treba im verovati. 1e verujte u toG ;judi samo /ele da povrate svoje polomljene igrake. 0.ratite mi moju /enu. .ratite mi moj posao. .ratite mi moj nova$. .ratite mi moj ugledB moj uspe+.0 5o je ono to ljudi /eleE samo nove igrake. &ve je u tome. 2ak e vam i najbolji psi+olozi rei da ljudi u sutini ne /ele da budu izleeni. Oni samo tra/e olakanjeH izleenje bi bilo previe bolno. 3u4enje nije prijatno. 2ovek lepo le/i u krevetuB bu4enje ga samo uznemiri. >ato mudra$ ne pokuava da probudi ljude oko sebe. 1adam se da u umeti da budem mudar u ovoj prili$iB i ne uinim ni najmanji pokuaj da vas probudimB ako spavate. 5o se mene u stvari ne tieB i pored toga to vam povremeno ka/emE 0#robudite seG0 Fa samo treba da produ/im napred svojim putemB da i dalje igram svoj ples. ?ko pri+vatite neto od togaB dobro jeH ako ne pri+vatiteB vaa stvar. ao to ka/u ?rabljaniE #riroda kie je uvek istaB ali od nje raste trnje u pustinji i $vee u oazi.0 nazad na vr+

%. &'ek#jete li pomo($ =islite li da u nekom pomoi? 1eG OB neB neB neB ne i neG 1e oekujte od mene da ikome pomognem. Fa ne oekujem ni da ikome nakodim. ?ko vam bude kodiloB za to ste sami odgovorniH ako vam pomogneB i to je samo vaa zasluga. >aista je takoG .erujete li mo/da da e vam ljudi pomoi? 1ije tako. .erujete li da e vam ljudi pru/iti podrku? Copte nije tako. 1a jednom kursu grupne terapijeB /ena koja je bila upravnik jednog internataB rekla mi jeE 0=islim da me moja direktorka ne podr/ava.0 0>ato to mislite?0 upitao sam je. 0ItoB moja direktorka nikada ne dolazi u internat0B odgovorila mi je. 01ikada nisam ula ni re po+vale ili kritike od nje.0 Onda sam joj rekaoE 0C reduB zamislimo da ja poznajem vau direktorku. >amislimo da ak tano znam ta ona misli o vama. : etoB ja vam ka/em @izigravajui pretpostavljenuA J 02ujteB ;indaB nikad ne dolazim da vas obi4em samo zato to u vaem internatu sve Dunk$ionie kako valja. 5u nema nikakvi+ problema. >nam da je to vaa zaslugaB tako da je sve u redu. 0 :B kako se sada oseate?0 0Odlino0B odgovorila je. 0Dobro0B rekao samB 0da li biste +teli da iza4ete iz prostorije na nekoliko minuta? 5o je deo ve/be.0 ;inda je izala. Dok je bila napoljuB rekao sam ostalima u grupiE 0Fa sam i dalje direktorkaB va/i? ;inda je najgora upravni$a koja je ikad vodila neki od nai+ internata. C sutiniB ne odlazim u njen internat samo zato to ne mogu da podnesem to to ona tamo radi. 5o je zaista u/asno. ?li ako joj ka/em istinuB te sirote ueni$e samo e jo vie stradati. >ameniemo je za godinu ili dve J ve pripremamo jednu osobu za to. C me4uvremenuB smislila sam da joj ka/em nekoliko lepi+ rei da bi+ je odobrovoljila. -ta mislite o svemu tome?0 0=o/da je to bilo jedino reenje u takvoj situa$iji0B odgovorili su mi. Cveo sam zatim ;indu i pitao je da li se i dalje dobro osea. 01aravno0B rekla je. 2injeni$a je da uglavnom samo konstruiemo svoje misli i oseanjaB nezavisno od objektivne stvarnostiB zajedno sa ube4enjem da nam drugi ljudi poma/u. =islite li da mo/da poma/ete nekome zato to ste zaljubljeni? ;epoB kazau vam neto. 1ikada niste zaljubljeni u nekoga. >aljubljeni ste samo u ideju o odre4enoj osobiB unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. 6azmislite maloE nikada niste ni u koga zaijubljeni J zaljubljeni ste samo u idejuB u svoju predrasudu o odre4enoj osobi. 5ako se i odljubljujeB zar ne? &amo se vaa ideja menja. 0 ako si mogao da me razoara kad sam toliko verovala u tebe?0 kazaete nekom. Feste li zaista toliko verovali u tu osobu? 1eB nikada. #robudite seG 5akvo ube4enje samo je rezultat pranja mozga kojem ste od malena podvrgnuti. 1ikada ne verujemo u druge ljude. Ono u ta verujemo samo je sopstveni sud o odre4enoj osobi. 1a ta se onda /alite? 2injeni$a je da nikome nije prijatno da prizna kako mu je prosu4ivanje bilo pogreno. 1ije ba laskavo priznati tako netoB i zato ljudi radije govoreE 0 ako si mogao da me razoara?0 .raam seB dakleB na poentu J ljudi u sutini ne /ele da odrastuB ne /ele da se promeneB ne /ele da budu sreni. ao to mi je neko jednom rekaoE 01e pokuavaj da i+ uini srenimB samo e nastradati. 1e pokuavaj da naui svinju da peva J samo e straiti vremeB a svinja e samo da se nervira.0 Fedan ovek ulazi u kaDeB sedne i vidi da tip za susednim stolom ima bananu u uvetu J bananu u uvetuG 2ovek pomisliE 0=o/da bi trebalo da mu ka/em?... =a neuB ta me se to tie.0 ?li sve to pone da ga proganja. 1a krajuB posle dveJtri ai$eB obrati se tipu za susednim stolomE 0#ardon... ovaj... znateB imate bananu u uvetu.0 ? tip mu kazeE 0=olim?0 2ovek mu ponoviE 0:mate bananu u uvetu.0 0=olimB ta ste rekli?0 ka/e mu tip. 0:=?5I 3?1?1C C C.I5CG0 prodere se ovek. 0=alo glasnije0B uzvrati mu ovaj. 0:mam bananu u uvetuG0

#rema tomeB uzaludno je. Okani seB okaniB govore mi. 6e$i to to ima i ukloni se. ?ko im pomogne Jdobro jeH ako ne pomogne J nikom nitaG nazad na vr+

). *oliko !mo i!kreni prema !e"i$ #rvo to treba da s+vatiteB ako zaista nameravate da se probuditeB je da to ne /elite. #rvi korak ka bu4enju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopte nije prijatno. .i ne /elite da budete sreni. Koete li jedan mali test? #robajmoE treba nam samo minut. =o/ete da za/murite dok reavateB ili da to radite otvoreni+ oiju Jnebitno je. =islite na nekog koga mnogo voliteB nekoga ko vam je blizakB nekoga ko vam je zaista drago$enB i pokuajte da mu u mislima ka/eteE 0.ie mi je stalo do moje sree nego do tebe.0 #azite ta se doga4a. 0.ie mi je stalo do moje sreeB nego do tebe. ada bi+ biraoB uvek bi+ izabrao sreu.0 oliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi ove rei? =nogiB ini se. &+vatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga? FerB mi kao da smo primorani da se upitamoE 0 ako mogu da budem takav egoista?0 ?li razmislite ko je stvarno egoista. >amislite nekoga ko bi vam rekaoE 0 ako si mogao da bude takav egoista da ti tvoja srea bude va/nija od mene?0 >ar vam ne bi dolo da odgovoriteE 0:zviniB ali kako ti mo/e da bude takav egoistaB kad oekuje da tebe stavim iznad svoje sree?0 Fedna /ena mi je priala kako je njen ujakB svetenik u lokalnoj $rkviB uvek poinjao besedu re$imaE 0&amo je /rtva dokaz ljubaviH mera ljubavi je altruizam.0 &avrenoG Cpitao sam jeE 0Da li biste po/eleli da vas volim po $enu svoje sree?0 0Da0B odgovorila je. 0? vi mene?0 upitao sam. 0Da0B rekla je. >ar to nije udesno? Ona bi volela mene po $enu svoje sree i ja bi+ voleo nju po $enu moje sree. : takoB imali bismo dve nesrene osobeB ali /ivela ljubavG 1e /elimoB znaiB da budemo sreni. elimo druge stvari. iliB jo bolje J ne /elimo da budemo bezuslovno sreni. &preman sam da budem srean pod uslovom da se desi ovo i ovo i ono. ?li to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili 3ogu ili bilo komeE 05i si moja srea. Da nemam tebeB odrekao bi+ se sree.0 .eoma je va/no da s+vatite ovaj me+anizam. =i ne mo/emo zamisliti da budemo sreni bez odgovarajui+ uslova. >aista je tako. 1aueni smo da svoju sreu povezujemo sa tim uslovima. 5o jeB dakleB prvo to bi trebalo uiniti ako +oemo da se probudimoB ako +oemo da volimoB ako +oemo sloboduB radostB spokojstvo i prosvetljenje. C tom smisluB du+ovni rad je najkorisnija stvar na svetu. FerB to nije ni samilostB ni privr/enostB ni religioznostB ni obo/avanje J samo du+ovni rad vodi prosvetljenjuB i bu4enjuB bu4enjuG #osmatrajte teskobu koja $aruje svuda oko nasB posmatrajte usamljenostB stra+B konDuzijuB konDlikte u sr$ima ljudiB unutranje i spoljanje sukobe. >amislite da vam neko pru/i mogunost da se svega toga oslobodite. >amisJ lite da vam neko pru/i mogunost da zaustavite to u/asno traenje energijeB zdravljaB emo$ija J posledi$u svi+ ti+ konDlikata i konDuzija. >amislite da vam neko poka/e put kojim mo/emo postii da zaista volimo jedni drugeB da budemo spokojniB potpuno pro/eti ljubavlju. =o/ete li da zamislite ita korisnije od svega toga? =e4utimB ima ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisnijiB da je politika korisnijaB da je nauka korisnija. akva je uopte korist od slanja oveka na =ese$ kada ne uspevamo da /ivimo na >emlji? nazad na vr+

+. & na,em l#dil# Da li je psi+ologija korisnija od du+ovnog rada? 1ita nije korisnije od du+ovnog rada. &ta mo/e da uini siroti psi+olog? =o/e samo da smanji napetost. : ja se bavim psi+oterapijomB ali kada mi se desi da moram izabrati izme4u psi+ologije i du+ovnog radaB u meni do4e do konDlikta. #itam se da li postoji neko ko s+vata o emu govorim. Fa sam to s+vatio tek nakon mnogo godina. #okuau da objasnim. <odinama nisam s+vatao jednu injeni$uB sve dok jednog dana nisam najednom otkrio kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se konano razoarali u pogledu svi+ odnosa. >ar to nije

u/asno? ;judi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego to. se probude i ka/uE 0Dosta mi jeG =ora da postoji neki bolji /ivotB neki /ivot koji nije zasnovan na zavisnosti od drugi+ ljudski+ bia.0 ? ta sam ja radioB kao psi+oterapeut? ;judi su dolazili da mi izlo/e svoje probleme u odnosimaB u komunika$iji sa drugima i slinoB a ja sam im kolikoJtoliko pomagao. ?li priznajem da to uglavnom nita nije vredeloB jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju. =o/da je trebalo da ti ljudi malo vie pate. =o/da je trebalo da dodirnu dno i ka/uE 0Dosta mi je svega.0 &amo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz. .eina ljudi odlazi kod psi+ijatra ili psi+ologa da bi sebi olakali /ivotB a ne da bi nali izlaz iz situa$ije u kojoj se nalaze. &iroti psi+olozi poteno rade svoj posao. #ostoje sluajevi gde psi+oterapija pru/a stvarno neop+odnu pomoB jer kad se neko na4e na ivi$i ludilaB onda mo/e da ode u psi+ozu ili u drugu krajnostB misti$izam. -ta je mistika J suprotno od ludila. >nate li koji je znak bu4enja? 5renutak u kome se pitamoE 0Fesam li ja ludB ili su to svi ostali?0 >aista je tako. Fer mi smo stvarno ludi. 2itav svet je lud. Fedini razlog to nismo zatvoreni u ludni$e je to nas ima previe. DakleB ludi smo. ivimo potapajui se suludim idejama o ljubaviB odnosima s drugim ljudimaB sreiB radosti i svemu ostalom. &tekao sam ube4enje kako smo do te mere ludi daB kad se svi sla/u u neemuB onda to mora biti pogrenoG &vaka nova idejaB svaka velika idejaB potekla je od manjine koju je inio jedan ovek. 2ovek koji se zvao :sus Krist J manjina koju ini jedan ovek. &vi su govorili drukije od onog to je on govorio. 3uda J manjina koju ini jedan ovek. &vi su govorili drukije od onog to je on govorio. =islim da je 3ertrand 6asel rekaoE 0&vaka velika ideja na poetku je svetogr4e.0 ;epoB ovde ete uti itavu seriju svetogrdni+ izjava. 0On je +ulioG0 ;judi su ludiB ma+nitiB i to pre to s+vatiteB bolje e biti za vae mentalno i du+ovno zdravlje. 1e uzdajte se. 1e uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. 3udite skeptini u kontaktu sL najboljim prijateljima. .eoma su vetiB kakvi ste i vi u kontaktu s drugimaB ak i ako toga niste svesni. OB kako ste dovitljiviB veti i prepredeni. .eliki ste glum$i. 1e laskam vam previeB nadam se. ?li ponavljamE vi ne /elite da se probudite. &amo glumiteB a niste ni svesni toga. =islite da ste vrlo oseajni. ?+G C pore4enju s kim? 2ak i /rtvovanje samog sebe prijaB zar ne? 0rtvujem seG ivim u skladu sa svojim idealima.0 ?li dobijate neto za uzvratB zar ne? Cvek se dobija neto za uzvratB sve do samog trenutka bu4enja. : takoB eto nas ovde J prvi korak. #riznajte sebi da ne /elite da se probudite. >aista je teko probuditi se kada je ovek prinu4enB pod +ipnozomB da od bezvrednog pareta papira misli da je ek na milion dolara. ako je teko odvojiti se od tog pareta papiraG nazad na vr+

-. .#t odri/anja 1i odri$anje nije pravo reenje. &vaki put kada se odreknemo neegaB obmanjujemo sebe. 2ega se odriemo? &vaki put kad se odreknemo neegaB ostajemo zauvek vezani za predmet odri$anja. Fedan indijski svetenik je rekaoE 0 ad god mi do4e neka prostitutkaB samo govori o 3ogu. a/e miE M&ita sam /ivota koji vodim. 5reba mi 3og.M =e4utimB kad god mi do4e neki svetenikB taj pria samo o seksu.0 >aista je tako J kad se odreknete neegaB ostajete zauvek vezani za to. ad se borite protiv neegaB zauvek ste vezani za to. &ve dok se borimo s neimB dajemo mu mo. Dajemo mu mo jednaku onoj koju troimo u toj borbi. Ovo se odnosi ak i na komunizamB kapitalizam i sve ostale stvari. 5rebaB dakleB 0pri+vatiti0 svoje demone jer im seB borei se protiv nji+B daje mo. >ar vam to jo niko nije rekao? ad se odreknemo neegaB ostajemo vezani za to. Fedini izlaz je u tome da ne dozvolimo da budemo prevareni. 1emojte se odri$atiB ve ne dozvolite da budete prevareni #okuajte da s+vatite pravu vrednost neega i nee vam biti potrebno da se odriete J jednostavnoB samo e vam ispasti iz ruku. 1aravnoB ako ne razumete ovo to vam govorimB ako ste toliko +ipnotizovani da mislite kako ne mo/ete biti sreni bez neke stvariB ili neke drugeB ili treeB onda ste u klop$i. 5o to pokuavam da uinim za vas nije ono to vam nudi takozvana du+ovnost J da vas natera na /rtveB na odri$anje od mnogi+ stvari. 5o je sasvim uzaludno. : dalje biste ostali uspavani. Ono to treba da vam pomogne je da s+vatiteB s+vatiteB s+vatite. ad biste s+vatiliB odjednom bi vam ponestala /elja za konkretnim objektom od koga zavisi vaa srea. -to znaiE ako se probuditeB nestade vam /elja za tim objektom. nazad na vr+

0. 1l#,anje i od#'avanje

1eke od nas probudi opora stvarnost /ivota. 5oliko patimo da se najzad probudimo. ?li ljudi se samo sudaraju sa /ivotomB uvek nanovo. &amo kru/e u somnabulnom stanju. 1ikada se ne bude. Osim togaB nikad ne pomisle da je mogu i drugi nain /ivota. 1ikada ne pomisle da mo/da postoji i bolji nain /ivota. &ve u svemuB ako neko jo nije dovoljno izubijan od /ivota i ako nije dovoljno patioB postoji jo jedan metod bu4enjaE sluanje. 5o ne znai da treba da pri+vatite ovo to vam govorim. ada ka/em 0sluanje0B ne mislim na to. .erujte miB bez ikakvog je znaaja da li pri+vatate ovo to vam govorimB jer se pri+vatanje ili nepri+vatanje odnosi samo na reiB pojmove i teorijeB ali sve to nema nikakve veze sa istinom. :stina se nikada ne izra/ava reima. :stina se spoznaje iznenadaB i potie iz odre4enog stava. .iB dakleB mo/ete da se ne slo/ite sa mnomB pa da ipakB uprkos tomeB spoznate istinu. ?li zato je potreban otvoren stavB volja da se otkrije neto novo. 5o je ono to je va/noB a ne da li se i koliko se uopte sla/ete sa mnom. 1a kraju krajevaB najvei deo onog to vam govorim je teorijaB a nijedna teorija ne mo/e adekvatno da obu+vati stvarnost. FaB znaiB ne mogu da vam govorim o istiniB ve samo o preprekama da se spozna istina. 1ji+ mogu da opiemB ali samu istinu ne mogu. 1iko to ne mo/e. =ogu samo da vam opiem la/i kojima obmanjujete sebeB sve dok ne budete u stanju da i+ odba$ite. =ogu da diskutujem s vama o vaim ube4enjima i sistemu ube4enja koji vas ine nesrenim. =ogu samo da vam pomognem da se oduite od svega toga. ada iza4emo na stazu du+ovnog prosvetljenjaB jedina stvar koju treba nauiti je ba toE oduavanjeB oduavanjeB oduavanje od svega to ste nauili. #otrebna je volja za oduavanjemB za sluanjem. &luate liB mo/daB kako to veina ljudi iniB da biste na kraju potvrdili u sebi ono to ste i pre toga mislili? :li sluate da biste otkrili neto novo? 5o je veoma va/no. Cspavanim osobama ni najmanje nije lako da pri+vate ili otkriju neto novo. :sus je doneo dobru vestB pa je ipak odbaen. 1e zato to je bila dobraB ve zato to je bila nova. &vi mi mrzimo ono to je novo. >aista ga mrzimoG -to se pre suoimo sa ovom injeni$omB bolje e biti. =i ne /elimo nove stvariB pogotovo kad nas uznemiravajuB pogotovo kad vode promeni. ? posebno kada nameu priznanjeE 01isam bio u pravu. <reio sam.0 &eam se susreta s jednim svetenikom starim osamdeset sedam godinaB u -paniji J on je nekada bio moj uiteljB u :ndijiB tridesetak godina ranije. : on je bio prisutan na jednom ovakvom seminaru. 0-teta to te nisam sluao pre ezdeset godina0B rekao mi je na kraju. 0>naB bio sam u zabludi itavog /ivota.0 1everovatno je uti tako netoG 5o je kao da ugleda neko od svetski+ uda. 5o jeB prijatelji mojiB veraG OtJ vorenost prema istiniB bez obzira na posledi$eB kud god nas odovelaB ne znajui ak ni kuda e nas odvesti. 5o je istinska vera. 1e ube4enjeB ve vera. Cbe4enja nam ulivaju veliku sigurnostB vera to nema. 2ovek ne zna gde e zavriti. &preman je da sluaB da pratiB i otvoren jeB otvoren za sveG =e4utimB biti otvoren ne znai naivnostB ne znai da treba progutati sve to vam se govori. 1ipotoG &ve to govorim mora se podvrgnuti diskusiji. ?li takvoj diskusiji treba prii otvorenog stavaB bez predrasuda. &ve treba podvrgnuti diskusiji. &etite se divni+ 3udini+ reiE 0=onasi i ueni$i ne treba da pri+vate moje red iz potovanjaB ve treba da i+ pro$ene kao to zlatar ini sa zlatom J see gaB brusiB vagaB topi.0 ad se tako ponaateB to znai da sluate. Cinili steB dakleB jo jedan veliki korak ka bu4enju. #rvi korakB kako sam ve rekaoB bio je u spremnosti da priznate kako ne /elite da se probuditeB da ne /elite da budete sreni. Cnutar vas postoje nebrojeni otpori. Drugi korak je u spremnosti da razumeteB da sluateB da izlo/ite diskusiji itav svoj unutranji sistem ube4enja. 1e samo religiozni+B politiki+B so$ijalni+ ili psi+oloki+ ube4enjaB ve svi+ ube4enja u vama. Da budete spremni na ponovnu pro$enu svi+ ube4enjaB kao u 3udinoj metaDori. Fa u vam pru/iti niz mogunosti da to uinite. nazad na vr+ 2. *oliko !mo egoi!ti$ =ilosr4e jeB u sutiniB lini interes preruen u ovekoljublje. .ama je mo/da teko pri+vatiti da ima sluajeva kada niste istiniti u svom nastojanju da budete oseajni i puni poverenja prema drugima. #ojednostaviu ovu temu tako to u otii u krajnostB bar za poetak. #ostoje dva tipa egoizma. #rvi je kada nam je zadovoljstvo da sami sebi uga4amo. 5o je ono to obino nazJ ivamo ego$entrinost. Drugi je kada nam je zadovoljstvo da uga4amo drugima. 5o je raDiniraniji tip egoizma. #rvi

tip je oiglednijiB a drugi je skrivenB ponekad veoma skrivenB i zato je opasnijiB jer nam uliva oseanje da smo izuzetni. =e4utimB kad se sve sabereB mo/da i nismo tako izuzetni. #oznajem jednu /enu koja /ivi sama i posveuje dosta vremena drugima u paro+iji. ?liB ona priznaje kako to u sutini radi iz egoizma J osea potrebu da bude korisnaB tako to daje neki svoj doprinos svetu. C svakom sluajuB ona zna da tada i drugi imaju potrebu za njomB pa je korist obostrana. Ona je gotovo prosvetljenaG &vi mo/emo uiti od nje. Ona ka/eE 0Fa neto dajem i neto uzimam.0 C pravu je. Odlazi da pomogneB daje neto i neto uzima. 5o nije milosr4eB ve prosvetljeni lini interes. .i sigurno poznajete oseanje zadovoljstva koje u nama budi in milosr4a. ?li to je suprotno oveku koji ka/eE 0-ta je posebno u tome to sam uinio? Dao sam netoB dobio sam neto. 1isam zamiljao da inim dobro delo. =oja leva ruka ignorisala je to to radi desna.0 >aistaB dobrota se najvie istie kada nismo svesni da inimo dobro. :liB kako je rekao veliki &uDiE 0&veta$ je takav sve dok to ne sazna.0 #okuavam da zamislim neku ak$iju u kojoj na egoizam ne ulazi u igruB gde je osoba budna i gde to to ona ini biva ostvareno za+valjujui njoj. C tom sluajuB ak$ija se pretvara u doga4aj. ?li ipakB gotovo uvek je umean lini interes. 2ak i kad se ogranii na misaoE 03iu upamen kao +eroj0B iliE 01e bi+ mogao dalje da /ivim da to nisam uinioH ne bi+ mogao da /ivim sa sveu da sam pobegao.0 ?liB ponavljamB ne mogu da iskljuim ni drugu vrstu ak$ijeB jer ne ka/em da ne postoji ni jedna ak$ija u kojoj na ego ne ulazi u igru. .erovatno da postoji. =e4utimB uzmimo primer vojnika koji gine za svoju zemlju. =noge takve smrti me uznemiravaju. #itam se da li su rezultat pranja mozga. =islim da su mnogi mueni$iB ljudi koji za neku ideju /rtvuju sebeB podvrgnuti indoktrina$iji. =uslimanski mueni$iB budistiki mueni$iB +rianski muJ eni$iB komunistiki mueni$i J mnogi od nji+ rezultat su pranja mozga. C nji+ovim glavama je ideja da treba umretiB da je smrt velika stvar. 1e ka/em da ne postoji ista motiva$ijaB samo ka/em da sve to radimoB radimo uglavnom u sopstvenom inJ teresu. &ve. ada se neto ini u ime KristaB da li je to egoizam? Da. ada se neto ini za neiju ljubavB da li je to egoizam? Da. ada se neto ini za neiju ljubavB uvek je u sopstvenom interesu. Czmimo da pre+ranjujete pet stotina de$e dnevno. 5o vas uzdi/e u sopstvenim oima? #a neete se valjda oseati loe zbog toga? 1eki ljudi rade odre4ene stvari samo zato da se ne bi oseali lse. : to nazivaju milosr4em. 5o to ineB ine zbog oseanja krivi$e. ?li gde je tu ljubav? =e4utimB +vala 3oguB kad vi neto inite za drugeB to vam prija. OdlinoG .i ste zdravi ljudiB jer ne krijete svoj lini interes. ? to je zdravo. #ostojeB dakleB dve vrste egoizmaH mo/da je trebalo da ka/em tri. #rvaB kada sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo samom sebi. DrugaB kada sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo drugima. #onavljamB nemojte se preterano ponositi takvim stvarimaB nemojte misliti da ste veliki. .i ste normalni ljudiB neto raDiniranijeg ukusa. .a je ukus da budete dobriB to nije kvalitet vaeg du+a. ada ste bili de$aB voleli ste okoladi$eH sadaB kad ste odrasliB mo/da vie $enite neku simDoniju. Ckus vam se poboljaoB ali i dalje zadovoljavate sebeB samo to to inite tako to ponekad ugodite drugima. #ostoji i trea vrsta egoizmaB ona najgoraE kada inite neko dobro delo da se ne biste oseali krivim. DobroinJ stvo vam ne pru/a zadovoljstvoH naprotivB od toga vam je muka. 5o je neto to mrzite. 2inite /rtve u ime ljubaviB ali patiteB /alite se. ?+B koliko malo znate o sebi ako mislite da ne inite takve stvariG ad bi+ imao po jedan dolar za svaki trenutak koji sam proveo radei neto to mi nije prijaloB sada bi+ bio milijarder. >nate ve kako to ide. 0=ogu li da porazgovaram veeras sa vamaB Oe?0 01aravnoB samo izvolite.0 1e /elim da razgovaram s njimB muka mi je od toga. .eeras +ou da pogledam neto na televizijiB ali kako da ga odbijem? 1emam +rabrosti da mu ka/em ne. 0&amo izvolite0B a u sebi mislimE 0<ospodeB sad treba da sluam ovog gnjavatora.0 Copte mi ne prija da razgovaram sa njimB ali mi je vrlo neprijatno da mu ka/em neB i tako biram manje zloB rekavi muE 0C4iteB raskomotite se.0 3iu zadovoljan kada razgovor bude gotov i kada budem mogao da skinem osme+ sa li$a. 0 ako ste?0 pitam ga. 0Odlino0B odgovoriB a zatim pria i pria koliko mu znai taj seminarB a ja mislimE 0<ospodeB kad e da pre4e na stvar?0 1a kraju ka/e ta imaB a ja gaB metaDorinoB tresnem o zidB rekavi muE 0&vako bi mogao da rei tako banalan problem0 i onda mu otvorim vrata. 0C+B najzad sam ga se oslobodio0B ka/em u sebi. &ledeeg jutraB za dorukom @jer oseam da sam bio neutivA pri4em mu i pitam ga kako je. 0#rilino dobro0B ka/e onB i dodaE 0=oram neto da vam ka/em. Ono to ste mi sino rekli bilo mi je od ogromne pomoi. =ogu li da vas vidim danas posle ruka?0 0OB neG0 ada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivimB to je najgora vrsta milosr4a. 1emamo +rabrosti da ka/emo kako /elimo da nas ostave na miru. ada mi neko ka/eE 01e volim da ljudima nanosim zlo0B ja odgovorimE 0Ostavi se togaG 1e verujem ti.0

1e verujem onima koji ka/u da ne vole da nanose zlo drugima. &vi mi obo/avamo da ranjavamo druge. ? kad neko drugi nanosi zloB to nam jo vie godiB jer e drugi loe misliti o namaB ako mi nanosimo zlo. 1ee nas $enitiB govorie protiv nasB a to nam ni najmanjeB ne prijaG nazad na vr+

3. Car!tvo je ovde ivot je banketB a tragedija je to veina ljudi umire od gladi. 3a o tome govorim ovdeB u sutini. <rupa ljudi umirala je od /e4i na jednom brodiuB nedaleko od brazilske obale. #ojma nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatkaB jer se reka na tom mestu ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoliko milja ka puini. =ogli su da je pijuB ali nisu znali. 1a isti nainB okru/eni smo radouB sreomB ljubavlju. .eina ljudi kao da nita ne zna o tome. -ta je razlog? #retrpeli su pranje mozga. Kipnotizovani suB uspavani. >amislite ma4ioniara koji +ipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje ne postoje i da ne vidi stvari koje su tu. &ve je u tome. #okajte se i primite dobru vest. #okajte seG #robudite seG 1e oplakujte svoje gre+e. 2emu plakati nad gresima koji su poinjeni u snu? >ar biste plakali nad neim to ste uradili pod +ipnozom? >ato biste se poistovedvali sa takvom osobom? #robudite seG #robudite seG #romenite svoj stav. #okuajte da gledate na stvari s nove take gleditaG Fer 0$arstvo je ovde0G 6ekao sam vam da se prvo treba probuditiB priznati da vam bu4enje ne prija. =e4utimB problem je to vie volite da zadr/ite i osvojite sve one stvari za kojeB putem +ipnozeB verujete da su toliko va/ne i drago$ene za vasB za va /ivot i opstanak. #osle togaB potrebno je da s+vatite. Da s+vatite kako se mo/da dr/ite pogreni+ idejaB i da ba te ideje presudno utiu na va /ivotB inei ga +aotinimB a istovremeno vas odr/avaju u uspavanom stanju. :deje koje se odnose na ljubavB na sloboduB na sreu itd. : nije lako sluati nekoga ko izla/e diskusiji ideje do koji+ vam je toliko stalo i koji+ se tako grevito dr/ite. #ostoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. #okazalo se da onaj ko je podvrgnut pranju mozgaB 0introjek$ijom0 pri+vata neku njemu stranu idejuB koja pripada nekom drugom. C trenutku kada neko na ovaj nain pri+vata ube4enja i ideje koje nisu njegoveB one vre atak na linost. 2ovek ostaje zateen i reaguje na emotivan nain. 5o je oekivana reak$ijaB dokaz da je neko indoktriniran. &premni smo da umremo za ideju koja nikada nije bila deo nas. 5eroristi i takozvani sve$i pri+vate neku idejuB progutaju je bez /vakanja i onda su spremni da umru za nju. 1ije lako sluatiB pogotovo kad postoji emotivna zbrka. 2ak i kad toga nemaB nije lako sluatiH slua se uvek svoj unapred programirani stav na koji smo +ipnotiki uslovljeni. 2esto se sve to se uje tumai u svetlu sopstvenog +ipnotizovanog stanjaB sopstvene uslovljenosti i programiranosti. &vi mi imamo svoje stavoveB zar ne? : sluamo polazei od ti+ stavova. 0KenriB kako si se promenioG 3io si tako visokB a sada si tako maliG 3io si tako krupanB a sada si tako mravG -ta ti se desiloB Kenri?0 ? Kenri ka/eE 0Fa nisam KenriB ja sam 7renk.0 0O+B promenio si ak i imeG0 ako naterati takve ljude da vas sluaju? 1ajte/a stvar na svetu je sluatiB gledati. =i ne /elimo da vidimo. =islite li da bi neki kapitalista +teo da s+vati ta je dobro u komunistikom svetu? :li da bi neki komunista zaista +teo da s+vati ta je dobro i zdravo u kapiJ talistikom svetu? =islite li da je nekom bogatau stalo da gleda /ivot siroma+a? 1e /elimo da gledamoB da vidimoB jer ako to uinimoB mo/da emo se promeniti. 1e /elimo da gledamo. ?ko sagledamo stvari kakve jesuB gubimo kontrolu nad /ivotom koji ionako jedva dr/imo na okupu. Da biste mogli da se probuditeB ono to vam je potrebno nije energijaB nije snagaB nije mladostB pa ak ni neka visoka inteligen$ija. Ono to vam je najpotrebnije je spremnost da nauite neto novo. =ogunost bu4enja je u direktnoj propor$iji sa koliinom istine koju ste spremni da +rabro pri+vatite. Do koje ste take spremni na to? oliko ste spremni da se voljno odreknete onoga -to vam je u /ivotu najdra/e? Do koje ste take spremni da mislite na neto novoB neto to vam nije blisko? #rva reak$ija je stra+. =i se ne plaimo nepoznatog. 1e mo/emo se bojati neega to ne poznajemo. 1iko se ne boji nepoznatog. =i se u sutini bojimo da ne izgubimo ono to nam je poznato. Ito ega se bojimo. Dau vam primer J rekao sam da je svaka stvar koju inimo zaga4ena egoizmom. 1ije lako uti tako neto. ?li zamislimo se malo nad timB pokuajmo da dublje za4emo u to. ?ko sve ono to inimo izvire iz linog interesa J vie ili manje vidljivog J kakvo oseanje budi u vama misao na vae milosr4e i vaa dobra dela u tom novom svetlu? -ta je s vaim dobrim delima?

