Kiklop Ranko Marinkovi O ROMANU

U prvom romanu Kiklop(Beograd, 1965.) Marinkovi tematizira tje ko!nu atmo "eru u zagre!a#kom !oem kom mi$jeu uo#i nado$a ka rata. % novne ignature te atmo "ere tra&, otu'enje, ra ap vi& eti#ki& vrijedno ti, dru(tveni kao , potpuna dezorjenta)ija u inte$ektua$nim krugovima. Radnja je, me'utim, da$eko od oz!i$jno ti kakvu pred tav$ja tema de&umaniza)ije i dru(tvene pato$ogije* odvija e ug$avnom u kavanama i na u$i)i, a prev$adavaju grote kni i ek )entri#ni prizori, ita)ij ki o!rati, kanda$i, o e!ujni kontra ti, na+ne mani"e ta)ije tje$e no ti, promjene ra po$o+enja. ,vaki prizor, naime nag$o mijenja --predznak--, a$i i narativnu intona)iju. .je(tim inverzijama oz!i$jno e u!rzo preo!ra+ava u &umorno, peteti#no u !ana$no, tragi#no u $adunjavo i me$odramat ko. /rizori puni erot ke ra poja ano ti i $ozer ke anegdotike natop$jeni u o jeajem neizvje no ti i tra&om od mrti. 0ragika itua)ije u kojoj e zatje#u $ikovi ugerira e, dak$e, po redno. Marinkovi zapravo primjenjuje po tupak (to ga je zamijetio u 1&ap$ina, kojeg !i mo mog$i nazvati smijeh nad apsurdom2 Magi#nim (tapiem preo!razuje --nepodno($jivo urovu tvarno t oko e!e u komi#an i podno($jiv !e mi ao.-- (Ranko Marinkovi, O mehanici i poetici filma. U knjizi Geste i rimase. !seji i kritike."a re#,$%&%.) % o!iti e"ekti proiz$aze upravo iz napeto ti (to je tvaraju ironi#ni u reti uzvi(eno3pateti#nog i vu$garnog, mije(nog i oz!i$jnog, tragi#nog i komi#nog, &umanog i anima$nog, $i)a i ma ke, "anta tike i gru!ognatura$izma. Radivoje Miki upozorava da je karneva$iza)ija teme$jno o!i$je+je Marinkovieve $ike vijeta i da e Kiklop na $anja na anti#ku menipeju(menip ku atiru). ,ama je "a!u$a dvop$an ki organizirana jer adr+i rea$i ti#ki i mito$o(ko3 im!o$i#ki $oj. U redi(tu je prvog $oja egzi ten)ija$na drama kaza$i(nog kriti#ara Me$kiora 0re ia, ank iozna inte$ektua$)a koji e pani#no poku(avajui iz!jei nova#enje o u'uje na po t i pri i$no izg$adnjivanje. Me$kior e ug$avnom kita po grad kim u$i)ama i kavanama, ta$no niva, razmi($ja o v$a titoj ud!ini, o utonu europ ke ku$ture i )ivi$iza)ije i a trepnjom vjedo#i o prova$i !ar!ar tva i novog kani!a$izma. 4$avni $ik e kree u !oem kom dru(tvu koje tra& i !e pomono $ije#i ek )e ima, pijanim ra pravama,tu#njavom5 U e"ektnim kavan kim )enama u ku$tnom --6ajdamu-- i --Ugodnom kutiu-- te u u$i#nim improviza)ijama dominiraju "igure Mae tra, Uga i 6on 7ernanda. 0o u !izarni, teatra$izirani $ikovi )inika i $akrdija(a, udioni)i grote kini&, "ar i#ni& i )rno&umorni& z!ivanja u kojima je Me$kior naj#e(e pa ivan promatra#. 8jima tre!a pri!rojiti jo( neko$iko zanim$jivi& $ikova, poput kiromata 9tme, don :uzme, "ata$ne .ivijane i$i nim"omanke ;nke.(prema Kreimiru Nemecu, Povijest hrvatskog romana od 1945. do 2000. godine, ko!ska knjiga, "agre#, 200$.) <na#e u poredni $ikovi zanim$jiviji od protagoni ta koji je poma$o !e+ivotan, nedore#en i p i&o$o(ki amor"an. <ako je redi(nja vije t romana i no ite$j mi $a tek ta ug$avnom vodi radnju, Me$kior je, kako je reko 9nte /edi(i -- o)ija$no i intimno teri$an-- i pred tav$ja e #itate$ju tek kao --&$adan im!o$--. /o vom du&ovnom pro"i$u Marinkoviev e $ik zapravo uk$apa u ga$eriju na(i& mrzovo$jni&, neuroti#ni& i umorni& inte$ektua$a)a kako u i& u romanima prikaziva$i jo( : aver =andor 4ja$ ki (>anko Bori $avi), >anko ?e kovar (Mar)e$ Bu(in ki), .jen)e $av 8ovak (9madej @$atani) i$i Mi$utin 1i&$ar 8e&ajev (Auro 9ndrija(evi). Rea$ne e itua)ije proi)iraju na a$egorij ko3 im!o$i#ki p$an,a u njemu prev$adavaju mito$o(ke $ike. 0ako e Marinkovi pridru+uje modernim roman ijerima k$onima poeti)i mito$ogiziranja i tvaranja mito$o(kog romana. 8aime, i :ik$op "unk)ionira,!a( kao >oB)eov U$ik i$i Updikeov :entaur, u ana$ogiji gr#kim mitom i Comerovom %di ejom. 4otovo vakome prizoru u uvremenom

i ku tvenom $oju pridru+uje e njegova mit ka para$e$a , a mit po taje i red tvo unutarnje organiza)ije i+ea. 6je$o vrvi imenima i a o)ija)ijama iz &omer kog mita2 Me$kior je, poput ?eopo$da B$ooma, uvremena ina#i)a %di eja, razvratna .ivijana, Me$kiorov erot ki idea$, ironi#na je nega)ija vjerne /ene$ope, dok je jedooki div /o$i"emD :ik$op iz na $ova romana im!o$ nado$azee ratne opa no ti. ?judo+der ki motiv (to je i u U$ik u nada&nuo poznatu epizodu pod na $ovom ?e trigon)i prov$a#i e kao $eitmotiv i Marinkovievim romanom, i to kroz Me$kiorove op e ije i zami($jenu dram ku para!o$u --:ani!a$i-- o !rodo$om)ima --Mene$aja--. U drami je rije# o kupini $judi koji nakon !rodo$oma do pijevaju na po$inezij ki otok me'u $juo+dere. %ni i& pro+diru odre'enim redo $ijedom, a !rodo$om)i, umje to da zajedni#ki tra+e pa , me'u o!no e opu+uju i napadaju. %#ito je da e umetnuta drama #ita kao neovi no, &ermenauti#ko mje to romana i a$egorij ki navje(taj itua)ije u kojoj e e nai #ovje#an tvo ugro+eno 6rugim vjet kim ratom i prova$om novog !ar!ar tva. <vo 7rnage( nadodaje da u i mnoge pojedina#ne itua)ije parodija i trave tija mita. @na#enj ka im$tano t re$anog i mit kog otkriva da je moderni #ovjek -- u v$a ti i ti& naga kao i mito$o(ki, &omer ki.--(prema %vo &range, 'anko (arinkovi), P*+K, knj. 1$,, "agre#) 8o u :ik$opu u u po tav$jene i !rojne nemito$o(ke u pored!e, npr. ekven)e iz romana 7.M. 6o tojev kog i >ame a >oB)ea, i$i itua)ijama u dramama Ei$$iama ,&ake pearea. Marinkoviev $iterarni opu u !iti je maniri ti#ki. %!i$je+uju ga dvo mi $eno t, kontra ti, igre rije#ima, ti$ ke improviza)ije. U :ik$opu e, kako je to#no uo#io <vo .idan, katarza premje(ta izvan predmeta u am umjetni#ki po tupak. (%vo -idan, *hakespeare u Kik!opu, "agre#, 19,5.) <ronizira e poznata mje ta vjet ke knji+evno ti, poput npr. Comerovi& mono$oga, a pi(e !i!$ij ke intonirane &va$o pjeve ,mradu* uzvi(ene e !i!$ij ke enten)ije i $atin ke po $ovi)e ra!i u trivija$nom kontek tu i$i i& emanti#kim o!ratima parodij ki preo!$ikuje. Marinkovi je maj tor a)utezze. :onj 1ezar u romanu e !oji Mrtov ki& <da, zujanje da$ekovoda pokraj Mae trove kue a o)ira na iren ki zov %di eja, Me$kior naziva Uga --8ad vinjom--. Marinkovia zanima --ek )e -- u amoj re#eni)i2 jedan izraz pov$a#i drugi, jedna a o)ija)ija pokree niz novi&. :ik$op je primjer dje$a u trojena na !ogat tvu intertek tua$ni& re$a)ija, i to raz$i#iti& pojavni& o!$ika2 od izvorni& )itata i kriveni& a$uzija, do imita)ija i para"raza. Re"erentna podru#ja :ik$opa u raz$i#ita i pripadaju raz$i#itim komunika)ij kim "erama. Roman u$azi u tvara$a#ki uodno &eterogenim znakovnim materija$om raz$i#ita podrijet$a. 4$avna u emanti#ka po$ja2 anti#ka knji+evno t i mito$ogija, Bi!$ija, :nji+evno t zapadnoeurop kog ku$turnog kruga, domaa knji+evna tradi)ija, "i$ozo"ija te povije ne o o!e i doga'aji. Marinkovievi juna)i voje vakodne)ne +ivotne oko$no ti #e to na toje preve i na knji+evne pred$o(ke i i+eje. 9$terna)ija +ivota i igre(g$ume) va+na je ignatura Marinkovieve umjetno ti i ona ne vrijedi amo za njegove drame. Mae tro no i u dru(tvu ma ku za!av$ja#a, kozera, !oema, )inika. 8o u pred mrtnoj i povije ti Me$kioru e i pod ma ke otkriva povrije'en i uni(ten #ovjek. Ugo i don 7ernando iz i tog romana poi tovjeti$i u e a vojim dru(tvenim u$ogama2 u nji& e krinka do $ov)e za$ijepi$a za $i)e. U Marinkovievim $ikovima e o jea ta$na napeto t izme'u tvarnog !ia i nametnute mu dru(tvene ma ke. :od njega ne po toji jedin tveno -->9-- ono e ta$no mijenja. 6ija$ozi me'u $ikovima #e to e vode na razmjenu $iterarni& )itata, a jedan drugome te tiraju memoriju i erudi)iju !izarnim pitanjima o pojedino tima iz knji+evni& dje$a. 6o tojev ki, na primjer, +ivi u :ik$opu kao ta$no nada&nue,vre$o a o)ija)ija i a$uzija, a$i Marinkovievi $ikovi #e to e poi tovjeuju 9$jo(om :aramazovom, ,tavroginom i$i Ra ko$jnikovim2 )itat, :ik$op, tr. 1F6. 1ije$a don 7ernandova teorija o --preventivnom u!ijanju-- je tipi#na --do tojev(tina--. Givotna pri#a u$i#nog prevaranta 1vikera nije drugo do parodija me$odramat ki& prizora u 6o tojev kog, a vemu tre!a pri!rojiti i opona(anje ti$a i di kur a ru kog pi )a. @!i$j ki i a$egorij ko3 im!o$i#ki $oj romana pajaju e na amom kraju u jedin tvenu "anta ti#nu $iku Me$kiorova povratka u moderan pandemonij. 4$avni je $ik u vojim novima i o$i$okvijima nado$azeu opa no t zami($jao u o!$i#ju jednookog :ik$opa koji vre!a da po+dere ve oko

e!e. 6a !i op tao u po ve de&umaniziranom, anima$onom vijetu, Marinkoviev antijunak i am e pu(ta na razinu +ivotinje, predaje e u ruke :ik$opu i pu+e u in"erna$ni @oopo$i2 )itat tr H5I. <gor Mandi ka+e da e Marinkovi po $u+iv(i e --mito$o(kom kri+a$jkom-- tvorio modernu epopeju u kojoj je europ ko du&ovno na $je'e podvrgnuto ironij kom,)rno&umornom i parodij kom prevrednovanju. U ok$opu europ ke ku$ture on je provrtio rupu iz koje je proku$ja$o ono mra#no i poti nuto2 anima$no i demon ko. 8ije neo!i#no (to je ta --!o(ov ka vizija jednog vijeta na umoru-- do+ivje$a tako odu(ev$jen prijem i u pu!$ike i u knji+evne kritike.(prema %gor (andi), Pad u "oopo!is,"agre#,19,0.) :re(imir Bagi tako'er nadodaje da nije nima$o #udno ni to (to je :ik$op, uz 8ovakove Miri e, z$ato i tamjan, po tao im!o$i#no mje to --provjere i ovjere vakog romana koji e nakon nji& pojav$juje--. (prema Kreimir .agi), /vo rime prije 0ime1, 2u#rovnik %-3199$.)

Roman Kiklop

Romanu :ik$op JterenK je pripremi$a Marinkovieva nove$i tika i prenije$a u nj mnoge truktura$ne i ti$ ke karakteri tike, od koji& je ironiza)ija najuo#$jivija, a$i ne i jedina. <zrazito je va+an )rni &umor, kao odgovor na )ije$okupnu itua)iju, na ono !ar!ar ko u $judima, te nedo tatak komuni)iranja me'u njima i $. Roman e matra remek3dje$om, izrazito je moderno trukturiran, te je Mrinkovi za nj do!io #itav niz priznanja2 nagrada 8<83a za naj!o$ji roman godine, nagradu grada @agre!a, 4oranovu nagradu, te godi(nju nagradu "onda .$adimira 8azora. /o dr. :re(imiru 8eme)u, roman e mo+e mje titi u poeti#ki me'upro tor izme'u modernizma i po tmodernizma. >edno tavno i jedno trano vr tavanje u romana u odre'enu poetiku je onemogueno zato (to Marinkovi anti)ipira po tmoderni ti#ko pi mo prije po#etka po tmoderne (prema /. /av$i#iu, prvi po tmoderni ti#ki roman u &rvat koj knji+evno ti je 'olja polovica hra#rosti <vana ,$amniga iz 19L1. god., dok je roman :ik$op o!jav$jen 1965. god.). % im toga, 8ema) Marinkovia matra Jpi )em izrazito individua$na ti$aK. Radnja romana mje(tena je u @agre! nepo redno prije do$a ka 6rugog vjet kog rata. /oma$o v$ada kao , a g$avni $ik romana zove e Me$kior 0re i, m$adi novinar i pro"e or "i$ozo"ije. :ako i vima, tako i njemu z!og nado$azeeg rata napeto t ra te do neizdr+ivo ti. /red tavnik je jedne )ije$e izgu!$jene i iz!ezum$jene genera)ije, inte$ektua$a) koji e iznad vega i do r+i !oji toga rata i u njemu zai ta ne vidi nikakve kori ti (uvi'a njegovu mo nad +ivotima ma$i& $judi). .r$o je $ojevito i teme$jito o $ikan, izrazito enzi!i$na i komp$i)irana o o!a. U pore'uje i taj rat, koji dono i amo mrt, mit kim &omerov kim #udovi(tem :ik$opom jednookim divom $judo+derom koji, kao i am rat, ne !ira voju +rtvu. @a Me$kiora nema druge, nego iz!jei to #udovi(te (tj. )i$j mu je iz!jei mo!i$iza)iju), te mu#i voje tije$o g$a'u, jer Jko ti ni u dovo$jno do!ar za$ogaj za :ik$opaK. U ritmu +ivota koji je potpuno poremeen radi nado$azeeg rata razo#aran je vojim +ivotom koji e vodi na go$o po tojanje od dana do utra, i(#ekujui neiz!je+no z$o 3 poziv u

voj ku. 0aj tra& na toji utopiti u !ana$no tima2 pijan#evanju po kr#mama, razgovorima !oemima, te od$a )ima k razma+enoj $ju!avni)i ;nki, nad #ijim e Jmora$omK zgra+a. 0ako'er, iznena'uje ga i razo#arava $a+$jivo t i pod$o t tajan tvene +ene kojoj ni ne zna ime, a zove je .ivijan. U koro po#inje pretpo tav$jati da u ve +ene tako dvo$i#ne. U knjizi ga o ta$i $ikovi u pore'uju Ra ko$jnikovim. ,matraju da !i on jedini iz nji&ovog dru(tva mogao !iti in pira)ija ve$ikom knji+evnom dje$u kao (to je "lo(in i kazna. 8ado$azei rat mu#i ga i op jeda kao izraz $jud ke !ruta$no ti i ne$ogi#no ti, pa o im (to voje tije$o mu#i g$a'u, radi to i a vojom p i&om, razmi($janjima o otu'enju i tota$noj de&umaniza)iji vijeta. 6ru(tvo !oema, na kojima e !a( i ne o#ituje tra&, ruga e njegovoj umno ti i njegovom tra&u. 8apokon, kada do$azi poziv za voj ku, Me$kior e ne poku(ava uk$opiti ni dokazati, ne kriva voj tra&, i pada kukavi)a, no nije mu va+no jer je po ve zapanjen gru!om ne$ogi#no(u i !ruta$no(u neuki& vojnika i #a nika. @a&va$jujui tome do pijeva u !o$ni)u, ka nije u $udni)u. 8akon (to napokon do!iva priznanje da je ne po o!an za vojnu $u+!u, jo( je vi(e iz!ezum$jen i izgu!$jen nego prije. Me$kior potpuno gu!i razum, (to e o#ituje u njegovim !ezraz$o+nim ak)ijama 3 po taje !jeguna) nakon (to e do!rovo$jno prijavio za vojnu $u+!u. 8a kraju, ve potpuno razorena razuma, !e )i$jno $uta i #etverono(ke puzi prema zoo$o(kom vrtu, poput +ivotinje kojoj je jedini )i$j pre+ivjeti.

0e&nika pi anja kojom je ve to prikazano je po e!no zanin$jiva. 0o je vr$o $o+en p$et raz$i#iti& $iterarni& po tupaka i ti$ova. Ug$avnom prev$adava rea$i ti#ko pripovijedanje unutarnjim mono$ogom, tokom vije ti i imaginarnim dija$ogom i itua)ijama, iako je roman pi an u treem $i)u. /i a) !i$je+i !i$o koju Me$kiorovu mi ao ma kako !ezaz$ena !i$a. <z toga e tvaraju i imaginarni dija$ozi, koji Me$kioru kao a o)ija)ije Jpadaju na pametK. Marinkovi e $u+i !rojnim modernim narativnim te&nikama (de"a!u$iza)ija, digre ija, a o)ija)ija, unutarnji mono$og), kori ti po tmoderni ti#ke po tupke2 metatek tua$no t (jedan tek t kori ti e kao o nova na kojoj e gradi drugi tek t), intertek tua$no t (za gradnju jednog tek ta kori ti e vi(e raz$i#iti& tek tova koji me'u o!no toje u ravnopravnom odno u), )itatno t (navo'enje v$a titog tek ta), intermedija$no t (kori(tenje po tupaka koji u voj tvei drugim medijima, npr. "i$mu), netanara)iju (o vije(teni po tupak pripovjedanja, pripovjeddanje o pripovjedanju) i dr., a pri utne u i !rojne druge krivene i o#ite a$uzije, imita)ije, para"raze, parodije, per i"$a+e (du&ovito ruganje) i pa ti+i ($o(e imita)ije umjetni#kog dje$a). :ao pod$ogu za te po tupke Marinkovi kori ti tek tove anti#ke knji+evno ti (Comer, Odiseja), Bi!$iju, europ ku knji+evno t (,&ake peare, 6o tojev ki), &rvat ku knji+evnu tradi)iju (Ujevi, :r$e+a), "i$ozo"iju (8ietz )&e), povije ne o o!e i doga'aje (1ezar), a mogu e nai i )ije$e nove$i ti#ke )je$ine iz njegove v$a tite z!irke Ruke. 6o!ar primjer toga je Me$kiorova izmi($jena pri#a o !rodo$om)ima !roda Mene$aja koji u zavr(i$i na po$inezij kom otoku kani!a$a. 0a pri#a e prote+e kroz #itav roman. Me$kior ju najvi(e kori ti kao u pored!u a vojim p i&i#kim tanje. ?judo+deri u od po ade prvo poje$i najde!$jeg, a to je !io (e" ku&inje. 0o je Me$kiora pod jea$o na vojnu eviden)iju, gdje iza!iru naj po o!nije za rat. 8ajodvratijeg od po ade, tj. $ije#nika $judo+deri u od!a)i$i. 6ak$e, Me$kior zak$ju#uje da mora g$adovati i izmu#iti voje tije$o da !i !io prog$a(en ne po o!niim za voj ku kako !i iz!jegao od$azak u rat. :roz )ije$i roman e prote+e #itav niz takvi& pri#a, odno no njegovi& razmi($janja koje ponekad z!unjuju, tj. ne zna e vi(e (to je tvarno t, a (to je amo u Me$kiorovoj g$avi.

