Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija ''VISAN''

Seminarski rad

Predmet: Higijena Ishrane Tema: Znaaj vitamina C u ishrani

Student Jovan Ili /31

Mentor Prof. dr. Zdenka Makuc

Novembar, 2013 Beograd

Sadraj:

1. Uvod3 2. Biosinteza4 3. Apsorpcija, transport i uklanjanje...5 4. Fizioloka funkcija kod sisara.6 5. Antioksidans6 6. Dnevne potrebe7 7. Megadoziranje vitamina c8 8. Prirodni izvori vitamina c10 9. Priprema hrane12 10. Zakljuak14

Uvod

Vitamin C (L-askorbinska kiselina, L-askorbat) je vitamin koji je izuzetno bitan kod ljudi i vie ivotinjskih vrsta. U ivim organizmima askorbat deluje kao antioksidans, te titi telo od oksidativnog stresa. On je isto tako kofaktor u najmanje est enzimskih reakcija, meu kojima je nekoliko reakcija kolagenske sinteze, ija disfunkcionalnost se manifestuje simptomima skorbuta. Kod ivotinja su ove reakcije posebno vane pri zarastanju rana i za spreavanje krvarenja iz kapilara. Askorbat (jon askorbinske kiseline) je neophodan u nizu esencijalnih metabolikih reakcija kod svih ivotinja i biljaka. Njega formira velika veina ivih organizama, sa primetnim izuzetakom grupe sisara, meu kojima je veina slepih mieva, zamorci, kapibare, i jedan od dva glavna podreda primata, antropoidi (suvonosni majmuni) (tarsijeri, majmuni, ovekoliki majmuni, i ljudi). Askorbinsku kiselinu isto tako ne sintetiu pojedine vrste ptica i riba. Svim vrstama koje nemaju sposobnost sinteze vitamina C, neophodno je da ga unesu putem ishrane. Dugotrajni deficit ovog vitamina se manifestuje razvojem skorbuta. Vitamin C je jedan od najire korienih prehrambenih aditiva. irina opsega njegovog dejstva, kao i preporuljiva dnevna doza, su teme tekuih debata. Preporuene doze se kreu u opsegu od 45 do 400 mg na dan.

Vitamin C je ist L-enantiomer askorbata, dok suprotni D-enantiomer nema fiziolokog znaaja. L-askorbat je jak redukujui agens. Kad deluje u tom svojstvu, on se konvertuje u oksidovani oblik, L-dehidroaskorbat. L-dehidroaskorbat se moe zatim redukovati nazad u aktivnu L-askorbatnu formu dejstvom enzima i glutationa u telu. Tokom ovog procesa formira se radikal semidehidroaskorbinske kiseline. Slobodni radikal askorbata slabo reaguje sa kiseonikom, tako da se ne formira superoksid. Umesto toga dva radikala semidehidroaskorbata reaguju i formiraju jedan askorbat i jedan dehidroaskorbat. Uz pomo glutationa, dehidroksiaskorbat se konvertuje nazad u askorbat. Prisustvo glutationa je esencijalno, jer on omoguava obnavljanje askorbata i poboljava antioksidansni kapacitet krvi. Bez njega ne bi dolazilo do konverzije dehidroksiaskorbata nazad u askorbat. L-askorbat je slaba eerna kiselina. On je strukturno srodan sa glukozom. Askorbat se prirodno javlja vezan bilo za vodonini jon, dajui askorbinsku kiselinu, ili za metalni jon, formirajui mineralni askorbat.