Ivo vam jedna mala ve/ba. =islite na neko od dobri+ dela koja ste uinili. ? sadB pokuajte da s+vatite ta su zaista bile motiva$ije vaeg linog interesaB koji+ ste bili vie ili manje svesni. -ta je s vaim ponosom? -ta je s vaom tatinom? -ta je s onim oseanjem superiornosti koje ste oseali prema svom suseduB to vam se inio kao veliki egoista? &ve se to menjaB zar ne? 0Dobro0B mo/da ete reiB 0moj sused ima manje raDiniran ukus od mene.0 .i ste onda najopasniji tip linosti. :zgleda da je :sus imao manje problema sa tipom kao to je va sused nego sa takvima kao to ste viB sa ljudima koji su ube4eni da su dobri. Drugi kao da mu nisu predstavljali veliki problem J bili su otvoreno egoistiB svesni da su takvi. >atoB probudite seG 5o je osloba4ajueG 5o je udesnoG Oseate li se potiteno? =o/da to i jeste. >ar nije udesno s+vatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji? >ar to nije udesno? 6azoarani ste? #ogledajte ta smo izneli na svetlost danaG -ta je ostalo od vae tatine? #rijalo bi vam oseanje da ste bolji od drugi+B ali poJ gledajte ta je isplivalo J prevaraG nazad na vr+

4. *ra5 il#6ija 2ini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta za ouvanje linostiB koji je na primarni i najdublji instinkt. ako se mo/emo svesno odrei egoizma? 5o biB tako reiB bilo kao odabrati nepostojanje. ako god biloB prestanite da se oseate krivim zato to ste egoisti J svi smo isti. Fednom je neko rekao divnu stvar za :susaB a taj neko nije bio vernik. 6ekao jeE 0Ono to je najlepe kod :susa je to se oseao lagodno me4u greni$imaB jer je s+vatao da ni najmanje nije bolji od nji+.0 =i se razlikujemo od drugi+ J od kriminala$aB na primer J samo po onome to radimo ili ne radimoB a ne po onome to jesmo. Fedina razlika izme4u :susa i ti+ grenika je u tome to je on bio budanB a oni nisu. #omislite na ljude koji dobiju na lutriji. Da ne govore mo/daE 0#onosan sam to pri+vatam ovu nagraduB ne zbog sebeB ve zbog svoje na$ije i svoje zemlje.0 >ar tako govore oni to dobiju ne lutriji? 1e J jer oni su imali sreeB sree. : zato su osvojili premiju. >ar se mo/e biti ponosan na tako neto? 1a isti nainB ako uspete da stignete do prosvetljenjaB uiniete to iz linog interesa i biete sreni. >ar ete da slavite takvu stvar? -ta tu ima da se slavi? >ar ne s+vatate koliko je glupo +valiti se svojim dobrim delima? 7arisej nije bio lo ovekB bio je samo glup. 1ikada se nije zaustavio da razmisli. Fednom je neko rekaoE 01emam +rabrosti da stanem i razmislimB jer ako bi+ to uinioB ne bi+ znao kako ponovo da krenem.0 ada bisteB dakleB zastali da razmisliteB s+vatili biste da u stvari nema niega na ta biste bili posebno ponosni. ako ta injeni$a utie na va odnos sa drugim ljudima? 1a ta se /alite? Fedan mladi se /alio da ga je njegova devojka razoaralaB ponela se li$emerno prema njemu. 1a ta se on /alio? >ar je oekivao neto bolje? Oekujte ono to je gore J okru/eni smo egoistima. On je bio budalaB postavio je na pijedestalB zar ne? =islio je za nju da je prin$ezaB mislio je da su ljudi dobri. 1ije takoG ;judi nisu dobri. ;oi su koliko i vi J loiB s+vatate li? Cspavani su koliko i vi. -ta mislite da oni tra/e? &voj lini interesB isto kao i vi. 1ema nikakve razlike me4u vama. Cspevate li da zamislite koliko osloba4a mogunost da nikada vie ne budete razoaraniB nikada vie prevareni? 1ikada se vie neete oseati naputenoB odbaeno. elite li da se probudite? elite li sreu? elite li slobodu? Ivo je J otarasite se svoji+ la/ni+ idejaB svoji+ iluzija. 1e dozvolite da vas drugi varaju. ?ko ne budete varali sami sebeB neete varati ni druge ljude. 5ada ete i+ voleti. C suprotnomB /iveete sve vreme u zabludi o drugimaB s vaim iluzijamaB neprekidno u sukobu sa stvarnou. =o/da jeB za veinu vasB previe potresno kad ujete da treba oekivati kako su svi @osim veoma retki+ osoba koje su budneA egoistiB ili da slede svoj lini interesB na sirov ili raDiniran nain. ?liB ako to imate u viduB s+vatiete da nema niega to bi vas razoaralo i niega to vas ne bi razoaralo. Da ste uvek bili u neposrednom dodiru sa stvarnouB nikada se ne bi osetili razoarano. =e4utimB vie vam odgovara da sebi predstavljate druge ljude u sjajnim bojamaH vie vam odgovara da ne vidite pravi izgled ljudski+ biaB zato to vam ne odgovara da vidite pravi lik samog sebe. : zato sad plaate $enu.

17. 8ta je pro!vetljenje$

Fednom me je neko pitaoE 0 akvo je prosvetljenje? akvo je bu4enje?0 :spriao sam mu priu o kloaru u ;ondonu koji se sprema za poinak. Cspeo je da u smeu prona4e komad suvog +leba za veeru i stigao na obalu 5emze. &ipi kiaB i on se umota u svoj stariB is$epani kaput. ;egne pored reke i samo to nije zaspaoB kad se iznenada pojavi rols rojs sa vozaem. :z limuzine iza4e prelepa devojka koja mu ka/eE 0&iroti oveeB neete valjda ovde prenoiti?0 0Kou0B odgovori joj kloar. 01e mogu to dozvoliti0B ka/e mu devojka. 0#o4ite u moju kuu da se naspavateB posle jedne dobre veere.0 : takoB na njeno insistiranjeB on u4e u automobilB voze se van ;ondona i sti/u do jedne vile okru/ene ogromnim parkom. 1a ulazu i+ doeka majordomB kome devojka ka/eE 0=olim teB D/ejmsB odvedi ovog oveka u odeljenje za poslugu i neka mu pru/e sve to mu treba.0 #osle togaB devojka ode u svoju sobuB svue se i pripremi za spavanje. :znenadaB priseti se svog gostaB ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili kloara dopire svetlost. Ona poku$aB otvori vrata i na4e kloara budnog. 0-ta jeB dobri ovee0B upita gaB 0zar niste dobro veerali?0 01ikada u /ivotu nisam tako dobro jeo0B odgovori joj on. 0Da li vam je toplo?0 upita ga devojka. 0DaB +valaB krevet je topao i udoban0B odgovori on. 5ada mu ona ka/eE 0=o/da vam je potrebno malo drutva? Koete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u krevetu?0 Ona mu pri4eB on se pomeri i padne pravo u 5emzu. ?+G 1iste oekivali #rosvetljenjeG #robudite seG ada budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnouB svoje snove injeni$amaB tada ete izai na pravi put. 5ek e tada /ivot dobiti smisao i postae predivan. #ostoji jo jedna priaB o nekom 6amirezu. On je stara$ koji /ivi u svom zamku na vr+u brda. C krevetu jeB paralizovanB gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijateljaB star$a koji se uz pomo tapa penje sve vie uzbrdo. 6amirez nita ne mo/e da uiniB jer posluga ima slobodan dan. 1eprijatelj na kraju otvori vrataB u4e u sobuB zavue ruku ispod mantilaB izvadi pitolj i ka/eE 01ajzad emo se obraunatiB 6amirez.0 6amirez pokua da ga odgovoriE 0&luajB 3ord/ijaB zato bi to uinio? 5i dobro zna da ja vie nisam onaj ovek koji te je muio kad si bio mlad.0 01eB ne0B uzvrati mu neprijateljB 0tvoje slatke rei nee me razuveriti. Ono to ja /elim je osvetaB i ti me ne mo/e spreitiG0 5adaB 6amirez ka/eE 0I ba moguG0 0 ako?0 upita ga neprijatelj. 0=ogu da se probudim0B ka/e 6amirezB to i uini J probudi se. Ito ta je prosvetljenjeG ada vam neko ka/eE 01ita ne mo/e da uini0B mo/ete mu odgovoritiE 01ije tanoB mogu da se probudimG0 : odjednomB /ivot vie nije komar kakav vam se inio. #robudite seG Fednom me je neko pitaoE 0Fesi li ti prosvetljen?0 -ta sam mogao da mu odgovorim? Koete li neki odgovor? Ivo jednogE 0Otkud ja znam? ako se to mo/e znati? >ar je to va/no?0 ?ko neto previe /eliteB u nevolji ste. ?ko sam ja mo/da prosvetljen i vi me sluate samo zato to sam prosvetljenB onda ste u velikoj nevolji. Feste li spremni da vam prosvetljen ovek opere mozak? FerB svako mo/e da vam tako opere mozak. -ta je va/no da li je neko manje ili vie prosvetljen? ?li problem je to svi mi volimo da se oslonimo ne nekogB zar ne? #otrebno nam je da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na $ilj. On nam uliva naduB zar ne? ? ta e vam nada? >ar nije i to jedan oblik /elje? 1adate se neemu boljem od onoga to sada imateB zar ne? C suprotnom se ne biste nadali. ?li to znai da zaboravljate kako vam je i sada dobroB mada toga niste svesni. >ato se ne usredsredite na sadanjostB umesto da se nadate boljoj budunosti? >ato ne s+vatite ovo to je sadaB umesto to ga zaboravljateB nadajui se buduem? ? mo/da je ta budunost samo nova klopka?

11. 1amopo!matranje Fedini nain na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vae ideje. ?ko ste spremni da sluate i da se o vama diskutujeB neto ete uinitiB ali niko vam ne mo/e pomoi. &taje najva/nije od svega? &amoposmatranje. 5u vam niko ne mo/e pru/iti ruku. 1iko vam ne mo/e dati odJ govarajui metod. 1iko vam ne mo/e pokazati odre4enu te+niku. C trenutku kada pri+vatimo neku te+nikuB postaJ jemo iznova programiraniB ali samoposmatranje J gledanje samog sebe J veoma je znaajno. 5o ne znai biti uronjen u sopstvene problemeB biti obuzet samim sobom. 1e govorim o tome J govorim o samoposmatranju. ? ta to znai? 5o znai posmatranje svega to je u nama i izvan nasB do ekstremne take J posmatranje kao da se to deava nekom drugom. -ta to znai? >nai da ono to nam se deava ne treba do/ivljavati linoB znai da treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve veze s nama. .i patite zbog svoje depresije i svoji+ stra+ova samo zato to se poistoveujete s njima. <ovoriteE 0Depresivan sam.0 ?li to je pogrenoB vi niste depresivni. ?ko +oete da budete pre$izniB mogli biste reiE 0C ovom trenutku prolazim kroz Dazu depresije.0 ?li ne mo/ete reiE 0Depresivan sam.0 .i niste vaa depresija. &ve je to samo varka umaB posebna vrsta iluzije. 1esvesno ste naueni da mislite da ste vi vaa depresijaB da ste vi vai stra+oviB da ste vi vaa radost i oseanja koja pro/ivljavate.

0>adovoljan samG0 1iste vi zadovoljni. =o/da je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar vasB ali stvari e se ubrzo promenitiB nee potrajati J nikada ne trajuB sve se neprestano menja. Obla$i dolaze i odlazeB neki su $rniB neki beliH neki velikiB neki mali. ?ko pratimo ovu analogijuB vi biste bili nebo koje posmatra oblake. 3ili biste pasivan posmatraB sa distan$e. >nam daje ovaj stav za vas mo/da apsurdanB pogotovo ako ste odrasli u kulturi >apada. FerB ne smete se uplitatiB nita ne zakljuujte. &amo gledajteG #osmatrajteG #roblem je to su ljudi skloni da zakljuuju o stvarima koje ne uspevaju ak ni da s+vate. &talno utvr4ujemo neke stvariB zar ne? 1ikada ne pomislimo da stvarima uopte nije potrebno da budu utvrdivane. 5o je veliko prosvetljenje. &tvari se moraju s+vatiti. ?ko se s+vateB tada se mogu promeniti. =enjate li svet ili sebe? Koete li da promenite svet? -ta ka/ete da ponete od samog sebe? -ta ka/ete da budete prvi promenjeni? ?li kako se posti/e promena? #osmatranjem. 6azumevanjem. 3ez uplitanja vaeg prosu4ivanjaB jer to o emu prosu4ujete ne mo/ete s+vatiti. ada ka/ete o nekomeE 0On je komunista0B u tom trenutku razumevanje prestaje. 1alepili ste mu etiketu. 0On je bur/uj0 J razumevanje prestaje. 1alepili ste etiketuB a ukoliko su na toj etiketi atributi pri+vatanja ili odba$ivanjaB utoliko gore. ako mo/ete ikada razumeti to to odba$ujeteB ili ak i ono to pri+vatate? 6ei koje vam govorim ine vam se mo/da kao da dolaze s neke druge planeteB zar ne? 1ikakav sudB nikakav komentarB nikakav stav J jednostavno posmatrateB prouavateB gledateB bez ikakve /elje da promenite ono to jeste. FerB ako +oete da promenite ono to jeste u ono to bi trebalo da budeB gubi se sposobJ nost razumevanja. Dreser pasa pokuava da s+vati /ivotinjuB kako bi je nauio da izvede odre4ene radnje. 1aunik posmatra poJ naanje mravaB bez drugog $ilja osim prouavanja /ivota mravaB da bi nauio to vie o njima. &amo to i nita vie. On ne pokuava da i+ naui netoB ili da neto dobije za uzvrat. >animaju ga mravi i /eli da naui to vie o njima. 5o je njegov motiv. Onog dana kada uspete da zauzmete slian stavB prisustvovaete udu. #romeniete se J bez ikakvog napora. #romena e se pokazatiB neete morati da je tra/ite. : dok /ivot svesnosti rasteruje mrakB sve zlo nestaje. &ve ono to je dobro biva +ranjeno. 5o je iskustvo kroz koje morate sami da pro4ete. ?li sve to tra/i dis$iplinovan um. ? kad govorim o dis$ipliniB ne govorim o naporuB govorim o drugim stvaJ rima. Feste li ikad pa/ljivo posmatrali nekog atletiara? &port je itav njegov /ivotB ali kakav je to dis$iplinovan /ivotG #osmatrajte reku koja tee prema moru. Ona sama Dormira obale oko sebe. ada unutar vas postoji neto to se kree u ispravnom smeruB to stvara svoju dis$iplinu. 5renutak kad se budimoB kad nas obasja svesnostB divan je trenutak. 5o je najlepe iskustvo na svetuB najJ va/nijeB najizuzetnije. 1e postoji na svetu nita va/nije od bu4enja. 1itaG 1aravnoB i to je dis$iplina na svoj nain. 1e postoji nita lepe od injeni$e da smo svesni. .i biste mo/da vie voleli da /ivite u mraku? =o/da vie volite da raditeB a da niste svesni svoji+ radnjiH da govoriteB a da niste svesni svoji+ rei? >ar vie volite da sluate druge ljudeB a da niste svesnt onoga to ujeteH ili da gledate oko sebeB bez svesti o onome to vidite? .eliki &okrat je rekaoH 01esvestan /ivot nije vredan da bude pro/ivljen.0 5o je istina kojoj nisu potrebna dalja objanjenja. .eina ljudi ne /ivi svesnim /ivotom. ivi me+anikim /ivotomB s me+anikim mislima J koje obino potiu od nekog drugog J me+aniki+ oseanjaB me+aniki+ ak$ija i reak$ija. Koete li da vidite koliko ste sami takvi? 03a ti je lepa ta koulja.0 #rija vam da ujete tako neto. &ve zbog jedne koulje. ada ujete tako netoB ponosni ste na sami sebe. ;judi dolaze da posete moj $entar u :ndiji i govoreE 0 akvo prekrasno mestoB kakvo divno drveeB kakva prijatna klima0B i ja se ve lepo oseamB sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i ka/emE 0 akve su to gluposti? akve ja veze imam sa tim drveem? 1isam ja taj koji je izabrao ovo mesto. 1isam ja taj koji je naruio klimu J tog dana je sluajno bilo lepo vreme.0 ?liB la/no 0ja0 je ulo u igru i zato se dobro oseam. Dobro se oseam sa 0mojom0 kulturom i 0mojom0 na$ijom. ?li dokle se tako mo/e stii sa sopstvenom glupou? 1e alim se. <ovore mi da je moja velika indijska kultura stvorila veliki broj mistikaB ali nisam i+ ja stvorioB nisam ja odgovoran za to. Da mi ka/uE 5a tvoja zemlja sa tolikim siromatvom J ba odvratno.0 Fa se stidimB ali nisam ja to stvorio. Da li ste ikad razmislili o takvim stvarima? ;judi vam ka/uE 0Fako lepo izgledate0B i ve ste na sedmom nebu. >ato se ka/eE 0Fa sam o.k.B ti si o.k.0 Fednog dana napisau knjigu koja e se zvati Fa sam magara$B ti si magara$. #riznati da si magara$ najvie osloba4a i neto je najdivnije na svetu. ada mi ljudi ka/uE 0<rei0B ja im odgovaramE 0-ta si oekivao od jednog magar$a?0 6azoru/ani J svi moramo biti razoru/ani. C konanom oslobo4enjuB ja sam magara$B ti si magara$. >a sada J kako obino biva J ja pritisnem dugme i ti ide goreB pritisnem drugo dugme i ti ide dole. : to ti prija. oliko ljudi poznajete koji ostaju ravnoduni na po+vale ili kritike? 5o je ljudskiB govorimo. ;judski J to znai kako treba da budemo pomalo majmuniB tako da svi mogu da nas vuku za repB i da radimo sve ono to smatraju da bi trebalo da radimo. Da li je to ljudski? ?ko nalazite da lepo izgledamB to znai da ste u tom trenutku dobro raspolo/eni i nita vie od toga. 5o tako4e znai da odgovoram vaem spisku za nabavku. &vi mi nosimo neki spisak za nabavku iB na neki nainB ljudi treba da odgovaraju tom spisku J visok... tamna kosa... lep... zavisno od naeg ukusa. 0&vi4a mi se va glas0B ka/e onaB

0zaljubljena sam.0 1ije zaljubljenaB pre bi+ rekao da je glupa. ad god je neko zaljubljen J oklevam da ka/em J utoliko je pre magara$. &edite i posmatrajte ta vam se doga4a. .i samo be/ite od sami+ sebeB +oete da pobegnete. 1eko je jednom rekaoE 0>a+valimo 3ogu za stvarnostB kao i za mogunost da pobegnemo od nje.0 5o je znai ono to se doga4a. =i smo me+anizovaniB kontrolisani. #iemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je udesno biti kontrolisan i kako je neop+odno da vam drugi ljudi govore da ste o.k. &amo tada se dobro oseate. ako je divno sedeti u zatvoruB iliB kako mi je neko jue rekaoB biti u sopstvenom kavezu. Dopada vam se u zatvoru? .olite da budete kontrolisani? 6ei u vam jednu stvarE ako priznate sami sebi da se dobro oseate kad vam ka/u da ste o.k.B pripremate se da se loe oseate kad vam drugi budu rekli da niste. &ve dok se /ivi da bi se zadovoljila oekivanja drugi+B potrebno je paziti kako se oblaiB kako se eljaB da $ipele uvek budu uglan$ane J sve u svemuB da se uvek zadovolje nji+ova prokleta oekivanja. >ar to nazivate ljudskim? 5o je ono to ete otkriti kada posmatrate sebe. 3iete u/asnutiG 2injeni$a je da niste ni o.k.B ni obrnuto. =o/da odgovarate tu4em raspolo/enjuB ili aktuelnoj modi. >ar to znai da ste postali o.k.? >ar toB da li ete biti o.k.B zavisi od toga? >ar zavisi od onoga to ljudi misle o vama? :sus oigledno nije bio o.k.B prema standardima tog vremena. .i znai niste o.k.B niti obrnutoB vi ste viB i gotovo. 1adam se da je ovo veliko otkrieB bar za neke od vas. ?ko samo dvojeJtroje otkriju tako netoB to je izuzetan doga4ajG Dosta sa svim tim priama da li je neko o.k. ili nije. Dosta sa svim prosu4ivanjima i zakljuivanjimaB treba samo da posmatrateB da gledate. Otkriete velike stvari. 5a otkria e vas promeniti. 1ije potreban nikakav napor za toB verujte mi. nazad na vr+

1%. 9e'ni :ivot 2ovek sedi u autobusu i na kolenima dr/i veliki paket J to je neki te/akB duguljast predmet. .oza autobusa ga pitaE 0-ta vam je to u krilu?0 2ovek mu odgovoriE M5o je neaktivirana bomba. :skopao sam je u bati i sada je nosim u poli$iju.0 .oza mu onda ka/eE 0#a neete je valjda dr/ati u krilu? &tavite je pod sedite.0 #si+ologija i druge du+ovne nauke premetaju bombu sa krila pod sedite. Cglavnom ne reavaju probleme. &aJ mo i+ zamenjuju drugim problemima. Da li ste ikad razmiljali o tome? :mali ste jedan problemB sada imate drugi. : uvek e biti takoB sve dok se ne rei problem koji se zove 0ja0. &ve do tog trenutka nikud se nee stii. .eliki misti$i i uitelji :stoka rekli biE 0 o si ti?0 =nogi misle da je najva/nije pitanje na svetuE ko je :sus? 1ije tako. =nogi misle da je toE postoji ii 3og? 1ije tako. =nogi misle da je najva/nije pitanjeE postoji li /ivot posle smrti? 1ije tako. :zgleda kao da se niko ne bavi ovim problemomE postoji li /ivot pre smrti? #a ipakB iskustvo mi govori da su ba ljudi koji ne znaju ta da uine sa ovim /ivotomB preokupirani da saznaju ta e raditi u drugom /ivotu. Dobar simptom injeni$e da ste budni je da vas nimalo ne zanima ta e biti u nekom buduem /ivotu. Copte se ne bavite takvim mislimaB to vam je neva/no. >nate li ta je veni /ivot? =islite li da je to /ivot koji beskonano traje? ?li ak e vam i vai teolozi rei da je to suludoB jer je i sama beskonanost obu+vaena vremenom. .enost je vreme koje zauvek traje. .enoB u stvariB znai bezvremeno. ;judski um to nije sposoban da s+vati. ;judski um je sposoban da s+vati vreme i da ga negira. Ono to je bezvremeno iznad je nae moi s+vatanja. #a ipakB misti$i ka/u da je venost ovde i sada. 5o je dobra vestB zar ne? Ovde je i sada. ;judima ne prija kada im govorim da zaborave prolost J toliko su ponosni na njuG :li je se toliko stide. ?li to je ludiloG Odba$ite jeG ada vam ka/uE 0#okajte se zbog svoje prolosti0B pokuajte da s+vatite kako je to samo religiozni metod koji slu/i da vas odr/i u stanju uspavanosti. #robudite seG Ito ta je pokajanjeB a ne plakanje nad sopstvenim gresima. #robudite seG &+vatite i prestanite da plaete. #robudite seG nazad na vr+

1). *ako otkriti !voje ;ja;$

.eliki uitelji ka/u da je najva/nije pitanje na svetuE ko sam ja? :li jo boljeE ta je to 0ja0? Da li ete mo/da rei da ste sve drugo s+vatili sem toga? Da li ete mo/da rei da ste razumeii astronomijuB $rne rupe i kvazareB da ste upueni u inDormatikuB pa ipak ne znate ko ste? #oboguB vi jo spavate. Da li ete mo/da red da ste s+vatili ko je :susB a istovremeno ne znate ko ste vi? ako onda mo/ete s+vatiti :susa? o je taj koji pokuava da s+vati? 5o je prvo to treba da otkrijete. 5o je osnova svegaB zar ne? : ba zato to to nije s+vaenoB imamo sve te glupeB religiozne narode sukobljene u tim idiotskimB religioznim ratovima J muslimani koji ratuju protiv jevrejaB protestanti protiv katolikaB i sve ostale gadosti. 1e znaju ko suB jer kad bi znaliB ratova ne bi bilo. Ono to /elim opet da podvuem je samoposmatranje. .i me sluateB ali istovremeno mo/ete da ujete i druge zvuke pored mog glasa. Da li ste svesni svoji+ reak$ija dok me sluate? ?ko nisteB znai da ste pretrpeli pranje mozgaB ili ete potpasti pod uti$aj svoji+ unutranji+ sila koji+ uopte niste svesni. 2ak i ako ste svesni kako reagujete na meneB da li ste svesni otkud potiu vae reak$ije? =o/da me uopte ne sluateB mo/da me slua va tata? -ta misliteB da li je to mogue? 2esto mi se deavaB kad ovako govorimB da otkrijem osobe koje uopte nisu prisutne. #risutna je nji+ova mamaB prisutan je nji+ov tataB ali oni nisu tu. 1ikada nisu prisutni. 0Fa /ivim J ne jaB ali moj ota$ /ivi u meni.0 Ovo je bukvalno istinaB ovo je apsolutno i bukvalno istina. =ogao bi+ da vas se$iram pare po pareB i pitam vasE 0Da vidimo J ova Draza potie od tateB od mameB od babeB od dedeB od koga?0 o /ivi u vama? Oseanje koje se javi kada se otkrije ta injeni$aB zaista je u/asno. .i umiljate da ste slobodniB ali verovatno ne postoji ni jedan pokretB ni jedna misaoB oseanjeB stav ili ube4enje u vamaB koji ne potiu od nekog drugog. >ar to nije u/asno? ? vi to ak i ne znate. 6e je o jednom me+anikom /ivotu koji vam je nametnut. 1eke stvari izazivaju u vama sna/na uzbu4enjaB i mislite da vi pro/ivljavate ta uzbu4enja. Da li je tako? #otrebna je velika svesnost sa vae strane da s+vatite kako je to to zovete 0ja0 samo konglomerat vai+ iskustava iz prolostiB vai+ uslovtjenostiB vae programiranostiJ 5o je bolno. C sutiniB kada pone bu4enjeB do/ivljava se veliki bol. 3olno je videti kako se rue sopstvene iluzije. &ve to ste mislili da ste izgradili pretvara se u pra+B i to je bolno. 2itavo je pokajanje u tomeB 2itavo je bu4enje u tome. ako bi bilo da date sebi minut vremena da biste postali svesni onoga to oseate u svom teluB onoga to se deava u vaem umuB da postanete svesni svog emotivnog stanja? ako bi bilo da postanete svesni klupe na kojoj sediteB injeni$e da su vae oi otvoreneB boje ovi+ zavesa i tkanine od koji+ su satkane? ako bi bilo da postanete svesni moga li$a i vae reak$ije na moje li$e? FerB vi ve imate reak$ijuB bez obzira da li ste je svesni ili ne. : to verovatno nije vaa reak$ijaB ve reak$ija koja je rezultat vae uslovljenosti. >atoB kako bi bilo da postanete svesni neki+ stvari o kojima sam govorioB bez obzira to je to sada samo seanje? #ostanite svesni svog prisustva u ovoj sali i ka/iteE 0Fa sam u ovoj sali.0 5o je kao da ste izvan vas i da gledate sami sebe. >apaziete da je to oseanje neto drukije od gledanja objekata oko vas. asnije emo se upitatiE 0 o je osoba koja posmatra?0 Fa posmatram 0sebe0 J ta je to 0ja0B ta je to 0sebe0? >a sada je dovoljno da 0ja0 posmatra 0sebe0B ali ukoiiko se desi da sebe osu4ujete ili +valiteB nemojte da blokirate pokudu ili po+valuB ve je posmatrajte. Fa sebe kudimH ja sebe osu4ujemH ja sebe +valim J posmatrajte i nita drugo. 1e pokuavajte da menjate stvariG 1emojte mislitiE o+B reeno nam je da ne radimo tako. Fednostavno posmatrajte sve to se deava. ao to sam vam ve rekaoB samoposmatranje znai gledanje J posmatranje onoga to se deava u vama i oko vas J kao da se deava nekome drugom. nazad na vr+

1+. 8ta je na,e pravo ;ja; #redla/em vam drugu ve/bu. 5ra/im od vas da na paretu papira napiete najkrai opis sebe J na primer poslovan ovekB svetenikB ljudsko bieB FevrejB bilo ta. .idim da neki piu rei kaoE plodanB +odoasnik u potrazi za neimB merodavanB /ivB nestrpljivB usredsre4enB elastianB ljubavnikB lan ljudskog roda itd. 1adam se da je to plod posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku drugu osobu.

?liB obratite pa/nju J to je 0ja0 koje posmatra 0sebe0. Ovo je zanimljiv Denomen koji nikada nije prestao da izaJ ziva u4enje kod DilozoDaB mistikaB naunikaB psi+ologa J0ja0 mo/e da posmatra 0sebe0. 2ini se da /ivotinje to apJ solutno ne mogu. 2ini se da je potrebna odre4ena koliina inteligen$ije za tako neto. Ono to u vam sada izneti nije neka metaDizikaB nije DilozoDija. 5o je jednostavno posmatranjeB zdrav razum. .eliki istoni misti$i obraaju se u stvarnosti onom 0ja0B a ne 0sebi0. C sutiniB neki misti$i nam govore kako mi pre svega polazimo od stvariB od svesti o stvarima oko sebeH zatim se pomeramo ka svesti o mislima @koje predJ stavljaju 0sebe0B nae uslovljeno 0ja0A i na kraju dolazimo do svesti o onom koji misli. &tvariB misliB mislila$. Ono to tra/imo je mislila$. =o/e li mislila$ spoznati samog sebe? =ogu li ja znati ta je to 0ja0? 1eki od ovi+ mistika odgovarajuE 0=o/e li no/ posei samog sebe? =o/e li zub ugristi samog sebe? =o/e li oko videti samo sebe? =o/e li 0ja0 upoznati samo sebe? ?li mene u ovom trenutku interesuje neto mnogo praktinijeB a to je saJ gledavanje onoga to 0ja0 nije. &luajte ovo to vam ka/emE da li sam ja moje misliB misli koje mislim? 1e. =isli dolaze i odlazeH ja nisam moje misli. Da li sam moje telo? a/u da se u svakom trenutku milioni elija naeg tela menjaju i obnavljajuB tako da nakon sedam godina u tetu ne ostane ni jedna /iva elija od oni+ koje smo imali pre toga. Nelije dolaze i odlazeB ra4aju se i umiruB ali 0ja0 ostaje. Da li sam jaB dakleB moje telo? Oigledno neG 0Fa0 je neto drukijeB neto vie u odnosu na telo. =o/da se mo/e rei da je telo deo toga 0ja0B ali deo koji se menjaB stalno se kree i menja. oristimo istu re da ga deDiniemoB ali se ono stalno menja. :sto kao to ka/emo za 1ijagarin vodopad da je 1ijagarin vodopadB i pored toga to se vodene mase neprestano menjaju. oristimo isti naziv za stvarnost koja je u stalnoj evolu$iji. ? moje ime? Da li je 0ja0 mo/da moje ime? Oigledno da nijeB jer mogu da promenim svoje imeB bez menjanja tog 0ja0. ? moja karijera? ? moja ube4enja? a/u da sam budista ili +rianinB da li je to mo/da sutinski deo moga 0ja0? ada prelazim iz jedne u drugu veruB da li se to 0ja0 promenilo? Da li imam jedno drugo 0ja0 ili se to isto 0ja0 promenilo? Drugim reimaB da li su moje ime i moja vera sutinski delovi moga 0ja0? Itikete su stvarno va/ne svima nama. Fa sam republikana$B ka/emoB ali da li smo zaista to? 1e mo/e se rei da se menja nae 0ja0B ako promenimo partiju. .eliki deo svog /ivota traamo u reagovanju na etiketeB svoje i etikete drugi+ ljudi. #oistoveujemo te etikete sa svojim 0ja0. ada je ovek potpuno sputan etiketamaB kakvu vrednost imaju te etikete za nae 0ja0? =o/emo li rei da 0ja0 ne predstavlja ni jedna od ti+ etiketa koje mu pridajemo? Itikete pripadaju naem eguB naem uslovljenom 0ja0B onome koje se stalno menja. Da li se pravo 0ja0 menja? Da li se posmatra menja? #retpostavimo da stra+ujeteB ili /elite netoB ili ste zabrinuti. ada se 0ja0 ne poistoveuje sa nov$emB ili imeJ nomB ili na$ionalnouB sa drugim ljudimaB prijateljimaB bilo imeB onda vae 0ja0 nikada nije ugro/eno. Ono mo/e biti veoma aktivnoB ali nije ugro/eno. &etite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bolB zabrinutost ili stra+. #re svegaB uspevate li da razluite /elju ispod te patnje? &+vatate li da postoji neto to /arko /elite i da vam to izaziva patnju? -ta je to /elja? 5o je samo /eljaB ali ona postaje poistoveivanje. 1a neki nainB sami ste sebi rekliE 0Ono to je dobro za moje MjaMB tako rei opstanak MjaMB povezani su sa tom /eljom.0 #atnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neimB bilo da je to u nama ili izvan nas. nazad na vr+

1-. Negativna o!e(anja ad god oseate odbojnost u dodiru s nekimB /ivite u iluziji. 1eto je ozbiljno pogreno u vama. 1e vidite stvarnost. 1eto se u vama mora promeniti. =e4utimB ta uglavnom inimo u odnosu na svoja negativna oseanja? a/emoE 0On je kriv. =ora se promeniti.0 1eG &vet je takav kakav treba da bude. .i ste taj koji treba da se promeni. #retpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdiB neemu to je oigledno za svaku osudu. Odgovarajua reak$ija je da ka/ete kako takve stvari ne bi smele da se deavajuB zar ne? 1a neki nainB morali biste da osetite impuls da ispravite nepravednu situa$iju. 1a primerB neko nanosi bol detetuB a vi prisustvujete tom nasilju. -ta kaJ /ete za ovaj primer? 1adam se da ne mislite da u vam rei kako ne bi trebalo da se meate. 1eB ali ako ste lieni negativni+ oseanja biete mnogo pribranijiB mnogo pribraniji. FerB kada se u igru ukljue negativna oseanjaB gubi se glava. 1a s$enu ulazi egoB nae uslovljeno 0ja0B i sve se kvari. 5amo gde je bio jedan problem koji treba da se reiB sada su dva problema. =nogi ljudi pogreno misle da odsustvo negativni+ oseanjaB kao to su bes ili mr/njaB znai da se onda nita ne mo/e uiniti da bi se resila neka situa$ija. OB neB apsolutno nije takoG 1ismo emotivno ukljueniB ali zato odma+ stupamo u ak$iju. #ostajemo mnogo osetljiviji u odnosu na stvari i osobe koje nas okru/uju.

