Aleksandar Mekol Smit

KREDENAC PUN IVOTA

Knjiga je posveena Souli Ros i Viki Tejlor

Prvo poglavlje VELIKA ALOST MEU AUTOMOBILIMA U BOCVANI

Dragocena Ramocve sedela je za svojim stolom u Prvoj i damskoj detektivskoj agenciji u Gaboronu. S mesta na kojem je sedela mogla je da gleda kroz prozor, tamo iza drvea akacije, preko trave i retkog bunja, sve do breuljaka obavijenih plaviastom izmaglicom vruine. Bila je to tako plemenita zemlja, i tako prostrana, protegnuta milju za miljom do smeih obzorja tla samom rubu Afrike. Bilo je kasno leto, a tu su godinu obeleile dobre kie. To je bilo vano, jer dobre kie znae rodna polja, a rodna polja znae velike zrele bundeve, od one sorte koju tradicionalno graene gospoe poput Mme Ramocve tako rado jedu. uto meso bundeve ili mirisne tikve, obareno i potom omekano grudvom butera (pod uslovom da moete sebi da ga priutite) bilo je jedan od najlepih poklona koje je Bog podario Bocvani. A veoma je ukusno bilo i s renjem dobre bocvanske govedine, prelivene moom. O da, Bog je Bocvani dao tako mnogo, ba kao to su je uili svih onih godina u nedeljnoj koli u Mocudiju. Napiite listu blagoslova kojima su nebesa obdarila Bocvanu", rekao je uitelj. A mlada Mma Ramocve, grickajui kraj svoje mastiljave olovke i oseajui vrelinu sunca koja se taloila na limenom krovu nedeljne kole, vrelinu tako neumoljivu da je lim kripao ne bi li se oteo zavrtnjima koji su ga prikivali u mestu, napisala je: (1) zemlja;

(2) ljudi koji ive na toj zemlji; (3) ivotinje, a naroito tovljena goveda. Tu je zastala, ali je, posle pauze, dodala: (4) eleznika pruga od Lobatsea do Frensistauna. Predavi listu na ocenjivanje, nazad ju je dobila s velikim plavim znacima odobravanja iza svake stavke i dopisanim komentarom: Odlino, Dragocena! Ti si razborita devojka. Navela si upravo ono to Boevanu ini srenom zemljom. A to je bilo sasvim tano. Mma Ramocve je odista bila razborita osoba, a Bocvana je zaista bila srena zemlja. Kad je Bocvana stekla nezavisnost, pre svih onih godina, one noi kad su srca utihnula u iekivanju jer vatromet nije krenuo na vreme i kad je izgledalo da vetar pun praine predskazuje samo zlo, imali su tako malo. U celoj zemlji postojale su samo tri srednje kole, dve ili tri bolnice i bednih osam milja asfaltiranog druma. To je bilo sve. Ali, da li je? Svakako je bilo i mnogo vie od toga. Bila je tu zemlja tako velika da se prostranstvo inilo beskrajnim; bilo je tu nebo tako iroko i slobodno da je duh mogao da uzleti i leti i ne oseti se ni najmanje sputanim; i bili su tu ljudi, tihi, strpljivi ljudi koji su u toj zemlji uspevali da opstanu i koji su je voleli. Njihova odanost bila je nagraena, jer je zemlja u sebi krila dijamante, goveda su napredovala i ljudi su, ciglu po ciglu, izgradili zemlju na koju su svi mogli da budu ponosni. To je bilo ono to je imala Bocvana i zato je bila srena zemlja. Mma Ramocve osnovala je Prvu damsku detektivsku agenciju prodavi goveda koja joj je ostavio njen otac Obed Ramocve, dobar ovek kog su svi potovali. Zato se ona postarala da okai njegovu sliku na zid kancelarije, odmah pored, ali malice nie od slike pokojnog predsednika Bocvane ser Seretsea Khe, vrhovnog poglavice Bangvata, prvog predsednika Bocvane i pravog dentlmena. Ova poslednja osobina bila je moda najvanija u oima Mme Ramocve. ovek je mogao da

bude nasledni vladar ili izabrani predsednik, ali ne i dentlmen, i to bi se ogledalo u svakom njegovom postupku. Ali ako ste imali lidera koji je bio dentlmen, sa svim onim to uz to ide, tada ste zaista imali sree. A Bocvana je u tom pogledu stvarno imala sree, jer su sva ni njena predsednika bila dobri ljudi i dentlmeni, smernog ponaanja, ba kako i prilii dentlmenu. Moda e jednog dana neka ena postati predsednik, a Mma Ramocve je mislila da bi to bilo jo bolje, pod uslovom, dabome, da ta gospoa poseduje odgovarajue kvalitete, kao to su skromnost i obazrivost. Ne poseduju sve gospoe te kvalitete, razmiljala je Mma Ramocve; nekima, tavie, oni ba upadljivo nedostaju. Uzmimo, na primer, onu enu koja je uvek na radiju onu politiarku koja ljudima vazda govori ta da rade. Imala je iritirajui glas, nalik na lave akala, i naviku da bestidno flertuje s mukarcima, pod uslovom da su mogli na bilo koji nain da potpomognu njenu karijeru. Ako nisu, nije obraala ni najmanju panju na njih. Mma Ramocve se u to uverila roenim oima; videla ju je kako je ignorisala biskupa na javnom skupu, a sve u nameri da razgovara s jednim vanim ministrom koji je moda mogao da kae za nju koju dobru re na pravom mestu. Bilo je to tako oigledno. Biskup Teofilo je zinuo da kae neto o kii, a ona je rekla: Da, biskupe, da. Kia je veoma vana." Ali ak i dok je govorila, gledala je u pravcu ministra i osmehivala mu se. Posle nekoliko minuta neprimetno se odunjala, ostavivi biskupa samog, i potom smestila pored ministra i stala neto da mu apue. Mma Ramocve, koja je posmatrala itavu tu rabotu, nije imala ni najmanju dilemu u vezi s tim ta je to neto bilo, jer je dobro znala takve ene, kojih je bilo mnogo. Zato e morati da budu paljivi pre no to izaberu enu za predsednika. To e morati da bude prava ena; ena koja zna ta je teak rad i kako je to kad nosi pola sveta na ramenima.

Tog dana, sedei za svojim radnim stolom, Mma Ramocve pustila je da joj misli vrludaju. Nije bilo niega naroitog emu bi se posvetila. Nije imala ta da istrauje, budui da je upravo zavrila vanu istragu koju je vodila u ime velike robne kue koja je sumnjala da jedan od njenih poslovoa proneverava novac. Raunovoe su pregledale poslovne knjige i pronale neslaganja, ali nisu mogle da ustanove kako i gde je novac nestajao. Ljut zbog stalnih gubitaka, upravnik je pozvao Mmu Ramocve, koja je sastavila spisak poslovoa i odluila da se malo obavesti o njihovom finansijskom stanju. Ako je novac nestajao, tada ga je po svoj prilici neko na drugom kraju troio. Ovaj elementarni zakljuak tako oigledan odveo ju je pravo do krivca. Sad, nije da je taj razglasio svoje neasno steeno bogatstvo na sva zvona; Mma Ramocve morala je da izvue tu informaciju tako to je postavila iskuenje pred sve osumnjiene. Posle izvesnog vremena, jedan je podlegao izgledima na probitaan posao i ponudio da plati u gotovom sumu koja je daleko premaivala sredstva osobe na takvom poloaju. To nije bila istraga kakve je volela, jer je podrazumevala uzajamne optube i sramoenje, a Mma Ramocve je vie volela da oprosti, ako je to ikako bilo mogue. Nisam zlopamtilo", govorila je, a to je bila istina. Rado je pratala, u toj meri da nije bila kivna ni na Notea Mokotija, svog okrutnog biveg mua, koji joj je prouzrokovao toliko patnje tokom njihovog kratkog, nesrenog braka. Oprostila je Noteu, mada ga vie nikad nije videla, a to bi mu i rekla ako bi sad doao kod nje. Zato, pitala se, zato drati ranu otvorenom kad oprotaj moe da je zatvori? Nesrean ivot s Noteom ubedio ju je da se vie nikad nee udavati. Meutim, one neverovatne veeri pre izvesnog vremena, kad ju je gospodin D. L. B. Matekoni upitao da se uda za njega nakon to je itavo popodne proveo popravljajui potiteni motor njenog malog belog kombija, pristala je. A to je bila ispravna odluka, jer

gospodin D. L. B. Matekoni nije bio samo jedan od najboljili automehaniara u Bocvani nego i jedan od najboljih i najljubaznijih mukaraca. Gospodin D. L. B. Matekoni uinio bi sve za onoga kome je potrebna pomo i, u svetu sve veeg nepotenja, jo uvek je primenjivao starinski moral Bocvane. Bio je dobar ovek, to je, na kraju krajeva, najlepe to moe da se kae o nekom. Bio je dobar ovek. U poetku se vrlo neobino oseala kao verena dama; to je status negde izmeu usedelitva i braka, obeana nekom, ali jo uvek niija supruga. Mma Ramocve je zamiljala da e se venati posle est meseci verenitva, ali taj period je proao i oduio se, a gospodin D. L. B. Matekoni jo uvek nije pominjao venanje. Naravno, kupio joj je prsten i govorio je bez ustezanja i ponosno o njoj kao o svojoj verenici, ali o datumu venanja nisu razgovarali. Ona je zadrala svoju kuu u Zebrinoj ulici, a on je iveo u svojoj kui u selu, blizu starog Kluba Odbrambenih snaga Bocvane i klinike, nedaleko od starog groblja. Nekim ljudima se, dabome, nije dopadalo da ive previe blizu groblja, ali su savremeni ljudi, poput Mme Ramocve, govorili da je to besmislica. Odista, u vezi s tim bilo je mnogo razliitih miljenja. Narod koji je iveo oko Tlokvenga, Batlokva, imao je obiaj da svoje pretke sahranjuje u malim zemljanim kuama okruglih zidova, rondavama*( Tako se zovu na jeziku afrikaans. (Prim. prev.)), u sopstvenom dvoritu. To je znailo da e preminuli lanovi porodice uvek biti s vama, to je bila dobra praksa, smatrala je Mma Ramocve. Ako majka umre, mogla je da bude sahranjena praktino pod krovom svoje dece, tako je njen duh mogao da bdi nad njima. Sigurno je uteino za decuu, mislila je Mma Ramocve, kad znaju da mati lei ispod poda od utabane balege. Bilo je mnogo toga dobrog u vezi sa starinskim obiajima, a Mma Ramocve bi se uvek rastuila pomislivi da neki od tih obiaja odumiru. Bocvana je bila posebna

zemlja, i jo uvek je takva, ali je bila posebnija onda kad su se svi ili gotovo svi pridravali starih bocvanskih obiaja. Savremeni svet bio je sebian i pun hladnih i neutivih ljudi. Bocvana nije nikad bila takva, a Mma Ramocve je bila odluna u nameri da njen deli Bocvane, a to su bili kua u Zebrinoj ulici i kancelarija koju su delili Prva damska detektivska agencija i Brzi motori Tlokvenga, zauvek ostane deo stare Bocvane, gde su se ljudi utivo pozdravljali i umeli da sluaju jedni druge dok govore, i nisu vikali ili mislili samo na sebe. U njenom deliu Bocvane tako neto se nikad nee dogoditi, ama ba nikad. Sedei tog jutra za svojim radnim stolom, dok se pred njom puila olja vrueg biljnog aja, Mma Ramocve bila je sama sa svojim mislima. Bilo je devet sati i radni dan je ve dobrano odmakao (poinjao je u sedam i trideset), ali je Mma Makuci, njena pomonica, dobila nalog da usput svrati do pote, tako da je bilo verovatno da e se jo neko vreme zadrati. Mma Makuci je bila primljena kao sekretarica, ali je vrlo brzo pokazala koliko vredi, stoga je bila unapreena u pomonog detektiva. Uz to, bila je pomonik direktora Brzih motora Tlokvenga, to je bila uloga koje se s vidljivim uspehom prihvatila onomad kad je gospodin D. L. B. Matekoni bio bolestan. Mma Ramocve imala je sree da dobije takvu pomonicu; u Gaboronu je bilo mnogo lenjih sekretarica, koje su sate na svojim sigurnim radnim mestima prekraivale tako to bi s vremena na vreme otkucale neto na pisaoj maini ili podigle tu i tamo slualicu telefona. Veina tih lenjih sekretarica odgovarala je na telefonske pozive jednolinim glasom, kao da su sasvim obuzete sekretarskim poslovima i ne mogu ba nita da uine za pozivaoca. Mma Makuci bila je sasvim drugaija; tavie, ona je na telefonske pozive odgovarala ak suvie entuzijastino, to je ponekad plailo one koji su zvali. Meutim, to je bila beznaajna mana za nekog ko je bio najuspeniji diplomac u svojoj klasi u Koledu za sekretarice u

Bocvani, postigavi devedeset sedam procenata na zavrnim ispitima. Sedei za svojim radnim stolom, Mma Ramocve ula je zvuke aktivnosti iz garae s druge strane kue. Gospodin D. L. B. Matekoni radio je zajedno sa svoja dva egrta, za koje se inilo da su potpuno opsednuti devojkama i koji su uvek ostavljali masne otiske ruku na zidovima kue. Oko svakog prekidaa za svetlo, uprkos brojnim prekorima i opomenama, nalazila se crna fleka tamo gde su egrti naslanjali svoje prljave prste. A Mma Ramocve nalazila je masne otiske prstiju ak i na svojoj telefonskoj slualici i, to ju je jo vie nerviralo, na vratima ormaria s kancelarijskim priborom. Gospodin D. L. B. Matekoni vam je dao pekire i svu tu pucvalu za brisanje masnoe", rekla je jednom prilikom starijem egrtu. Uvek ih imate u kupatilu. Kad zavrite s opravkom kola, operite ruke pre nego to dodirnete druge stvari. Zato vam je to toliko teko?" ,,Ja to uvek radim", rekao je egrt. Nije poteno da tako razgovarate sa mnom, Mma. Ja sam vrlo ist automehaniar." Znai, ti si taj?" upitala je Mma Ramocve, okrenuvi se prema mlaem egrtu. ,,I ja sam vrlo ist, Mma", odvratio je ovaj. Uvek operem ruke. Uvek. Uvek." Onda mora da sam to ja", relda je Mma Ramocve. Mora biti da sam ja ona s masnim rukama. Ja ili Mma Makuci. Moda se zamastimo otvarajui potu." Izgledalo je kao da se stariji egrt naas zamislio nad tim. Mogue", rekao je. Nema velike svrhe da pokuava da razgovara s njima", primetio je gospodin D. L. B. Matekoni kad mu je Mma Ramocve kasnije ispriala o ovom razgovoru. U njihovom mozgu neto nedostaje. Ponekad mi se ini da je to neki povei deo, moda velik kao karburator."

Sada je Mma Ramocve ula glasove koji su dopirali iz garae. Gospodin D. L. B. Matckoni govorio je neto egrtima, a onda se ulo mrmljanje dok mu je jedan od mladia odgovarao. Drugi glas, ovog puta povien, bio je glas gospodina D. L. B. Matekonija. Mma Ramocve je oslukivala. Ponovo su neto napravili i on ih je korio, to je bilo neobino. Gospodin D. L. B. Matekoni bio je ovek blage naravi, koji nije voleo sukobe, i uvek je utivo razgovarao. Ako je smatrao da je neophodno da podigne glas, tada mora biti da je posredi bilo neto to ga je zaista naljutilo. Dizeorivo u obian motor", rekao je, ulazei u njenu kancelariju, briui ruke o veliku guvu pucvale. Moe li da poveruje, Mma Ramocve? Taj... taj blesavi momak, onaj mlai, sipao je dizel u rezervoar vozila koji pokree benzin. Sad moramo da ispustimo gorivo, do kapi, i pokuamo da oistimo rezervoar." ao mi je", rekla je Mma Ramocve. Ali nisam iznenaena." Na trenutak je zastala. ta e biti s njima? ta e biti kad budu radili negde drugde negde gde vie nee imati nekog tako dobrog kao to si ti da vodi rauna o njima?" Gospodin D. L. B. Matekoni je slegao ramenima. Unitavae kola gde god stignu", rekao je. Eto ta e biti s njima. Nastae velika alost meu automobilima u Bocvani." Mma Ramocve je odmahnula glavom. A onda, voena trenutnim impulsom i ne razmiljajui uopte zato to govori, upitala je: A ta e biti s nama, gospodine D. L. B. Matekoni?" Reci su bile izreene i Mma Ramocve je spustila pogled na svoje ruke na pisaem stolu i na dijamantski prsten, koji joj je uzvraao pogled. Najzad je rekla, a gospodin D. L. B. Matekoni je uo ta je rekla. Gospodin D. L. B. Matekoni je delovao iznenaeno.

Zato pita, Mma? ta hoe da kae kad pita ta e biti s nama?" Mma Ramocve je podigla pogled. Pomislila je da bi ba mogla i da nastavi, kad je ve poela. Pitala sam se ta e biti s nama. Pitala sam se da li emo se ikada venati ili emo do kraja ivota da budemo verenici. Samo sam se pitala, to je sve." Gospodin D. L. B. Matekoni je bio zateen. Ali mi smo vereni", rekao je. To znai da emo se venati. To svako zna." Mma Ramocve je uzdahnula. Da, ali sad kau: kad e se ono dvoje venati? Svi to kau. A moda bi i ja trebalo to da kaem." Nekoliko trenutaka, gospodin D. L. B. Matekoni nije govorio nita. Nastavio je da brie ruke pucvalom, kao da se koncentrie na neki teak zadatak, i potom rekao: Venaemo se sledee godine. Tako je najbolje. Do tada emo sve da udesimo i utedeemo dovoljno para za veliku svadbu. Svadba kota, zna. Da li sledee godine, ili one posle nje, ali svakako emo se venati. U to nema ni najmanje sumnje." Ali ja imam novca u Standardnoj ovlaenoj banci", relda je Mma Ramocve. Mogla bih da ga podignem ili bih mogla da prodam nekoliko goveda. Jo uvek imam neto od one stoke koju mi je otac ostavio. Razmnoava se. Sad imam skoro dve stotine grla." Stoku ne sme da prodaje", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Dobro je imati stoku. Moramo da saekamo." Zagledao se u nju, gotovo prekorno, i Mma Ramocve je skrenula pogled. Tema je bila suvie nezgodna, suvie osetljiva, da bi se o njoj tako neuvijeno raspravljalo, stoga nije dalje insistirala. Izgledalo je kao da se on plai braka, i mora da je to bio i (izlog to nije urio da se vee. Pa dobro, ima i takvih ljudi; finih ljudi kojima su ene dovoljno drage, ali koji su obazrivi kada je

re o braku. Ako je to posredi, bie realna u vezi s tim i nastavie da bude verenica. Najzad, to i nije bila tako loa situacija; ta vie, postoje izvesni argumenti koji vie idu u prilog verenistvu nego braku. esto sluate o nezgodnim muevima, ali koliko esto moete da ujete za nezgodnog verenika? Nikad, pomislila je Mma Ramocve. Gospodin D. L. B. Matckoni je izaao iz sobe, a Mma Ramocve je uzela svoju solju biljnog aja. Ako e ve da ostane verenica, gledae da to to bolje iskoristi, a jedan od naina za to bio je da uiva u svom slobodnom vremenu. Vie e itati i provodie vie vremena kupujui. A mogla bi i da se ulani u nekakav klub, kad bi samo uspela da ga nae, ili da moda ak sama osnuje neki, moda poput Kluba veselih dama namenjenog gospoama u ijem je ivotu vladao privremeni zastoj u njenom sluaju, ekanje ali koje su bile reene da to vreme iskoriste to bolje mogu. Bio je to stav koji bi njen otac, pokojni Obed Ramocve, odobrio; njen otac, taj dobri ovek koji je uvek umeo dobro da iskoristi vreme i koji je uvek bio u njenim mislima, isto onako neprestano i pun podrke kao da je bio sahranjen ispod poda po kojem je gazila.

Drugo poglavlje KAKO UPRAVLJATI SIROTITEM

Mma Silvija Potokvani, nadzornica sirotita, razvrstavala je komade tapisona namenjene dobrotvornoj rasprodaji. Bili su razbacani po zemlji, ispod velikog siringa drveta, a ona i nekoliko vaspitaica trudile su se da ih sloe prema redosledu kojim e se potraivati. Tapisoni uopte nisu bili stari, bili su to okrajci karta neobinih oblika koje im je poklonila firma za proizvodnju

tapisona iz Gaborona. Koliko god su majstori bili paljivi, posle pokrivanja svake prostorije ostajali su komadi udnih oblika koji se jednostavno nisu nigde uklapali. Ponekad su bili ba veliki, ako su bili s kraja rolne ili je prostorija i sama imala udan oblik. Ali nijedan nije bio kvadratan ili pravougaon, a to je znailo da im je upotrebljivost bila ograniena. Niko nema sobu ovakvog oblika", relda je jedna od vaspitaica, pokazujui Mmi Potokvani trouglasto pare pegavog crvenog tapisona. Ne znam ta moemo s ovim da uradimo." Mma Potokvani se sagnula da izbliza pogleda tapison. Nije joj bilo lako da se sagne, budui da je bila nesvakidanje tradicionalno graena. Uivala je u jelu, dabome, ali je bila i vrlo aktivna, i pomislio bi ovek da e joj silno hodanje po imanju sirotita i zavirivanje u sve budake, tek toliko da se niko ne bi uspavao, pomoi da smra, ali nije. Sve ene u njenoj porodici bile su takve grae i to im je donelo dobru sreu i uspeh; nije bilo svrhe, smatrala je, biti mrav i nesrean, kad su dobre strane komotne osobe bile tako oigledne. Uz to, i mukarci su voleli takve ene. Strano je bilo ono to je spoljni svet uinio Africi, sa shvatanjem da bi mrave dame, neke tanke kao sekoboldi, stonoga, trebalo smatrati privlanim. To nije bilo ono to su mukarci zaista eleli. Mukarci su eleli ene iji ih je oblik podseao na dobre stvari na trpezi. Vrlo udan oblik", sloila se Mma Potokvani. Ali ako spojimo dva trougla, ne dobijamo li tada kvadrat ili barem neto vrlo slino tome? Zar ne mislite da je tako, Mma?" Vaspitaica ju je na trenutak bledo pogledala, ali joj je potom mudrost predloga Mme Potokvani pukla pred oima i ena se iroko osmehnula. Bilo je tu jo trouglastih komada i posegnula je za jednim i poloila ga pored udnog pareta crvenog tapisona. Rezultat je bio

skoro savren kvadrat, ak iako su dva komada tapisona bila razliite boje. Mma Potokvani bila je zadovoljna rezultatom. im razvrstaju komade tapisona, istai e obavestenje u Optinskom klubu Tlokvenga i pozvati ljude na dobrotvornu rasprodaju. Prodae sve bez problema, pomislila je, a novac e otii u fond koji su prikupljale za knjige namenjene nagraivanju dece. Na kraju svakog polugodita, oni koji su vredno uili dobijali su nagradu za svoj trud; atlas, moda, ili Bibliju na secvana jeziku, ili neku drugu knjigu koja e im koristiti u koli. Iako sama nije ba mnogo itala, Mma Potokvani je nepokolebljivo verovala u mo knjige. Po njenom miljenju, to je vie knjiga imala Bocvana, to bolje. Budunost e se temeljiti na knjigama; na knjigama i ljudima koji znaju kako da ih koriste. Bilo bi divno, pomislila je, napisati knjigu koja bi pomogla drugim ljudima. to se nje tie, naravno, ona ni sluajno nije imala vremena za tako neto, a i da ga je imala, isto je sumnjala da ima sposobnost za pisanje. Ali da je nekim sluajem napisala knjigu, ta knjiga bi se sasvim izvesno zvala Kako upravljali sirotitem. Bila bi to korisna knjiga za svakog ko preuzme njen posao kada ona ode u penziju, ali, naravno, i za sve druge gospoe koji upravljaju sirotitima na drugim mestima. Mma Potokvani je provela dosta vremena razmiljajui o sadraju takvog dela. Veliki njegov deo bavio bi se svakodnevnim poslovima u sirotitu: planiranjem obroka, raspodelom dunosti, i tome slino. Ali bilo bi tu i poglavlje o psiholokom pristupu u upravljanju sirotitem. Mma Potokvani znala je mnogo o tome. Mogla je da vam pria, na primer, o tome koliko je vano ne razdvajati brau i sestre, ako je to ikako mogue, i o tome kako se izlazi na kraj s problematinim ponaanjem. Takvo ponaanje bilo je gotovo uvek posledica nesigurnosti i leilo se na jedan i ni na koji drugi nain: ljubavlju. Takvo je bar bilo njeno iskustvo i ak iako je

poruka bila jednostavna, bila je, po njenom miljenju, krajnje istinita. Drugo poglavlje veoma vano bilo bi o prikupljanju novca. Svako sirotite moralo je da prikuplja novac i ta obaveza je uvek bila tu. ak iako ste uspeno izvrili sve ostale obaveze, uvek je ostajao problem novca, ta uporna briga koja je kljucala negde u pozadini uma. Mma Potokvani ponosila se svojom sposobnou u tim stvarima. Ako je neto bilo potrebno novi komplet erpi i lonaca za jedan od paviljona ili par cipela za dete ije su se cipele pohabale uspevala je da nae donatora koga je bilo mogue ubediti da da novac. Malo je ljudi moglo da se odupre Mmi Potokvani, a bilo je dana kad je ak i potpredsednik Bocvane lino, velikoduan ovek koji se ponosio svojom politikom otvorenih vrata, snudeno razmiljao o dravama u kojima je bilo nezamislivo da svaki graanin ima pravo da zahteva susret s drugim najvanijim ovekom u dravi. Mma Potokvani naterala ga je da obea da e nai nekog ko e prodavati njen graevinski materijal, a on je pristao ne razmiljajui mnogo o tome. Graevinski materijal nabavljali su od firme spremne da ga jeftino proda, ali je sve to oduzimalo mnogo vremena. Na samom vrhu liste pomagaa Mme Potokvani nalazio se gospodin D. L. B. Matekoni. Godinama se ve oslanjala na njega u pogledu odravanja mehanizacije u sirotitu, koja je obuhvatala pumpu za vodu, za koju je on sad insistirao da se zameni, i kombi koji je prevozio siroad u grad. Vozilo je bilo staro, iscrpljeno viegodinjim truckanjem pranjavim drumom koji je vodio do sirotita i da nije bilo strune ruke gospodina D. L. B. Matekonija, ve bi mu odavno doao kraj. Ali bio je to kombi iju je duu poznavao, a bio je i blagosloven Bedfordovim motorom, napravljenim da traje i traje, poput matore mazge koja vue kola. Sirotite je verovatno moglo da priuti sebi kupovinu novog kombija, ali Mma

Potokvani nije videla zato bi troila pare na neto novo kad je ve imala neto staro to je jo uvek radilo. Tog subotnjeg jutra, dok su razvrstavale komade tapisona za rasprodaju, Mma Potokvani je iznenada pogledala na svoj runi sat i ustanovila da bi gospodin D. L. B. Matekoni mogao svakog asa da stigne. Zamolila ga je da doe i pogleda merdevine koje su se polomile i bilo je potrebno da se zavare. Nove merdevine bi kotale mnogo i verovatno bi bile bezbednije, ali zato kupovati nove merdevinc, upitala se Mma Potokvani. Nove merdevine bile bi moda sjajnije, ali teko da bi imale snagu njihovih starih metalnih merdevina, koje su pripadale eleznici i koje su im poklonili pre skoro deset godina. Ostavila je vaspitaice da raspravljaju o okruglom paretu zelenog tapisona i vratila se u kancelariju. Ispekla je za gospodina D. L. B. Matekonija, kao i obino, kola, ali se ovog puta naroito potrudila da bude sladak i bogat. Znala je da gospodin D. L. B. Matekoni voli voni kola, pogotovo s groicama, i ubacila je u testo nekoliko pregrti vie, samo zbog njega. Polomljene merdevine bile su samo izgovor da ga pozove, ali je na umu imala jedan sasvim drugi posao, a dogovor se niim nije mogao zapeatiti tako dobro kao kolaima. Kad je gospodin D. L. B. Matekoni naposletku stigao, ekala ga je pripravna, sedei direktno ispred ventilatora u svojoj kancelariji, uz blagodet udara vazduha koji je proizvodilo okretanje elise, posmatrajui kroz prozor bujno drvee napolju. Iako je Bocvana bila suna zemlja, pred kraj kine sezone bila je uvek zelena i bilo je hladovine na svakom oku. Samo na poetku leta, pre no to bi prispele kie, bilo je sve sasueno i poutelo. Tada je ve i stoka bivala mrava, ponekad toliko da ju je bilo alosno videti i vlasnicima se srce cepalo dok su gledali kako stada upkaju malobrojne preostale sasuene travke, glava pognutih od slabosti.Tako je bivalo sve dok se na istoku ne bi nagomilali purpurni oblaci i

vetar doneo miris kie kie koja je poput srebrnih arava padala na zemlju. Tak oje bilo, naravno, ako bi kie dole. Ponekad su vladale sue i itava sezona prola bi sa samo nekoliko kapi kie, a suvoa bi postala bolna i sveprisutna, poput praine u gui. Bocvana je, dabome, imala sree; mogla je da uveze ito, ali bilo je zemalja koje to nisu mogle, jer nisu imale novca, i tamo nije bilo niega to bi stalo izmeu naroda i gladi. To je bilo breme Afrike, mada ga je ona dostojanstveno nosila; ali je Mmu Potokvani ipak bolela spoznaja da su njeni blinji, Afrikanci, izloeni takvoj patnji. Sada je, meutim, drvee bilo pokriveno zelenim liem i gospodindin D. L. B. Matekoni je ispred upravne zgrade sirotita s lakoom naao senovito mesto za parkiranje. Dok je izlazio iz kola, priao mu je deki i uhvatio ga za ruku. Dete je podiglo ozbiljan pogled ka njemu, a gospodin D. L. B. Matekoni mu se osmehnuo. Posegavi u dep, izvukao je pregrt peperminombona u arenim papiriima i spustio ih detetu na dlan. Videla sam vas, gospodine D. L. B. Matekoni", rekla je Mma Potokvani kad je njen posetilac uao u kancelariju. Videla sam kad ste dali slatkie onom detetu. To dete je pametao. Zna da ste plemenit ovek." Nisam ja nikakav plemenit ovek", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. ,,Ja sam obian automehaniar." Mma Potokvani se nasmejala. Niste vi obian automehaniar. Vi ste najbolji automehaniar u Bocvani! To svi znaju." Ne", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni. Samo vi tako mislite." Mma Potokvani je energino odmahnula glavom. Dobro, zato onda britanski visoki poverenik daje svoja kola na opravku kod vas? Ima u Bocvani mnogo velikih servisa koji bi rado odravali takve automobile. Ali on ipak dolazi ba kod vas. Uvek."