Biosinteza
Velika veina biljaka i ivotinja ima sposobnost sinteze vitamina C. Ovaj proces se odvija putem sekvence od etiri transformacije koje su posredovane enzimima, pri emu dolazi do konverzije glukoze u vitamin C. Glukoza za formiranje askorbata se izdvaja iz glikogena u jetri kod sisara i vraparki. Sinteza askorbata je proces koji je zavistan od glikogenolize. Kod reptila i ptica biosinteza se odvija u bubrezima. Meu ivotinjama koje su izgubile sposobnost sinteze vitamina C su simijani i tarzijeri, koji zajedno sainjavaju jedan od podredova primata, anthropoidea ili haplorhini. Ova grupa obuhvata ljude. Drugi primitivni primati (strepsirrhini) su zadrali sposobnost formiranja vitamina C. Sinteza se ne javlja kod brojnih (moda i kod svih) vrsta iz familije malih glodara caviidae u kojoj su morsko prase i kapibari, ali je prisutna kod drugih glodara (na primer pacovima i mievima nije potreban vitamin C u ishrani). Brojne vrste ptica vraparki takoe ne sintetiu ovaj vitamin, mada ne sve od njih. Vrste ptica koje nemaju sposobnost sinteze nisu jasno povezane. Po jednoj teoriji sposobnost sinteze je nezavisno izgubljena vie puta kod ptica. Sve testirane familije slepih mieva, to obuhvata glavne familije koje se hrane insektima i voem nemaju sposobnost sinteze vitamina C. Tragovi GLO-a su detektovani samo kod jedne od 34 testirane vrste slepih mieva, iz 6 familija. Raniji izvetaji da samo slepi mievi koji se hrane voem nemaju sposobnost sinteze su bili zasnovani na manjem broju i manjoj raznovrsnosti uzoraka. Kod svih ivotinja koje ne mogu da sintetiu vitamin C, nije prisutan enzim Lgulonolakton oksidaza (GULO), koji je neophodan u zadnjem stepenu sinteze. Te ivotinje imaju razliite nesintetike gene tog enzima (pseudogene GULO). Slian nefunkcionalni gen je prisutan u genomu morskog praseta i primata, ukljuujui oveka. Neke od tih vrsta (meu kojima je ovek) mogu da se odre sa niskim nivoima dostupnim iz hrane putem recikliranja oksidovanog vitamina C. Veina simijana konzumira koliine vitamina koje su 10 do 20 puta vee od preporuenih za ljude. Ovaj raskorak je osnova za kontroverzna miljenja o trenutno preporuenim dijetarnim koliinama. Suprotni argument je da su ljudi veoma efektivni u prezervaciji dijetarnog vitamina C, te da su sposobni da odre krvne nivoe vitamina C uporedive sa drugim simijanima uz daleko manji dijetarni unos. Odrasla koza je tipian primer ivotinje koja proizvodi vitamin C. Ona proizvede vie od 13 g vitamina C na dan pri normalnom zdravlju, a biosinteza se poveava nekoliko pute pod stresnim uslovima. Za traume i povrede je pokazano da koriste velike koliine vitamina C kod ljudi. Neki mikroorganizmi kao to je kvasac Saccharomyces cerevisiae imaju sposobnost sinteze vitamina C iz jednostavnih eera.