%d o ta$i& $ikova u romanu, najvi(e e i ti#e $akrdija( Ugo koji je za igurno jedan od najvei& "igura u &rvat koj knji+evno ti. 8ikad am, uvijek u dru(tvu* nikad u dija$ogu, uvijek u mono$ogu, i na )eni i pred pu!$ikom. ,ve (to #ini je )ena, igra, pektak$, preman je da e!e +rtvuje za e"ektnu, neo#ekivanu i paradok a$nu )enu. ,matra e da je on najja#i izraz pi(#eva pe imizma. Me$kior na vi(e mje ta pominje kako e !oji njegovi& ek )e a, u kojime Ugo #e to up$ie i Me$kiora i pri tome mu e ruga.

.a+ne u i tri +ene koje e pojav$juju u romanu. /rva od nji& je .ivijan koja je izrazito $ijepa +ena koja vojom $jepotom potpuno za $ijep$juje Me$kiora. Radi toga on ne vidi ono (to je o#ito, da je ona $aka +ena, nego naivno poku(ava vjerovati da je an'eo. @apravo, iza e!e ima vr$o um$jivu pro($o t. 4otovo na kraju knjige, Mae tro pri#a Me$kioru kako je nekad !i$a udata za nekog porta(a, te da je potpuno op#ini$a Mae tra. :ad u o ta$i ami i vuk$i e, zazvoni$o je zvon)e na vratima. Mae tro je, mi $ei da je to njen mu+, dopu tio .ivijani da ga trpa u ormar. 8o, to je !io njen drugi $ju!avnik, koji je pre!io Mae tra kad ga je na(ao u ormaru, a ona e !ez gri+nje avje ti mija$a i u+ivanjem g$eda$a pred tavu. .r$o do!ro no i voju ma ku. <ako je gotovo pred Me$kiorovim o#ima $ju!aka$a Ugom i 7redijem, uvjerava ga da Uga poznaje amo Jiz vi'enjaK. /ri$i#no je neo!razovana i, kako 90M9 ka+e, primitivna. Me$kior ju ne zanima upravo radi toga jer e zamara umnim tvarima. .ivijan joj ni nije pravo ime, ve joj ga daje Me$kior ne +e$ei ni #uti njezino pravo ime i vjerujui da e takva +ena ne mo+e druga#ije zvati.

6ruga je ;nka 3 razma+ena +ena ug$ednog $ije#nika, ni po #emu mora$nija od .ivijan. 8o, ona uporno i i kreno vjeruje da je izrazito mora$na +ena, iako mu+a vara ne amo Me$kiorom. ,matra da je njen !rak avr(eno retan. 1endrava je i nau#ena da uvijek do!ije ono (to +e$i, a mu+ ju pazi i mazi kao kr&ko naivno tvorenj)e koje nemo+e !ez njega +ivjeti.

Me$kior, zgro+en nad nemora$om ti& dviju +ena, matra da je i medi)in ka e tra 9)ika (trea !itna +ena u romanu) takva. 8o, potpuno ga iznena'uje kad aznaje da e uda$a i da je !i$a vjerna vom zaru#niku.

%d drugi& $ikova i ti#e 90M9, pravim imenom 9dam, kiromant i Me$kiorov u jed koji mu uporno Jpere mozakK, zati 7redi, g$uma) koji je na po#etku romana u vezi .ivijan i koji e uko!$juje Me$kiorom z!og $o(i& kritika koje mu je napi ao, te Mae tro !oem i te(ki rakija(.

<z $ikova e mo+e vidjeti u kakvom e dru(tvu na$azio Me$kior, te je njima uvijek u$azio u razne ra prave nakon #ega !i dugo razmi($jao i mu#io e. Me to nije ni pavao. 0ako da kona#ni raz$og njegovog $udi$a nije amo rat, ve !o$e no dru(tvo i !o$e na itua)ija koja je

v$ada$a, a izazva$i u je !o$e ni $judi. U takvoj redini Me$kior, kao inte$ektua$a), jedno tavno nije mogao op tati.

Zakljuak

Unato# tome (to je roman tar gotovo pet de et$jea i dana dje$uje izrazito moderno, mog$i !i mo rei da je i pred vog vremena. /i a) pokazuje ve$iko znanje jezika, ku$ture i knji+evno ti. < iako i& #e to parodira tarija knji+evna dje$a, on i& ne od!a)uje, ve e $u+i njima da !i pokazao ve$i#inu vojeg romana, a$i i va+no t ti& i ti& dje$a u dana(njem vremenu. % im toga, daje i pouku $judima o !e kori no ti rata, pogotovo tako ve$iki& kao (to je 6rugi vjet ki rat, te ko$iku on ima mo kako nad ma$im $judima, tako i nad inte$ektua$)ima.

Aleksandar Tima - Upotreba oveka Jedan od najprevoenijih domaih pisaca, nosilac vie nagrada za prozu, poeziju i prevodilatvo, u graenju likova ukrta dva umea: prustovsku analitinost u opisu linosti i slino Dostojevskom, odravanje napetosti radnje stalnim aktiviranjem junaka. O delu !aslov romana upuuje na jedan od svestranih pro"lema oveanstva, a to je upotre"a oveka , tj stavljanje oveka u #unkciju, u slu"u nekoga ili neke ideje$ manipulisanje oveka zarad nekih ciljeva ili nekih po"uda. %azvijajui roman, Aleksandar Tima pokazuje kao rat, uzrokovan raznim interesima, ideologijama, zatim niske strasti i niz drugih nagonskih po"una u miru mogu "iti usmjereni na upotre"u ovjeka. Da "i to "olje to pokazao na umjetniki nain, Tima je u sreditu svoga romana stavio tri porodice koje su razliito struktuirane. !jih vezuje isto mjesto, isti vremenski i ivotni kontekst. &ne su odvojene svaka od njih ivi u svojoj ulici, ali se meuso"no dodiruju i preko pojedinih lanova i u odreenim situacijama z"iliavaju, da "i na kraju dolo do njihovog potpunog rasejanja. Likovi - dve porodice Porodica 'tara jevrejka, %o"ert (roner, %ezika (roner , )erhard (roner i *era (roner, njihova djeca Kroner (roner sin ena

gospoa njen %o"ertova

&d najistaknutijih linosti u ovoj porodici je *era (roner koju pratimo skoro kroz cijeli roman. &na spada meu glavne linosti romana. *era, nasuprot svome "ratu nosila izvesnu dozu netrpeljivosti prema meanstvu u porodici jevrejsko nemako. &na se kao linosti nije mogla nai ni u jednoj od ove dve nacije... *erino stradanje zapoinje sa dolaskom rata i egzodusom jevreja. Doavi u logor, ene su izdvajane one koje ce

umrijeti i one malo"rojne, mlade i privlanih tijela, koje e "iti odreenje za zadovoljavanje vojnikih strasti. *era svoju ispovijest o logoru govori u ich #ormi, koja je prepoznatljiva za moderan roman, u +,. poglavlju romana. -z njene ispovijesti saznajemo o stradanjima nje same i svih jevreja. . *eri je sve "ilo podreeno jednom cilju to jest da preivi. !jena sud"ina u romanu je tragina tu saznajemo kako ovjek "iva upotre"ljen na jedan surov nain. !a kraju knjige to jest u poslednjem poglavlju 'redoje i *era se srecu i po prvi put povjeravaju jedno drugom i otvaraju srcai priaju o izmuenom ivotu, svoj hod kroz krugove pakla koje je stvorio rat. /riaju o tome kako je u ratu vrena upotre"a ovjeka i vreno satiranje svega sto je ljudsko, isto i svijetlo. Porodica Lazuki !emanja (lara %atsko i 'redoje, njegova dva sina 0azuki, , glava njegova porodice ena

Jedan od glavnih likova romana jeste 'redoje 0azuki. 'redoja e jo kao gimlazijalac, gonjen strastima poeti da svraa u kuu razonode i druenja. 1amo se mukarci predaju strastima i za novac kupuju lju"av. 1okom rata 'redoje e zavriti u 2eogradu. 2ie primljen u slu"u da "ude upotre"ljen na nain koji drugi odreuju i sam je poeo da upotre"ljava druge ene i njihova tijela. !a kraju romana susret sa *erom ga donekle mijenja. 1ako se oni lijee od duevnih rana i "rane od avetinje prolosti koja ih je upotrije"ila i s njima se poigrala. 'paja ih dnevnik gospoice Drestvenik. Psiholo i!a d!ela . 1iminoj viziji, krvnik ili rtva, muitelj ili muenik, lovac ili onaj koga love, u trajnom su kotacu sa neizvesnim, gustim i nevidljivim mreama postojanja. (ao nekakva tamna i itka prapodloga u njegovim likovima se propinje i stiava, palucka i gasne ivotna tvar, podstiui u njima impulse prema hrani, prema produenju ivotnih #unkcija, prema pravu na slo"odu ili iluziju o slo"odi. 3li i kad imaju pun oseaj ili iluziju autonomnoga kretanja, nezavisnosti, slo"ode ljudi samo navlae na se"e nova optereenja, mislei katkad da su doli do novih po"eda. 4ivot se zaplie, mrsi, a granice izmeu moi i nemoi oveka postaju nevidljive. )de je granica izmeu slo"ode i nunosti, izmeu plemenitih zamisli i zlih inova, ako ovek nije u mogunosti da upravlja ukupnim ivotnim procesom, ako dela mimo vlastitih zamisli i izaziva neeljene posledice vlastitim inovima5 6ovek, razume se, ini neto u situaciji, a ne u mislima$ on je ispoljavanje onoga to jeste, to ga ini takvim kakav je$ on nije ni isto ni neisto, uzvieno ni nisko, ve manje ili vie sao"razno, manje ili vie protivreno nekoj situaciji. Duh kojim je o"eleeno ovekovo postojanje nije iz s#ere su"limnih, istih predstava o oveku$ u 1iminoj viziji ono je vie sadraj neiste, tamne, nikad do kraja shvatljive ivotne reke. /rotiui ivotom, mislei pogreno da gospodari njim, ovek neosetno postaje njegovo sredstvo. .mesto da u ivotu kao vajar ima svoju glinu, materijal za vajanje vlastite veliine, ovek se o"rete u njegovim mreama kao zaro"ljenik, kao prevareno "ie. 2ezazlenost tako postaje nehotini poraz, vera se katkad zavri u nasilju, a idealne zamisli se zgunjavaju u dogme$ sjaj vrline kojoj se stremilo postaje prepreka tuim zamislima o "oljem ivotu. /raosnovne vrednosti kao: pravda, slo"oda, jednakost, srea ovekova i kad se ne gu"e sasvim "ivaju plen ivota, upotre"e oveka. (ao svi pisci jake intelektualnosti i Aleksandar Tima vidi sloena grananja pro"lema sud"ine oveka i nije sklon da ih zatvori u nekoliko lagodnih dopadljivih #ormula. . tom smislu, moe se rei sa izvesnim rizikom, da 1ima neguje neku vrstu egzistencijanog realizma "ez metodske i #ilozo#ke zatvorenosti u toj sintagmi. /otujui udeo onog to pripada horizontu kolektivnog, ali ne predajui za"oravu ono to pripada horizontu pojedinanog, iracionalnog nesvesnog u ovekovoj prirodi, 1imino delo nam otkriva sloeni svet dijalektizacije, toka izmenljivosti ta dva horizonta, opteg i linog.

*idei nemilosno otro, kako avolsko i ovekovo nije jasno odeljeno u socijalno istorijskom procesu i kako proces ovekovog stvaranja tokom istorije ima nejednostavnu prirodu i pokrete, uoavajui i umetniki izraavajui kontradiktornost ljudskog u istorijskom procesu, 1ima nas jo jednom vie umetniki uverljivo upuuje da vidimo delovanje 7nesvesnih snaga u ovekovom karakteru7 i njihovu neiscrpnu zavisnost od spoljnih uticaja. 'rpska knjievnost duguje ovom naem znaajnom piscu veliku zahvalnost to je uvideo i izrazio te sloene odnose i izvore traginosti izmeu oveka i sveta. 88888888888888888888888888888888

< po onome (to govori i kako govori, Upotre!a #oveka je vr$o moderan roman. Uzimajui jednu traumati#nu pri#u (ta#nije, neko$iko ukr(teni& pri#a, koje !i po dramati#no ti mog$e i puniti adr+in ke za&teve ma kojeg Nk$a i#nogN romana), 0i(ma kazivanje u merava i organizuje tako da !ude i porukom i tonom g$a na(eg vremena. ,toga !i ana$iza ovog romana mog$a po#eti tuma#enjem njegovi& neo!i#no ti i novina. <znena'enja po#inju (pre u$a ka u roman) ve na $ovom2 Upotre!a #oveka. :ao da je, za!unom, romane kna pri#a povezana u kori)e prvo!itno namenjene kakvom ekonom kom priru#niku za ek p$oata)iju radne nageO 8ema, me'utim, u tome ni za!une ni )inizma. 8a $ov veoma ta#no ukazuje na zna#enj ka #vori(ta romana2 #ovek je veden na upotre!$jivo te$o. Roman je, dak$e, i torija (i) dana(nje $jud ke nemoi da e dovo$jno op tane u $jud ko ti. .idei u tome deo dominantniji& (jadikovni&) kri$ati)a voga vremena, 0i(ma im tra+i o vedo#enja u neugodama op tvenog detinj tva i m$ado ti. <zv$a#i iz eanja Nautenti#neN podatke o ratnom i$i ratom po tvarivanom #oveku. Rat kao naj!o$je organizovano na i$je daje doi ta u!ed$jive primere upotre!e i z$oupotre!e #oveka, koji !ivaju i znak neke op(te3$jud ke meta"izi#ke uk$eto ti. Movek, Ngenija$ni prona$aza#N avr(eno organizovani& me&anizama, koji ne $ueno oja#avaju i produ+uju njegove ruke i um, po taje P povratnim dej tvom P (ra"#i u ma(ineriji Ndo!ro organizovanog vetaN. %naj koji umno(u &oe da nadv$ada &aoti#no t ud!in ki& (ograni#ujui&) $u#ajno ti, da tra ira put ka $i#noj moi i rei, gra!ei i otimajui P izme'u ud!in ki& nu+no ti i $u#ajno ti P ve pru+ene i na $uene moguno ti, am je u&vaen mre+ama ud!ine. N?ovi, a u$ov$jenON Upotre!$jen i z$oupotre!$jen i$ama neo#ekivani& N $u#ajno tiN. :ompozi)ioni NokvirN romana #ini iz$aganje o $u#ajno na'enom dnevniku 8emi)e i privatne na tavni)e 9ne 6rentven(ek, kod koje u e radi u#enja nema#kog jezika $u#ajno re$i neko$iko novo ad ki& u#enika (.era :roner, ,redoje ?azuki i Mi$inko Bo+i1) tek (to u (19Q5) okon#a$i prvu de)eniju +ivota. ,ami po e!i nemaju izuzetnu va+no t ni 9na ni njen dnevnik2 po $e jednog praznog +ivota P o tao praznjikav dnevnik. :ao i vaka i torija, dnevnik je povr(no pamenje2 ti#e e amo 9ne i okon#ava e i te godine kad i ona (19HF). % kudno t adr+ine dnevnika ne meta, me'utim, njegovoj "unk)iji dokumenta. =tavi(e, ono (to dnevnik ne kazuje (z!og voje temat ke u ko ti i adr+ajne p$itko ti) i ono (to nije ni mogao rei (jer mre pi ate$ji)a dnevnika i mre njena mirnodop ka (ko$a nepo redno pred na$et nema#ke ratne N(ko$eN) P to po taje pod ti)aj na tanku romana, pri$ika da i tinitije i potpunije vedo#i. 8aro#ito pod ti)aj da ka+e nekazano o dramati#nijim po $edi)ama nema#ke ratne N(ko$eN za $u#ajne po$aznike iz 9nine (ko$e nema#kog jezika. Mak ima$no i kori tiv(i dokumentarnu va+no t dnevnika (za uteme$jenje i$uzije Nnepore)iveN tvarno ti), roman ne !iva tek dnevnik jednog dnevnika, njegov uzgredni komentar. Roman e

NpuniN iz dnevni#ki& NprazninaN, poda)ima i mi $om i punjava njegove !e$ine. 0a praznjikavo t, kratko pamenje, NutanjaN i !e$ine dnevnika po taju, jedne trane, motiva)ija na tanka, a druge pretpo tavka ne metane $o!ode ra ta i grananja romana. 0u gde zauti dnevni#ko vedo#enje, gde e mru U#ite$ji)e nema#kog jezika im!o$i#no ga i mirnodop ka, ku$turna nema#ka NnajezdaN, a ek p$ozivno ra te i menjuje je najezda nema#kog oru+ja i ratni#ke tra&ov$ade P tek tu e otvaraju ne $uene, potre ne NtemeN, o kojima roman mo+e i )rpno i va$jano vedo#iti. U Ndnevni#komN pamenju nema podataka o po$azni)ima nema#ke (ko$e, mada u oni, a ne nji&ova na tavni)a, pripovedno redi(te romana. 9$i taj dokument, govorei o nji&ovoj U#ite$ji)i i njenim intimnim ze!njama, kazuje po redno (i za roman) o raz$ozima nji&ovog Nnema#kogN okup$janja. 4ovori o jednom nevinom (i po+e$jnom) vidu nema#kog pri u tva, koje e u romanu po $u+iti kao kontra t $i)i urovo ti ka nijeg poro!$jiva#kog nema#kog pri u tva. ,va pore'enja adr+ine romana i dnevnika (na koji e roman poziva i koji kao NdokazniN materija$ uk$ju#uje u voje kazivanje) ukazuju na !ezna#ajno t (ovog) dnevnika i na re$ativno ma$i njegov dokumentarni zna#aj da !i mogao u dovo$jnoj meri !iti (ono (to e ugeri(e da, !ar prividno, je te) motiva)ija na tanku romana i raz$og da (doi ta) !ude kompozi)iona No novaN romana. Me'utim, roman je, !ez umnje, o!e$e+en nekim uo#$jivim Ndnevni#kimN voj tvima. Roman je, naime, preuzeo neka poeti#ka Nna#e$aN dnevnika. 8a kompozi)ionom p$anu to je na#e$o "ragmentarno ti, tj. &otimi#ne nerazvijeno ti kazivanja, a N $u#ajnimN, Ni preturanimN poretkom pripovedni& deoni)a i, katkad, tati ti#ke z!ijeno ti #injeni)a. 8a zna#enj kom p$anu takva (Ndnevni#kaN) organiza)ija pripovedanja namee uti ak da av romane kni govor prera ta u i tin ki dokument, neo!orivo vedo#an tvo. 0o je vojevr no Ngovorenje "ormomN. N7ormaN dnevni#kog kazivanja po#inje da N vedo#an kiN zna#i. 9$i pre nego (to e i )rpnije i pita i poka+e na#in 0i(minog Ngovorenja "ormomR, va$ja e vratiti pri#i amoj, tj. ag$edati Ngovorenje adr+inomN. Roman najpre $ika detinj tvo po$aznika nema#ke (ko$e, a uz to i nji&ova Nporodi#na gnezdaN2 :ronerove, ?azukie, Bo+ie. /orodi#ni portreti dati u prete+no u "unk)iji odre'enja po#etni& +ivotni& oko$no ti ami& po$aznika. ,ve tri de#je porodi)e u na o o!en na#in iznutra nagrizene z!og krive pojeno ti rodite$j ki& !rakova. >evrej Ro!ert :roner o+enjen je 8emi)om, Nnejevrejkom, $u+avkom, dro$jomN. 8admeni rp ki na)iona$i t 8emanja ?azuki o+enjen je !o$e($jivom Bunjevkom, kato$kinjom. ,$avi)a Bo+i e tek amou!i tvom mu+a o $o!odi$a njegovi& pijana#ki& na i$ja. Mada u po!ude za $anje de)e na u#enje nema#kog jezika vr$o raz$i#ite, )i$jevi u !ezma$o i ti. /reko de)e e e naknadno NpopravitiN neki rodite$j ki proma(aj, o tvariti neka nji&ova nedoma(ena +e$ja. %v$adav(i znanjem, Nza ko#ieN ud!ini. 0o je deo rodite$j kog projekta de#je i voje utra(nji)e. 0o je u$og u kontro$i anu !uduno t. ,toga e roman kao kontra t detinja tim nadama (rodite$ja i) de)e, u vom drugom de$u pokazati z!i$j ku tragiku nji&ove zre$o ti. < ne &otei to, roman e prima kao dvode$na truktura2 detinj tvo P zre$o t, o#ekivano P do#ekano, novi P tvarno t, projekti P rea$izovanje, idi$a P antiidi$a. ,ve troje e nepo redno o etiti nema#ku ratnu N(ko$uN. 8i jedan zna#ajniji potez u nji&ovom da$jem +ivotu nee !iti rezu$tat ve nog iz!ora. Bezma$o ve e re+irati $u#aj, on e nji& !irati.