1au senzibilnost ubija ba to uslovljenoB la/no 0ja0 J kada se do te mere poistovetimo sa sobomB da viak naeg ega spreava da vidimo stvari objektivnoB sa distan$e. ada se stupa u ak$ijuB veoma je va/na sposobnost da se stvari vide sa distan$e. =e4utimB negativna oseanja spreavaju nas da zauzmemo takav stav. ako da nazovemoB ondaB to to aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se suprotstavlja objektivnom zlu? -ta god da jeB to nije reak$ijaB ve ak$ija. nazad na vr+

10. &d 'ega 6avi!imo$ =i nikada ne oseamo patnju kada izgubimo neto emu smo dali sloboduB to nikada nismo pokuali da posedujemo. #atnja je simptom injeni$e da sam uslovio svoju sreuB povezavi je s nekim ili neimB bar do izvesne mere. 5oliko smo navikli da sluamo suprotne stvariB da se ovo to govorim ini neljudskimB zar ne? 1e tvrdim da nae uslovljeno 0ja0 uvek zapada u uobiajene eme. 5o zavisi od naina na koji smo uslovljeni. #ostavlja se pitanje da li je s+vatljivo /iveti /ivot u kome smo totalno sami i ne zavisimo ni od koga. &vi mi zavisimo od drugi+B u mnogim stvarima. >avisimo od mesaraB pekaraB Dabrikanta svea. =e4uzavisnost. Organizovali smo drutvo na ovaj nain i poveravamo razliite Dunk$ije razliitim ljudima za dobrobit svakogaB da bismo bolje i eDikasnije /iveli J ili se bar nadamo da je tako. =e4utimB ako govorimo o psi+olokoj zavisnosti od druge osobe J emotivnoj zavisnosti od nekoga J ta to podrazumeva? 5o znai zavisiti od drugog ljudskog bia da bi se stiglo do sopstvene sree. 6azmislite o tome. jerB ako to uiniteB sledee to ete uraditiB svesno ili manje svesnoB bie za+tev da druge osobe doprinesu vaoj srei. >atim se sti/e na drugu stranu J suoavamo se sa stra+om od gubitkaB stra+om od otu4enjaB stra+om da budemo odbaeniB suoavamo se sa me4usobnim sputavanjem i kontrolisanjem. &avrena ljubav iskljuuje stra+. 5amo gde postoji ljubav ne postoje za+teviB oekivanjaB zavisnost. Fa ne tra/im da me uinite srenimH moja srea ne zavisi od vas. ?ko morate da me napustiteB nee mi biti /ao samog sebeH izuzetno mi prija vae drutvoB ali ja se ne vezujem za vas. Fa u/ivam u vaem drutvu na temelju nevezanosti J na u/ivam ja u vamaB to je neto vee i od vas i od meneB neto to sam otkrioB neka vrsta simDonijeB neka vrsta orkestra koji svira u vaem prisustvu. ?liB kada odete od meneB orkestar ne prestaje da svira. 5o je orkestar velikog repertoara i nikada ne prestaje da svira. 2itavo je bu4enje u tome. ?li mi smo +ipnotizovaniB uspavaniB pretrpeli smo pranje mozga. 2ini se u/asno postaviti takvo pitanjeB ali mo/e li se rei da me volite ako se zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da odem? ?ko me ne ostavljate na miru? =o/e li se rei da me voliteB ako imate potrebu za mnomB psi+oloki ili emotivnoB da biste bili sreni? FerB takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim uenjima svi+ sveti+ spisaB svi+ religijaB svi+ mistika. ako smo mogliB za tolike godineB da to ne uvidimo? 2esto sam se pitao kako to nisam ranije uvideo? ada se prvi put itaju takve radikalne tvrdnje u svetim spisimaB pone da se pitaE da li je ovaj ovek lud? ?liB posle nekog vremena pone da veruje da su ostali ljudi ludi. 0?ko se ne odreknete svog o$a i majkeB brae i sestaraB ako se zauvek ne odreknete svega to posedujeteB ne mo/ete biti moji ueni$i.0 &ve morate napustiti. 5o nije Diziko odri$anjeB razumete J to bi bilo lako. ada odba$ite sve svoje iluzijeB najzad stupate u dodir sa stvarnou iB verujte miB nikada vie nee biti sami. 1ikada vie. Csamljenost se ne lei dru/enjem sa drugim ljudima. Csamljenost se lei kontaktom sa stvarnou. OB toliko toga mo/e da se ka/e o ovomeG Dodir sa stvarnouB kra+ iluzijaB neposredan odnos sa onim to je stvarno. -ta god to biloB nema ime. =o/emo ga upoznatiB ali samo ako napustimo ono to je nestvarno. =o/e se otkriti ta je to biti sam kada preJ stanemo da se vezujemoB kada prestanemo da budemo zavisni. ?liB prvi korak je videti sve to kao neto po/eljno. ?ko se ne smatra za po/eljnoB kako se mo/e ikada prii blizu? 6azmislite o svojoj usamljenosti. Da li je prisustvo drugi+ ljudi mo/e ikad ukloniti? Ono mo/e da poslu/i samo da od nje pobegnete. Cnutar vas je prazninaB zar ne? ? kada praznina ispliva na povrinuB ta se radi? 3e/i seB ukljui se televizorB ukljui se radioB ita se neka knjigaB tra/i se drutvo drugi+ ljudiB zabavaB zaborav. &vi to rade. 5o je veliki biznis danasB itava industrija organizovana da nas zabavi i odvue nae misli na drugu stranu. 2injeni$a je da svaku etiketu koja vam padne na pamet @izuzimam mo/da onu 0ljudsko bie0A mo/ete da prilepite na 0sebe0 J vae 0ja0 nije nita od svega toga. ada dakle iza4ete iz samog sebe i posmatrate to 0sebe0B svoj egoB ne poistoveujete sa vie sa njime. #atnja postoji unutar 0sebe0 iB kada poistovetite svoje pravo 0ja0 i to 0sebe0B poinje patnja.

#retpostavimo da stra+ujeteB ili /elite netoB ili ste zabrinuti. ada se 0ja0 ne poistoveuje sa nov$emB ili imeJ nomB ili na$ionalnouB sa drugim ljudimaB prijateljimaB bilo imeB onda vae 0ja0 nikada nije ugro/eno. Ono mo/e biti veoma aktivnoB ali nije ugro/eno. &etite se neega to vam je izazvalo ili izaziva bolB zabrinutost ili stra+. #re svegaB uspevate li da razluite /elju ispod te patnje? &+vatate li da postoji neto to /arko /elite i da vam to izaziva patnju? -ta je to /elja? 5o je samo /eljaB ali ona postaje poistoveivanje. 1a neki nainB sami ste sebi rekliE 0Ono to je dobro za moje MjaMB tako rei opstanak MjaMB povezani su sa tom /eljom.0 #atnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neimB bilo da je to u nama ili izvan nas. nazad na vr+

12. *ako do!tign#ti !re(#$ #ostanite svesni sami+ sebe. #osmatrajte sebeB zato sam ve rekao da je samoposmatranje neto udesno i izuzetno. #osle nekog vremenaB nije neop+odan nikakav naporB jer kako se iluzije gubeB poinju da se upoznaju stvari koje ne mogu biti opisane. 5o se zove srea. &ve se menjaB i u nama se ra4a svesnostB spoznaja. Fedan uenik pitao je svog du+ovnog uiteljaE 0=o/e li mi rei neku mudru re? 1eto to e me voditi kroz /ivot?0 5o je bio dan utanja ovog uiteljaB pa je uzeo list +artije i napisaoE 0&vesnost0. Cenik je na to rekaoH 05o je previe sa/eto. Da li bi moglo malo opirnije?0 Citelj je onda napisaoE 0&vesnostB svesnostB svesnost.0 Cenik je uzvratioE 0C reduB ali ta to znai?0 Odgovor je bioE 0&vesnost znai... svesnost.0 Ito ta znai posmatrati samog sebe. 1iko vam ne mo/e pokazati kako se to iniB jer bi vam dao te+nikuB programirao bi vas. ?li posmatrajte sebe. ada razgovarate s nekimB da ti ste svesni ili se samo poistoveujete s razgovorom? ada ste na nekog besniB da li ste svesni ili se samo poistoveujete sa svojim besom? asnijeB kada se smiriteB da li se udubite u to iskustvoB pokuavate li da ga razumete? Odakle potie? -ta ga je izazvalo? 1e poznajem drugi put koji bi vas priveo svesnosti. &amo ono to se s+vati mo/e se promeniti. Ono to se ne razumeB ili ega nismo svesniB biva potisnuto. 1e menja se. ?liB kada se s+vatiB mo/e se promeniti. #onekad me pitajuE 0Da li je razvoj svesnosti postepen pro$es ili je to iznenadna promena?0 #ostoje neki ljudi koji imaju sreu da im se desi neka vrsta naglog bu4enja svestiB poput bleska munje. FednostavnoB postaju svesni. =e4utimB pro$es je najee dugB spor i postepen. ;judi maloJpomalo s+vate odre4ene stvariB iluzije se gubeB DanJ tazije se eliminiuB sloj po slojB i te osobe postepeno stupaju u dodir sa injeni$amaB sa stvarnou. 1e postoji apsolutno pravilo. #odsetiu vas na poznatu priu o lavu koji upadne u stado ova$a i na svoje veliko iznena4enje pronalazi jednog lava medu njima. 5aj lav je od malena rastao u tom stadu. 3lejao je kao ov$a i kretao se kao ov$a. ;av se uputio pravo ka njemu iB kada se lavJov$a naao pred pravim lavomB poeo je da dr+ti kao prut. ;av mu je rekaoE 0-ta radi me4u tim ov$ama?0 ;avJov$a mu je odgovorioE 0Fa sam ov$a.0 ? lav mu ju rekaoE 01ije ba da nisiB ali po4i sa mnom.0 Odveo je lavaJov$u do jednog jezer$eta i rekao muE 0<ledajG0 ada je lavJov$a video svoj odraz u vodiB oglasio se monom rikom. C tom trenutku se preobrazio i nikada vie nije bio isti. ?ko imate sree i bogovi su vam blagonakloniB mo/ete najednom s+vatiti ta je to 0ja0B i onda nikada vie neete biti istiB nikada vie. 1ita vie nee moi da vas dodirneB i niko nee moi da vas ugrozi. 1eete se plaiti niega i nikoga. >ar to nije izvanredno? iveete kao $arB kao $ari$a. Ito ta znai /iveti kao vladar. 5o nema nieg zajednikog sa mogunou da se pojavite u novinama ili da stvorite pun d/ak para. &ve su to gluposti. 1e bojimo se nikogaB jer smo vie nego zadovoljni time to smo niko i nita. Cspe+ ili neuspe+ ne znae nam apsolutno nita. 1emaju nikakvo znaenje. #oast ili sramota nemaju nikakvo znaenjeG 2ak i ako vas izvrgnu rugluB ako ispadnete smeniB nita vam ne znai. 1e dotie vas. >ar to nije predivno stanje? 1eki dosti/u ovaj $iljB korak po korakB opreznoB nakon nedelja i mese$i samoposmatranja. ?li jedno mogu da vam garantujemE ne poznajem ni jednu osobu koja je posvetila svoje vreme samoposmatranjuB a da nije primetila promene ve posle nekoliko nedelja. =enja se kvalitet /ivotaB tako da ljudi ne moraju samo da mi veruju na re. Oni to videB drukiji suB reaguju na drugi nain. C sutiniB manje reagujuB a vie delaju. &+vataju stvari koje nikada ranije nisu uvideli. 2ovek tada ima vie energijeB postaje mnogo /ivlji. ;judi misle da smoB ukoliko nemamo /eljeB kao be/ivotne klade. C stvarnostiB gubi se samo napetost. Oslobodite se stra+a od neuspe+aB od brige za uspe+omB i biete ono to jeste. Opustite se. 1eete voziti kao to sada initeB s nogom na koni$i. Ito ta e se dogoditi. #ostoji jedna divna izreka 2uang )eaB velikog kineskog mudra$aB koja ka/eE 0 ada strela$ ga4aB nemajui nikakvu nagradu u vidu. 2ini to svim svojim sposobnostimaH kada ga4a da bi osvojio bronzanu kopuB ve je nervozanH kada ga4a za zlatni troDejB postaje slep i gubi glavu.0 On nije izgubio svoje sposobnostiB ali nagrada ga ometa. 1jemu je to va/noG .ie misli na pobedu nego na ga4anjeB i potreba za pobedom oduzima mu vetinu. >ar

vam ovo ne izgleda kao slika i prilika veine ljudi? ada se ne /ivi u zavisnosti od neegaB ouva se itava sposobnostB sva energijaB i ovek je oputenB jer mu nije va/no da li dobija ili gubi. &av /ivot je u tome. &ve izvire iz svesnosti. : samo tako spoznaete da poast i slava ne znae apsolutno nita. 5o je samo drutvena konven$ija. Ito zato misti$i i proro$i nikada nisu marili za to. #oast i sramota nikada im nita nisu znaili. iveli su u drugom svetuB u svetu probu4eni+. Cspe+ i neuspe+ nita im nisu znaili. 1ji+ova taka gledita bila jeE 0Fa sam magara$B ti si magara$ J u emu je onda problem?0 1eko je rekaoE 5ri najte/e stvari za ljudsko bie ne spadaju u Dizike atribute ili intelektualnu sposobnost. ao prvoB treba zameniti mr/nju ljubavljuH drugoB pridru/iti se odbaenimaH treeB priznati da si pogreio.0 ?li to su najlake stvari na svetuB ako se ne poistovetimo sa sobomB sa uslovljenim 0ja0. =ogu se rei stvari kaoE 0#ogreio samG Da me bolje poznajeteB uvideli biste koliko esto greim. -ta ste oekivali od jednog magar$a?0 ?liB ako se nisam poistovetio sa tim aspektima 0sebe0B ne mo/ete mi nakoditi. C poetkuB vae postojee stanje uinie da budete depresivni i napeti. #atieteB plakati i tako dalje. 0#re prosvetljenja bio sam potitenH posle prosvetljenja sam i dalje potiten.0 ?li postoji razlika J ne poistoveujem se vie sa svojom depresijom. &+vatate kolika je to razlika? :za4ite iz sami+ sebe i gledajte tu potitenostB nemojte se poistoveivati sa njom. 1e inite nita da je se oslobodite J mo/ete i dalje da /ivite dok ona prolazi kroz vasB da na kraju iezne. ?ko ne znate ta to znaiB onda zaista imate ta da po/elite. ? briga? Ivo je sti/e. ?li vi niste uznemireni. ako je to udnoG >abrinuti steB ali niste uznemireni. >ar to nije paradoksalno? & lakoom putate da u vas u4e taj oblakB jer to se vie be/i od njegaB daje mu se vea mo. &ada mo/ete da ga posmatrate dok prolazi. =o/ete ak da budete sreni u toj zabrinutosti. >ar to nije suludo? =o/ete da budete sreni u svojoj potitenosti. ?liB ne treba greiti u tome ta je srea. =o/da mislite da je srea neko oseanjeB neka us+ienost? 3a to izaziva depresiju. >ar vam to niko nije rekao? C reduB us+ieni steB ali samo pripremate put za novu depresiju. Cstreptali steB ali razaznajte brigu iza svog oseanjaE kako da uinim da potraje? 5o nije sreaB to je ovisnost. #itam se koliko ima neovisnika koji itaju ovu knjigu. ?ko spadate u grupu proseni+ itala$aB svakako vas ima malo. 1e gledajte s visine na ljude koji su ovisni$i od alko+ola ili droge J mo/da ste i vi ovisnik koliko i oni. ada sam prvi put uspeo da sagledam jedan deli tog novog svetaB bilo je zastraujue. &+vatio sam ta znai biti sam kad nigde nema oslon$aB kada drugima ne uskrauje slobodu a istovremeno si i sam slobodanB kada ni za koga nisi poseban i kada sve voli J jer to je ljubav. ;jubav sija i na dobro i na zloB ini da kia pada i na sve$e i na grenike. =o/e li ru/a da ka/eE 0Dau svoj miris dobrima koji mi pri4uB ali zadr/au ga za sebe ako me pomirie neko ko je zao.0 :li da lampa ka/eE 0Dau svoju svetlost dobrima u ovoj prostorijiB ali u je uskratiti zlima.0 :li da drvo ka/eE 0Dau svoju senku dobrima koji se sklone ispod meneB ali uskratiu je zlima.0 Ovo su predstave o tome ta je u stvari ljubav. ;jubav je uvek bila tuB gledala nas je pravo u li$e iz sveti+ spisaB ali se mi nikada nismo potrudili da je vidimoB jer smo bili previe zauzeti onim to naa kultura naziva ljubavljuB sa svojim pesmama i poezijom J ali to ni u kom sluaju nije ljubavB to je njena suprotnost. 5o je /eljaB kontrolaB posesivnost. 5o je manipula$ijaB stra+B briga Jto nije ljubav. <ovorili su nam da je srea glatka ko/aB ili neko mesto u koje se putuje. ?li ona nije nita od svega togaB mada svi imamo udnu naviku da nau sreu uslovljavamo i inimo zavisnom od drugi+ stvariB bilo izvan ili unutar nas. a/emoB na primerE 0Odbijam da budem srean dok mi ne pro4e nervoza.0 ;epoB imamo dobru vest za vasE 0=o/ete da budete sreni ve sadaB s vaom nervozom.0 Koete li jo bolju vest? #ostoji samo jedan razlog to niste iskusili ono to u :ndiji zovemo anand J bla/enost. #ostoji samo jedan razlog zato se ne oseate bla/eno u ovom trenutkuB a to je injeni$a da mislite ili se usmeravate samo na ono to nemate. Da nije takoB do/iveli biste bla/enost. Csmeravate se na ono to nemate. #a ipakB ba u ovom trenutkuB imate sve to vam je potrebno za to iskustvo. :sus je uio zdravom razumu obine ljudeB gladne ljudeB siromane ljude. Davao im je dobru vestE zdrav razum vam stoji na raspolaganjuB mo/ete ga uzeti. ?li ko slua? 1ikoga ne interesujeB svima je lake da ostanu uspavani. nazad na vr+ 13. 8ta je koren na!ilja$ 1eki tvrde da postoje samo dve stvari na svetuE 3og i stra+H ljubav i stra+ su jedine stvari na ovom svetu. #ostoji samo jedno zlo J stra+. #ostoji samo jedno dobro J ljubav. 1ekada joj se pridaju druga imena. #onekad se zove srea ili slobodaB ili mirB ili radostB ili bogB i ko zna ta jo. ?li etiketa nema veliki znaaj. ? ne postoji takvo zlo na svetu koje ne izvire iz stra+a. 1i jedno jedino.

1eznanje i stra+B neznanje koje je prouzrokovano stra+om J odatle potie svako zloB odatle potie vae nasilje. ;inost koja zaista nije nasilnaB koja je nesposobna za nasiljeB liena je stra+a. =i se ljutimo i besnimo samo kada se bojimo neega. &etite se kada ste se poslednji put razgnevili. KajdeB razmislite. &etite se rog doga4aja i potra/ite stra+ koji je skriven iza toga. -ta ste se bojali da ete izgubiti? >ato ste mislili da vam mo/e biti oduzeto? Odatle izvire gnev. #omislite na neku razbesnelu osobuB mo/da ak na nekoga koga se bojite. =o/ete li da vidite koliko je prestravljena? >aista je prestravljenaB inae se ne bi razbesnela. C konanoj analizi postoje samo dve stvariE ljubav i stra+. =eni odgovara da se vodi ovakav razgovor bez vrste struktureB koji je u stanju da se premeta sa jedne teme na druguB i da se s vremena na vreme vraa na razliite argumenteB zato to je na taj nain mogue da se zaista s+vati ono to govorim. ?ko neto ne uvidite odma+B mo/da ete uspeti kasnijeB a ono to ne dopire do jedne osobeB mo/da e dopreti do druge. <ovorim o razliitim temamaB ali sve se one vrte oko iste stvari. 1azovite je svesnostB slobodaB bu4enjeB prosvetljenje ili kako god +oeteB to je zaista jedna ista stvar. nazad na vr+

14. *ako !t#piti # dodir !a !tvarno,(#$ #osmatrajte sve to je u vama i izvan vas iB kada vam se neto desiB gledajte to kao da se deava nekom drugomB bez komentaraB prosu4ivanjaB stavovaB meanjaB bez pokuaja da to promeniteB samo da s+vatite. ada to uiniteB uvideete da se postepeno distan$irate i ne poistoveujete vie sa sobomB sa uslovljenim 0ja0. &veta 5ereza ?vilska ka/e da joj je pred kraj /ivota podarena izuzetna milost. Ona svakako ne upotrebljava neki moderni izrazB ali u sutini govori ba o distan$iranju od same sebe. ?ko neko boluje od rakaB a ja ga ne poznajemB nisam naroito dirnut. ?ko sam nada+nut ljubavlju i osetljivouB mo/da bi+ mu pru/io rukuB ali sa emotivne take gledita nisam dirnut. ?ko vi treba da polo/ite neki ispitB to me se ne dotie. =ogu da ka/em sa distan$eE 0-to vie brineteB tim gore po vas. >ato ne napravite pauzuB umesto to samo uite?0 ?li kada ja treba da polo/im neki ispitB stvari drukije stojeB zar ne? 5o je zato to se poistoveujem sa samim sobom J sa svojom porodi$omB svojom zemljomB svojom imovinomB svojim telomB sa svojim la/nim ja. akav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da sve te stvari ne nazivam svojim? 3io bi+ odvojen od nji+B ne bi+ se vie poistoveivao. Ito ta znai izgubiti sebeB negirati sebeB umreti u sebi. &amo o tome govorimo ovde. Du+ovnostB bu4enje. Opet vam ponavljamB izuzetno je va/noB ako +oete da se probuditeB da se posvetite 0samoposmatranju0. 3udite svesni onoga to govoriteB onoga to initeB onoga to misliteB budite svesni svi+ svoji+ ak$ijaB svoji+ pobuda i motiva. 1esvesni /ivot nije vredan da bude pro/ivljen. 1esvesni /ivot je me+aniki /ivotB on nije ljudskiB ve programiranB uslovljen. C takvom /ivotu slini smo kamenuB kladi. C zemlji iz koje dolazimB stotine +iljade ljudi /ivi u straaramaB u krajnjem siromatvuB i jedva pre/ivljavaju radei od jutra do mraka teke Dizike posloveB zatim spavajuB bude se ujutroB pojedu neto i onda sve ponovo. ? vi se naslonite u stoli$i i misliteE 0 akav /ivotB zar je to sve to /ivot mo/e da im pru/i?0 ? onda iznenadaB obasja vas munja spoznaje da **B*** posto ljudi ovde ne /ivi nita bolje. &vakakoB mo/ete da odete u bioskopB da putujete naokolo automobilomB da krstarite brodom. >ar verujete da ste u mnogo boljem polo/aju od oni+ tamo? =rtvi s$e koliko i oni. =aine ste koliko i oni J mo/da malo vee maineB ali ipak maine. 5u/no je to. 5u/no je misliti o tome kako ljudi /ive svoj /ivot na ovom svetu. ;judi /ive svoje /ivot sa DiksJidejamaB i nikada se ne menjaju. Fednostavno ne s+vataju ta se deava oko nji+. Fednako bi bilo da su komadi drveta ili kamenaB ili maine koje govoreB +odajuB misle. &ve to nije nimalo ljudskiB svi su samo lutkeB izubijane sa svi+ strana. #ritisni jedno dugme i dobie reak$iju. =o/eteB takoreiB predskazati kako e neko reagovati. ?ko prouavam neku osobuB mogu pre$izno da ka/em kako e reagovati. ada radim grupnu terapijuB ponekad napiem na paretu papira da e 5aj i taj poeti razgovorB a Onaj odgovoriti. >ar ne mislite da je to loe? #a lepoB nemojte sluati ljude koji vam govoreE 0>aboravi samog sebe. #osveti se drugimaB s ljubavlju.0 1emojte i+ sluatiG Oni greeG 1ajgora stvar koju mo/ete da uinite je da zaboravite sebe kada se posveujete drugimaB sa takozvanim altruistikim stavom. nazad na vr+

%7. 1ve!no!t =o/ete da kontroiiete samo one stvari koji+ ste svesniH one koji+ niste svesni kontroliu vas. ;judi su uvek robovi onoga ega nisu svesni. ada postanemo svesniB osloba4amo se ti+ stvariH i dalje su tuB ali vas ne kontroliuB ne uznemiravajuB ne porobljavaju vas. Ito u emu je razlika. &vesnostB spoznajaB sve to ovde uimo je da postanemo posmatrai koji uestvuju. Fa vam govorimB istovreJ meno posmatrajui i vas i sebe. ad vas sluamB beskrajno mi je va/nije da sluam sebeB a ne vas. 1aravno da je va/no da sluam vasB ali jo je va/nije da sluam samog sebeB inae neu biti u stanju da vas ujemB ili u pogreno s+vatiti to to govorite. Fa vam pristupam polazei od svog stanja. 6azliito reagujem na vasB polazei od svoje nesigurnostiB od svoje potrebe da manipuliem vamaB od svoje /elje za uspe+omB od razdra/ljivosti i drugi+ oseanja koji+ nisam svestan. >ato je apsolutno neop+odno da sluam sebe dok sluam vas. 1ije potrebno da zamiljamo sebe kako lebdimo u vazdu+u. Da biste imali neku iru predstavu o ovome to govorimB .zamislite dobrog vozaa koji vozi automobil i kon$entrie se na ono to mu govorite. 2ak i ako se sva4a sa vamaB savreno je svestan saobraajni+ znakova. C istom trenutku kada se desi neto neuobiajenoB neki udan zvuk i slinoB on ga odma+ uje. 6ei e vamE 0Fesi li siguran da si zatvorio gepek?0 ako uspeva? >ato to je svestan i na oprezu je. 1jegova pa/nja je kon$entrisana na razgovorB ili ak na sva4uB ali je njegova svesnost raJ sprenaB prijemiva je na razliite stvari. Ono na emu insistiramo ovde nije kon$entra$ijaB koja nije va/na. =noge te+nike medita$ije zasnovane su na kon$entra$ijiB ali ja nemam dovoljno poverenja u to. One esto u sebi sadr/e nasilnostB podr/avaju programiranost i uslovljenost. Ono to prizivam je svesnostB koja se ne podudara sa kon$entra$ijom. on$entra$ija je kao DarB kao reDlektor. Otvoreni smo prema svemu to ulazi u unutranjost polja ak$ije sopstvene svesti. =o/emo pritom biti ak i odsutni du+omB ali kada je re o svesnostiB nikada nismo odsutni du+om. ada je svesnost ukljuenaB nema rasejanostiB jer smo neprekidno svesni svega oko sebe i u nama. Czmimo da posmatram drvee napolju i zabrinut sam. Da li sam odsutan du+om? Odsutan sam samo ako je $ilj da se kon$entriem na drvee. ?li ako sam svestan da sam zabrinutB nema odsutnosti du+a. #otrebno je samo biti svestan na ta se kon$entrie pa/nja. ada neto krene nizbrdoB ili se desi neki neprijatan doga4ajB odma+ smo u pripravnosti. 1eto je loe krenuloG C trenutku kada do svesti dopru negativna opa/anjaB odma+ smo u pripravnostiB kao voza automobila. 6ekao sam vam da je sveta 5ereza ?vilska govorila kako joj je 3og podario milost da razlui sebe od sebe. #onekad i de$a govore na taj nain. 1eko dvogodinje dete mo/e reii 05omi je jutros dorukovao.0 1e ka/e 0ja0B iako je on 5omiB ve ka/e M5omi0 u treem li$u. =isti$i oseaju stvari na isti nain. #restali su da se poistoveuju sa sobom i /ive u spokojsrvu. 5o je milost o kojoj je govorila sveta 5ereza. 5o je ono to nas veliki misti$i :stoka podstiu da prona4emoB nae pravo 0ja0B a isto ine i misti$i >apadaB kao =ajster Ik+art. Oni podstiu ljude da na4u svoje 0ja0. nazad na vr+ %1. 8ta !# etikete$ Ono to je va/noB nije saznanje ko je ili ta je to 0ja0. 1ikada neete uspeti. 1e postoje rei koje bi ga opisale. .a/no je zaboraviti etikete. ao to ka/u japanski uitelji zenaE 01e tra/ite istinuH manite se prosu4ivanja.0 Odba$ite svoje teorijeB ne tra/ite istinu. :stina nije neto to treba tra/iti. ?ko prestanete da budete dogmatiniB vrlo brzo ete s+vatiti. Ovde se deava neto slino. ?ko zaboravite svoje etiketeB otkriete to to tra/ite. -ta smatram pod etiketama? &vaku etiketu na koju pomisliteB osim mo/da one 0ljudsko bie0. :stinaB ta etiketa ne ka/e mnogoB ali kada ka/eteE 0Fa sam uspena osoba0B to je ludost. #oistoveujemo sebe sa uspe+om. Cspe+ nije deo naeg 0ja0. Cspe+ je neto to dolazi i prolaziH danas je tuB sutra ga ve mo/da nee biti. 5o nije 0ja0. :sto je kada se ka/eE 0Fa sam propao ovekB ja sam advokatB ja sam biznismen.0 >nate li ta e vam se desti ako se poistovetite sa tim stvarima? #otpuno ete se zalepiti za nji+B stalno ete se bojati da e ieznutiB i otud potie vaa patnja. 3a sam na to mislio kada sam vam ranije rekaoE 0?ko patiteB vi ste uspavani.0 Koete li jedan oigledan znak injeni$e da ste uspavani? Ivo gaE vi patite. #atnja je simptom udaljavanja od stvarnosti. #atnja vam se pru/a da biste otvorili oi prema stvarnostiB da biste s+vatili da u nekom delu vaeg bia vlada la/nost. 3a kao to se Diziki bol oseti zato da biste s+vatili kako negde u telu postoji neka bolest ili povreda. #atnja ukazuje da negde postoji neto la/no. #atnja se javlja kada se sukobimo sa stvarnouB kada se vaa la/nost sukobi se istinom J tada se javlja patnja. C suprotnomB nema patnje.