Ne bih znao da kaem zato", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Ali mislim da je on dobar ovek i da voli da dolazi u mali servis." Bio je suvie skroman da bi prihvatio njene pohvale, ali je ipak bio svestan svog ugleda. Razume se, da su ljudi znali za njegove egrte i koliko nita ne valjaju, moda bi drugaije mislili o Brzim motorima Tlokvenga, ali ti egrti nee zanavek biti tamo. Stavie, za dva meseca trebalo je da zavre poduku i to je trebalo da bude kraj. Koliko e biti mirno kad jednom odu! Koliko e prijatno biti kad ne bude morao da razmilja o teti koju su nanosili automobilima koji su mu bili povereni. Bie to jedna nova sloboda za njega; olakanje od brige koja mu je svakodnevno pritiskala ramena. Dao je sve od sebe da ih valjano podui i s godinama su neto i nauili, ali bili su nestrpljivi, a to je bio koban nedostatak u karakteru automehaniara. Magarci i automobili iziskivali su strpljenje. Jedna od starijih devojica skuvala je aj i donela ga na posluavniku zajedno sa sonim kolaem od voa. Videvi kola, gospodin D. L. B. Matekoni se na trenutak namrtio. Poznavao je Mmu Potokvani, a veliki kola, pripremljen posebno za ovu priliku, bio je nedvosmislen signal da je ona nameravala da trai neto od njega. Kola ove veliine, iz kojeg se irio snaan miris groica, znaio je po svoj prilici neki veliki mehaniki problem. Kombi? Nedavno je zamenio paknove na koionim diskovima, ali malo su ga brinuli zaptivai na motoru. Kod tako stare maine, zaptivai su umeli da propadnu, a mogao je i blok motora da se pregreje i... Pripremila sam vam kola", rekla je vedro Mma Potokvani. Vi ste vrlo velikoduna osoba, Mma", rekao je jednolinim glasom gospodin D. L. B. Matekoni. Uvek se setite da volim groice." Imam ja jo mnogo groica", odvratila je Mma Potokvani, proprativi svoje rei velikodunim gestom; ba onakvim kakav bi priliio nekom s neogranienom

zalihom groica. Posegnula je za posluavnikom i potom odsekla veliko pare kolaa za svog gosta. Gospodin D. L. B. Matekoni ju je posmatrao i pomislio: im pojedem ovaj kola, morau da kaem da. Odmah potom, meutim, usledila je naredna misao: ionako uvek kaem da, s kolaima i bez njih. U emu je, onda, razlika? Pretpostavljam da vam Mma Ramocve ovih dana esto pravi kolae", rekla je Mma Potokvani, stavljajui izdano pare kolaa i na svoj tanjir. Mislim da je dobra kuvarica." Gospodin D. L. B. Matekoni je klimnuo glavom. Bundevu i takve stvari niko ne ume da spremi kao ona", odvratio je. Ali ume i da mesi kolae. Vi gospoe ste vrlo pametne." Jesmo", sloila se Mma Potokvani, sipajui aj. Mnogo smo pametnije od vas mukaraca ali, naalost, vi to ne znate." Gospodin D. L. B. Matekoni je spustio pogled ka svojim cipelama. To je verovatno tano, pomislio je. Ponekad je bilo teko biti mukarac, pogotovo kad te ene stalno podseaju na to. Ali ima i pametnih mukaraca, pomislio je, a ti mukarci su vredeli truda gospoa poput Mme Potokvani. Problem je bio u tome to on nije bio jedan od tih pametnih mukaraca. Gospodin D. L. B. Matekoni je pogledao kroz prozor. Pomislio je da bi moda trebalo neto da kae, ali nita mu nije padalo na pamet. Ispred prozora, gotovo neprimetno se njihala grana paunovca na kojoj se jo uvek nalazilo nekoliko crvenih cvetova. Rasle su nove mahune sa semenkama, mada su tu i tamo jo uvek visile one lanjske, dugake i pocrnele. Ba lepo drvo, taj paunovac, pomislio je, sa svojom senovitom kronjom i crvenim cvetovima, i onim nizovima nenih listova, slinih perju, koji se blago njiu na vetru... Zastao je. Izgledalo je kao da se tanka zelena granica tik pred otvorenim prozorom nekako odmotava i s oklevanjem prua napred, kao da se odvija neki ubrzani proces rasta.

Ustao je sa stolice, sputajui svoje napola pojedeno pare kolaa. Neto ste videli?" upitala je Mma Potokvani. Da ne spremaju deca neki nestaluk tamo napolju?" Gospodin D. L. B. Matekoni je priao korak blie prozoru i potom stao. Na toj grani ispred prozora je zmija, Mma. Zelena zmija." Mma Potokvani je uzdahnula i ustala da proviri kroz prozor. Suzila je naas pogled, zagledavi se kroz lie i potom iznenada stegla nadlakticu gospodina D. L. B. Matekonija. U pravu ste, Rra! Zmija! Jao! Vidite je samo!" Da", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Pri tom je i podugaka. Pogledajte, rep joj je ak tamo dole." Morate da je ubijete, Rra", rekla je Mma Potokvani. Nai u vam motku." Gospodin D. L. B. Matekoni je klimnuo glavom. Znao je da ljudi uvek kau da zmije ne treba ubijati im ih vidite, ali nije se smelo dozvoliti zmijama da prilaze ovako blizu siroiima. Moda su stvari stajale drugaije tamo u ipraju, gde je zmijama bilo mesto i gde su imale svoje vlastite staze i bogaze i vijugale na sve strane, ali ovo ovde bilo je neto drugo. Ovo je bilo prednje dvorite sirotista i zmija je svakog asa mogla da padne na glavu nekog siroeta koje se zadesi ispod drveta. Mma Potokvani je bila u pravu; morae da ubije zmiju. Naoruan drkom metle koju je Mma Potokvani izvadila iz ostave, gospodin D. L. B. Matekoni, za kojim je na diskretnoj udaljenosti ila nadzornica sirotista, zaao je iza ugla upravne zgrade. Drvo paunovca izgledalo je vie kad se gledalo spolja i pitao se da li e uspeti da dohvati granu na kojoj se nalazila zmija. Ako ne bude uspeo, nee moi nita da uradi. Morae naprosto da upozore decu da se neko vreme dre podalje od tog drveta.

Jednostavno se popnite gore i mlatnite je", proaputala je Mma Potokvani. Pogledajte! Eno je. Sad ne mrda." Ne smem da se penjem tamo", pobunio se gospodin D. L. B. Matekoni. Ako joj priem preblizu, mogla bi da me ujede." Rekavi to, zadrhtao je. Te zelene zmije penjaice, zvane slango, spadaju meu najotrovnije zmije i gore su, kau, ak i od mai, jer u Bocvani nema seruma protiv njihovog ujeda i mora da se telefonira u Junu Afriku da bi se taj serum nabavio ako slango nekog ujede. Ali morate da se popnete", nagovarala ga je Mma Potokvani, inae e pobei." Gospodin D. L. B. Matekoni ju je pogledao, kao da je hteo da se uveri da ona zaista zahteva to od njega. Traio je znake da nije tako mislila, ali nije ih bilo. Nije smeo da se popne na drvo, U zmijino carstvo; jednostavno nije smeo. Ne Smem", rekao je. Ne smem da se penjem gore. Pokuau da je dohvatim ovom motkom. Udarau po grani." Izgledalo je da Mma Potokvani nije ba sigurna da je to reenje, jer je prvo ustuknula i tek potom nesigurno koraknula napred. Zaklonila je oi od sunca da bi posmatrala drku metle koja je delimino nestala u kronji drveta. Sto se gospodina D. L. B. Matekonija tie, on je zaustavio dah; nije bio kukavica, tavie, bio je hrabriji od mnogih. Nikad se nije izvlaio od dunosti i znao je da mora da se obrauna s ovom zmijom, ali znao je da se sa zmijama moe obraunati samo tako to e ostvariti prednost nad njima, a ova zmija je na drvetu bila na svom terenu. Ono to se potom desilo bilo je tema opirnih diskusija meu osobljem sirotita, kao i meu grupicom siroia koji su dogaaj posmatrali iz sigurnosti verande na upravnoj zgradi. Gospodin D. L. B. Matekoni je moda dotakao zmiju motkom, a moda i nije. Mogue je

da je zmija spazila pribliavanje motke i reila da se povue, jer su ove zmije plaljive, uprkos svom jakom otrovu, i ne trae kavgu. Pokrenula se, i to velikom brzinom, klizei kroz lie i granje tenim, talasavim pokretima. Za samo nekoliko sekundi, spustila se niz deblo drveta, neverovao priljubljena uz njega, da bi se potom nala na tlu i kao strela jurnula preko sprene zemlje. Mma Potokvani je ciknula, jer je izgledalo kao da se zmija uputila prema njoj, ali je ova na to skrenula i urno odvijugala ka velikom bunu hibiskusa koji je rastao na malom travnjaku iza upravne zgrade. Gospodin D. L. B. Matekoni je uzviknuo i pojurio je, udarajui metlom o zemlju. Zmija je ubrzala i stigla do trave, koja joj je bila od pomoi u bekstvu. Gospodin D. L. B. Matekoni je stao; nije imao elje da ubije ovu duguljastu zelenu prugu ivota, koja se zasigurno nee vie zadravati ovde i predstavljati opasnost za bilo koga. Okrenuo se Mmi Potokvani, koja je prinela ruku ustima i kratko podvrisnula, to je bio tradicionalan i sasvim primeren postupak u trenucima slavlja. Kako ste hrabri!" uzviknula je. Oterali ste zmiju!" Ne ba", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni. Mislim da je svakako odluila da ode." Mma Potokvani nije htela ni da uje za to. Okrenuvi se grupi siroia koji su uzbueni amorili meu sobom, rekla je: Vidite li ovog iku? Vidite li kako nas je spasio od one zmije?" Ajoj!" uzviknulo je jedno od siroadi. iko, ala ste vi hrabri!" Gospodin D. L. B. Matekoni je u neprilici skrenuo pogled u stranu. Dodavi drku od metle Mmi Potokvani, okrenuo se da ue natrag u kancelariju, gde ga je ekao ostatak njegovog kolaa. Opazio je da mu se ruke tresu. A sad", rekla je Mma Potokvani, dok je stavljala jo jedno, naroito izdano pare kolaa na tanjir gospodina D. L. B. Mekonija, sad moemo da popriamo. Sad

znam da ste hrabar ovek, kao to sam, uostalom, i mislila da jeste." Nemojte vie da me nazivale iko", rekao je. Nisam nita hrabriji od bilo kog drugog oveka." Mma Potokvani kao da ga nije ula. Hrabar ovek", nastavila je. ,,A ja ve vie od nedelju dana i traim ba takvog. Konano sam ga nala." Gospodin D. L. B. Matekoni se namrtio. Tako dugo imate zmije? A ta je s ovdanjim mukarcima? ta je s muevima vaspitaica? Gde su oni?" Ma ne, ne zmije", relda je Mma Potokvani. Nismo videli nijednu sem ove. Re je o neemu drugom. Imam plan za koji mi je potreban hrabar ovek. A vi ste oigledno taj. Potreban mi je hrabar ovek koji je uz to i svima poznat." Ja nisam svima poznat", rekao je brzo gospodin D. L. B. Matekoni. Ali jeste! Svi znaju va servis. Svi su vas videli kako stojite ispred njega, briui ruke krpom. Svako ko se proveze pored, kae: 'Eno gospodina D. L. B. Matekonija ispred njegovog servisa. To je on.'" Gospodin D. L. B. Matekoni zagledao se u svoj tanjir. Morila ga je snana slutnja, ali reio je da, bez obzira na to, dovri svoje pare kolaa dok mu Mma Potokvani bude otkrivala ta mu je pripremila. Ovog puta bie jak, pomislio je. Odupro joj se nedavno u vezi s kvarom na pumpi i potrebom da se kupi nova; sada e joj se ponovo odupreti. Uzeo je pare kolaa i odgrizao povei zalogaj. Groice su sad, u prisustvu opasnosti, bile jo ukusnije. elim da mi pomognete da prikupim novac", rekla je Mma Potokvani. Imamo deaka koji veoma lepo peva. Jedan je od starijih, ima esnaest godina, a gospodin Slejter s Maitisong festivala eli da ga poalje u Kejptaun, da sudeluje na takmienju. Ali to kota, a ovaj deak nema novca, jer je jadno siroe. Moi e da ide samo ako

sakupimo novac za njega. Ako ode, bie to znaajno za Bocvanu, ali i za njega samog." Gospodin D. L. B. Matekoni je spustio ostatak kolaa. Bespotrebno sam brinuo, pomislio je: ovo je zvualo kao sasvim razumna molba. Prodavae u svom servisu listie za tombolu, ako to bude htela, ili e pokloniti besplatno servisiranje kola kao jednu od nagrada. Meutim, nije mu bilo jasno po emu je za tako neto potrebna hrabrost. A onda je saznao. Mma Potokvani je uzela svoju olju, otpila gutljaj aja i potom obelodanila svoj plan. Gospodine D. L. B. Matekoni, elela bih da izvedete sponzorisani skok padobranom", rekla je.

Tree poglavlje MMA RAMOCVH POSEUJE SVOJU ROAKU U MOUDIJU I RAZMILJA Mma Ramocve se te subote nije videla s gospodinom D. L. B. Matekonijem, jer se svojim malim belim kombijem odvezia u Moudi. Planirala je da ostane tamo do nedelje, ostavivi decu na brigu gospodinu D. L. B, Matekoniju. To su bila deca iz sirotita, koju je gospodin D. I B. Matekoni pristao da uzme kod sebe u kuu i stara se o njima, ne konsultujui se o tome s Mmom Ramocve. Meutim, ona prosto nije mogla da mu to zameri, iako bi mnoge ene smatrale da ih je potrebno pitati da li ele da deca uu u njihov ivot; ovako neto bilo je tipino za njegovu velikodunu prirodu, posle nekoliko dana, deca su prela kod nje, to je bilo bolje nego da su ostala da ive u njegovoj kui, meu svim onim automobilskim delovima razbacanim po podu i praznim kredencima u kuhinji (gospodin D. L. B. Matekoni se nije trudio da kupuje ba mnogo hrane).

Tako su se devojica i njen brat preselili u Zebrinu ulicu; devojica u invalidskim kolicima, jer zbog bolesti nije mogla da hoda, i deak mnogo mlai od nje, kome je, posle svega to mu se dogodilo, bilo potrebno mnogo panje. Mma Ramocve nije imala nekog posebnog razloga da se uputi gore u Moudi, ali to je bilo selo u kojem je odrasla, a oveku, zapravo, nikad nije potreban izgovor da bi posetio mesto u kojem je proveo detinjstvo. To je ono udesno u vezi s povratkom korenima; nema potrebe za objanjenjem. U Moudiju su svi znali ko je ona: kerka Obeda Ramocvea, koja je otila u Gaboron i tamo napravila pogrean izbor udavi se za trubaa kog je upoznala u autobusu. To je bilo neto to su svi znali, deo mree uspomena koja je inila seoski ivot u Bocvani. U tom svetu niko nije morao da bude stranac; svako je mogao da bude na neki nain povezan s drugima, ak i posetilac; jer, posetioci dolaze s razlogom, zar ne? Oni su, prema tome, povezani s ljudima koje poseuju. Tako je tu bilo mesta za svakog. Mma Ramocve je u poslednje vreme mnogo razmiljala o tome kako se ljudi mogu uklopiti. Svet je veliko mesto i pomislio bi ovek da u njemu ima mesta za sve. Ali, izgleda da nije tako. Mnogo je ljudi koji su nesreni i eleli bi da odu nekud. esto ele da odu u zemlje koje su imale vie sree kao Bocvana da bi tamo uinili neto vie sa svojim ivotom. To je razumljivo, a opet, ima onih koji ne ele pridolice. Ovo je nae mesto, kau; niste dobrodoli. Tako je lako razmiljati na takav nain. Ljudi ele da se zatite od onih koje ne poznaju. Drugi ljudi su drugaiji; govore drugaijim jezikom i nose drugaiju odeu. A opet, i oni su ljudi, zar ne? Razmiljaju na isti nain i imaju iste nade kao svi ostali. Kako god pogledate, oni su naa braa i sestre, a bratu ili sestri ne moete da okrenete lea.

U Mocudiju je sve bilo uurbano. Tog popodneva je trebalo da se odri venanje u protestantskoj crkvi i iz Serove i Mahapije pristizala je rodbina neveste. Neto se dogaalo i u jednoj od kola sportski dan, izgledalo je a dok je prelazila preko igralita (obinog pareta pranjavog zemljita, alostivo je primetila) nastavnik s mekim zelenim eirom na glavi vikao je na grupu dece u sportskim ortsevima. Malo dalje na drumu, besciljno je tumarao par magaraca, terajui muve repovima koje su izjeli moljci. Ukratko, bila je to tipina subota u Moudiju. Mma Ramocve otila je do kue svoje roake i sela na stoliicu u lelapi, malom, pomno poienom dvoritu koje ini neposredno okruenje tradicionalne bocvanske kue. Mma Ramocve je rado obilazila svoju roaku, jer su joj te posete omoguavale da bude u toku s deavanjima u selu. To su bile informacije na koje niste mogli da naiete ni u jednim novinama, a opet, bile su isto tako zanimljive u mnogo emu jo i vie od velikih svetskih dogaaja o kojima su izvetavale novine. Stoga je sedela na tradicionalnoj stoliici, ije je sedite bilo izatkano od tankih traka grubo obraene koe i sluala svoju roaku kako joj pria ta se sve izdeavalo. Mnogo se toga zbilo od poslednje posete Mme Ramocve. Jedan nii poglavica, poznat po svojoj sklonosti da pije previe piva, upao je u bunar, ali je spaen zato to je deak koji je prolazio tuda sluajno pomenuo da je video da je neko skoio u bunar. Umalo da ne poveruju tom deaku", rekla je roaka. On je od onih koji slau im zinu. Ali sreom je neko odluio da proveri." Taj deak e biti politiar kad odraste", rekla je Mma Ramocve. To e biti najbolji posao za njega." Roaka je ciala od smeha. Da, oni ba umeju da lau. Uvek nam obeaju da e svaka kua dobiti vodu, ali je nikad ne sprovedu. Kau da nema dovoljno cevi. Moda dogodine."

Mma Ramocve je odmahnula glavom. Voda je bila izvor mnogih problema u sunoj zemlji, a politiari nisu nimalo olakavali stvari obeavajui vodu koju nisu imali. Kad bi samo opozicija prestala da se gloi izmeu sebe", nastavila je roaka, dobila bi izbore i reila se ove vlade. To bi bilo ba dobro, zar ne?" Ne bi", relda je Mma Ramocve. Roaka je buljila u nju. Ali, bilo bi sasvim drugaije kad bismo dobili novu vladu", relda je. Zaista?" upitala je Mma Ramocve. Nije bila cinina ena, ali se pitala da li bi grupa ljudi koja neverovatno lii na drugu grupu ljudi upravljala na iole drugaiji nain. Meutim, nije ela da se uputa u poli-tike rasprave sa svojom roakom, stoga je promenila temu upitavi je ta je bilo s jednom metankom koja je ubila kozu svoje kominice jer je mislila da kominica oijuka s njenim muem. Ta pria je bila aktuelna ve due vreme i svi su se grdno zabavljali prepriavajui je. Iskrala se usred noi i prerezala kozi grlo", rekla je roaka. Koza je sigurno pomislila da je tokolo*( U afrikom
folkloru, obestan i lascivan dlakavi patuljak (crn kao no, s licem pavijana, polu-ovek, polu-ivotinja, ima samo jednu polovinu zadnjice, a mujak ima ogroman polni organ). (Prim. prev.)) ili tako neto.

Ona je vrlo zla ena." Ima ih mnogo takvih", rekla je Mma Ramocve. Mukarci misle da ene ne mogu da budu zle, ali mi ba umemo da budemo takve." Jo vie nego mukarci", rekla je roaka. ene su mnogo zlobnije, zar ne misli?" Ne", odvratila je Mma Ramocve. Po njenom miljenju, stepeni muke i enske zlobe bili su otprilike isti; prosto su poprimali malo drugaije oblike. Roaka se zlovoljno zagledala u Mmu Ramocve. ene samo nemaju prilike da budu zle u velikom stilu", promrmljala je. Mukarci su zaposeli sve najbolje poslove, one na kojima moe da bude stvarno zao. Da

se enama doputa da budu generali i predsednici i tome slino, bile bi jako zle, iste kao svi oni zli mukarci. Samo im daj priliku. Pogledaj samo kako se ponaaju one ene generali." Mma Ramocve je uzela vlat slame i stala da je razgleda. Navedi jednu", rekla je. Roaka je razmislila, ali nijedno joj ime nije padalo na pamet, barem ne generalsko. Ona Indijka, gospoa Gandi." I, je li ona ubijala ljude?" upitala je Mma Ramocve. Ne", odvratila je roaka. Neko je ubio nju. Ali..." Eto ti", rekla je Mma Ramocve. Pretpostavljam da ju je ubio mukarac, ili je to bila neka ena, ta misli?" Roaka nije odgovorila. Neki deki je virio preko zida klalupe, buljei u dve ene. Oi su mu bile velike i okrugle, a ruke, koje su trcale iz rukava otrcane crvene koulje, veoma mrave. Roaka je pokazala prema njemu. Ovaj mali ne moe da govori", rekla je. Jezik mu ne radi kako valja. Zato samo gleda drugu decu dok se igraju." Mma Ramocve mu se osmehnula i obratila mu se blagim reima na secvana jeziku. Ali bie da je deki nije uo, jer se bez odgovora okrenuo i polako odetao na svojim goljavim nogama. Mma Ramocve je na trenutak zautala, zamiljajui kako bi bilo biti deki poput ovoga, mrav i bez glasa. Imam sree, pomislila je i okrenula se roaci, rekavi: Mi imamo sree, zar ne? Pogledaj nas, tradicionalno graene gospoe, a vidi tog sirotog dekia s njegovim mravim rukama i nogama. I jo moemo da govorimo, a on ni glas ne moe da pusti." Roaka je klimnula. Imamo sree to smo takve", rekla je. Mi smo srene ene, jer sedimo ovde na suncu i imamo toliko toga o emu moemo da priamo."

Toliko toga o emu je moglo da se pria i tako malo toga to je moglo da se radi. Ovde u Moudiju, daleko od vreve Gorona, Mma Ramocve je oseala kako se ponovo usklauje s ritmovima seoskog ivota, ivota mnogo sporijeg i duhovnijeg od onog u gradu. Bilo je i u Gaboronu vremena i prostora za razmiljanje, ali to je ipak bilo mnogo lake ovde, gde je ovek mogao da podigne pogled ka brdima i posmatra tanane pramenove oblaka, nita vie od toga, kako lagano plove nebom; ili da oslukuje zveket klepetua na govedima i hor cvraka. Ba to je bilo ono ime se odlikovao ivoi u Bocvani; dok je ostatak sveta radom dovodio sebe u stanje grozniave aktivnosti, ovde je jo uvek moglo da se sedi pred kuom narandasto-utih zidova, sa oljom biljnog aja u ruci, i razgovara o sasvim malim stvarima: poglavicama u bunarima, kozama i ljubomori.

etvrto poglavlje ENA KOJA SE RAZUME U KOSU Tog ponedeljka, Mma Ramocve je imala zakazan sastanak. Veina njenih klijenata nije se trudila da se najavi, ve su vie voleli da upadnu nenajavljeni i u nekim sluajevima ne otkrivajui svoj identitet. Mma Ramocve je razumela zato ljudi ele tako da posluju. Nije bilo lako obratiti se detektivskoj agenciji, pogotovo ako je ovek imao problem vrlo line prirode, i mnogi su morali da smognu poprilino mnogo hrabrosti pre no to su zakucali na njena vrata. Razumela je i zbog ega lekari katkad nailaze na slino ponaanje; zbog ega pacijenti priaju o svemu sem o stvarnom problemu i onda, u poslednjem trenutku, pomenu ono to ih zaista mui. Proitala je negde u nekom od onih starih asopisa koje je volela da lista Mma Makuci o leku kome je jedan

pacijent doao s papirnom kesom na glavi. Jadan ovek, pomislila je Mma Ramocve. Mora biti da je grozno kad se zbog neega toliko stidi da mora da nosi papirnu kesu na glavi! ta li je muilo tog oveka? pitala se. Ljudi su ponekad imali probleme o kojima su se stideli da govore, ali zapravo nije bilo potrebe da se oseaju tako. Mma Ramocve nije nikad naila na nekog ko se ba toliko stideo, ali izvesno je bivala u prilici da kletima izvlai prie iz ljudi. To se najee deavalo sa enama koje su muevi iznevili ili koje su sumnjale da njihovi muevi imaju ljubavnice. Takve ene umele su da budu srdite i oseale su da su na neki nain izdate, to je sve bilo sasvim razumljivo, ali su esto umele i da se stide zbog toga to ih je snalo. Ponaale su se kao da su one krive za to to im se mu spetljao s drugom enom. Razume se, ponekad je i bilo i tako; bilo je ena koje su prosto naterale mua da ode, ali u veini sluajeva posredi je bilo to da se mu zasitio braka i poeleo da se vida s mlaom enom. Uvek su mlae, razmiljala je Mina Ramocve; samo su bogate gospoe kadre da nadu mlaeg mukarca. Pomislivi na bogate gospoe, prisetila se: ena koja joj se najavila za taj dan bila je nesumnjivo bogata gospoa. Mma Holonga je u Gaboronu bila dobro poznata kao osniva lanca frizekih salona. Saloni su bili uspeni, ali ono to se ispostavilo kao jo profitabilnije bili su njen pronalazak i izbacivanje na trite Specijalnog preparata za uplitanje kose namenjenog enama. Bila je to jedna od onih meaivina koje ene nanose na kosu pre no to je upletu; njegova efikasnost bila je sumnjiva, ali trite proizvoda namenjenih nezi kose nije bilo od onih koje je trailo mnogo naunih dokaza. Bilo je vano samo da postoji dovoljan broj onih koji su verovali da je njihov omiljeni preparat delotvoran. Mma Ramocve nije nikad upoznala Mmu Holonga. Videla bi s vremena na vreme njenu sliku u Mmegi i Bocvana gardijenu i na tim fotografijama uoila prijatno,

prilino okruglo lice. Znala je i da Mma Holonga ivi u kui u selu, nedaleko od gospodina D. L. B. Matekonija. S interesovanjem je ekala da je upozna, jer je iz onoga to je videla u novinama stekla utisak da je Mma Holonga nesvakidanje bogata gospoa. Mnoge takve ene bile su razmaene i zahtevne i esto su imale preterano veliku zamisao o sopstvenoj vanosti. Mma Holonga nije izgledala tako. Kad je dola na sastanak, tano u ugovoreno vreme (to je bio jo jedan poen u njenu korist), Mma Holonga je samo potvrdila miljenje koje je Mma Ramocve unapred imala o njoj. Veoma ljubazno od vas to ste me primili", rekla je sedaju i na stolicu ispred radnog stola Mme Ramocve. Mogu da zamislim koliko ste zauzeti." Ponekad jesam", rekla je Mma Ramocve. A ponekad i nisam. Danas nisam zauzeta. Samo sedim ovde." To je ba dobro", rekla je Mma Holonga. Ponekad je dobro samo sedeti. Volim to da radim, ako imam vremena. Tada samo sedim." O tome bi moglo dosta da se kae", sloila se Mma Ramocve. Mada ne bismo eleli da ljudi to stalno rade, zar ne?" O ne", urno je relda Mma Holonga. To ne bih nikad preporuila." Nekoliko trenutaka su utale. Mma Ramocve je posmatrala enu pred sobom. Ba kao to su nagovetavale fotografije u novinama, imala je tipino lice i tradicionamu grau i haljina joj je bila zategnuta na bokovima. Trebalo bi da kupuje za jedan ili dva broja veu odeu, pomislila je Mma Ramocve, onda ovi avovi sa strane ne bi izgledali kao da e da popucaju. Zaista nije bilo svrhe odupirati se ovim stvarima: mnogo je bolje priznati koji broj nosi, tavie, sigurno je bolje i kupovati malo vee. To daje prostora za manevrisanje.