Apsorpcija, transport i uklanjanje

Askorbinska kiselina se apsorbuje u telu putem aktivnog transporta i jednostavne difuzije. Kotransporteri od natrijuma zavisnog aktivnog transporta natrijum askorbata (SVC6T) i heksozni transporteri (GLUT) su dva transportera neophodna za apsorpciju. SVCT su predominantni sistem za transport vitamina C u telu. SVCT1 i SVCT2 unose redukovanu formu askorbata kroz elijsku membranu. GLUT1 i GLUT3 su dva glukozna transportera. Oni prenose vitamin C u obliku dehidroaskorbinske kiseline. Mada se dehidroaskorbinska kiselina apsorbuje bre od askorbata, koliina dehidroaskorbinske kiseline u plazmi i tkivima pod normalnim uslovima je niska, jer elije brzo redukuju dehidroaskorbinsku kiselinu do askorbata. SVCT2 uestvuje u transportu vitamina C u skoro svakom tkivu. Primetni izuzetak su crvena krvna zrnca, koja gube SVCT proteine tokom maturacije. SVCT2 nokaut ivotinje kojima je primenom genetikog inenjerstva uklonjen ovaj gen umiru ukratko nakon roenja, iz ega sledi da je transport vitamina C posredstvom SVCT2 neophodan za ivot. Pri regularnom unosu stepen apsorpcije je izmeu 70 i 95%. Meutim, stepen apsorpcije se smanjuje sa poveanjem unosa. Pri visokom unosu (1,25 g), frakciona humana apsorpcija askorbinske kiseline moe da padne na 33%; pri niskom unosu (<20 mg) stepen apsorpcije moe da dostigne 98%. Kad koncentracija askorbata pree renalnu granicu reapsorpcije on slobodno prelazi u urin. Na visokim dijetarnim dozama (koje su kod ljudi nekoliko stotina mg/dan) askorbat se akumulira u telu dok nivoi u plazmi ne dostignu granicu renalne resorpcije, koja je oko 1,5 mg/dL kod mukaraca i 1,3 mg/dL kod ena. Koncentracije u plazmi vee od tih vrednosti (za koje se smatra da predstavljaju telesno zasienje) se brzo izluuju u urin sa poluivotom od oko 30 minuta. Koncentracije manje od granine koliine se aktivno zadravaju u bubrezima, i poluivot ekskrecije ostatka vitamina C je znatno vei. Poluivot vitamina C u telu se produava sa smanjenjem telesnih zaliha. Njegov poluivot se moe poveati do 83 dana, nakon ega se pojavljuju prvi simptomi skorbuta. Maksimalna telesna zaliha vitamina C je uglavnom odreena renalnom granicom krvi. Mnoga tkiva odravaju koncentraciju vitamina C na daleko viem nivou od krvi. Bioloka tkiva koja akumuliraju preko 100 puta vii nivo vitamina C od krvne plazme su adrenalne lezde, hipofiza, grudna lezda, corpus luteum, i retina. Tkiva sa 10 do 50 puta veom koncentracijom su mozak, slezina, plua, testisi, limfni vorovi, jetra, titasta lezda, sluzokoa tankih creva, leukociti, pankreas, bubrezi i pljuvane lezde. Askorbinska kiselina moe da bude oksidovana (razloena) u ljudskom telu enzimom Laskorbatna oksidaza. Askorbat koji nije direktno izluen urinom kao rezultat telesnog zasienja, ili razloen nekim drugim vidom telesnog metabolizma, se oksiduje ovim enzimom i uklanja iz tela.

Fizioloka funkcija kod sisara

Vitamin C je esencijalan za zdravu ishranu ljudi. On je visoko efektivan antioksidans, koji umanjuje oksidativni stres. Vitamin C je supstrat askorbat peroksidaze kod biljki (APX je biljni enzim) i enzimski kofaktor za biosintezu mnogih vanih biohemikalija. Vitamin C deluje kao donor elektrona vanih enzima. Neke od njegovih uloga su: Uloga u rastu, hrskavice, zuba i potpornih tkiva. Usled nedostatka vitamina C moe doi do razvoja skorbuta. Uloga u sintezi steroidnih hormona. Stimulie adrenalnu funkciju i oslobaanje adrenalina i noradrenalina iz sri nadbubrenih lezda. Antioksidansno svojstvo. Uestvuje u uklanjanju slobodnih radikala.

Antioksidans
Askorbinska kiselina je dobro poznata po svojoj antioksidansnoj aktivnosti, pri emu ona deluje kao redukujui agens koji ponitava oksidaciju u tenostima. Kad ljudsko telo sadri veu koliinu slobodnih radikala (reaktivnih vrsta kiseonika, ROS) nego antioksidanasa, telo je u stanju koje se naziva oksidativnim stresom. On ima uticaja na kardiovaskularna oboljenja, hipertenziju, hronine upalne bolesti, dijabetes, kao i na kritino bolesne pacijente i osobe sa jakim opekotinama. Osobe koje doivljavaju oksidativni stres imaju krvne nivoe askorbata nie od 45 mol/L, u poreenju sa zdravim osobama kod kojih su askorbati u opsegu 61,4-80 mol/L. Jo uvek se ne zna sa sigurnou da li vitamin C i antioksidansi u optem sluaju spreavaju oboljenja povezana sa oksidativnim stresom. Klinika ispitivanja uticaja suplementacije vitaminom C lipoproteina i holesterola su utvrdila da ona ne poboljava markere oboljenja u krvi. Vitamin C moe da doprinese poveanju rizika od kardiovaskularnog oboljenja i sranog udara putem male redukcije sistolnog krvnog pritiska, a isto tako je naeno da su povienje nivoa akorbinske kiseline i redukcija novoa rezistina u serumu, druge mogue odrednice oksidativnog stresa i kardiovaskularnog rizika. Meutim, do sad nije ostvaren konsenzus u pogledu uticaja unosa vitamina C na opte kardiovaskularne rizike. Niz studija je ustanovio negativne rezultate.[ Metaanaliza velikog broja studija antioksidanasa, ukljuujui suplementaciju vitaminom C, nije utvrdila relaciju izmeu vitamina C i mortaliteta.