nazad na vr+

%%. & #!pe5# # :ivot# Ovo to u vam rei uinie vam se mo/da pompeznoB ali istina je. =inuti koji slede mogli bi biti najva/niji u vaem /ivotu. ?ko biste uspeli da dokuite ono to e sada usleditiB mogli biste da dosegnete tajnu bu4enja. 3ili biste zauvek sreni. 1ikada vie ne biste bili nesreni. 1ita ne bi vie imalo mo da vam nanese bol. >aista vam ka/emE nita. 5o je kao da u vazdu+ prolijete $rnu .Darbu J vazdu+ ostaje netaknut. 1emogue je obojiti vazdu+ u $rno. &ta god da se desiB ostajemo netaknutiB ostajemo spokojni. #ostoje ljudska bia koja su dosegla ovaj $iljB dosegla su ono to deDiniem 0ljudsko bie0. 5o je neto sasvim drukije od apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju tegle u svim prav$imaB od osobe koja doputa da joj doJ ga4aji ili drugi ljudi govore ta treba da do/ivi. : tako neko do/ivljava ono to mu govore drugi i to deDinie kao svoju ranjivost. ?+G On je samo marioneta. Koete li da budete marioneta? #ritisne se dugme i idete gore J svi4a vam se? ?li ako odbijete da se poistovetite sa ma kojom etiketomB vei deo vai+ briga e jednostavno nestati. asnije emo govoriti o stra+u od bolesti i smrtiB ali ljudi su veinom zabrinuti za svoju karijeruB jedan beJ znaajni poslovni ovek od "" godina pije pivo u kaDani i ka/eE 0#ogledajte moje kolske drugove J oni su stvarno uspeliG0 akav idiotG -ta podrazumeva pod tim 0uspeli0? .ide svoje ime u novinama. >nai li vam to da su uspeli? Fedan je predsednik nekog drutvaH drugi je proizveden za vr+ovnog sudijuH neki trei je postao ovo ili ono. =ajJ muniB svi su oni majmuni. o odluuje ta znai biti uspean? Ovo idiotsko drutvoG <lavna briga drutva je da zadr/i samo sebe u stanju nepokretnostiB da se nita ne menjaG -to pre ovo s+vatimoB tim bolje po nas. 3olesni suB svi od reda. #oremeeni suB ludi. 1eko postane direktor ludni$e i veoma je ponosanB iako to nita ne znai. 3iti predsednik nekog drutva nema nikakve veze sa uspe+om u /ivotu. ivot mo/e biti uspean samo kad se probudimoG 5ada ni od koga ne treba tra/iti izvinjenjeB nita nikome ne treba objanjavatiB potpuno vam je neva/no ta ljudi misle ili govore o vama. 1emate vie briga J sreni ste. Ito ta jeB po meniB uspe+ u /ivotu. :mati lep posaoB ili biti slavanB ili imati sjajnu reputa$ijuB nema ama ba nikakve veze sa sreom ili uspe+om. 1ikakveG #otpuno je irelevantno. 1eki takozvani uspean ovek ima u stvari samo jednu brigu J ta o njemu misle njegova de$aB ta o njemu misle njegovi susediB ta o njemu misli njegova /ena. 5rebalo bi da postane slavan. 1ae drutvo i naa kultura danononono nam to svrdlaju u glavu. 5i ljudi su uspeliG -ta su uspeli? Cspeli su da naprave budale od sebeB jer su upotrebili svu svoju snagu i energiju da postignu neto to nema nikakvu vrednost. #replaeni su i zbunjeniB lutki$e kao i svi ostali. #ogledajte i+ dok etaju po pozorni$i. #ogledajte kako se uznemire kad opaze neku mrlji$u na koulji. >ar to nazivate uspe+om? ontrolisani suB izmanipulisani. 5o su nesrenaB jadna stvorenja. ivot im ne priinjava nikakvo zadovoljstvoB jer ne umeju da /ive. 1eprestano su napeti i zabrinuti. >ar to nazivate ljudskim? >nate li zato se sve to doga4a? :z samo jednog razlogaE poistovetili su se s nekom etiketom. #oistovetili su svoje 0ja0 sa nov$emB poslomB zanimanjem. C tome je nji+ova greka. Fedan advokat dobije raun od vodoinstalatera i ka/eE 0IjB pa ti me kota dvesta dolara na satG 5oliko ni jaB kao advokatB ne zara4ujemG0 .odoinstalater mu odgovoriE 01isam ni ja toliko zara4ivao kada sam se bavio advokaturomG0 =o/ete biti vodoinstalaterB advokatB poslovni ovek ili svetenikB ali to ne dotie vae sutinsko 0ja0B ne dotie vas. ?ko sutra promenim zanimanjeB to je kao da menjam odeu. Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa odea? Da li ste vae ime? Da li ste vae zanimanje? #restanite da se poistoveujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. ada to uistinu s+vatiteB nikakva kritika nee vas dotadB pa ak ni po+vala ili laskanje. ada vam neko ka/eE 03a si sposoban0B o emu on govori? <ovori o naem eguB o naem uslovljenomB la/nom 0ja0B ne o naem pravom 0ja0. Ovo 0ja0 nije ni jako ni slaboB nije ni uspeno ni neuspeno. 1ije ni jedna od ti+ etiketa. 5o su stvari koje dolaze i odlazeB zavisne su od kriterijuma koje odre4uje drutvoB od uslova i okolnosti kojima smo podvrgnuti. 5e stvari zavise od raspolo/enja osobe koja vam se u odre4enom trenutku obrati. 1emaju nita zajedniko sa naim 0ja0B koje nije nita od svega toga. DotleB nae uslovljenoB indoktrinirano 0ja0 jeB manjeJvieB egoistaB budalaB inDantilan J jednom reiB pravi magara$. >atoB kada ka/ete sebiE 03a sam magara$G0 to ve godinama znateG Igo je uslovljen J ta ste oekivali? : zato se poistoveujete sa svojim egom? 3udaleG 5o nije vae 0ja0. Koete li da budete sreni? 5rajna srea nema uzroka.. .i me ne mo/ete uiniti srenimB vi niste moja srea. ?ko upitate probu4enu osobuE 0>ato si srena?0 ona e odgovoritiE 0? zato ne bi+ bila?0 &rea je nae prirodno stanje. &rea je prirodno stanje male de$eB kojima $arstvo pripada sve dok ne budu uprljana i zaga4ena glupou drutva i kulture. Da bi se dostigla sreaB nita nije potrebno uinitiB jer srea ne mo/e

biti dostignuta. >na li neko zato? >ato to je ve imamo. ako se mo/e juriti za neim to je ve u naim rukama? >ato je onda ne okusite? >ato to morate neeg da se liiteB da odba$ite neto. =orate da odba$ite svoje iluzije. 1ita ne treba da ostvarite ili dobijete da biste bili sreni. 1aprotivB potrebno je da odba$ite neto. ivot je lak. 2udesan. =e4utimB on traje samo sa vaim iluzijamaB ambi$ijamaB vaom po+lepom i za+tevima. >nate li odakle potiu sve te stvari? Od poistoveivanja sa svim moguim etiketamaG nazad na vr+

%). <etiri koraka do m#dro!ti #rvo to treba uiniti je da se suoimo sa svojim negativnim oseanjima koji+ nismo svesni. =nogiB mnogi ljudi nose u sebi negativna oseanjaB potpuno nesvesni toga. =nogi su ljudi potiteniB a potpuno nesvesni toga. : samo kada stupi u dodir s radouB ovek postane svestan koliko je bio potiten. 1e mo/emo se suoiti sa rakom koji nije ustanovljen. 1e mo/emo se osloboditi tetni+ insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo za nji+ovo prisustvo. #rvo to treba uiniti je da postanemo svesni svoji+ negativni+ oseanja. oji+ negativni+ oseanja? 5ugeB na primer. Oseamo tuguB loe smo raspolo/eni. Oseamo odbojnost prema sebiB ili se javlja oseanje krivi$e. ivot kao da nema nikakvu svr+uB kao da nema nikakvog smisla. Oseamo se povre4enoB nervozno i napeto. #rvi korak je da postanemo svesni takvi+ oseanja. Drugi korak @ili druga Daza od ukupno etiriA je da s+vatimo kako je negativno oseanje unutar nasB a ne u stvarnosti. 5o je tako oigledna stvarB ali znaju li to ljudi? 1e znajuB verujte mi. :maju diplome i rektori su DakultetaB ali to ipak nisu s+vatili. C koli me nisu nauili da /ivim. 1auili su me svemu ostalom. ao to je neko rekao 0Dobio sam odlinu obuku. ?li trebale su itave godine da je se otarasim.0 &va du+ovnost je u tomeB znate li? Oduavanje. Oduavanje od svi+ budalatina kojima su nas uili. 1egativna oseanja su u vamaB nema i+ u stvarnosti. >ato prestanite s nastojanjem da promenite ljude i stvari oko sebe. &amo rasipamo svoju energiju i vremeB upinjui se da promenimo spoljni svetB da promenimo svog braJ nog drugaB ili eDaB ili prijateljeB neprijatelje i sve ostalo. 1ita ne treba da menjamo. 1egativna oseanja su samo u vama. 1e postoji nijedan ovek na svetu.koji ima mo da vas uini nesrenim. 1e postoji nijedan doga4aj koji ima mo da vas uznemiriB ugrozi vas ili vam nakodi. 1ijedan doga4ajB nikakvo stanjeB nijedna situa$ijaB nijedan ovek. 1iko vam to nikad nije rekao J uvek su vam govorili suprotno. Ito zato ste sada u nevolji. Ito zato ste uspavani. 1iko vam to jo nije rekaoB ali oigledno je. #retpostavimo da kia pokvari neki piknik. o reaguje na negativan nain? ia ili vi? : ta izaziva negativno oseanje? ia ili vaa reak$ija? ada udarite kolenom o stoB stolu je savreno dobro. On je samo to to jeste Jsto. 3ol je u vaem kolenuB ne u stolu. =isti$i neprestano pokuavaju da nam pomognu da s+vatimo kako je stvarnost dobra takva kakva je. &tvarnost nije problematina. Cklonite ljudska bia sa ove planete i /ivot e tei daljeB priroda e nastaviti da se razvija u svoj svojoj lepoti i divljini. C emu bi bio problem? 1e bi bilo problema. .i ste stvorili problem. .i ste taj problem. .i ste se poistovetili sa samim sobomB svojim la/nim 0ja0B i to je sav problem. Oseanje je u vamaB nema ga u stvarnosti. 5rei korak je da se nikada ne poistovetimo sa tim oseanjem. Ono nema nita zajedniko sa naim 0ja0. 1e opisujte svoju sutinu terminima tog oseanja. 1emojte reiE 0#otiten sam.0 ?ko ka/eteE 0Oseam potitenost0B to je u redu. ?ko ka/ete da oseate tuguB to je u redu. ?li nemojte reiE 05u/an sam0B jer tako deDiniete sebe u svedu tog oseanja. 5u le/i vaa iluzijaB u tome je vaa greka. C ovom trenutku postoji potitenostB postoje povr4ena oseanjaB ali tako jeB nemojte se baviti njima. #roi e. &ve pro4eB sve. .ae depresije i vaa oseanja nemaju nita zajedniko sa sreom. 5o su samo os$ila$ije klatna. ?ko tra/ite uzbu4enja i us+ienjaB pripremite se za depresiju i potitenost. Koete li svoju drogu? #ripremite se za protivudare. latno os$ilira od jedne krajnosti do druge. &ve to nema nieg zajednikog sa naim 0ja0B niti sa naom sreom. 5o je samo uslovljenoB la/no 0ja0. ?ko to upamtiteB ako to ponovite +iljadama puta sebiB ako +iljadama puta pre4ete ova tri korakaB stiiete. =o/da e vam trebati da to ponovite samo triputB ili ak manjeJ ne znam J ne postoje pravila. ?li uinite to +iljadu puta i dospeete do najveeg otkria u svom /ivotu. 1eka idu bestraga svi rudni$i zlata na ?ljas$i. -ta biste uinili sa tim zlatom? ?ko ovek nije sreanB ne mo/e da /ivi. #retpostavimo da ste nali zlato. Od kakvog je to znaaja? .i ste probu4eniB vi ste $arB $ari$a. &lobodni ste J nije vam vie va/no da li ste pri+vaeni ili odbaeniB tu sad nema nikakve razlike. #si+olozi nam objanjavaju znaaj pripadanja nekom. 3udalatineG >ato biste nekom pripadali? 5o potpuno gubi znaaj. 1ajte/a kazna u jednom aDrikom plemenu je proterivanjeB izgon. ad bi vas izba$ili iz 1jujorka ili odakle god /iviteB sigurno ne biste umrli zbog toga. ako to da ovek iz tog aDrikog plemena umire? >ato to je i on /rtva

uobiajene ljudske gluposti. =isli da nee moi da pre/ivi ako ne pripada neemu. ?li nije neop+odno pripadati neemuB nekoj grupi ili nekome. 1ije ak neop+odno ni zaljubiti se. o vam je to uopte rekao? 1eop+odno je biti slobodan. 1eop+odno je voleti. &ve je u tome J to je vaa istinska priroda. =e4utimB istina je drukijaE vi mi govorite kako +oete da budete /eljeni. Koete da vam aplaudirajuB da privlaite drugeB sa svim majmuniima koji tre za vama. 5raite sopstveni /ivot. #robudite seG 1ije vam potrebno sve to. =o/ete biti sreni i bla/eni i bez svega toga. .aem drutvu nee biti drago da uje ovo to govorimB jer kada se otvore oi i s+vati se o emu je reB postajemo zastraujui. ako se mo/e kontrolisati takva osoba J neko kome niko nije potrebanB ko se ne osea ugro/en kritikamaB ko ne +aje za ono to ljudi misle i govore o njemu? #resekao je sve te kon$e J nije vie lutkaB marioneta. >astraujue je. M=oramo ga ukloniti. <ovori istinuB lien je stra+a J to nije ljudski.0 O;judskiM. #ogledajte. 1ajzad jedno ljudsko bieG Oslobodilo se sopstvenog ropstvaB sopstvenog zatvora. 1e postoji situa$ija na svetu koja bi opravdala negativna oseanja. Ito ta su pokuali da ka/uB ta su urlali nai misti$i sve dok nisu promukli. ?li niko to ne slua. 1egativno oseanje je samo neto unutar vas. C 3+aJgavadJ <itiB svetoj induskoj knjiziB ri/na ka/e ?rd/uniE 01eustraivo se ba$i u bitku i stavi svoje sr$e pod stopala <ospodnja.0 5o je udesna reeni$a. 1ita ne treba da uinite da biste postali sreni. .eliki =ajster Ik+art rekao jeE 03og se ne dosti/e pro$esom sabiranja neega u duiB ve kroz pro$es oduzimanja.0 1ita ne morate uiniti da biste bili slobodni. #otrebno je samo da odba$ite neto. 5ada ste slobodni. 5im povodomB pao mi je na pamet jedan irski robija koji je prokopao tunel ispod zatvorskog zida i uspeo da pobegne. :zaao je usred dvorita osnovne koleB gde su se igrala de$a. #rirodnoB kada je izaao iz tunelaB nije mogao da se obuzdaB pa je poeo da skae i igraB viuiE 0&lobodan samG 1ajzadB posle tri godineG0 Fedna devoji$aB nedaleko od njegaB ljubomorno ga je pogledala i reklaE 03lago vamaG Fa moram jo pune dve godine da provedem ovde.0 2etvrti korak J kako se mogu promeniti stvari? ako ete promeniti sami sebe? Ovde ima mnogo toga to treba s+vatitiB iliB bolje reenoB samo jedna stvar koja se mo/e izraziti na vie naina. >amislite pa$ijenta koji ode kod lekara da mu objasni od ega pati. ;ekar mu ka/eE 0C reduB jasni su mi vai simptomi. #reporuiu vam apotekara u blizini vae kue.0 #a$ijent mu odgovoriE 0=nogo vam +valaB doktore. .e mi je mnogo bolje.0 >ar to nije apsurdno? #a ipakB to je ono to svi mi radimo. Cspavana osoba veito misli da e joj biti bolje ako se neto van nje promeniB ili ako se neko drugi promeni. ;judi pate zato to su uspavaniB pa ipak misleE 0 ako bi divan bio /ivot kad bi se neko drugi promenioH kako bi divan bio /ivot kad bi se moja /ena promenilaB kad bi se moj eD promenioB kad bi se moj sused promenio.0 .eito /elimo da se neko drugi promeni da bismo se bolje oseali. ?liB jeste li ikad postali svesni da ak i kada bi se va brani drug promenioB to na vas ne bi imali nikakvog eDekta? 6anjivi ste koliko i pre togaH idioti ste koliko i pre togaH uspavani ste koliko i pre toga. .ama je potrebno da se promenite. .ama je potreban lek. .i i dalje insistirateE 0Dobro se oseamB jer je u svetu oko mene dobro.0 1ije takoG C svetu je dobroB jer se ja oseam dobro. 5o je ono to govore svi misti$i sveta. nazad na vr+

%+. & pro"lem# 6la ada se probudimoB kada s+vatimoB kada spoznamoB svet postaje bolji. =e4utimB problem zla nas uvek uznemirava. :ma jedna pria o deaku i krokodiluB koja to ilustruje. Deak eta pored reke i nailazi na /enku krokodilaB ulovljenu u mre/i. rokodil mu se obratiE 0=olim teB smiluj mi seB oslobodi me. >nam da sam ru/naB ali nisam ja kriva. 5akva sam ro4ena. ?li u meni ku$a majinsko sr$e. Dola sam ovde da na4em +ranu za moju dei$u i tako sam upala u ovu mre/u.0 Deak joj odgovoriE 0?ko te oslobodimB ti e me dograbiti i ubiti.0 0>ar bi+ mogla da uinim tako neto svome spasio$u?0 ka/e mu ona. Deak je zatim oslobodi i ona ga doepa raljama. 0Ito za+valnosti za moje dobro deloG0 jaukne deak. 01emoj to s+vatati suvie linoB mali moj0B ka/e mu krokodilkaB 0ali takav je svetB to je zakon /ivota. #itaj koga god +oe.0 Deak pogleda oko sebeB ugleda vrap$a i upita ga da li je krokodil u pravuB a vraba$ mu ispria da jeB na njegove oiB zmija pojela njegovu de$uB a on nita nije mogao da uiniB te da je krokodil potpuno u pravu. Deak onda ugleda magar$a koji je tuda prolazio i postavi mu isto pitanjeB a magara$ mu ispria da je itav /ivot teglio za gospodaraB sve dok nije ostareo i onemoaoB pa su ga sad ostavili u d/ungli da ga pro/dere neka zverB te da je kroJ kodil potpuno u pravu.

1a krajuB deak ugleda ze$a i upita ga istoB a ze$ se obrati krokodiluE 0#riekaj malo pre nego to pojede deakaB o tom pitanju treba malo da prodiskutujemo. 6e$i mi svoje argumente.0 rokodil otvori usta da mu odgovori i deak tada utekne. #oto je rep krokodila i dalje bio upetljan u mre/iB deak dovede lov$e da ga ubiju. & njima do4e i deakov pas koji opazi ze$aB pojuri ga i ubije. Deak prekasno stigne iB videvi svog spasio$a kako umireB izgovoriE 0 rokodil je bio u pravu J takav je svetB to je zakon /ivota.0 1e postoji objanjenje koje bi opravdalo sve patnjeB zlaB muenjaB unitenja i glad u svetu. 5o nikada nee moi da se objasni. =o/e se +rabro pokuati da se na4e neko objanjenjeB vie ili manje reliogioznim DormulamaB ali nikada nee moi da se objasni do kraja. 5o je zato to je /ivot tajna J ra$ionalni um nije u stanju da ga s+vati. >ato je potrebno da se probuditeB i najednom ete s+vatiti da stvarnost nije problematina J vi ste problematini. nazad na vr+ %-. 1omna"#li6am &vete knjige se uvek vraaju ovim injeni$amaB ali sve dok se ne probuditeB nikada neete s+vatiti ni jednu re iz nji+. Cspavani ljudi su itali svete knjige i raspeli =esiju na osnovu ti+ sveti+ knjiga. 5reba biti budan da bi se one s+vatile. ad se najzad probudimoB one konano dobijaju smisao. :sto se deava sa stvarnou. C svakom sluajuB nikada ne mo/ete re$ima izraziti sve u vama i oko vas. =o/da biste voleii da uinite netoB ali i u tom sluaju ovek treba da bade siguran da se ne uputa u ak$iju samo da bi se oslobodio svoji+ negativni+ oseanja. =nogi ljudi stupaju u ak$iju samo da bi uinili stvari jo gorim. 1ji+ova ak$ija ne izvire iz ljubaviB ve iz negativni+ oseanjaB iz oseanja krivi$eB gnevaB mr/njeB iz oseanja nepravdeB i ko zna ega jo. #re nego to se upustite u ak$ijuB potrebno je da budete sigurni ta je vae 0bie0. #re nego to uinite netoB morate biti sigurni ko ste. =e4utimB kada se uspavane osobe upuste u ak$ijuB jednostavno zamenjuju jednu okrutnost drugomB jednu nepravdu drugomB i tako dalje. =ajster Ik+art ka/eE 01ee vas spasiti @ili probuditi J upotrebite re koja vam odgovaraA vae ak$ijeB ve vae bie. &udie vam se ne za ono to ste uiniliB ve za ono to jeste.0 akvo vam dobro ini to ete na+raniti gladneB napojiti /edne ili posetiti robijae u zatvoru? #risetite se ta je rekao &v. #avleE 0?ko bi+ pustio da moje telo bude spaljeno i sva moja dobra dao da na+ranim gladneB a nemao ljubavi...0 1isu bitne vae ak$ijeB ve vae bie. &amo tada mo/ete da se upustite u ak$iju. =o/ete da uinite ili ne uinite neto. 1eete biti sposobni za odluku sve dok se ne probudite. #a ipakB sva energija kon$entrie se na neop+odnost menjanja svetaB a vrlo malo na to da se probudimo. ada se jednom probuditeB znaete ta da uiniteB a ta da ne uinite. 1eki misti$i su veoma udniB kao :susB koji je jednom rekao neto kaoE 0Fa nisam pozvan kod ti+ ljudi. OgraJ niavam se da u ovom trenutku uinim ono to moram. asnije mo/da.0 1eki misti$i ne progovaraju. Drugi samo pevaju pesme. 1eki od nji+ slu/e nekome. Oni su zakon za same sebe i tano znaju ta treba da rade. 01eustraivo se ba$i u bitkuB a svoje sr$e polo/i pred stopala <ospodnja0B to je ono o emu govorim. >amislite da se ne oseate dobro i da ste grozno raspolo/eniB a izali ste u etnju po prirodi. #ejsa/ je divanB ali vi niste u odgovarajuem raspolo/enju da biste u/ivali u tome. 1ekoliko dana kasnije pro4ete istim predelom i usklikneteE 0&veti bo/eB gde sam bio onog dana kada nisam primetio sve ovo.0 ada se ovek promeniB sve postaje divno. Deava seB na primerB da gledamo drvee i planine kroz prozore mokre od kieB i sve nam izgleda maglovito i bezoblino. Do4e nam da iza4emo da bismo preobrazili to drvee i planine. #riekajte na trenutak J kad oluja prestane i vi pogledate kroz prozorB spontano ete reiE sada je sve drukije. =i vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi suB ve kakvi smo mi Ito zatoB kada dve osobe gledaju neto ili nekogaB dolazi do dve razliite reak$ije. =i vidimo stvari i druge ljude ne onakve kakvi suB ve onakve kakvi smo mi. &eate li se one misli iz sveti+ spisaB po kojoj se sve menja u dobro za one koje vole 3oga? ad se najzad probudimoB ne trudimo se vie da nam se dese dobre stvari. One se deavaju i to je sve. :znenadaB ovek s+vati da je sve dobroB ta god da mu se desi. #omislite na ljude sa kojima /ivite i koje biste voleli da promenite. 1alazite da su tu/niB nepromiljeniB neJ pouzdaniB neverni i ta god bilo. ?li kada se vi promeniteB promenie se i oni. 5o je udesno i nepogreivo izleenje. 5og dana kada se vi promeniteB promenie se i oni. : vi ete i+ videti na potpuno drugi nain. o vam se inio zastraujuiB sada e vam izgledati zaplaen. 1ajednomB niko nee vie imati mo da vam naudi. 1iko nee imati mo da izvri pritisak na vas. 5o je slino kao kada neko ostavi knjigu na stoluB a ja je uzmem i ka/emE 0.ri pritisak na meneB ja sad moram da je uzmem ili ne uzmem.0 ;judi se toliko trude da optu/e sve druge oko sebeB da okrive sve drugeB da okrive /ivotB drutvoB svoje najbli/e. 1a taj nainB ovek se nikada nee promeniti Jnastavie da /ivi u svom komaru i nikada se nee probuditi.

&provedite ovaj program +iljadu putaE aA postanite svesni negativni+ oseanja koja su u vamaH bA s+vatite da su ta oseanja u vamaB a ne u stvarnosti oko vasH $A ne smatrajate i+ sutinskim delom svoga 0ja0 J te stvari dolaze i odlazeH dA s+vatiteE kada se vi promeniteB sve e se promeniti. nazad na vr+

%0. *ako menjati !e"e$ Ostaje jo jedno va/no pitanjeE ta treba initi da promenimo sebe? :mam iznena4enje za vasB zaista odlinu vestG 1ije potrebno da uinite bilo ta. -to vie initeB gore e biti. #otrebno je samo da s+vatite. #omislite na nekog sa kim /ivite ili raditeB a ko vam se ne svi4aB ko u vama budi negativna oseanja. #okuajmo da s+vatimo ta se doga4a. #rvo to treba s+vatiti je negativno oseanje u vama. .i ste odgovorni za to negativno oseanjeB a ne ta osoba. 1eko drugi na vaem mestu ostao bi savreno spokojan i dobre volje u prisustvu te osobe J ne bi bio dodirnut ni na koji nain. .i steB me4utimB pogo4eni. &ada pokuajte da s+vatite i ovoE vi neto oekujete od te osobe. a/ite joj ondaE 01emam nikakvo pravo da oekujem neto od tebe.0 ada to budete rekliB odba$iete svoja oekivanja. 01emam pravo da oekujem neto od tebe. &vakakoB zatitiu se od posledi$a tvoji+ ak$ijaB ili tvog raspolo/enjaB ali ti mo/e da radi ta god +oe i da bude ta god si izabrao da bude. 1emam pravo da oekujem bilo ta od tebe.0 #osmatrajte ta vam se deavaB kada uinite to to sam vam rekao. ?ko niste voljni da to ka/eteB onda stvarno treba jo mnogo toga da otkrijete o svom egu. #ustite da diktator koji je u vamaB tiranin u vamaB ispliva na povrinu. =islili ste da ste dua od ovekaB ali i ja i vi samo smo tiraniB jedna mala varijanta maksimeE 0Fa sam magara$B ti si magara$.0 Fa sam diktatorB ti si diktator. Fa +ou da upravljam tvojim /ivotom umesto tebeH +ou tano da ti ka/em kakav treba da bude i kako treba da se ponaaB i bie bolje da se ponaa kako sam ja odluioB jer u inae kazniti sebeB uinivi da iz mene izbiju negativna oseanja. #risetite se onog to sam vam rekaoE svi smo ludi. Fedna /ena mi je priala da je njen sin dobio nagradu u srednjoj koliH nagrada mu je data za uspe+e u sportu i uenju. ena je bila radosna zbog njegaB ali malo joj je nedostajalo da mu ka/eE 01emoj previe da se raduje toj nagradiB jer nije reeno da e uvek biti tako uspean.0 3ila je zbunjenaB nije znala kako da sprei budua raJ zoaranja svoga sinaB a da mu pri tom ne pokvari slavlje. Kvala boguB deak e s+vatitiB a u me4uvremenu e i majka postati mudrija. 1ije va/no ono to e mu ona rei ili nee rei. &ve zavisi od toga kakva e ona postati J da li e biti u stanju da s+vatiB i da zna ta da ka/e i kada da ka/e. 5a nagrada je rezultat takmienja koje mo/e biti okrutnoB ako je bazirano na mr/nji u odnosima sa ostalima. ;judi postaju zadovoljni na bazi tu4eg nezadovoljstvaB pobe4uje se porazivi nekoga. Fedan ameriki lekar opisao je eDekte takmienja na svoj /ivot. #o+a4ao je jednu medi$insku kolu u -vaj$arskojB u kojoj je bilo i dosta ameriki+ studenata. ;ekar je ustanovio da su mnogi od ti+ studenata pretrpeli istinski ok kada su s+vatili da ne postoje o$eneB da ne postoje nagradeB nikakve liste najbolji+B niti prvi+ i drugi+ u klasi. :lii se prolaziloB ili se padalo na ispitu. 01eki od nas nisu to uspeli da pri+vate0B govori on. 0#ostali smo gotovo paranoiniB ube4eni da se neto krije iza svega toga.0 >ato su neki od studenata promenili kolu. Oni koji su izdr/aliB iznenada su otkrili neto udno. -to nikada nisu primetili na amerikim univerzitetima. 1eki studentiB i to oni najboljiB pomagali su drugima da polo/e ispiteB dajui im svoja reenja. 1jegov sinB me4utimB po+a4a medi$insku kolu i govori mu kako u laboratoriji ueni$i esto poremete mikJ roskopi tako da sledeem studentu treba bar tri etiri minuta da bi ga podesio. 5akmienje. =oraju biti uspeniB moraju biti savreni. ;ekar nam onda pria jednuB po njemu istinitu anegdotuB koja bi mogla da poslu/i i kao parabola. C jednoj amerikoj varoi$iB ljudi su se uvee okupljali da sviraju. #ostojao je saksoDonistaB bubnjar i violinista. 5o su bili stariji ljudi. Okupljali su se radi dru/enja i zbog iste radosti da muzi$irajuB iako nisu bili posebno daroviti. : tako su u/ivali u uzajamnom dru/enjuB lepo se zabavljajuiB sve dok jednog dana nisu reili da izaberu novog direktoraB ambi$ioznog ovekaB koji im je rekaoE 0KejB ljudiB treba da odr/imo kon$ertB treba da pripremimo kon$ert za itav grad.0 >atim je otpustio nekog ko nije dobro sviraoB anga/ovao neke proDesionalne muziareB naJ pravio itav orkestar i nji+ovo ime poelo je da se poJ javljuje po novinama. 2arobnoB zar ne? : tako su reili da odu u veliki grad da bi i tamo svirali. ?liB neki od najstariji+ muziara samo to nisu zaplakali. <ovorili suE 03ilo je tako lepoB u stara vremenaB kada smo ak i loe sviraliB ali smo u/ivali u tome.0 : tako je okrutnost ula u nji+ov /ivotB ali niko je nije prepoznao. &+vaate li dokle se/e ludilo kod ljudi? 1eki od vas pitali su me ta sam mislio kad sam rekaoE 5i mo/e da uini ta god /eli i ostane ono to jesiB ali ja u se zatitiB biu ono to jesam.0 Drugim reimaB neu ti dozvoliti da manipulie sa mnom. iveu svoj

/ivotB ii u svojim putemB biu slobodan da mislim ono to +ouB da idem za svojim sklonostima i ukusima. 6ei u ti neB ako osetim da ne /elim da budem u tvom drutvu. 5o nee biti zbog negativni+ oseanja koja izaziva u meniB jer to se vie nee desiti J nee vie imati nikakvu mo nada mnom. FednostavnoB mo/da e mi vie odgovarati drutvo neki+ drugi+ ljudi. DakleB ako me mo/da upitaE 0-ta ka/e da odemo u bioskop veeras?0 odgovoriuE 0ao mi jeB ali vie volim da odem s nekim drugim. 1jegovo drutvo mi je prijatnije od tvog.0 : to je to. #redivno je umeti da se ka/e ne drugim ljudima. 5o je deo bu4enja. Deo bu4enja je /iveti sopstveni /ivot po svojoj volji. : upamtiteE to nije egoizam. Igoizam je oekivati da neko drugi /ivi svoj /ivot kako vi smatrate za s+odnoB po vaoj volji. 5o jeste egoizam. ?li /iveti svoj /ivot kako mi smatramo za s+odno nije egoizam. Igoizam izvire iz oekivanja da e neko drugi /iveti svoj /ivot da bi se prilagodio vaem ukusuB ili vaem ponosuB ili vaoj zaradi ili vaem zadovoljstvu. 5o je stvarno egoizamB zato u se zatititi. 1eu se oseati du/nim da budem sa tobomB ni da pristajem na ono to tra/i od mene. ?ko mi je tvoje drutvo prijatnoB u/ivau u njemuB ne postajui ovisnik od toga. ?li neu te vie izbegavati zbog negativni+ oseanja koje si budio u meniE 1ema vie tu mo. nazad na vr+ %2. B#=enje 3u4enje bi trebalo da bude iznena4enje. ad se ne nadamo da e nam se neto desitiB a to se desiB ostajemo zapanjeni. ada je .ebsterova /ena zatekla svog mu/a kako ljubi sobari$uB rekla mu je da je jako iznena4ena. .ebsterB kao ovek koji je vrlo pedantan u upotrebi odgovarajue re$i @to je razumljivoB jer je napisao itav renikAH uzvratio jeE 01eB dragaB ja sam iznena4enB a ti si zapanjena.0 1eke osobe gledaju na bu4enje kao na $ilj. 6eene su da stignu do njega i ka/uE 01e /elim da budem srean dok se ne probudim.0 C tom sluajuB bolje da ostanete takvi kakvi steB da biste jednostavno ostali svesni kakvi ste u stvari. Fednostavna svesnost je sreaB nasuprot truda da stalno reagujete. ;judi reaguju tako brzo zato to nisu svesni. &+vatiete jednom da postoje prilike kada se mora reagovatiB ak i kad smo svesniB kada s+vatamo. ?liB kako svesnost rasteB reagujemo sve manjeB a delamo sve vie. Fedan uenik rekao je svom du+ovnom uitelju da odlazi u jedno udaljeno mesto radi medita$ijeB i da se nada kako e se vratiti prosvetljen. : tako jeB svaki+ est mese$iB uenik slao uitelju pismo da ga obavesti o svom napretku. C prvom pismu je pisaloE 0&ada s+vatam ta znai izgubiti sebe.0 Citelj ga je po$epao i ba$io u korpu za otpatke. #osle est mese$i stiglo je novo pismo u kome je pisaloE 0&ada oseam sva /iva bia.0 Citelj ga je poJ $epao. C treem pismu je pisaloE 0&ada s+vatam tajnu jednog i mno/ine.0 : to je po$epano. 5o je trajalo etiri godineB a onda su pisma prestala da sti/u. #osle nekog vremenaB uitelj je postao radoznao iB kako je jedan putnik iao ka tom udaljenom mestuB uitelj ga je zamolio da vidi ta je sa uenikom. 1a kraju je stiglo pismo od uenika. #isalo jeE 0>ar je to va/no?0 ada ga je uitelj proitaoB uskliknuo jeH 0Cspeo jeG Cspeo jeG 1ajzad je s+vatioG &+vatio jeG0 #ostoji jedna pria o vojniku na bojnom polju koji iznenada odba$i svoju pukuB podi/e neko pare +artije i gleda u njega. >atim ga ba$i i tra/i novo pare +artije. ODi$iri onda ka/uE M5aj ovek izla/e opasnosti svoj /ivot. 5reba mu pomoi.0 Odvode ga u bolni$u i psi+ijatri se pozabave njime. ?li leenje kao da nema nikakvog eDekta. On samo luta +odni$imaB pronalazi papirieB gleda u nji+ i onda i+ odba$uje. 1a kraju ree da ga treba otpustiti iz vojske. #ozovu ga i urue mu otpusnu listu. On je uzmeB pogledaB i uzvikneE 05o je toG #ronaao samG0 #ostaniteB dakle sve svesniji svoje aktuelne situa$ijeB kakva god bila. #restanite da budete diktatoriB prestanite primoravati sebe da idete u odre4enom prav$u. &amo takoB pre ili kasnijeB s+vatiete jednog dana da ste samo svesnou postigli to to ste pret+odno sa toliko truda tra/ili. nazad na vr+ %3. *akva je promenjena li'no!t$ C vaoj potrazi za svesnou ne postavljajte za+teve. 5o je manjeJvie kao pokoravati se saobraajnim zna$ima. ?ko se ne obazirete na ove znakeB plaate kaznu. C ?meri$i se vozi desnomB u Ingleskoj i :ndiji levom stranom. C suprotnomB plaa se kazna. 5u nema mesta za povre4ena oseanjaB za+teve ili oekivanja J pokoravamo se saobraajnim zna$ima i to je sve. #itate me gde je u svemu tome samilostB gde je oseanje krivi$e i slino. &aznaete kada se probudite. ?ko u ovom trenutku oseate krivi$uB kako bi+ vam to uopte objasnio? ako biste uopte znali ta je samilost? >nateB