.eri :roner e 8em)i u!iti jevrej ki deo porodi)e2 !rata, o)a, !aku. Majku, 8emi)u, zave(e 8ema) jo( za +iva o)a. .eru e me titi u $ogor ku javnu kuu, podariti je Nza $u+nim ratni)imaN za odmor i upotre!u. ?azukiu e u!iti !rata, majku i o)a. 9 on e, da ne !i !io, kao .era, te$e no upotre!$jen, u!iti 8em)a, vog ne u'enog N$ju!avnikaN. U $ed te $u#ajne nepri$ike u ko#ie tamo gde je pri$i#i$o !iti P u partizane, #ije e prave putanje ii u deo!ama 19HI. Mi$inko Bo+i e kao unaka+eni zaro!$jenik umreti, !ez ve ti i !ez imena, u nekoj nema#koj po$j koj !o$ni)i. (%n, koji je tako !io zane en !$agodetima o vojenog znanja, po u'enog upravo iz nema#ki& izvoraO). 0o je !i$an mer$jivi&, uo#$jivi& gu!itaka. Bo+ia, tako za$ju!$jenog u znanje, !o$jitak i .eru, roman e o taviti o!eznanjenog, veg u mrti, ranama i za!oravu. (:ri(om e ga e eati amo ,$avi)a, njegova, ipak, preudata mati.) 9 Bo+ievu idea$no $ju!$jenu .eru o!$ju!ie i u po $eratnim danima mnogi2 za itni( e kupovati njeno te$o. 0akvu e je ponovo re ti ,redoje. < .era i ,redoje zavr(i$i u !ez uo#$jivi& te$e ni& gu!itaka i drugu po$ovinu nema#ke N(ko$eN. /re+ivev(i te$om, a&rani$i u nove, izgu!i$i mo nadanja. 0ada po#inje nji&ovo te$e no po $eratno trajanje. Roman $edi nji&ove uza$udne poku(aje da u miru novog dru(tva iznova povrate op tveni mir i opet otkriju voj deo mi $enog +ivotnog puta. 8ji&ove pojedina#ne oz$ede i nemoi !i$e u te+e i krupnije nego$i podr(ka i pomo koju u im mog$i pru+iti pred tavni)i novog dru(tva, ina#e !ezmerno zauzeti op(tenarodnim p$anovima napretka. <ner)ija te$e nog trajanja no i$a i& je (i amo te$e no z!$i+i$a kad im je ve i te$e no t !i$a nagrizena) ve dok ni u u pijan tvu i NdrogamaN i tro(i$i i uni(ti$i i tu te$e no t, taj +ivot !ez nova. 9$i (ovako iz$o+ene) adr+in ke o nove pri#e ovog romana ne daju radika$no druk#iju $iku doga'ajno ti od one na kojoj !i e mogao uteme$jiti i vaki tradi)iona$no kon)ipiran roman. /reg$eda $i e, me'utim, N adr+inaN i k$op oni& pog$av$ja romana koja no e izrazita o!e$e+ja Ndnevni#ke poetikeN, videe e da novine (koje iznena'uju) izviru iz o!a p$ana2 iz o!$ikovnog i zna#enj kog. % o!ito iz nji&ovi& zdru+eni& dej tava, iz origina$no o tvarenog zna#enj kog dej tva (na ta$og) amim o!$ikovanjem adr+in ki& #ini$a)a. Re# je o pog$av$jima mozai#ki uk$op$jenim u roman (po !rojnom redo $edu2 S, 5, 1F, 1Q, 15, 1I, S1), koja e prema preov$a'ujuoj temati)i mogu na $oviti2 %!ita$i(ta, <zdvajanja, 0e$a, U+i#ki prizori, ,mrti, %d$a )i, 6nevnik (9ne 6rentven(ek). .i'ena i kazana red tvima pro torne meta"ore, ova pog$av$ja, u odno u na roman, o tav$jaju $i#an uti ak kao da u na odgovarajuim N pratovimaN romane kne NzgradeN po tav$jene temat ke iz$o+!e $ika2 kua, amovanja, portreta tanovnika romana, u$i#ni& vreva, nji&ovi& umiranja i od$azaka. /i a) i&, rek$o !i e, Npri$a+eN kao temat ki jedin tvenu irovu gra'u, zdru+enu, z!ijenu, kr)atu kontra tnim #injeni)ama, a$i &otimi#no Nne!ru(enuN i N irovuN gra'u. 0o je vojevr tan N pi akN predmeta, pojava, tema, koji P kao o!avezni pode(eni poda)i P za#injavaju vaki roman. Uzimajui to (to (o!avezno) vi uzimaju, a$i ga dajui kako ga drugi ne daju (Npre noN, neude(eno, neodvojeno), 0i(ma dvo truko ironizira. <ronizira, parodira roman,

njegove ve izan'a$e mode$e iz$aganja, kompozi)ij ke uo!i#ajeno ti, adr+in ke i o!$ikovne Npo(tapa$i)eN. <ronizira #oveka (koji u zano u amo&va$i avo ti i optimizma zna da ka+e2 NMovek, kako to gordo zvu#iON), NpakujuiN njegovo po tvareno, #e to !ezraz$o+no gordo !ie u N k$adi(teN i (Nknji+eiN ga) u N pi akN i ti&, tati ti#ki re'eni& podataka. <roni#an prema vakoj (Nnepore)ivojN) navi)i, 0i(ma je ironi#an i prema navi)i da e divimo #oveku kao takvom, uprko i ku tvima i vedo#an tvima o njegovom neretkom vu#jem i$i po tvarenom pona(anju. ,toga je ironi#an i prema manirizmu #ovekove Nuzvi(eneN (romane kne) umetno ti. < kad No!jektivnoN $ika pad na!e'eni& ve$i#ina, kraji#)ima pripovednog govora $e!di nez$o!ivi, etni me(ak. ,enka ironije, iako jedva primetna, $edi !ezma$o va (ovde prikazana) uza$udna $jud ka za$etanja. ?i(ena z$urado ti, 0i(mina ironija je tek mig kepti#ne mudro ti, N $eganje ramenimaN u ime oni& koji u nedovo$jno moni da pre#e i punjenje z$o $utni& o#ekivanja. =e t interpo$irani& pog$av$jaS prikazuju2 tvari, te$a i du(e, ravnopravno tretirajui materija$ni i du&ovni vet. <ako no e neke #vorne teme ( mrti, izdvajanja i dr.), ova pog$av$ja nemaju #vorni, nego Ndopun kiN zna#enj ki tatu . 0ome doprino i kako nerazvijeno t tematike, tako i parodij ki prizvuk tati ti#ke uravni$ovke, kojom e, ukidajui &ijerar&iju $ikova, jedna#e g$avno i poredno. Me'utim, upravo ta &otimi#na Nnedovr(eno tN o tav$ja neza trte, vid$jive i o!e$e+ene znake kriveni& !itno ti de$a, te e toga i ima mi $a ovim pog$av$jima du+e !aviti. @!ijeno t ud!ina i podataka, uzeti& iz razni& pro torni& ta#aka i Npome(ani&N vremen ki& momenata, i nji&ov prekoredni (N&aoti#niN) k$op, ukazuju na $u#ajno t kao na organizujue na#e$o kako materija$nog tako i du&ovnog veta. U takvom e vetu ono (to ina#e zovemo amo vojno tima i autonomnim vredno tima jav$ja amo u ko(u$ji)ama prividni& raz$i#ito ti. ?jud kom ud!inom uprav$ja ne $u#ajna $u#ajno t, pa e u krajnjem i &odu ve upro e#avaQ, izravnjavaju e i ud!ine i amo vojno ti. Ujedna#ena pred izve no(u ne renog kraja, $jud ka trajanja po taju amo varija)ije jedne vevremene uza$udno ti, i$i, u retkim $u#ajevima nemirenja tim, $judi, kao tragi#ni !ojovni)i, i(#ezavaju u vatri amopotvr'ivanja. U U$i#nim prizorima pokazuje e kako u tri raz$i#ita vremena ritam zdru+eni& vojni#ki& koraka odzvanja $i#nim preteim me&anizmom i$e. .remena e menjaju, me&anizmi i$e o tajuO 6o!ro organizovan, tj. organiza)iji a vim podre'en #ovek P nije dovo$jno #ovek. Me'utim, da !i e u pe(no uprot tavio organizovanom na i$ju, mora e i am podrediti !e po(tednoj organizovano ti. 6a !i pre+iveo, mora (u ratu) u!ijati. , druge trane, da !i do egao vr&un ki nivo proizvodno ti voga rada, opet e mora podrediti me&anizmu !e prekorno organizovane Nradne trakeN. U tome je #ovekov paradok 2 i njegova !itka ne$jud ko tima i njegov proizvodni napredak podrazumevaju najvi(e tepene organizovano ti. U o!a $u#aja #ovek gu!i autonomno t, po tvaruje e, !iva o!ez$ju'eni (ra"#i me&anizma. 6a !i napredovao, mora (na izve tan na#in i za izve no vreme) nazadovatiO

< paradok pog$av$ja (o kojima govorimo) je te u tome (to e zna#enj ki No kudnimN o!$i#kim voj tvima po tizava im!o$i#ko zna#enj ko !ogat tvo. /omenuti u ve u#in)i parodij kog dej tva. ,a teorij kog g$edi(ta, knji+evni po tupak Nneg$a#anogN pripovedanja i Nneude(enogN ra poreda gra'e P vodi ka i tini pi anja. /renag$a(eno g$a#anje je $a+. 0a#nije re#eno, pi anje koje ume(no tima retori#kog o!$ikovanja govora odvi(e podre'uje #injeni)e pri#e, izneverava i tinu. 0aj izvorniji, prirodniji, ne$iterarizovani na#in po tojanja pripovednog tek ta, neu ag$a(enog kon)eptua$nim manirom, !ez preme(tanja (!ez diktata &rono$ogije) i pode(avanja (!ez ti$ kog na i$ja), po taje NdokumentaranN i naj!o$je $u+i i tini (i$i njenoj i$uziji), do koje je 0i(mi o o!ito ta$o. 8avik$i mo na &rono$ogiju, pa nam je navika natura kao $ogi#nu i prirodnu organiza)ionu pod$ogu kazivanja. 8avik$i mo na kontinuitet, na ug$a#anu romane knu $iniju, pod kona) NzidaneN deoni)e romana, u kojima e iz uzroka NprirodnoN ra'a po $edi)a. U tvari, av taj uve(ta#eni poredak (pro torne i vremen ke) neprekinuto ti P neprirodan je. 0ome poma+e na(a te+nja da akrijemo N(avoveN i da, kao !og, tvaramo !ez vid$jivi& pre$aza. ,vet je, ipak, dat u di kontinuitetu. 8a(e ga oko, na(a ve t i na( jezik okup$jaju ( i$ei ga) u jedno, neprekinuto jedno. ;gzi ten)ija$no mo nak$onjeni )e$ovito tima, nerazriveno tima. Mi tro(ni P protiv tro(no ti* mi ugro+eni razdvajanjem, otkidanjem, razde(avanjem P protiv mo razdvojeno ti, otkinuto ti, razde(eno ti. , druge trane, iti mo ug$a#ani&, $akirani&, na(minkani& $judi, doga'aja i o!jekata koji, da !i u($i u roman, moraju najpre proi kroz njegovu "rizer ko3ma er ku radnju, pode(ene perike, pod(i(ani, i peg$ani, na(minkani za )enu. 0i(ma nee )enu, on &oe +ivot, &oe i tinu o njemu. Bar takav +ivot kakav e prvi put jav$ja u ve ti. 0i(ma e vraa i tinitijem poretku P ne doga'aja, tanja, u z!i$ji, nego i tinitijem poretku N enza)ijaN zate#eni& u ve ti. >er, ipak, jezik ( vojom i temati#no(u) i ve t (nazorima na vet i umetno t) ve preude(avaju ono u z!i$ji na'eno i zapameno. 9ko e #injeni)e veta ve moraju pre trojavati i preodevati da !i po ta$e #injeni)e ve ti, onda vako i trajno, naknadno preude(avanje, prera pore'ivanje, mo+e amo da i& uda$ji od nji&ove prave (prvo!itne) prirode. 0i(ma o taje !ar na tom prvom (neminovnom) nivou preude(eno ti. Red kojim e u ovim pog$av$jima pojav$juju $i)a ne #ini e p$aniran ni a vim predvid$jiv. <pak u$an#eno kazivanje, jezi#ka $inearno t (nag$a(ena u ovom $u#aju) i$i i& da, kao po trojeni Nu ko$onu jedan po jedanN, u$aze u pri#u. Me&anizam pri#anja $ika, indirektno, prinudnu me&anizovano t #ovekova +iv$jenja. 0ako e o!$ik iz$aganja zna#enj ki "unk)iona$izuje2 am tati ti#ki, inventar ki poredak #injeni)a podupire o novnu mi aonu tenden)iju romana o po tvarenom, manipu$i anom #oveku. Movek kojim e u pri#i po tupa kao am!a$a+om u radnjama nema N$jud ki&N privi$egija, niti druk#iji tretman nego (to ga imaju tvari, te e ni NpaketiN pri#a o njemu ne $a+u druk#ije nego (to e $a+u (opi uju, popi uju, preno e i vrednuju) andu)i u k$adi(tima, na e$jenim me tima tvari. Movek je i tvar, jer je te$o, a$i u vremenima domina)ije na i$ja, on ima ni+i vredno ni rang nego tvari. U pomenutim pog$av$jima 0i(ma manipu$i(e pri#om o #oveku onako kako e P u mnogo!rojnim i upornim pri$ikama $jud kog po tvarivanja P po tupa a #ovekom3$utkom, #ovekom3 red tvom.

/rivi$egiju mi $eeg !ia u vetu #ovek p$aa patnjom. 0ragi#no t do$azi odak$e i privi$egija P upravo iz po o!no ti mi $eeg !ia da mo+e imati ve t o vetu i ve t o vom (ipak pre#e to nezavidnom) po$o+aju u njemu. 0i(ma prati, opi uje, ana$izuje $jud ku ranjivo t z!og takvog po$o+aja me'u $judima i tvarima veta2 naro#ito i tra+uje korene i $ike o!ez$ju'enog tanja $judi. U )e$ini vi'eno, pog$av$je %!ita$i(ta daje ukupni (ironi#ni) Nizve(tajN o )en kim podijumima, kr$etkama u kojima e ti#u, zati#u i &vataju $judi. <nventar tanova za ka niji inventar te$a. N4o$u!arni)iN gde u ugurani $judi kao u o!ore, me to gde e jede, prazne )reva, zadovo$javaju ek ua$ne i druge tra ti, gde e +ivotinjari i anjari, tra&uje, podva$juje i $a+e, gde e vo$i* gde e u !uduno t u$azi kao u u ednu o!u i vraa iz pro($o ti kao iz toa$eta. %vo je pog$av$je me(teno odma& po $e uvodnog, pa e ima uti ak da e o predmetno tima govori pre i na i turenijem me tu nego$i o g$avnim $ikovima. U pog$av$ju 0e$a daje e !ezma$o anatom ki, nau#ni opi te$e no ti junaka. <nventar ki ravnodu(no, o!jektivno, Nuzima e meraN i opi uju no evi, #e$a, kukovi, u ne, o#i, ramena, venerini !regovi... kao u izve(tajima o preg$edu ra ne toke. Uput tva za upotre!u e podrazumevaju. <roni#no3parodij ka dej tva ovde u o#ig$edna. <ronija e otvorenije jav$ja u U$i#nim prizorima, kad e nepo redno imenuju, vagda i ta, krda "ud!a$ ki& navija#a i pominje ru$ja koja ku$ja iz !io kop ki& a$a. .remena i ko timi e menjaju* $jud ke navike i g$upo ti, tra ti, tego!e i $a!o ti P o taju. 0o je deo NporukeN U$i#ni& prizora. U pog$av$ju ,mrti (koje je 15. po redu u romanu a ukupno SQ pog$av$ja, a$i me(teno odma& po $e prve treine romana) daje e P kao pri uvi'ajnom, ud ko3medi)in kom po tupku P popi mrti N tanovnikaN romana. /oeti#ka je NnavikaN romana da kraj ( mrt) junaka #uva za e"ektan kraj knjige. ,mrt junakova mo+e, me'utim, !iti i to tako do!ar povod ko$iko i i &od knjige. NU!itiN junaka u po#etnom de$u romana, a ne u!iti time do!re raz$oge za da$je pripovedanje P to nije 0i(mino otkrie. 8jegova je origina$no t i me$o t u tome (to u preokretanju i tro(eni& pripovedni& navika ide da$je. 8a i toj trani)i N a&ranjujeN ve junake, o kojima tek tre!a pripovedatiO .erno izve(tavajui o oko$no tima i prizorima umiranja, i kori tei e punom merom te in"orma)ije, pi a) e $ako odri#e Nvredno tiN ti& e"ekata u pripovedanju. , druge trane, me'utim, on, do $edan poeti)i dokumentovane, nepode(ene i tine, parodi#an je i prema pi ate$j kom maniru da e manipu$i(e ra poredom tragi#ki& e"ekata, i ironi#an prema $jud koj k$ono ti da p$ie neprirodne oreo$e oko umiranja* koje je za mu#no i nedovo$jno $jud ko +iv$jenje vi(e odmor nego$i tragedija. 0ragedija je P +ivotarenje nedo tojno #oveka. Movek po#e to umire (neko$iko puta) pre tvarne mrti2 vaki put kad e $jud ko t i $jud ke $o!ode teme$jno ugroze. 6nevnik 9ne 6rentven(ek do$azi po $e vi& ovi& Ndokumentarni&N pog$av$ja. %na u do!ra priprema opravdano ti njegovog uk$ju#enja u roman. 6a je roman a#injen amo od ovako i pripovedani& pog$av$ja, i$i da e va ona uno e jedno iza drugog, a ne interpo$irana izme'u drugi&, Nk$a i#noN pi ani& deoni)a, taj !i ga narativni po tupak ugu(io. %vako mozai#ki