Dnevne potrebe
Severno amerika Dijetarna referenca unosa preporuuje 90 miligrama na dan, i ne vie od 2 grama na dan. Druge srodne ivotinjske vrste koje imaju zajedniku nesposobnost proizvodnje vitamina C i neohodnost unosa ekogenog vitamina C konzumiraju 20 do 80 puta vee koliine od humanog referentnog unosa. Postoje razliita miljenja o optimalnom rasporedu doza (koliini i frekvenciji unosa) vitamina C za odravanje optimalnog zdravlja ljudi. Smatra se da balansirana dijeta bez suplemenata sadri dovoljno vitamina C da se sprei pojava skorbuta kod prosene zdrave osobe, dok je kod trudnica, puaa duvana, i osoba pod stresom potrebna neto vea koliina. Meutim, koliina vitamina C potrebna da se sprei skorbut je manja od koliine potrebne za optimalno zdravlje. Postoje brojne druge hronine bolesti iji je rizik povean pri niskom unosu vitamina C, meu njima su kancer, bolesti srca, i katarakte. Jedan pregled iz 1999. je predloio dozu od 90100 mg vitamina C dnevno kao neophodni dnevni unos za optimalnu zatitu protiv tih bolesti, dok je doza neophodna za spreavanje skorbuta 45 mg dnevno. Visoke doze (hiljade miligrama) mogu da proizvedu dijareju kod zdravih odraslih osoba, to je posledica osmotskog efekta zadravanje neapsorbovane vode u gastrointestinalnom traktu (slino katarznim osmotskim laksativima). Proponenti ortomolekularne medicine tvrde da je pojava dijareje indikacija doze gde pravi telesni zahtevi lee, mada to nije bilo kliniki potvreno.

Preporuke za unos vitamina C su izdale mnogobrojne nacionalne i meunarodne agencije: 45 miligrama na dan: Svetska zdravstvena organizacija 40 miligrama na dan: britanska Agencija za standardizaciju hrane 90 mg/dan (mukarci) i 75 mg/dan (ene): Zdravlje Kanada 2007

Preporuen koliine vitamina C u SAD : Preporuena prehrambena koliina (odrasli mukarac) 90mg na dan Preporuena prehrambena koliina (odrasla ena) 75mg na dan Gornji nivo tolerancije (odrasli mukarac) 2g na dan Gornji nivo tolerancije (odrasla ena) 2g na dan

Megadoziranje vitamina C
Nekoliko osoba i organizacija zastupaju primenu velikih doza vitamina C, 10100 puta vie od preporuene doze u obliku oralne ili intavenozne terapije. Velika, randomizovana klinika ispitivanja efekata visokih doza na optu populaciju nisu sprovedena. Argumenti za megadoziranje su bazirani na ishrani blisko srodnih ovekolikih majmuna, i pretpostavljenoj ishrani preistorijskih ljudi, kao i injenici da veina sisara sintetie vitamin C umesto da se oslanja na prehrambeni unos. Lajnus Poling je proveo znatan deo svojih kasnijih godina zalaui se za upotrebu megadoza vitamina C. On je smatrao da je uspostavljanje preporuenih dnevnog unosa dovoljno za spreavanje skorbuta, ali da nije optimalno doziranje za zdravlje. Megadoze su promovisane za leenje i prevenciju razliitih oboljenja, meu kojima su kancer, prehlada, i koronarna bolest. Te upotrebe nisu podrane klinikom evidencijom, i u nekim sluajevima mogu da budu tetne.

este nuspojave
Relativno velike doze askorbinske kiseline mogu da uzrokuju indigestiju, posebno kad se uzimaju na prazan stomak. Meutim, uzimanje vitamina C u obliku natrijum askorbata i kalcijum askorbata moe da umanji taj efekat.[123] Kad se uzima u velikim dozama, askorbinska kiselina uzrokuje dijareju kod zdravih osoba. U jednom ispitivanju iz 1936. doze do 6 grama askorbinske kiseline su davane grupi od 29 bebe, 93 dece predkolskog i kolskog uzrasta, 20 odraslih tokom vie od 1400 dana. Na tim visokim dozama, toksine manifestacije su primeene kod pet odraslih osoba i etiri bebe. Znaci i simptomi kod odraslih su bili munina, povraanje, dijareja, pojave crvenila lica, glavobolja, nesvest i poremeeni san. Glavna toksina reakcija kod beba je bila alergija koe.