ljudi ponekad vole da oponaaju :susaB ali kada majmun uzme da svira saksoDon to ga ne pretvara u muziara. 1e mo/e se oponaati :sus imitirajui njegovo spoljno ponaanje. 5reba biti :susB samo biste tada tano znali ta treba uiniti u odre4enoj situa$ijiB sve to u skladu sa vaim temperamentom i karakteromB kao i temperamentom i karakterom osobe s kojom imate posla. ?liB da biste to uiniliB morate biti ono to je bio :sus. Oponaanje vas nikud nee odvesti. ?ko mislite da samilost ukljuuje sladunjavostB onda meni apsolutno nije mogue da vam opiem samilostB jer samilost mo/e biti veoma opora. &amilost mo/e biti veoma gorkaB mo/e da vas okiraB mo/e da zasue rukave i da vas operie. &amilost se mo/e javiti u mnogim vidovima. &vakako mo/e biti veoma blaga i ne/naB ali se to nikad ne zna. 5ek kada postanete ljubav J drugim reimaB kada odba$ite aDekte i iluzije J tada ete 0znati0. -to se manje budete poistoveivali sa svojim egomB biete sve vie u skladu sa svima i svime. >nate li zato? >ato to se neete vie bojati da ete biti povre4eni ili odbaeni. 1eete vie /eleti da bilo koga impresionirate. Cspevate li da zamislite kakvo je olakanje kada ne moramo vie nikoga da impresioniramo? ?+B kakvo olakanjeG 1ajzad sreaG 1e osea se vie neodoljiva potreba da objanjavamo stvari. &ve ide kako treba. -ta ima da se objanjava? 1e osea se vie ni neodoljiva potreba da tra/imo izvinjenje. Kiljadu bi+ puta vie voleo da ujem od vasE 0#robudio sam se0B umestoE0 ao mi je0. Kiljadu bi+ puta vie voleo da ujem od vasE 0#robudio sam se posle naeg poslednjeg susretaH ono to sam ti uinio nee se vie ponovitiB0 umestoE 0&trano mi je /ao zbog onoga to sam ti uinio.0 >ato bi bilo kome trebala vaa izvinjenja? 6azmislite o tome. 5o je iroko polje istra/ivanja. 2ak i ako je neko bio zao prema vamaB nema mestu izvinjenju. 1iko nije bio zao prema vama. =o/da je neko bio zao prema onome to je mislio da ste viB ali ne prema vama. 1iko vas ne odba$uje J ljudi samo odba$uju ono to misle da ste vi. ?li takvo zakljuivanje mo/e biti drukJ ije primenjeno J na isti nain niko vas ne pri+vata. &ve dok se ljudi ne probudeB oni samo pri+vataju ili odba$uju predstavu koju imaju o vama. 7ormirali su neku ideju o vamaB i odba$uju ili pri+vataju samo nju. &+vatate li koliko je pora/avajue produbljivanje ovog aspekta? =o/da je ak previe oslobadajue. ?li kako postaje lako voleti druge ljude kada se s+vati sve ovoG ako je lako voleti sve oko sebeB kada se ne poistoveujemo sa predstavom koju imaju o namaG #ostaje zaista lako voleti i+B voleti sve ljude. Fa posmatram 0sebe0B ali ne mislim na sebe. >ato to je mislei ego prepun loi+ misli. =e4utimB kada posmaJ tram sebeB svoj egoB neprekidno sam svestan da se radi samo o odrazu. C stvarnostiB ne misli se na svoje 0ja0B ili svoj ego. 5o je kao ovek koji vozi automobil J taj ovek svakako ne /eli da se lii svesti samog automobila. C redu je izgubiti se u DantazijamaB ali bez gubljenja svesti o onome to je oko vas. 5reba uvek biti na oprezu. 5o je kao majka koja spava J ne uje avione koje bruje iznad njene kueB ali osea i najmanje komeanje svog detetaB i u tom smislu je budna. 1e mo/e se nita govoriti o stanju budnosti J mo/e se govoriti samo o stanju uspavanosti. O stanju budnosti mogu se dati samo naznake. 1ita se ne mo/e kazati o srei J srea ne mo/e biti deDinisanaB ono to mo/e biti deDinisano je nesrea. OdJ ba$ite nesreu i saznaete. ;jubav ne mo/e biti deDinisanaB odsustvo ljubavi mo/e. Odba$ite odsustvo ljubaviB odba$ite stra+ i znaete. .oleli bismo da znamo kakav je neko kada se probudiB ali saznaete samo kad to postignete. Da li mo/da govorim kako ne treba nita da oekujemo od svoje de$e? 6ekao samE 01emate pravo da oekujete neto.0 #re ili posleB to dete e morati da se oslobodi od vasB sledei svoj put. 5ada neete imati vie nikakvo pravo nad njim. C sutiniB to nije vae deteB i nikada to nije bilo. Ono pripada /ivotuB a ne vama. 1iko i nita vam ne pripada. Ono o emu govorimo je vaspitanje vaeg deteta. ?ko +oe ruakB bie bolje da do4e za sto izme4u dvanaest i jedanB inae nee dobiti ruak. C ovoj kui je takav red. ?ko ne stigne na vremeB nema ruka. &loJ bodan siB istinaB ali mora da snosi posledi$e. nazad na vr+ %4. Na kraj# je !amo (#tanje &vi me pitaju ta se deava kada ovek na kraju stigne do svesnosti. Da li je to radoznalost? Cvek se pitamo kako bi se neka stvar uklopila u odre4eni sistem ili da li bi neka druga imala smisla u odre4enom kontekstuB ili kakvo e biti nae iskustvo kada stignemo. reniteB pa ete znati. 5o se ne mo/e opisati. 1a :stoku se esto ka/eE 0Oni koji znajuB ne govoreH oni koji govoreB ne znaju.0 1e mo/e se govoriti. =o/e se govoriti samo o suprotnom. Citelj vam ne mo/e podariti istinuH istina se ne mo/e izraziti reimaB nekom Dormulom. 5o nije istina. 5o nije stvarnost. &tvarnost se ne mo/e izraziti Dormulom. Citelj mo/e samo da vam uka/e koje su vae greke. ada odba$ite svoje grekeB spoznaete istinu. ?li ni tada neete moi da je izreknete. Ovo su uobiajena uenja neki+ veliki+ mistika. 5oma ?kvinski nije pred kraj svog /ivota ni pisao ni govorio Js+vatio je. =islio sam da je njegovo uveno utanje trajalo samo nekoliko mese$iB ali su to u stvarnosti bile itave godine.

5o je kao kada biste meB nikada ne okusivi zeleni mangoB pitaliE 0 akav mu je ukus?0 Fa bi+ vam mo/da odgovorioE 0Opor0B ali dajui vam jednu re zaveo bi+ vas na pogrean put. #okuajte da s+vatiteB veina ljudi nije preterano mudraE lepi se na rei J na rei sveti+ spisaB na primer J i sve s+vata naopako. 0Opor0B ka/emB a vi pitateE 0Opor kao limun ili kao dunja?0 01eB nije opor kao limunB opor je kao mango0B ka/em. 0?liB ja ga nikad nisam probao0B uzvraate. -tetaG =e4utimB vi nastavljate svojim putem i piete itavu doktorsku tezu o toj temi. Da ste probli mangoB ne biste to uiniliB zaista. 1apisali biste doktorsku tezu o neemu drugomB ali ne o mangu. ? tog danaB kada najzad okusite zeleni mangoB kazaeteE 03o/e mojB ispao sam smean. 1ije trebalo da napiem tu tezu.0 :dentino kao to je uinio 5oma ?kvinskiB Fedan veliki nemaki DilozoD i teolog napisao je itavu knjigu o utanju 5ome ?kvinskog. 5oma ?kvinski je jednostavno utonuo u utanje. 1ije govorio. C uvodu svoje &umma t+eologiae rekao jeE 0<ovorei o 3oguB ne mo/emo rei ta jeB ve samo ta nije. 1a isti nain ne mo/emo govoriti kakav jeB ve kakav nije.0 5aj koji govori nije orijentalni uitelj zenaB ve katoliki svetenikB vekovima priznat kao vr+unski teolog. C drugoj prili$i &veti 5oma je rekaoE 3og je nespoznatljiv. &tvarnostB 3ogB istinaB ljubav su nespoznatljivi J to znai da ne mogu biti obu+vaeni ra$ionalnim umom. Ovo treba da okona mnoga pitanja koja nam ljudi postavljajuB jer veito /ivimo u iluziji da neto znamo. 1ije tako. 1ismo sposobni da saznamo. -ta je onda sveti spis? 5o je samo znakB putokazB ali nije opis. 7anatizam iskrenog vernika koji je ube4en da sve znaB ponekad izaziva vee zlo nego to to mogu udru/ene snage dve stotine kriminala$a. >astraujue je videti ono to mogu da uine iskreni verni$iB ba zato misle da znaju. >ar ne bi bilo divno kada bismo imali svet u kome bi svi govoriliE 01e znamo.0 #ala bi jedna velika barijera. >ar to ne bi bilo udesno? Fedan ovek koji je ro4en slep do4e i upita meE 0-ta je to to nazivate zeleno?0 ako se mo/e opisati zelena boja nekome ko je od ro4enja slep? oriste se analogije. : tako mu ka/emE 0>eJ lena boja je slina prijatnoj muzi$i.0 0?0B ka/e onB 0kao prijatna muzika.0 0Da0B odgovorimB 0 ao blaga i prijatna muzika.0 #rilazi mi zatim drugi siepa$ i pita meE 0-ta je zelena boja?0 a/em mu da je to kao glatki somotB vrlo mekan i gladak na dodir. &ledeeg dana vidim dvoji$u ljudi kako tuku jedan drugog Dlaama po glavi. Fedan vieE M5o je kao prijatna muzika.0 ? drugiE M5o je kao glatki somot.0 1ijedan od nji+ dvoji$e ne zna o emu govoriB jer bi inae zatvorio usta. &tvari ba tako stoje. 2ak i gore J uzmimo da nam jednom bude omogueno da posetimo nekog od ti+ sGepa$a i upitamo gaE M5i sada zna ta je zelena bojaB zar ne?0 a on odgovoriE 0:stinaB jutros sam je dugo sluaoG0 2injeni$a je da ste okru/eni 3ogomB i to ne viditeB jer 0znate0 neto o 3ogu. #oslednja barijera koja stoji izJ me4u vas i vizije 3oga je vaa predstava o 3ogu. <ubite 3oga zato to mislite da neto znate. 5o je u/asan aspekt religije. Ito ta su govorili jevan4elisti J verni$i su 0znali0 i zato su odba$ili :susa. 1ajvia spoznaja 3oga je spoznati ga kao nespoznatljivog. >aista se previe govori o 3ogu J svet ne mo/e vie da izdr/i. #remalo je svesnostiB premalo ljubaviB premalo sreeB ali nema svr+e govoriti o tome. #remalo je odba$ivanja iluzijaB greakaB aDekata i okrutnosti. #remalo je svesnosti. Od toga pati svetB ne od pomanjkanja religije. 6eligija bi trebalo da nam pru/i zatitu od pomanjkanja svesnosti i sposobnosti za bu4enje. #ogledajte do kog smo stepena degenerisanosti dospeli. Do4ite u :ndiju i videete kako se ljudi masovno ubijaju zbog religije. 5o vidite na sve strane. 0Onaj koji znaB ne govoriH onaj koji govoriB ne zna.0 &va otkriaB koliko god bo/anska bilaB nisu vie od prsta uperenog ka =ese$u. ao to ka/u na :stokuE 0 ada mudra$ pokazuje ka =ese$uB idiot vidi samo njegov prst.0 7ran$uski pisa$ an <iton mnogi je radikalniji svojim u/asnim komenataromE 02esto koristimo prst da bismo iskopali oko.0 <de je spas? &vesnostB svesnostG :zleenje je u svesnostiH istina je u svesnostiH spas je u svesnostiH ljubav je u svesnostiH bu4enje je u svesnosti. #otrebno je da govorim o reima i pojmovima da bi+ vam neto objasnio. ada gledamo neko drvoB mi ga u stvari ne vidimo. =islimo da ga vidimoB ali ga ne vidimo. ada gledamo neku osobuB u stvari je ne vidimoB samo mislimo da je vidimo. Ono to vidimo je neto to smo Diksirali u svom umu. &tiemo odre4eni utisak i dr/imo se tog utiskaB i dalje gledajui neto ili nekoga kroz Dilter prvobitnog utiska. =i to inimo sa gotovo svim stvarima. ?ko ovo s+vatiteB s+vatiete velianstvenost i lepotu svesnosti u odnosu na sve to nas okru/uje. Fer stvarnost je tu J 03og0B ta god to znailoB je tu. &ve je tu. &irota ribi$a u okeanu ka/eE 0OprostiB tra/im okean. =o/e li mi rei gde se nalazi?0 #atetinoB zar ne? ada bismo samo otvorili oi i pogledali oko sebeB s+vatili bismo. nazad na vr+ )7. *ako i6g#"iti !e"e$

.ratimo se na onu prekrasnu misao jevan4elisteB koji govori o gubljenju i pronala/enju sebe. 5o je neto to nalazimo u veem delu religiozne knji/evnostiB u itavoj du+ovnoj i mistikoj knji/evnosti. ako izgubiti sebe? Feste li ikada nastojali da izgubite neto? 5ano J to se vie nastojiB sve je te/e. &tvari se gube onda kad se ovek ne trudi da to uini. 1eto se gubi kada nismo svesni toga. ?li kako se mo/e umreti u samom sebi? <ovorim o smrtiB ne o samoubistvu. 1ije nam reeno da ubijemo sebeB ve da umremo. ?ko izazovemo bol i patnju u sebiB to bi znailo poraziti same sebe. 5o bi bilo kontraproduktivnoB jer je ovek najvie obuzet sobom kada pati. 1ajvie smo obuzeti sobom kada smo depresivni. =e4utimB najspremniji smo da zaboraJ vimo sebe kada smo sreniB kad smo radosni. &rea nas osloba4a sami+ sebe. #atnjaB bolB tuga i potitenost su stanja koja nas vezuju za same sebe. #okuajte da zamislite koliko ste svesni postojanja svoga zuba kada vas boli. ada ne patite od zuboboljeB ne znate ak ni da imate zube ili da uopte imate glavu. =e4utimB kada glava +oe da vam prsne od glavoboljeB sve se potpuno menja. #rema tomeB oigledna je zabluda misliti kako je pravi nain da negiramo same sebe taj to emo izazvati bol u sebiB prepustivi se ponitavanju i usmrivanju sebeB kako je to po tradi$ionalnom uverenju. 1egirati sebeB umreti u sebiB izgubiti sebeB znai s+vatiti svoju pravu prirodu. ada se to uiniB la/no 0ja0 se gubiB iezava. Czmimo da jednog dana neko u4e u moju sobu i ja mu k//emE 0&amo napred. #redstavite se.0 0Fa sam 1apoleon0B odgovori on. ? jaE 01e onaj 1apoleon...0 03a takoB 3onapartaB Dran$uski imperator.0 0Drago mi jeG0 ka/emB mislei u sebiE bolje da pripazim na ovog tipa. 06askoJmotite seB vae velianstvo.0 0ItoB rekli su mi da ste izuzetni du+ovni uitelj. Fa imam du+ovni problem. >abrinut sam i teko mi je da verujem u 3oga. .iditeB moje trupe su pora/ene u 6usiji i ve noima ne spavamB pitajui se kako e se sve to zavriti0B ka/e mi on. Fa mu odgovorimE 0C reduB vae velianstvo. &iguran sam da bi+ mogao da uinim neto kako bi+ olakao va problem. #reporuio bi+ vam da proitate esto poglavlje Fevan4elja po =atejiE M#ogledajte pti$e u polju... ne seju i ne /anju.M0 ada smo stigli do ove takeB pitam se ko je lu4iB ja ili on. 3ez obzira na toB pri+vatam ovog lu4aka. 5o je ono to ini mudri uitelj na poetku J pri+vata vas i ozbiljno razmatra vae probleme. =o/da vam ak obrie poneku suzu. .i ste ludiB ali jo to ne znate. ?liB ubrzo e doi trenutak kada e vam iznenada istrgnuti tepi+ ispod nogu i rei vamE 0Dosta jeG 5i nisi 1apoleon.0 C uvenim dijalozima &vete atarine &ijenske pripoveda se da joj je 3og rekaoE 0Fa sam Onaj koji jesteH ti si ona koja nije.0 Feste li ikad do/iveli svoje nebie? 1a :stokuB to je predstavljeno slikom igraa i igre. 3og je predstavljen kao igraB a bo/ije stvaranje kao njegova igra. FerB 3og nije veliki igraB a vi mali igra. 1e. .i uopte niste igra. .i ste igraniG Feste li ikada iskusili neto slino? : takoB kada se taj lu4ak vrati u samog sebe i s+vati da nije 1apoleonB on ne prestaje da postojiB on i dalje postojiB ali iznenada s+vati da je neto drugo od onoga to je mislio da jeste. :zgubiti sebe znai iznenada s+vatiti da smo neto drugo od onoga to smo misiili da jesmo. =islili ste da ste $entar sveta J sada se oseate kao satelit. =islili ste da ste igraB sada oseate da ste igraJ sve su to samo analogijeB slikeB tako da i+ ne treba s+vatiti bukvalno. One vam daju samo sugestijuB samo su putokazB ne zaboravite. nazad na vr+ )1. 8ta je najvrednije # nama$ #re4imo na jednu drugu ideju J o linoj vrednosti. 5o je vrlo kompleksno pitanje. ;ina vrednost ne znai vrednost sebeB naeg la/nog 0ja0. Otkud potie vrednost sebe? Da li mo/da potie iz uspe+a u poslu? Da li potie iz posedovanja gomile nov$a? Da li potie od sposobnosti da se privuku mnogi mukar$i @ako ste /enaAB ili mnoge /ene @ako ste mukara$A? ako je kr+ko sve toB kako je prolaznoG ada govorimo o vrednosti samog sebeB ne goJ vorimo u sutini o nainu na koji smo odra/eni u mentalnom ogledalu drugi+ ljudiB zar ne? ?liB moramo li da zavisimo od toga? ;judi s+vate svoju linu vrednost tek kada prestanu da se poistoveuju ili deDiniu svoje 0ja0 u svedu ti+ eDemerni+ stvari. Fa nisam lep zato to svi ka/u da sam lep. C stvarnosti nisam ni lep ni ru/an. 5o su stvari koje dolaze i prolaze. &utra se mogu najednom pretvoriti u groznu kreaturuB ali 0ja0 ostaje uvek 0ja0. Czmimo da se nakon toga podvrgnem plastinoj opera$iji i postanem prelep. Da li mo/da 0ja0 postaje prelepo? #otrebno je posvetiti mnogo vremena ovim razmiljanjimaB ja sam i+ ba$io pred vas na gomiluB ali ako odvojite dovoljno vremena da s+vatite sve to sam vam rekaoB zadr/avi se na ovim mislimaB otkriete zlatni rudnik. Fa to znamB jer kad sam prvi put stvarno uronio u sve ove idejeB zaista sam otkrio blago.

#rijatna iskustva ine /ivot prekrasnim. 3olna iskustva vode sazrevanju. #rijatna iskustva ine /ivot lepimB ali sama po sebi ne vode razvoju. Ono to vodi razvoju jesu bolna iskustva. #atnja stavlja prst na neki deo vas koji se jo nije razvioB koji treba da rasteB da se menja i preobra/ava. ada biste znali kako da upotrebite tu patnjuB koliko biste se razviliG >adr/imo se prvo na psi+olokoj patnjiB na svim negativnim oseanjima u vama. 1e gubite svoje vreme na samo jednom od nji+ J ve sam vam rekao ta mo/ete da uinite s takvim oseanjima. #okuajte da posmatrate razoaranje koje oseate kada stvari ne idu onako kako ste vi +teliG 1e skreem vam pa/nju na to da bi+ vas u bilo kom smislu osudio @tada biste se samo upetljali u mr/nju prema sebiA. #osmatrajte sebe i svoje razoaranje kao da posmatrate neku drugu osobu. <ledajte to razoaranjeB tu potitenost koju oseate kad vas kritikuju. -ta to govori o vama? Feste li ikad uli za oveka koji je tvrdioE 0 o je rekao da briga niemu ne slu/i? &lu/iB nego ta. &vaki put kad brinem zbog neegaB to se ne desiG0 ;epoB njemu je sigurno poslu/ila. :ma i onaj koji ka/eE 01eurotiar je osoba koja brine zbog neega to se nije dogodilo u prolosti. On nije kao miB normalni ljudiB koji brinemo zbog neega to se nee desiti u budunosti.0 Ito kako stoje stvari. 5a brigaB ta napetostB ta govore o vama? 1egativna oseanjaB sva negativna oseanjaB korisna su da bi se postigla svesnostB da bi se s+vatilo. Ona vam daju mogunost da i+ osetiteB da i+ posmatrate spolja. C poetkuB potitenost e i dalje biti prisutnaB ali presekli ste nit koja vas je sjedinjavala sa njom. #ostepenoB s+vatiete potitenost. Cporedo s razumevanjemB ona e se postepeno gubitiB sve dok ne iezne. #re prosvetljenja bio sam depresivan. #osle prosvetljenja i dalje sam depresivanB ali maloJpomalo ili brzoB ili iznenadaB sti/e se u stanje budnostiB a to je stanje u kome se potpuno odba$uju /elje. #odsetite se ta sam podrazumevao pod /eljama i za+tevima. &misao je bio ovajE 0&ve dok ne osvojim sve ono to /elimB odbijam da budem srean.0 #odrazumevamB dakleB sluajeve u kojima srea zavisi od ostvarenja nae /elje. nazad na vr+

)%. >re"a li poti!kivati :elje$ 1e pokuavajte da potisnete svoje /eljeB jer biste rizikovali da postanete apatini. 3ili biste lieni energije i to bi bilo u/asno. elja jeB u zdravom smislu reiB energijaB a to vie energije imamoB utoliko bolje. >ato ne potiskujte /elju J s+vatite je. &+vatite je. 1e trudite se toliko da je ostvariteB koliko da je s+vatite. 1emojte se jednostavno odri$ati predmeta svoji+ /elja J s+vatite i+B sagledajte i+ u nji+ovom istinskom svetlu. &agledajte kolika je nji+ova stvarna vrednost. FerB ako se zadr/imo na tome da potisnemo svoju /eljuB nastojei da se odreknemo predmeta /eljeB najverovatnije emo ostati vezani za nju. C suprotnomB ako je posmatramo i saJ gledamo koliko je ona uopte vrednaB ako s+vatimo da nam samo utire put ka nesreiB razoaranju i depresijiB tek tada se /elja preobra/ava u to to nazivam 0ono emu dajem prednost0. ada se /ivi sa onim emu dajemo prednostB ne dopustivi da sopstvena srea zavisi od togaB tek tada smo zaista probu4eni. reemo se ka stanju budnosti. 3udnostB srea J nazovite to kako vam odgovara J je stanje odsustva iluzijaB stanje u kome se stvari ne gledaju kroz prizmu onoga to smo i kako smoB ve kakve one jesuB u onoj meri u kojoj je to mogue jednom ljudskom biu. Odba$ite iluzijeB sagledajte svet oko sebe i konano ete videti stvarnostB /iveete. &vaki put kad smo nesreniB neto je pridodato stvarnosti. 5aj prilepak nas ini nesrenim. #onavljamE vi ste odgovorni za toB vi ste neto dodaliB negativna reak$ija unutar vas. #reko svoje reak$ijeB vi neto dodajete. : ako razmotrite to to ste dodaliB videete da je to uvek neka iluzijaB neka potrebaB neko oekivanjeB neki za+tev. Cvek. :luzije se sve vie umno/avaju. ?li kada jednom krenete u pravom smeruB sami ete to uoiti. CzmimoB na primerB estu iluzijuB greku u miljenjuB da ete seB ako promenite svet oko sebeB i vi promeniti. 1e mo/emo se promeniti ako samo menjamo spoljanji svet. ?ko na4ete novi posaoB ili novog branog drugaB ili novu kuuB ili novog du+ovnog uiteljaB sve to ne znai da ete se vi promeniti. 5o je kao kada biste +teli da promenite svoj rukopis tako to ete promeniti penkalo. :li da promenite svoj nain razmiljanja tako to ete promeniti eir. Oigledno je da se takvim promenama u svetu oko sebe mi u sutini ne menjamoB pa ipak veina ljudi ula/e svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet sopstvenom ukusuB navikama i potrebama. #onekad uspevamo u tome J dobije se pet minuta preda+a J ali ostajemo napeti ak i u tim trenu$ima preda+aB jer /ivot tee dalje bez zaustavljanjaB /ivot se neprekidno menja. #rema tomeB ako +oete da /iviteB ne mo/ete biti Diksirani u jednoj taki. 1e postoji nikakav oslona$ na koji biste mogli da polo/ite glavu. =orate da pratite tok samog /ivota. ao to je rekao onDuijeE 0Onaj koji /eli da bude neprekidno srean mora esto da se menja.0

ivot juri mimo nasB prolazi. ?li mi i dalje gledamo unazadB zar ne? aimo se za prole doga4aje i sadanje doga4aje. =e4utimB ka/e seE 0 ada se ruka polo/i na plugB ne mo/e se okrenuti unazad.0 Koete li da u/ivate u nekoj melodiji? Koete li da u/ivate u simDoniji? 1emojte se ograniiti samo na poneki akord muzike. 1e ograniite se samo na nekoliko nota. #ustite i+ da prolazeB pustite da teku. 2itavo u/ivanje u nekoj simDoniji je samo u vaoj spremnosti da pustite note da protiu. C suprotnomB ako bi neki poseban akord uzburkao vau matu i vi doviknuli orkestruE 0#rodu/ite da svirate taj akordB nemojte prestatiG0 to ne bi vie bila simDonija. >nate li za onu priu o 1asradinJ+od/i? On je svoje mistiko uenje irio priajui zabavne prie. <lavni lik u ovim priama uvek je onB 1asradin. Fednog danaB 1asradin je sedeo sa gitarom i svirao stalno istu notu. #osle nekog vremenaB oko njega se skupila gomila sveta @to se deavalo na pijanom trguA i neko mu je rekaoE 0;epa je ta nota koju sviraB +od/aB ali zato ne svira i neto drugoB kao ostali muziari?0 0Oni su budaleG0 uskliknuo je 1asradin. 0&amo tra/e i tra/e pravu notuB a ja sam je naao.0 nazad na vr+

)). *ako :iveti !ada i ovde$ ada se ve/emo za netoB /ivot je unitenH kada se zakaimo za netoB prestajemo da /ivimo. 5o pie na svim strani$ama Fevan4elja. #okuajte da s+vatite. &+vatite jo jednu iluziju J srea nije adekvatna emo$ijiB us+ienju. .erovanje da neka emo$ija izvire iz zadovoljenja /elje je samo nova iluzija. elja donosi samo brigu i napetost iB pre ili kasnijeB rezultati opijenosti isplivae na povrinu. ada smo dovoljno patiliB tada smo spremni da s+vatimo. .i se +ranite emo$ijama J to je kao +raniti trkakog konja urnamaB i vinom. 5rkaki konj se ne +rani tako. 5o je kao +raniti ljudska bia drogama. ?li sa drogama se ne mo/e napuniti stomak. Ono to je potrebno je dobar obrokB solidanB +ranljivB i neto za pie. 5o treba sami da s+vatite. :luzija je da neko drugi mo/e sve to uiniti umesto vasB da neki mudra$ ili uitelj mo/e to da obavi za vas. 2ak ni najvei du+ovni uitelj na svetu ne mo/e uiniti ni jedan korak umesto vas. &ve morate sami. &veti ?vgustin je to lepo izrazioE 0&am :sus Krist nije mogao nita da uini za mnoge me4u onima koji su ga sluali.0 :li da ponovo $itiram onu divnu arapsku izrekuB koja ka/eE 0#riroda kie je uvek istaB pa ipak od nje raste trnje u pustinji i $vee u bati.0 .i ste taj koji mora neto da uini. 1iko drugi ne mo/e vam pomoi. .i ste taj koji treba da svari +ranu koju pojedeB vi ste taj koji treba da s+vati. 1iko drugi ne mo/e da s+vati umesto vas. .i ste taj koji treba da tra/i. 1iko drugi ne mo/e da tra/i umesto vas. 1e mo/ete se osloniti ni na kogaB u tra/enju istineB ljubaviB svoga 0ja0. #ostoji jedna velika iluzijaB a to je da je veoma va/no da budemo potovaniB da budemo voljeni i $enjeniB da budemo va/ni. =nogi govore da je u nama usa4ena prirodna potreba da budemo voljeni i $enjeniB da pripadamo nekome. 5o je la/B neistina. Odba$ite ovu iluziju i biete sreni. =i imamo prirodnu potrebu za slobodomB imamo prirodnu potrebu da volimoB ali ne i da budemo voljeni. #onekadB na mojim psi+oterapeutskim seansamaB suoavao sam se sa jednim vrlo estim problemomE 01iko me ne voliB kako onda mogu da budem srean?0 5ada ja objanjavam toj osobiE 0Koete li mo/da da ka/ete kako ne postoji ni jedan trenutak u kome zaboravljate da niste voljeniB kada se opustite i oseate se sreno?0 1aravno da postoji. Fedna /enaB na primerB sva se unela gledajui neki Dilm. 6e je o nekoj komedijiB /ena se smeje i radujeB i u tom blagoslovenom trenutku zaboravila je da se podseti kako je niko ne voliB niko je ne voliB niko je ne voli. &rena jeG >atim izlazi iz bioskopa i prijatelji$a sa kojom je gledala Dilm odlazi s nekim momkomB ostavivi je samu. : tako ona pone da razmiljaE 0&ve moje prijatelji$e imaju momkaB a ja nemam nikog. ako sam nesrena. 1iko me ne voliG0 C :ndijiB mnogi siromani ljudi poeli su da nabavljaju sebi tranzistoreB koji su tamo luksuz. 0&vi imaju radio0B ka/uB 0ali ja ga nemam. 5ako sam nesrean.0 Dok ljudi nisu poeli da kupuju radioJaparateB svi su bili savreno sreni bez nji+. :sto va/i i za vas J sve dok vam neko nije rekao da ne mo/ete biti sreni ako niste voljeniB /eljeni ili privlani za nekoga. roz dodir sa stvarnou postaje se srean. Ito ta donosi sreu J dodir sa stvarnouB trenutak po trenutak. 5u ete pronai 3ogaH tu ete pronai sreu. ?li veina ljudi nije spremna da uje takve stvari. :luzija je da spoljasnji doga4aji imaju mo da nas ugrozeB da drugi ljudi imaju mo da nam nanesu zlo. 1ije tako. &amo im mi dajemo mo da to uine. Fo jedna iluzija J da ste vi sve te etikete koje vam drugi ljudi nalepljuju ili koje ste sami sebi nalepili. 1isteB nisteG 1e trebaB dakleB da se kaite za nji+.