razme(tena NdokumentaN #itamo na dva p$ana2 kao doi ta neop&odnu (drugim pog$av$jima dopun ku) in"orma)iju i, i tovremeno, kao parodiju te in"orma)ije. 9nin 6nevnik dat je kao Npri$ogN, nepo redno pre kraja romana. 8a kraju romana, kako je ve re#eno, ume to mrti junaka daje e N mrtN (pa$jenje) 6nevnika. 0im e im!o$i(e kraj zajedni(tva oni& koje je ta kr&ka ve(#i)a jo( amo nekom zajedni#kom u pomenom veziva$a. /$amen u pepeo pretvara, ni(ti i ono (to je mog$o i po $e $jud kog ne tanka trajati2 dokumente o nji&ovom po tojanju* zatire i eanje na nji&O :ad e u tvrdi da je $ik .ere :roner jedan od najpotpuniji& i naji tinitiji& +en ki& $ikova na(e knji+evno ti, time e kazuje ne(to (to e #ini raz$o+no rei, a (to e P i kad !i !i$o pouzdaniji&, prover$jiviji& meri$a pore'enja ovde ne mo+e dokazivati. 8azna#ie e tek u #emu je $ik .ere :roner !itno druk#iji od preov$a'ujui& +en ki& $ikova u na(oj knji+evno ti. 6avno je uo#eno da u u pe$iji i komp$ek niji tragi#ni +en ki $ikovi u na(oj tarijoj knji+evno ti prete+no majke i e tre, a re'e upruge i $ju!avni)e. (Majka >ugovia, iz narodne pe me, i ,e tra Batrieva, iz 4or kog vijen)a, najreprezentativniji u primeri.) < kad je za $u+iva$a !o$ju u$ogu, +eni je naturana pomona u$oga, $u+!a mu(kom vetu, kako u +ivotu, tako i u knji+evno ti patrijar&a$nog dru(tva (kakvo je do!rim de$om #ak i dana(nje na(e dru(tvo u tavu prema $ju!avnim i ek ua$nim $o!odama +ene). Mog$a je !iti uzrok junakove +udnje i patnje i P u $u#aju prepreka na putu ka njoj P uzrok va'a i krvavi& o!ra#una, a$i je +ena (i) u romanu naj#e(e o taja$a amo u (pomonoj) $u+!i od $ikavanja junaka, poku no og$eda$o mu(kar#evog pona(anja. /atrijar&a$ni tid je ude(avao da +en ke za javnu za!avu i$i (i) upotre!u !udu druge na)iona$no ti. (Ru kinja >ekaterina u 9ndrievoj pripove)i /ut 9$ije Aerze$eza, a 1iganka :o(tana u i toimenoj drami Bore ,tankovia. < u 0i(minom pripovedanju pojav$juju e u toj u$ozi Ma'ari)a <!ika, u pripove)i <!ikina kua, i ovde >evrejka .era :roner). /reuzimajui takav ra pored +en ki& u$oga iz z!i$je, $iteratura to i po vedo#uje i, imp$i)itno, daje kriti#ku o)enu dru(tvene e!i#no ti koja je tako ra poredi$a u$oge izme'u po$ova. <ako ne onako nepo redno kao g$a Bore ,tankovia prema :o(tani, 0i(min autor ki g$a $jud ki ao ea prema tragediji .ere :roner. >av$jajui e u treem $i)u, pripoveda#ev g$a mo+e P ag$a no $i#nim meri$ima vredno ti i $i#nim nak$ono tima P da na promen$jivoj !$i ko ti dr+i ve aktere z!ivanja i i pituje. 8a potezu izme'u e!e i nji& pripovedni e g$a te+i odr+ati u nekoj redi(noj ta#ki neutra$nog vedoka. ,amo e katkad, uz ironi#ni me(ak, primetno odmi#e od nji&, odno no amo u retkim pri$ikama voj g$a !ezma$o tapa a nji&ovim, ujedinjujui nji&ovom i voju !rigu i tugu. <pak, )e$o jedno pog$av$je (i amo to jedno) i pripovedano je u prvom $i)u, g$a om .ere :roner. /ripoveda#ev g$a e ujedinjuje njenim, primajui njenu i tinu kao voju u trenutku kad va$ja i pripovedati &ap(enje >evrejaH nji&ovo odvo'enje u $ogor, mu#enja, u!ijanja, i$ovanja. U tom naizg$ed amo "orma$nom ge tu poi toveivanja, pripovedni (autor ki) g$a je av na trani tragedije poni+ene i uvre'ene .ere :roner. .era :roner je prva me'u +en kim $ikovima na(e $iterature koja je, kao vodei $ik romana, do!i$a Nnaj+en kijuN i po tragi#no t voga po$a, najek tremniju u$ogu. 8jen $ik tako po taje znamenje dvojake uk$eto ti2 voga po$a i voga naroda. %na je, dak$e, ote$otvorenje pojedina#ne patnje, poni+enja, o am$jivanja, !ezna'a, a$i i tovremeno i znak, !ezma$o im!o$, op(te$jud kog o!ez$ju'ivanja, podvajanja, po tvarivanja.

U gra'enju $ikova 0i(ma ukr(ta dva umea2 pru tov ku ana$iti#no t u opi u po tupaka i, $i#no 6o tojev kom, odr+avanje napeto ti radnje ta$nim aktiviranjem junaka. %n je ov$adao ve(tinom "i$m kog umetnika, koji "ine, neprimetne p i&o$o(ke treptaje prevodi na jezik o#ig$edno ti, pokazuje i& kroz vid$jive, krupne pokrete i dej tva koja i& uzrokuju. < kad je u am$jen, 0i(min junak Nnije amN. 9na 6rentven(ek NprivodiN partnere iz vog eanja i pri+e$jkivanja. ?ikovi e u 0i(me uzajamno odre'uju i kad nepo redno jedan ne up$ivi(e na de$ovanje drugog. :ontra t je naju ta$jenija retori#ka "igura 0i(minog pripovedanja. :ontra t e mo+e uo#iti i $editi na neko$iko p$anova2 na temat kom p$anu, p$anu o!$ikovanja junaka, kompozi)ije i ti$a. 8a kompozi)iono3temat kom p$anu zapa+a e menjivanje i u#e$javanje $ir kog i dram kog toka, $ju!av$jenja i u!ijanja, gra'e iz z!i$je i Niz ma(teN, iz dokumenata i $i#nog (pi(#eva) mi aono3o eajnog i ku tva. ,menjuju e, najzad, pog$av$ja Nk$a i#noN napi ana pog$av$jima tati ti#ki z!ijeni& podataka. 0aj !inarni poredak u organizovanju krupni& pripovedni& deoni)a uo#$jiv je kao jedan od o novniji& mode$a pripovednog prikazivanja $judi, z!ivanja, tanja, pa e ugeri(e kao teme$jni trukturni o!raza) po tojanja veta. >o( od prve 0i(mine pripovetke (<!ikina kua) u redi(tu je par2 #ovek i +ena. 0i(ma u tom po$aritetnom u#e$javanju &vata i paja krajno ti2 $ju!av i z$o#in, najvee zadovo$j tvo i najvee nezadovo$j tvo. <zazovna je za 0i(mu ta pode$jeno t i (i tovremena) pome(ano t raz$i#ito ti, tj. povezano t protivno ti trajnim varni#eim $ukom, u kakvom e pajaju i zati#u2 po$ mu(ki i po$ +en ki, na i$je i +rtva, du& i te$o, +ivot i mrt. Bezma$o vaki njegov $ik ima kontrarno po tav$jenog NparnjakaN u jednoj deoni)i pripovedanja. %pozi)ije, naravno, nikad ni u ta$ne ni mani&ej ki tati#no date, niti e jav$jaju kao !ukva$na, ek p$i)irana pore'enja. Uzajamno od $ikavajui odno $ikova u po tav$ja e po redno i otkriva naknadno, iz kontek ta. /ripoveda#ev mig, pod ti)aj za prepoznavanje ti& pored!eni& odno a, i kad po toji, jedva e na $uuje. ,vak u romanu mi $i, govori i #ini voje* to (to &oe i$i ono (to mora. 9$i, uz to, vi $ikovi u No!e$e+eniN od$ukama i po tup)ima od koji& u odu ta$i, a #ine i& drugi, kontrarni $ikovi. Uop(te uzev(i, $ik je No!e$e+enN i a$ternativnim re(enjima, koja u mog$a !iti i njegova, a$i ni u. % tvaruje i& drugi, jer je druk#iji. TTTTTTTTTTTTTTT TTTTTTTTTTTTTTTTT 1 ,vi u oni roman ijerovi vr(nja)i (ro'eni 19SH), pa ne !i !i$o !ezraz$o+no pretpo taviti da je i am pi a) mogao !iti u#enik 9ne 6rentven(ek, te da e, po redno, njen dnevnik ti#e i njega ko$iko i drugi& po$aznika nema#ke (ko$e. S 8e uk$ju#ujui (u tom za e!no uzetom nizu, edmu jedini)u) 9nin 6nevnik, koji nije za ovu pri$iku Nprav$jenN nego zate#en NdokumentN. Q ?azukievo ime ,redoje mo+e e #itati kao pro e#njakovi, tj. tati ti#ki pro e#ni #ovek, kao junak na(eg vremena

"ihailo Lali - Lele!ska

ora

O d!elu %oman Lele!ska ora doivio je prvo"itno izdanje +,9:. godine, a +,;<. izalo je drugo, potpunije i opirnije. 1o je iroka pria o jednoj godini partizanskog ratovanja u =rnoj )ori +,><. godine. 'astoji se iz 9 dijelova sa ukupno ;? poglavlja. &va poglavlja su veinom samostalna i ne zahtijevaju kontinuitet, da "i "ila shvaena. &na ne sainjavaju #a"ulu zatvorenog tipa, struktura je otvorena za dalje dograivanje, tako da svako novo poglavlje o"ogauje i upotpunjuje cjelinu. &vo je poetski roman u monolokoj #ormi. -spripovijedan je u prvom licu uz iroku upotre"u unutranjeg monologa. . ovom djelu se akcija, egzistencija, poezija i #ilozo#ija povezuju, snano proimaju i uzajamno uslovljavaju. 6itajui roman naii emo na humor, ironiju, gorinu, sumnju, neprekidnu napetost, halucinacije, samoanalize i re#leksije glavnih junaka. &vaj roman donosi dramu ljudske linosti u dva okvira: drama mladog ovjeka, intelektualca, komuniste, revolucionara i ovjeka kao izolovanog i usamljenog "ia. #truktura romana %oman Lele!ska ora je vrlo iroka pria o jednoj godini partizanskog ratovanja u =rnoj )ori,+,><. godine.. osnovi prie je sud"ina jedne partizanske grupe koja je ostala posle povlaenja glavnine u 2osnu. &va grupa luta dolinama i vrletima 0elejske gore, gonjena neprijateljskim hajkama i zasedama, glau, strahom i neizvjesnou. - ta malena grupa, koju ine 0ado, -van, *asilj, razdvaja se sticajem raznih okolnosti. 0ado 1ajovi ostaje sam, "atrga po "espuima u potrazi za drugovima, sklonitem, hranom. 'amoa deluje razarajue na ratnikovu psihu, u oveku se "ude omame, komari i snovi, linost se podvaja, ovek se moralno survava i poivotinjuje: postaje krvoednik, osvetnik, u"ica, "esomunik. /ovremeni dodiri sa ljudima @0uka, -va, !edaA prosvetljavaju 0ada 1ajovia , da "i opet , kada ostane sam, poeo da luta po gori kao zver. 'usret sa Jakom, i kasnije *asilijem, ini 0ada ovekom koji je svestan onoga to je "ilo, to je valjalo i to nije. /ronalaenje staze doivljava se kao otkrovenje, vera u svetlost i sunce: &davno mi nije "ilo tako lijepo da znam gdje sam i da ne sumnjam grijeim li ili ne grijeim to to inim. &stvarena je simetrija izlaza i "ezizlaza,tame i svetlosti:prvo poglavlje romana ima naslov 7B3)037, a poslednje ima naslov 7-C B3)0D7 dok je u prvom poglavlju ovek izgu"ljen u gori pritisnutoj maglom i ne moe da nae iz nje izlaz @pronaena zakrpa pokazuje da su se kretali u krugA, u poslednjem grupa nailazi na stazu i izlaz iz magle: !agnuh se da vidim, s nevjericom, i opipah ga dlanovima. Jeste, put je, stari onaj kojim su esto odlazili u z"jegove i vraali se s dogovora da se dignu na oruje. 'am se prikrao i utke se ponudio da nas odvede. 'koro se umiljava oko nogu, ut, mokar, ispalih re"ara od vjernosti, kao pseto koje je dugo lutalo i uzalud trailo ljude. /omilovah ga, doe mi da ga polju"im jer on je naj"lii na ovdje i ostae poslije nas da se odupire jo neko vrijeme. @...A (oraam njime i "riem znoj, i jedva se uzdravam da ne zapjevam. &davno mi nije "ilo tako lijepo da znam gdje sam i da ne sumnjam grijeim li ili ne grijeim to to inim. $adn!a romana je vrlo razvijena, razuena i sloena.-ako je psiholoka supstanca dominantna, pose"no prisutna i do"ro motivisana u liku glavnog junaka 0ada 1ajovia, dinamizam spoljanjih z"ivanja je snano prisutan. 1ime je ostvarena ravnotea spoljanjeg i unutranjeg, akcionog i psiholokog. . skladu s tim je i lagano pomeranje kon#likata sa spoljanjeg ka unutranjem. /rvi kon#likt je na relaciji partizanska grupa etnici. /ostepeno se ovaj kon#likt svodi na suko" pojedinca @0ada 1ajoviaA sa progoniteljima. -stovremeno tee i kon#likt unutar partizanske grupe. Dok je prvi kon#likt

proizvodio dinamizam i zanimljivost #a"ule, ovaj drugi je statian, sveden na grupu. Bani#estuje se ver"alnim sredstvima a sadrine tih duela preteno su ideoloke, psiholoke ili etike prirode. - najzad, tu je najvaniji, po mestu u strukturi romana, kon#likt u linosti 0ada 1ajovia, koja je podvojena i suprotstavljena: na jednoj strani su revolucionarni ideali i dunost partizanskog "orca, na drugoj strani su animalni porivi, moralna srozavanja, oseanje izgu"ljenosti i oaja, pritisak tradicionalnih nanosa. &vom kon#liktu dato je najvie prostora tri petine romana. Planovi romaneskne prie ver"alnom i psiholokom. %omaneskna pria se odvija na tri plana: akcionom,

3(=-&!- /03! o"uhvata dogaaje koji su zahvatili 0ada 1ajovia i njegovu grupu, ali jo vie dogaaje u kojima sudeluje 0ado 1ajovi kada je ostao sam u 0elejskoj gori. -zvan 0adovog kazivanja nema ni prie, ni dogaaja$ neto malo retrospektivnih situacija prikazano je ili kroz kazivanje 0ada 1ajovia ili je ispripovedano 0adu 1ajoviu. *D%230!- /03! je razvijen na dva nivoa:spoljanji i unutranji razgovor. &"a nivoa ispunjavaju iste sadraje: ideoloke rasprave, etike i rasprave o egzistencijalnim pitanjima. &vi razgovori se kreu od sasvim o"inih, svakodnevnih, do ideolokih i etikih pitanja. /'-E&0&F(- /03! je dominantan i kroz njega se iskazuje sva sloenost i protivrenost prirode 0ada 1ajovia. (roz njega se prelama ne samo svest i podsvest junaka romana, nego i njegovo vienje oveka i prirode. Pokretaki motivi prie %at, kao dominantna stvaralaka tema u delu "ihaila Lalia, okosnica je prie u 0elejskoj gori. /osle povlaenja glavnine partizanskih jedinica, u =rnoj )ori su ostale po zadatku grupice partizana koje tre"a ilegalnim radom da ire ideologiju pertizanskog pokreta. Jedna takva grupa @0ado, -van, *asilj, !iko i JakaA ostala je na terenu i izloila se stalnim progonima okupatora i etnika. !eki od ovih "oraca ne uspevaju da izdre: !iko se predaje jer nema vie snage da kao gonjena zver luta po 0elejskoj gori. Drugi se preputaju ivotu progonjenih, sakrivaju se u 0elejskoj gori i povremenim pojavljivanjem u naseljima skreu panju na svoju prisutnost. &sim ovih likova, tu su likovi onih koji rat koriste kao mogunost da se neto uiari, pa makar se to postiglo izdajstvom, zelenaenjem, pljakom @Basnik, (osto 3merika, Biklja, )aljoA. &pisivanje ratnog vrtloga kao da piscu ne doputa mogunost da razvije neki enski lik. -pak, pojavie se ovde, u usamljenikim danima 0ada 1ajovia, ene koje se nalaze u procepu izmeu suko"ljenih strana. !eda i -va, a u seanjima i *idra, unose malo svetlosti, nenosti i lepote u sumorni svet romanaispunjen "or"ama, deo"ama, hajkama, izdajama i nasiljem. Genomen samoe do"io je u ovom romanu znaajan umetniki prostor, samoa je posledica rata i ratne atmos#ere, ali je uzrok sutinskih promena koje se deavaju u psiholokoj i moralnoj strukturi aktera prie, pose"no 0ada 1ajovia. 1rei kljuni pokretaki motiv je motiv podvojene linosti, uo"iajen u modernoj evropskoj prozi, ali prvi put paljivo razvijen i umetniki valjano utemeljen u ovom 0alievom romanu. 0aliev junak nije se jednostavno poveo za nagonskim delom svoga ljudskog "ia. Capada u "unilo i halucinacije, ali se iz njih "udi, preispituje i analizira. . izvesnim trenucima njegova linost se raspoluuje, u njemu su dvojica koji razliito rasuuju, razmiljaju i procenjuju situacije i postupke. Lik Lade Ta!evia 0ado 1ajevi iz Bee je lik intelektualca, revolucionara i partizana, koji je sa gripom drugova poslan na prostore =rne )ore u ljeto +,><. &ni lutaju po umi stalno izloeni progonima i zamkama. . "ijedi rata spopale su ih vake i ra, izgu"ili su volju za ivotom, ne "riju se i ne umivaju, stalno im se spava. /onekad "i samo