Mma Holonga je takoe iskoristila priliku da odmeri Mmu Ramocve. Leerna, pomislila je; nije jedna od onih neuhranjenih modernih gospoa. To je dobro. Mada, haljina joj je malo komotna i ne bi bilo loe da razmisli o kupovini malo veeg broja. Ali ima prijazno lice dobro, staromodno bocvansko lice kome ek moe da veruje, za razliku od onih modernih lica koja se u poslednje vreme esto viaju. Drago mi je to sam dola kod vas", relda je Mma Holonga. ula sam da ste dobri u ovim stvarima. Tako ljudi kau." Mma Ramocve se osmehnula. Bila je skromna osoba, ali kompliment je uvek dobrodoao. Dabome, znala je i koliko je vano davati komplimente drugima; nikako one neiskrene, ve da ljudima date podsticaj u onome to rade ili doprinesete da osete da su njihovi napori vredni truda. Jednom prilikom je ak dala kompliment egrtima, onomad kad su se naroito potrudili da pomognu jednoj muteriji, i jedno kratko vreme je izgledalo da ih je to nadahnulo da se ponose onim to rade. Meutim, posle nekoliko dana zakljuila je da su zaboravili njene rei, kao to su zaboravljali i sve drugo, budui da su se vratili svojim uobiajenim, aljkavim navikama. O da", nastavila je Mma Holonga, vi moda i ne znate, Mma, ali u gradu uivate veoma veliki ugled. Ljudi kau da ste vi jedna od najpametnijih ena u Bocvani." Ma nije mogue", relda je Mma Ramocve, smejui se. Ima u Bocvani mnogo pametnijih gospoa, s fakultetskim diplomama i titulama. Ima ak i ena lekara u bolnici. One su sigurno mnogo pametnije od mene. Ja sam dobila samo svoj sertifikat s Kembrida, to je sve." Ja nisam ni toliko", rekla je Mma Holonga. Ali ne mislim da sam ita manje inteligentna od onih egrta tamo u servisu. Pretpostavljam da i oni imaju svoje sertifikate s Kembrida." Oni su pria za sebe", odvratila je Mma Ramocve. Sertifikat su uspeli da dobiju, ali ba i nisu dobra

reklama za obrazovni sistem. Glave su im prilino prazne. U njima nema niega sem misli o devojkama." Mma Holonga je bacila pogled kroz vrata, prema mestu na kome se video jedan od egrta kako sedi na prevrnutom buretu za gorivo. Izgledalo je kao da ga je na trenutak prouavala pre no to se ponovo okrenula Mmi Ramocve. Mma Ramocve je to primetila; bio je to samo letimian pogled, pomislila je, ali joj je neto rekao: Mma Holonga bila je zainteresovana za mukarce. A zato i ne bi bila? Vremena kad su ene morale da se pretvaraju da ih mukarci ne interesuju izvesno su prola i sad su smele da priaju o tome. Mma Ramocve nije bila sigurna da li je suvie otvoren razgovor o mukarcima dobra zamisao ula je od nekih ena prilino okantne stvari, ali je, sve u svemu, za ene bilo bolje da smeju da kau ta misle. Dola sam kod vas zbog mukaraca", izustila je iznenada Mma Holonga. Zato sam ovde." Mma Ramocve bila je zateena. Pitala se zato je dola Mma Holonga i pretpostavila da to ima neke veze s njenim poslovima. Meutim, sad je izgledalo da e biti neto mnogo linije od toga. Mnogo ena kod mene dolazi zbog mukaraca", tiho je rekla. Mukarci su mnogim enama veliki problem." Mma Holonga se na to osmehnula. Imate pravo, Mma. Ali mnoge ene imaju problema sa samo jednim mukarcem. Ja imam problema s etvoricom njih." Mma Ramocve se lecnula. Ovo je bilo neoekivano: etiri mukarca! Dalo se zamisliti da neko ima dva ljubavnika i nada se da oni nee doznati jedan za drugog, ali etvoricu! To je prosto prizivalo nevolju. Nije ono to mislite", rekla je urno Mma Holonga. Nemam etvoricu ljubavnika. Ovog asa nemani nijednog, sem ove etvorice..." Mma Ramocve je podigla ruku.

Trebalo bi da ponete od poetka", rekla je. Ve poinjem da bivam zbunjena." Zastala je. Da bih vam pomogla da govorite, pripremiu malo biljnog aja. Hoete li?" Mma Holonga je potvrdno klimiuila glavom. Priau dok pripremate aj. Tako ete, dok voda ne prokljua, saznati sve moje muke." Ja sam jedna sasvim obina ena", poela je Mma Holonga. Kao to sam vam ve rekla, kola mi ba nije ila. Dok su druge devojke drale nos u knjigama, ja sam prelistavala asopise. Volela sam modne asopise, sa svim onim slikama arene odee i elegantnih manekenki. A naroito sam volela da razgledam slike na kojima su se videle frizure i naini na koje kosa moe da se uplie i ulepava perlicama i kanom i takvim stvarima. Smatrala sam da je vrlo nepravedno to to je Bog dao afrikim enama kratku kosu, a svima ostalima dugu. Ali tada sam shvatila da nema razloga da i kosa Afrikanki ne bude takoe veoma lepa, mada nju nije lako frizirati. esto sam uplitala kosu svojim drugaricama i ubrzo sam stekla poprilian ugled meu ostalim devojkama u koli. Dolazile su kod mene petkom popodne, da im upletem kosu za vikend, a ja bih to radila ispred nae kuhinje. Prijateljice bi sedele na stolici, a ja bili stajala iza njih, razgovarajui i upliui im kosu na popodnevnom suncu. Bila sam vrlo srena dok sam to radila. Znate sve o uplitanju kose, Mma. Znate i da za to ponekad treba mnogo vremena. Za veinu frizura trebalo mi je sat ili dva, ali bivalo je i da provedem dva dana doterujui aru. Bila sam vrlo ponosna na sve one krugove i linije, Mma. Bila sam vrlo ponosna. Kad se moje kolovanje primaklo kraju, u sebi vie nisam gajila ni najmanju sumnju u vezi s onim ime sam elela da se bavim. Bio mi je obean posao u frizerskom salonu koji je jedna gospoa otvorila u Afrikom trnom centru. Videla je moj rad i znala je da mogu da joj

dovedem mnogo muterija, jer sam bila vrlo poznata kao uplita kose. Bila je u pravu. Sve moje prijateljice poele su da dolaze u taj salon, iako su sada morale da plate da im napravim frizuru. Posle nekog vremena, zapoela sam vlastiti posao. Pronala sam malu poslastiarnicu koja je bila pred zatvaranjem i poela tamo. Bilo je tesno, a vodu sam morala da donosim u kofi, ali su sve moje muterije dole za mnom i rekle da im ne smeta to je novi salon tako mali. Rekle su da je vano imati nekog ko se stvarno razume u kosu i da sam ja ba takva osoba. Jedna od njih je relaa da se neko ko o kosi zna tako mnogo raa samo jednom ili dvaput u sto godina. Bilo mi je tako milo kad sam to ula i zamolila sam je da napie to to je rekla. Potom sam platila firmopiscu da prenese to na tablu i prolaznici su zastajali i itali i gledali me s potovanjem dok sam stajala tamo sa svojim makazama, spremna da ih iam. Bila sam vrlo srena, Mma. Bila sam vrlo srena. Moj biznis je napredovao i naposletku sam kupila i pravi salon. Zatim sam kupila jo jedan, i jo jedan u Frensistaunu. Sve je ilo odlino, a novac se za sve to vreme samo gomilao u banci. Imala sam toliko novca da stvarno nisam mogla sama da ga potroim, tako da sam dala jedan deo svom bratu i naloila mu da ga upotrebi da bi mi kupio jo neto za biznis. Kupio mi je prodavnicu i mesto gde se proizvode haljine. Tako sam dobila i fabriku, a to me je uinilo jo bogatijom. Bila sam vrlo srena zbog sveg tog novca i svakog etvrtka sam odlazila u banku da proverim koliko ga imam. Bili su veoma fini prema meni, zato to sam imala taj silan novac, a banke vole ljude s mnogo novca. Ali znate li ta nisam imala, Mma? Nisam imala mua. Toliko sam se zaokupila ianjem kose i pravljenjem para da sam zaboravila da se udam. Pre tri meseca, kad mi je bio etrdeseti roendan, iznenada sam pomislila: gde ti je mu? Gde su ti deca? Odgovor je glasio

da ih nemam. Stoga sam reila da naem mua. Moda je sad prekasno da imam decu, ali barem u nai mua. ,,I ta mislite, Mma, da je to lako? ta mislite?" Mma Ramocve je upravo zavrila s pripremom biljnog aja i sipala ga je u solju svoje klijentkinje. Mislim da bi gospoi poput vas trebalo da bude lako", rekla je. Ne mislim da e vam biti teko." Ma nemojte?" odvratila je Mma Holonga. A zato mi nee biti teko?" Mma Ramocve je oklevala. Odgovorila je ne razmiljajui mnogo i sad se pitala kako da objasni ono to je rekla. Verovao je mislila da e Mma Holonga lako nai mua zato to je bogata. Bogatima je bilo lako da urade bilo ta, ak i da nau mua. Ali da li je smela to i da kae? Nee li se Mma Holonga uvredi zbog toga to Mma Ramocve misli da e ona lako nai mua samo zato to je bogata, a ne zato to je lepa ili poeljna? Ima mnogo mukaraca...", zaustila je Mma Ramocve, i potom zastala. Ima mnogo mukaraca koji trae sebi enu." Ali mnoge ene kau da to uopte nije tako lako", rekla je Mma Holonga. Zato je njima teko, a meni bi trebalo da bude lako? Moete li to da mi objasnite?" Mma Ramocve je uzdahnula. Najbolje je biti iskren, pomislila je, i stoga prosto rekla: Novac, Mma. To je razlog. Vi ste ena koja poseduje lanac frizerskih salona. Vi ste bogata ena. Ima mnogo mukaraca kojima se dopadaju bogate ene." Mma Holonga se zavalila u stolici i osmehnula. Tano, Mma. ekala sam da vidim da li ete to i rei. Sad znam da zaista razumete stvari." Ali dopali biste im se i zato to ste privlana ena", dodala je urno Mma Ramocve. Tradicionalni bocvanski mukarci vole tradicionalno graene ene. Kao to smo vi i ja, Mma. Mi podseamo mukarce na to kako je nekad bilo u Bocvani, pre no to su ove moderno graene ene poele da zbunjuju ljude."

Mma Holonga je klimnula, mada nekako odsutno. Da, Mma. Mogue je da je to sasvim tano, ali mislim da ne reava moj problem. Moram da vam kaem ta se desilo kad sam pustila glas da traim odgovarajueg mua. Dogodilo se neto vrlo zanimljivo." Zastala je. Da li biste mi, molim vas, sipali jo tog aja, Mma? Odlian je, a ja sam ponovo edna." To je biljni aj", rekla je Mma Ramocve, poseui za ajnom. ,,Mma Makuci moja pomonica i ja pijemo ga jer nam pomae da mislimo." Mma Holonga je primakla punu solju usnama i buno srula. Kupovau odsad biljni aj umesto obinog", izjavila je. Sladiu ga medom i piti svaki dan." Pametno", sloila se Mma Ramocve. Ali, ta je s tom rabotom traenja mua? ta se dogodilo:'" Mma Holonga se namrtila. Vrlo mi je teko", rekla je. Kad se proulo, dobila sam mnogo telefonskih poziva. Deset, dvadeset poziva. Sve od mukaraca." Mma Ramocve je podigla obrvu. To je veliki broj mukaraca", rekla je. Mma Holonga je klimnula glavom. Razume se, za neke od njih mi je odmah bilo jasno da ne valjaju. Jedan mi je ak telefonirao iz zatvora i oduzeli su mu telefon. A drugi je bio samo ak, trinaest ili etrnaest godina, ini mi se. Ali s ostalima sam pristala da se vidim i naposletku zavrila sa spiskom od etiri imena." Dobar broj za biranje", rekla je Mma Ramocve. Ne ba dugaak spisak mukaraca, ali ni suvie kratak." Izgledalo je da je Mmi Holonga drago zbog toga. Nesigurno je pogledala Mmu Ramocve. Ne mislite da je udno imati spisak, Mma? Neke moje prijateljice..."

Mma Ramocve je podigla ruku da bi je prekinula. Mnogi njeni klijenti sluali su savete prijatelja, a njeno iskustvo je govorilo da su ti saveti esto bili pogreni. Prijatelji su pokuavali da budu od pomoi, ali su bili skloni da loe posavetuju, umnogome zato to su imali nerealne ideje o tome kakav je u stvari taj prijatelj koji im trai savet. Mma Ramocve je verovala da je obino bolje potraiti savet od nekog koga ne poznajemo ne bilo koga, dabome, jer teko da ovek moe da izae na ulicu i poveri se prvoj osobi koju sretne, ve od nekog za koga smo uli da je mudar. Vie i ne pominjemo mudre mukarce i ene, razmiljala je sa setom; njihovo mesto su, ini se, zauzele raznorazne sorte plitkoumnih ljudi glumci i tako neki koji su u svakom trenutku spremni da kau svoje miljenje o svim moguim stvarima. U drugim zemljama je jo gore, pomislila je, ali to je poinjalo da se dogaa i u Bocvani i nije joj se ni najmanje dopadalo. to se nje same tie, ne bi dala pet para za miljenje takvih ljudi; mnogo radije bi sasluala osobu koja je istinski postigla neto u ivotu; takve osobe znaju o emu govore. Nisam sigurna, Mma, da bi trebalo toliko da brinete zbog toga ta misle vae prijateljice", rekla je. Mislim da je sastavljanje spiska dobra ideja. Po emu se spisak za kupovinu ili spisak stvari koje morate da obavite razlikuju od spiska mukaraca? Ja tu ne vidim nikakvu razliku." Drago mi je to tako mislite", rekla je Mma Holonga. tavie, drago mi je to ujem sve to to kaete." Mmu Ramocve su komplimenti oduvek terali da se oseti nelagodno, stoga je urno nastavila dalje. Morate mi pokazati taj spisak", relda je. I morate mi rei ta elite da uinim." elim da se raspitate o tim mukarcima", odvratila je Mma Holonga. elim da ustanovite koji su meu njima zainteresani za moj novac, a koji za mene." Mma Ramocve je oduevljeno pljesnula rukama.

E, to je posao koji mi se dopada", rekla je. Da procenjujem mukarce! Mukarci uvek odmeravaju ene i procenjuju ih. Sad imamo priliku da mi njih odmeravamo i procenjujemo. Ovo je ba dobar sluaj." Dobro u vam platiti", relda je Mma Holonga, poseui za velikom crnom runom torbicom koju je spustila pored stolice. Budite dobri pa mi recite koliko vam doem." Poslau vam raun", rekla je Mma Ramocve. Tako mi poslujemo. Tada ete mi platiti za vreme koje sam vam posvetila." Zastala je. Ali prvo mi morate ispriati o tim mukarcima, Mma. Potrebne su mi neke informacije o njima. Potom u se dati na posao." Mma Holonga se zavalila u stolici. Drage volje u vam ispriati o tim mukarcima, Mma. Poeu od prvog na spisku." Mma Ramocve je pogledala u svoju solju. Bila je jo uvek dopola puna biljnog aja. To e moda biti dovoljno dok traje pria o jednom mukarcu, pomislila je, ali ne i za svu etvoricu. Stoga je dohvatila ajnik i ponudila da dopuni solju Mme Holonga pre no to se posvetila svojoj. Bio je to starinski bocvansld nain da se stvari obave i Mma Ramocve se ponaala u skladu s njim. Moe moderan svet da pria ta hoe, ali jo niko nije iznaao bolji nain da se stvari obave i, po miljenju Mme Ramocve, niko nikad i nee.

Peto poglavlje GOSPODIN D. L B. MATEKONI IMA RAZLOGA ZA RAZMILJANJE Prolo je neko vreme pre no to je gospodinu D. L. B. Mekoniju sinulo da Mma Potokvani moda misli da je

on prihvatio njen predlog. Njegovo vlastito seanje na ono to se zbilo bilo je vrlo jasno. Rekao je: Razmisliu o tome, Mma", to ni sluajno nije isto kao to svako moe da vidi kao kad kaete da ete zaista uraditi neto. Moda bi bilo bolje da ju je odmah odbio, ali gospodin D. L. B. Matekoni je bio ljubazan ovek i, poput svih ostalih ljubaznih ljudi, nije voleo da govori ne. Bilo ih je, razume se, mnogo koji nisu imali takvih obzira; takvi su bez pardona odbijali ljude, ne marei da li e im time povrediti oseanja. Gospodin D. L. B. Matekoni je vrlo paljivo razmiljao. Posle poetnog zaprepaenja, nakon to mu je Mma Potokvani otkrila ta ima na umu, nekoliko asaka je utao. U prvi mah je pomislio da je nije dobro uo i da je rekla da eli da on popravi padobran, ba kao to ga je uvek i molila da popravi ovo ili ono. Ali, naravno, to nije bilo ono to je traila od njega, jer je u sirotistu bilo mnogo onih koji su bili pozvaniji od njega da se pozabave popravljanjem padobrana. Popravka padobrana podrazumevala je ivenje, pretpostavljao je, a veina vaspitaica je bila vina tome; one su oduvek ile odeu za siroad, krpei turove na pantalonama deaka ili parajui porube na okraalim suknjicama devojica. Te gospoe su s lakoom mogle da zakrpe pocepani padobran, ak iako bi taj padobran posle toga imao zakrpu napravljenu od deijih pantalona. Ne, to nije bilo ono to je Mma Potokvani imala na umu. Njena sledea primedba je odagnala svaku nejasnou. To je dobar nain da se prikupi novac", rekla mu je. Prole godine je uspelo. Onaj ovek s radija onaj poznati s udnim glasom pristao je da skoi. Pa onda ona devojka to je umalo postala mis Bocvane, i ona je rekla da e skoiti. Skupili su mnogo novca. Mnogo." Ali ja ne umem da skaem", pobunio se gospodin D. L. B. Matekoni. Nisam se nikad vozio avionom. Ne bih eleo ni da skaem iz njega."

Mma Potokvani kao da ga nije ula. To je vrlo lako. Razgovarala sam s nekima iz Letakog kluba i oni kau da mogu da vas naue. Imaju i knjigu, znate, u kojoj je nacrtano kako da drite stopala kad sleete. Vrlo je jednostavno. ak bih i ja to mogla." Pa to onda ne skoite?" odvratio je, ali nedovoljno glasno da bi ga ula, jer je Mma Potokvani nastavila kao da nije rekao ni re. Nema razloga da se plaite", rekla je. Mislim da e taj let kroz vazduh biti ba prijatan. Mogli biste da se spustite na neko od naih polja, a ja u naloiti jednoj od vaspitaica da vam odmah poslui kola. Imamo i nosila. Moemo i njih da donesemo, zlu ne trebalo." Neu to da radim", hteo je da kae gospodin D. L. B. Matekoni, ali iz nekog razloga su te rei iz njega izale kao: Razmisliu o tome." Sad mu je bilo jasno da je to bila greka. Razume se, nee biti teko ispraviti je. Potrebno je samo da telefonira Mmi Potokvani i kae joj, to nedvosmislenije i konanije moe, da je razmislio i odluio da nee. Bie mu drago da da novani prilog onome koga bude uspela da ubedi da skae, ali ta osoba, sa aljenjem joj saoptava, nee biti on. To je bio jedini nain s Mmom Potokvani. S njom je ovek morao da bude odluan, ba kao to je onomad bio odluan u vezi s pumpom. S takvom enom potrebno je zauzeti vrst stav. Problem u vezi sa zauzimanjem stava kod takvih ena bio je, razume se, u tome to je to malo znailo. Na kraju krajeva, mukarac nije dorastao eni, pogotovo ako je ta ena bila neko poput Mme Potokvani. Jedino to se moe jeste da izbegavate situacije u kojima bi ena mogla da vas satera u oak. A to je teko, jer ene imaju naina da osiguraju da budete glatko dovedeni u bezizlaznu situaciju, to je bilo upravo ono to ga je snalo. Trebalo je da bude paljiviji. Trebalo je bude na oprezu im ga je ponudila kolaem. Sad mu je bilo jasno da je to bila njena tehnika; ba kao to je Eva iskoristila jabuku da bi

uhvatila Adama u zamku, Mma Potokvani je upotrebila voni kola. Voni kola, jabuke; sve je to isto. Kako su mukarci blesavi i slabi! Gospodin D. L. B. Matekoni je bacio pogled na svoj sat. Bilo je ve devet izjutra, a on je u servis morao da dolazi najkasnije u osam. egrti su imali pune ruke posla tog jutra su predi bili sve sami jednostavni poslii i po svoj prilici je mogao da ih ostavi da rade, ali nije voleo da ih predugo ostavlja same u servisu. Pogledao je kroz prozor. Dan je bio prijatan, ne prevru za to doba godine, i bilo bi lepo izvesti se van grada i samo etati stazama. Meutim, nije mogao to da uradi, jer je morao da misli na svoje muterije. Bilo je najbolje da prestane da razmilja o tome i nastavi s poslom kao i obino. Bilo je auspuha koje je valjalo prekontrolisati, guma koje je valjalo promeniti, obloga konice koje je valjalo obnoviti; to su bile zaista vane stvari, a ne tamo neki neuveni skok s padobranom koji je smislila Mma Potokvani i koji on, uostalom, nije ni nameravao da izvede. To je moglo da se rei uz malo hrabrosti. Bilo je potrebno samo da podigne slualicu i kae Mmi Potokvani da nee. Zamiljao je tok razgovora. Neu, Mma. To je sve: neu." ta neete?" Neu to da uradim." Kako to mislite, neete?" Kad kaem da neu, mislim da neu. To mislim. Neu." Neete? Aha." Tako je, barem, izgledalo u teoriji. Ako bi stvarno zapoduo takav razgovor, sva je prilika da bi bilo znatno tee od toga. Ali makar je imao ideju ta bi mogao da kae i kojim tonom bi to trebalo da uini. Gospodin D. L. B. Matekoni je, pokuavajui i umnogome uspevajui da ne razmilja o padobranima i avionima, pa ak ni o nebu, krenuo na kratak put od svoje kue do Brzih motora Tlokvenga. Taj put je prelazio tako esto da je znao svaku dombu na drumu, svaku

kapiju pored koje je prolazio i, to je udno, ljude, koje je najee uvek viao kako stoje na istim mestima. Ljudi vole svoja mesta, razmiljao je gospodin D. L. B. Matekoni. Tu je bio onaj prilino odrpan ovek, koji je stalno tumarao ulicom Maratadiba, izgledajui kao da je neto izgubio. Gospodin D. L. B. Matekoni je verovao da je to otac sluavke koja je radila u nekoj od tamonjih kua i da mu je ona ustupila praznu sobu u svom stanu. To je bilo lepo od kerke, naravno, ali da je gospodin D. L. B. Matekoni bio taj ovek ili, uostalom, njegova kerka, smatrao bi da bi oca koji je malice zbunjen najbolje bilo vratiti nazad u selo ili, ak, u neku od obanskih postaja izvan naselja. U selu bi mogao da stoji i posmatra ta se dogaa oko njega ne pomerajui se s mesta. Mogao je da uva stoku, koja je starijem svetu bila veoma vana, a to je bio i dobar nain da vreme proe. Moglo je toliko toga da se naui samo posmatrjem goveda i uoavanjem razlike u njihovoj boji. To je bilo dovoljno da zaokupi oveka. Zatim, odmah iza ugla, u ulici Boteli, petkom i subotom mogla su se videti vrlo zanimljiva kola parkirana u senci trnovog drveta. Kola su pripadala bratu oveka koji je iveo u jednoj od kua u ulici Boteli. On je bio kasapin iz Lobatsea, a u Gaboron je dolazio vikendom, koji je za njega poinjao petkom izjutra. Gospodin D. L. B. Matekoni je video njegovu kasapnicu dole u Lobatseu. Bila je velika i moderna, sa slikom krave na bonom zidu. Pored toga, taj ovek je posedovao i gipsarski biznis, tako da je gospodin D. L. B. Matekoni pretpostavljao i da je prilino dobrostojei, barem po merilima Lobatsea, ako ne i onima u Gaboronu. Meutim, nije njegovo blagostanje bilo ono to ga je izdvajalo u oima gospodina D. L. B. Matekonija; bila je to injenica da je imao dobar automobil i da je oigledno vodio rauna o njemu. Marka automobila bila je rover 90", iz 1955, tako da je bio veoma star. Bio je ofarban u plavo, a spreda je imao srebrni bed na kojem je bio prikazan amac s

visokim pramcem. Kad se prvi put provezao pored njega, gospodin D. L. B. Matekoni je stao da ga pogleda i uoio je kvalitetnu crvenu kou na sedita i blistavo srebro poluge menjaa. Meutim, nije ga impresionirala spoljanjost; impresionirala ga je spoznaja o onome to se nalazilo unutra: spoznaja o motoru 2,6l s runim menjaem i uvenom opcijom slobodnog hoda. To je bilo neto to se danas retko sree i, odista, gospodin D. L. B. Matekoni je jednog dana doveo svoja dva egrta da vide automobil, kako bi stekli predstavu o tome kako izgleda fina tehnika. Znao je, naravno, da su izgledi za to mali, ali ipak je pokuao. egrti su zazvidali, a stariji, arli, rekao je: Ovo su ba dobra kola, Rra! ovee!" Ali im je gospodin D. L. B. Matekoni samo na trenutak okrenuo lea, isti taj egrt se prignuo da bi se divio sopstvenom odrazu u bonom retrovizoru automobila. Gospodin D. L. B. Matekoni je tada shvatio da je stvar beadena. Izmeu njega i tih mladia nalazio se jaz koji se nije mogao premostiti. egrt je priznao da je re o dobrom automobilu, ali da li je zaista shvatio ta ga to ini tako dobrim? isto je sumnjao da jeste. Njih su impresionirali spojleri i blistave alumijumske ratkapne na tokovima koje proizvoai ovih dana stavljaju na automobile; stvari koje pravom automehaniaru poput gospodina D. L. B. Matekonija nisu znaile ama ba nita. To su bili spoljanji dodaci, ukrasi koji su se najee dodavali upravo zato da ostave utisak na one koji se ne razumeju u automobile. Za pravog automehaniara, lepota je leala u preciznosti i sloenosti hiljada pokretnih delova u nedrima automobila: poluga, zupanika, klipova. To su bile bitne stvari, a ne oni beivotni delovi ija je jedina svrha bila da sijaju na suncu. Gospodin D. L. B. Matekoni je usporio i zagledao se u dobra kola pod trnovim drvetom. Istovremeno je uznemireno primetio da ispod kola ima neega neega

to obian posmatra tu bi primetio, ali to njemu nije moglo da promakne. Priteravi kamionet uz ivinjak, iskljuio je motor i izaao napolje. Zatim se, priavi plavom roveru", spustio na sve etiri i zagledao u pomrinu ispod asije. Da, posredi je bilo ba ono to je i mislio; legao je potrbuke i zavukao se pod kola da bi bolje pogledao. Bio mu je potreban samo trenutak da shvati ta ne valja, naravno, ali ga je ono to je video nateralo da naglo uzdahne. Na tlo ispod automobila iscurila je lokva ulja, zacrnivi pesak. ta to radite, Rra?" Glas je iznenadio gospodina D. L. B. Matekonija, ali se ovaj ipak nije prevario da naglo podigne glavu; to je bilo neto to su egrti stalno radili. esto su umeli da udare glavom o donji deo automobila kad bi ih trgla zvonjava telefona ili neki drugi zvuk. Normalna je ljudska reakcija da podignete glavu i pogledate oko sebe kad vas neto uznemiri, ali automehaniar brzo naui da to kontrolie. Ili bi barem trebalo da bude tako; egrti to nisu nauili i sumnjao je da e ikad i nauiti. Mma Makuci je, dabome, to shvatila i jednom je nestano uzviknula arlijevo ime dok je ovaj leao pod kolima. arli", uzviknula je, i usledio je tup udar kad je kukavni momak sedajui lupio glavom o karter automobila. Gospodin D. L. B. Matekoni ba i nije odobravao tu malu alu, ali mu je bilo teko da suzdri osmeh kad ju je video. Samo sam proveravala da li si dobro", doviknula je Mma Makuci. Pazi glavu tamo dole. Takav mozak valja uvati, zna." Gospodin D. L. B. Matekoni se izmigoljio ispod kola i ustao, otresajui pantalone. Kao to je i mislio, bio je to kasapin lino, korpulentan mukarac debelog vrata, kao u bika. Ve na prvi pogled se videlo da je bogat, ak i onom ko nije znao za kasapnicu i gipsarski biznis, pa ak ni za ova divna kola s njihovim srebrnim bedom.