Mogue nuspojave
Vitamin C poveava apsorpciju gvoa, te trovanje gvoem moe da postane problem kod ljudi sa retkim poremeajima predoziranja gvoa, kao to je hemohromatoza. Genetiki poremeaj koji dovodi do neadekvatnih nivoa enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaza (G6PD) moe da uzrokuje razvoj hemolitike anemije kod bolesnika nakon unosa specifinih oksidirajuih supstanci, kao to su velike doze vitamina C.[126] Ve dugo vremena postoji verovanje da vitamin C uzrokuje razvoj kamenja na bubrezima, koje nije bazirano na naunim dokazima. Nedavna ispitivanja su ustanovila da postoji izvesna relacija, meutim jasan generalni link izmeu unosa suvine askorbinske kiseline i formiranja kamenja u bubrezima nije uspostavljen. Postoji nekoliko specifinih izvetaja o vezi izmeu pacijenata sa oksalatnim naslagama i njihovih istorija upotrebe visokih doza vitamina C.

U ispitivanja sprovedenom na pacovima je utvreno da tokom prvog meseca trudnoe visoke doze vitamina C mogu da potisnu proizvodnju progesterona iz corpus luteuma. Progesteron, koji je neophodan za odravanje trudnoe, se formira u corpus luteumu tokom prvih nekoliko nedelja, dok se materica dovoljno ne razvije da preuzme tu ulogu. Spekulisalo se da blokiranje ove funkcije corpus luteuma, visokim dozama vitamina C (1+ g) indukuje rani pobaaj. U grupi ena koje su imale spontani abortus na kraju prvog tromeseja, srednje vrednosti vitamina C su bile znatno vie, meutim autori izvetaja napominju da to ne treba interpretirati kao evidenciju kauzalne asocijacije. U prethodnoj studiji sa 79 ena sa moguim, ranijim spontanim, ili habitualnim abortusom, Javert i Stander su 1943. imali 91% uspeha sa 33 pacijenta koji su primili vitamin C zajedno sa bioflavonoidima i vitaminom K (samo tri abortusa), dok su sva 46 pacijenta koja nisu primila vitamine imala abortus. Ispitivanja na pacovima i ljudima sugeriu da dodavanje suplemenata vitamina C u program treninga sniava oekivane efekte treninga na VO2 maks (maksimalnu potronju kiseonika). Mada rezultati na ljudima nisu statistiki znaajni, ta studija se esto navodi kao evidencija da visoke doze vitamina C imaju nepoeljne efekte na performansu treninga. Kod pacova je bilo pokazano da dodatni vitamin C dovodi do snienja mitohondrijalne produkcije. Poto su pacovi sposobni da proizvedu sav vitamin C koji im je potreban, pitanje je da li su oni relevantan model za humane fizioloke procese u tom pogledu. Mehanizam heksavalentnog hroma koji uzrokuje kancer moe da bude podstaknut vitaminom C.

Mogunost predoziranja
Vitamin C je rastvoran u vodi, ali se dijetarni viak ne apsorbuje, a viak u krvi se brzo izluuje u urin. Iz tih razloga vitamin C ima veoma nisku toksinost. LD50 vrednost (doza koja ubija 50% populacije) kod pacova je 11,9 grama po kilogramu telesne teine kad je data putem prisilne gavae (oralno). Mehanizam smrti od takvih doza (1,2% telesne teine, ili 0,84 kg za oveka od 70 kg) je nepoznat, mada je verovatno u veoj meri mehanike nego hemijske prirode. LD50 vrednost za ljude je nepoznata, meutim, kao i kod drugih supstanci testiranih na ovaj nain, LD50 vrednost pacova se koristi kao orijentir za ljudsku toksinost.