primorani glau provalili u neprijateljsku kuu, ili ukrali kakvu ovcu da zadovolji njihove skromne apetite. 7)ladan ovjek je pogana zvjerka. /rvo izgu"i stid, a poslije pamet i strah, a onda je to strano neto moe od gladi da uini to ni sam ne "i vjerovao7. &n prestaje da o se"i razmilja kao o "orcu i komunisti, jer je du"oko depresivan to je sveden na ovakav poloaj. & se"i razmilja kao o "ijedi koju svi tmurno gledaju, jer trai hlje"a. ."rzo je poeo dashvata da poten ovjek ne moe da se odri u nepotenom svijetu, nespretan je i nesnalaljiv, podvaljuju mu sve dok ga ne unite u potpunosti. 1ada sam prihvatio gra"ljive zakone okoline: uzmi, otimaj, epaj, zgra"i i ne ali. 1o me je spasilo. . drugom dijelu knjige 0ado ostaje sam i "ori se za goli ivot. 1u se razmatra najvaniji pro"lem djela pro"em samoe. !a poetku djela, kada se rastaju sa !ikom 'ajkovom, on je vrlo uplaen. 2oji se za samog se"e jer je ve dva mjeseca proveo u samoi. Beutim 0ado ga ne shvata i misli da je samoa muna samo na poetku. Balo mu je tre"alo da uvidi da je pogrijeio, da samoa pretvara itav svijet oko ovjeka u zavjeru, tiinu i vre"anje, a svaki njegov pokret u prijetnju smru. ovjek je slo"odan da ini ta hoe, ali uvijek doe trenutak kada tre"a podrku i pomo drugih. 'amoa je prazno vrijeme, koje nema nita da ponudi i o"ea. 'a tim vremenom ovjek ne zna ta e. C"og svega ovog, esto je mijenjao raspoloenje: !ekad ga uhvati gria to uludo troi dane, a ipak ne moe nita uiniti, ako je u umi skriva se$ ako izae, uhvati li ga nepanja izazvae protivnika$ ako u"ije nekog daje povod i drugima da u"ijaju. (ada ovo proe zahvati ga neko suludo ushienje. -zmeu ove dve krajnosti postoji i prelazno stanje kada normalno razmilja. 3li oigledno je da mu je samoa poremetila ravnoteu sa stvarnim svijetom. 4elio "i da nae neki oslonac, jer kao to se drvo na drvo oslanja, tako je i njemu potre"an ovjek. -z te potre"e javlja se avo, kao do"rodoao drug umjesto pretee smrtonosno praznine. Havo je sim"olika uzreica i potapalica iz narodnog govora i umotvorina, kojom se o"janjava sve to je udno, zlo i naopako u z"ivanjima u prirodi. . strukturi romana pojam avola se javlja od samog poetka i ponavlja se konstantno u svakoj glavi, da "i se postepeno kao "ie nastanilo u 1ajovievim mislima. 0ado 1ajovi je dvostruka linost: prvi je lik intelektualca, koji je ideoloki sta"ilan, ali i sujetan, a drugi je avo to je sve ono negativno u njemu, tj. lik otuenog usamljenika, kradljivca i u"ice. Havo je u stvari njegov dvojnik. &n se pojavljuje u romanu da isprovocira i pokole"a 0adu. . glavi Jai tlai, avo mu pria o vjeitoj nepravdi i tako se pojavljuje kao njegov sagovornik. 'vaki put prije nego to e se on pojaviti 0ado preivljava psihike i #izike krize. Boglo "i se na neki nain rei da je on uzrok tome, ali je 0adi potre"an avo jer je nesiguran i sla". &n je ovjek koji voli ene, "ilo da je to Baga, !eda ili neka druga. !jega su rat i revolucija mijejali, ali nisu uspjeli da mu u"iju *idru. &na u stvari ivi kroz !edu. &na mu je ulijevala snagu i stvorila saznanje da nije uzalud ivio. )lavno je da si iva *idra. 'ama pomisao da si iva ispunjava me slau nade koja je "ila izgu"ljena. %ovek i priroda Lele!ska ora kao meta#ora

Lele!ska ora ima mitsko poreklo i sim"olino znaenje. &na oliava mitsku sliku provalija, preteih stena, umiranja prirode, odsustva ivota. &na je prastari eho avolje gore, ije su tajne nepoznate te zato izazivaju ze"nju i strah. 'im"ol je zagu"ljenog puta, "ezizlaza, hladnoe i pretnje. Lele!ska ora je i vie od sredstva za meta#oriku karakterizaciju junaka$ ona je iroko razvijena meta#ora ratnog haosa i stranputica, moralnog mraka i "ezizlaza, sloenosti i tajnovitosti ljudske prirode. &na je prirodni am"ijent koji okruuje oveka izgu"ljenog u svetu i otuenog od ljudi, ali je ona i slika duhovnih i moralnih avantura oveka pritisnutog samoom, glau, strepnjom i strahom. .rvine i doline 0elejske gore su

meta#ora moralnih sunovraanja 0ada 1ajovia. !jen mrak i zagu"ljene staze meta#orika su slika duevnog nemira ipsiholoke nemoi da se razrei situacija i nae izlaz iz nje. -z itanja romana italac izvlai neka saznanja kao to su: rat ne unitava oveka samo #iziki nego i duhovno$ ovek je drutveno "ie i izvan drutva prestaje "iti ljudsko "ie$ ovek je u stanju da po"edi sve okolnosti, ali je u stanju da po"edi i samoga se"e je najvea i najdraa po"eda. 888888888

a to

H. Mi&ai$o ?a$i --?e$ej ka gora-U intervjuu koji je dao --,u!oti#kim novinama--, 19I1. ?a$i je govorio ogenezi njegovog igurno naj!o$jeg romana --?e$ej ke gore--. 8aime, i ?a$i e,kao i njegov potonji junak, ?ado 0ajovi, 19HS. na(ao am u nenak$onjenom !e puu )rnogor ki& p$anina. U amoi vodio je dnevnik koji je potom pa$io.4odine 195L.do(ao je na ideju da opi(e krizu u koju je zapao partizan ki pokretu $eto 19HS. te je u eanju o!novio voj dnevni#ki zapi i tako je na ta$a prvaverzija --?e$ej ke gore-- za koju je ?a$i do!io nagradu Udru+enja knji+evnika,r!ije. 6rugu, preo!$ikovanu i adr+in ki dopunjenu verziju romana ?a$i jeo!javio 196S. i za nju do!io 8jego(evu i 8o$itovu nagradu. :ona#na, treaverzija romana, pojavi$a e 199F. u dva izdanja Rad, Beograd i ,vjet$o t,,arajevo.6ak$e, pod ti)aj za na tanak romana ?a$i na$azi u i torij kim#injeni)ama partizan ki pokret zapada u krizu, partizani e pov$a#e u p$anin ka !e pua everoi to#ne 1rne 4ore i na toje da a#uvaju +ivu g$avu te(njeniizme'u okupatora jedne i domai& izdajnika a druge trane.9ko e za trenutak zanemare i torij ki "akti i$i !ar &vate kao ekundarni,kao dekor potonji& z!ivanja, ?a$iev roman za temu ima amou i #oveka koji e !ori a amoom. ,amoa je te t za mora$nu i egzi ten)ija$nu o novu$jud kog !ia. Movek, u meren i k$ju#ivo na e!e i$azi, kako !i to .a ko /oparekao --na dno vog ponora-- da vidi ima $i --kukavi#iji& jaja--.?a$iev roman je roman $ika, u "a!u$arnom jezgru romana je jedan #ovek,?ado 0ajovi i njegov +ivot u toku $eta 19HS. Roman je i pripovedan u >93"ormi, dak$e, protagoni ta je ujedno i pripoveda#. %vakav na#in pripovedanjaukida vaku di tan)u, vremen ku, pro tornu i$i de$atnu izme'u junaka i #itao)a iujedno e o tvaruje i$uzija da e ve i pripovedano de(ava upravo ovde i ad, pred #itao#evim o#ima. 0akvo pri#anje, !ez po rednika, de$uje kao dramati#nai pove t. ?a$iev roman je i kompozi)iono k$op$jen da o tav$ja uti ak drame u5 #inova. Roman ima 5 g$ava (Be(e tama, ,am, , 'avo$om, Aavo $i#no, /ro'e$eto) pode$jeni& na 1S pog$av$ja pri!$i+no i tog o!ima. /rva g$ava romana zove e --Mag$a-- a po $ednja --<z mag$e-- te tako otkrivamo kru+ni prin)ip kompozi)ijekoji je o tvaren i na nivou pog$av$ja npr. --9r $an3pa(ina godina-- i --/ro'e godina9r $an pa(ina-- vojim na $ovom a$i i pro!$emom koji variraju zatvaraju jednu)e$inu u romanu. 1 /rva g$ava romana prikazuje partizan ku grupu koja e dezintegri(e, dok po $ednja g$ava romana dono i $iku grupe koja e ponovo okup$ja i integri(e.6ruga, trea i #etvrta g$ava romana opi uju amovanje ?ada 0ajovia.?a$i je pred o!om imao tvara$a#ki izazov kako da roman koji za temuima amou u#ini zanim$jivim i dinami#nim, kako da odrzi #itao#evu paznjuU/oten)ija$nu jedno$iko t i monotoniju ?a$i je najpre iz!egao menomdinami#ni& i tati#ni& junakovi& pozi)ija. 6inami#ne podrazumevaju junakovo !udno mi($jenje i aktivno de$anje a tati#ne njegove nove, !un)anja i&a$u)ina)ije. Me'utim, #ini e da je monotonija naj!o$je iz!egnuta uvo'enjemmotiva 'avo$a. Aavo e pominje u toponimima na po#etku romana Aavo$ja o"rai$i Aavo$ja #e ma, atmo "era )rnogor ki& p$anina je avr(ena pozorni)a

za pojavu 'avo$a3mag$a ve pretvara u pak$ene prikaze i o!om dono i mradtru$e+i i ra padanja. 6rvee $i#i na ko ture a i pra+njeno korito ?ima na gro!kog je napu tio nekakav vampir. /o tepeno uvo'en u roman, motiv 'avo$a eu!rzo dominirati romanom u )e$ini.%d druge g$ave romana ?ado 0ajovi je am. /oma$o je ironi#na itua)ijau kojoj e 0ajovi na(ao u prvoj g$avi.8aime, partizan ka grupi)a ?ado, <van i.a i$j e reu a 8ikom ,ajkovim. 8iko je ve do tada !io am i jedino e na amou i +a$i. ?ado tada poma$o nadmeno pomi($ja da njemu amoa ne !i meta$a, amoa je prirodno tanje, ami mo e rodi$i, ami emo i umreti.Me'utim, upravo e 8iko ,ajkov !iti prva prikaza iz pak$a koju e ?adoug$edati u vojim &a$u)inantnim vizijama. 4ri+a ave ti opomenue ga na#oveka kog u i pored vi& mo$!i o tavi$i amog i napu(tenog. 0ako'e je u prvug$avu me(tena jo( jedna paradigmati#na itua)ija koja e voj epi$og do!iti nakraju romana. ?adova grupi)a u (umi na!a a na >ak(u, takodje partizana. ?ado a ga'enjem g$eda na ovu #udovi(nu ro!inzon ku pojavu koja je ve +ivotne potre!e ve$a na potre!e tomaka a nekad je i pe me pi ao. Me'utim, na krajuromana i ti taj >ak(a nee moi da prepozna preo!ra+eni ?adov $ik. ?ado u>ak(inom pog$edu ve #e(e opa+a prekor i o udu i zato e op e ivno po#eti da po matra meko me to i pod >ak(inog gr$a3u!io !i ga.Mora$no opadanje ?ada 0ajovia po#inje od druge g$ave, ta#nije od pog$av$ja --,amoa je am protiv vega--. 8akon u reta a prikazom iz pak$a op tvene pod ve ti ?ado od$u#uje da e radije kra ti nego (to e dozvo$iti da po$udi i preda e kao 8iko ,ajkov. U vojoj ve ti ?ado je ada &ajduk, #ak e i#i!uk e!i napraviti, ukrao je od eo kog u#ite$ja duvan i &ranu, $o+i vatru na vr& !rda da ga vi vide, ide redinom puta, ne krije e i izaziva.U razgovoru a0a $a#em, e$janinom i drvo e#om, do!ie naj!o$ji avet3po(tenje je $o(a ro!akoju uva$juju kao neve tu manom. .reme je rata i ve je dozvo$jeno.U am$jenom ?adu )eo vet e pretvorio u neveru i zaveru. 8a kraju druge g$ave javie e --'avo$ova $ju!avni)a--, zmija koju ?ado u!ija da !i dokazao e!i da ion mo+e da u!ije iz zadovo$j tva. S U treoj g$avi ?ado od$u#uje da proda du(u 'avo$u. %vaj po tupak jeko$iko ve tan to$iko i ne ve no motivi an, ?ado je na po#etku romana #itao--7au ta--, a ada e etio nekog popa @avi(e .ukovia koji je HF dana dozivao'avo$a te e i on o me$i da pozove --domaina--. @a raz$iku od 7au ta, ?ado du(une prodaje zarad ap o$utnog znanja ve (to mu meta, o ea jo( uvek a+a$jenjekad u!ija a i &teo !i da mu 'avo daruje mono oru+je kojim !i po!edio vene avr(eno ti ovoga veta. Aavo ga, me'utim, u#i da u vi po!edni)i i ti ako nei gori od pret&odnika i da vetom v$ada zakon ja#i3t$a#i. /otom ?ado kree uraz!ojni(tva3op$ja#kae kuu Boja Mum$a, o etie potre!u za +enom i nee prezati da uzme tu'u, u!ie 8edinog vekra :o tu 9meriku, op$ja#kae i i tuiratnu pro"iterku Mik$ju, p$a(ie e$jane pri#om o kapetanu Aavo$u. 8a kraju'avo ga izaziva, ko)kae e i ko izgu!i napu tie vr$etni $e$ej ki predeo.Me'utim, ?ado e pod meva 'avo$u optu+ujui ga da je taromodan, on je tajkoji e o tati u ovim p$aninama i !iti gori od )rnog 'avo$a.U vetu koji je izgu!io )e$ovito t i ko&erentno t ve tvari pa i !ia eizvru na voje na$i#je. Mora$ni i idejni #i tuna), ?ado 0ajovi, otkrio je tokom$e$ej kog i ku(enja pragmati#ara u e!i i #oveka kome je voja ko+a naj vetijaza tava

"ilorad Pavi - &azarski renik Ko su &azari & Eazarima nije mogue stei celovitu predstavu u pogledu njihovog porekla, istorije, teritorije, vere i jezika. & njima se mogu nai oskudne injenice iz razliitih @ali nesigurnihA izvora. -me se u razlitim izvorima javlja u razliitim o"licima: )azari, (azari, Eazari, (uzari, -zvori su rastureni na irokim prostorima evroazije: zapis kaluera (ristijana Drutmara iz I;>. godine nastao na tlu dananje 2elgije$ zapis pronaen u Bongoliji iz perioda :>9 I>?$ arapski izvor @al BasudiA iz vremena Earuna al %aida @:I; I?,A$ 4itije Jirilovo spominje hazarsku polemiku na kaganskom dvoru I;?. godine$ (njiga o Eazarima Jehude Ealevija iz ++>+. godine$ al 2akrijev zapis iz oko +?,>. godine. !a osnovu svih ovih izvora @neki nisu pronaeni, ali se spominju na drugim mestimaA moe da se skicira nesigurna i pro"lematina istorija Eazara. *last hazarskog kaganata, ija je prestonica "io grad 3til, u delti *olge, protezala se na zapad do (ijeva a na istok do stepa preko *olge. !a severu Eazari su gospodarili 2ugarskom na *olgi i okolnim narodima. !a jugu se hazarska vlast protezala do muslimanskih utvrenja na severnom (avkazu. &azarska drava je dostigla vrhunac svoje moi u devetom i poetkom desetog veka: vie trgovakih puteda prolazilo je kroz nju pa se izdravala od taksi na trgovaku ro"u. (ada su prihodi poeli da sla"e, sla"ila je i hazarska drava. 'la"ljenju su doprinele i unutranje "or"e, karakteristine za tadanja plemena. )odine ,;9. ruska (ijevska drava osvojila je 3til, a poslednji hazarski kagan preao je u islam. !eto Eazara je ostalo na (rimu i u drugim krajevima, ali su se polako utapali u druge narode, prelaskom u hrianstvo, judejstvo i islam. 1ako su nestali sa istorijske pozornice. /avievo interesovanje za Eazare potie iz studentekih dana. /rikupljajui grau za seminarski rad, (onstantinu 'olunskom @JiriluA, student /avi se susreo sa dva pro"lema$ Jirilovim izgu"ljenim "esedama i nestalim hazarskim narodom. 1o je "io podstrek da pomno traga za graom, pripremajui naunu studiju @& Eazarima. 3li, posle toliko godina, suoen sa legendarnom istorijom Eazara, Pavije odluio da odustane od naune studije napie priu o nestalom narodu. /ria, meutim, nije do"ila #ormu klasinog romana nego #ormu naunog episa leksikona. 1ako su istorija, legenda i imaginacija o"ez"edili grau za o"likovanje, a stvaralaka intencija @nameraA odredila je #ormu. Analiza 0eksikonska #orma je stvaralaki izazov koji je Pavi uspeno priveo kraju. &stvarena #orma je proizvod igre i eksperimenta, vrlo smele igre sa mnogo sloenih zahteva... 1ehnicizam je u ovom romanu doao do punog izraaja: Pavi je primenio naelo konstrukcije i majstorski je sloio svoj roman. -ako je jasno da je tehnikoj strani posveena izuzetna panja i uspeno reeni svi pro"lemi kompozicije, tehnicizam nije potisnuo sadrinu i nije uguio literarnost: sadrina je "ogata, raz"okorena, zanimljiva i vrlo prijemiva. 'klad tehnikog @kompozicionogA eksperimenta i narativne sadrine najvei je kvalitet Eazarskog renika. & ovom opredeljenju /avi pita: Jer, nije, ini mi se, stvar u tome da promenimo nain pisalja, nego nain itanja. Ne treba od istine praviti knjiivnost, nego od knjievnosti istinu. A da bi se promenio nain itanja, mora se radikalno promeniti i nain pisanja. I danas mi je u seanju posle pisanja Hazarskog renika ostalo samo jedno: napor koji sam uloio da se svaka reeni a, svaka odredni a u knjizi sklope tako da im se moe prii sa svi! strana: da se svaki deo knjige moe itati pre i posle bilo "#$ drugog dela knjige. %a& kao &toje sa skulpturom sluaj. /oreenje sa skulpturom o"janjava pievu stvaralaku intenciju da stvori novu i neo"inu, ali jedinstvenu i neponovljivu #ormu. 0eksikonska #orma romana omoguava itaocu da sadrini pristupa na svoj nain i po svom iz"oru. (ao to gledalac, posmatrajui skulpturu, ima mogunost da je razgleda sa svih strana, da joj prie sa jedne ili druge strane, da je razgleda od vrha do podnoja ili od podnoja do vrha, da due zadri svoju panju na nekom detalju tako i italac Eazarskog renika sam