Gledao sam vaa kola, Rra", rekao je. Leao sam pod njima." Znam", odvratio je kasapin. Video sam kako vam noge vire ispod njih. Bilo mi je jasno da je neko pod mojim kolima." Gospodin D. L. B. Matekoni se osmehnuo. Sigurno se pitate ta sam radio, Rra." Kasapin je klimnuo glavom. Tano. Ba sam se to pitao." Vidite, ja sam automehaniar", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Oduvek imam veoma visoko miljenje o ovim kolima. To su veoma dobra kola." Kao da se kasapin malo opustio. Aha, sad mi je jasno, Rra. Vi ste jedan od onih koji znaju vrednost starih modela kao to je ovaj. Nema problema, samo se vi opet zavucite dole i razgledajte." Gospodin D. L. B. Matekoni je uviao velikodunost ove ponude. Lei e opet pod kola, ali ne samo iz puke radoznalosti. Bie to zato da bi ih popravio. Mora da ispria kasapinu ono to je video. Dole je ulje, Rra", zaustio je. Kola vam putaju ulje." Kasapin je podigao ruku, gestom koji je pokazivao umor. Uvek ima ulja. To je rizik kod starih kola. Ulje; miris gume koja gori; misteriozan zveket: stara kola su kao divljina u noi uvek ima udnih zvukova i mirisa. Stalno ih je vozio u servis, gde su opravljali sad ovo, sad ono, ali su se ti problemi opet pojavljivali. A sad je tu bio jo jedan automehaniar ovoga ak nije ni poznavao koji je priao neto o curenju ulja. Odranije imam problema s uljem", rekao je. Uvek curi i uvek moram da ga dosipam. Kad god putujem ovamo iz Lobaea, moram da dosipam ulje." Gospodin D. L. B. Matekoni se namrtio. To nije dobro, Rra. Ali ne bi trebalo da je tako. Da se onaj ko vam servisira kola postarao da gumeni zaptiva na cilindru za ulje stoji kako valja, ovo se ne bi dogaalo."

Zastao je. Mogu da vam popravim ovo. Bie gotovo za deset minuta." Kasapin ga je pogledao. Ne mogu sada da teram kola kod vas u servis", rekao je. Moram da razgovaram s bratom o naem sestriu. Deko je problematian, znate, i moramo da smislimo ta emo da radimo. Uostalom, neu valjda da plaam gomilu automehaniara da popravljaju ova kola. Ve sam mnogo para Ostavio u servisu." Gospodin D. L. B. Matekoni je spustio pogled. Ne bih vam naplatio, Rra. Nisam vam se zato ponudio." Usledilo je nekoliko trenutaka tiine. Kasapin je pogledao u gospodina D. L. B. Matekonija i odmah shvatio s kakvim ovom ima posla. Shvatio je i da je njegova pretpostavka da e gospodin D. L. B. Matekoni traiti da mu plati bila krajnje pogrena procena situacije; jer u Bocvani je jo uvek bilo ljudi koji su imali vere u stare bocvanske obiaje i bili spremni da uine drugome samo zato da bi mu pomogli, ne oekujui nita zauzvrat. Ovaj ovek koga je zatekao pod svojim kolima bio je jedan od takvih. Ipak, ve je platio veliku sumu novca onim automehaniarima, a oni su ga uveravali da je sve u redu. A kola su, najzad, radila prilino dobro, ak iako je postojao taj mali problem s uljem. Kasapin se namrtio i zavukao prste pod okovratnik, istei ga, kao da je hteo da ga razvue. Rekao bih da je s mojim kolima sve u redu", odvratio je naposletku. Mislim da greite, Rra." Gospodin D. L. B. Matekoni je odmahnuo glavom. Ne govorei nita, pokazao je rub tamne mrlje od ulja koja se razaznavala ispod asije automobila. Kasapin je pratio pogledom njegovu ruku, da bi potom energino odmahnuo glavom. Nemogue", rekao je. Servis u koji idem je dobar. Dobro im plaam da mi odravaju kola. Vazda petljaju neto oko motora." Gospodin D. L. B. Matekoni je podigao obrvu.

Vazda petljaju? Ko su ti ljudi?" upitao je. Kasapin mu je rekao naziv servisa i gospodinu D. L. B. Matekoniju je istog trenutka bilo sve jasno. Godinama je ve nastojao da pobolja miljenje o automehaniarskom esnafu, ali ta god da su on i drugi poput njega pokuavali da urade, uvek su ih u tome ometali postupci ljudi kao to su automehaniari ovog kasapina; ako su uopte i bili automehaniari gospodin D. L. B. Matekoni je gajio veliku sumnju u kvalifikacije nekih od njih. Gospodin D. L. B. Matekoni je izvadio maramicu iz depa i obrisao elo. Dozvolite da pogledam motor, Rra", rekao je. Mogu zaas da proverim nivo ulja. Tada emo znati da li moete bezbedno da se odvezete da vam doliju ulje" Kasapin je naas oklevao. Bilo je neega poniavajueg u tome da ga ovako pozivaju na odgovornost, a opet, bilo bi runo od njega da odbije ponuenu pomo. Ovaj ovek je oigledno bio iskren i izgledalo je da zna o emu pria, stoga je posegao u dep i izvadio kljueve od kola, otvorio voaeva vrata i povukao polugu koja je otvarala poklopac motora. Gospodin D. L. B. Matekoni je s potovanjem uzmakao. Otvaranje ovakvog motora starijeg i od same Republike Bocvane - bio je poseban trenutak i nije eleo da pokae nedolinu radoznalost dok se taj biser tehnike pojavljivao na svetlu dana. Stoga je ostao na svom mestu i samo se malo nagnuo napred kada je poklopac motora bio podignut; potom je naglo uzdahnuo i zautao ali ne usled divljenja, kao to je oekivao, ve u oku. Jer to uopte nije bio s ljubavlju odravan motor rovera 90" iz 1955; umesto toga, video je motor nabuden od najrazliitijih delova. Klimavi karburator novije proizvodnje i loe izrade; moderan filter za ulje, adaptiran i privren za jedini originalan deo koji je mogao da razazna veliki, masivan blok motora, ugraen u taj automobil pre mnogo godina, onda kad je proizveden.

Barem je to ostalo netaknuto, ali u kakvom je drutvu moralo da boravi! Kasapin ga je s iekivanjem pogledao. Dakle, Rra, ta kaete?" Gospodin D. L. B. Matekoni nije znao kako da pone. Ima trenutaka kad automehaniar mora da saopti loe vesti. To nikad nije lako i ovek bi esto eleo da postoji nain da zaobie surovu istinu. Meutim, postoje situacije kad ba nita ne moe da se uini i pribojavao se da je ovo jedna od njih. ao mi je, Rra", zaustio je. Ovo je jako alosno. S ovim automobilom je uinjeno neto strano. Delovi motora..." Zautao je. Ono to je uinjeno bio je takav akt automehaniarskog vandalizma da gospodin D, L. B. Matekoni nije mogao da nae rei kojima bi izrazio ono to je osecao. Stoga se samo okrenuo i odmahnuo glavom, kao neko kome je pred oima uniteno veliko umetniko delo, poput biserja baenog pred svinje.

esto poglavlje GOSPODIN MOPEDI BOBOLOGO

Mma Holonga se zavalila u stolicu i zatvorila oi. Mma Ramocve je s druge strane stola posmatrala svoju klijentkinju. Primetila je ve da je nekim ljudima lake da svoju priu ispriaju zatvorenih oiju ili sputenog pogleda, ili zagledani negde u daljinu u neto ega tamo u stvari nema. Nije joj smetalo; vano je bilo da se klijenti oseaju prijatno i priaju bez ustezanja. Moda Mmi Holonga nije bilo lako da govori o ovome, jer su posredi bila oseanja, a ako joj je zatvaranje oiju olakavalo

stvar, tada je to za Mmu Ramocve bila dobra ideja. Jedan od njenih klijenata, stidei se onoga to je morao da kae, govorio je prekrivi lice rukama; to je bilo vrlo nezgodno, a ono to je rekao bilo je daleko od jasnog. Mma Holonga, koja joj se obraala iz svoje pomrine, barem je govorila savreno razgovetno. Poeu od mukarca koji mi se najvie dopada", rekla je. ,,U svakom sluaju, barem mislim da mi se on najvie dopada." to se onda ne uda za njega? pomislila je Mma Ramocve. Ako vam se mukarac dopada, valjda moete da se pouzdate u vlastiti sud? Mada ne, ima mukaraca koji su dopadljivi oaravajui, tavie ali su za ene opasni: Note Mokoti, pomislila je Mma Ramocve. Njen sopstveni bivi mu Note Mokoti bio je enama neizrecivo privlaan i tek bi kasnije otkrile kakav je u stvari. Mma Holonga je, prema tome, bila u pravu: mukarac koji vam se dopada moda nije onaj pravi. Priajte mi o tom mukarcu", rekla je Mma Ramocve. ime se bavi?" Mma Holonga se osmehnula. On je uitelj." Mma Ramocve je pribeleila ovaj podatak na pare papira. Prvi mukarac, napisala je. Uitelj. Bio je to vaan podatak, jer su u Bocvani svi imali svoje mesto i jedna jedina re mogla je da opie ceo svet. Uitelji su u Bocvani uivali potovanje, ak i pored toga to su se mnogi stavovi menjali. Nekad je, dabome, poloaj uitelja bio jo znaajniji i svi su priznavali njegov moralni autoritet. Danas je bilo vie onih koji su uili i sticali diplome i svedoanstva i ti su ljudi za sebe smatrali da su u svakom pogledu ravni uiteljima. Meutim, esto nisu bili, jer su uitelji posedovali mudrost, to nije bio sluaj s mnogima od onih koji su posedovali kvalifikacije na papiru. Najmudriji ovek koga je Mma Ramocve poznavala njen otac Obed Ramocve nije posedovao svedoanstvo s Kembrida, pa ak ni svedoanstvo o zavrenoj osnovnoj

koli, ali to nije znailo nita. Posedovao je mudrost, a to je znailo mnogo vie. Bacila je pogled kroz prozor kad je Mma Holonga poela da objanjava ko je taj uitelj. Pokuala je da se koncentrie, ali ju je pomisao na oca vratila u Moudi, uspomenama koje je to selo uvalo za nju; na letnja popodneva kad se nije deavalo nita sem vruine i kad je izgledalo da se nikad nita ne moe ni desiti; kad je ovek imao vremena da u predveerje sedi pred kuom i promatra ptice koje su se vraale u svoja prenoita na drveu i zapadno nebo koje se bojilo rumenilom dok je sunce padalo nad kalaharijem; kad je izgledalo da ete zauvek imati petnaest godina i zauvek ostati tu u Moudiju. I kad jo niste znali ta e vam svet doneti; da ivot koji ste za sebe zamiljali negde drugde moda nee biti tako dobar kao onaj koji ve imate. Sad, nije da je to bio sluaj sa ivotom Mme Ramocve, koji je, sve u svemu, bio srean; ali s mnogim drugim jeste ispostavljalo se da su mirni dani u rodnom selu bili najlepi od svih. Misli Mme Ramocve prekinula je Mma Holonga. Uitelj, Mma", rekla je druga ena. Kaem, on je uitelj." Izvinite", odvratila je Mma Ramocve. Odlutala sam naas u mislima. Uitelj. Da, Mma, to je lep posao, uprkos drskosti dananje mladei. Jo uvek je lepo biti uitelj." Mma Holonga je potvrdno klimnula glavom, priznajui istinitost ovog opaanja. Zove se Bobologo. Uitelj je u onoj koli blizu kapije Univerziteta. Znate na koju mislim." esto prolazim pored nje", rekla je Mma Ramocve. Jednako kao i gospodin D. L. B. Matekoni, ovek koji vodi ovaj servis iza nas; njegova kua je u blizini kole i kae da esto moe da uje decu kako pevaju, ako vetar duva iz tog pravca." Mma Holonga je sluala ovo, ali je nije interesovalo. Nije poznavala gospodina D. L. B. Matekonija i nije mogla da ga zamisli kao to je Mma Ramocve u tom

trenuuku mogla kako stoji na svojoj verandi, oslukujui deije pevanje. Taj ovek se zove gospodin Mopedi Bobologo, iako nije kao oni poznati Bobologovi. Ovaj je visok i mrav, zato to potie sa severa, a tamo su ljudi esto visoki. Poput drvea. Tamo na severu su ba poput drvea. Vrlo je pametan ovek, ovaj Bobologo. Zna sve o svemu. Proitao je mnogo knjiga i ume da vam ispria sve to u njima pie. Ova knjiga kae ovo. Ona knjiga kae ono. Zna sadraj mnogih knjiga." Oh", izustila je Mma Ramocve. Postoji mnogo, mnogo knjiga. I stalno se pojavljuju nove. Teko ih je sve proitati." Nemogue ih je sve proitati", rekla je Mma Holonga. ak i oni vrlo pametni ljudi s Univerziteta u Bocvani kao to je profesor Tlou ne proitaju ba sve." Mora da im je teko zbog toga", primetila je zamiljeno Mma Ramocve. Da je va posao da itate knjige, a da nikad ne moete da ih proitate sve. Pomislite da ste proitali sve knjige i odjednom shvatite da se pojavilo nekoliko novih. ta onda? Morate da ponete iz poetka." Mma Holonga je slegla ramenima. Ne bih znala. Mada, pretpostavljam da je sa svakim poslom isto. Eto, frizeraj. Taman zavrite uplitanje jedne frizure, a doe vam nova muterija s neupletenom kosom. I tako unedogled. Nikad ne zavravate posao " Zastala je. ak i vi, Mma. Eto, pogledajte sebe. Resite jedan sluaj i onda neko zakuca na vrata i dobijete drugi. Va posao nije nikad gotov." Obe su naas zautale, razmiljajui o beskrajnoj prirodi posla. To je tano, mislila je Mma Ramocve, ali svakako nije neto oko tega se valja suvie zabrinjavati. Da nije tano, tada bi ovek moda imao stvarnog razloga za brigu. Recite mi jo neto o tom gospodinu Bobologou", rekla je Mma Ramocve. Da li je ljubazan?"

Mma Holonga je naas razmislila. Mislim da jeste. Videla sam ga kako se osmehuje acima i nikad nije grubo razgovarao sa mnom. Mislim da je ljubazan." Dobro, a to je onda neoenjen?" upitala je Mma Ramocve. Ili mu je moda ena umrla?" Imao je enu", odvratila je Mma Holonga, ali je umrla. Nije stigao da se ponovo oeni, jer je bio previe zauzet itanjem. Sad misli da je vreme." Mma Ramocve je pogledala kroz prozor. Neto nije bilo u redu s tim gospodinom Bobologoom; prosto je oseala. Stoga je na paretu papira zapisala: Nema enu. ita knjige. Visok i mrav. Podigla je pogled. Nee nam trebati dugo da zavrimo s gospodinom Bobologoom, razmiljala je; tada emo moi da preemo na drugog, treeg i etvrtog mukarca. Kod svakog od njih pavie se neki razlog za zabrinutost, pesimistino je pomislila, ali se potom ispravila, podsetivi se da nema svrhe da odustaje od sluaja jo pre no to je i poela. Klovis Andersen, autor knjige Naela privatnog istraivanja, ne bi nikad tolerisao tako neto. Budite samouvereni, pisao je a Mma Ramocve se seala svakog retka Sve e se otkriti u dobar as. Vrlo je malo situacija u kojima istinite injenice ekaju da se spotaknete o njih. I nikad, ali nikad nemojte donositi odluku pre no to ponete s istragom. To je bio mudar savet, a Mma Ramocve je bila reena da ga se pridrava. I tako je, dok je Mma Holonga nastavljala priu o gospodinu Bobologou, namerno mislila o pozitivnim stranama oveka koga joj je opisivala. A bilo ih je mnogo. Bio je uredan, ula je, i nije previe pio. Jednom prilikom, kad su zajedno obedovali, postarao se da ona dobije vee pare mesa, a on je uzeo manje. To je bio vrlo dobar znak, zar ne? Mukarac koji je tako postupio zasigurno ima mnogo dobrih osobina. I, naravno, bio je obrazovan, to je znailo da bi mogao kojeemu da podui Mmu Holonga i unapredi njene poglede na ivot. Sve ovo je bilo pozitivno, a opet, neto tu nije bilo u redu i nikako joj nije uspevalo da raspri svoju

sumnju. Gospodin Bobologo ima neki prikriveni motiv. Novac? Taj je oigledan, ali da nema jo neki? Mma Holonga je upravo zavrila svoje izlaganje za to prepodne, kad je gospodin D. L. B. Matekoni stigao u servis. Bio je obuzet svojim susretom s kasapinom i jedva je ekao da Mmi Ramocve ispria o njemu. uo je ve ranije za onaj drugi servis, a s vremena na vreme je i viao rezultate njihove nestrunosti, kad bi se neka od njihovih nezadovoljnih muterija prebacila u Brze motore Tlokvenga. Meutim, ti sluajevi nisu bili nita u poreenju s namernom prevarom a odista nije bilo drugog izraza za to koju je otkrio njegov letimian pogled na motor ,,rovera 90". Posredi je bilo sraunato i dugotrajno nepotenje, na tetu oveka koji im je verovao i, to je moda bilo jo okantnije, na tetu vanog automobila poverenog im na brigu. To je bio naroito veliki prestup: automehaniar ima dunost prema vozilu, a ovi su dokazano proputali da ispune tu dunost. Savestan automehaniar nee nikad namerno izloiti motor stresu. Motori imaju svoje dostojanstvo da, to je pravi izraz a gospodin D. L. B. Matekoni, kao jedan od najboljih automehaniara u Bocvani, nije se libio da upotrebljava takve izraze. To je bilo pitanje morala. Da, bilo je ba to. Parkirajui svoj kamionet na uobiajenom mestu ispod deta akacije pored servisa gospodin D. L. B. Matekoni je razmiljao o istom bezobrazluku tih ljudi. Zamiljao je kasapina kako odlazi u servis i opisuje im neki problem i kako ga, kad doe da preuzme kola, uveravaju da su sve sredili i da je sada sve u redu. Moda su mu ak priali lai o tome kako s mukom nabavljaju delove; bio je ubeen da su mu naplaivali kao za originalne rezervne delove, koji su, inae, morali da se naruuju od specijalnog dilera u junoj Africi ili ak iz Engleske, koja je tako daleko. Zamiljao je fabriku u Engleskoj u kojoj se proizvode automobili marke rover"; pod sivim nebom, iz kojeg pada kia koje oni tamo imaju

u izobilju, dok je u Bocvani ima tako malo; a razmiljao je i o onim Englezima, njegovoj sabrai automehaniarima, koji stoje pored metalnih strugova i builica kojima proizvode te predivne delove mainerije. Kako bi se oni oseali, razmiljao je, da znaju da tamo negde daleko, u Bocvani, postoje beskrupulozni automehaniari, spremni da strpaju raznorazne neodgovarajue delove u motor koji su oni s toliko ljubavi napravili? ta bi mislili o Bocvani da to znaju? Sama pomisao na to dovodila ga je do besa. A bio je siguran da e i Mma Ramocve deliti njegovo miljenje kad joj bude rekao za ovo. Primetio je kako reaguje kad uje za neki zloin. Prvo uuti, a potom odmahne glavom, da bi tek potom izrekla neku primedbu koja izraava tano ono to osea, ali na nain na koji to on ne bi nikad uspeo. On je bio ovek koji je umeo s mainerijom, sa zavrtnja i maticama, ali ne i s reima. Meutim, umeo je da ceni prave reci kad bi ih uo, a naroito kad bi dole od Mme Ramocve, koja je, po njegovom miljenju, govorila u ime cele Bocvane. Umesto da u servis ue kroz radionicu, gospodin D. L. B. Matekoni je krenuo okolo, ka vratima Prve damske detektivske agencije. Bila su redovno irom otvorena, tako da su kokoke ponekad ulazile i nervirale Mmu Makuci kljuckajuci po podu oko njenih nogu, ali danas su bila zatvorena, to je nagovetavo da su Mma Ramocve i Mma Makuci izale ili da se unutra nalazi klijent. Gospodin D. L. B. Matekoni se sagnuo da oslune uju li se neki glasovi kroz kljuaonicu i uto su se vrata, upravo dok se saginjao, otvorila s unutranje strane. Mma Holonga je zaprepaeno zurila u gospodina D. L. B. Matekonija, presamienog gotovo nadvoje. Napola se okrenula Mmi Ramocve. Tu je neki mukarac", rekla je. Tu je neki mukarac koji prislukuje." Mma Ramocve je prostrelila gospodina D. L. B. Matekija pogledom punim upozorenja.

Mislim da je povredio lea, Mma. Zato tako stoji. Uostalom, to je samo gospodin D. L. B. Matekoni, vlasnik servisa. Ima pravo da stoji tu. I sasvim je bezopasan." Mma Holonga je ponovo pogledala u gospodina D. L. B. Matekonija, koji je, oseajui da mora da potvrdi objanjenje Mme Ramocve, stavio ruku na lea i pokuao da deluje kao da ga mnogo boli. Mislim da je pokuavao tla nas prislukuje", rekla je Mma Holonga. To je ono to ja mislim, Mma." Ma ne, ne bi on to", odvratila je Mma Ramocve. Ponekad mukarci naprosto stoje na nekom mestu. Mislim da je ba to radio." Shvatam", rekla je Mma I Iolonga, prolazei pored gospodina D. L. B. Matekonija i pogledavi ga iskosa. Idem sad, Mma. Ali ekau da mi se javite." Eto ti sad!" relda je Mma Ramocve dok su gledali Mmu Holonga kako ulazi u svoja kola. Ovo je bilo vrlo neprijatno. ta ti je trebalo da prislukuje kroz kljuaonicu?" Gospodin D. L. B. Matekoni se nasmejao. Nisam prislukivao. To jest, nisam prislukivao, ve sam pokuavao da ujem. .." Glas mu je utihnuo. objanjenje mu ba nije ilo od ruke. Da li sam zauzeta?" dovrila je umesto njega Mma Ramocve. Je li to bilo to?" Gospodin D. L. B. Matekoni je potvrdno klimnuo. To i nita vie." Mma Ramocve se osmehnula. Mogao si da pokuca i kae kuc, kuc. Tako uvek radimo, zar ne?" Gospodin D. L. B. Matekoni je utke prihvatio prekor. Nije eleo da se raspravlja s Mmom Ramocve oko ovoga; jedva je ekao da joj ispria o kasapinovom automobilu i udno je gledao u pravcu ajnika. Mogli bi da sednu i da joj uz olju biljnog aja kae za strahotu koju je sluajno otkrio, a ona bi mu rekla ta mu je initi. Stoga je rekao kako je ba edan, jer je vrlo vrue, a Mma

Ramocve je odmah predloila da popiju aj. Umela je da oseti kad je imao neto na umu, a dunost supruge je izvesno da saslua mua onda kad ga neto mui. Sad, jeste da jo uvek nam supruga, pomislila je; ja sam samo verenica. Ali ipak, ak i verenice bi trebalo da umeju da sasluaju i da posavetuju isto onako kako to ine supruge. Stoga je pristavila ajnik i seli su da popiju svoj biljni aj zajedno, u senci drveta akacije, pored parkanog kamioneta gospodina D. L. B. Matekonija. A u kronji iznad njih, afrika siva golubica posmatrala ih je s grane, utke, pre no to je odletela u potragu za svojim izgubljenim mujakom. Mma Ramocve je na priu gospodina D. L. B. Matekonija reagovala ba onako kako je i mislio da hoe. Rasrdila se; ne onako glasno kako se rasrde neki drugi ljudi, ve tiho, pokazujui svoju srdbu samo skupljenim usnama i pogledom koji je odavao ta osea. Nije bila u stanju da tolerie nepotenje, za koje je smatrala da ugroava samu sutinu odnosa meu ljudima. Ako ne moete da raunate na to da drugi ljudi misle ono to govore ili da e uraditi ono to su rekli da e uraditi, ivot bi mogao da postane krajnje nepredvidljiv. injenica da moemo da verujemo jedni drugima omoguava izvravanje jednostavnih zadataka koji ine ivot. Sve se zasniva na poverenju, ak svakodnevne stvari poput prelaska ulice koje iziskuje veru da e vozai automobila da budu paljivi do kupovine namirnica od prodavca pored druma, kome verujete da vas nee otrovati. To je lekcija koju smo nauili jo kao deca, kad su nas roditelji bacali uvis i doekivali u svoje iekujue ruke. Verovali smo da e te ruke biti tamo, i bile su. Poto je sasluala priu gospodina D. L. B. Matekonija, Mina Ramocve je neko vreme utala. Znam taj servis", rekla je. Nekada davno, kad sam tek kupila svoj mali beli kombi, odlazila sam kod njih. To je, razume se, bilo pre no to sam prela u Brze motore Tlokvenga."

Gospodin D. L. B. Matekoni je paljivo sluao. Ovo je objanjavalo stanje u kojem je bio mali beli kombi onda kad ga je prvi put video. Pretpostavljao je da su izanali koioni diskovi i labavo kvailo rezultati nemara same Mme Ramocve, a ne posledica toga kako su kombi odravali ako se to uopte moglo tako nazvati Prvoklasni motori, kako su imali drskosti da se nazovu. Sama pomisao naterala je njegovo srce da preskoi jedan otkucaj; Mma Ramocve je lako mogla da doivi nesreu zbog neispravnih konica, a da se to dogodilo, moda je nikad ne bi upoznao i ne bi bio ono to je danas verenik jedne od najboljih ena u Bocvi. Bilo mu je, meutim, jasno da od takvog razmiljanja nema vajde. Istorija je vrvela od dogaaja koji su sve promenili, a koji su za dlaku mogli da imaju sasvim drugaije posledice. Dovoljno je zamisliti da su Britanci popustili pod pritiskom June Afrike i pristali da nekadanji Protektorat Beuanalenda pretvore u deo provincije Kejp. Lako je moglo da se desi da urade ba to, a da jesu, danas ne bi bilo Bocvane, to bi bio gubitak za sve. A njegov narod bi strahovito trpeo da se to dogodilo; sve one silne godine trpljenja koje su drugi podneli, a kojih su oni bili poteeni; a sve to ih je delilo od toga bila je odluka nekog politiara koji moda nikad nije nogom kroio u Protektorat, niti mu je do njega bilo naroito stalo. Tu je, dabome, bio i gospodin eril, kome se gospodin D. L. B. Matekoni od srca divio, iako je bio jo mali kad je gospodin eril umro. Gospodin D. L. B. Matekoni je proitao, u jednom od asopisa Mme Makuci, da su gospodina erila jednom prilikom, kad je kao mladi bio u Americi, umalo pregazila kola. Da je zaao samo pedalj dalje na drum, tada kad su ga kola zakaila, ne bi preiveo, a to bi istoriju uinilo sasvim drugaijom barem je lanak tako nagovetavao. Zatim, tu je bio predsednik Kenedi, koji je mogao i da se prigne napred u trenutku kad je povuen okida i tako doivi da promeni tok istorije jo vie nego to ga je ve promenio. Ali gospodin eril je

preiveo, kao i Mma Ramocve, a to je bilo ono bitno. Sad je mali beli kombi bio pomno odravan, sa vrstim kvailom i osetljivim konicama. Gospodin D. L. B. Matekoni mu je ugradio i novi, ekstraveliki sigurnosni pojas na prednje sedite, kako bi Mma Ramocve mogla da se vee, a da joj pri tom ne bude neudobno. Bila je bezbedna, a to mu je bilo vanije od svega drugog; bilo bi nezamislivo da se bilo ta dogodi Mmi Ramocve. ,,Mora da uini neto u vezi s tim", rekla je iznenada Mma Ramocve ,,Ne sme da dozvoli da tako ostane." Naravno da neu", odvratio je gospodin D. L. B. Matekii Rekao sam kasapinu da sledee nedelje doveze kola kod mene i tada u poeti da mu ih sreujem. Morau da naruim specijalne delove, ali mislim da znam gde mogu da ih naem. Ima jedan ovek u Makfengu koji zna sve o tim starim kolima i dolovima za njih. Njega u da pitam." Mma Ramocve je klimnula glavom. To je jako lepo s tvoje strane", rekla je, ali ono to sam zapravo mislila jeste da bi trebalo neto uiniti u vezi s Prvoklasnim motorima. Oni su ga varali. A varae i druge." Gospodin D. L. B. Matekoni je izgledao zamiljeno. Ali ne znam ta mogu da uradim u vezi s njima", odvratio je. Ne moe ti da napravi od loih mehaniara dobre. Ne moe da naui hijenu da igra." Hijene nemaju nikakve veze s tim", rekla je odluno Mma Ramocve, ali zato akali imaju. Ljudi u tom servisu su akali. Mora da ih zaustavi." Gospodin D. L. B. Matekoni je osetio kako ga obuzima uznemirenost. Mma Ramocve je bila u pravu u vezi s tim automehaniarima, ali nije video ta bi on mogao da uradi da bi ih zaustavio. Nije postojala nikakva automehaniarska komora kojoj bi uloio albu (gospodin D. L. B. Matekoni je esto pomiljao da bi postojanje automehaniarske komore bilo dobra ideja), a nije imao

nikakvih dokaza da su poinili prestup. Ne bi nikad mogao da ubedi policiju da je izvrena prevara, poto nita od onoga to su rekli kasapinu nije moglo da se dokae. Oni bi tvrdili da su mu jasno rekli da e morati da stavljaju druge rezervne delove i nalo bi se mnogo drugih automehaniara koji bi mirne due posvedili na sudu da je u datim okolnostima normalno da automehaniar postupi ba tako. Uz to, bez pomoi policije, gospodin D. L. B, Matekoni bi morao lino da razgovara s vlasnikom Prvoklasnih motora, a to mu se nije ni najmanje dopadalo. Taj ovek je imao neprijatan izraz lica i bio je poznat po prilino siledijskoj naravi. Ne bi trpeo optube od nekog kao to je gospodin D. L. B. Matekoni i situacija bi zaas mogla da postane opasna. To je sasvim u redu, dakle, da mu Mma Ramocve kae da ide i obrauna se s tim nepotenim servisom, ali ona nije shvatala da ovek ne moe sam, bez iije pomoi, da zavodi red u automehaniarskom esnafu. Gospodin D. L. B. Matekoni nije rekao nita. inilo mu se da je ceo taj dan krenuo naopako od samog poetka. Naiao je na okantan sluaj nepotenja, osumnjien je da prislukuje na vratima (a samo je oslukivao ima li koga unutra), a sad je tu i to nelagodno iekivanje Mme Ramocve da e se suprotstaviti tim neprijatnim automehaniarima iz Prvoklasnih motora. Sve je to bilo vrlo uznemirujue za oveka koji je, uopte uzev, prieljkivao samo miran ivot; koji je vie od svega voleo da bude prignut nad automobilskim motorom, primoravajui ga da ponovo proradi kako valja. Sve je, inilo mu se, postajalo mnogo komplikovanije nego to je bilo potrebno i jo mu je - na tu pomisao se stresao nad glavom visila strana pretnja prisilnog skoka s padobranom. To je bilo daleko najgore od svega ostalog; poziv na strani sud, neisplaen dug koji e pre ili kasnije morati da plati. Okrenuo se Mmi Ramocve. Rei e joj odmah, jer e mu biti mnogo lake ako podeli svoju muku s nekim.