Fednog danaB kada mi neko bude rekao da sam genije i kada to budem s+vatio ozbiljnoB nai u se u velikoj nevolji. &+vatate li zato? >ato to u od tog trenutka postati napet. =orau da odr/im nivo situa$ijeB da odgovorim na oekivanja. #osle svakog predavanja morau da proverimE 0Da li vam se dopalo predavanje? =islite li i dalje da sam genije?0 DakleB jedina stvar koju treba uiniti je da uklonite svaku etiketuG :zbriite i+ i biete slobodniG 1emojte se poistoveivati sa tim etiketama. One predstavljaju ono to misli neko drugiB ono to je neko u odre4enom trenutku video u vama. Da li ste zaista genije? Da li ste uvrnuti? Da li ste mistik? Da li ste ludi? -ta je to va/noB u sutini? .a/no je da nastavimo da budemo svesniB da /ivimo ovaj /ivotB trenutak po trenutak. ako su divne one rei Fevan4eljaE 0#ogledajte pti$e na nebu J ne sejuB ne /anjuB ne odla/u u ambare... pogledajte ljiljane u poljuB ne predu i ne tkaju.0 5o su zaista mistine reiB rei oveka koji je probu4en. #rema tomeB zato ste zabrinuti? Da li ste bar u stanju da dodateB bez obzira na svu vau briguB jedan jedini trenutak oputenosti svom /ivotu? 2emu se brinuti za sutra? #ostoji li /ivot posle smrti? Da li u /iveti posle svoje smrti? 2emu se brinuti za sutra? C4ite u sadanjost. 1eko je rekaoE 0ivot je ono to nam se deava dok smo preokupirani drugim planovima.0 #atetino. ivite u sadanjosti. 5o je neto to ete videti da se deava kada se probudite. Otkriete da /ivite u sadanjostiB istinski pro/ivljavajui svaki trenutak koji /ivite. nazad na vr+

)+. *ada grlimo #!pomene 5o me vodi jednoj drugoj temiB ali odlino se uklapa u ono to sam do sada govorioB posebno na predlog da postanemo svesni svega to dodajemo stvarnosti. 1edavnoB jedan svetenik mi je priao da je pre vie godina dr/ao predavanje u 1jujorkuB ba kada su #ortorikan$i bili na veoma loem glasu zbog nekog in$identa koji se desio. &vi su o njima govorili sve najgore. : tako je u svom predavanju rekaoE 0Kteo bi+ da vam proitam neto od onoga to ljudi iz 1jujorka govore o nekim imigrantima.0 Ono to je proitao bili su u sutini komentari iz novina o :r$imaB 1em$ima i raznim drugim na$ijama koje su imigrirale u 1jujork tokom itavi+ de$enijaG Objasnio je zatim ta je +teo da ka/eB rekaviE 5aj narod ne donosi kriminal sa sobom J oni postaju zloin$i kada se suoe sa nekim situa$ijama ovde. =oramo i+ s+vatiti ako +oemo da pomognemo J uzaludno je reagovati predrasudama. #otrebno je razumevanjeB a ne osuda.0 5ako dolazi i do promena u nama J ne kroz osuduB ne ku4enjemB ve razumevanjem svega to nam se doga4a. 1e treba smatrati sebe starim i nepopravljivim grenikom. 1eB neB neG Da bismo dostigli svesnostB potrebno je umeti da vidimoB a ne mo/e se videti ako smo ogrezli u predrasudama. <otovo sve stvari i osobe koje gledamoB gleJ damo kroz Dilter predrasuda. 6ekao bi+ da je to dovoljno da svakog obes+rabri. 5o je kao kada sretnemo nekog prijatelja koga dugo nismo videli. 0IjB 5omB0 ka/emB 0ba lepo to te vidimG0 i vrsto ga zagrlim. oga ja grlimB 5oma ili uspomenu koju imam o njemu? Da li je on /ivo ljudsko bie ili le? Fa polazim od ube4enja da je on i dalje onaj mladi kakvog pamtim. #olazim od ube4enja koje se i dalje uklapa u ideju koju sam imao o njemuB u moje uspomene. : takoB grlim ga. #et minuta kasnijeB uvi4am da se promenio i gubim svako interesovanje za njega. >agrlio sam pogrenu osobu. ?ko +oete da s+vatite koliko je istina ovo to vam govorimB ujte ovu priu. Fedna opati$a povlai se u osamu. &vi iz njene zajedni$e ka/uE 0?+B poznata stvarB to je deo njenog stila J uvek prisustvuje seminarima i zatim odlazi u osamuH nikada se nee promeniti.0 =e4utimB desi se da opati$a do/ivi pramenu u jednom od ti+ povlaenja. Ona se menja J svi primete razliku i ka/uE 0#a ti si zaista s+vatila neke stvariB zar ne?0 :stina jeB promena zrai iz njenog ponaanjaB iz njenog telaB iz njenog li$a. Cvek tako biva kada se do/ivi unutranja promena. Odra/ava se na li$uB u oimaB telu. : takoB opati$a se vrati u svoju zajedni$uB a poto ta zajedni$a ima o njoj ve utvr4enu idejuB baziranu na predrasudiB i dalje je gleda takvim oima. &amo lanovi njene zajedni$e ne vide nikakvu promenu u njoj. <ovoreE 0#aB izgleda malo /ivljaB ali priekajte i videete J ubrzo e ponovo utonuti u depresiju.0 :B nakon nekoliko nedeljaB ona je ponovo potitena J reaguje na nji+ovu reak$iju. 5ada svi ka/uE 0.idi? ;epo smo rekli Jnije se promenila.0 =e4utimB tragino je to se ona zaista promenilaB samo to oni nisu postali svesni toga. Opa/anje ima pora/avajue eDekte u pogledu ljubavi i ljudski+ odnosa. Ono to predstavlja stvarni odnosB siJ gurno sadr/i dve stvari J jasnou vi4enja @u meri u kojoj smo sposobni za toH neki bi mo/da voleli da znaju do koje mere mo/emo imati jasnou opa/anjaB ali verujem da niko nije protiv toga da je to veaA i pre$iznost odgovora. .erovatnije je da se pre$iznije odgovara nego to se jasno opa/a. ada je opa/anje iskrivljenoB verovatno ne mo/emo pre$izno da uzvratimo. ako mo/e voleti nekoga koga ak i ne vidi? Da li stvarno vidi onoga za koga

si vezan? Da li stvarno vidi nekoga koga se plai i koji ti je zato odbojan? Cvek mrzimo onoga od koga se plaimo. 0&tra+ od <opoda je poetak mudrosti0B govore mi ponekad. ?li priekajte malo. 1adam se da s+vataju ono to govoreB jer svi mi mrzimo ono od ega se plaimo. Kteli bismo uvek da unitimo ono od ega zaziremoB da ga se oslobodimoB da ga izbegnemo. ada se bojimo nekogB ne podnosimo ga. 1e podnosimo ga u onoj meri u kojoj ga se bojimo. ? ak ga i ne vidimoB jer su upletene emo$ije. :dentina stvar doga4a se kad nas neko privlai. ada se uvrsti istinska ljubavB ljudi nisu zaljubljeni jedno u drugoB niti se mrze u uobiajenom smislu rei. Fasno vide jedan drugog i pre$izno uzvraaju. ?li na ovom ljudskom nivouB u igru neprestano ulaze sopstveni ukusiB /eljeB sklonosti i tako dalje. 5reba znai biti svestan sopstveni+ preJ drasudaB sopstveni+ ukusaB sopstveni+ sklonosti. &ve je to u nama i izvire iz uslovljenosti kojoj smo podvrgnuti. ako to da se vama svi4aju neke stvari koje se meni ne svi4aju? >ato to je vaa kultura razliita od moje. >ato to je vae vaspitanje razliito od mog. ada bi+ vam dao da pojedete neki od moji+ omiljeni+ obrokaB mo/da biste ga s ga4enjem odba$ili. C nekim delovima :ndije ima ljudi koje vole psee meso. 1eke osobeB me4utimB kada bi znale ta im je na tanjiruB muka bi im pripala. >ato? Druga uslovljenostB druga programiranost. :ndusima bi pripala muka kad bi saznali da su jeli meso kraveB ali ?merikan$ima to prija. .i pitateE 0?li zato ne jedu govedinu?0 :z istog razloga iz kog vi neete pojesti vae kuen$e. :z istog razloga. rava za indijskog seljaka predstavlja ono to za vas predJ stavlja va pas. 1e /eli da je jede. #ostoji kulturna predrasuda koja ne dozvoljava takve stvariB a u sutini se tako uva /ivotinja koja je neop+odno potrebna. >ato se onda zaljubljujemo? >ato se zaljubljujemo u odre4eni tip osobeB a ne u neki drugi? >ato to smo uslovljeni. C mojoj podsvesti imam sliku odre4enog tipa osobe koja me privlaiB privlai meB i takoB kada sretnem takvu osobuB kao da me obasja munja. ?liB jesam li je videoB tu osobu? 1eG .ideu je mo/da kad se budem venao s njom J tada dolazi do bu4enja. 5ada ljubav mo/e da otpone. =e4utimB zaljubljenost nema nita zajedniko s ljubavljuB to nije ljubav J to je /eljaB gorua /elja. Ono to /elite svim sr$em je da vam to obo/avano stvorenje ka/e da ga privlaite. &amo vam tako neto pru/a oseanje sree. C me4uvremenuB svi drugi govoreE 0=a ta on vidi toliko zanimljivo u njoj?0 ?li radi se o uslovljenosti J on je ne vidi. a/u da je ljubav slepa. .erujte miB nita nema tako otar vid kao prava ljubav. ;jubav ima najotriji vid na svetu. >avisnost je slepa. .ezanost je slepa. >akaenost za nekogB neprestani za+tevi i /elje su slepi. ?li istinska ljubav nije. 1emojte te stvari nazivati ljubavlju. &ve u svemuB ova re je oskrnavljena u veini /ivi+ jezika. ;judi govore o vo4enju ljubavi i zaljubljenosti. O emu u stvari govore? #rvo to nam je potrebno je jasno opa/anje. Fedan od motiva zato jasno i oigledno ne vidimo druge ljude je taj to u igru ulaze nae emo$ijeB naa uslovljenostB nai ukusi. =oramo raunati sa ovom injeni$om. ?li moramo raunati sa neim mnogo va/nijim J s naim idejamaB naim zaklju$imaB naim pojmovima. nazad na vr+ )-. .ojmovi i !tvarno!t .erovali ili neB svaki pojam koji bi trebalo da nam pomogne da stupimo u dodir sa stvarnouB okonava se stvaranjem nove prepreke tom dodiruB jer pre ili posle zaboravljamo da re$i nisu stvari. #ojam ne odgovara stvarJ nosti J to su dve razliite stvari. >ato sam vam ranije rekao da je poslednja barijera koja nas spreava da dopremo do 3oga ba sama re 03og0 i pojam 3oga. ?ko ne pazimoB to nam postaje preprekaB umesto da nam pomogne. ada deDiniem neku osobu kao /enuB to je istina. ?liB u toj osobi ima gomila stvari koje ne obu+vata pojam 0/ena0. Ona e uvek biti ta posebna /enaB konkretna i jedinstvenaB koja mo/e biti upoznata samo kroz iskustvoB ne mo/e biti uoptena. onkretnu osobu moram lino da vidimB moram lino da je upoznamB intuitivno doprem do nje. #ojam uvek isputa ili gubi neto ekstremno va/noB neto drago$eno to se nalazi samo u stvarnostiB a to je konkretna jedinstvenost. .eliki rinamurti odlino je izrazio ovu idejuB rekaviE 0Od onog dana kada nauimo dete imenu pti$eB ono nikada vie nee videti tu pti$u.0 ako je to istinitoG C poetkuB dete vidi to neto pernato i /ivo to se kreeB a mi mu ka/emoE 0.raba$0. &ledeeg danaB dete vidi neto drugo pernato to se kreeB slino onom prvom i ka/eE 0?+B to je vraba$. .e sam video vrap$e. .rap$i su mi dosadni.0 ?ko se ne gleda na stvari kroz Dilter sopstveni+ pojmovaB nikada nam ne mogu dosaditi. &vaka stvar postaje jedinstvena. &vaki vraba$ je razliit od drugogB uprkos slinostima. Dobro je da postoje slinostiB tako da mo/emo da apstra+ujemo i izgradimo pojam. 5o je od velike pomoiB sa aspekta komunika$ijeB uenjaB nauke. ?li zavodi nas da pogreimo i stvara veliku prepreku mogunosti da vidimo ba tu jedinstvenu stvarB posebnu linost. ?ko je

ono to vidite samo pojamB vi ne /ivite u stvarnostiB jer je stvarnost konkretna. #ojam je samo poluga koja nas uvodi u stvarnostB ali kada smo jednom tamo stigliB treba intuitivno dopreti do nje ili je neposredno /iveti. Fo jedna osobina pojma je statinostB dok u stvarnosti sve tee i menja se. #ostoji re rekaB ali ta voda neprestano prolazi. C trenutku kad je za+vatim koDomB ona prestaje da tee. C trenutku kada se stvari zatvore u pojamB prestaju da se kreu. #ostaju statineB mrtve. >ale4eni talas nije vie talas. 5alas je sutinsko kretanjeB ak$ija. #ojmovi su uvek zamrznutiB stvarnost tee. 1a krajuB ako verujemo misti$ima @a nije potreban veliki napor da bi se s+vatiloB iako to niko ne s+vata odma+AB stvarnost je $elovitaB dok rei i pojmovi razbijaju stvarnost na parie. Ito zato je toliko teko prevoditi s jednog jezika na drugi J svaki jezik razbija stvarnost na drugi nain. InJ gleska re 0+ome0 @domA nije prevodiva na Dran$uski ili panskiB jer stvara posebne aso$ija$ije u engleskom jeziku. &vaki jezik ima rei i izraze koji su neprevodiviB jer je ono to radimo razbijanje stvarnosti na parieB dodajui i oduzimajue tu i tamoB da bismo stvorili pojmove i reima oznaili razne delove stvarnosti. ?koB na primerB nikada niste videli /ivotinju u svom /ivotu i jednog dana na4ete rep J samo repB a neko vam ka/eE M5o je rep0B da li biste mogli da s+vatite ta je toB ako uopte ne znate ta je /ivotinja? :deje oigledno rasparavaju vizijuB intui$iju ili iskustvo stvarnosti u njenoj $elovitosti. Ito ta nam neprestano govore misti$i. 6ei ne potuju stvarnost J one su samo indika$ije ka stvarnosti. ?liB kada jednom dospemo do njeB svi pojmovi postaju beskorisni. Fedan svetenik je razgovarao sa DilozoDom koji je tvrdio da je poslednja prepreka da bi se stiglo do 3oga sama re 03og0B pojam 3og. &vetenik je ostao okiran tom tvrdnjomB ali DilozoD mu je rekaoE 0=agara$ koga jae i na kome putuje do kueB nije isto sredstvo da bi uao u nju. Da bi stigaoB koristi pojamH zatim sjae i onda ulazi.0 1ije potrebno biti mistik da bi se s+vatilo kako stvarnost ne mo/e biti ulovljena u rei i pojmove. Da bismo spoznali stvarnostB treba spoznati iznad spoznaje. #esni$iB slikariB misti$i i veliki DilozoDi davno su ukazali na ovu istinu. Czmimo da jednog dana posmatram neko drvoH sve do tog trenutka kad god bi+ video drvoB rekao bi+E 0DobroB to je drvo.0 ?li danasB dok gledam drvoB ne vidim drvoB ili bar ne vidim ono to sam navikao da vidim. .idim to neto sve/inom deteta. 1emam rei da to izrazimB vidim neto jedinstvenoB $elovitoB to teeB ne u DragmentimaB i potpuno sam zateen. Da me upitateE 0-ta si video?0 J ta bi+ vam odgovorio? 1emam rei da to izrazim. 1e postoje rei kojima se mo/e izraziti stvarnostB jer u istom trenutku kada dam neki naziv onome to sam videoB vraam se na pojmove. ?ko ne mogu da izrazim stvarnost koju mogu da opazim svojim ulimaB kako mo/e da se izrazi ono to nije vidljivo oku ili to uvo ne mo/e uti? ako se mo/e pronai re koja bi izrazila realnost 3oga? 3og je neobjanjiva tajna. 1e mo/e se spoznatiB ne mo/e se objasniti. 6ei su samo naznakeB nisu opisi adekvatne stvarnosti. #a ipakB ljudi zapadaju u idolatrijuB jer misleB kad se ka/e 3ogB da ta re odgovara tome. ako se mo/e biti toliko lud? =o/e li se biti lu4i? 2ak i kad je re o ljudskim biimaB ili drveuB uu i $veuB re ne odgovara svom objektu. Fedan uveni poznavala$ sveti+ spisa rekao mi jeB posle moji+ predavanjaE 03o/eB sada sam tek s+vatio da sam itav /ivot bio idolopoklonikG =oj idol nije bio od drveta ili metalaB ve du+ovni idol.0 5o je najopasnija vrsta idolopoklonstvaB jer ljudi koriste krajnje raDinirani materijal za stvaranje svog idola J um. <de +ou da stignem? Do pune svesti o stvarnosti koja nas okru/uje. &vesnost znai gledanjeB posmatranje onoga to se deava u nama i oko nas. 0Deava0 je prava re J drveeB travaB $veeB /ivotinjeB kamenjeB sva stvarnost se kree. <ledajte jeB posmatrajte. ;judskom biu je zaista neop+odno ne samo da posmatra samog sebeB ve i svu stvarnost koja ga okru/uje. Da li ste zatoeni$i svoji+ pojmova? Koete li da pobegnete iz svog zatvora? Onda gledajteB posmatrajteB proJ vodite sate u posmatranju. C gledanju ega? 3ilo ega. ;i$a drugi+ ljudiB oblika drveaB pti$a u letuB kamenjaB trave. &tupite u dodir sa stvarima. <ledajte i+. =o/da ete tako uspeti da iza4ete iz kruti+ ema koje smo svi mi stvoriliB iz svega to su nam nametnule nae misli i nae rei. =o/da emoB nadajmo seB uspeti da s+vatimo. -ta da s+vatimo? 5o to smo reili da nazovemo 0stvarnost0B sve to prevazilazi rei i pojmove. 5o je du+ovna ve/ba J povezana je sa osloba4anjem iz vaeg kavezaB iz zatvora rei i pojmova. akva tugaB pro/iveti itav /ivot ne uspevi da ga ponovo vidimo oima detetaG 5o ne znai kako treba da se odreknete svoji+ pojmova J oni su veoma drago$eni. :ako poinjemo bez nji+B oni imaju vrlo pozitivnu Dunk$iju. >a+valjujui njimaB razvijamo svoju inteligen$iju. &ada smo pozvani ne da postanemo de$aB ve da budemo kao de$a. 1eop+odno je pasti iz stadijuma nevinosti i ondaB najzadB biti ponovo u raju J svi mi moramo razviti svoje 0ja0 i svoj 0ego0 iznad ovi+ pojmova. >atim moramo do/iveti osloba4anje. =oramo ostaviti po strani starog ovekaB svoju staru priroduB uslovljeno 0ja0B i vratiti se u stanje detetaB ali to ne znai postati dete. ada poinjemo u /ivotuB gledamo stvarnost oko sebe potpuno zau4enoB ali to nije zau4enost mistika J to je nemuta zau4enost deteta. >atim ta zau4enost umire i biva zamenjena dosadomB uporedo sa razvijanjem jezikaB rei i pojmova. ? ondaB mo/daB ako imamo sreeB vraamo se ponovo zau4enostiB na jedan novi nain. -ta je 3og?

1eko je rekaoE 03og ne umire onog dana kad prestanemo da verujemo u njegovo postojanje. 1aprotivB mi smo ti koji umiremo onog dana kad na /ivot prestane da bude obasjan trajnim sjajem zau4enosti koja se svakodnevno obnavljaB a iji nam je izvor nepojmljiv.0 1e mo/emo se prepirati oko jedne reiB jer 03og0 je samo reB pojam. 1ikada se ne prepiremo oko stvarnosti J prepiremo se oko miljenjaB pojmovaB ideja. Odba$ite svoje pojmoveB ube4enjaB predrasude i s+vatiete. 5oma ?kvinski je rekaoE 0Ivo ta je krajnja taka ljudske spoznaje o 3ogu J znamo da ne znamo ta je 3og.0 C :ndiji postoji sanskritska izreka koja opisuje takav pristupE 01etiB neti0B to znaiE 01ije toB nije to0. 5o je takozvani put nega$ije. ). &. ;uis je pisao dnevnik dok je njegova /ena umirala. 1azvao ga je Dnevnik bola. 3io se tek o/enio tom /enom koju je duboko zavoleo. &vojim prijateljima je tada rekaoE 03og mi je podarioB u ezdesetojB ono to mi je uskratio u dvadesetoj.0 ada je ona u velikim patnjama umrlaB ;uis ka/e da se njegova vera sruila kao kula od karata. 5ada se upitaoE 0Da li je 3og ota$ pun ljubavi ili se mo/da bavi vivisek$ijom?0 #ostoje savreni dokazi za obe ove tezeG #onekadB najbolje to mo/e da nam se desi je neka nesrea koja nas budi i natera nas da se suoimo sa stvarJ nou. &am ;uis ka/e da pre svoje tragedije nikad nije sumnjao da ljudi /ive i nakon smrtiB ali da posle toga nije vie bio siguran u to. >ato? >ato to je za njega bilo najva/nije da ona /ivi. ;uis je inae majstor poredenja i analogija. 05o je kao konopa$0B rekao je. 01eko vas pitaE M=o/e li ovaj konopa$ izdr/ati osamdeset kila?M a/ete mu da mo/e. MDobroB obesiemo onda tvog najboljeg prijatelja.M ? vi usklikneteE M#riekajte maloB bolje da proverim.M 1iste vie sigurni.0 C svom dnevnikuB ;uis pie da nita ne mo/emo znati o 3oguB i da su ak i naa pitanja o tome apsurdna. >ato? 5o je kao onaj primer oveka koji je od ro4enja slep i pitaE 0Da li je /uta boja kratka ili dugaka?0 1etiB neti. 1ije to. 0Da li je gorka ili slatka?0 1eB ne. 0Da li je glatka ili +rapava?0 1eB ne. &lepa$ nema rei ili pojmove koji bi predstavili boju o kojoj nema nikakvu idejuB iskustvo ili intui$iju. =o/ete mu objanjavati samo putem analogija. -ta god vas pitaB mo/ete mu samo odgovoritiE 01etiB neti.0 Ito dokle dopire ljudska spoznaja o 3ogu J do saznanja da ne znamo. 1aa velika tragedija je to mislimo da neto znamo. =islimo da znamo J to je naa tragedija. >ato nikada ne otkrivamo. 5oma ?kvinski je rekao i ovoE 01i sve sile i napor ljudskog uma ne mogu objasniti sutinu obine muve.0 nazad na vr+

)0. ?e'i koji5 nema .e sam govorio koliko su rei ogranieneB ali +ou jo neto da dodam. #ostoje rei koje ne odgovaraju nilemu. Czmimo da sam :ndusa i mene u ratu zarobe #akistan$i. Fednog dana mi ka/uE 0Danas emo te odvesti do grani$eB da ba$i pogled na svoju zemlju.0 : tako me odvedu do grani$eB ja pogledam na drugu stranu i sav ganut pomislimE 0?+B moja zemljaB moja predivna zemlja. .idim selaB drvee i bregove. 5o je moja rodna zemljaG0 =e4utimB uvar mi ka/eE 0#ogreili smo. 5rebalo je da odemo deset kilometara ni/e J odatle se vidi :ndija.0 1a ta sam ja reagovao? 1i na ta. 3io sam obuzet samo jednom reiE :ndija. ?li drvee nije :ndijaB drvee je drvee. C sutiniB ne postoje nikakve grani$e J to su samo proizvodi ljudskog umaB najee po+lepni+ i glupi+ politiara. =oja zemljaB :ndijaB nekada je bila jedna $elina J sada je razbijena na etiri dr/ave. ?ko ne pripazimoB uskoro e i+ biti est. :maemo est zastavaB est vojski. >ato me nikada neete videti da pozdravljam zastavu. <adim se svi+ zastavaB jer su idoli. #ozdravljam oveanstvoB ali nikad neku zastavu okru/enu vojskom. >astave su samo u glavama ljudi. C svakom sluajuB u naem reniku ima na +iljade termina koji nimalo ne odgovaraju stvarnosti. ?li koliko emo$ija bude u vama? : takoB maloJpomaloB vidimo stvari koje ne postoje. >aista vidimo indijske bregove i :ndij$e koji+ nema. .aa amerika uslovljenost postoji kao i ona indijskaB ali to nije neka srena okolnost. Danas se u zemljama 5reeg sveta 2esto govori o 0kultivisanju0. -ta je to to se naziva kulturom? 5a re mi ne govori mnogo. Da li to mo/da znai da bi neko voleo da radi neto zato to je uslovljen da to radi? Da bi neko voleo da proba neto zato to je uslovljen da to proba? 1ije li tu mo/da re o me+anikom ponaanju? >amislite kako ruski brani par usvoji jedno ameriko dete i odvede ga u 6usiju. Ono pojma nema da je ro4eni ?merikana$. 1jegov maternji jezik postaje ruskiB on /ivi i umire za veliku majku 6usijuB mrzi ?merikan$e. 1a njemu je peat kultureB odrastao je na ruskoj knji/evnosti. <leda na svet oima svoje kulture. ?koB pakB +oete da nosite svoju kulturu kao to nosite odeuB to je druga stvar. :ndijka e obui sariB ?merikanka neto drugo. Fapanka kimono. ?li niko se ne poistoveuje sa svojom odeom. =e4utimB vi +oete da to vie istaknete svoju kultura. #ostajete ponosni na nju. Ce vas da budete ponosni na svoju kulturu.

Fedan prijatelj mi je rekaoE 0 ad god vidim nekog prosjaka ili bednikaB ne mogu da se suzdr/im da mu ne udelim. 1asledio sam tu osobinu od majke.0 1jegova majka je nudila obrok svakome ko bi proao pored njene kue. 6ekao sam muE 0D/oB to nije vrlina. 5o je prinudno ponaanje koje jeB s gledita prosjakaB svakako pozitivnoB ali e uvek ostati prinudna radnja.0 &eam se svetenika koji je jednom prilikom izjavioE 0:mam osamdeset godina. &vetenik sam od svoje ezdeset pete. 1ikada nisam preskoio vreme odre4eno za medita$ijeB nikada.0 C reduB tako neto mo/e biti predmet divljenjaB ali mo/e biti i prinudna radnja. 1ije velika stvar ako se radi o me+anikoj aktivnosti. ;epota neke radnje ne potie iz toga to je prerasla u navikuB ve iz njene senzibilnostiB svesnostiB jasnoe opa/anja i pre$iznosti u uzvraanju. Fa mogu da ka/em jednom prosjaku daB a drugom ne. 1isam primoran na predodre4eno ponaanje koje potie od moji+ pret+odni+ iskustavaB ili moje kulture. 1iko nije utisnuo svoj peat na meneB iliB ako je to i uinioB ne reagujem vie na osnovu tog peata. ?ko do/ivimo neko negativno iskustvo s nekim 7ran$uzomB ili nas ujede pasB ili nam bude loe od odre4enog jelaB za $eo /ivot ostajemo pod utiskom takvi+ iskustava. ? to je neto najgoreG 5reba se osloboditi takvi+ iskustava. 1e teglite za sobom sve/anj negativni+ iskustava iz prolosti. ? ni oni+ pozitivni+G 1auite ta znai /iveti do kraja neko iskustvoB zatim to ostavite iza sebe i pre4ite na sledei trenutakB bez potpadanja pod uti$aj onoga to vam se pret+odno desilo. #utovaete sa tako laganim prtljagom da ete prolaziti kroz iglene ui. &poznaete ta znai veni /ivotB jer je veni /ivot ovde i sadaB u sadanjem bezvremenom treJ nutku. &amo ete tako pristupiti venom /ivotu. ?li koliko stvari teglimo naokoloG 1ikada se ne suoavamo sa zadatkom da i+ se oslobodimoB da odba$imo prtljagB da budemo ono to jesmoB da ponemo da /ivimo. ao mi je to moram da ka/emB ali kud god krenemB sreem muslimane koji koriste svoju religijuB svoj kult i oran da se udalje od ovog zadatka. :sto va/i i za ostale religije i nji+ove vernike. =o/ete li da zamislite osobu koja nije vie zara/ena reimaB koja se oslobodila nji+ovog uti$aja? =ogu joj se ba$iti u li$e kakve god bilo reiB ona e se ponaati kao i pre toga. =o/ete joj rei da ste predsednik tajJiJtajB ona e vas i dalje gledati kao i pre toga J videe vas po onome to jeste. 1ee pasti pod uti$aj etiketa. nazad na vr+

)2. @iltrirana !tvarno!t Osvrnuu se na jo neto povezano s naom per$ep$ijom stvarnosti. :zneu to u vidu analogije. #redsednik ?merike mora da odr/ava kontakt sa svojim gra4anima. #apa u 6imu mora da odr/ava odnos sa itavom $rkvom. 1aravnoB njima sti/u milioni porukaB ali oigledno je da oni ne mogu sve da i+ primeB a jo manje da lino na nji+ odgovore. Okru/eni suB dakleB ljudima od poverenja koji rediguju porukeB kontroliu i+B Diltriraju. 1a krajuB neto stigne i na pisai sto predsednika ili pape. 5o je ba ono to se nama doga4a. #reko svake pore i elije u naem teluB preko svi+ nai+ ulaB u dodiru smo sa stvarnouB ali samo Diltriramo stvari. o izvodi ovu opera$iju? 1aa uslovljenost? 1aa kultura? 1aa programiranost? 1ain na koji smo naueni da gledamo i da /ivimo svoja iskustva? 2ak i na jezik mo/e biti Dilter. &ve se do te mere Diltrira da ponekad ne vidimo stvari koje su nam pred nosom. Dovoljno je pogledati nekog paranoika J neprestano se osea ugro/en neim to ne postojiB stalno tumai stvarnost terminima odre4eni+ iskustava iz prolosti ili neki+ stanja koja je pro/iveo. ?liB postoji jo jedan demon koji je odgovoran za ovu auto$enzuru. >ove se prianjanjeB /eljaB e/nja. oren patJ nje je e/nja. 2e/nja iskrivljuje i unitava per$ep$iju. &tra+ovi i /elje nas proganjaju. &emjuel D/onson je rekaoE 0&vest o tome da e biti obeen za nedelju dana udesno usredsre4uje oveji um.0 &ve ostalo se brie i kon$entrie se samo na stra+B /elju ili e/nju. ada smo bili mladiB drogirani smo na raznorazne naine. .aspitavani smo da oseamo potrebu za drugima. 6adi ega? Da bismo bili pri+vaeniB uva/eniB potovaniB da bi nam se tapalo J radi onoga to nazivaju uspe+om. =e4utimB to su rei koje ne odgovaraju stvarnosti. -ta je uspe+? 5o je ono to jeB po miljenju neke grupe ljudiB pozitivno. ?li neka druga grupa mo/e odluiti da je to negativno. Ono to je dobro u ?meri$i mo/e biti smatrano loim u ?vganistanu. Cspe+B u nekom politikom kruguB mo/e biti smatran neuspe+om u drugim krugovima. &ve su to obiajiB ali mi i+ tretiramo kao da su sama stvarnostB zar ne? ada smo bili mladiB programirani smo da ne budemo sreni. Cili su nas da je za sreu potreban nova$B uspe+B partner lepog izgledaB dobar posaoB prijateljstvoB du+ovno uzdizanjeB 3ogB i ko zna ta jo. ?ko ne do4ete do ti+ stvariB govorili su namB ne mo/ete biti sreni. Ovo ube4enje da ne mo/emo biti sreni bez neegaB deDinisau kao usmerenostB kao $ilj. ada jednom ubedimo sebe u to J i to prodre u nau podsvestB uvrstivi se u korene naeg bia J onda smo gotovi.