odluuje koje e odrednice i kojim redosledom itati, da li e itati prvo =rvenu pa onda Celenu ili 4uu knjigu ili o"rnuto. !a taj nain italac sastavlja svoju knjigu: &azarski renik doivljava trans#ormaciju i do"ija nove o"like i nove rasporede sadrine sa svakim novim itanjem i prevoenjem !a strane jezike: svaki novi prevod donosi novi redosled odrednica romana. &azarski renik ima.sloenu strukturu koja proistie iz primenjenog dokumentarnog i konpozicionog postupka. 'astoji se iz prethodnih napomena, 1ehnika, 3pendiksa + i 3pendiksa <, Cavrne napomene i /opisa odrednica. . svim navedenim delovima, osim 3pendiksa + i 3pendiksa <, osea se pieva ruka i glas prireivaa koji je istovremeno i vodei darativni su"jekt. 'a strukturno #unkcionalnog stanovita, romaneskno jezgro ine %enici @=rvena knjiga, Celena knjiga i 4uta knjigaA, dok su ostali elementi u #unkciji vanliterarnog materijala koji tre"a novim injenicama da podupre romanesknu priu ili da uvede itaoca u predmet i tehniku romana. /rethodne napomene predoavaju &azarski renik kao drugo, rekonstruisano i dopunjeno izdanje Eazarskog renika iz +;,+. godine. &vaj tekst, kako je to red, tre"a da prui itaocu osnovne in#ormacije o knjizi i njenom predmetu, o istoriji Eazarskog renika i njegovom sklopu, o nainu korienja knjige reika. Da "i sve to "ilo poduprto egzaktnim injenicama, priloeni su odlomci iz predgovora prvom, unitenom izdanju. &vakvom tekstu, koji je u #unkciji predgovora rekonshruisanom leksikonskom delu, primeren je racionalan, dokumentovan i precizan tip izlaganja. &n je u najveoj meri i ostvaren. Beutim, racionalan ton je naruen na vie mesta po"ijanjem narativno poetskog tipa izlaganja, karakteristinog za glavni, leksikonski deo knjige: $onjen nekakvom vrelomti&inom. Hazarske ene su posle smrti mueva poginuli! u ratu dobijale po jastuk za uvanje suza koje e proliti za ratni ima. 'ako su od (aubmanusovog izdanja renika do danas do&li samo odlom i kao &to od sna ostaje samo pesak oiju. 6itaocu je posveena izuzetna panja. /rethodne pomene nude mu sve relevantne injenice neophodne za razumevanje teksta koji je pred njim: o"janjavaju predmet izlaganja @hazarsko pitanjeA, istoriju i sklop knjige i nain itanja. &vde je postavljen ideal itaoca: to je onaj 7ko ume, pravim redom da proita delove jedne knjige7 te da time 7nanovo stvori svet7$ Beutim, iskazana je skepsa da takav italac @idealni italacA uopte postoji, a o savremenom itaocu sud je negativan. )itala koji bi iz redosleda odredni a mogao da i&igia skriveni smisao knjige odavno je i&ezao sa zemlje, jer dana&nja italaka publika smatra da je pitanje ma&te iskljuivo u nadlenosti pis a i daje se ta stvar uop&te ne tie. *ogoto+u kada je re o jednom reniku. ,a takvog itao a nije potrebna ni klepsidra u knjizi koja upozorava kad treba promeniti nain itanja, jer dana&nji itala nain itanja ne menja nikad. !i kritiari i ocenjivai knjiga @kao pose"an soj italaca kojima je itanje zanat i hle"A nemaju vieoko mesto ni u oima pisca predgovora iz +:. veka, ni u oima pisca prethodnih napomena @iz <?. vekaA jer 7oni su kao prevareni muevi: uvek poslednji doznaju novost...7 - pored ovakvog stava prema itaocu, izraen je i samokritiki sud o piscu koji umnogome odreuje odnos itaoca prema delu i kvalitet itanja: Fto se vas, spisatelja tie, mislite uvek na sledee: italac je pelcvanski konj, kojeg mora navii da posle svakog uspeno ostvarenog zadatka eka kao nagrada komad eera. 3ko taj eer izostane, od zadatka nema nita. . ovom komadu eera je ispunjeno oekivanje, spoznati smisao i doivljeno zadovoljstvo. !ije li u ovom iskazu i odgovor na pitanje zato je italac onakav kakav je: njega je odnegovao spisatelj. 3ko je italac ostajao "ez nagrade i razoaran, onda je ponavljanje takvih situacija izazvalo apatiju kod italaca i od"ojan odnos prema literaturi. -z ovoga se izvodi zakljuak: kakvi pisci, takvi itaoci. 1ek ovde se shvata smisao pievog napora da itaoca uvede u predmet izlaganja, istoriju i sklop knjige i nain itanja. /ro"lem itanja shvaen je oz"iljno i, posveeno mu je pose"no poglavlje /rethodne napomene !ain korienja renika. !aoko sasvim ovlana i sluajna zamena dvaju

pojmova ima sutinsko znaenje: korienje i itanje upotre"ljavaju se paralelno, kao sinonimi. Beutim, ipak postoji izvesna razlika koja, istovremeno, u pojam itanja unosi dva razliita znaenja. (orienje, oznaava nain pristupa delu kao totalitetu. /odrazumeva traenje, prelistavanje, kretanje napred i nazad, iz"or teksta ili segmenta za paljivo itanje @primanjeA, stalno vraanje knjizi. 6itanje ima dva znaenja: itanje kao sredstvo optenja sa pisanim tekstom, mogunost iz"ora i opredeljenja$ itanje kao proces optenja sa tekstom, primanje teksta. 6itanje kao proces ne moe "iti isto kod itaoca Eazarskog renika i itaoca nekog drugog dela. 6itanje sa uo"iajenog aspekta i sa aspekta Eazarskog renika dva eu razliita procesa koji proizvode razliite e#ekte i postiu razliite rezultate. 6itanje u uo"iajenom smislu podrazumeva uta"ani i jednolian hod kroz delo$ itanje Eazarskog renika sasvim je novo dinamino, otvoreno i istraivako. . oso"enosti toga itanja spadaju: knjiga se koristi onako kako sam italac smatra da je najzgodnije$ ita se sleva udesno, zdesna ulevo ili dijagonalno$ ita se po odrednicama ili njihovim skupinama$ moe se itati samo jedan deo knjige$ hronologija, raspored teksta u reniku, ne o"avezuje$ knjiga je otvorena i moe se dopisivati, domiljati. 6italac je slo"odan u iz"oru, sam odluuje ta e, kako e i koliko itati. 1ako on sam sklapa svoju knjigu, a od proitanog do"ija onoliko koliko je uloio: to se vie trai od knjige, vie ee i do"ija. 'redinji deo Eazarskog renika ine renici rasporeeni u tri knjige ovo je istovremeno i romaneskno jezgro. 'astavljen je iz odrednica postavljenih u leksikonskom poretku: &drednice se razlikuju po strukturi prirodi i narativnim svojstvima. .jednaenog su o"ima i po tome se mogu svrstati u dve skupine: odrednice srednjeg o"ima, od jednog do nekoliko stu"aca, i razvijenije odrednice koje se proteu na nekoliko desetina stranica. !jihov o"im uslovljava prirodu i narativna svojstva. &drednice srednjeg o"ima sadre in#ormacije o predmetu, dogaaju, pojavi ili linosti. -n#ormacija je o"ino saoptena racionalnim stilom, ali ima i dopuna literarnog tipa, &"imnije odrednice sloenije su strukture i sloenijeg naina izlaganja: posle kratkog teksta leksikonskog tipa te in#ormacije o izvorima i literaturi, sledi povest o linosti zasnovana na razliitim izvorima prie i o"ogaena umetnutim povestima @priamaA. 1ako, na primer, odrednica 72rankovi, 3vram7 @str. <: >,A sastoji se iz sledeih segmenata: +. uvodni paeus od petnaestak redova leksikonskog tipa$ <. in#"rmacija o izvorima$ K. kazivanje o 3vramu 2rankoviu iz pera 1eoktista !ikoljskog poverljiv izvetaj "ekom dvoru$ >. /ovest o /etkutinu i (alini$ 9. kazivanje !ikona 'evasta$ ;. "eleka 3verkija 'kile, sluge 3vramovogi vettaka za sa"lje, o poslednjim danima 3vrama 2rankovia$ :. kazivanje !ikona 'evasta. &vakvo strukturiranje odrednica ne samo da prua vieaspektno sagledavanje linosti @razliite take gleditaA, nego priu ini sloenom i razvijenom, a povest se doivljava kao mali roman. Dva teksta u apendiksu knjige predstavljaju sponu izmeu prvog i drugog izdanja Eazarskog renika, i most izmeu dva vremena: vremena Dau"manusa, izdavaa prvog izdanja, i vremena prireivaa drugog, rekonstruisanog izdanja. 3pendiks je predsmrtna ispovest oca 1eoktista !ikoljskog, prireivaa prvog izdanja Eazarskog renika. &vaj tekst, edisholarnog o"lika, razjanjava neke pojave, dogaaje i linosti iz leksikonskog jezgra, knjige, ali istovremeno prua in#ormacije koje nisu sadrane u reniku, ali koje omoguavaju "olje razumevanje romaneskne prie. 3pendiks < sadri izvod iz sudskog zapisnika sa iskazima svedoka u sluaju u"istva dr. 3"u (a"ira Buavije, koje se dogodilo u +,I<. godini. &vim tekstom se hazarska pro"lematika aktuelizuje i univerzalizuje: pria o Eazarima nije dovrena, a hazarska zagonetka ostaje da traje.

!eki zapleti romaneskno leksikonske prie ovde se razreavaju, neki #enomeni ostaju u ovom vremenu: porodica *an der 'pak, klju sa zlatnom drkom, *irdinija 3teh. Dto itaocu prilike da nastavi istraivanje po tajnama Eazara i nastavi priu o hazarskom gaenju. Cavrna napomena o koristi od ovog renika prima se kao nastavak izlaganja iz /rethodnih napomena: posveena je knjizi, itaocu i itanju, koristi i teti od itanja. /o tome se zakljuuje da i ovaj tekst pripada vodeem narativnom su"jektu, prireivau drugog @rekonstruisanogA izdanja Eazarskog renika. *erovatno svestan tekoa i zamki itanja ovakve knjige, narativni su"jekt pisac ima razumevanja za itaoca: itati ovako de"elu knjigu znai dugo "iti sam, a 7ovek danas nema na raspolaganju toliko samoe da "i mogao "ez tete da ita knjige, pa ak i renike7. Cato predlae odlaganje knjige, druenje i sve to dolazi potom$ a to je vrednije od svakog itanja. #lo!evitost romaneskne prie 'cijentizam u iz"oru teme i strukturiranju izlaganja ne umanjuje liternost i prepoznatljivost romanesknog proseka, koji proizilazi iz ina o"rade teme, prirode prie i naina kazivanja. %omaneskno jezgro hazarskog renika ini troknjije: =rvena knjiga @hrianski izvori o hazarskom pitanjuA, Celena knjiga @islamski izvori o hazarskom pitanjuA i 4uta knjiga @he"rejski izvori o hazarskom pitanjuA. =ijentistiki pristup i izraziti tehnicizam u o"likovnom postupku ne meaju jasno uoavanje romanesknih svojstava: jedinstvo teme, lajtmotivi, razgranata i zanimljiva pria, "rojnost reprezentativnih i sporednih likova, paljivo o"likovanje junaka uz prezentaciju njihovog unutranjeg ivota, lirska #antastika, jednastavno i poetski intonirano izlaganje. /ria je vrlo sloena i isprepletena, sa "rojnim pritokama, puna raznovrsnih dogaaja i likova, &na je mnogoglasna i vieaspektna, sa velikim "rojem prialaca, mnotvom umetnutih pria i "rojnim citatima iz razliitih istorijskih i pseudoistorijskih izvora. /ria se doima kao zamreni lavirint kroz koji se italac kree sa izvesnim naporom. 3li, kada otkrije izlaze, uspostavi veze i odnose, pronikne u smisao prie italac e osetiti zadovoljstvo savladanog napora. . strukturi Eazarskog renika uoava se anrovsko "ogatstvo: hronike vremena i dogaanja povesti @individualne i kolektivneA, "iogra#ije, novele, pisma. 1ekst je o"ogaen crteima i #aksimilima. 4anrovski o"lici o"ino se ne pojavljuju samostalno, nego se u jednoj celini, odrednici nae po nekoliko anrovskih o"lika. 1ime se ostvaruje promena naina kazivanja, promena vizure i take gledita, a izmenjivanjem stvarnog, pseudostvarnog i #antastinog izmenjuje se i itaoev racionalni i iracionalni angaman u toku recepcije sadrine romana. %omaneskna pria ima tri sloja: srednji vek vreme Eazara i hazarske polemike. +:. vek vreme prvog izdanja Eazarskog renika, <?. vek vreme o"nove interesovanja za Eazare i drugog izdanja Eazarskog renika. . prvom vremenskom sloju, u srednjem veku, odigrala se hazarska polemika, centralni dogaaj u hazarskoj istoriji i prii o Eazarima: Hazarski vladar - kagan - belee drevne !ronike, usnio je jedai san i zatraio tri .ilozo.a sa razni! strana da mu taj san protumae. /tvar je bila od znaaja po !azarsku dravu utoliko &to je kagan odluio da sa svojim narodom pre0e u veru #N#$ mudra a ije tumaenje sna bude najpri!vatljivije: Neki izvori tvrde daje "aganu '#$ dana, kad je doneo takvu odluku, umrla kosa na glavi i on je to znao, ali ga je ne&to ipak gonilo da nastavi. 'ako se u letnjoj reziden iji "aganovoj na0o&e jedan islamski, jedan jevrejski i jedan !ri&anski misionar, jedan dervi&, jedan rabin i jedan mona!. /vaki od nji! dobio je na dar no izra0en od soli i oni zapodenu&e raspravu. )rki predstavnik u hazarskoj polemici, koji je izlagao osnove hrianstva, "io je ueni (onstantin 'olunski Jirilo, koji je ve imao jedno misionarsko iskustvo jer je "io kod slovenskih plemena, sastavio je slovensku az"uku i privoleo 'lovene da prime hrianstvo. !a kaganovom dvoru je izloio svoje Eazarske "esede, koje je Betodije kasnije preveo na slovenski jezik, ali im se zagu"io trag. -slamski predstavnik "io je Gara"i -"n (ora. &n je uz velike napore stigao na hazarski dvor jer su mu na putu postavljane mnoge prepreke kako ne "i na vreme stigao na polemiku. Ee"rejski

predstavnik je "io ra"in -sak 'angari. %azliiti izvori razliito opisuju tok i ishod hazarske polemike. Erianski izvori tvrde da je Jirilo svojim "esedama privoleo hazarskog kagana da primi hrianstvo. -slamski izvori po"edu pripisuju derviu (ori, koji je "io naju"edljiviji u tumaenju slike na trougaonoj hazarskoj pari, to je i odluilo da se kagan prikloni islamskom uenju. Ee"rejski izvori pripisuju po"edu -saku 'angariju, koji je naj"olje o"jasnio san hazarskog kagana i time ga u"edio da se privoli judaizmu. 1ako je dogaaj na kaganovom dvoru sagledan sa pozicija tri vere: predoena su tri razliita toka polemike, tri razliita predmeta polemike i tri razliita ishoda. 1rostruka je i slika o Eazarima i njihovoj istoriji pa se u svemu tome raznoglasju gu"i istorijska istina. -z toga svojevrsnog svojatanja Eazara sagledavaju se tri mentaliteta, tri kulture, tri religije i tri politike. 1rostruka interpretacija jednog te istog dogaaja ispoljila se ve neposredno posle toga u radovima hroniara hazarske polemike: Betodija 'olunskog, 'panjarda 3l 2ekrija i Jehuda Ealevija. %azliite interpretacije nastavile su se i docnije, podsticane ovim hronikama i drugim svedoenjima i tumaenjima, sve do +:. veka. Drugi sloj romaneskne prie o"uhvata +:. vek, kada je naglo poraslo interesovanje za sve ono to je u vezi sa Eazarima. )lavni akteri prie su 3vram 2rankovi, Basudi Jusu# i 'amuel (oen, koji su oznaeni kao 7jedan od pisaca ove knjige7. 3vram 2rankovi je 7najamni diplomata u Jedrenima i na /orti u =arigradu, vojskovoa u austro turskim ratovima, polihistor i erudita7. 2rankovieva ivotna preokupacija je sastavljanje renika o Eazarima: stvorio je ogromnu "i"lioteku i o"ez"edio pisare i prepisivae, meu kojima je i 1eoktist !ikoljski. Basudi Jusu# je "io uveni svira u argiju @leutA, ali je "rzo ostavio muziku, postao lovac na snove i istraiva hazarske istorije. /red njega se postavio pro"lem ko su, pored -"n (ora, ostala dvojica uesnika u hazarskoj po0emici. &n je uspeo da na arapskom jeziku sastavi hazarski renik u islamskoj verziji, nosei ga uvek sa so"om. 1ragao je za (oenom i 3vramom primivi se, kada je pronaao 2rankovia, za njegovog so"ara da "i mu "io u "lizini i doepao se grke prie o Eazarima. 'amuel (oen je du"rovaki Jevrejin koji se posvetio traganju za imenima druga dva misionara jer. Ealevi he"rejski hroniar, nije za"eleio njihova imena i nije o njima mogao da ponudi znaajnije injenice. 'va trojica su lovci na snove: poseduju sposo"noet da uu u tui san, tajnu. 1eoktist !ikoljski je znao napamet Eazarski renik 3vrama 2rankovia. Jednom prilikom, sluajno i kriom je zavirio u tor"u Basudijevuj naao rukopis renika na arapskom, proitao ga i zapamtio. . meuvremenu je 'evast !ikon unitio 3vramov i Basudijev rukopis i tragao da uniti i trei (oenov. !a ratitu, kada je (oen poginuo, nestali su rastureni papiri koje je 1eoktist sakupio i tako sastavio kompletan Eazarski renik i +;,+. godine predao ga na tampanje Dau"manusu. Eazarski renik e ve sledee godine "iti uniten voljom inkvizicije. &stala su samo dva primerka: otrovni primerak sa zlatnom "ravom, koji je izmakao panji cenzure, i pomoni primerak sa sre"rnom "ravom, koji je iao uz njega. 1rei sloj romaneskne prie o"uhvata linosti i dogaaje <?. veka. )lavni akteri prie su dr 3"u (a"ir Buavija, dr -sajlo 'uk i dr Dorota Fulc, svi su pro#esori univerziteta i istraivai hazarske istorije. =entralni dogaaji su nauni skup u =arigradu +I<: godine, na koji su doli glavni protagonisti prie, smrt dr Buavije i dr 'uka, suenje dr Doroti Fulc i njena osuda. &vi dogaaji, opisani u 3pendiksu <, ostavljaju otvorenom priu o Eazarima: ostaje porodica *an der 'pak, iji lanovi svojim oso"inama korespondiraju sa linostima iz +:. veka$ ostaje *irdinija 3teh i njen klju sa zlatnom drkom. 'antastika Gantastiki nanosi karakteriu sve tekstove ove knjige, od /rethodnih napomena, preko leksikonskog jezgra, do 3pendiksa i Cavrnih napomena. Gantastiku je povukao sam iz"or teme: pria o Eazarima nema vrst oslonac u istoriji i njenim izvorima, ve je zasnovan na legendama i pretpostavkama. -maginacija je na sve to nadgradila matarije i misti#ikacije pa je kazivanje poprimilo "oju #antastinog i "ajkovitog. 1o je #antastika snova i snovienja na nivou prie i #antastika nemoguih spojeva slika i izraza na nivou prianja:

Jednog prolea prin eza Ate! je rekla: - navikla sam na svoje misli kao na svoje !aljine. Imaju uvek isti obim struka i vi0am i! svuda, ak i na raskr&ima. I &to je najrore, od nji! se vi&e ne vide raskrsni e. - (aje razonode, posluitelji su doneli prin ezi jednoga dana dva ogledal a. Nisu se mnogo razlikovala od ostali! !azarski! ogledala. #ba su bila nainjena od uglaane soli, ali jedno je od nji! bilo brzo a drugo sporo ogledalo. 1to je god ono brzo uzimalo odslikavajui svet kao predujam od budunosti, drugo, ono sporo, vraalo je i namirivalo dug #N#$ prvog, jer je u odnosu na sada&njost kasnilo tano onoliko koliko je ono prvo urilo. "ada su pred prin ezu Ate! izneli ogledala, ona je jo& bila u postelji i s njeni! kapaka nisu umivanjem bila uklonjena slova. 2 ogledalima videla je sebe sklopljeni! kapaka i odma! je umrla. Nestala je izme0u dva trena oiju, tanije reeno, prvi put je proitala na svojim kap ima ispisana slova koja ubijaju, ponovo je u pret!odnom i potonjem trenutku trepnula i ogledala su to prenela. 2mrla je usmeena istodobno slovima iz pro&losti i iz budunosti. I onda ba i zauvek svoje etke i nikada vi&e nije naslikao nijednu sliku. Ni na jajetu. Isplaka sve boje iz oiju u manastirski avan i s onim pomonikom 'eoktistom ode iz Nikolja ostavljajui za sobom trag petog kopita. Naoigled punog /raduna pojeo levim okom jednu mu&i u u le&u. Gantastika izvire i iz sloenih arhetipskih prelivanja kroz vreme. 3rhetipske slike i sim"oli, proimanje i preplitanje vremenskih slojeva, ponavljanje z"ivanja, ponavljanje motiva i #enomena, svevremenost izvesni: preokupacija, veita istina i #ilozo#ija egzistencijalnog iskustva sve je to nalo uporite u motivu reinkarnacije, koji tre"a da omogui razumevanje nekih zagonetki ivota i istorije. 1enja da se ivi u vremenu koj otie ostvaruje se kroz samoo"navljanje, reinkarnaciju ostaje isto "ie istih oso"ina, istih nastojanja i preokupacija, ali drugaijeg lika i imena. &tuda susretanje dvojnika iz razliitih epoha, koji na neki nain imaju veze sa Eazarima ili priom o njima. Botiv renkarnacije, est u prozam Bilorada /avia, ovde je kimeni motiv koji proima i spaja tri epohe, tri civilizacije @srednji vek, +:. vek i <?. vekA, dogaajima daje karakte ciklinog ponavljanja, ljudskoj prirodi svevremeno vaenje. -ako motiv reinkarnacije sadri #antastine konotacije, u kontekstu ove knjige i njen temelj on tre"a da omogui razumevanje nekih stanja i procesa u neprekidnom trajanju ili o"naljanju. Ja"ir -"n 3kani @+:. vekA i *an der 'pak @<?. vek jednako lepo sviraju na instrumentu nainjenom od "ele kornjaine kore. D#rosinija 0ukarevi @+:. vekA i *an der 'pakov sin @<?. vekA imaju po dva palca na rukama$ !ikon 'evast @+:. vekA, kaligra# i slikar, i *an de 'pakova ena @<?. vekA poseduju iste oso"ins, nedostatke i sklonosti: nemaju nosnu pregradu, "ave se slikarstvom, slue se levom rukom$ princezu 3teh iz hazarskih vremena @srednji vekA i *irdiniju 3teh, kono"aricu hotel 7(cngston7 @<? vekA spaja prezime, hazarska poreklo i klju sa zlatno drkom. Dogaanja su zaustavljena na trenugak, u njima je snaan napor potencijalne snage linosti koje u se"i nose neka arhetipska svojstva samo su sticajem okolnosti primirile. !eke nove okolnosti pokrenue i linosti z"ivanja jer su pro"lemi postali otvoreni. !ikon 'evast je jednom priliko rekao 3vramu 2rankoviu: 1amno kroz <,K. godine sastaemo se ponoeo, u isto ovo do"a godine na doruku, ovde u =arigradu, i onda me osudite isto kako "iste me osudili danas... 3 na stolu porodice *an der 'pak naen je i priloen da istrai materijal, jedan raun, ispisan na poleini hotelskog "loka, koji glasi: +;I, L <,K M +,I< 1ako #antastika sadrinu romaneskne prie ini neopipljivo nepouzdanom, jo manje proverljivom ona je pauinasta, kao u snu ruaN 3li je ona povukla i oso"en pozor koji osvaja lepotom i pamti se. !ije racionalan, nego pesniki govor soan, dinamian, mnogoznaan. &dlika je jednoetavnost kazivanja, ista i tena reenica, slikovit i naglaen: meta#orian jezik, neo"ini spojevi rei sinestezijskog tipa, jezgrovito iskaza

koji se pretae u maksimu ili poslovicu. 2a ovde, na planu govora jezika, Eazarski renik ostvaruje najvie umetnike domete: pauinasta #antastika izatkana je od niti koje svetlucaju mnotvom smislova: *etkutinje dobio uljeve na mislima, mi&ii seanja bili su se zategli do pu anja. $ledao me je naisto ma0arskom jeziku. Iz elije videla se lepa polovina oktobra i u njemu &irina !oda duga i dva &iroka. *ogledav&i i! oima koje su bile kao dve ili&ke orbi e od luka. I u snu zbilja vi0ao jedan grad na obali vremena. I tako, odgrieni! dogleda vra&i! se u Jovanje. /ria o Eazarima i njen zavretak pokazuju dve stvari. /rvo, istina nije jedna i nije nikada konana: ona se sagledava sa su"jektivnog i o"jektivnog stanovita. 'vako svedoenje, ma koliko "ilo potkrepljivano injenicama, pokazuje se nesigurnim i nepouzdanim. 'utina prie o Eazarima i hazarskoj polemici jeste u poenti kako se pie istorija i kako se stvaraju nacionalni mitovi. -storija je upravo onakva kakvom je vidimo, pa je zato njena istina relativna i uvek otvorena za nove interpretacije. Drugo, pria o Eazarima sagledana je sa tri aspekta i ponuene su tri mogunosti: samim tim ona je ostala otvorena nezavrena. 1o znai da i Eazarski renik sa svojim drugim izdanjem nije konaan: on eka svoju dopunu u nekom drugom vremenu.

Koreni % de$u2 :oreni u drugi roman 6o!ri)e Vo ia. %!jav$jen je 195H. godine.Roman :oreni je temat ki $ojevit, moderan i po temati)i koju o!ra'uje i poumetni#koj metodo$ogiji kojom je gra'en. 0emat ki $ojevi romana )e$ovito pred tav$jaju rp ko e$o u njegovom porom preo!ra+enju tokom 19. veka. U mno(tvu motiva i tema po e!no e i ti#u $edee2 tradi)iona$no $o!odar tvo rp kog e$ja(tva, izra+eno uotvorenoj !or!i protiv domae de potije i ap o$utizma* odr+avanje ku$tova rp kena)iona$ne mito$ogije kon titui ane jo( u davna vremena* pro!$em preranog ga(enja porodi#nog ta!$a* patrijar&a$na de potija kako ku$t* evropeiza)ija rp kog inte$ektua$)a*ra $ojavanje rp kog e$a* materin ki nagon* p i&o$ogija uvi(nog #oveka* pro!$emidenti"ika)ije $i#no ti* itd. 6evetnae ti vek u +ivotu kne+evine r!ije ome'en je na po#etkuu tani#kom o vetom po!unjenika nad % man$ijama, a na kraju tiranijom op tvenedr+avne v$a ti nad nezadovo$jnim narodom. Vo i je pokazao kako vaka genera)ija ,gradei op tveni +ivot, p$aa ve$ike dugove onome (to na $e'uje od predaka. U romanu:oreni prikazane u tri genera)ije rp kog dru(tva2 jednu #ine :ara'or'evi u tani)i koji e kao $judi o tvaruju u !or!i protiv turaka i tvaranju op tveni& po eda. 6rugagenera)ija e o)ija$no ra $ojava i u tom e ra $ojavanju i ti#u !ogati pojedin)i a jedne, inji&ove $uge a druge trane. 0reu genera)iju #ime oni koji na toje da na kraju 19. veka, pokrenu rp ko dru(tvo iz mrtvi$a i apatije kao po $edi)e o!e prav$jeno ti i depre ije. /rvugenera)iju pred tav$jaju ?uka 6o($jak, njegova upruga :ata, njen prvi mu+ .a i$ije,rodite$ji neo!i#nog tar)a 8iko$e i rodite$ji ,teve Ma'enovia. U drugoj genera)iji i ti#u e 9im :ati, ,teva Ma'enovi, pro"e or 9ndra i tara) 8iko$a. /red tavni)i treegenera)ije u 9imovi inovi .uka(in i Aor'e, Aor'eva upruga ,imka i nji&ov $uga0o$a 6a#i. 6a !i umetni#ki rea$izovao ovako $o+enu dru(tvenu, o)ija$nu, eti#ku i p i&o$o(ku pro!$ematiku, Vo i je

zami $io de etak $jud ki& karaktera koji u )e$inio $ikavaju rp ko dru(tvo 19. veka.8ovina :orena je, pre vega, u po tupku i ti$u. 0o je poet ki p i&o$o(ki roman,umnogo tru#ene u!jektivne per pektive, u kojem e dramati#ni udari me'u $i#no timao vet$javajui iz vi(e ug$ova, a tanovi(ta vi& aktera radnje. Radnja2 7a!u$a je me(tena u kraj devetnae tog veka u jedno rp ko e$o i prati +ivote 9ima:atia, jednog od radika$ ki& vo'a tog vremena, i njegovi& inova .uka(ina i Aor'a..uka(in je !io na (ko$ovanju neko$iko godina u 7ran)ukoj i po#etkom romana e vraakui kod o)a i !rata mu Aor'a da !i im aop(tio da e +eni erkom $i!era$a 0o(ia, 9imovog po$iti#kog neprijate$ja. 9im ga e odri#e i preti da e ga iz!ri ati izte tamenta. < tovremeno, Aor'e i njegova upruga ,mi$jka imaju pro!$eme, jer ni po $e 15godina !raka nemaju de)e. Aor'e e ve #e(e napija i u jednom od ti& pijan tava iz!a)uje,mi$jku iz kue. 9im je o#ajan z!og va'e a inom mi$jenikom .uka(inom, i (to od !e a, (to od o#aja re(ava da pozove e$jake iz voga e$a /rerova na !unu. /ijani vojni)iu pevaju da !ez ve$ike muke ugu(e !unu, u!iv(i pritom petori)u e$jaka.< tovremeno, ,mi$jki na um pada pa ono na ideja2 da zatrudni a jednim od Aor'evi& $uga. U!rzo po $e toga aznajemo da je ,mi$jka trudna, a Aor'e joj dopu(ta da e vratikui, iako u i on i 9im puni umnji oko toga ko je ota) deteta. ,mi$jka ra'a ina i !e!ado!ija ime 9dam. :ako 9dam ra te, ve je vi(i i vi(i, a ve manje $i#i na o)a Aor'a koji je izrazito nizak. :ada je 9damu !i$o 5 godina, majka mu ,mi$jka e raz!o$jeva i umire, aon jedva pre+iv$java. %vaj doga'aj kona#no navodi 9ima i Aor'a da 9dama pri&vatekao vog. .

Dobrica osi - Koreni

Koreni su drugi roman Do"rice Josia. &"javljen je +,9>. godine. %oman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici koju o"rauje i po umetnikoj metodologiji kojom je graen. 1ematski slojevi romana celovito predstavljaju srpsko selo u njegovom sporom preo"raenju tokom +,. veka. . mnotvu motiva i tema pose"no se istiu sledee: tradicionalno slo"odarstvo srpskog seljatva, izraeno u otvorenoj "or"i protiv domae despotije i apsolutizma$ odravanje kultova srpske nacionalne mitologije konstituisane jo u davna vremena$ pro"lem preranog gaenja porodinog sta"la$ patrijarhalna despotija kako kult$ evropeizacija srpskog intelektualca$ raslojavanje srpskog sela$ materinski nagon$ psihologija suvinog oveka$ pro"lem identi#ikacije linosti$ itd. Devetnaesti vek u ivotu kneevine sr"ije omeen je na poetku ustanikom osvetom po"unjenika nad &smanlijama, a na kraju tiranijom sopstvene dravne vlasti nad nezadovoljnim narodom. Josi je pokazao kako svaka generacija , gradei sopstveni ivot, plaa velike dugove onome to nasleuje od predaka. . romanu (oreni prikazane su tri generacije srpskog drutva: jednu ine (araorevi ustanici koji se kao ljudi ostvaruju u "or"i protiv turaka i stvaranju sopstvenih poseda. Druga generacija se socijalno raslojava i u tom se raslojavanju istiu "ogati pojedinci sa jedne, i njihove sluge sa druge strane. 1reu generaciju ime oni koji nastoje da na kraju +,. veka, pokrenu srpsko drutvo iz mrtvila i apatije kao posledice o"espravljenosti i depresije. /rvu generaciju predstavljaju 0uka Doljak, njegova supruga (ata, njen prvi mu *asilije, roditelji neo"inog starca !ikole i roditelji 'teve 6aenovia. . drugoj generaciji istiu se 3im (ati, 'teva 6aenovi, pro#esor 3ndra i starac !ikola. /redstavnici tree generacije su 3imovi sinovi *ukain i Hore, Horeva supruga 'imka i njihov sluga 1ola Dai. Da "i umetniki realizovao ovako sloenu drutvenu, socijalnu, etiku i psiholoku pro"lematiku, (osi je zamislio desetak ljudskih karaktera koji u celini oslikavaju srpsko drutvo +,. veka.

!ovina (orena je, pre svega, u postupku i stilu. 1o je poetski psiholoki roman, umnogostruene su"jektivne perspektive, u kojem se dramatini sudari meu linostima osvetljavajui iz vie uglova, sa stanovita svih aktera radnje. 'abula je smetena u kraj devetnaestog veka u jedno srpsko selo i prati ivote 3ima (atia, jednog od radikalskih voa tog vremena, i njegovih sinova *ukaina i Hora. *ukain je "io na kolovanju nekoliko godina u Grancukoj i poetkom romana se vraa kui kod oca i "rata mu Hora da "i im saoptio da se eni erkom li"erala 1oia, 3imovog politikog neprijatelja. 3im ga se odrie i preti da e ga iz"risati iz testamenta. -stovremeno, Hore i njegova supruga 'miljka imaju pro"leme, jer ni posle +9 godina "raka nemaju dece. Hore se sve ee napija i u jednom od tih pijanstava iz"acuje 'miljku iz kue. 3im je oajan z"og svae sa sinom miljenikom *ukainom, i to od "esa, to od oaja reava da pozove seljake iz svoga sela /rerova na "unu. /ijani vojnici uspevaju da "ez velike muke ugue "unu, u"ivi pritom petoricu seljaka. -stovremeno, 'miljki na um pada spasonosna ideja: da zatrudni sa jednim od Horevih sluga. ."rzo posle toga saznajemo da je 'miljka trudna, a Hore joj doputa da se vrati kui, iako su i on i 3im puni sumnji oko toga ko je otac deteta. 'miljka raa sina i "e"a do"ija ime 3dam. (ako 3dam raste, sve je vii i vii, a sve manje lii na oca Hora koji je izrazito nizak. (ada je 3damu "ilo 9 godina, majka mu 'miljka se raz"oljeva i umire, a on jedva preivljava. &vaj dogaaj konano navodi 3ima i Hora da 3dama prihvate kao svog. Pitan!a +. 1ragika porodice i tragika naroda <. 3im (ati kao seljacki voa K. Hore i *ukain nasljednici ili izdajnici >. 'imka ena i majka 9. %oenje 3dama novi poetak ili kraj Od ovori +. Koreni su ogledalo sa dva lica$ u jednom se oslikava 'r"ija <?. veka izjedena unutranjim previranjima, neslogom naroda i pohlepom politiara. Drugo lice ogledala zadire u psihologiju jedne porodice kojoj uprkos materijalnom "ogatstvu i prestiu prijeti raspad i gaenje loze. <. 3im (ati, seljaki sin, gazda, domain i radikalski prvak istie se u jednom planu kao voa naroda, domiljat i sposo"an, sa jasnim politikim ciljevima izgraeni na tradiciji i jako tradicionalnom osjeaju. ' druge strane, on je skrhan saznanjem da nemoe da se uhvati u kotac sa pro"lemima koje donosi novo vreme ali i sa porodinim pro"lemima, te preivljava niz poraza koje to jo vie osla"ljuju. K. Hore i *ukain su dva lika koje vee zajedniko porjeklo ali ih mnogo vie razdvaja. *ukain predstavlja izdanak novog "remena novog do"a i misli. Grancuski ak se vraa u 'r"iju koja jo nije uspjela da se oslo"odi turskog jarma i naslea koja posre pod teretom neprosveenosti i siromatva. &n stremi ka evropskom duhu ali se istovremeno "udi *ukain zadojen tradicionalnim i seljakim, to dovodi do unutranje "or"e, muenja i preispitivanja. Hore je svojim poslovnim uspjesima, trgovinom i "ogatstvom osigurao mjesto u drutvu, ali ono je poput njegovog poloaja u porodici na klimavim nogama, jer on nije u mogunosti da ispuni osnovni zadatak da o"ez"jedi se"i potomka i nastavi lozu (atia. /ritisnut sa jedne strane oevom naklonou prema *ukainu a s druge sopstvenim nedostatcima, to ga jos vie uniava u sopstvenim oima, iako je monik i gazda u oima drugih. - *ukain i Hore su izdanci 3ima (atia ali ne udovoljavaju negovim zeljama: prvi se priklanja oevim politikim protivnicima a drugi je igosan jalovou.