Mogla je da ode s njim kod Mme Potokvani i objasni joj da nee biti nikakvog skakanja s padobranom, barem nee skakati on. Ona je mogla da izae na kraj s Mmom Potokvani, jer su ene oduvek lake izlazile na kraj s drugim zapovedniki nastrojenim enama nego mukarci. Ali kad je zaustio tla joj kae, ustanovio je da ne moe da nae reci. Da?" rekla je Mma Ramocve. ta je bilo, gospodine D. L. B. Matekoni?" Moleivo ju je pogledao, traei da mu pomogne u njegovoj muci, ali se Mma Ramocve, videi pred sobom samo mukarca koji ju je gledao s nekom nejasnom enjom, osmehnula i neno ga dotakla po obrazu. Ti si dobar ovek", rekla je. ,,A ja sam vrlo srena to imam takvog verenika." Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo. ekala su ga kola koja je valjalo popraviti. Ovo brdo problema moglo je da saeka na reavanje do veeri, kad je iao kod Mme Ramocve na veeru. Tada e biti vremena za razgovor, dok budu sedeli u miru verande, oslukujui zvuke noi cvranje insekata, povremene odlomke muzike koju je vetar donosio preko praznog prostora iza njene kue, lave psa negde u pomrini. Tada e joj rei: Zna, Mma Ramocve, neto sam nesrean." A ona e razumeti, jer je uvek razumela i jo je nikad nije video da olako shvata tue probleme. Te veeri, meutim, dok su sedeli na verandi, s njima su bila deca, Motoleli i Puso, dvoje siroadi o kojima je gospodin D. L. B. Matekoni donekle nepromiljeno pristao da se stara, i nije izgledalo da je pravi trenutak za razgovor o tim stvarima. Zato nije rekao nita, ni tada, ni za kuhinjskim stolom, gde se, za vreme veere koju je Mma Ramocve pripremila za njega, sve vreme vodio razgovor o novoj haljini obeanoj Motoleli, o kojoj je, kako se inilo, imalo mnogo toga da se kae.

Sedmo poglavlje RANO JUTRO U BRZIM MOTORIMA TLOKVENGA Mma Makuci se tog dana rano probudila, iako je prethodne veeri kasno legla i vrlo malo spavala. Ustala je u pet, neposredno pre no to su na nebu zarudeli prvi znaci zore, i izala napolje da se umije na esmi koju je delila s jo dva domainstva. To nije bila ba idealna situacija i jedva je ekala dan kad e dobiti vlastitu esmu a moda ak i tu. Taj dan se bliio i to je bio jedan od razloga to nije mogla da spava. Prethodnog popodna nala je dve sobe koje su se iznajmljivale u drugom, boljem delu grada, koje su inile gotovo polovinu i to bolju polovinu jeftine kue i imale zasebne osnovne vodovodne instalacije. Reeno joj je da ugradnja jednostavnog tua nee mnogo kotati i da bi to moglo da bude uraeno u roku od jedne ili dve nedeIje poto se useli. Ta informacija podstakla ju je da odmah plati kaparu, to je znailo da moe da se useli za neto vie od nedju dana. Stanarina za nove sobe bila je skoro tri puta vea od one koju je trenutno plaala, ali je, umnogome na sopstveno iznenaenje, ustanovila da bez problema moe sebi da je priuti. Njen finansijski poloaj se mnogo poboljao otkako je poela da dri daktilografski teaj, nazvan Kalaharski kurs daktilografije za mukarce. asovi su se odravali uvee, nekoliko puta nedeljno, u crkvenom holu, i nudili su kvalitetnu i diskretnu daktilograku obuku namenjenu mukarcima. Bilo je mnogo polaznika morala je da napravi listu ekanja a novac koji je zaraivala je pomno tedela. Sad je imala dovoljno za kaparu i jo joj je preostalo: ako odlui da sasvim isprazni raun, moi e da plati stanarinu barem osam meseci unapred i da i pored toga nastavi da alje znatnu sumu svojoj porodici u Bobonongu. Ve je

udvostruila iznos koji im je slala i dobila je od svoje tetke pismo u kojem joj je ova zahvaljivala. Sada dobro jedemo", napisala joj je tetka. Ti si dobra dcvojka i mislimo na tebe svaki put kad jedemo dobru hranu koju nam omoguava da kupujemo. Nisu sve devojke dobre kao ti. Mnogima je stalo samo do sebe (mogla bih da sastavim podugaak spisak takvih devojaka), ali ti misli samo na svoje tetkice i brau i sestre. To je veoma dobar znak." Mma Makuci se osmehnula itajui pismo. Ovu tetku je najvie volela i jednog dana e joj platiti put da doe i poseti je oe u Gaboronu. Njena tetka nije nikad putovala negde izvan Bononga i putovanje ak u Gaboron bie za nju velika stvar. Ali da li je to ba dobra ideja, pitala se? Ako niste nikad nigde putovali, iznenadno otkrivanje sasvim novog mesta ume da bude uznemirujue. Tetka je bila srena tamo u Bobonongu, ali kad bi videla koliko je Gaboron vei i uzbudljiviji, moda bi joj bilo teko da se vrati u Bobonong, onom silnom kamenu, sprenoj zemlji i vrelom suncu. Stoga je moda ipak bolje da tetica ostane tamo gde je, a Mma Makuci bi moda mogla da joj poalje sliku Gaborona, kako bi imala makar predstavu o tome kako je u gradu. Mma Makuci je izala iz sobe i krenula prema esmi koja se nalazila pored bonog zida susedne kue. Ona i ostali koji su se sluili tom esmom plaali su vlasnici dvadeset pula meseno za tu privilegiju, a ak i tako im je ograniavala koliinu vode koju su smeli da upotrebe. Ako bi neko putao vodu da curi dok se umiva, mogao je da bude siguran da e se vlasnica pojaviti i odrati mu predavanje o nedostatku vode u Bocvani. Mi smo suna zemlja", relda je jednom prilikom Mmi Makuci dok je ova pokuavala da opere ruke pod mlazom iz esme. Da", sloila se Mma Makuci, nastavljajui da se brka u predivno hladnoj vodi. Zato imamo esme." Vlasnica se besno okrenula i otila.

Takvi kao vi", dobacila joj je preko ramena, takvi kao vi izazivaju sue i doprinose da se rezervoari na branama isprazne. Bilo bi bolje da malo pripazite, inae e nastati opta sua u zemlji i moraemo nekud da odemo. Bilo bi bolje da malo pripazite." Ovo je iznerviralo Mmu Makuci, jer je bila istinski savestan potroa vode. Ali ovek mora ponekad da odvrne slavinu; nema svrhe da samo stoji i gleda u nju, ak iako je to ba ono to bi njen vlasnik eleo. Tog jutra, vlasnice nije bilo nigde na vidiku i Mma Makuci se spustila na sve etiri i pustila da joj voda tee po glavi i ramenima. Posle nekog vremena, promniila je poloaj i stavila stopala pod vodu, preputajui se prijatnom oseaju maraca koji su joj se peli uz listove, sve do kolena. Potom se, umivena i osveena, vratila u svoju sobu. Pripremie doruak i dae svom bratu Riardu iniju svee pripremljene ovsene kae... Zastala je. Zaboravila je naas da Riarda vie nema i da je ugao sobe odeljen zavesom, u kojem se nalazio njegov bolesniki krevet, sada prazan. Mma Makuci je stajala na pragu, gledajui prema mestu gde je ranije stajao bolesniki krevet. Pre samo etiri meseca, njen brat je jo uvek bio tu, borei se s boleu koja mu je otimala ivot. Negovala ga je, dajui svakog jutra sve od sebe da mu bude udobno pre no to ona ode na posao i donosei mu one sitne poslastice koje je mogla da priuti sa svojom skromnom platom. Reeno joj je da se pobrine da jede, iako je imao slab apetit. I ona je to inila, donosei mu tapie biltonga, mada su bili pogubno skupi, i lubenice, kojima je osveavao usta i unosio toliko potreban eer. Ali nita od toga nikakva specijalna hrana, nega, ni ljubav koju mu je tako izdano pruala nije moglo da izmeni stranu istinu da bolest, koja mu je toliko oteavala ivot, nije bilo mogue pobediti. Bilo ju je mogue usporiti ili donekle kontrolisati, ali se ona na kraju uvek vraala.

Tog stranog dana, znala je da on moda vie nee biti tu kada se bude vratila s posla, jer je izgledao tako umorno i glas mu je bio tako piskav, kao glas majune ptice. Pomiljala je da ostane kod kue, ali je Mma Ramocve pre podne bila na terenu i neko je morao da bude u kancelariji. Stoga se pozdravila s njim kao i uvek, iako je znala da je to moda poslednji put da razgovaraju i odista, intuicija je nije prevarila. Nedugo posle pauze za ruak, pozvala ju je kominica koja ga je obilazila tokom prepneva i rekla joj da doe kui. Mma Ramocve ponudila joj je da je preveze svojim malim belim kombijem, a ona je prihvatila. Dok su prolazile pored Tehnikog koleda Bocvane, odjednom je osetila da je prekasno i utonula je u sedite, lica zaronjenog u dlanove, znajui ta e zatei kad stigne u svoju sobu. Sestra Bandzule je ve bila tamo. Bila je to bolniarka iz Anglikanskog hospicijuma, koju se kominica takoe setila da pozove. Sedela je pored njegovog kreveta, a kad je Mma Makuci ula, ustala je i prebacila joj ruku preko ramena, isto kao Mma Ramocve. Izustio je vae ime", apnula je Mmi Makuci. To je bilo poslednje to je rekao pre no to ga je Gospod uzeo sebi. Istinu vam govorim. To je ono to je rekao." Stajale su tako zajedno nekoliko minuta, tri ene; sestra Bandzule u beloj uniformi svoje profesije, Mma Ramocve u svojoj crvenoj haljini i Mma Makuci u novoj plavoj haljini kojom je astila sebe od prihoda koje joj je donosio daktilografski teaj. Potom je kominica, koja je stajala pored vrata, odvela Mmu Makuci, kako bi sestra Bandzule na miru mogla da pripremi za poslednje putovanje oveka koji nije imao vremena da postigne bogzna ta u ivotu, ali koji je s punim pravom dobio bezuslovnu ljubav one koja je tu ljubav umela da prui. Primi duu naeg brata, Riarda, rekla je sestra Bandzule, dok je neno skidala s tela uflekanu i otrcanu koulju i zamenjivala je belom haljom u kojoj je siroti ovek mogao da ode s ovog sveta u istoti i svetlosti.

Poelela je da je mogao da vidi njen novi stan, jer je umeo da ceni prostor i privatnost. esma bi mu se takoe dopala, a ona bi po svoj prilici postala ista kao ona ena koja je toliko pazila na vodu i stalno bi mu prigovarala kako je previe troi. Ali to nije bilo sueno, to je prihvatala, znajui da on sad vie ne pati. Novi stan e, kad se preseli, biti mnogo blie poslu. Nalazio se nedaleko od Afrikog trnog centra, u kraju koji su svi zvali Produetak dva. Ulice nisu bile ni nalik Zebrinoj, koja je bila zelena i mirna, ali su barem bile prepoznatljive i imale su imena, za razliku od izrovanih zemljanih sokaka koji su vijugali tammo po Nalediju. Kue su, pak, bile smetene nasred malih placeva, s drveem papaje ili cvetajuim bunjem razbacanim po dvoritu. Ove kue, iako male, bile su pogodne za inovnike ili poslovoe manjih prodavnica, pa ak i uitelje. Nije bilo ni najmanje neprimereno da neko njenog statusa sekretarica s diplomom Bocvanskog koleda za sekretarice i pomonicu detektiva stanuje na takvom mestu i oseala je ponos pri pomisli na svoju predstojeu selidbu. Bie i manje smrada, to je bilo dobro, jer je kanalizacija bila prava i nije bilo toliko ubreta naokolo. Sad, nije da je Bocvana smrdela; taman posla, mada je tu i tamo bilo takvih mestaaca jedno od njih u blizini sobe Mme Makuci koja su oveka opominjala na oveanstvo i vruinu. injenica da je Mma Makuci imala dve sobe u etvorosobnoj kui znaila je, po njenom miljenju, da se sad moe rei da ivi u kui. Moja kua probala je da kae, ali joj je to isprva zvualo udno, gotovo nestvarno. Ali bilo je istinito; jo samo malo, i bie odgovorna za polovinu krova i polovinu dvorita, a to je sasvim opravdavalo izraz moja kua. Bila je to utena pomisao jo jedna prekretnica na putu koji ju je vodio od skuenog ivota u Bobonongu, s njegovim nepostojeim mogunostima i krajnjom izolovanou, preko Bocvanskog koleda za sekretarice i vrhunskih devedeset

sedam procenata na zavrnim ispitima, do oekivanog uzdizanja u status stanara kue, s pripadajuim dvoritem, drveem papaje i mestom gde je ve mogao da se okai da se sui na vetru. Nametaj i dekor nove kue bili su od vrhunskog znaaja, te stoga predmet dugih razgovora s Mmom Ramocve. Bilo je u agenciji dugih perioda tokom kojih se nita nije dogaalo i koji su mogli da se provedu u razgovoru ili, moda, heklanju, ili prosto u zveranju u plafon, pun sitnih tragova muva koji su liili na minijaturne putanje kroz ikaru. Mma Ramocve imala je izrazite stavove o dekoraciji i sprovela ih je u delo u kui u Zebrinoj ulici, ija je dnevna soba bila neosporno najudobnija prostorija koju je Mma Makuci ikad videla. Kad je prvi put posetila Mmu Ramocve kod kue, Mma Makuci je zastala na trenutak na pragu dnevne sobe, divei se usklaenim presvlakama na sofi i foteljama, s njihovim debelim jastucima, tako primamljivim za umornu ili obeshrabrenu osobu, i dragocenostima na policama komemorativnom tanjim ser Seretsea Khame i olji za aj s likom kraljice Elizabete, s koje se kraljica ohrabrujue smeila; i uramljenoj fotografiji Nelsona Mandele s pokojnim kraljem Muuom II od Lesotoa; i oslikanoj devizi koja je pozivala na mir i razumevanje u domu. Stojei tako, shvatila je da je u njenom vlastitom ivotu bilo tako malo lepote; da nikad nije imala sobu u kojoj bi izrazila svoje tenje za neim boljim, ali da e je jednog dana moda imati. A sad je taj trenutak doao. Mma Ramocve je bila velikoduna. im je ula za selidbu, odvela je Mmu Makuci u kuu u Zebrinoj ulici i pomno je pretraila, sobu po sobu, identifikujui u domainstvu stvari koje je mogla da da svojoj pomonici. Bila je tu stolica koju vie niko nije koristio, ali koja je imala jarkocrveno sedite. Nju je mogla da joj da. Pa onda, bile su tu i ute zavese koje je zamenila novima; Mma Makuci se ne bi nikad odvaila da ih zatrai, ali kad su joj se ve nudile, revnosno ih je prihvatila.

Sedei tog prepodneva za svojim radnim stolom, inilo joj se da njen ivot teko da bi mogao da bude jo bolji. Mogla je da se raduje svom novom domu, delimino nametenom velikodunim poklonima Mme Ramocve; zatim, tu su bili izgledi na viak novca u depu, umesto obaveze da tedi svaku paricu; a tu je bila i spoznaja da ima dobar posao, s dobrim ljudima, kao i injenica da njen rad doprinosi da stvari budu bolje, barem za neke. Otkako je poela da radi u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji, uspela je da pomogne prilino velikom broju klijenata. Odlazili su oseajui se bolje, blagodarei onome to je uinila za njih, i to je, vie od bilo kojeg honorara, inilo njen posao vrednim truda. A one glamurozne devojke koje su otile da rade u onim kompanijama s novim kancelarijama; one devojke koje su uspele da osvoje jedva pedeset procenata na zavrnim ispitima na Bocvanskom koledu za sekretarice; te devojke su moda imale odlino plaene poslove, ali da li su uivale u onome to rade? Mma Makuci je bila sigurna da nisu. Sedele su za svojim radnim stolovima i pretvarale se da neto kucaju, sve vreme posmatraji kad e kazaljke sata konano pokazati pet. A onda su nestajale, u minut tano, eljne da odu to dalje od svojih kancelarija. Dakle, s Mmom Makuci nije bilo tako. Ponekad je u kancelariju dolazila malo posle est ili oko sedam. Povremeno bi se nala toliko zaokupljena onim to je radila da ne bi ni primetila da se smrklo i kad bi krenula kui bila bi ve uveliko no, sa svim zvucima i mirisima drveta koje je gorelo u poretima na kojima se kuvala veera, i nebom koje se tamo gore prostiralo poput velikog crnog ebeta. Mma Makuci je ustala sa stolice i otila da pogleda kroz prozor. arli, stariji egrt, izlazio je iz minibusa koji je siao s glavnog druma. Mahnuo je nekom ko je ostao unutra i potom se zaputio prema servisu, s rukama u depovima i usnama koje su se pomerale kao da zviduu neku od onih groznih melodija koje je pokupio ko zna gde. Stigavi do servisa, izveo je i nekoliko plesnih koraka, a

Mma Makuci je napravila grimasu. Razmiljao je o devojkama, razume se, kao i uvek. To je objanjavalo ples. Odmakla se od prozora, odmahujui glavom. Znala je da su egrti popularni kod devojaka, ali nikako joj nije ilo u glavu ta su to videle u njima. Ba i nisu imali velikih tema za razgovor automobili i devojke su, po svemu sudei, bili sve to ih je intesovalo a opet, u izobilju je bilo devojaka spremnih da se kikou i oijukaju s njima. Moe biti da su te devojke, na svoj nain, bile nevaljale koliko i egrti, i zainteresovane samo za momke i minku. Ima mnogo takvih devojaka, pomislila je Mma Makuci, i mogue je da e biti dobre ene ovim egrtima, kad oni budu hteli da se ene. Dotad pritvorena vrata su se odjednom irom otvorila, a kroz njih se prornolila egrtova glava. Dumela, Mma", rekao je. Jeste li dobro spavali?" Dumela, Pura", odvratila je Mma Makuci. Jesam, hvala. Stigla sam rano i sad neto razmiljam." egrt se osmehnuo. Ne smete mnogo da razmiljate, Mma", rekao je. Za ene ne valja da mnogo razmiljaju." Mma Makuci je odluila da prenebregne ovu primedbu, ali je ve sledeceg trenutka naprosto morala da mu odgovori. Nije mogla da dozvoli da ovakvo neto proe bez odgovora; ne bi se taj usudio da kae tako neto da je Mma Ramocve bila tu, a ako je mislio da e se izvui tek tako, morala je da mu izbije tu ideju iz glave. Ne valja za mukarce da ene mnogo razmiljaju", otro je odvratila. O da, to se toga tie, sasvim ste u pravu. Ako ene ponu da razmiljaju o tome koliko su pojedini mukarci beskorisni, to nee valjati za muki rod u celini. O da, to je iva istina." Nisam to mislio", rekao je egrt. Ha!" rekla je Mma Makuci. Sad menjate plou. Niste znali ta priate zato to vam se jezik oteo kontroli. Vazda nekud srlja, a vaa glava nije kadra da ga stigne.

Moda i za to ima leka. Moe biti da to moe da se sredi nekom operacijom!" egrt je sad ve izgledao ljutito. Znao je da nema svrhe da pokuava da izae kao pobednik iz rasprave s Mmom Makuci, ali, uostalom, nije ni doao u kancelariju zato da bi se svaao; doao je da bi joj preneo jednu vrlo vanu vest. Proitao sam neto u novinama", rekao je. Proitao sam neto vrlo zanimljivo." Mma Makuci je okrznula pogledom novine koje je izvukao iz depa. Ve su bile musave od masnih prstiju i negodujui je nabrala nos. Ovde pie neto o gospodinu D. L. B. Matekoniju", rekao je egrt. Na naslovnoj strani." Mmi Makuci je zastao dah. Da se gospodinu D. L. B. Mekoniju nije neto dogodilo? Novine su bile pune loih vesti o ljudima i pitala se da se gospodinu D. L. B. Matekoniju moda nije desilo togod neprijatno. Ili je moda gospodin D. L. B. Matekoni iz ovog ili onog razloga uhapen; ne, to nije bilo mogue. Ko bi uhapsio gospodina D. L. B. Matekonija? On je bio poslednja osoba na svetu koja bi uradila neto zbog ega se ide u zatvor. Morali bi da pohapse celokupno stanovnitvo Bocvane pre no to bi stigli do gospodina D. L. B. Matekonija. Uivajui u interesovanju koje je pobrao njegov komentar, egrt je otvorio novine i dodao ih Mmi Makuci. Evo", rekao je. Gazda e da uradi neto mnogo hrabro. ovee! Milo mi je to e to da bude on, a ne ja!" Mma Makuci je uzela novine i stala da ita. Gospodin D. L. B. Matekoni, vlasnik Brzih motora Tlokvenga i poznati automehaniar iz Gaborona", poinjao je lanak, pristao je da izvede skok padobranom kako bi prikupio novac za sirotite u Tlokvengu. Mma Silvija Potokvani, nadzornica sirotita, izjavila je da je gospodin D. L. B. Matekoni dao ovaj iznenaujui predlog pre samo nekoliko dana. Ona oekuje da e priliv sredstava od

sponzora iznositi najmanje pet hiljada pula. Formulari za sponzorstvo su podeljeni i ve se javilo mnogo sponzora." Proitala je izvetaj naglas, dok je egrt stajao ispred nje i kliberio se. Eto vidite", rekao je. Niko od nas nije ni pomiljao da je gazda tako hrabar, a vidi ti njega, planira da skoi iz aviona. I sve to zato da bi pomogao sirotitu! Je l'te da je to lepo od njega?" Jeste", sloila se Mma Makuci. Zaista je bilo vrlo lepo, ali odmah se upitala ta Mma Ramocve misli o nameri svog verenika da skoi s padobranom. Da je ona sama imala verenika, nije bila sigurna da bi to odobravala; tavie, to je vie mislila o tome, bila je sve vie sigurna da to ne bi odobravala. Skokovi s padobranom umeli su da krenu po zlu; to su svi znali. Umeju da krenu po zlu, ti skokovi s padobranom", izjavio je egrt, kao da joj je itao misli. Bio je jedan u Odbrambenim snagama Bocvane kome se padobran nije otvorio. Taj je sad pokojni." Vrlo tuno", rekla je Mma Makuci. ao mi je tog oveka." Drugi su ga gledali sa zemlje", nastavio je egrt. Gledali su uvis i vikali mu da otvori rezervni padobran uvek nose dva, znate ali ih on nije uo." Mma Makuci je pogledala egrta. ta li mu je to znailo: nije ih uo? Dabome da ih nije uo. Ovo je bilo tipino za ljubopitljiv i neobaveten nain na koji su egrti, ali i toliki drugi mladi ljudi poput njih, sagledavali svet. Bila je zapanjujua i sama pomisao da su ili u kolu, a kamoli da su uspeli da dobiju svedoanstvo. Kao to je isticala Mma Ramocve, mora biti da je vrlo teko biti ministar prosvete i imati posla s ovakvim sirovinama. Ali, nije ni mogao da ih uje", relda je Mma Makuci. Samo su uzalud troili dah." Da", sloio se egrt. Moe biti da je zaspao." Mma Makuci je uzdahnula.