0 ako mo/e da bude srean bez zdravlja?0 uzvraate mi. C reduB kazau vam neto. Cpoznao sam ljude koji su umirali od raka i bili sreni. ako su mogli da budu sreniB kada su znali da e umreti? #a ipak su bili. 0 ako bi+ mogao da budem srean bez nov$a?0 1eko ima milion dolara u ban$i i osea se nesigurnoH neko drugi bukvalno nema paraB ali uopte ne izgleda nesigurno. #rogramiran je na drugi nainB to je sve. Czaludno je savetovati prvom oveku ta treba da uini J on treba da s+vati. &aveti nisu od velike pomoi. 1eop+odno je s+vatiti da smo programiraniB da je re o pogrenom ube4enju. #otrebno je da ga sagledamo kao la/noB kao obinu Dantaziju. -ta ljudi rade itav svoj /ivot? 3ore seH samo se bore. : to se naziva samoodr/anje. ada prosean ?merikana$ ka/e da se bori za goli /ivotB to uopte nije istinaG On se bori za mnogo vie nego to mu je potrebno za /ivot. Do4ite u :ndiju i s+vatiete. 1isu neop+odni svi ti automobiliB televizoriB minka za li$eB tolika odea itd.B ali probajte da ubedite prosenog ?merikan$a u ovo o emu govorim. On je podvrgnut pranju mozga J programiran je. : tako proseni ?merikan$i rade i bore se da bi pribavili predmete svoji+ /elja koji e i+ uiniti srenim. 2ujte sada jednu patetinu priu J vau priuB mojuB svaiju priu. 0&ve dok ne budem imao to to /elim @nova$B prijateljstvoB bilo taA neu biti srean. =oram da se borim da to pribavim iB kad ga budem imaoB morau da se borim da ga zadr/im. 3ie tako uzbudljivoB jedno vreme. O+B tako sam uzbu4enB imam gaG0 ?li koliko traje? 1ekoliko minutaB mo/da nekoliko dana. ada konano kupite va novi autoB koliko traje emo$ija? &ve dok vam se ne uka/e novi $ilj. ada se govori o emo$ijamaB istina je da se posle nekog vremena zamorimo od neke emo$ije. <ovorili su mi da je molitva najva/nija stvarH govorili su mi da je 3og najva/nija stvarH govorili su mi da je prijateljstvo najva/nija stvar. #oto nisam znao ta je u stvari molitvaB ta je 3ogB ta je prijateljstvoB to je inilo da se dobro oseam. ?liB posle nekog vremenaB javila bi se dosada J dosada od molitveB od 3ogaB od prijateljstva. >ar to nije patetino? : tu nema izlazaB jednostavno nema izlaza. 5o je jedini model koji nam je ponu4en J da budemo sreni. 1ije nam usa4en drugi model. 1aa kulturaB nae drutvo iB /ao mi je to moram to ka/emB naa religijaB nisu nam dali druge modele. 1ekog proglase kardinalom J kakva astG 2ast? Feste li rekli ast? 1eB to je pogrena re. &ada e i drugi te/iti istom polo/aju. >apali ste u ono to se u Fevan4elju opisuje kao 0svet0 i izgubiete svoju duu. &vetB moB presti/B pobedaB uspe+B ast i tako daljeB stvari su koje ne postoje. Osvoji se svetB ali se izgubi dua. 2itav va /ivot ostaje prazan i bez due. 1ema niega. #ostoji samo jedan izlaz J da deprogramiramo sebeG ? kako se to radi? #ostaje se svestan injeni$e da smo programirani. 5o se ne mo/e promeniti naporom voljeH ne mo/e se promeniti kroz idealeH ne mo/e se promeniti pri+vatajui nove navikeH mo/da e se promeniti ponaanjeB ali vi neete. Fedini nain da do/ivite promenu je svesnostB s+vatanje. ada vidite samo kamen u kamenuB i pare papira u paretu papiraB neete vie misliti da je kamen drago$eni dijamantB a pare papira ek na milion dolara. ada to s+vatiteB promeniete se. C vaoj te/nji za menjanjem nema vie nasilja. C suprotnomB ono to nazivate promenom samo je pokuaj da drukije rasporedimo nametaj. #onaanje se promeniloB ali se vi niste promenili. nazad na vr+

)3. ?o"ovi /iljeva Fedini nain da se promenimo je da preobrazimo sopstveni nain s+vatanja stvari oko sebe. ?li ta znai s+vaJ titi? ako se treba ponaati? #ogledajte koliko smo robovi razni+ $iljevaH oajniki nastojimo da reorganizujemo svet da bismo zadr/ali svoje $iljeveB jer i+ svet neprestano ugro/ava. #ribojavam se da me neka devojka nee vie voleti J mogla bi da izabere nekog drugog umesto mene. =oram da se trudim da budem to zanimljiviji da bi+ je dr/ao vezanu za sebe. 1eko me je ubedioB pranjem mozgaB da mi je potrebna njena ljubav. ?li u stvarnosti nije takoB nije mi potrebna niija ljubav J potrebno mi je samo da stupim u dodir sa stvarnou. #otrebno mi je da iza4em iz ovog zatvora u kome se nalazimB iz ove programiranostiB iz ove uslovljenostiB iz ovi+ la/ni+ ube4enjaB iz ovi+ Dantazija. #otrebno mi je da se ba$im u stvarnost. &tvarnost je divnaB prekrasna je. .eni /ivot je sada. Okru/eni smo njime kao riba u okeanuB ali toga nismo svesni. #revie smo obuzeti nekim $iljem. 1a kratkoB svet se preustroji da bi nas pribli/io naem $ilju i onda govorimoE 0Dobro jeB odlinoG #obedio je moj timG0 ?li priekajte J stvari e se promeniti. &utra e biti potiten. >ato se neprestano ponaamo na taj nain? Ivo vam ponovo ona mala ve/ba J mislite na neto ili nekoga do koga vam je staloH drugim reima na neto ili nekoga bez koga mislite da ne mo/ete biti sreni. 5o mo/e biti va posaoB vaa karijeraB vae zanimanjeB neki prijateljB nova$B osoba koju voliteB de$aB bilo ta. 6e$ite tome ili toj osobiE 0C sutiniB niste mi potrebni da bi+ bio

srean. &amo se zavaravam ube4enjem da bez vas ne mogu da budem srean. C sutiniB niste mi potrebni za moju sreu. =ogu da budem srean i bez vas. 1e predstavljate vi moju sreuB moju radost.0 ?ko je objekat vae vezanosti neka osobaB nee joj prijati da uje tako netoB ali svejedno nastavite. &ve to mo/ete izgovoriti i u samom sebi. C svakom sluajuB stupiete u dodir sa istinomH razruiete jednu Dantaziju. &rea je stanje u kome nema iluzije. =ogli biste da probate jednu drugu ve/bu J mislite na neki sluaj kada vam je sr$e bilo slomljeno i kada ste bili ube4eni da nikada vie neete moi da budete sreni @umro je va mu/B vaa /enaB napustio vas je najbolji prijateljB izgubili ste sav svoj nova$A. -ta se dogodilo? #roteklo je neko vreme i vi ste uspeli da odaberete neto drugo za ta ste se vezaliB ili da prona4ete nekog drugog ko vas je privukao. ? ta je bilo sa starom vezom? 1ije vam u stvari bila potrebna da biste bili sreniB zar ne? 5o je trebalo da vas naui neemuB ali mi nikako da nauimo. #rogramirani smoB uslovljeni. ako je osloba4ajue ne zavisiti emotivno ni od egaG ad biste mogliB samo na deli sekundeB da osetite to iskustvoB irom biste razjapili svoj zatvor i uspeli biste da do+vatite komadi neba. Fednog danaB mo/daB mogli biste ak i da letite. 5oliko smo zaslepljeni mnogim stvarimaB da nismo otkrili bazinu istinu J vezanosst ugro/ava odnose vie nego to i+ podupire. &eam se svoje bojazni da ka/em bliskoj osobiE 0C sutiniB nisi mi potrebna. =ogu da budem savreno srean i bez tebe. : kada ti ovo ka/emB postajem svestan da mogu sasvim i do kraja da u/ivam u tvom drutvu J nema vie brigaB nema vie ljubomoreB nema vie posesivnostiB nema vie zavisnosti. #redivno je biti sa tobomB kada u/ivam u tvom prisustvuB rastereen vezanosti. 5i si slobodna kao i ja.0 =e4utimB mnogima od vasB siguran samB ove re$i zvue kao strani jezik. 0Ovo je bukvalno suprotno od svega emu su me uili0B bila je moja poetna reak$ija na sve ovo. #otrebni su mi bili mnogiB mnogi mese$i da bi+ do kraja s+vatio ove stvariB i upamtite J ja sam svetenikB i sve moje du+ovne ve/be posveene su ba ovomeB bez obzira to mo/da nisam bio toga svestanB jer su me moja kultura i moje drutvo uglavnom uili da gledam na druge ljude kao $iljeve. >abavlja me ponekad kada vidim kako osobeB koje su oigledno objektivne kao terapeuti i duJ +ovni uiteljiB govore o nekomeE 0&jajna jeB zaistaB mnogo mi se svi4a.0 1eto kasnijeB postajem svestan da mi se ta osoba svi4a zato to se ja njoj svi4am. >agledam se u sebe i vidim kako se ras$vetava uobiajena stvar J zalepili ste se na uva/avanje i na po+valeB vidite ljude kao one koji ugro/avaju ili podr/avaju vae $iljeve. ?ko ste politiari i +oete da budete izabraniB ta mislite J kako ete gledati na ljudeB kako e da se usmerava va interes u odnosu na nji+? 3rinuete se za ljude koji e vam dati glas. ?ko je seks ono to vas interesujeB kako mislite da ete gledati na /ene i mukar$e? ?ko ste usmereni na moB ta injeni$a oboji$e va nain na koji gledate druge ljude. Csmerenost unitava nau sposobnost da volimo. -ta je ljubav? ;jubav je senzibilnostB ljubav je svesnost. Dau vam primer J sluam simDonijuB ali ako sluam samo zvuk bubnjaB ne ujem simDoniju. -ta je sr$e puno ljubavi? &r$e puno ljubavi osetljivo je na sav /ivotB na sve ljudeH sr$e puno ljubavi ne zatvara se ni pred im i ni pred kim. ?liB u trenutku u kom postajete usmereni u onom smislu koji pridajem ovom terminuB izostavljate itav niz stvari. :mate oi samo za predmet svoje usmerenostiH imate ui samo za bubanjH sr$e se zatvorilo. 3olje reenoB ono je slepoB jer ne vidi vie objektivno predmet svoje usmerenosti. ;jubav podrazumeva bistar pogledB objektivnost. 1ita nema tako otar vid kao ijubav. nazad na vr+

)4. 8ta je prava lj#"av$ >aljubljeno sr$e ostaje meko i osetljivo. ?liB kada po svaku $enu +oemo da pribavimo neku odre4enu stvarB postajemo nemilosrdniB tvrdiB bezoseajni. ako se mogu voleti drugi ljudiB kada su nam potrebni? =ogu samo biti iskorieni. ?ko si mi potreban da bi+ bio sreanB moram da te koristimB da manipuliem tobomB da prona4em naJ ine i sisteme da te osvojim. 1e mogu te ostaviti slobodnim. =o/emo stvarno voleti druge tek poto smo se oslobodili zavisnosti od nji+. ada se potreba za drugima ugasiB ovek se na4e usred pustinje. C poetku do/ivJ ljavate u/asno oseanje naputenostiB ali ako to istrpite neko vremeB iznenada ete otkriti da to u sutini nije naputenost. 5o je samo usamljenost. &ami smoB i pustinja poinje da $veta. : takoB najzadB otkriete ta je ljubavB -ta je 3ogB ta je stvarnost. =e4utimB odri$anje od droge mo/e u poetku biti tekoB osim ukoliko smo obdareni velikom sposobnou razumevanjaB ili ako smo dovoljno patili. #atnja je odlina stvar J samo u ovom sluaju patnja nam mo/e pomoi. #atnja se mo/e upotrebiti da bismo prestali da patimo. .eina ljudiB me4utimB jednostavno nastavlja da pati. 5o objanjava sukob koji ponekad pro/ivljavamB izme4u uloge du+ovnog uitelja i uloge psi+oterapeuta. 5erapeut ka/eE 0#okuaemo da ubla/imo patnju.0 Du+ovni uitelj ka/eE 0#ustimo da ova /ena pati J u odJ re4enom trenutku dojadie joj takav odnos sa drugim ljudima i na kraju e resiti da iza4e iz svog zatvoraB iz emotivne zavisnosti od drugi+.0 Da li je bolje ponuditi palijativ ili odstraniti rak? 1ije lako odluiti.

1eko s odvratnou ba$a knjigu na sto. 1eka gaB neka je ba$a. 1emojte uzeti knjigu umesto njegaB govorei mu da je sve dobro. Du+ovno prosvetljenje je samo svesnostB svesnostB svesnost. ada se vaa majka ljutila na vasB nije govorila da s njom neto nije u reduB ve da s vama neto nije u reduB inae se ne bi naljutila. I pa lepoB otkrio sam neto. ?ko si ti besnaB mamaB neto nije u redu s tobom. >ato je bolje da se suoi sa svojim besom. >adr/i ga i suoi se sa njim. 1ije moj. ?ko neto nije u redu sa mnomB ili manje od togaB pro$eniu to nezavisno do tvog besa. On nee uti$ati na mene. ada mi po4e za rukom da postupam na ovaj nainB ondaB zaudoB uspevam da budem prilino objektivan i u sukobima sa samim sobom. &amo veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzimanje oseanja krivi$e i gnevaB i da ka/eE 0Dobio si napad besa. -teta. 1e oseam ni najmanju /elju da te ponovo spaavamB i odbijam da se oseam krivim.0 1e nameravam da mrzim sebe zbog neega to sam uinio. Oseanje krivi$e je ba to. 1e /elim da se oseam loeB niti da se prekorevam za neto to sam uinioB bilo da je ispravno ili pogreno. &preman sam da to analiziramB da to posmatram i ka/emE 0DobroB loe sam postupioB uradio sam to nesvesno.0 Ito zato teolozi ka/u da :sus nikome nije mogao naneti zlo. 5o mi se ini sasvim razumljivoB jer prosvetljena osoba ne mo/e naneti zlo. Ona je slobodna. :sus je bio slobodanB i samim tim nije mogao da nanese nikakvo zlo. ?liB posto vi mo/ete da nanesete zloB niste slobodni. nazad na vr+

+7. 1kriveni programi =ark 5ven se odlino izrazio kada je napisaoE 03ilo je toliko +ladno da smo pre/iveli samo za+valjujui tome to termometar nije bio dva santimetra du/i.0 =i zaista umiremo zamrznuti zbog rei. 1ije va/na +ladnoa napoljuB ve termometar. 1ije va/na stvarnostB ve ono to govorimo sami sebi u pogledu stvarnosti. Fedan du+ovni uitelj pokuavao je da objasni grupi ljudi nain na koji ljudska bia reaguju na reiB da se ljudi +rane reima umesto realnou. Fedan od ti+ ljudi je ustao i protestovaoB rekaviE 01e sla/em se sa miljenjem da rei imaju toliki eDekat na nas.0 Citelj mu je odgovorioE 0&ediB kurvin sine.0 2ovek je pobesneo i rekaoE 05i sebe smatra prosvetljenimB smatra sebe uiteljemB a trebalo bi da se stidi.0 Citelj je na to odgovorioE 0Oprosti miB malo sam se zaneo. 1isam +teo.0 2ovek se smirioB a onda je uitelj rekaoE 0Dovoljne su bile dve rei da izazovu oluju u tebiB a samo jo nekoliko rei da te smire.0 6eiB reiB rei J kako mogu da nas zarobe kada se ne upotrebljavaju pravilnoG #ostoji razlika izme4u saznanja i svesnostiB izme4u inDorma$ije i svesnosti. 6ekao sam vam da se ne mo/e naneti zlo svesnou. =e4utimB mo/e se naneti zlo saznanjem ili inDorma$ijomB kada se zna neto to je zlo. 0OeB oprosti imB jer oni ne znaju ta ine.0 Fa bi+ to ovako preveoE 01isu svesni ta ine.0 Da su ti ljudi bili svesni injeni$e da na krst raspinju naeg &pasiteljaB nikada to ne bi uinili. :liE 0Doi e dan kada e proganjati vasB mislei da time slu/e 3ogu.0 1isu svesni. #otpuno su u vlasti saznanja i inDorma$ije. 5oma ?kvinski je to dobro objasnioB rekaviE 0 ad neko zgreiB to uvek ini zamaskiravi gre+ dobrim delom.0 5akvi ljudi oslepljuju sami sebe J vide neto kao dobroB ak i kada znaju da je zloB a u stvari samo tra/e izgovor. Fedna /ena mi je izlo/ila dve situa$ije za koje je smatrala da je u njima teko biti svestan. 6adila je u jednoj uslu/noj agen$iji gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi teleDoni zvoniliH bila je sama i oseala se neprekidno uzJ nemirenom od strane gomile nervozni+ i besni+ ljudi. 3ilo joj je krajnje teko da ostane vedra i spokojna. Druga situa$ija je bila kada je vozila kroz saobraajnu gu/vuB praena bukom sirena i psovkama vozaa. #itala me je da li e seB pre ili kasnijeB ta njena nervoza smanjiti ili ieznutiB da bi se najzad malo opustilaB nala neki mir. Da li ste uoili ta je njen $iljB ka emu je usmerena? &pokojstvo. Csmerena je ka miru i spokojstvu. C sutiniB govorila jeE 0?ko nisam spokojnaB ne mogu biti srena.0 Da li vam je ikada palo na pamet da se mo/e biti srean ak i kada smo napeti? #re prosvetljenja bio sam depresivanB posle prosvetljenja i dalje sam depresivan. 1e treba praviti $ilj od spokojstvaB oputenostiB ili pojaane senzibilnosti. Feste li ikada uli za osobe koje postanu napete pokuavajui da se opuste? ?ko ste napetiB jednostavno treba da posmatrate sopstvenu napetost. 1ikada neete s+vatiti sami sebe ako pokuavate da se promenite. -to vie nastojimo da se promenimoB utoliko je gore. #otrebno je da razvijete svesnostB i zato postanite svesni teleDona koji zvoniH postanite svesni svoji+ tanki+ neravaH postanite svesni volana svog automobila. Drugim reimaB suoite se sa stvarnou i pustite da se tenzija ili spokojstvo bave sami sobom. C sutiniB to ete i morati da uiniteB jer ete biti suvie zauzeti injeni$om da stupate u dodir sa stvarnou. orak po korakB pustite da se doga4a ta god se doga4a. #rava promena pokazae se u trenutku koji ne odre4uje va egoB ve stvarnost. &vesnost dozvoljava stvarnosti da vas promeni.

C svesnosti se menjamoB ali treba pro/iveti to iskustvo. >a sadaB vi mi verujete na re. =o/da ak imate u vidu neki plan da postanete svesni. .a egoB sa svojom sposobnouB nastoji da vas pogura ka svesnosti. #ripaziteG &uoiete se sa otporimaB bie problema. ada ovek brine da uvek bude svestanB onda se mo/e uoiti ta lagana zabrinutost. Koemo da budemo budniB da otkrijemo da li smo zaista budni ili nismo. ?li to je deo asketizmaB a ne svesnosti. 2udno zvuiB u jednoj kulturiB u kojoj smo trenirani da postignemo neke $iljeveB ali u stvarnosti nema $ilja koji treba postiiB jer smo ve stigli. Fapan$i su lepo izrazili ovu idejuE 0Onog dana kada prestane da putujeB tada si stigao.0 Ovakav bi trebalo da bude va stavE 0Kou da budem svestanB +ou da stupim u dodir sa svim to postoji i da dopustim da se desi ta god da se desiH ako sam budanB dobro jeH ako sam uspavanB i to je dobro.0 C trenutku kada se svesnost postavi kao $ilj i pokuava da se dostigneB re jeB u stvariB u velianju vaeg egaB u unapre4ivanju vaeg la/nog 0ja0. 2ovek +oe da do/ivi onaj lepi oseaj da je uspeo. ada stvarno budete 0uspeli0B to neete znati. .aa leva ruka nee znati ta radi vaa desna ruka. 0<ospodeB kada smo to uinili? 1ismo bili svesni.0 =ilosr4e nikada nije tako lepo kao kada je ovek nesvestan da ini milosr4e. 0Koe da ka/e da sam ti pomogao? Fa sam se u sutini lepo zabavljaoB samo sam igrao svoj ples. ?ko sam ti pomogaoB odlino. 2estitam tiB ali ja nisam nimalo zaslu/an za to.0 ada se stigne do te take da smo svesniB biemo sve manje obuzeti etiketama kao to su 0budan0 ili 0uspavan0. Fedna od tekoa koje se ovde javljaju je to /elim da izazovem samo vau radoznalostB ali ne i vau du+ovnu po+lepu. #robudimo seB bie udesno. #osle nekog vremenaB to nee vie imati nikakvog znaaja J svesni smoB jer /ivimo. 1esvesni /ivot nije dostojan da bude pro/ivljen. : pustiete da se bol i patnja bave sami sobom. &to vie te/imo da se promenimoB utoliko se sve mo/e jo vie pogorati. Da li to znai da je pri+vatljiv odre4en nivo pasivnosti? Da J jer to se vie opiremo neemuB daje mu se vea mo. =islim da je to znaenje :susovi+ re$iE 0 ada te neko oamari po desnom obrazuB okreni mu levi.0 -to se vie borimo sa demonimaB dajemo im sve veu mo. 5o je istonjaki nain razmiljanja. =e4utimB ako se ide napred sa neprijateljemB on biva pobe4en. ako se treba suoiti sa zlom? 1e borei se protiv njegaB ve s+vatajui ta je. ada jednom bude s+vaenoB zlo iezava. ako se pristupa mraku? 1e pesni$ama. =etlom se ne mo/e izba$iti mrak iz sobe J ukljui se svetHo. -to se vie borimo protiv mrakaB on postaje sve stvarnijiB a mi sve is$rpljeniji. ?li kada se ukljui svetlo svesnostiB mrak nestaje. Czmimo da je ovo pare papira ek na milion dolara. ?+B moram ga se odreiB ka/e se u Fevan4elju. =oram ga se odreiB ako +ou da zaslu/im veni /ivot. KoemoB znaiB da materijalnu po+lepu zamenimo du+ovnom? #reJ t+odno si imao jedan svetovni egoB a sad ima du+ovni ego. ?li to je uvek egoB samo raDiniranijiB kojima je te/e upravljati. ada se odreknete neegaB ostajete vezani za to. =e4utimB umesto da se odreknemB mogu da pogledam ovaj papir i ka/emE 0IjB pa ovo nije ek na milion dolaraB ovo je samo pare papiraG0 5ada nema niega protiv ega bi+ se borioB nita ega bi+ morao da se odreknem. nazad na vr+

+1. 8ta je !mi!ao :ivota$ C :ndijiB mnogi mukar$i odrastaju vaspitani da su /ene stoka. 0O/enio sam se0B ka/u. 0Ona je moje vlasJ nitvo.0 Da li su ti ljudi za osudu? #ripremite se za iznena4enje J nisu. 1a isti nain na koji mnogi ?merikan$i nisu za osudu zbog naina na koji gledaju na 6use. FednostavnoB nji+ove naoareB ili nji+ovo opa/anje obojeni su odre4enom bojomB i ta boja je Dilter kroz koji oni gledaju svet. -ta je potrebno da bi postali realniB da postanu svesni kako gledaju svet kroz obojene naoare? 1ema spasa pre nego to uvide ovu osnovnu predrasudu. ?ko gledamo na svet kroz Dilter neke ideologijeB nema nam spasa. 1e postoji stvarnost koja se mo/e prilagoditi ideologiji. ivot je uvek prevazilazi. Ito zato su ljudi uvek u potrazi za smislom sopstvenog /ivota. ?li /ivot nema smisao J ne mo/e imati smisaoB jer je smisao samo DormulaH smisao je neto to naem umu izgleda razumno. &vaki put kada se stvarnost ra$ionalizujeB sudaramo se sa neim to unitava ra$ionalnost koju smo izgradili. &misao se pronalazi samo kada se prevazi4e smisao. ivot ima smisla samo kada se do/ivljava kao tajna koja nema smisla za pojmovni um. 1e ka/em da kult nema znaajaB ali tvrdim da je sumnja beskrajno va/nija od kulta. ;judi su na sve strane u potrazi za objektima koje bi obo/avaliB ali ne nalazim ljude koji su dovoljno budni u svom linom stavu i ube4enjima. ako bismo bili sreni kada bi teroristi manje obo/avali svoju ideologiju i kada bi postavljali vie pitanjaG :stovremenoB ne /elimo da primenimo isto rezonovanje na same sebe J mislimo da smo ispravniB da su teroristi ti koji gree. ?li taj koji je za vas teroristaB za nekog drugog je muenik.

:zolovanost je kada oseamo da nam nedostaje drutvoB samoa je stanje u kome se zabavljamo. #oznati pisa$ D/. 3. -o nalazio se na jednom od oni+ u/asni+ koktela na kojima se nita ne govori. 1eko ga je upitao da li se lepo zabavljaB a on je odgovorioE 0Fedino to me zabavlja je ovde u meni.0 #risustvo drugi+ nikada ne zabavlja kada smo nji+ovi robovi. Drutvo se ne sastoji od serije robovaB od ljudi koji za+tevaju da i+ drugi uine srenim. Drutvo ine $arevi i $ari$e. .i ste $areviB niste prosja$iH vi ste $ari$eB niste prosjakinje. C istinskoj zajedni$i nema prostora za prosjaki eirB 5u ne postoji vezivanjeB napetostB strepnjaB opijanjeB posesivnostB za+tevi. &lobodni ljudiB a ne robovi ine zajedni$u. 5o je najjednostavnija istinaB ali nju itava jedna kulturaB ukljuujui i religioznu kulturuB brie. 6eligiozna kultura mo/e biti veoma manipulativnaB ako ne pazimo dovoljno. 1eki vide svesnost kao neku visoravanB neto to se nalazi s $rne strane svakodnevnog iskustva. ?li to znai da se od svesnosti pravi $iljH >a istinsku svesnostB me4utimB ne postoji $ilj koji treba dostii. ako se sti/e do te svesJ nosti? #reko svesnosti. ada ljudi ka/u da zaista +oe da u/ivaju u svakom trenutku svog /ivotaB u sutini govore o svesnostiB samo da nije onog 0+tenja0. 1e mo/emo +teti da do/ivimo svesnost J ona se do/ivi ili se ne do/ivi. oliki ljudi prolazi kroz /ivot ne jedui neko jelo ve samo jelovnik? ?li vama je potrebna +ranaB a ne rei. nazad na vr+

+%. 1mrt ;!e"e; =o/emo li biti kompletan ovekB a da ne pro/ivimo neku tragediju? Fedina tragedija koja postoji na ovom svetu je neznanje J svo zlo izvire odatle. Fedina tragedija na svetu je nedostatak svesnosti. :z toga izvire stra+B a iz stra+a sve ostaloB ali smrt u sutini nije tragedija. 2udesno je umretiB u/asno je samo za osobe koje nikada nisu s+vatile /ivot. &amo tada se stra+uje od /ivotaB stra+uje se od smrti. &amo mrtve osobe stra+uju od smrti. Oni koji su /iviB me4utimB nimalo ne strepe od smrti. Fedan ameriki autor je dobro izrazio ovu ideju. 1apisao je da je bu4enje smrt vere u nepravdu i tragediju. raj sveta za jednu guseni$u je leptir. &mrt je vaskrsnue. 1e govorimo o vaskrsnuu koje e se do/ivetiB ve o onom koje se odvija sada i ovde. ?ko ste umirali u prolostiB ako umirete svakog minutaB tada ste puni /ivotaB jer samo je ovek pun /ivota istovremeno pun smrti. 1eprekidno umiremo u odnosu na razne stvari. 1eprestano svlaimo sve sa sebe da bismo bili u punoj meri /iviB da bismo vaskrsli u svakom trenutku. =isti$iB sve$i i njima slini ulo/ili su velike napore da probude ljude. FerB ako se ne probudeB nastavie da trpe zanemarljiva zla kao to su gladB ratovi i nasilje. 1ajvee zlo predstavljaju uspavani ljudiB ljudi koji nita ne znaju. 1emojte tra/iti od sveta da se promeniB promenite se prvo vi. 5ada ete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav jeB onda ete promeniti ta god vam se ini da bi trebalo promeniti. Cklonite povez sa oiju. ?ko to ne uiniteB izgubili ste pravo da promenite bilo koga i bilo ta. &ve dok ne budete svesni sami+ sebeB vi nemate pravo da se upliete u svet i druge ljude. Opasnost pokuaja da promenimo druge ljude ili stvari oko sebe kada nismo svesniB u tome je to se onda stvari mogu menjati kako nama odgovaraB kako odgovara naem ponosu ili dogmatskim ube4enjima ili samo da bi se ubla/ila sopstvena negativna oseanja. Fa imam negativna oseanja i zato je bolje da se promeniB da bi+ se ja osetio bolje. 1e J prvo se suoite sa svojim negativnim oseanjimaB tako daB kad krenete da promenite drugeB ne po4ete od mr/njeB ve od ljubavi. =o/e nam se uiniti udnim da je mogue biti prilino neumoljiv prema drugimaB pa ipak prepun ljubaviB Kirurg mo/e biti neumoljiv prema nekom pa$ijentuB a da to ipak ini s ljubavlju. ;jubav mo/e ponekad biti zaista neumoljiva. nazad na vr+

+). Ant#i/ija i ra6#mevanje -ta podrazumeva promena sebe? 6ekao sam to sa mnogo reiB govorio i ponavljaoB ali sada u to ralaniti. #romena sebeB pre svegaB podrazumeva intui$iju. 1e naporB ne nastojanje da se kultiviu svoje navikeB ne stvaJ ranje nekog ideala. :deali mogu da nanesu ogromne tete. &ve vreme se kon$entriemo na to kakve bi stvari trebalo da buduB umesto na to to one stvarno jesu. 5ako se aktuelnoj stvarnosti namee ono to bi ona trebalo da budeB mada pre toga uopte nismo s+vatiti ta je ta ista stvarnost.

Fo jedan zadatak je pred vama J razumevanje. Da li zaista mislite da e vas neki posao uiniti srenim? #oli ste od pretpostavke da e vas uiniti srenim. >ato +oete da uradite neto? >ato to +oete da budete sreni. ?ko vam to donese neki status ili presti/B biete sreni. ?li da li je tako? 5u je potrebno razumevanje. Czmimo da ste poli u neko udaljeno mesto. ?utomobil se pokvari nasred puta. >asuemo rukave i guramo ga itavim putem do mesta kuda smo se uputili. <uramoB guramo i guramoB sve dok ne stignemo amo. 0OdlinoG0 uskliknemo. 0Cspeli smo. &tigli smoB zar ne?0 >ar to nazivate /ivotom? >nate li ta je vama potrebno? #otreban vam je strunjakB me+aniar koji e da otvori poklopa$ motora i promeni svei$u. Okrenuete klju i auto e se pokrenuti. #otreban vam je strunjak J a to znai razumevanjeB intui$ijaB svesnost. >ato biste gurali? 1epotrebno je initi tolike napore. &amo zbog toga su ljudi tako umorniB tako slabi. : vi i ja odgajani smo da budemo nezadovoljni samim sobom. Odatle potie zloB na psi+olokom nivou. .eito smo nezadovoljniB veito neraspolo/eniB samo guramo i guramo. 1apredB potrebno je jo naporaB jo vie napora. ?K u pozadini svega toga uvek je sukobB a vrlo malo razumevanja. Cmesto ti+ naporaB razvijte samosvestB intui$iju. ada postanete strunja$iB nije potrebno upisivati neki kurs psi+ologije. ada ponete da posmatrate sami sebeB da uoavate negativna oseanjaB otkriete svoj sopstveni nain da objasnite stvariB i promena e postati vidljiva. =e4utimB moraete da se suoite i sa velikim zlomB a to zlo je osuda sebeB mr/nja prema sebiB nezadovoljstvo sobom. FednostavnoB ljudima nedostaje snage da se promene. 5o bi moglo da se predstavi primerom jedrili$e. ada duva jak vetar u jedraB ona klizi bez naporaB tako da mornar treba samo da upravlja njom. On ne ula/e nikakav napor. &lino se doga4a kada se promena poka/e putem svesnostiB putem razumevanja. 1eko je rekaoE 01e postoji nita surovije od prirode. 1igde se ne mo/e pobei od njeB ali nije priroda ta koja izaziva zloB ve samo ljudsko sr$e.0 ada se presee vodaB nita se ne deava. ada se see neto vrstoB ono se lomi. Cnutar vas usa4eni su vrsti stavoviB vrste iluzije J to je ono to se sudara sa stvarnouB to izaziva zlo i nanosi bol. Fedna druga izreka ka/eE 0?ko oi nisu vezaneB rezultat je vidH ako ui nisu zapueneB rezultat je slu+H ako nos nije zaepljenB rezultat je nju+H ako usta nisu stisnutaB rezultat je ukusH ako um nije zatvorenB rezultat je mudrost.0 =udrost se javi kad sruimo prepreke izme4u pojmova i uslovljenosti. =udrost nije neto to se stieH mudrost nije iskustvoH mudrost nije primena jueranji+ iluzija na dananje probleme. =udrost znai prijemivost na ovu situa$ijuB na ovu linostB bez uti$aja koji potiu iz prolostiB bez ostataka iskustava iz prolosti. &ve je to mnogo drukije od onoga kako je navikla da misli veina ljudi. Dodao bi+ jo jednu izrekuE 0?ko sr$e nije blokiranoB rezultat je ljubav.0 Ovde sam mnogo govorio o ljubaviB mada se o ljubavi u sutini nita ne mo/e rei. =o/emo samo govoriti o neJljubavi. =o/emo samo govoriti o zaviJ snostiB ali o samoj ljubavi nita se ne mo/e neposredno rei. nazad na vr+ ++. Bj#"av je nei6re/iva #ala mi je na pamet jedna #latonova misaoE 0Od slobodnog oveka ne mo/e se napraviti robB jer je slobodan ovek slobodan ak i u zatvoru.0 5o odgovara izre$i iz Fevan4eljaE 0?ko te neko natera da pre4e jednu miljuB ti pre4i sa njim dve.0 =isliete da ste od mene nainili roba ako mi natovarite neki teret na le4aB ali nije tako. &loboda se ne nalazi u spoljanjim okolnostima. &loboda se nalazi u sr$u. ada jednom dostignete mudrostB ko e ikada moi da vas porobi? C Fevan4elju se ka/eE 0Oprostivi se sa gomilomB popeo se na planinu samB da se se moli. &pustilo se veeB a on je i dalje bio gore.0 Ito ta je prava ljubav. Da li vam je ikada palo na pamet da je najlake voleti samo kad ste sami? -ta znai voleti? >nai videti neku osobuB neku situa$ijuB neki predmetB onakve kakvi su u stvarnostiB a ne kako i+ zamiljamo. : dati toj osobiB toj situa$ijiB tom predmetu odgovor koji zaslu/uje. 3ukvalno je nemogue tvrditi da neko voliB ako ak nije u stanju da vidi stvari oko sebe. -ta nas spreava da vidimo? 1aa uslovljenost. 1ai pojmoviB nae kategorijeB nae predrasudeB nae projek$ijeB etikete koje su nam nametnula naa iskustva i naa kultura. Fasno vi4enje je neto najte/e to ljudsko bie mo/e postiiB jer iziskuje dis$iplinovan i budan um. .eina ljudiB me4utimB vie voli da se preputa svojoj mentalnoj lenjostiB umesto da se potrudi da u svakom trenutku vidi neku osobu ili stvar u njenom pravom svedu i sve/ini. nazad na vr+