>. 'imka je lik okarakterisan ljepotom, snagom i zdravljem to jo vie istie Horevu jalovost. &na je u potpunosti svjesna svog porjekla i svog poloaja u kui (atia u koju je ula iz siromane nadniarske porodice. -ako je to protiv njenoj prirodi ona se predaje 1oli Daiu da "i ouvala se"e i porodicu. 9. %oenje 3dama ponitava sve to je "ilo prije trulo i loe u porodici 'imka se oslo"aa mora i nesanica, 3im mu posveuje ostatak ivota a Hore do"ija toliko eljenog nasljednika. 3dam je sim"ol prelaska iz starog vremena u novo, i to se tie porodice i 'r"ije s poetka <?. vijeka. Kuda nas vode nai koreni 'vaki ovjek ima porjeklo koje na neki nain odreuje njegovu sud"inu ili "ar do"ar dio nje. (od nas na 2alkanu ta uloga porjekla je istaknuta kao nigdje drugdje u svijetu . (akvo ti je prezime, odakle dolazi, ko su ti "ili djedovi esto moe da "ude vanije od onoga ta si ti ustvari. 6ovjek "ez korjena je nula "ez prolosti i "udunosti. !eminovno se, dakle, postavlja pitanje kakvi su to nai toliko vani korjeni koji nas kao aveti iz prolosti progone na naem putu "udunosti. &no to se moe rei da su ti korjeni generacijama iznicali iz krvavog tla. 'talni ratovi, "une i ustanci, tlaenja od strane turskih osvajaa kroz istoriju odnosila su nae @srpskeA naj"olje glave i najhra"rije due. (ada sumiramo 'rpskog naroda mi moemo samo z"unjeni da stanemo i upitamo se: kuda dalje5 6emu nas ui naa istorija i ta zahtjeva od nas5 da li je to nemilosrdna osveta z"og ogromne nepravde i zla koje su vjekovima okomljavale na nae pretke5 1re"amo skupiti horde u"ica i krvoloka i z"risati sa lica zemlje sve nae neprijatelje ili da i dalje "udemo mirne ovce koje ekaju klanje. 'trast, unutranje previranje, duevni lomovi, "ezizlaznost i oaj, a sa druge strane pogreno kanalisana lju"av, koja spaja greno i moralno zalutale, sline a toliko razliite oso"e, glavni su motivi 7(orena7 prikaza svovremenog stradanja i porodine tragedije. 6im je prvi uzdah prostrujao njegovim pluima, im je prvi pla, tek roenog 3ima (atia, prelomio tiinu prerovske noi, postalo je oigledno da e ovaj ovek proiveti sve, samo ne jedan o"ian ivot. *eito svestan da ne pripada tu, da je izdvojen, on kree u svoju "or"u, krvniki gra"ei svaku ivotnu priliku. /rovodi mladost kao polupismeni seljak, ku"urei sa svim pro"lemima koji su muili njegove sugraane, reen da svojim sinovima o"ez"edi "olju "udunost. vee anse za uspeh. !ad njim se konstantno nadvija senka *asilija. &n te teko"e ne moe da se oslo"odi do kraja ivotai ne uspeva da po"egne od kompleksa koji samostalno stvara. .pravo z"og toga, svi "udui dogaaji u porodici (ati "ivaju, moglo "i se rei i ukleti, jer 3im, kao da "aca nevidljivu koprenu nesree i prokletstva, naravno nesvesno. Beutim, njegov ivotni san se stravinom "rzinom rui *ukainovom izdajom, ali i z"og Horeve neplodnosti. 3im postaje izgu"ljen ovek, ovek koji, na prvi pogled, ne pronalazi drugi motiv za ivot. 'vi njegovi pokuaji da stvori istinske korene na tom tlu "ivaju destruktivni, a sam 3im moralno otuen. 'poljanji uticaji deluiju na njegovu psihu$ on dozivljava emotivni slom, skroz se ograuje od ostalih lanova. .pravo zato, porodina drama postaje uzrok stradanja pojedinca, u ovom sluaju 3ima (atia. !jegovi principi su jai od lju"avi. /rkos je stavljen na prvo mesto, karakter i odstupanje od moralnih naela ne ustupaju tron emocijama. 1ragika i jeste u tome. &vde je to poistoveeno sa "i"lijskim grehom, iako je 3im nevernik koji "ei od religije ali istovremeno i pronalazi spas u njoj. Boral je zamisao. *ie je greha uinjeno z"og spreavanaja greha nego z"og njega samog. -pak, najveu "oljku 3imu zadaje nemogunost imanja naslednika. &d te zamisli ne moe da po"egne, ona ga konstantno proganja, o"uzima mu razum. &n u nasledniku vidi svoje spasenje i "eg od prolosti, dokaz da postoji. 4eli svoju krv koja e potei zemljom, eli da sa samopouzdanjem pogleda u oi sve one koji su ga kriom nazivali 7sin 0uke Doljaka7. Cato u 3damu vidi pretnju, zavretak se"e, jer on ne proizilazi iz njegovog mesa.

'tradanje doivljava i na politikom planu, "iva izdat i od samog lidera stranke. 'havata da mu vie nita i nije preostalo. 'vestan je da gu"i poreverenje, da je izgu"ljen, emotivno iscrpljen iako nikad nije javno pokazivao oseanja, ve se zatvarao pred svakom naznakom emocije. !e pokuava da spase se"e, kao ni ostale lanove porodice, ali on to ini, jer misli da tako tre"a i da e, ako postupi drugaije, izdati sve ono to je gradio celog veka. 3im je jedna izuzetno komplikovana linost, koja se ne moe perom iskazati. 'va njegova unutranja trvenja proistiu iz velikog straha. .pravo zato i nismo u stanju da shvatimo svu njegovu rtvu. 0ina tragedija 3ima (atia 'vi smo mi nosioci razliitih drama, svaki ovek je rtva unutranjih "ura i lomova. *eiti smo "orci sa svetom, sa samim so"om, svojim oseanjima, naelima i moranjima. 'talno smo primorani da "iramo izmeu oseanja i straha da "udemo sla"i i stavljeni u rascep izmeu principa i sigurnosti u svoju, moda nepostojeu snagu. Bislim da je 3im upravo taj stalni "orac i rtva svojih principa, jer je "irao se"e, a ne sina, "irao je mo i snagu a ne lju"av. !jegov odnos prema sinovima i krajnji ishod tih situacija su odlije njegove drame. !ije ih cenio kao individue, hteo je da im nametne line stavove, "io je neka vrsta tiranina. !aiao je na otpor i ostao slomljen od naj"liih. *oleo je ih je na jedan se"ian nain, dok su "ili do"ri za njega. (ako sam *ukain kae, tretirao ih je kao vaarske konje i voleo samo dok su "ili naj"ri u selu. !esumnjivo da ih je on voleo, ali ipak na pogrean nain lju"avi. 1o za mnoge i nije prava lju"av, ve se"iluk, izraeni kompleks vladara i stav da je jedino njegov put pravi i da taj put moraju slediti i njegovi sinovi. 'vi koreni njegove drame lee u oseaju nepripadnosti porodici (ati. 'e"e je smatroa uljezom, oseao je veito niim i "ezvrednijim i to eli da nadoknadi kroz vrline sinova. Eteo je da se hvali njima, da mu slue za ponos. 1u je i strah za odranje loze (atia. &n eli da oni nastave da ive u jo veoj snazi i sveini potomaka, pa zato i Horu "ira 'imku, olienje plodnosti i lepote. 3li, tu ga oekuje krah, slom kroz poraz svog sina da se ostvari kao otac i podari potomke (atiima, i time o"ez"edi sigurnost porodici. -pak, kad do"ije unuka, iako u du"ini due zna da on nije (ati, vraa mu se, uzda se u njega, hvatajui se za slamku spasa kao davljenik jer ni on nije (ati, "a kao ni 3dam. !jegova surovost ogleda se i kroz mlaeg sina *ukaina, jer eli da mu nametne politike stavove i pro#esiju, ali i tu doivljava neuspeh. !ije oekivao da e se *ukain razvijati i da e izgraditi isopstveni put kroz ivot. -ako 3imova velika sla"ost, mlai sin, nije uspeo da pokole"a surove principe svoga oca koji ga dozivotno od"acuje od se"e, glas pogrenih naela ivota, prene"regivo je glas srca i 3im e veno patiti. &n od"acuje i svoje unuke, *ukainovu decu, jer ne osea nikakvu "liskost sa njima, ne osea u njima lju"av prema zemlji, ukorenjenost u porodici (ati. &ni su mu daleki, pa "ira 3dama, iako on po krvi nije njegov. 1u je i neiz"eni odnos sa /rerovcima. 3im eli da im nametne svoju volju, ali i ostaje uz njih kad "iva zaro"ljen. /risutna je njegova elja za politikom dominacijom koju eli da ostvari po svaku cenu, pa ak i gazei preko leeva. Da li je 3im (ati zaista toliko surov kao to govore njegovi postupci i da li je tiranin prema porodici i drugim lljudima, ili je samo rtva svojim naela5 Bislim da je njegovo srce ostalo puno lju"avi koju nije znao da pokae, lju"avi koje se plai i za koju je mislio da ne moe da pruzi sigurnost. )anilo Ki - $ani !adi (njiga novela $ani !adi govori o ranom pievom djetnjstvu, koje je proveo u Baarskoj. &va knjiga novela o"jedinjena je glavnim junakom i jednim narativnim su"jektom koji kazuje priu. Cato ova knjiga ima i neke oso"ine romana. #adr*a! Doivljaji iz detinjstva najvie se pamte i nikad ne umiru, ali samo kao neke pojedinosti, kao detalji i otrgnute slike. 've ostalo iezava u tami vremena i za"orava.

'eajui se njih, 3ndreas 'am kao da pre"ira po praini vremena, isti komade, vraa im sjaj, spaja ih, pravi celinu doivljaja. *rlo je malo ljudi ije detinjstvo nenosi naslov ove knjige, pogotovo kad je re o 'r"ima kao narodu. Da pro"lem "ude vei ovde se ne radi samo o ranim jadima, ve se ti jadi vuku kroz celi ivot. 'vako u ranoj mladosti doivi neke jade samo neko na tei, neko na laki nain. -pak dok si dete sve ti je nejasno i u tim trenucima ne razmilja puno o tome. 1ek kasnije, kad odraste, poinju da naviru seanja ijih posledica tek onda "iva svestan. &nda poeli da se vrati tamo i da izmeni tok dogadjaja, ali "ez uspeha. Deak 3ndreas je vrlo rano ispio gorku au ovo sveta. *reme je ratno nesigurno, a iz tog vremena povremeno seanjem zalazi u neposrednu prolost, a matom u "udunost, eljenu ali jo nejasnu. 4ivot tee u seoskoj sredini, medju o"inim jednostavnim ljudima. . seanju dominiraju siromatvo, nesigurnost i "eda kao stalni pratioci detinjstva. 3ndreas 'am je senzi"ilna linost, osetljiv na spoljanje utiske, voli sve to je lepo cvee, "oje, mirisi, zvuci, njegova mata je iva i nemirna. 'poso"an je da oko se"e zapaa nevane detalje, da u sitnicama sagledava sutine i lepote. -z te sposo"nosti proistekla je lju"av prema prirodi u kojoj e zapaati ume, drvee, travke, cvee, mirise, zvukove. 3li e zapaati i ono to je runo i to je proisteklo iz ovekovog nemarnog odnosa prema prirodi. 3ko je hteo da preivi morao je da radi. Boda "i to i "ilo normalno, ali nekad je radio i ono to nije hteo. *rlo je teko zamisliti svest jednog deteta, koje kada najvie tre"a dauiva u ivotu i "ude "ez"rian, izlae velikim naporima. -pak je on samo dete, ali svet to ne vidi. 3li kakav je "io svet tada, takav je i danas moda samo u nekom drugom o"liku. /ria (ruke ne zauzima ni polovinu stranice knjige, ali ukazuje na momenat koji se ne za"oravlja, gospodja Bolnar izjednaava 3ndreasa sa psom. -pak deak je uspeo, da iz druenja sa prirodom, razvije smisao za lepo i sposo"nost da se lepo oseti svuda oko se"e. .loga roditelja u procesu odrastanja je nezamenjiva. Deak 3ndi nema tu sreu da oseti oinsku lju"av. Ca njegovog oca vezuje se samo par uspomena i slika oev eir i tap, pisma i dokumenti, slika u "olnici, vonja u kolima i vest o njegovom nestanku. !asuprot tome, majka i sestra se pojavljuju u skoro svakoj prii. 1a njihova stalna prisutnost pojaava oseaj okrnjenosti, nepotpunosti to deak otvoreno ne pokazuje. &n dolazi u ulicu kestenova da se uveri u istinitost svojih uspomena, da im nadje osnovu. Dolazi da razdvoji deaka i mladia u se"i, dastavi peat na svoje odrastanje i krene dalje. Boda "i tre"alo da svi ljudi u ivotu osete "ar malo patnje i "ola, moda samo da im slui kao podsetnik. !ekim ljudima je to jednostavno neophodno da "i se opametili. )anilo Ki, kao imnogi drugi moda nikad ne "i saznali pravu vrednost ivota da nisu doivelineto loe ili teko. &va knjiga donosi mnogo nedoumica, samim tim to poinje posvetom za 7decu iodrasle7. !ema nikakve sumnje da ona podjednako uz"uuje sve osetljive itaoce, "ez o"zira na starost. !jenoj vrednosti doprinosi i ta injenica da su sva z"ivanja "ila stvarna i da nita od toga nije izmiljeno. !eopisiv je taj doivljaj, kada posle proitane knjige shvati da si postao vredniji za jedno saznanje o sud"ini. "otiv kestenova i simbol prolaznosti Botiv kestenova ponavlja se u prii .lica divljih kestenova, cijela pria je potraga, poslije mnogo godina za ulicom divljih kestenova, koja je iva u sjeanju 3ndreasa 'ama ali je nema u stvarnosti kao to nema ni divljih kestenova, ni kue u 2elmovoj ulici sedam u kojoj je 3ndreasova porodica ivjela. .lica, kua, predmeti u kui sve je to mogunost da se u sjeanje vrate neki trenutci iz djetinjstva. Beutim nestalo je sve ono to je mogo da oivi sjeanje. -pak, uspomene su sauvane, one se mogu osvjeiti i oivjeti vrjeme i ljude iz prolosti. +ednostavno kazivan!e 1eme su svakodnevne, ivotne, svaije. Dogaaji su o"ini "ez naglaenog dramskog na"oja. 2irani su onako kako ih sjeanje vraa u sadanjost, "ez vre povezanosti. naracija i struktura, potpuno su u skladu sa junakovim uvjerenjem da je ivot pria i da je pria ivot. 4ivot je sazidan od malih pria, malih doivljaja, pa opis toga ivota nije

nita drugo nego niz pria. /ria je ivot jer govori o njemu onakvom kakav jest i lijepom i runom i veselom i tunom. ,araci!a .potre"a treeg lica za kazivanje o sopstvenom ivotu otkriva junakov odnos prema djetijstvu u kojem je "ilo vie runih nego lijepih dana, vie patnje nego sree i radosti. (ao da ova kazivanja izazivaju muna sjeanja, pa je kazivanje u treem licu jednostavnije i lake, kao da se ovim o"likom narator "rani od dogaaja koji opisuje. 1ree lice omoguava distancu, mirnou i o"jektivnost kazivanja. -io ra.ski elemementi . prii Dolska har#a, koje ima epiloko mjesto i #unkciju najvie je dato prostora djeakovom doivljaju elektrine "andere kao ogromne eolske har#e sa koje se moe prepoznati zvuk vremena, prolog i "udueg. -z zvuka vremena saznata je "udunost 3ndreasa 'ama. Andreas #am 3ndreas 'am je senzi"ilna linost, osjetljiv na spoljanje utiske prijemiv za sve to je lijepo cvijee, "oje, mirisi, zvuci, njegova mata je iva i nemirna$ sposo"an je da oko se"e zapaa naoko nevane detalje, da u sitnicama sagledava sutine i ljepote. -z te sposo"nosti proistekla je lju"av prema prirodi u kojoj e zapazati ume, drvee, travke, cvijee, mirise, zvukove. 3li e zapazati i ono to je runo i to je proisteklo iz ovjekovog nemarnog odnosa prema prirodi. Pitan!a +. /oveite naslov knjige sa svojim sjeanjima na rano djetinjstvo. *rlo je malo ljudi ije djetinjstvo ne nosi naslov ove knjige, pogotovo kad je rije o 'r"ima kao narodu. Da pro"lem "ude vei ovdje se ne radi samo o OOranim jadimaOO ve se ti jadi vuku kroz cijeli ivot. 'vako u ranoj mladosti doivi neke jade, samo neko na tei, neko na laki nain. Boda ja ovo primam ovako jer sam imao priliku da proivim OOrane jadeOO. 'amo sjeanje na njih izaziva vrlo tuna raspoloenja. /onekad pomislim da je sve to "io samo tuan san i da se nita od tog nije desilo, ali samo na tren. -pak dok si dijete sve ti je nejasno i u tim trenutcima ne razmiljam puno o tome. 1ek kasnije, kad odraste, poinju da naviru sjeanja ijih posljedica tek onda "iva svjestan. &nda poeli da se vrati tamo i da izmjeni tok dogaaja, ali "ez uspjeha. <. (akva je OOslika svijetaOO u knjizi rani jadi5 'vijet je vrlo surov. 3ko mu se nees pokoravati jednostavno e te OOpojestiOO. Djeak 3ndreas je vrlo rano OOispio gorku asuOO ovog svijeta. 3ko je htjeo da preivi morao je da radi. Boda "i to i "ilo normalno, ali nekad je radio i ono to nije htjeo. *rlo je teko zamisliti svjest jednog djeteta, koje kada najvie tre"a da uiva u ivotu i "ude "ez"rian, izlae se velikim naporima. -pak je on samo djete, ali OOsvijetOO to ne vidi. 3li kakav je "io svijet tada, takav je i danas moda samo u nekom drugom o"liku. /ria (ruke ne zauzima ni polovinu stranice knjige, ali ukazuje na momenat koji se ne za"oravlja, gospoa Bolnar izjednaava 3ndreasa sa psom. -pak djeak je uspio, da iz druenja sa prirodom, razvije smisao za lijepo i sposo"nost da se lijepo osjeti svuda oko se"e. )ospode kako sam nemoan pred ovim cvjeem. 'tvarnost "ola 3ndreasa 'ama jeste vjena pria o patnji koa o najupeatljivijoj oznaci ivota. K. Da li je mogue uopte saznati vrjednost ivota, ako neto teko i loe ne iskusi na svojoj koi5 Da li "i (i "io ono to jeste da nije sve to proivio5 Bislim da svi ljudi u ivou tre"a "ar malo da osjete patnje i "ola, moda samo da im slui kao podsjetnik. !ekim ljudima je to jednostavno neophodno da "i se OOopametiliOO. )anilo Ki je svojenaporno djetinjstvo doivio kao neku vrstu prosvjetljenja. Bislim da ni Danilo (i, kao i mnogi drugi nikad ne "i saznali pravu vrijednost ivota da nisu doivjeli neto loe ili teko.

>.

(akva osjeanja i raspoloenja izaziva knjiga5 &va knjiga donosi mnogo nedoumica, samim tim to poinje posvetom OOza djecu i odrasleOO. !ema nikakve sumnje da ova knjiga podjednako uz"uuje sve osjetljive itaoce, "ez o"zira na starost. !jenoj vrijednosti doprinosi i ta injenica da su sva ta z"ivanja "ila stvarna i da nita od toga nije izmiljeno. !eopisiv je taj doivljaj, kada poslije proitane knjige shvati da si postao vrijedniji za saznanje o jednoj sud"ini. /se! 6ovjek je oduvjek predstavljao misteriju i jo uvjek se ne moe dokuiti "it njegovog ivljenja. 3 zato5 Cato kad taman mislite da ste doznali "it i da ste stigli do kraja pojavi se na drugom kraju svijeta neto jo nevieno i neodgonetnuto. Jedno se zna: nijedan dogaaj u istoriji nije proao "ez prolijevanja krvi. 1o je jednostavno iskustvo koje ovjek stie im se rodi. . svijetu se toliko OOnakotiloOO zla, prevare, ucjenjivanja. Jahai apokalipse vec uveliko jau na svojim konjima i haraju svijetom irei rat, glad, "olest. 've to govori o nepravdi i surovosti ovog svijeta. 6emu i zato ivjeti ako zna da e ti ili tvoja djeca ili ak tvoji unuci morati uzeti puku i ii u rat. Da li je to "it ivljenja ili je samo sud"ina ovog naroda ili je to sve samo ruan san. 3li ne, takvo neto ne postoji u snovima, ma koliko oni "ili runi. Bislim da je krajnje vrijeme za OO/otopOO. &vog puta "ez OO"arkeOO i izuzetaka, jer svi mi nosimo klicu zla u se"i, ma koliko se mi "unili to je istina. Boda je ovo preuranjeno miljenje ili pesimistino, moda ja to tako vidim, ali svakim danom raste "roj onih koji su istog miljenja. =ijelo ovjeanstvo se nalazi na OOru"u propastiOO, a za sve to je kriv sam ovjek