Prirodni izvori C vitamina

Biljni izvori:
Biljke su generalno dobri izvori vitamina C. Njegova koliina u hrani biljnog porekla zavisi od izvora biljki, stanja zemljita, klime u kojoj su biljke rasle, duine vremenskog period nakon branja, uslova skladitenja, i metoda pripreme. Sledea tabela je aproksimativna i pokazuje relativnu zastupljenost razliitih sirovih biljnih izvora. Neke biljke su analizirane u sveem stanju, dok su druge bile osuene (ime je vetaki uveana koncentracija individualnih sastojaka poput vitamina C), tako da su podaci podloni varijacijama i potekoama pri poreenju. Koliine su date u miligramima po 100 grama voa ili povra. Ovi podaci su zaokrueni proseci viestrukih autoritativnih izvora.

10

ivotinjski izvori:
Veliko mnotvo ivotinjskih vrsta i biljki sintetie vitamin C. Stoga se neki ivotinjski proizvodi mogu koristiti kao prehrambeni izvori vitamina C. Vitamin C je najprisutniji u jetri, a najmanje prisutan u miiima. Poto miii sainjavaju najvei deo mesa u ishrani, ivotinjski proizvodi nisu pouzdan izvor vitamina C. On je pris utan u majinom mleku, ali nisu prisutni u sirovom kravljem mleku. Sav suvian vitamin C se izbacuje urinarnim sistemom. Sledea tabela pokazuje relativnu zastupljenost vitamina C u hrani ivotinjskog porekla. Koliine su u miligramima vitamina C po 100 grama hrane:

Dijetalni izvori:
Najbogatiji prirodni izvori su voe i povre, i meu njima, kakadu ljiva i kamu kamu plod sadre najvie koncentracije vitamina C. On je takoe prisutan u nekim vrstama mesa, posebno u jetri. Vitamin C je jedan od najire konzumiranih nutricionih suplemenata. Dostupan je u mnotvu formi, meu kojima su tablete, smee za pie, i kristali u kapsulama. Vitamin C se apsorbuje u crevima putem kanala zavisnih od natrijuma. On se transportuje kroz intestinalni sistem putem od glukoze zavisnih i nezavisnih mehanizama. Prisustvo velikih koliina eera bilo u interstinalnom sistemu ili krvi moe da uspori apsorpciju.

11

Priprema hrane
Vitamin C se hemijski razlae pod odreenim uslovima, mnogi od kojih se javljaju tokom pripreme hrane. Koncentracije vitamina C u raznim prehrambenim supstancama se sniavaju vremenom proporcionalno sa temperaturom na kojoj se uvaju. Kuvanje moe da umanji sadraj vitamina C za oko 60%, delom zbog povienog enzimatskog razlaganja koje moe da bude znatno na temperaturama manjim od take kljuanja. Dua vremena kuvanja takoe doprinose tom efektu, kao i upotreba sudova od bakra, koji katalie razlaganje. Jo jedan izvor gubitka vitamina C iz hrane je njegovo rastvaranje u vodi za kuvanje koja se odbacuje. Meutim vitamin C se ne gubi na ovaj nain iz svog povra istom brzinom. Pokazano je da brokoli zadrava vitamin C bolje od drugog povra. Ispitivanja su takoe pokazala da svee iseeno voe ne izgubi znatnu koliinu nutrijenata u friideru u toku nekoliko dana.

Vitamin C suplementi
Vitamin C je iroko dostupan u obliku tableta i prakova. Redokson je izvela na trite 1934. kompanija Hofman la Ro. On je bio prvi masovno proizvoeni suntetiki vitamin C. Vitamin C je jedan od najire korienih dijetarnih suplemenata. On je u prodaji u obliku kapi, tableta, kapsula, smea za pie, multivitaminskih formulacija, viestrukih antioksidansnih formulacija, i kao kristalni prah. Postoje formulacije sa odloenim otputanjem, kao i formulacije koje sadre bioflavonoide poput kvercetin, hesperidina, i rutina. Veliine tableta i kapsula su u opsegu od 25 mg do 1,5 g. Kristali vitamina C (kao askorbinska kiselina) su tipino dostupni u bocama od 300 g do 1 kg praha (5 ml ajna kaika kristala vitamina C sadri oko 5,0 g).