+-.C#"ljenje kontrole ?ko +oete da s+vatite ta se podrazumeva pod kontrolomB pomislite na neko dete kome je podmetnuta droga. ada droga pro/me organizam detetaB ono postane zavisno J itavo njegovo bie tra/i novu drogu. &tanje bez droge je toliko nepodnoljivo da mu se ini da je bolje umreti. 6azmislite o ovome J telo se naviklo na drogu. 3a takav je tretman kome ste podvrgnuti u svom drutvu od trenutka vaeg ro4enja. 1ije vam dato da u/ivate u solidnom i +ranljivom obroku /ivota J u raduB igriB zabaviB sme+uB drutvu prijateljaB umnim i ulnim zadovoljstvima. Cbrizgana vam je droga koja se zove odobravanjeB potovanje i pa/nja. )itirau ovde oveka koji se zove ?. &. 1ilB autora &lobodne de$e &amer+ila. 1il tvrdi da je oigledan znak injeni$e da je dete bolesno kada je neprestano vezano za roditeljeH interesuju ga samo ljudi. >dravo de$e ne interesuju toliko ljudiB ve druge stvari. ada je dete sigurno u ljubav svoje majkeB zaboravlja svoju majkuB izlazi da istra/uje svetB radoznalo je. #oJ kuava da ulovi neku /abu i strpa je u usta. ada se dete stalno dr/i majine suknjeB to je lo znakB nesigurno je J mo/da je njegova majka pokuala da izvue ljubav iz njegaB umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje su mu potrebne. 1jegova majka ga je uvek u$enjivalaB na vrlo suptilan nainB da e ga ostaviti. 1avikli smoB dakleB na razliite drogeE odobravanjeB uspe+B presti/B moB sposobnost da se istaknemoB da se pojavimo na prvim strani$ama novinaB da budemo -eDovi J navikli smo na iskustva kao to su kapiten ekipeB vo4a bendaB itd. :zlo/eni ovim drogamaB postali smo ovisni$iB i tako poeli da stra+ujemo da i+ ne izgubimo. &etite se gubitka kontrole koji ste do/iveliB u/asa od mogunosti da neete uspetiB ili da ete pogrekiB ili da e vas drugi podvrgnuti kriti$i. : takoB postali ste krajnje zavisni od ostali+B izgubivi time svoju slobodu. &ada su drugi ti koji imaju mo da vas uine srenim ili nesrenim. #otrebne su vam vae drogeB ali poto mrzite patnju koju vam nanoseB postajete totalno nemoni. 1ema nijednog trenutka u komeB svesno ili nesvesnoB niste na oprezu od reak$ija drugi+B marirajui u ritmu nji+ovi+ bubnjeva. Ivo lepe deDini$ije osobe koja je budna J to je osoba koja ne marira vie u ritmu drutvaB to je osoba koja igra po taktovima muzike koja svira unutar nje. ada vas ignoriu ili kritikujuB to u vama izaziva oseanje odbaenosti koje je do te mere nepodnoljivo da se puzei vraate do stopala drugi+ ljudiB preklinjui da vam ponovo daju onu drogu koja se zove podrkaB o+rabrenjeB podsti$aj. ivot sa drugim ljudima u ovom stanju podrazumeva beskrajnu napetost. 0#akao su drugi0B rekao je &artr. ada se na4emo u stanju zavisnostiB moramo uvek biti na visini J ne smemo se opustitiB jer treba odgovoriti na oekivanja drugi+. iveti sa drugima tada znai /iveti u stalnoj napetosti. iveti bez nji+ podrazumeva agoniju naputenostiB jer oseamo da nam nedostaju. :zgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve kakvi suB i da im preJ $izno uzvratiteB jer je vae vi4enje pomueno potrebom za drogom. 5ada vidite druge ljude samo u onoj meri u kojoj vam mogu pomoi da do4ete do drogeB ili kao prepreku do nje. &vesno ili nesvesnoB veito gledate na druge ljude iz te perspektive. Da li u od nji+ dobiti ono to /elim? Da li e mi uskratiti ono to /elim? ? ukoliko ne mogu da mi pomognu niti da me spree da do4em do drogeB onda me uopte ne interesuju. Ovo je u/asan zakljuakB ali pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju se on ne mo/e primeniti. nazad na vr+ +0. 1l#,anje :ivota .iB dakleB imate potrebu za svesnou i +ranom. #otrebna vam je zdrava i solidna +rana. 1auite da u/ivate u dobroj +rani. Dobro jeloB dobro vinoB dobra voda. Okusite i+. Ostavite se razmiljanja i vratite se sebi. .ratite se zadovoljstvima ula i zadovoljstvima uma. ;epo je itatiB kada u/ivamo u dobroj knjiziB ili u nekom zanimljivom razgovoruB ili razmiljanju. 5o je udesno. =e4utimB ljudi su poludeli i postaju sve ovisnijiB jer ne umeju da u/ivaju u tolikim divnim stvarima koje im ivot nudi. >ato tra/e sve nova i nova vetaka sredstva koja e i+ dalje stimulisati. &edamdeseti+ godinaB ameriki predsednik arter apelovao je na svoju na$iju da se uozbilji i postane stro/ija u odnosu na sebe i druge. 5ada sam pomislioE bolje da im je rekao da naue da u/ivaju u /ivotu. .ei deo amerikog naroda izgubio je tu sposobnost. Cbe4en sam ak da je veina stanovnika bogati+ zemalja izgubila ovu sposobnost. Opsednuti su potrebom da pribave sve brojnije i skuplje stvariH ne znaju da u/ivaju u jednostavnim stvarima /ivota. #ostoje prodavni$e u koJ

jima je nagomilano na +iljade ploaB ali ko i+ slua? 1ema se vremenaB nema se vremena. rivi su J nemaju vremena da u/ivaju u /ivotu. Kiperaktivni su J samo napredB napred i napred. ada biste stvarno znali da u/ivate u /ivotu i jednostavnim ulnim zadovoljstvimaB razvili biste izuzetnu dis$iplinu /ivotinja. ivotinja nikada ne jede previe. ada je preputena svojim prirodnim navikamaB nikada se nee preterano ugojiti. 1ikada nee popiti ili pojesti neto to bi joj nakodilo. 1ikada nismo videli neku /ivotinju da pui. Ona se uvek kree onoliko koliko joj je to potrebno J posmatrajte svoju maku posle obrokaB pogledajte kako se oputa. #osmatrajte je kad se sprema za neku ak$ijuB gledajte kako je /ivo i sposobno njeno telo. =i smo sve to izgubili. :zgubljeni smo u svom umuB u svojim idejamaB idealima itd.B i samo mislimoE napredB napredB napred. C nama se neprekidno odvija sukob koji kod /ivotinja ne postoji. : neprestano osu4ujemo sami sebe i primoravamo sebe da se oseamo krivim. Dobro znate o emu govorim. Fedan moj prijatelj rekao mi jeE 0&kloni taj tanjir sa kolaimaB jer u njegovoj blizini gubim slobodu.0 5o je va/ilo i za mene J gubio sam slobodu pred gomilom stvariB ali tome je krajG #otrebno mi je vrlo malo togaB i u tome intenzivno u/ivam. ada se u neemu intenzivno u/ivaB ne treba nam mnogo. 5o je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje J mese$ima to radeB zatim sti/u tamoB i ve su nestrpljivi da rezerviu avion za povratak. &ve u svemuB DotograDiu razne stvariB i onda vam pokazuju te slike u albumuB DoJ tograDije mesta koja nikad nisu videliB ve samo DotograDisali. 5o je simbol modernog /ivota. 1ikada neu moi dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog asketizma. Csporite maloB gustirajteB omiriiteB sluajte i gledajteB divite seB dajte svojim ulima ansu da se probude. ?ko /elite /ivot usmeren ka misti$izmuB samo mirno sedite i oslukujte sve umove oko sebe. 1emojte se usredsrediti samo na jedan zvuk Jpokuajte da ujete sve oko sebe. OB videete kakvo e se udo desiti u vama kada vaa ula ne budu vie blokiJ ranaG ? to je krajnje va/no za pro$es promene. nazad na vr+

+2. *raj anali6e Kteo bi+ da s+vatite razliku analize i spoznajeH razliku izme4u inDorma$ije s jedne i razumevanja s druge strane. :nDorma$ija nije razumevanjeB analiza nije spoznajaB znanje nije svesnost. Czmimo da u4em u ovu prostoriju sa zmijom oko ruke i ka/em vamE 0.idite li zmiju koja mi ste/e ruku? 3a sam pogledao u en$iklopedijiB pre nego to sam poao ovamoB i pronaao sam da je ova zmija poznata kao 6aselova otrovni$a. ad bi me ujelaB umro bi+ nakon pola minuta. Da li biste bili ljubazni da mi predlo/ite kako da se oslobodim ovog stvora to mi ste/e ruku?0 o jo tako govori? :mam inDorma$ijuB ali nemam svesnost. :li uzmimo da se unitavam alko+olom. 0Opiite miB molim vasB kako da se oslobodim ove ru/ne navike.0 2ovek koji bi izgovorio takvu reeni$u pokazuje da nema nikakvu svesnost. >na da ga to unitavaB ali nije svestan. Da je svestanB da je to zaista s+vatioB odvikao bi se istog trenutka. 1iste vi taj koji se menja J nije to 0ja0 koje menja 0sebe0. #romena se deava kroz vasB u vama. 5o je mo/da najadekvatniji nain da izrazim ovu ideju. .i vidite promenu koja se deava u vamaB kroz vas J ona se potvr4uje kroz vau svesnost. 1iste vi taj koji to ini. ?ko vi menjate neto u sebiB to je r4av znak Jnee potrajati. ? ukoliko potrajeB neka se 3og smiluje osobama s kojima /iviteB jer ete biti krajnje rigidni. ;judi koji se menjaju na bazi mr/nje prema sebi i nezadovoljstva sobomB postaju nepodnoljivi. 1eko je rekao 0?ko +oe da postane mueni$aB udaj se za sve$a.0 C svesnostiB me4utimB zadr/ava se ne/nostB ljubaznostB otvorenostB elastinost i ne vri se nikakav pritisak na sebe ili druge J promena se deava sama od sebe. &eam se jednog svetenika u 2ikagu koji nam jeB kad sam studirao psi+ologijuB priaoE 0>nateB imao sam sve inDorma$ije koje su mi potrebneB znao sam da me alko+ol postepeno ubijaB i verujte mi J nita ne mo/e promeniti alko+oliara J ak ni ljubav njegove /ene i de$e. On i+ zaista voliB ali to ga ne mo/e promeniti. ?li mene je neto promenilo. Fednog danaB le/ao sam na ploniku i padala je kia. Otvorio sam oi i s+vatio da me alko+ol ubija. &+vatio samB i od tada nikada nisam po/eleo da se napijem. #opijem ponekadB ali nikad vie kao pre. 1ikada to vie neu moi.0 Ito o emu govorim J o svesnosti. 1e o inDorma$ijamaB ve o svesnosti. #ostoji izreka svetog :gna$ijaB koji govori o tome da treba okusiti i opipati istinu J ne spoznati jeB ve je okusiti i opipatiB iskusiti je ulima. ada se istina do/ivi na taj nainB menjamo se. ada je spoznamo samo razmiljanjemB ne menjamo se. nazad na vr+

+3. Mrtvi pre vremena 2esto sam govorio ljudima da se zaista /ivi tek kada se umre. #aso za /ivot je da zamislimo sebe u grobu. >amislite da le/ite u koveguB u bilo kojoj pozi$iji. C :ndiji se ljudi sa+ranjuju sa ukrtenim nogama. 5ako i+ i nose na mesto spaljivanja. #onekad le/e ispru/eni. >amisliteB dakleB sebe kako le/ite mrtvi. ? sadB posmatrajte svoje probleme sa te take gledita. &ve se menjaB zar ne? akva divna medita$ija. 6adite je svaki danB ako imate vremena. 1everovatno zvuiB ali postaete /ivlji. Fedna od moji+ knjigaB :zvoriB sadr/i medita$iju ove vrste. .idi se nae telo u raspadanjuB zatim kostiB najzad samo pra+. ad god govorim o tomeB ljudi ka/uE 0OdvratnoG0 ?li ta je tu odvratno? 5o je samo stvarnostB poboguG Cprkos tomeB mnogi od vas ne /ele da vide stvarnost. 1e /elite da mislite na smrt. ;judi ne /ive. .eina vas ne /iviB samo odr/ava /ivot u svom telu. 5o nije /ivot. .i ne /ivite sve dok vam ni najmanje ne bude va/no da li ete /iveti ili umreti. 1a toj taki poinjete da /ivite. ada ste spremni da izgubite sopstveni /ivotB tek tada ga /ivite. ?liB ako neprestano titite svoj /ivotB vi ste mrtvi. 1a primerB vi sedite na balkonu i ja vam ka/emE 0&i4iteG0 a vi odgovoriteE 01eB opasno je silazitiB itao sam o nekima koji su tako slomili vrat.0 :li ne mogu da vas nagovorim da pre4ete uli$uB jer vi ka/eteE 0>ar ne znate koliko je ljudi prega/eno prelazei uli$u?0 ?ko ne mogu da vas nagovorim da pre4ete uli$uB kako u vas nagovoriti da pre4ete neki kontinent? : ako ne uspem da vas nateram da gledate iznad vai+ mali+ i ogranieni+ ube4enjaB da bi+ vam otkrio jedan drugi svetB onda ste mrtviB potpuno ste mrtvi. ivot vas je jednostavno pregazio. .i samo sedite u svom malom zatvoruB preplaeni. :zgubiete svog 3ogaB svoju religijuB svoje prijateljeB sve /ivo. ivot je zaista samo za one koji rizikuju. 5o je ono to je govorio :sus. Da li ste spremni da sve stavite na ko$ku? >nate li kada ete biti spremni na to? ada to otkrijeteB tada ete znati da ono to ljudi deDiniu kao /ivotB nije istinski /ivot. ;judi pogreno misle da /iveti znai odr/avati /ivot u telu. >ato treba da zavolite misao o smrtiB zavolite je. .raajte se na nju. -to ee. =islite o udesnosti tog telaB tog kosturaB ti+ kostiju koje se krune sve dok ne ostane samo ai$a pra+a. Od tog trenutkaB do/iveete takvo olakanjeB takvo olakanjeG 1eki od vas verovatno ne znaju o emu sada govorim J suvie se plaite da mislite o tome. ?li zaista je ogromno olakanje kada ovek mo/e da gleda na /ivot iz te perspektive. Da vam olakamB obi4ite neko groblje. 5o je zaista divno iskustvoB koje proiava. #ogledate neko ime i kaJ /ete sebiE 0.idi ovogaB /iveo je pre mnogo godinaH mora da je patio od isti+ problema kao i jaB mora da je pro/iveo mnoge neprospavane noi.0 akva ludost J mi /ivimo tako kratko. Fedan italijanski pesnik je napisaoE 0&vako stoji sam na sr$u zemljeB obasjan zrakom sun$aB i odma+ je vee.0 5o je samo zrak sun$aB a mi ga traimo. 5raimo ga svojim nemiromB svojim brigamaB svojim gnevomB svojom glupou. &adaB dok se bavite ovom medita$ijomB mo/ete samo dospeti do neki+ inDorma$ijaB ali mo/ete doi i do svesnosti. C trenutku svesnostiB vi postajete novo bie. 3ar za itavo trajanje tog trenutka. 5ada ete s+vatiti razliku inDorma$ije i svesnosti. Fedan moj prijatelj astronom objanjavao mi jeB pre nekog vremenaB osnovne elemente astronomije. 1isam do tada znao daB kad se gleda u sun$eB mi ga vidimo u taki u kojoj se nalazilo osam i po minuta pre togaB a ne tamo gde se u tom trenutku nalaziB jer sunevom zraku toliko treba da stigne do nas. 5ako nam i zvezde alju svoju svetlost od pre stotina +iljada godina. #rema tomeB kada i+ gledamoB one su u tom trenutku verovatno na sasvim drugom mestuB ili mo/da ak vie ne postoje. 5ako4e mi je rekao daB ako zamislimo itavu jednu galaksijuB ova naa >emlja potpuno je nevidljivaB negde u repu =lenog puta. ? takvi+ galaksija ima na stotine miliona. &vemir seB po onome to se saznalo iri brzinom od dva miliona milja u sekundi. #osle svega to sam uoB kad sam izaao napoljeB pogledao sam u nebo na neki drugi nain. : to je svesnost. &va ova iskustva i saznanja mogu se pri+vatiti kao inDorma$ije ili seB najednomB mo/e otvoriti potpuno nov pogled na /ivot J ta smo miB ta je itav svetB ta je ljudski /ivot? Ito na ta mislim kada govorim o svesnosti. nazad na vr+

+4. Demlja lj#"avi ?ko zaista odba$imo svoje iluzije zbog onog to nam one mogu dati ili uskratitiB biemo budni. ?li ako to ne uinimoB posledi$e su u/asne i neizbe/ne. <ubimo sposobnost da volimo. ?ko +oemo da volimoB treba ponovo nauiti da vidimo. ? ukoliko +oemo da vidimoB treba nauiti da se odreknemo droge.

Fednostavno je. Odba$ite svoju zavisnost. &trgnite sa sebe navlake drutva koje su guile vae bie. =orate i+ odba$iti. &poljaB sve se nastavlja kao i preB ali vi sada postojite u svetuB neete vie biti od sveta. C svome sr$u biete najzad slobodni. .aa zavisnost od droge e se ugasiti. 1ije potrebno da odete u pustinjuH usred ste ljudiB i neizmerno u/ivate u nji+ovom drutvu. ?li ljudi nemaju vie mo da vas uine srenim ili nesrenim. Ito ta znai biti sam. C toj samoiB vaa zavisnost iezavaB dok se istovremeno ra4a sposobnost da volite. ;jude oko sebe ne vidite vie kao objekte koji mogu ili ne mogu zadovoljiti vau potrebu za drogom. &amo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje stra+ove sadr/ane u jednom takvom pro$esu. 5o je kao pozvati sebe na umiranje. ao za+tevati od bednog narkomana da se odrekne jedine sree koju je ikad do/iveo. ako je zameniti ukusom +lebaB voaB istom sve/inom jutarnjeg zrakaB bistrom i +ladnom vodom izvora u planini? Dok se bori sa krizom apstinen$ije i sa prazninom koju do/ivljava u sebiB sada kad nema vie drogeB nita osim droge ne mo/e ispuniti tu prazninu. =o/ete li da zamislite /ivot u kome odbijate da pri+vatite i jednu re po+vale ili potovanjaB ili da polo/ite glavu na rame nekoga ko bi vas uteio? >amislite /ivot u kome ne zavisite ni od kogaB emotivnoB tako da vas niko ne mo/e uiniti srenim ili nesrenim. Odbijate da oseate potrebu za odre4enom osobomB ili da budete neto posebno za nekogaB ili da smatrate za nekog da vam pripada. #ti$e na nebu imaju svoja gnezdaB a lisi$e svoje jazbineB ali vi nemate nikakvog oslon$a na koji mo/ete spustiti glavu u toku vaeg putovanja kroz /ivot. ?ko ikada dospete u ovo stanjeB znaete najzad ta znai videti jasnoB pogledom koji nije zamagljen stra+om ili /eljom. &vaka reB ovdeB izmerena jeE videti najzad jasnoB pogledom koji nije zamagljen stra+om ili /eljom. &poznaete ta znai voleti. ?liB da biste stigli u zemlju ljubaviB morate pro/iveti patnje umiranjaB jer voleti druge ljude znai umiranje potrebe za njimaB znai da ostajemo potpuno sami. ako mo/ete ikad stii? #utem neprestane svesnostiB putem beskrajnog strpljenja i samilosti u odnosima sa ovisnikom u sebi. 6azvijanjem ukusa za dobre stvari u /ivotuB da biste potpuno potisnuli potrebu za drogom. oje dobre stvari? ;jubav prema raduB ljubav prema sme+u i bliskosti sa drugim ljudimaB za koje se ne zakainjete niti od nji+ emotivno zavisiteB ali neizmerno u/ivate u nji+ovom drutvu. orisno je baviti se aktivnostima u koje se mo/ete uneti svim svojim biemB aktivnostima koje toliko volite daB kad se njima baviteB nita vam ne znae uspe+ ili priznanjeB niti vas interesuju. orisno je i vratiti se prirodi. :zvu$ite se iz gu/veB popnite se na planinu i stupite u nemu komunika$iju sa drveemB $veemB /ivotinjama i pti$amaB sa morem i obla$imaB sa nebom i zvezdama. .e sam vam ukazao kakva je du+ovna ve/ba posmatranje stvari oko sebeB uz punu svest o svemu to nas okru/uje. 5ada eB mo/daB rei izgubiti korakB pojmovi e izgubiti korakB i vi ete najzad moi da viditeB da stupite u neposredan dodir sa stvarnou. 5o je prava kura za usamljenost. =i obino pokuavamo da izleimo svoju usamljenost preko emotivne zavisnosti od drugi+ osobaB kroz dru/enje i buku. ?li to nije nain. .ratite se pravim stvarimaB vratite se prirodiB popnite se na planinu. 5ada ete znati da vas je vae sr$e dovelo u iroku pustinju samoe i da nemate nikoga uz sebeB nikoga. C poetkuB izgtedae vam nepodnoljivo. ?li to je samo zato to niste navikli da budete sami. ?ko vam po4e za rukom da izdr/ite neko vremeB pustinja e iznenada pro$vetati u ljubav. .ae sr$e e zapevatiB i nastae veno prolee u vama. Droga e nestati J biete slobodni. 5ada ete s+vatiti ta je slobodaB ta je ljubavB ta je sreaB ta je stvarnostB ta je istina. &agledaete sve toB iznad pojmova i uslovljenostiB zavisnosti i $iljeva. >avriu jednom priom. 3io jednom jedan ovek koji je izumeo vetinu paljenja vatre. Czeo je svoj pribor i otiao do jednog plemena na severuB gde je bilo +ladnoB veoma +ladno. 1auio je taj narod da zapali vatru. #okazao im je za ta sve mo/e poslu/iti vatraE da se ogrejuB da skuvaju +ranuB itd. &vi su bili veoma za+valni ovekuB ali pre nego to su uspeli da mu izraze svoju za+valnostB on je nestao. 1ije mu bila va/na nji+ova za+valnost i potovanje J va/no mu je bilo samo to da njima bude bolje. 2ovek je zatim otiao u drugo plemeB gde je ponovo pokazao svoj izum. : ovde su se ljudi zainteresovaliB ali malo previe za ukus nji+ovi+ vraevaB koji su videli da taj ovek privlai ljudeB dok oni gube znaaj i ugled. >ato su reili da ga se otarase. Otrovali su gaB raspeliB ta god vam drago. =e4utimB sada su strepeli da se narod ne pobuni protiv nji+B i zato su uradili neto vrlo otroumno. 1a$rtali su lik tog 2oveka i podigli ga visoko na glavni oltar +rama. :spred $rte/a su postavili pribor kojim se pali vatra. 1arod je pozvan da se pokloni svemu ovomeB to jeB nakon togaB vekovima posluno inio. Obo/avanje i kult su nastavljeniB ali vatra nikada nije upotrebljena. <de je vatra? <de je ljubav? <de je droga koju nam namee sistem? <de je sloboda? Du+ovnost se bavi upravo ovim pitanjima. ?li mi je uglavnom gubimo iz vida. <de je vatra? ?ko obo/avanje ne vodi vatriB ako kult ne vodi vatriB ako liturgija ne vodi jasnijem vi4enju stvarJ nostiB ako nas 3og ne upuuje ka stvarnom /ivotuB emu slu/i religija osim da stvori jo vie razdvajanjaB DanatizmaB netrpeljivosti? &vet ne pati od manjka religije u uobiajenom smisluB ve od manjka ljubaviB manjka svesnostiB razumevanja. ;jubav izvire samo iz svesnosti. &agledajte koje vam prepreke stoje na putu ljubaviB slobode i sreeB i one e same pasti. Ckljuite svetlost svesnostiB i magle e se razii.

&rea nije neto to se kupujeH ljubav nije neto to se proizvodiH ljubav nije neto to se posedujeE ljubav je neto to poseduje vas. .i ne posedujete vetarB zvezdeB kiu. .i ne posedujete te stvari J trpite i+. #reputanje nastupa kada postanemo svesni svoji+ iluzijaB kada smo svesni svoji+ navikaB svoji+ stra+ovanja i /elja. ao to sam ve rekaoB psi+oloka intui$ija je od velike pomoi u tomeB ali ne i analiza. ?naliza je paraliza. :ntui$ija ne podrazumeva uvek analizuB jedan poznati ameriki psi+oterapeut rekao jeE 01ajbitnije iskustvo je JM?+B to je toGM0 &ama analiza nije dovoljna J daje vam samo inDorma$ije. ?li ako stignemo do iskustva J 0?+B to je toG0 J intui$ija nas vodi promeni. Osim togaB va/no je da s+vatimo sopstvenu zavisnost. #otrebno je dosta vremena za to. ?vajB toliko vremena posveenog nekom kultuB odama i +imnama mo/e biti korisno upotrebljeno za razumevanje samog sebe. iveti ne znai raditi neki odgovoran posao u vladiB ili biti veliki biznismenB ili initi velika dobroinstva. 5o nije /ivljenje. iveti znai pustiti da sve prepreke padnu i postojati u sadanjostiB uvek sve/e i novo. 0#ti$e na nebu... ne seju i ne /anju0 J to je /ivljenje. #oeo sam od toga da su svi ljudi uspavaniB mrtvi. =rtva$i koji upravljate dr/avamaB mrtva$i koji vodite velike kompanijeB mrtva$i koji vaspitavate druge J probudite seG nazad na vr+ -7. .ro"#dite !e # :ivot. &vakim danomB sve vie J to znate koliko i ja J gubimo mlade ljudeB na sve strane. =rze nas J odbijaju da na svoja plea natovare sve vei teret stra+ova i krivi$a. 1e zanimaju i+ vie propovedi i obeanja. ?li zanima i+ da naue neto o ljubavi. ako da budem srean? ako da /ivim? ako da do4em do ti+ udesni+ stvari o kojima govore misti$i? Ito ta je drugo to nam je potrebno Jrazumevanje. 5ree J da se ne poistoveujemo. 1eko me je danas pitaoE 0Da li se ikad loe oseate?0 &vakakoB imam i ja svoje mrakove. ?li ne trajuB zaista ne traju. -ta inim? ao prvo J ne poistoveujem se. Ivo sti/e potitenost. Cmesto da me za+vati napetostB umesto da se nerviram zbog togaB s+vatim da se oseam potitenoB razoarano i ta god bilo. Drugi korak J pri+vatam da je negativno oseanje u meniB da nije u nekoj drugoj osobiB na primer u nekome ko mi nije odgovorio na pismoH da nijeB znaiB u spoljnom svetu J u meni je. FerB sve dok mislim da je van meneB to mi daje opravdanje da se ve/em za to oseanje. C sutiniB samo glupe osobe to radeB samo uspavane osoJ be. 5rei korak J ne poistoveujem se sa svojim oseanjem. 0Fa0 nije oseanje. 0Fa0 nije samoB nije potitenoB nije razoarano. 6azoaranje je tuB i ti ga posmatra. :znenadie vas kako e brzo nestati. &ve ono ega ste svesni neprestano se menja J obla$i se neprestano kreu. :B dok se postupa na ovaj nainB poinjemo da intuitivno s+vatamo razlog pojave ti+ oblaka. 6ekao bi+ vam jo neto povodom knjige &lobodna de$a &amer+ila. =o/da vam je poznato da je 1il radio u vaspitakpJobrazovnom kampu puni+ etrdeset godinaB i za to vreme razvio jednu potpuno razliitu kolu od tradiJ $ionalne. Dea$i i devoji$e u toj koli bili su potpuno slobodni. ?ko +oete da nauite da itate i pieteB dobroH ako neeteB opet dobro. =o/ete da uinite ta god vam volja s vaim /ivotomB pod uslovom da ne ugrozite slobodu drugi+. 1e meajte se u slobodu drugi+ J u svemu ostalom ste slobodni. 1il je govorio da su apsolutno najgori ueni$i dolazili iz katoliki+ kolaB i da im je trebalo po est mese$i da prevazi4u sav svoj gnev i poni/enost koji su se u njima nakupili. Osloba4ali su se buntomB trudei se da pobede siJ stem. Fedna devoji$a je stalno uzimala bi$ikl i odlazila u gradB samo da izbegne asoveB kolu i sve ostalo. =eJ 4utimB kada bi jednom prevazili stadijum buntaB svi su /eleli da neto naueB toliko da su ak protestovali kada asova nije bilo. ?li birali su samo one predmete koji i+ interesuju. : tako su se postepeno menjali. C poetkuB roditelji su se bojali da tamo alju svoju de$u. <ovorili suE 0 ako i+ mogu vaspitati i bilo emu nauitiB ako i+ pret+odno ne naue dis$iplini? 5reba i+ usmeravatiB oblikovati.0 2ujte ono to je 1il napisao J to su izuzetne reiB svete reiE 0&vako dete nosi u sebi 3oga. 1aa nastojanja da oblikujemo dete samo preobra/avaju tog 3oga u demona. De$a sti/u u moju kolu kao mali 4avoli koji mrze $eo svetB s destruktivnim tenden$ijamaB neotesaniB la/ljiviB lopoviB umobolni. #osle est mese$iB to su srena i zdrava de$a koja nikome ne nanose zlo.0 1a jednoj konDeren$ijiB u prisustvu direktora drugi+ kolaB rekao jeE 0C ovoj de$i nema vie nasiljaB jer niko ne upra/njava nasilje nad njima.0 #ostoje mesta na ovoj planeti gde /ive ljudi koji nisu sposobni da la/u ili kraduB koji nikada ne zakljuavaju vrata na svojim kuama kada odu negde. &ve to nestaje kada u takva mesta kroi dr/avna vlastB ili misionari. #ostoji jedan Dilm italijanskog re/isera 7elinijaB Osam i po. C jednoj s$eni Dilma pojavljuje se svetenik koji sa grupom deaka ide na neki izlet. 1alaze se na pla/i i nekoliko deaka produ/i napredB dok ne nai4u na jednu stariju /enuB koja je prostitutka. 0>dravo0B ka/u joj oniB i pitaju jeE 0 o si ti?0 Ona im odgovoriE 0Fa sam kurva.0 Oni ne znaju ta to znaiB ali se prave da znaju. Fedan od deakaB koji deluje malo upuenije od ostali+B ka/eE 0 urva je ona

to radi neke stvari ako plati.0 Ostali je pitajuE 0Koe li da radi te stvari ako ti platimo?0 0>ato da ne?0 uzvrati ona. : takoB oni skupe neto nov$a i daju jojB rekaviE 0Koe li da sada radi te stvari kad smo ti dali pare?0 Ona im odgovoriE 0 ako da neB dea$iB ta +oete da radim?0 Fedino to su dea$i uspeli da smisle bilo je da tra/e od nje da se svue. : takoB ona se svue. Oni je gledaju J nikada ranije nisu videii golu /enu. #oto ne mogu da smisle ta bi jo radilaB pitaju jeE 0Da li bi igrala?0 0&vaJ kako0B ka/e im ona. &vi se poredaju u krugB pevaju i tapuH /ena vrti zadnji$om i dea$i se ludo zabavljaju. Onda svetenik ugleda ta se deava i potri pla/omB derui se na /enu. On je natera da se obueB a glas pripovedaa ka/eE 0C tom trenutkuB dea$i su izgubili nevinostH sve do tada bili su istiB divni.0 Ovo nije redak sluaj. ?meriki misionari koji su seB sa svojim suprugamaB obreli na ostrvima #olinezijeB bili su skandalizovani kada su videii da /ene dolaze u $rkvu razgolieni+ grudi. 1ji+ove supruge su insistirale da se te uro4eni$e pristojnije obuku. : takoB misionari su im dali svoje koulje. &ledee nedeljeB /ene su se pojavile u $rkvi nosei na sebi koulje na kojima su isekle dve velike rupeB zbog vruine i udobnosti. .ratimo se 1ilu. On ka/eE 0Fa sam samo ovek koji odbija da usmerava korake jednog deteta.0 ?li ta je onda sa uro4enim gre+om? 1il tvrdi kako nai pokuaji da oblikujemo de$u pretvaraju 3oga koji je u njima u demona koji mrzi $eo svet. On doputa de$i da sama izgra4uju sopstvene vrednostiB i to suB na krajuB uvek vrednosti koje drutvo odobrava. Da li je to mogue? ada se neko dete osea voljenim @osea da ste na njegovoj straniAB onda je dobro. Dete tada ne osea vie nasilje na svojoj ko/i. 1ema stra+aB pa nema ni nasilja. Dete tada poinje da se odnosi prema drugima kao to se drugi odnose prema njemu. 5a knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa ljudima. #ostao sam oevida$ uda. #oeo sam da sagledavam nezadovoljstvo koje mi je nametnutoB takmiarstvoB poredenjaB ono 0nije dovoljno0B itd. =ogli biste da prigovorite kako nikada ne bi+ postao ovo to jesam da me te stvari nisu podstakle da i+ odba$im. ?liB jesu li meni uopte bili potrebni svi ti pritis$i? ? ondaB ko bi uopte voleo da bude ono to sam ja? Fa samo +ou da budem sreanB da budem prepun ljubaviB da budem u miru sa samim sobomB da budem slobodanB da budem ljudsko bie. >nate li odakle potiu ratovi? #otiu iz spoljne projek$ije sukoba koji je u nama. #oka/ite mi jednu osobu u kojoj nema unutranjeg sukoba i ja u vam pokazati osobu u kome nema nasilja. =o/da je to bie sposobno ak i za ekstremnu ak$ijuB ali nikada iz mr/nje. ada ono delaB postupa kao +irurgH kada delaB postupa kao uitelj pun ljubavi koji radi sa mentalno zaostalom de$om. On i+ ne grdiB razume i+ J ali dela. & druge straneB ako ovek neto ini polazei od svoje mr/nje i nasiljaB ne znajui ni kuda da i+ usmeriB upada u grekuB jer pokuava benzinom da ugasi vatru. ?ko nema nasilja u namaB ne bojimo se niegaB i obrnuto. ;judi iznenada s+vate ovu istinuE koren zla je u nama. ? kada se to s+vatiB prestaje se sa za+tevima i oekivanjima u odnosu na sebeB i javlja se svesnost. .ama je zato potreban dobar i +ranljiv obrok. 1e govorim o stvarnoj +rani J govorim o zalas$ima sun$aB o prirodiB o dobrom DilmuB dobroj knjiziB o poslu u kome u/ivateB o dobrom drutvuH tada ete mo/da razbiti svoje navikeB stupivi u dodir s nekim novim oseanjima. akva se oseanja do/ive kada stupimo u dodir sa stvarnou? :li kada smo obuzeti poslom koji volimo? :li kada punog sr$a razgovaramo s nekim ije nam drutvo prijaB u odnosu na koga oseamo bliskost i otvorenostB ali bez vezivanja za njegaB bez zavisnosti? akva su ta oseanja? Cporedite i+ sa onima koja do/ivljavate kada se istaknete u nekom razgovoruB kada pobedite u nekom takmienjuB ili kada postanete popularniB ili kada vam svi tapu. Ovakva oseanja nazivam svetovnimB dok ona prva nazivam oseanja due. =nogiB mnogi ljudi osvojili su svetB ali su usput izgubili duu. =nogi ljudi /ive praznim /ivotom koji je lien duevnosti zato to se +rane popularnouB potovanjemB onim 0ja sam o.k.B ti si o.k.0B pogledaj meB ostani kraj meneB podr/avaj meB po+vali meB $eni me. 1ji+ +rane samo mo i pobede. Da li se i vi +ranite time? ?ko je takoB mrtvi ste. :zgubili ste svoju duu. #romenite is+ranu. #otrebno vam je neto zdravijeB +ranljivije. 5ada ete mo/da do/iveti promenu. Dao sam vam program za $eo /ivotB zar ne? nazad na vr+

1eki ovek na4e orlovsko jaje i stavi ga pod koko. Orli se izlegao kad i pilii i odrastao je sa njima. )eloga /ivota orao je radio isto to i kokoi u dvorituB mislei da je jedna od nji+. lju$ao je naokolo u potrazi za bubama i glistamaB kokodakao je i leprao krilimaB uzdi/ui se koji pedalj iznad tla. #role su godine i orao je ostario. Fednog dana ugledao je u visiniB na vedrom nebuB udesnu pti$u moni+ raireni+ krila.

&tari orao zapanjeno je gledao uvis. 8-ta je to?9 pitao je. 85o je oraoB kralj pti$a9B rekla mu je jedna koko. 8On pripada nebuB dok miB kokoiB pripadamo zemlji.9 : tako je orao umro me4u kokoimaB ne znajui ko je.