Ne moe da se zaspi dok se skae iz aviona. To ne biva." Ma nemojte?" podsmehnuo se egrt. A kako moe da se zaspi za volanom dok vozite kola? Video sam jednom, tamo na drumu za Frensistaun, kako su kola sletela s druma, samo zbog toga. Voza je zaspao i udario u drvo, a onda su se kola prevrnula. Moete da zaspite bilo gde." Vonja je neto drugo", relda je Mma Makuci. Ona ume da potraje. Bude vam vruina i prispava vam se. Ali kad skaete iz aviona, teko da moe da vam bude vruina i da vam se prispava. Nema anse da zaspite." Otkud znate?" rekao je egrt. Da niste moda skakali iz aviona, Mma? Ha! Morali biste da pridravate suknju! Svi momci bi stajali tamo dole i zvidali, jer bi vam se suknja podigla iznad glave. Ha!" Mma Makuci je odmahnula glavom. Ne valja uputati se u razgovor s nekim poput vas", rekla je. Uostalom, evo stie kamionet gospodina D. L. B. Matekonija. Moemo da ga pitamo za tu rabotu s padobranom. Videemo da li je istina ono to pie u novinama." Gospodin D. L. B. Matekoni je parkirao kamion u senci drveta akacije pored servisa, postaravi se da ostavi dovoljno mesta da Mma Ramocve moe da parkira svoj mali beli kombi kad bude stigla. Nee stii do devet, rekla mu je, jer je vodila Motoleli kod lekara. Dr Mofat ih je telefonom obavestio da je specijalista doao u posetu bolnici i da je pristao da pregleda Motoleli. Ne verujem da e moi da kae mnogo vie od onoga to smo mi ve rekli", upozorio ih je dr Motat. Ali nee koditi da je pregleda." Dr Mofat je bio u pravu; nije se moglo rei nita novo. Gospodinu D. L. B. Matekoniju je bilo drago to je sve bolje upoznavao decu. Deca svi ga oduvek malice zbunjivala i inilo mu se da ih u stvari ne razume. Bocvana je, naravno, bila puna dece i niste mogli da ih ne

vidite, ali njega je iznenaivao nain na koji su ova siroad razmiljala o stvarima. Deak, Puso, bio je dobar primer. Ponaao se mnogo bolje nego ranije na emu je gospodin D. L. B. Matekoni bio zahvalan ali je jo uvek bio sklon da bude neraspoloen. Ponekad, kad bi se vozio s gospodinom D. L. B. Matekonijem u njegovom kamionetu, samo bi sedeo i zurio kroz prozor, ne progovarajui ni re. O emu razmilja?" pitao bi ga gospodin D. L. B. Matekoni, a Puso bi odmahnuo glavom i rekao: Ni o emu." To nije moglo da bude istina. Ne moe se razmiljati ni o emu, a bilo je teko zamisliti kakve misli moe da ima deak tog uzrasta. ta deaci rade? Gospodin D. L. B. Matekoni je pokuavao da se seti ta je radio kao deak, ali nalazio je samo neobinu prazninu, kao da nije radio ba nita. udno, mislio je. Mma Ramocve se seala svega u vezi sa svojim detinjstvom i veito je potanko opisivala dogaaje koji su se desili pre svih tih godina. Ali kad je pokuavao to isto, gospodin D. L. B. Matekoni nije uspevao da se seti ak ni imena ostalih deaka iz svog odeljenja, sem jednog ili dvojice vrlo bliskih prijatelja s kojima je i danas bio u kontaktu. Isto je bilo i sa kolom inicijacije, u koju su slali sve deake da budu uvedeni u muke tradicije. To je bio veliki trenutak u ivotu, trenutak koji se pamti, ali on je imao samo blede uspomene. S motorima je, dabome, bilo sasvim drugaije. Iako njegovo pamenje, kad su posredi bili ljudi i njihova imena, nije bilo ba najbolje, gospodin D. L. B. Matekoni se seao praktino svakog motora s kojim je imao posla, od velikih i pouzdanih dizel motora kojima je nauio da barata jo kao egrt, do kliniki efikasnih i sasvim bezlinih motora modernih automobila. I ne samo da se seao posebnih motora kao to je onaj koji se nalazi u kolima britanskog visokog poverenika nego i njihove skromnije sabrae, poput onog koji je pokretao jedini NSU

princ kojeg je ikad video na drumovima Bocvane; skromna kola, odista, koja su isto izgledala i spreda i otpozadi i imala motor koji je umnogome nalikovao ivaoj maini Mme Ramocve. Svi ti motori bili su za gospodina D. L. B. Matekonija kao stari prijatelji sa svim onim osobenim kapricima koje stari prijatelji neizbeno imaju, ali su ujedno pouzdani i puni podrke. Gospodin D. L. B. Matekoni je izaao iz kamioneta i protegao udove. ekao ga je dan pun posla, s etiri automobila upisana za rutinsko servisiranje i jednim kome je bila potrebna zamena servo-ureaja na konicama. To je bila zakuasta procedura, jer je bio teko dostupan, a kad bi se konano doprlo do njega, bilo je vrlo lako napraviti greku u montai novog ureaja. Problem je, kao to je gospodin D. L. B. Matekoni objasnio svojoj dvojici egrta, bio u tome to su krajevi koionih cevi raireni, a ovek je u njih trebalo da umetne male navrtke. Te navrtke su omoguavale povezivanje servo-ureaja s cevima, ali je, a u tome se upravo krila opasnost, nakoso zavrtanje navrtki moglo da izazove curenje. A ako bi se ta opasnost i izbegla, ali je majstor bio suvie grub, mogao je da iskrivi koionu cev. To je ve bilo strano, jer je znailo da mora da se zameni cela koiona cev, a te cevi, kao to svi znaju, granaju se po asiji automobila kao arterije. egrti su ve uspeli da prouzrokuju obe ove katastrofe, tako da je tada morao da provede ceo dan ispravljajui njihove brljotine. Sad vie nije smeo da im poveri takvu popravku. Mogu da gledaju ako hoe, ali ne smeju nita da diraju. To je bio glavni problem sa egrtima; posedovali su neophodno teoretsko znanje, ili barem neki neki njegov deo, ali su esto bili nemarni u pogledu naina na koji su privodili posao kraju kao da im je dosadio a gospodin D. L. B. Matekoni je znao da nema mesta nemaru kad su predi koione cevi. Uao je u servis i, uvi glasove iz detektivske agencije, pokucao na vrata i zavirio unutra, taman na

vreme da vidi kako Mma Makuci dodaje arliju smotane novine. Okrenuli su se i pogledali ga. Evo ga gazda", rekao je egrt. Evo ga hrabar ovek glavom." Junak", dodala je poput odjeka Mma Makuci, osmehujui se. Gospodin D. L. B. Matekoni se namrtio. ta vam je?" upitao je. Zato kaete da sam hrabar?" Ne samo mi", odvratio je egrt, pruajui mu novine. Sada e tako da govori i ceo grad." Gospodin D. L. B. Matekoni je uzeo novine. To moe da bude samo jedno, pomislio je, a njegovi strahovi su se potvrdili im mu je pogled pao na lanak. Stajao je tamo, a ruke su mu se malice tresle dok je drao nesrene novine, i dok je uas narastao u njemu. Ovo je bilo delo Mme Potokvani. Niko drugi nije mogao da kae novinama za skok s padobranom, a on sam ga nije nikom pomenuo. Nije imala prava to da uradi, pomislio je. Uopte nije imala prava. Je li istina?" upitala je Mma Makuci. Hoete li stvarno da skaete iz aviona?" Jakako", uzviknuo je egrt. Gazda je hrabar ovek." Pa sad", poeo je gospodin D. L. B. Matekoni, Mma Potokvani mi je rekla da bi trebalo i onda..." ,,Oh!" izustila je Mma Makuci, oduevljeno pljesnuvi rukama. Znai, istina je! To je tako uzbudljivo. Ja u vas sponzorati, Rra! Ja u vas sponzorisati do trideset pula!" A to kaete 'do' trideset?" upitao je egrt. Zato to tako stoji u formularima za sponzorstvo", rekla je Mma Makuci. Navede se maksimalan iznos." Ali to je samo zato to kad ovek izvodi neto kao to je sponzorisana etnja parkom, moda nee stii do kraja", rekao je egrt. U sluaju skoka s padobranom, onaj koga sponzorisu obino stigne do kraja ovako ili

onako." Nasmejao se na ovu svoju primedbu, ali gospodin D. L. B. Matekoni ga je samo utke posmatrao. Mmi Makuci je egrt iao na ivce. Nije bilo u redu da iznosi takve primedbe u prisustvu nekog ko se spremao da preduzme tako veliki lini rizik u plemenite svrhe. Ne smete da govorite tako", strogo je rekla. Nije ovo nekakva ala kojoj moete da se smejete. Ovo to radi gospodin D. L. B. Matekoni je veoma hrabro." Hrabro, jata", potvrdio je egrt. Kako da nije hrabro, Mma. Pogledajte samo ta se dogodilo onom jadniku iz Odbrambenih snaga Bocvane..." ta mu se dogodilo?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni. Mma Makuci je besno pogledala egrta. ,,Ma nita, gospodine D. L. B. Matekoni, nema to nikakve veze s vama", brzo je rekla. To je neto sasvim drugo. Nema potrebe da priamo o tome." Gospodin D. L. B. Matekoni je izgledao sumnjiavo. Ali rekao je da se neto dogodilo nekom oveku iz Odbrambenih snaga Bocvane. ta mu se to dogodilo?" Nita vano", rekla je Mma Makuci. Ponekad ovi u Orambenim snagama Bocvane prave glupe greke. Ali najzad, greiti je ljudski." Otkud znate da je to bila greka Odbrambenih snaga?" umeao se egrt. Otkud znate da to nije bila greka tog oveka?" Ama kog oveka?" upitao je gospodin D. L. B. Matekoni. Ne znam mu ime", odvratila je Mma Makuci. Uostalom, ovaj razgovor je postao zamoran. Moram da uradim nekoliko stvari pre no to stigne Mma Ramocve. Ima jedno pismo na koje moram da odgovorim. Stvarno imam mnogo posla." egrt se osmehnuo.

U redu", rekao je. I ja imam posla, Mma. Niste jedini." Poskoio je u mestu, to je mogao da bude poetak jednog od njegovih plesova, ali i samo to, poskakivanje u mestu. Zatim je izaao iz kancelarije. Mma Makuci se u maniru poslom okupirane ene vratila za svoj radni sto. Zavrila sam obraun za proli mesec", rekla je. Bio je mnogo bolji od ovog." Dobro", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Nego, to se tie tog oveka iz Odbrambcnih snaga..." Nije zavrio, jer ga je Mma Makuci prekinula vriskom. Oj", uzviknula je, neto sam zaboravila. Boe, ala sam glupava. Oprostite, gospodine D. L. B. Matekoni, zaboravila sam da unesem one tamo priznanice. Sad moram sve iznova." Gospodin D. L. B. Matekoni je slegao ramenima. Postojalo je neto to ona nije htela da on sazna, ali verovao je da tano zna ta je to. Neto u vezi s padobranom koji se nije otvorio.

Osmo poglavlje AJ UVEK DOBRO DOE Mma Ramocve je stigla u dvorite Brzih motora Tlokvenga i parkirala svoj mali beli kombi pod drvetom akacije. Razmiljala je dok se vozila ovamo, ali ne o poslu, ve o deci, za koju se ispostavilo da su iznenaujui sustanari. Deca nisu nikad bila jednostavna to je znala ali je oduvek pretpostavljala da braa i sestre imaju barem neto zajedniko u pogledu sklonosti i ponaanja. Ali evo, ovo dvoje siroadi imalo je istu majku i oca (tako je barem rekla Mma Potokvani), a opet se tako

razlikovalo. Motoleli su interesovala kola i kamioni i najvie je volela da posmatra gospodina D. L. B. Matekonija dok barata svojim kletima i kljuevima i ostalim misterioznim alatkama svog zvanja. vrsto je odluila da e postati automehaniar, uprkos svojim invalidskim kolicima i uprkos injenici da njene ruke nisu bile snane kao ruke drugih devojica njenog uzrasta. Bolest koja joj je oduzela pokretljivost nogu zahvatila je i ostale delove njenog tela, slabei joj miie i grei joj katkada grudi i plua. Nije se nikad alila, naravno, jer tako neto nije bilo u njenoj prirodi, ali je Mma Ramocve bila svesna senke nelagode koja je povremeno prelazila preko njenog lica i njeno srce je hrlilo toj hrabroj, strpljivoj devojici koju je gospodin D. L. B. Matekoni gotovo sluajno uveo u njen ivot. Deak, Puso, koga je Motoleli spasila da ne bude sahranjen zajedno s njihovom majkom, sklonivi mu s lica vreo pesak i udahnuvi mu vazduh u plua koja su se borila za dah, nije ba nimalo delio interesovanje koje je njegova sestra gajila za motore. Prema automobilima je bio sasvim ravnoduan, posmatrajui ih iskljuivo kao sredstvo za transport, i najsreniji je bio sam sa sobom, igrajui se u ipraju iza kue Mme Ramocve u Zebrinoj ulici, gaajui gutere kamenjem ili na prevaru navodei stvorenjca poznata kao mravlji lavovi da se pokau. Ti insekti, siuni kao krpelji, ali bri i ivahniji, pravili su mala konusna udubljenja u pesku, zamke za mrave koji su tuda prolazili. Kad bi se naao na rubu zamke, mrav bi neizbeno pokrenuo minijaturno klizite, niz koje bi se skotrljao. Mravlji lav, krijui se pod zrncima peska na dnu, u tom trenutku bi se pokazao i zgrabio svoj plen, koji je potom odvlaio u podzemlje, da bi se slasno pogostio. Deak sklon takvim igrama mogao je da draka rub zamke travkom i izazove lanu uzbunu, navodei mravljeg lava da proviri iz svoje jazbine. Potom bi ga pomou prutia izbacio napolje i posmatrao njegovu zbunjenost. Bila je to zabavna

razonoda za deaka i Puso je umeo da se satima posveti tome. Mma Ramocve je mislila da e hteti da se igra s drugim deacima, ali je izgledalo da mu je sasvim dobro samom. Jednom prilikom je zamolila prijateljicu da poalje svoje sinove kod nje i deaci su doli, ali Puso je samo zurio u njih ne govorei nita. Priaj s ovim deacima", opomenula ga je Mma Ramocve. Oni su tvoji gosti i trebalo bi da pria s njima." Promrmljao je neto u znak odgovora i izali su zajedno u batu, ali kad je nekoliko minuta docnije pogledala kroz prozor, Mma Ramocve je videla kako se ona dva deaka zabavljaju penjui se na drvo, dok je Puso bio zaokupljen gnezdom belih mrava koje je pronaao pod mopipi drvetom. Pusti ga da radi ono to eli", posavetovao ju je gospodin D. L. B. Matekoni. Seti se odakle potie. Seti se njegovog plemena." Mma Ramocve je znala na ta je mislio. Iako ova deca nisu bila istokrvne Masarve, imala su i njihovu krv u svojim venama. To je bilo lako smetnuti s uma, jer fiziki nisu podseali na Buane, a opet, deak je posedovao to neobino, gotovo depresivno interesovanje za ikaru i stvorenja koja veina drugih ljudi ne bi nikad ni primetila. Pretpostavljala je da je to zato to su mu bile date oi da vidi te stvari; isto kao to su nama date oi onih kojih vie nema i zato moemo da posmatramo svet na nain na koji su ga oni videli. to se nje same ticalo, znala je da ima oevo oko za goveda i umela je u trenutku da proceni njihov kvalet, na prvi pogled. To je bilo neto to je naprosto znala eto, znala je. Moda je gospodin D. L. B. Matekoni umeo na isti nain s automobilima; jedan pogled, i sve je znao. Izala je iz malog belog kombija i uputila se pored bonog zida kue, do vrata koja su vodila direktno u Prvu damsku detektivsku agenciju. Bilo je oigledno da u

servisu imaju pune ruke posla i nije htela da ih prekida. Za oko jedan sat bie svakako vreme za pauzu za aj i tada e moi da proaska s gospodinom D. L. B. Matekonijem. U meuvremenu, trebalo je da potpie jedno pismo Mma Makuci je jue poela da ga kuca a moda je bilo i nove pote koju je valjalo pregledati. Uz to, pre ili posle trebalo je da pone da istrauje spisak prosaca Mme Holonga. Nije imala pojma odakle da pone, ali moda e Mma Makuci imati nekakav predlog. Mma Makuci je imala dobar um koji je svetu pokazalo njenih devedeset sedam procenata na Bocvakom koledu za sekretarice ali je imala sklonost ka nerealnim planovima. Umeli su ponekad i da upale, ali je Mma Ramocve ipak povremeno bivala primorana da obeshrabri njene preterano ambiciozne zamisli. Uavi u kancelariju, zatekla je Mmu Makuci kako glanca svoje velike naoari, zurei za to vreme u tavanicu. To je uvek bio znak da je obuzeta razmiljanjem i Mma Ramocve se upitala o emu li razmilja. Moda su poiljke, koje je Mma Makuci podizala u poti kad bi izjutra dolazila na posao, sadravale neko zanimljivo pismo, moda od novog klijenta. Ili je moda stiglo jedno od onih anonimnih pisama koja su im ljudi slali iz samo njima poznatih razloga; potkazivaka pisma za koja su poiljaoci mislili da e ih interesovati, ali koja nisu bila njihov posao. Takva pisma su obino bila sasvim prizemna i nisu otkrivala nita sem sitne i ljubomorne ljudske due. Meutim, katkada su sadravala i neku istinski zanimljivu informaciju ili pruala uvid u zabite uglove ljudskih ivota. Moda Mma Makuci razmilja o nekom takvom pismu, pomislila je Mma Ramocve, ili moda samo bulji u tavanicu zato to nema pametnija posla. Ponekad bi se ljudi tako zabuljili onda kad nemaju nita drugo na umu i razmiljali o tavanici, drveu ili nebu, ili bilo emu drugom u ta su bili tako zagledani.

Razmiljate o neemu, Mma", rekla je Mma Ramocve. Kad god vas vidim da tako pomno glancate naoari, znam da o neemu razmiljate." Mma Makuci se prenula, prekinuta glasom svoje poslodavke. Prepali ste me, Mma", rekla je. Sedela sam ovde i odjednom zaula va glas. Prosto sam poskoila." Mma Ramocve se osmehnula. Gospodin D. L. B. Matoni kae da i njemu umem tako da se prikradem. Ali ne radim to namerno." Zastala je. Onda, o emu ste razmiljali, Mma?" Mma Makuci je stavila naoari i stala da ih nameta na bridu nosa. Razmiljala je o gospodinu D. L. B. Matekoniju i njegovom skoku s padobranom i o tome kako e Mma Ramocve da reaguje na tu vest, pod pretpostavkom da je nije ve ula. Jeste li videli dananje novine?" upitala je. Prilazei svom radnom stolu, Mma Ramocve je odmahnula glavom. Nisam", odvratila je. Imala sam pune ruke posla vodajui decu tamo i ovamo. Nisam imala kad da sednem." Potom je dobacila upitni pogled Mmi Makuci. Ima li u njima neega posebnog?" Ona ne zna, pomislila je Mma Makuci. E pa dobro, znai da e morati da joj saopti, a novost e je verovatno okirati. Gospodin D. L. B. Matekoni e da skoi", rekla je. Pie u dananjim novinama." Mma Ramocve je buljila u Mmu Makuci. O emu to pria? Kakva je to besmislica o skakanju gospodina D. L. B. Matekija? Iz aviona", dodala je urno Mma Makuci. Gospodin D. L. B. Matekoni e da izvede skok s padobranom." Mma Ramocve je prasnula u smeh.

Totalna besmislica!" izjavila je. Gospodin D. L. B. Matekoni ne bi nikad uradio tako neto. Ko li je samo stavio tu budalatinu u novine?" Istina je", relda je Mma Makuci. To je jedan od onih dobrotvornih skokova. Mma Potokvani..." To je bilo sasvim dovoljno. Na pomen imena Mme Potvani, izraz na licu Mme Ramocve se promenio. Mma Potokvani?" rekla je otrim glasom. Opet prisiljava gospodina D. L. B. Matekonija na neto? Skok s padobranom?" Mma Makuci je klimnula glavom. Pie u novinama", rekla je. A ja sam razgovarala s gospodinom D. L. B. Matekonijem. Potvrdio je da je ono to pie istina." Mma Ramocve je nepomino sedela. Nekoliko trenutaka nije govorila nita, mislei o onom to joj je rekla Mma Makuci. Potom je pomislila: Biu udovica. Biu udovica pre no to sam se uopte i udala." Mma Makuci je jasno videla dejstvo koje je vest imala na Mmu Ramocve i traila je rei koje bi mogle da pomognu. Mislim da on to ne eli", tiho je rekla. Ali ruke su mu sad vezane. Mma Potokvani je ispriala novinama." Mma Ramocve je utala, a Mma Makuci je nastavila. Morate odmah da odete tamo u servis", rekla je. Morate da spree tu ludost. Morate da mu zabranite. Previe je opasno." Mma Ramocve je klimnula glavom. Ne mislim da je to dobra ideja. Ali nisam sigurna da mogu da mu zabranim. Nije mali." Ali vi ste mu supruga", rekla je Mma Makuci. Ili gotovo supruga. Imate pravo da ga spreite da uradi neto tako opasno." Mma Ramocve se namrtila.

Ne, nemam to pravo. Mogu da porazgovaram s njim o tome, ali kad pokuavate da spreite ljude da urade neto, to ume da ih ozlojedi. Neu da gospodin D. L. B. Matekoni misli da mu stalno popujem. To nije dobar poetak za brak." Ali brak nije jo ni poeo", pobunila se Mma Makuci. Vi ste samo vereni. I to ve podue vreme. Venanja nema ni na vidiku." Zautala je, svesna da je moda otila suvie daleko. Ono to je rekla bilo je sasvim tano, ali privlaenje panje na njihovo dugotrajno verenitvo i upadljivo odsustvo bilo kakvih planova za venanje nije bilo od pomoi. Mma Ramocve se nije uvredila. ,,U pravu ste", rekla je. I te kako sam verena. Ve dugo ekam. Ali ipak, ne smete da primoravate mukarce. Oni to ne vole. Vole da imaju oseaj da sami donose odluke." ak i onda kad zapravo nije tako?" prekinula je Mma Makuci. Da", odvratila je Mma Ramocve. Svi znamo da su ene te koje donose odluke, ali moramo da putamo mukarce da veruju da su odluke njihove. To je in ljubaznosti i dobrote ena." Mma Makuci je skinula naoari i stala da ih glanca svojom ipkanom maramicom, pohabanom ali ipak omiljenom. Bila je to maramica koju je kupila dok je uila na Bocvanskom koledu za sekretarice, u vreme kad praktino nije imala nita drugo, i mnogo joj je znaila. Znai, zasad ne bi trebalo da govorimo nita?" rekla je. A onda..." A onda emo uluiti priliku da kaemo neto vrlo malo", rekla je Mma Ramocve. Nai emo naina da izvuemo gospodina D. L. B. Matekonija iz ovoga. Ali to emo uraditi paljivo, a on e misliti da se svojevoljno predomislio." Mma Makuci se osmehnula.

Vi ba umete s mukarcima, Mma. Znate kako razmiljaju." Mma Ramocve je slegla ramenima. Kad sam bila devoja, imala sam obiaj da posmatram deake dok se igraju i gledala sam ta rade. Sad kad sam odrasla, vidim da nema neke velike razlike. Deaci i mukarci su isti ljudi u drugaijoj odei. Deaci nose kratice pantalone, a mukarci dugake. Ali ako im skinete pantalone, potpuno su isti." Mma Makuci je zurila u Mmu Ramocve koja je, odjednom porumenevsi, urno dodala: Nisam to htela da kaem. Htela sam da kaem da duina pantalona ne menja stvar. Mukarci razmiljaju poput deaka i ako razumete deake, razumete i mukarce. To sam htela da kaem." Tako sam i mislila", rekla je Mma Makuci. Nisam ni mislila da ste hteli da kaete neto drugo." Odlino", rekla je ustro Mma Ramocve. U tom sluaju, hajde da popijemo aj i razmislimo kako da izaemo na kraj s problemom s kojim nam je pre neki dan dola Mma Holonga. Ne moemo sad da presedimo ceo dan avrljajui o mukarcima. Moramo da se bacimo na posao. Imamo toliko toga da uradimo." Mma Makuci je pripremila biljni aj i potom su, pijuckajui tamnocrvenu tenost, razgovarale o najboljem pristupu pitanju prosaca Mme Holonga. aj je, dabome, doprineo da problem izgleda manji, kao i uvek, a kad su ispile do dna i Mma Makuci posegnula za malice okrnjenim ajnikom da im dolije jo, znale su ta im je initi.

Deveto poglavlje PRIMENA PSIHOLOKOG PRISTUPA U POSTUPANJU S MLADIM LJUDIMA Na kraju tog radnog dana, Mma Ramocve je strategiju razradila tako da se pored vrata svog malog belog kombija nala tano u isto vreme minut do pet kad su se egrti pojavili na vratima servisa, briui masne ruke o pregrt bele pucvale koju im je davao gospodin D. L. B. Matekoni. Gospodin D. L. B. Matekoni je znao sve o dermatitisu koji izaziva motorno ulje, oboljenju koje mui automehaniare i koje je s godinama snalo vie njegove sabrae po zanatu, i trudio se iz petnih ila da utuvi tu lekciju u glave svojih egrta. Sad, dabome, nije da je sasvim uspeo u tome; oni su i dalje preferirali da samo zarone ruke u kofu mlake vode, ali makar povremeno su pribegavali pucvali i nastojali da to urade kako valja. Bilo je tu jedno staro bure za upotrebljenu pucvalu, kao i za ostale otpatke njihovog zanata, ali su oni imali obiaj da ga ignoriu i Mma Ramocve ih je i sad vela kako su bacili pucvalu na zemlju. U tom trenutku je stariji egrt podigao pogled i video da ih ona posmatra. Promrmljao je neto svom drugu, na ta su se obojica sagnuli i savesno podigli pucvalu, a potom otili i bacili je u bure. Ba ste uredni", doviknula im je Mma Ramocve kad su se ponovo pojavili na vidiku. Gospodinu D. L. B. Matekoniju e biti drago da to uje." j| Svakako smo nameravali da je bacimo u bure", rekao je mlai egrt s prizvukom prekora u glasu. Ne morate da nas opominjete na to, Mma." Da", odvratila je Mma Ramocve. Znam. Pomislila sam da ste je moda sluajno ispustili. To se ponekad deava, zar ne? e sto vas viam kako sluajno isputate stvari. Papirie od slatkia. Kesice od ipsa. Novine."

Priavi sad ve sasvim blizu malom belom kombiju, egrti su snebivljivo spustili pogled. Znali su da nisu dorasli Mmi Ramocve. Ali, ne elim da razgovaram o razbacivanju otpadaka", rekla je ljubazno Mma Ramocve. Jasno mi je da ste danas naroito vredno radili i pomislila sam da vas odbacim do kue. Da se ne umarate ekajui minibus." Vrlo ste ljubazni, Mma", rekao je stariji egrt. Mma Ramocve je pokazala rukom ka suvozakom seditu. Ti sedi tu, arli. Ti si stariji. A ti", pogledala je mlaeg egrta i pokazala na zadnji deo kombija, moe tamo. Sledei put e ti sesti napred." Otprilike je znala gde ive. Mlai je iveo sa stricem, u kui iza pivare na drumu za Frensistaun, dok je stariji stanovao kod tetke i tee, bkizu sirotita u Tlokvengu. Trebae joj vie od pola sata dok ih obojicu prebaci, a deca e je kod kue ekati, ali ovo je bilo vano, stoga joj nije nimalo teko padalo. Prvo je odbacila mlaeg, vozei rubom grada i proavi pored univerziteta i hotela Sunce" i puta za Maru-a-Pula. Zatim je skrenula levo u Njerereovu ulicu, pored izlaza na Slonovu ulicu, i spustila se do ulice Nelsona Mandele, o kojoj je jo uvek mislila kao o starom drumu za Frensistaun. Preli su suvo korito reke Segodichane, a potom joj je stariji egrt pokazao prema strani puta oivienoj nizom malih, dobro odravanih kua. Ono tamo je kua njegovog strica", rekao je, pokazujui prema jednoj od kua. On ivi u upi u dvoritu. Tamo spava, ali jede unutra, s porodicom." Stali su ispred kapije i mlai egrt je iskoio iz kombija i buno sklopio ruke u znak zahvalnosti. Mma Ramocve se osmehnula i dobacila mu kroz otvoren prozor: Drago mi je to sam ti utedela peaenje." Zatim mu je mahnula i krenula dalje.

Dobar je momak", primetila je Mma Ramocve. Bie jednog dana dobar mu nekoj devojci." Ha!" rekao je stariji egrt. Ta e prvo morati da ga stigne. Mali brzo tri. enskice ga nee lako stii!" Mma Ramocve se pretvarala da je zainteresovana. Ali ta ako se u njega zagleda neka lepa devojka koja ima mnogo para? ta onda? Valjda bi voleo da se oeni nekom takvom devojkom i ima velika kola? Moda neka od onih nemakih kola za koja mislite da su tako lepa. ta onda?" egrt je prasnuo u smeh. Uf, oenio bih se ja takvom dok kae piksla. Ali takve enske i ne gledaju momke kao to smo mi. Mi smo samo egrti kod automehaniara. Takve enske trae momke iz bogatih kua ili s dobrim zaposlenjem. Knjigovoe. Tako neke. Nama dopadnu one obine enske." Mma Ramocve je coknula jezikom. O, to je ba alosno. teta to ne znate kako da privuete finije devojke. Ba teta." Zastala je pre no to je rekla, gotovo uzgred: Dabome, ja bih mogla da vam kaem kako se to radi." egrt ju je s nevericom pogledao. Vi, Mma? Vi biste mogli da mi kaete kako da zbarim takvu ensku?" Naravno da bih", odvratila je Mma Ramocve. Valjda sam i ja ensko, zar ne? Nekad sam bila devojka. Znam kako devojke razmiljaju. To to sam sad malo starija i ne jurim momke ne znai da sam zaboravila kako devojke razmiljaju." egrt je podigao obrvu. Pa dobro, recite mi", rekao je. Otkrijte mi tu tajnu." Mma Ramocve je utala. Ovo je, razmiljala je, tei deo. Morala je da bude sigurna da e egrt ozbiljno shvatiti sve to je imala da mu kae, a to je znailo da ne sme da bude suvie brza u prenoenju informacije.

Ne znam da li bi trebalo da ti kaem", rekla je. Ovo se ne otkriva bilo kome. Rada sam da kaem samo mukarcu koji e biti dobar prema tim finim devojkama. To to su fine ne znai da nemaju oseanja. Moda bi trebalo da saekam jo koju godinu, pa da ti tek onda kaem." egrt, koji se dotad osmehivao, namrtio se. Lepo bih postupao s takvom devojkom, Mma. Moete da raunate na to." Mma Ramocve se koncentrisala na vonju. Ispred njih je bio neki stariji ovek na biciklu, s izanalim eirom na glavi i riom kokokom vezanom za prtljanik na zadnjem delu bicikla. Usporila je, obilazei ga u irokom luku. Ona kokoka je na svom poslednjem putovanju", rekla je. Nosi je nekom ko e je pojesti." egrt je bacio pogled iza sebe. To biva sa svim kokokama. Za to slue." Moda one ne misle tako", primetila je Mma Ramocve. egrt se nasmejao. One ne mogu da misle. Imaju sasvim male glave. U njima nema mozga." Dobro, a ta onda imaju u glavi?" upitala je Mma Ramocve. Samo krv i nekoliko paria mesa", odvratio je egrt. Video sam. Nema mozga." , Mma Ramocve je klimnula glavom. ,,Oh", izustila je. Nije bilo svrhe raspravljati s ovim momcima o takvim stvarima; obino su nepokolebljivo verovali da su u pravu, ak i onda kad ono to su govorili nije imalo nikakve osnove. Nego, ta je to u vezi s devojkama?" bio je uporan egrt. Slobodno mi kaite, Mma. Moe biti da ja mnogo priam o devojkama, ali mnogo sam fini s njima. Pitajte gospodina D. L. B. Matekonija. On je video kako lepo postupam s enskinjama."