Industrijska sinteza
Vitamin C se proizvodi iz glukoze promenom dva glavna procesa. Reichsteinov proces, razvijen 1930-tih, koristi fermentaciju, kojoj sledi nekoliko isto hemijskih koraka. Moderni dvostepeni fermentacioni proces, originalno razvijen u Kini tokom 1960-tih, koristi dodatnu fermentaciju kojom se zamenjuje deo kasnijeg hemijskog procesa. Prinos oba procesa je aproksimativno 60% vitamina C iz glukoze. Istraivanja usredsreena na razvoj mikroorganizama (najee kvasca) koji bi sintetisali vitamin C u jednom fermentacionom koraku su u toku. Kao mogua sirovina se razmatra izmeu ostalog galaktoza. Razvoj ove tehnologije bi mogao znatno da umanji trokove proizvodnje. Procenjuje se da je svetska produkcija sintetikog vitamina C aproksimativno na nivou od 110 hiljada tona godinje. Glavni proizvoai su BASF/Takeda, DSM, Merk i Kineska Farmaceutska Grupa Ltd. Do 2008. samo je DSM postrojenje u kotskoj ostalo u pogonu usled jake konkurencije iz Kine. Svetska cena vitamina C je naglo porasla 2008, delom usled porasta cena osnovnih prehrambenih proizvoda, ali i usled anticipacije prestanka rada dva Kineska postrojenja locirana u ijiazhuangu blizo Pekinga, kao dela opteg zatvaranja zagaivake industrije u Kini
12

tokom perioda Olimpijskih igara. Pet kineskih proizvoaa su se sastali 2010. i formirali dogovor o privremenom zaustavljanju proizvodnje da bi se odrala cena. To je uzrokovalo podnoenje tube u amerikom sudu 2011. protiv kineskih kompanija koje su ograniile proizvodnju radi podeavanje cene vitamina C u SAD. Po tvrdnjama tuilaca nakon formiranja dogovora cena vitamina C je dostigla $7 po kilogramu u decembru 2002. dok je bila $2,50 po kilogramu decembra 2001. Kompanije nisu poricale optube, ali su u svojoj odbrani navele da ih je kineska vlada podstakla da deluju na takav nain.

Fortifikacija hrane
Organizacija Zdravlje Kanada je izvrila evaluaciju efekta fortifikacije hrane askorbatom. Nalazi su objavljeni 2005. kao preporuka u dokumentu s imenom Dodavanje vitamina i minerala u hranu. Askorbat je kategorisan kao nutrijent kategorije rizika A, to znai da je to nutrijent sa definisanim gornjim limitom unosa, ali da postoji iroka margina unosa sa malim bezbednosnim rizikom i bez ozbiljnih ili kritinih nepoeljnih efekata. Zdravlje Kanada preporuuje minimum od 3 mg ili 5% RDI vrednosti da bi hrana imala status izvora vitamina C, kao i maksimum fortifikacije od 12 mg (20% RDI vrednosti) za status izvrsnog izvora.

13

Zakljuak

Vitamin C je veoma vaan pomaga naeg metabolizma, a naroito je znaajan za pravilno stvaranje vezivnog tkiva, koje moemo da uporedimo sa cementom koji vezuje cigle u zidu. Ono se nalazi u svakom deliu naeg tela, objedinjuje i privruje delove organa i organskih sistema. Nalazi se u koi, srcu, krvnim sudovima, kostima, miiima, organima za varenje... Koliko je vezivno tkivo vano, najbolje se ogleda u poremeajima i bolestima vezivnog tkiva koje, kada se dese, oteuju najvanije organe naeg tela. Vitamin C uestvuje u stvaranju kolagena - jednog velikog proteinskog lanca koji, zapravo, ini osnovu vezivnog tkiva. Tako vitamin C pomae i zarastanje rana (opet preko vezivnog tkiva). U crevima, vitamin C moe da potpomogne uzimanje gvoa, koje je neophodno za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Sa druge strane, askorbinska kiselina neutralie viak kiseonika u organizmu (antioksidantno dejstvo), to je veoma vano u ouvanju zdravlja elija tkiva, odnosno celog organizma.

14

Literatura:

1. Dr Vladislav Danii Vitaminologija - Tarifa, Beograd 2012 2. Slavica iler-Marinkovi Vitamini Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd 2009 3. Earl Mindell Velika knjiga o vitaminima Menora d.o.o. Zagreb 1998

15