Pribliavali su se drumu za Tlokveng i Mma Ramocve je pomislila da je kucnuo as. Privukla je egrtovu panju i sad je sluao ono to je govorila. Dobro, dakle", poela je, rei u ti za sasvim siguran nain da privue panju jedne od tih finih devojaka. Mora da postane poznat. Ako si poznat ako ti se ime nae u novinama te devojke prosto ne mogu da ti odole. Pogledaj malo oko sebe i videe kakvi mukarci imaju takve dame pored sebe. Uvek su to oni o kojima ita u novinama. Njima uvek uspe da osvoje takve devojke." egrt je izgledao kao da je u startu poraen. Mrka kapa", rekao je. Ja nikad neu biti poznat. Nikad neu dospeti u novine." Ko kae?" upitala je Mma Ramocvc. Zato odustaje pre no to si uopte i pokuao?" Zato to niko nikad nee pisati o meni", odvratio je egrt. Ja sam niko i nita. Nikad neu biti poznat." Ali pogledaj gospodina D. L. B. Matekonija", relda je Mma Ramocve. Pogledaj njega. On je danas bio u novinama. Sad je poznat." To je neto drugo", odvratio je egrt. On je u novinama zato to e da izvede skok s padobranom." Ali i ti bi to mogao", relda je Mma Ramocve, kao da joj je tog asa sinula ideja. Kad bi skoio iz aviona, sve bi novine pisale o tebi i fine devojke bi te odmah primetile. Navalile bi u buljucima. Znam kako te devojke razmiljaju." Ali...", zaustio je egrt. Nije zavrio. O da, jo kako bi navalile", nastavila je Mma Ramocve. Nita ama ba nita ne dopada im se tako kao hrabrost. Kad bi skoio iz aviona moda umesto gospodina D. L. B. Matekonija, koji je, ako mene pita, prestar za tu rabotu tada bi ti bio onaj koji bi privukao optu panju. Garantujem. Te devojke bi poludele za

tobom. Mogao bi da bira. Mogao bi da izabere onu s najveim kolima." Ako ima najvea kola, onda ima i najveu zadnjicu", rekao je egrt, osmehujui se. Trebaju joj velika kola da bi njena zadnjica stala u njih. Takva devojka bila bi ba lepa." U normalnim okolnostima, Mma Ramocve ne bi dozvolila da takva primedba proe bez otrog odgovora, ali ovo nije bio trenutak za to, stoga se prosto osmehnula. Meni stvar izgleda jednostavno", rekla je. Ti skoi. Ti dobije devojku. Sve je savreno bezbedno." egrt je naas razmislio. A ta je s onim ovekom iz Odbrambenih snaga Bocvane? Onim iji se padobran nije otvorio. ta je s njim?" Mma Ramocve je odmahnula glavom. ,,E, tu grei, arli. Njegov padobran bi se otvorio da je povukao uzicu. I sam si rekao da je ovek verovatno zaspao. Vidi, s njegovim padobranom je sve bilo u najboljem redu. A ti si mnogo pametniji od tog oveka. Ti nee zaboraviti da povue uzicu." egrt je ponovo razmislio. I vi mislite da e novine da piu o meni?" Dabome da hoe", rekla je Mma Ramocve. Zamoliu Mmu Potokvani da opet razgovara s njima. Ona im uvek javlja novosti u vezi sa sirotitem. Rei e im da stave tvoju veliku fotografiju na naslovnu stranu. Ove devojke o kojima smo priali to e svakako proitati." Mma Ramocve je usporila. Na drum pred njima dotumaralo je malo krdo magaraca i stalo na sredinu, gledajui u mali beli kombi kao da nikada ranije nisu videli vozilo. Zaustavila je kombi, bacivi za to vreme letimian pogled na egrta. Psihologija, pomislila je; tako su to danas nazivali, ali, po njenom miljenju, to je bilo neto mnogo starije od nje. To je bila enska mudrost, eto ta je to bilo; poznavanje ponaanja mukaraca i naina na koji ih se moglo ubediti u neto, pod uslovom da se

odabere pravi pristup problemu. egrtu nije nita slagala; postojale su devojke koje bi bile impresionirane mladiem koji izvede skok s padobranom i kome fotografija izae u novinama. Kad bi mukarci umeli da se poslue psihologijom, a najee ne umeju, i oni bi mogli da navedu ene da rade ono to oni hoe. Moda je srena okolnost, razmiljala je, to to su mukarci tako loi u psihologiji. Mukarci navode ene da rade onako kako oni hoe tako to ih prvo navedu da se saale na njih, ili tako to ih nateraju da osete krivicu. Ne rade oni to namerno, razume se, ali krajnji efekat je isti. egrt se nagnuo kroz prozor na svojoj strani i viknuo na magarce, koji su ga mrko pogledali pre no to su polako poeli da se sklanjaju s puta. Potom se, ponovo se zavalivi u sedite, okrenuo Mmi Ramocve. Mislim da u uraditi to, Mma. Mislim da nije loa ideja da se pomogne sirotitu. Trebalo bi da svi inimo koliko moemo." Kad je Mma Ramocve najzad stigla u Zebrinu ulicu, ve je poelo da se smrkava. Kamionet gospodina D. L. B. Matekonija bio je parkiran bono od kue, na naroitom mestu koje je odvojila za njega, a ona je svoj mali beli kombi uglavila na njegovo mesto pored kuhinjskih vrata. U kui su gorela svetla i uli su se glasovi. Sigurno se pitaju gde sam, pomislila je, i sigurno su gladni. Ula je u kuhinju, zbacivi cipele na pragu. Motoleli je sedela u svojim kolicima, za kuhinjskim stolom, i seckala argarepu, a Puso je meao neto na poretu. Gospodin D. L. B. Matekoni je, stojei pored deaka, ubacivao prstohvat soli u meavinu u erpi. Veeras mi kuvamo", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Ti lepo idi i sedi i digni noge na stoliicu. Zvaemo te kad sve bude gotovo." Mma Ramocve je ispustila uzvik oduevljenja. Ovo je pravo uivanje", rekla je. Iz nekog razloga sam strano umorna."

Prola je kroz dnevnu sobu i spustila se u svoju omiljenu fotelju. Mada su deca pomagala u kuhinji, bilo je neuobiajeno za njih da pripreme kompletan obed. Mora biti da je to bila ideja gospodina D. L. B. Matekonija, razmiljala je, i ta pomisao ispunila ju je zahvalnou zbog toga to je pored sebe imala oveka koji je umeo da se seti da pripremi jelo. Veina mueva se toga nikad ne bi setila - smatrali bi da im je ispod asti da rade kune poslove - ali je gospodin D. L. B. Matekoni bio drugaiji. Kao da je znao kako je to kad si ena, kad mora da kuva do kraja ivota, bakui se s naizgled beskrajnom povorkom erpi i tiganja iji se kraj gubi negde u daljini. ene dobro znaju kako je to, i kuvanje i lonci im dolaze i u san, ali ovaj mukarac, izgleda, takoe razume. Kad su pola sata kasnije seli za sto, Mma Ramocve je ponosno posmatrala kako gospodin D. L. B. Matekoni i Puso donose tanjire s dobrom, ukusnom hranom i stavljaju ih na mesta. Zatim se pomolila, kao i uvek, pogleda sputenog prema stolnjaku, kako dolikuje. Neka bi Gospod dobrostivim oima gledao Bocvanu", rekla je Mma Ramocve. Zahvalimo Mu sad za ovu hranu u naim tanjirima, koja je tako lepo pripremljena." Zastala je. Imalo je o tome jo poneto da se kae, ali joj se inilo da je zasad rekla dovoljno i da bi trebalo da ponu, jer su svi bili jako gladni. Ovo je odlino", izjavila je posle prvog zalogaja. Srena sam to u svojoj kui imam tako dobre kuvare." To je bila ideja gospodina D. L. B. Matekonija", rekla je Motoleli. Moda bi mogao da otvori Brzi restoran Tlokvenga." Gospodin D. L. B. Matekoni je prasnuo u smeh. Nema anse. Razumem se samo u popravljanje kola. To je sve to umem da radim." Umete i da skaete s padobranom", rekla je Motoleli. I to umete. Priali su o tome u koli."

Odjednom je nastala tiina i inilo se kao da se oblak nadvio nad njihovim malim skupom. Viljuka gospodina D. L. B. Matekonija zastala je tamo gde se zatekla, na pola puta do njegovih usta, a no Mme Ramocve prestao je da see veliko pare bundeve. Podigla je pogled prema gospodinu D. L. B. Matekoniju, koji ga je izdrao samo na trenutak i potom pogledao u stranu. A, to", relda je Mma Ramocve. To je sve jedna velika greka. Gospodin D. L. B. Matekoni je nameravao da izvede skok padobranom, ali se sada arli, egrt iz servisa, ponudio da uini to umesto njega. Ve sam razgovarala s Mmom Potokvani i ona je vrlo zadovoljna zbog svega. Rekla je da je sigurna da e gospodin D. L. B. Matekoni pristati da prui ansu tom mladiu, a ja sam joj obeala da u ga pitati ta misli o tome." Svi pogledi su se uprli u gospodina D. L. B. Matekonija, ije su se oi razrogaile dok je Mma Ramocve govorila. Dakle?" rekla je Mma Ramocve, vraajui se poslu seenja bundeve. ta bi eleo da uradi, gospodine D. L. B. Matekoni? Da li bi hteo da da ansu tom momku?" Gospodin D. L. B. Matekoni je pogledao u tavanicu. Pa, valjda bih mogao, pretpostavljam", rekao je. Odlino", rekla je Mma Ramocve. Stvarno si veoma velikoduan. arliju e biti tako drago zbog toga." Gospodin D. L. B. Matekoni se osmehnuo. Nije to nita", rekao je. Nita." Nastavili su s obedom. Mma Ramocve je primetila da je gospodin D. L. B. Matekoni izuzetno dobro raspoloen. Izrekao je nekoliko duhovitih opaski o dogaajima tog dana, ukljuujui i vic o kuitu menjaa kojem su se svi slatko smejali, iako ga niko nije razumeo. A onda, kad su tanjiri bili rasklonjeni, a deca otila iz trpezarije, gospodin D. L. B. Matekoni je ustao sa svoje stolice i, stojei pored stolice Mme Ramocve, uzeo je za ruku i rekao:

Ti si dobra ena, Mma Ramocve, a ja sam vrlo srean to sam naao nekog kao to si ti. Moj ivot je sad ispunjen." I ja sam srena", rekla je Mma Ramocve. Ipak nee postati udovica, a uspela je da izgleda kao da je on sam doneo odluku. Mukarcima se tako dopadalo - u to je bila sigurna - i zato ne pustiti mukarce da veruju da se stvari odvijaju onako kako se njima dopada, makar povremeno? Nije videla zato ne.

Deseto poglavlje SAN GOSPODINA D. L B. MATEKONIJA Gospodinu D. L. B. Matekoniju je, razume se, odmah neizmerno laknulo kad mu je Mma Ramocve pruila ansu da eskivira skakanje s padobranom. Uinila je to tako elegantno i tako pametno da ga je potedela svake neprijatnosti. Celog tog dana muila ga je zebnja pri pomisli na poloaj u koji ga je dovela Mma Potokvani. Nije bio kukavica, ali pomisao na skakanje s padobranom nije u njemu izazivala nita sem straha, najobinijeg golog straha. Naposletku, negde sredinom popodneva, doao je do zakljuka da e to izvesno biti nain na koji e umreti, stoga je skoro ceo sat proveo razmiljajui o testamentu koji je nameravao da sastavi narednog dana. Mmi Ramocve bi ostavio servis, naravno, a ona bi mogla da ga vodi zajedno s Mmom Makuci, koja bi zadrala svoje mesto menadera. Kua bi bila prodata - postigla bi odlinu cenu - a novac bi se potom razdelio njegovim roacima, onima koji nisu dobrostojei i koji bi njime mogli da kupe goveda. Mma Ramocve bi zadrala jedan deo novca, moda ak polovinu, jer bi joj sluio za izdravanje dece koja su, uostalom, bila njegova odgovornost. Zatim,

tu je bio i njegov kamionet, koji bi mogao da ode sirotitu, gde bi ga svakako valjano iskoristili. Tu je stao. Ostaviti kamionet sirotitu bilo bi kao da ga je ostavio Mmi Potokvani lino, a uopte nije bio siguran da je to ono to eli. Najzad, upravo je Mma Potokvani i bila vinovnik celog ovog zameateljstva i nije video nikakvog razloga zato bi jo i profitirala na njemu. itava stvar mogla je da se posmatra i kao da je Mma Potokvani odgovorna za njegovu smrt i moda bi je ak trebalo izvesti pred sud. To bi je nauilo da ne moe da maltretira ljude na takav nain. Bio bi to nauk svim nadobudnim matronama, a podozrevao je da ima mnogo takvih ena. Mukarci bi morali da se odupru, a to je, u njihovo ime, mogao da uradi dravni tuilac Bocvane glavom, koji bi mogao da zapone bombastian proces protiv Mme Potokvani - zbog ubistva - a za dobro svih mukaraca. Bio bi to barem poetak. Te nedostojne misli vie nisu bile neophodne, a posle onog velianstvenog oslobaanja koje je za stolom izrekla Mma Ramocve, gospodin D. L. B. Matekoni je smatrao da vie nema potrebe da planira uslove svog testamenta. Te veeri, nakon to se vratio u svoju kuu u blizini Kluba Odbrambenih snaga Bocvane, razmislio je o svom imetku, ne kao neko ko planira kome e ga zavetati testamentom, ve s olakanjem oveka koji ne planira da se skoro rastaje od njega. Pogledao je svoju sofu, s isflekanim naslonjaima za ruke i jastucima, i pomislio na duga subotnja popodneva koja je proveo naprosto sedei na njoj, sluajui radio i ne razmiljajui ni o emu posebnom. Zatim je pogledao u barunastu sliku planine koja je visila na zidu preko puta sofe. Bila je to lepa slika, koju je umetnik sigurno dugo stvarao. Gospodin D. L. B. Matekoni je znao svaku pojedinost na njoj. Sve e to jednog od ovih dana prei u kuu Mme Ramocve, ali zasad je bilo uteno videti stvari kako odluno i predvidljivo stoje na svom mestu.

Bila je gotovo pono kad je gospodin D. L. B. Matekoni najzad otiao u krevet. itao je novine nekoliko minuta pre no to je ugasio svetio, sneno ih spustivi pored kreveta, a onda je, obavijen tamom, pao u san koji mu je tako lako dolazio posle napornog radnog dana. San je bio dobrodoao; komar kroz koji je proao pripadao je danu, a sad je bio reen. Nee biti nikakvog iskakanja, nikakvog strmoglavljivanja na zemlju, nikakvog ponienja zbog toga to svi vide koliko se boji... Te misli bile su deo njegove jave; svet snova gospodina D. L. B. Matekonija, meutim, kaskao je za javom i u njemu se jo uvek nisu odigrali dogaaji od te veeri, kad je bio osloboen muka, tako da je u neko doba noi zatekao sebe kako stoji na rubu piste na aerodromu, dok prema njemu rula mali beli avion, od one vrste koju su koristili u Kalaharskom letakom klubu. Vrata na avionu bila su otvorena i zauo se poziv pilota, nikog drugog do Mme Potokvani lino. Ulazite, gospodin D. L. B. Matekoni", dreknula je Mma Potokvani nadglasavajui buku motora. Izgledalo je kao da je malo nervira njegovo otezanje i gospodin D. L. B. Matekoni se povinovao, kao i uvek. Mma Potokvani delovala je vrlo samouvereno dok se naginjala napred, kljocala prekidaima i proveravala instrumente. Gospodin D. L. B. Matekoni je pruio ruku da dodirne prekida za koji je izgledalo da zahteva panju, jer je iza njega bleskalo narandasto svetio, ali mu je Mma Potokvani odgurnula ruku. Nita ne dirajte!" uzviknula je, kao da govori nekom od siroadi. Opasno!" Utonuo je u svoje sedite, a mali avion je jurnuo pistom. Drvee je tako blizu, pomislio je, a trava je tako meka, i mogao bi sad da iskoi, otkotrlja se i pobegne; ali nije bilo beanja od Mme Potokvani, koja ga je ljutito pogledala i prekorno pripretila prstom. Potom su uzleteli, dok je on kroz prozor aviona gledao u zemlju ispod njih, koja je postajala sve manja i manja, umanjena Bocvana u

kojoj su goveda bila velika kao mravi, a drumovi tanki kao niti zamrenog smeeg konca. Kako je bilo lepo gledati svoju zemlju tamo dole i videti oblake i plavetnilo i visinu. Mogao bi ovek laka srca da zakorai meu te oblake i poleti, ka zapadu, preko velikog smeeg prostranstva, i spusti negde gde su etali lavovi i gde je bilo izvora vode, visokog drvea i malo znakova ovekovog prisustva. Mma Potokvani je povukla kontrolnu palicu aviona i stali su da krue, grlei skute grada daleko ispod njih. Pogledao je dole i video Zebrinu ulicu; bilo ju je tako lako uoiti, i nisu li ono bile Mma Ramocve, koja mu je mahala iz svog dvorita, i Mma Makuci, u svojim novim zelenim cipelama? Okrenuo se Mmi Potokvani, koja mu se sad osmehivala i pokazivala prema kvaki na vratima. Pruio je ruku i samo to je dotakao vrata, ona su se irom otvorila. Osetio je vetar na licu i u njemu je smesta narasla panika, i pokuao je da ne ispadne, drei se za jednu od ruica u avionu, stvaricu koja mu nije nimalo pomogla. Mma Potokvani je vikala na njega, pustivi kontrolnu palicu da bi ga izgurala napolje, a potom ga je estoko utnula u lea onim svojim ravnim smeim cipelama koje je nosila zarad lakeg kretanja po terenu sirotita. Napolje!" dreknula je, a gospodin D. L. B. Matekoni je, nem od straha, skliznuo u prazan vazuh i stao da se tumba, glavake, gledajui as u nebo, as u zemlju, u zemlju koja je jo uvek bila tako daleko ispod njega. Nije imao padobran, dabome, samo pidamu, a ona se vijorila oko njega i teko da ga je imalo usporavala. Ovo je kraj, pomislio je gospodin D. L. B. Matekoni i poeo da misli o tome kako je ivot bio dobar i dragocen; ali nije mogao da misli o tome dugo, jer se njegovo padanje okonalo za ciglo nekoliko sekundi i doekao se na noge, savreno, kao da je skoio sa starog sanduka za pomorande u svom servisu; naao se u ikari, pored termitnjaka. Osvrnuo se oko sebe; pejza je bio nepoznat,

moda Tlokveng, a moda i ne, i upravo je stao da ga prouava, kad je iza sebe zauo glas svog oca. Okrenuo se, ali nije bilo ni traga od oca, koji je bio tu, ali nekako nije bio sasvim tu, onako kako mrtvi umeju da nam dou u snove. Toliko je toga eleo da pita oca, toliko je toga eleo da mu kae o svom servisu, ali je otac progovorio prvi, glasom koji je bio udan i krhak - jer mrtav ovek nema daha koji bi proizvodio glas - i postavio mu pitanje koje je razbudilo gospodina D. L. B. Matekonija, trgnuvi ga iz sna u kojem se uspeno prizemljio pored termitnjaka. Kad nameravas da se oeni s Mmom Ramocve?" upitao je njegov otac. Zar ne misli da je ve vreme?"

Jedanaesto poglavlje SUSRET S GOSPODINOM BOBOLOGOOM Mma Ramocve nije ignorisala sluaj Mme Holonga. Jo uvek nije nita uradila, to je bilo tano, ali to nije znailo da nije razmiljala o tome kako da prie tom osetljivom problemu. Ne bi valjalo da ijedan od mukaraca otkrije da je pod istragom, jer bi tako neto uvredilo i po svoj prilici oteralo svakog pravog prosca. To je znailo da mora da se raspituje diskretno, razgovarajui s ljudima koji ih poznaju i, ako je ikako mogue, da sredi da ih lino upozna. Tako neto iziskivalo je izgovor, ali bila je sigurna da e ve nai neki. Prvo to je morala da uradi, mislila je, bilo je da popria s nekim ko radi u koli gospodina Bobologoa. To nije bilo teko, jer je Rouz, kuna pomonica Mme Ramocve, imala roaku koja je godinama bila zaduena za kolsku kuhinju. Od pre nekog vremena vie nije radila i ivela je u Starom Nalediju, gde je uvala decu

jednog od svojih sinova. Mma Ramocve je nikad nije upoznala, ali ju je Rouz povremeno pominjala i uverila je svoju poslodavku da e poseta biti doekana s dobrodolicom. Ona je jedna od onih koji stalno priaju", rekla je Rouz. Pria po ceo dan, ak iako je niko ne slua. Bie joj vrlo drago da razgovara s vama." Takvi ljudi su od pomoi u naem poslu", rekla je Mma Ramocve. Govore nam stvari koje je potrebno da znamo." Ona je ba takva", relda je Rouz. Rei e vam sve to zna. To je ini veoma srenom. Ali trebae vam mnogo, mnogo vremena." Ima mnogo takvih ljudi u Bocvani, razmiljala je Mma Ramocve, i bilo joj je drago to je tako. Bilo bi neobino iveti u zemlji u kojoj su ljudi utljivi i na ulici se mimoilaze bez rei, kao da se plae onoga to bi drugi mogli da pomisle ili kau. Tako neto nije bivalo u Africi, gde su se ljudi dozivali i razgovarali stojei na suprotnim stranama puta ili prostranih poteza ikare, ne brigajui ko ih slua. Takvi razgovori vodili su se i meu ljudima koji su se kretali u suprotnim pravcima, sve dok glasovi ne bi suvie utihnuli i udaljili se da bi bili razgovetni, a rei bi progutalo nebo. To je bio dobar nain rastanka s prijateljem, mnogo manje nagao od rei pozdrava propraenih tiinom. Sama Mma Ramocve esto se dovikivala s decom poto bi izali iz kue i krenuli u kolu, podsecajui Pusoa da pazi kako prelazi ulicu ili govorei mu da vodi rauna da mu pertle budu dobro vezane, mada deacima takve stvari uu na jedno, a izau na drugo uvo. Takoe, deaci se nikad nisu starali da im koulja bude propisno upasana u pantalone, ali to je ve bilo drugo pitanje, o kojem je mogla da razmilja i kasnije, kad zahtevi klijenata budu manje hitni. Rouzina roaka, Mma Seonjana, bila je kod kue kad ju je Mma Ramocve posetila. Njena kua nije bila velika svega dve male sobe, videla je Mma Ramocve - ali joj je

dvorite bilo besprekorno isto, s dva kruga u pesku opisana njenom irokom metlom. To je bio dobar znak; neuredno dvorite bilo je znak da eni vie nije stalo do tradicionalnih bocvanskih vrlina, a takvi ljudi, zakljuila je Mma Ramocve, gotovo su uvek bili nepouzdani ili prosti. Nisu imali pojma ta je boto*( Botho - u Bocvani, kljuni
nacionalni princip, koncept osobe koja poseduje uravnoteen karakter, dobre manire, ljubazna je i disciplinovana; botho definie proces zasluivanja potovanja kroz pruanje istog i sticanja moi kroz davanje moi drugima. (Prim, prev.)), koji je znaio potovanje ili

dobre manire. Boto je izdvajao Bocvanu od drugih mesta; on ju je inio posebnom. Bilo je onih koji su mu se rugali, dabome, ali ta su takvi zapravo eleli umesto toga? Da li su eleli da ljudi budu sebini? Da li su eleli da se runo ponaaju prema drugim ljudima? Jer ako se zaboravi na boto, to je izvesno ono to e se dogoditi; Mma Ramocve bila je sasvim sigurna u to. Videla je Mmu Seonjana kako stoji pred svojim vratima, sa smeom papirnom kesom u rukama. Parkirajui mali beli kombi na ivici puta, primetila je da je stara ena posmatra. Bio je to jo jedan dobar znak. Bila je to tradicionalna bocvanska razbibriga koja se sastojala u tome da posmatrate druge ljude i pitate se ta su namerili; ovu modernu naviku ravnodunosti prema drugima bilo je vrlo teko razumeti. Ako posmatrate ljude, to je znak da vam je do njih stalo, da ih ne tretirate kao potpune strance. Opet, sve je to bilo pitanje manira. Mma Ramocve je stala pred kapiju i pozvala Mmu Seonjana. Stara ena odgovorila joj je gotovo odmah, i srdano, pozivajui Mmu Ramocve da ue i sedne s njom iza kue, gde je bilo senovitije. Nije pitala svoju posetiteljku ta hoe, ve ju je doekala s dobrodolicom, kao da je prijateljica ili kominica koja je navratila na aicu razgovora. Vi ste ona ena koja ivi tamo preko, u Zebrinoj ulici", rekla je Mma Seonjana. Vi ste ena kod koje radi Rouz. Priala mi je o vama."

Mma Ramocve se iznenadila shvativi da ena zna ko je ona, ali je objanjenje odmah usledilo. Va kombi je vrlo poznat", rekla je Mma Seonjana. Rouz mi je priala o njemu, a i viala sam vas kako se vozite kroz grad. esto sam pomiljala: volela bih da upoznam tu gospou, ali nisam verovala da e mi se ikad pruiti prilika za to. Vrlo sam srena to vas vidim ovde, Mma." ula sam i ja za vas", rekla je Mma Ramocve. Rouz ima samo lepe rei za vas. Vrlo je ponosna zbog toga to ste u svoje vreme bili nadzornica kolske kuhinje." Mma Seonjana se nasmejala. Dok sam radila tamo, hranila sam etiri stotine dece svakog dana", rekla je. Sad hranim dva mala deaka. To je mnogo lake." Mi ene stalno to radimo", rekla je Mma Ramocve. Ja sada kuvam za tri osobe. Imam verenika i dvoje dece usvojene iz sirotita. Moram da pripremim mnogo obroka. Izgleda da su ene na ovom svetu zato da bi kuvale i sreivale dvorite. Ponekad mi se ini da je to tako nepravedno i da bi trebalo da se promeni." Mma Seonjana se slagala s ovakvim pogledom na svet, ali se namrtila pri pomisli na njegove implikacije. Nevolja je u tome to mukarci nikad ne bi bili kadri da rade sve ovo to mi radimo", rekla je. Veina mukaraca prosto nee da kuva. Suvie su lenji. Radije bi trpeli gladni nego skuvali neto. To je veliki problem za nas ene. Kad bismo poeli da se bavimo nekim drugim stvarima, mukarci bi okopneli i skapali od gladi. U tome je problem." Mogle bismo da ih obuimo", rekla je Mma Ramocve. Obuavanje mukaraca ima mnogo dobrih strana." Ali morali biste da naete mukarca koga biste obuavali", odvratila je Mma Seonjana. A oni prosto pobegnu ako pokuate da im kaete ta da rade. Trojica su pobegla od mene. Rekli su da previe priam i da nikad nemaju mira. Ali to nije istina." Mma Ramocve je saoseajno coknula jezikom.

Ne, Mma, to ne moe biti istina. Ali izgleda da mukarci ponekad ne vole da razgovaramo s njima. Misle da su ve uli ono to imamo da kaemo." Mma Seonjana je uzdahnula. ta ete, tako su budalasti." Jesu", rekla je Mma Ramocve. Neki mukarci su zaista budalasti, pomislila je, ali ni sluajno svi. A kad ovek bolje razmisli, ima i vrlo budalastih ena. ak i uitelji", relda je Mma Seonjana. ak i uitelji umeju ponekad da budu budalasti." Mma Ramocve je naglo podigla pogled. Mora biti da ste poznavali mnogo uitelja, Mma", rekla je. Dok ste radili tamo, mora biti da ste poznavali mnogo uitelja." O da, jesam", odvratila je Mma Seonjana. Poznavala sam mnogo uitelja. Videla sam ih kad su doli kao mladi uitelji i videla sam ih kad su unapreeni u nastavnike viih razreda. Sve sam to videla. A videla sam i neke vrlo rave uitelje." Mma Ramocve je odglumila iznenaenje. Rave uitelje, Mma? Ma nije valjda." Nego kako", rekla je Mma Seonjana. Bila sam zapanjena onim to sam otkrila. Ali, pretpostavljam da su uitelji ljudi kao i svi ostali i da i oni umeju ponekad da budu ravi." Mma Ramocve je pogledala u zemlju. Ko su bili ti ravi uitelji?" upitala je. I zato su bili ravi?" Mma Seonjana je odmahnula glavom. Dolazili su i odlazili", odvratila je. Ne seam se njihovih imena. Ali seam se imena oveka koji je est meseci predavao u koli pre no to je policija dola i odvela ga. Rekli su da je uradio neto vrlo ravo, ali nam nisu nikad rekli ta je to bilo." Mma Ramocve je odmahnula glavom. To mora da je bilo neto vrlo ravo." Zastala je, a potom nastavila: Dobri uitelji su se sigurno stideli zbog

njega. Uitelji poput gospodina Bobologoa, na primer. On je dobar uitelj, zar ne?" Nije oekivala odgovor u vidu salve smeha. O, taj! Da, Mma. Dobar je, kako da nije." Mma Ramocve je ekala nee li jo neto biti reeno, ali se Mma Seonjana samo smekala, kao da se prisea neke samo njoj znane, smene uspomene. Morae da izvue ovo iz nje ne odajui utisak da je previe zainteresovana. Oh", relda je. Znai, enskaro je, je l' tako? Mogla sam misliti. Ovih dana ima toliko enskaroa. udi me da je uopte preostao poneki valjan mu." Ovo je izazvalo jo jednu salvu smeha Mme Seonjana, koja je brisala oi ivicom svoje bluze. enskaro, Mma? Da, moglo bi se i tako rei! enskaro! Da. Gospodinu Bobologou e biti ba drago kad to uje, Mma." Mma Ramocve je istog asa osetila kako joj Mma Seonjana ide na ivce. Bilo je nepristojno, po njenom miljenju, praviti u razgovoru dvosmislene aluzije u vezi s nekim - aluzije koje sagovornik nije mogao da razume. Nita nije bilo tako frustrirajue kao nastojanje da shvatite ta druga osoba govori, bez obzira na stidljivost ili ak namerno prikrivanje. Ako je Mma Seonjana htela da kae neto o gospodinu Bobologou, tada je trebalo da to kae direktno, umesto da nagovetava neke samo njoj znane stvari. Dakle, Mma", rekla je odluno Mma Ramocve. Da li je gospodin Bobologo enskaro ili nije?" Mma Seonjana je buljila u nju. Jo uvek se osmehivala, ali je osetila daak iznerviranosti u glasu svoje posetiteljke i osmeh je polako bledeo. Oprostite, Mma", rekla je. Nisam htela nikog da ismevam. Prosto... pa, stvar je u tome to ste se dotakli neega vrlo smenog u vezi s tim ovekom. On juri ene, to je tano, ali na vrlo poseban nain. Tome sam se smejala."

Mma Ramocve je ohrabrujue klimnula glavom. Dobro, onda, na koji to on nain juri ene?" Mma Seonjana se zakikoiala. On je jedan od onih koji je zabrinut zbog ulinih ena. Onih ravih devojaka to se smucaju po barovima. Takvih enskih. Nikako ne odobrava njihovo ponaanje, pa on i neki njegovi prijatelji ve godinama pokuavaju da ih spasu od tog ravog ivota. To mu je hobi. Odlazi na auto-busku stanicu i deli letke devojkama koje dolaze iz sela. Upozorava ih ta sve moe da im se desi u Gaboronu." Mma Ramocve je suzila pogled. Ovo je bila vrlo zanimljiva informacija, ali je bilo teko uvideti ta je njome doznala. Svi su bili svesni problema barskih devojaka, te nesree Afrike. Bilo je alosno videti ih kako u svojim jeftinim haljinama i dinuvama koketiraju sa starijim ljudima koji bi trebalo da budu pametniji, ali skoro neizbeno nisu. Nikom se to nije dopadalo, ali veina ljudi nije inila nita povodom toga. Gospodin Bobologo i njegovi prijatelji su barem pokuavali. To je beznadean posao", nastavila je Mma Seonjana. Organizovali su nekakvo mesto gde te devojke mogu da odu i ive dok ne nau neki poten posao. To je tamo negde kod Afrikog trnog centra." Zautala je i pogledala Mmu Ramocve. Ali sigurna sam da niste doli kod mene da priamo o gospodinu Bobologou, Mma. Ima i lepih tema za razgovor." Mma Ramocve se osmehnula. Milo mi je to smo popriale o njemu", odvratila je. Ali ako ima nekih drugih stvari o kojima biste voleli da priamo, bie mi isto tako milo." Mma Seonjana je uzdahnula. Ima toliko toga o emu bismo mogle da priamo, Mma. Ne znam odakle da ponem." Dobar uvod, pomislila je Mma Ramocve, i prihvatila ga. Setila se Rouzinog upozorenja i ve je videla kako

popodne, njeno dragoceno nedeljno popodne, polako nestaje pred njom. Znate, Mma, mogu ja da doem i neki drugi put..." Ne", rekla je urno Mma Seonjana. Morate jo da ostanete, Mma. Skuvau vam aj i onda u vam ispriati za neke vrlo udne stvari koje se ovde deavaju." Vrlo ste ljubazni, Mma." Mma Ramocve je sedela na oguljenoj stolici koju je Mma Seonjana donela iz predsoblja. Ovo je deo posla, pomislila je, a bilo je i neprijatnijih naina da se zaradi za ivot nego to je sluanje kako ene poput Mme Seonjana ogovaraju komiluk. A ovek nikad ne zna ta sve moe da sazna iz tih razgovora. Njena dunost je bila da bude obavetena, a nikad ne znate kad e neki deli informacije koji ste na ovaj nain saznali da se pokae koristan; ba kao to bi informacija o gospodinu Bobologou i barskim devojkama mogla da bude korisna, a moda i ne. Bilo je teko rei. Mma Makuci je te nedelje takoe bila zauzeta, ali ne poslovima Prve damske detektivske agencije, ve preseljenjem u svoju novu kuu. Najjednostavniji nain da to obavi bio je da zamoli Mmu Ramocve da doveze svoj mali beli kombi da u njega utovare njen skromni imetak, ali nije bila rada da se namee na takav nain. Mma Ramocve je drage volje poklanjala svoje vreme i spremno bi pristala da joj pomogne, ali Mma Makuci je bila nezavisna i odluila je da, na sat ili dva, iznajmi kamion i vozaa koliko e biti potrebno da se stvari prebace u njen novi dom. Naposletku, nije ni imalo mnogo toga da se nosi: njen krevet, sa tankim duecima od kokosovih vlakana koje je svakako nameravala to pre da zameni, jedina stolica koju je posedovala, crni limeni sanduk u kojem je bila sloena njena odea i kutija u kojoj su se nalazile njene cipele, erpa, tiganj i mali reo. To su bila celokupna ovozemaljska dobra Mme Makuci, koja je

miiavi mladi voza askom potrpao pozadi u rasklimatani kamion. Dobro ste ovo spakovali", rekao je, askajui s njom dok su se vozili do njene nove kue, nedaleko odatle. Ja se bavim selidbama. Ljudi esto imaju mnogo kutija i plastinih kesa krcatih stvarima. Ponekad imaju i baku koju valja preseliti, pa moram da stavljam staru gospou pozadi u kamion zajedno sa svim ostalim stvarima." Nije lepo ophoditi se tako prema baki", rekla je Mma Makuci. Baka bi trebalo da se vozi napred." Slaem se, Mma", rekao je mladi ovek. Ljudima koji svoju baku utovare nazad u kamion bie ao kad baka jednog dana bude pokojna. Setie se da su je utovarili pozadi u kamion, ali to vie nee moi da isprave." Mma Makuci je utivo odgovorila na ovu opasku, a ostatak puta je protekao u tiini. Klju nove kue bio joj je u depu bluze i s vremena na vreme ga je opipavala, koliko da bi se uverila da je stvarno tu. Razmiljala je i kako e da razmesti nametaj -takav kakav jeste - i kako bi mogla da potrai neku prostirku za svoju novu spavau sobu. Bio je to luksuz o kojem dotad nije mogla ni da sanja; svakog jutra u svom ivotu zagazila bi na utaban zemljani patos ili goli beton. Sad je mogla da priuti sebi prostirku koja e pod nogama biti meka, kao tek iznikla trava. Zatvorila je oi i razmiljala o onome to je eka luksuzu posedovanja sopstvenog tua - pa jo s toplom vodom! - i zadovoljstvu, istom zadovoljstvu, posedovanja posebne sobe u kojoj je mogla da prima goste ako to eli. Mogla je da pozove prijatelje na obed i niko nije morao da sedi na krevetu ili da gleda njen limeni sanduk. Mogla je da kupi radio i da zajedno sluaju muziku, Mma Makuci i njeni prijatelji, i razgovaraju o vanim stvarima, a sva ponienja zajednike dvorine esme stvar su prolosti. Drala je oi zatvorene sve dok nisu gotovo stigli tamo, a onda ih je otvorila i ugledala kuu, koja je sad izgledala manja nego to joj je ostala u seanju, ali joj je i dalje bila prelepa, sa svojim kosim krovom i drveem papaje.

Ovo je vaa kua, Mma?" upitao je voza. Da, to je moja kua", odvratila je, uivajui u svakoj rei. Imate sree", rekao je mladi ovek. Lepo je iveti ovde. Koliko pula dajete za stanarinu? Koliko plaate?" Mma Makuci mu je rekla, a on je zazvidao. Pa to je mnogo! Ja ne mogu sebi da priutim ovako neto. Moram da ivim u pola sobe tamo preko, na pola puta do Molepololea." To sigurno nije lako", rekla je Mma Makuci. Parkirali su se pred kapijom, a Mma Makuci je prela kratku stazu koja je vodila do ulaznih vrata. To su bila samo njena vrata, a vrata kroz koja se ulazilo u deo kue u kojem su iveli drugi stanari nalazila su se pozadi. Osetila je ponos zbog toga to su to njena vrata, iako su izgledala kao da im ne bi kodilo farbanje. S tim je mogla da se pozabavi i kasnije; sad je bilo bitno da je klju za ta vrata bio u njenoj ruci, s punim pravom, plaen stanarinom za prvi mesec. Mladom oveku je bilo potrebno vrlo malo vremena da prenese njene stvari u sobu. Zahvalila mu je i dala napojnicu od deset pula - suvie velikodunu, moda, ali sad je bila punopravna stanarka kue i tako neto se od nje oekivalo. Pruajui mu novac, koji je on prihvatio sa irokim osmehom, setila se injenice da to jo nikad nije radila. Nikad pre nije bila u poziciji da velikoduno poklanja novac i ta ju je pomisao pogodila svom snagom. Oseaj je bio nepoznat i donekle nelagodan; ja sam samo Mma Makuci, iz Bobononga, a dajem ovom mladom oveku novanicu od deset pula. Imam vie novca od njega. Imam bolju kuu. Nalazim se tamo gde bi on eleo da bude, ali nije. Ostavi sama u kui, Mma Makuci je stala da cunja po svojim dvema sobama. Dodirivala je zidove; bili su vrsti. Otvorila je prozor, pustivi na trenutak unutra topao povetarac, a onda ga opet zatvorila. Upalila je svetio, a sijalica je blistala iznad nje; ukljuila je slavinu i potekla

je voda, svea, hladna voda i pljusnula u lavabo od nerajueg elika, tako uglancan i sjajan da je mogla da vidi svoj odraz u njemu, odraz osobe koja je gledala svet s opreznim divljenjem vlasnika, ili barem podstanara, to je bilo vrlo blisko tome. Kua je imala i sporedna vrata, koja je ona otvorila i provirila u dvorite. Drvee papaje imalo je na sebi zametke plodova, koji e za mesec dana ili malo vie biti zreli. Bile su tu i jo jedna ili dve biljke, bunje koje je venulo na vruini, ali je posedovalo neumoljivu reenost jedinstvene bocvanske vegetacije. Preivljavalo je i ako ga niko ne bi zalivao; dralo se u suvom tlu, maksimalno iskoriavajui ono malo vlage koju je uspevalo da izvue iz njega, ilavo zato to je ivelo ovde, u ovoj sunoj zemlji, u kojoj je odvajkada postojalo. Mma Ramocve je jednom priKkom opisala tradicionalno bocvansko rastinje kao odano i, da, bila je u pravu, pomislila je Mma Makuci, jer ono je ba takvo - nai stari prijatelji, koji zajedno s nama opstaju u ovoj smeoj zemlji koju tako mnogo volim. Nije esto razmiljala o toj ljubavi, ali ona je bila tu, jednako kao i u srcima ostalih Bocvanaca. A to je, na kraju krajeva, bilo ono to je elela veina ljudi; da ivi na zemlji koju voli, tu i nigde drugde; da bude tu gde su bili njihovi stari pre njih, sve dokle je dopiralo pamenje. Odmakla se od vrata i ponovo stala da razgleda svoju kuu. Nije primecivala rune tragove prstiju na zidu, ni mesto gde je pod bio ulegnut. Videla je sobu sa zavesama veselih boja i s prijateljima za stolom, a sebe na elu stola; ula je utanje vode koja kljua u loncu na poretu, uz tiho pucketanje plamena.

Dvanaesto poglavlje GOSPODIN BOBOLOGO PRIA O RAZUZDANIM ENAMA

injenica da je raspust u kolama ba joj je dobro dola. Da je gospodin Bobologo drao nastavu, Mma Ramocve bi morala da eka do pola etiri i tek onda da ga presretne na putu prema kui u kojoj je iveo, jednoj u urednom nizu uciteljsldh kua iza kole. Tog ponedeljka, uspela je da stigne u deset sati i zatelme ga, kao to je Mma Seonjana i rekla, kako sedi u stolici, na suncu, pred zadnjim vratima svoje kue, s Biblijom na krilu. Prila mu je paljivo, kako bi uvek trebalo prilaziti nekom ko ita Bibliju, i pozdravila ga na valjan, tradicionalan nain. Je li dobro spavao? Kako zdravlje? Da li bi hteo da porazgovara s njom? Gospodin Bobologo je podigao pogled prema njoj, mirkajui na suncu, i Mma Ramocve je videla visokog, mravog eka, briljivo odevenog u smee pantalone i belu koulju s raskopanim okovratnikom, na ijem nosu su se nalazile naoare s debelim, okruglim staklima. Sve na njemu, od pomno izglancih smeih cipela do jakih naoara, govorilo je uitelj, i morala je da primora sebe da suzdri osmeh. Ljudi su tako predvidljivi, pomislila je, tako dosledni sebi. Direktori banaka oblae se upravo onako kako se to i oekuje od direktora banaka i ponaaju u skladu s tim; advokata uvek moete da prepoznate po tome to vas paljivo, ak oprezno slua dok govorite, kao da je spreman da reaguje i na najmanju greku; a otkako je upoznala gospodina D. L. B. Matekonija, nepogreivo je prepoznavala i automehaniare, koji su stvari posmatrali kao da su spremni da ih rasture na sastavne delove i nateraju ih da bolje rade. Sad, naravno, to se nije odnosilo na sve mehaniare; egrti su ve odavno

bili automehaniari, a ipak su stvari gledali kao da e ih pokvariti. Stoga su, moda, ipak potrebne godine pre no to poziv pone da se poznaje na osobi. Izgledam li ja kao detektivka, pitala se? To je bilo zanimljivo pitanje. Neko ko je vidi na ulici, po svoj prilici se nee okrenuti za njom. Bila je sasvim obina Mocvanka, tradicionalno graena, koja je obavljala svoje svakodnevne poslove kao i mnoge druge ene. Zasigurno niko ne bi posumnjao da motri, to je morala da radi, jer je to bio deo njenog posla. Moda je bilo drugaije s Mmom Makuci, s onim njenim velikim naoarima. Ljudi su primeivali te naoari i naravno da su razmiljali o njima. Mogue je da su se pitali zato su nekom potrebne tako velike naoari i dolazili do zakljuka da je to zato to je volela da izbliza zagleda stvari, da ih uveava. To je, dabome, bila apsurdna vizija onoga to je radila Mma Makuci; vrlo su retko morale da razgledaju nekakve fizike predmete ono to ih je interesovalo bilo je ljudsko ponaanje, a sve to je za to bilo potrebno bili su mo zapaanja i razumevanje. Njeno posmatranje gospodina Bobologoa trajalo je svega nekoliko sekundi. Ustao je, zatvarajui Bibliju s izvesnim aljenjem, kao to neko drugi zatvara uzbudljiv roman u koji je do maloas bio zadubljen. Dabome, gospodin Bobologo je znao kraj prie koji, ako se dobro razmisli, nije bio srean ali ek moe da se zadubi i u neto to dobro poznaje. Oprostite to vas uznemiravam", rekla je Mma Ramocve. Raspust sigurno dobro doe vama uiteljima, jer imate vie vremena za itanje. Ne volite da vam neko bane i uznemiri vas." Sospodin Bobologo je dobro reagovao na ovaj kurtoazni poetak. Milo mi je to vas vidim, Mma. Imau kasnije sasvim doboljno vremena za itanje. Sedite na ovu stolicu, a ja u sebi doneti drugu."

Mma Ramocve je sela na uiteljevu stolicu i saekala da se on vrati. Bilo je ba dobro mesto koje je odabrao za sedenje, skriveno od prolaznika na ulici, ali s pogledom na deije igralite, gde su se ak i sad, za vreme raspusta, deca kolskih slubenika latila komplikovane igre loptom. Sigurno je lepo sedeti ovde, pomislila je, znajui da ti vlada svakog meseca isplauje platu i da se od tebe upravo i oekuje da ita i postaje sve pametniji. Gospodin Bobologo se vratio nosei drugu stolicu i smestio preko puta Mme Ramocve. Pogledao ju je kroz debela soiva i naoara i potom blago potapao uglove usana belom maramicom, koju je zatim uredno sloio i stavio u dep od koulje. Mma Ramocve mu je uzvratila pogled i osmehnula se. Njen utisatisak o gospodinu Bobologou bio je povoljan, ali je uhvatila sebe kako se pita zato se tako uspenoj i vrlo elegantnoj osobi poput Mme Holonga dopao ovaj uitelj, koji, uza sve svoje svoje zasluge, teko da je bio romantini heroj. Meutim, takva nagaanja su, razume se, bila beskorisna. Izbori koje ljudi ine u takvim okolnostima su esto neobjanjivi i moe biti da je posredi puki sluaj. Ako ste raspoloeni da se zaljubite ili venate, tada i nije naroito vano koga ete videti kad zaete iza oka. Traili ste nekog i neko se tu zatekao, i ve ete nekako ubediti sebe da je osoba na koju ste sluajno nabasali upravo ona kakvu ste i traili. U ivotu nalazimo ono to traimo, rekao joj je jednom otac; a to je bilo tano - ako traite sreu, opaziete je; ako tragate za nepoverenjem, zaviu i mrnjom - svim tim stvarima - njih ete takoe nai. ,,Dakle, Mma", rekao je gospodin Bobologo, evo me. Pretpostavljam da ste kod mene doli zbog svog deteta. Nadam se da mogu rei da tom deaku ili devojici u koli ide dobro. Siguran da mogu. Ali prvo morate da mi kaete kako se zove, kako bih znao o kom detetu govorimo. To je bitno."

Mma Ramocve je nekoliko trenutaka bila zateena, ali se potom nasmejala. Ma ne, Rra. Ne brinite. Nisam nikakva zabrinuta majka koja dolazi da razgovara o svom problematinom detetu. Dola sam jer sam ula za druge stvari kojima se bavite." Gospodin Bobologo je izvadio maramicu i ponovo potapao uglove usana. Tako, dakle", rekao je. uli ste za druge stvari kojima se bavim." Mma Ramocve primetila je notu podozrivosti u njegovom glasu i upitala se zato je on tu. Moda su ga neki ismevali ili ga nazivali istuncem, a ta pomisao ju je nervirala. U njegovom radu nije bilo niega ega se trebalo stideti, ak iako je dovalo udno da mukarac ima tako iskljuivo stanovite o takvoj stvari. Ali barem je pokuavao da pomogne u reavanju drutvenog problema, to je bilo vie od onoga to je inila veina ljudi. ula sam", potvrdila je Mma Ramocve. I pomislila sam da bih volela da saznam neto vie o tome. Dobro je to to inite, Rra." Lice gospodina Bobologoa bilo je i dalje bezizraajno. Mma Ramocve je pomislila da ga ono to je rekla jo uvek nije ubedilo, stoga je nastavila: Problem tih ulinih devojaka je vrlo velik, Rra. Kad god ih vidim kako ulaze u barove, pomislim: ta devojka je neija ki, i raalostim se. Eto, to je ono to ja mislim, Rra." Ove rei imale su jako dejstvo na gospodina Bobologoa. Jo dok je govorila, uspravio se u stolici, naglo, i intenzivno zagledao u Mmu Ramocve. U pravu ste, Mma", rekao je. Sve su to keri nekih sirotih ljudi. Sve su to deca koju su roditelji voleli, koju je Bog voleo, a gde su sad? U barovima! Eto gde su. Ili u naruju nekog mukarca. Tu takoe." Zastao je, oborivsi pogled. Izvinjavam se zbog renika, Mma. Ne

koristim inae takve izraze, ali kad je ovo posredi, poludim kao pas koga su utnuli u rebra." Mma Ramocve je s razumevanjem klimnula glavom. To je neto to bi trebalo sve da nas ljuti." Da", rekao je gospodin Bobologo, trebalo bi. Trebalo bi. Ali ta vlada ini povodom toga? Da li vidite da vlada zalazi u te barove i tera te rave devojke nazad u njihova sela? Vidite li tako neto, Mma?" Mma Ramocve se naas zamislila. Bilo je mnogo stvari, razmiljala je, koje je ovek mogao logino da oekuje da e ih vlada raditi, ali nikad joj nije palo na pamet da bi jedna od njih mogla da bude teranje ravih barskih devojaka nazad u njihova sela. Zamislila je na trenutak ministra za saobraaj, na primer, doststvenog oveka koji je uvek imao na glavi eir irokog oboda koji ga je titio od sunca, kako goni barske devojke niz drum prema Lobatseu, praen, moda, svojim podsekretarom i nekolicinom inovnika ministarstva. Bio je to zanimljiv prizor, koji bi je u normalnim okolnostima nasmejao, ali sad, pred pravednim gnevom gospodina Bobologoa, nije smelo da bude ni pomena smeha. Stoga sam reio zajedno s nekim prijateljima", nastavio je spodin Bobologo, da bi trebalo da uinimo neto. I tako smo osnovali Kuu nade." Mma Ramocve je utivo sluala dok je gospodin Bobologo nabrajao tekoe s kojima se susretao traei pogodnu zgradu za Kuu nade i kako je naposletku uspeo da dobije, u papreno skup najam, kuu blizu Afrikog trnog centra. Imala je tri spavae sobe i dnevnu sobu, to nije dovoljno, objasnio je, za etrnaest devojaka koje trenutno borave u njoj. Ponekad se tamo stekne dvadeset ravih devojaka", rekao je. Dvadeset devojaka, Mma! Sve pod istim krovom. Kad je tako puno, niko nema dovoljno prostora ni za ta. Moraju da spavaju na podu i po dve

na jednom leaju. To nije dobro, jer iskoriste guvu da bi pobegle i moramo ponovo da ih traimo i ubeujemo da se vrate. To vrlo naporno." Mma Ramocve je bila zaintrigirana. Ako devojke bee, to govetava da ih tamo dre protiv njihove volje, to svakako nije smelo biti. Moete da drite decu na nekom mestu protiv njihove volje, ali ne i barske devojke, ako su starije od osamnaest godina. U vezi s Kuom nade je oigledno bilo nekih pojedinosti koje su zahtevale dalju istragu. Da li biste mi pokazali to mesto, Rra?" zamolila je. Ako hoete, odveemo se tamo mojim kombijem. Tako u moi da razumem to to radite." Izgledalo je da gospodin Bobologo prosuuje na trenutak u sebi njenu molbu, ali je potom ustao, skinuo naoari i spremio ih u dep na grudima. Bie mi drago, Mma. Srean sam kad ljudi vide ono to tamo radimo, kako bi mogli da priaju drugima o tome. Moda e ak rei vladi i ubediti je da nam da novac kako bismo Kuu nade vodili kako dolikuje. Novca nam uvek manjka, a primorani smo da se oslanjamo na ono to dobijamo od crkava i nekih velikodunih ljudi. Vlada bi trebalo da plaa za ovo, ali da li nam pomae? Odgovor na to pitanje, Mma, glasi ne. Vladu ba briga za dobrobit ena u ovoj zemlji. Njoj su na pameti samo novi putevi i nove zgrade. Samo to i nita vie." Krajnje nepravedno", sloila se Mma Ramocve. Ja takoe imam spisak stvari koje mislim da bi vlada trebalo da uradi." Ma nemojte?" rekao je gospodin Bobologo. A ta se nalazi na vaem spisku, Mma?" Ovo pitanje zateklo je Mmu Ramocve nepripremljenu. Ipak je pomenula tek onako, razgovora radi; on u stvari nije postojao. Dakle?" navaljivao je gospodin Bobologo. ta se, dakle, nalazi na tom vaem spisku, Mma?"

Mma Ramocve je urno razmiljala. Volela bih da vidim da deake u koli ue ivenju", odvratila je. To se nalazi na mom spisku." Gospodin Bobologo se zabuljio u nju. Ali to nije mogue, Mma", rekao je omalovazavajucim tonom. To nije neto to deaci ele da ue. Ne iznenauje me to vlada ne pokuava da podui deake tome. Ne smete da uite deake da budu devoje. To nije dobro za njih." Ali i deaci nose odeu, nije li tako, Rra?" suprotstavila mu se Mma Ramocve. A ako se ta odea pocepa, ko e im je zakiti?" Za to postoje devojice", rekao je gospodin Bobologo. Postoje devojice i ene. U Bocvani ima u izobilju onih koji mogu da zadovolje sve potrebe za ivenjem. To je injenica. Ja sam vrlo iskusan uitelj i razumem se u te stvari. Ima li jo neega na vaem spisku, Mma?" U drugaijim okolnostima, Mma Ramocve svakako ne bi dozvolila da ovo proe tek tako, ali sad je bila na dunosti i nije bilo potrebe da se protivi gospodinu Bobologou. Dugovala je svojoj klijentkinji da sazna neto vie o njemu, a ta obaveza bila je trenutno prea od njene obaveze prema enama Bocvane. Stoga je samo uprla pogled u nebo, kao da trai inspiraciju. Volela bih da vlada uradi mnogo toga", odvratila je. Ali ne bih elela da se previe zamara. Zato u morati da skratim svoj spisak i uinim ga znatno manjim." Gospodin Bobologo ju je pogledao s odobravanjem. Mislim da je to vrlo mudro, Mma. Ako ovek zahteva mnogo stvari istovremeno, obino ih ne dobije. Ako zahtevate jednu stvar, moda je i dobijete. Ustanovio sam da je u ivotu tako." Ajoj!" uzviknula je Mma Ramocve. Ala ste vi pametan ovek, Rra!"

Gospodin Bobologo je prihvatio kompliment kratko klimnuvi glavom, a potom nagovestio da je spreman da poe s Mmom Ramocve do kombija. Stala je sa strane i propustila ga ispred sebe, kako i dolikuje kad imate posla s uiteljem. ta god drugo da se ispostavi u vezi s gospodinom Bobologoom, on je pre svega uitelj, a Mma Ramocve je gajila vrstu veru u to da se prema uiteljima valja ophoditi s potovanjem, kako je odvajkada i bilo pre no to je stari bocvanski moral poeo da nestaje. Sad se ljudi prema uiteljima ponaaju kao prema svima ostalima, to je velika greka; nije ni udo to su deca tako drska i bezobrazna. Drutvo koje podriva svoje uitelje i njihov autoritet potkopava vlastite temelje. Mma Ramocve je smatrala da je to oigledno; bilo je prosto zapanjujue to to mnogi ljudi naprosto nisu uviali da je to tako. Ali mnogo je toga to ljudi nisu shvatali i to su mogli da naue samo kroz gorko iskustvo. Po njenom miljenju, jedna od tih stvari bila je istinitost stare afrike izreke da je potrebno celo selo da bi se podiglo dete. Dabome da jeste; dabome da jeste. Svako u selu imao je svoju ulogu u vaspitavanju deteta i staranju o njemu a dete je posle izvesnog vremena poinjalo da osea odgovornost prema svima u tome selu. I ono to ini moguim ivot u drutvu. Moramo da volimo jedni druge i da pomaemo jedni drugima u svakodnevnom ivotu. To je bila afrika tradicija za koju nije postojala zamena. Nikakva. Kua nade nalazila se na samo nekoliko minuta vonje daleko od uiteljskih stanova, tokom koje se gospodin Bobologo vrsto drao za ivicu suvozakog sedita, kao da se pribojavao da bi mali beli kombi Mme Ramocve svakog asa mogao da sleti s puta. Mma Ramocve je to primetila, ali nije rekla nita; mukarci su se uvek oseali nelagodno pored ene za volanom, mada su statistike bile vie nego jasne. ene su bile vinovnici

manjeg broja nesrea, jer su vozile smirenije i nisu pokuavale nikom nita da dokau. Mukarci su bili nesmotreni vozai - naroito oni mladi (poput egrta) koji su verovali da e devojke pre impresionirati brzinom nego bezbednou. A najopasniji od svih bili su mladi mukarci u crvenim automobilima. Takve je najbolje bilo zaobilaziti u irokom luku, u automobilu i izvan njega Ovo je Kua nade", rekao je gospodin Bobologo. ,,Moete da parkirate ovde pod drvetom. Paljivo, Mma. Ne elite da udarite u drvo. Pazite!" Nikad u ivotu nisam udarila u drvo", otro je odgovorila Mma Ramocve. Ali znam mnogo mukaraca koji jesu, Rra. Neki od njih su sad pokojni." Moda nije bila njihova krivica", promrmljao je gospodin Bobologo. Aha", odvratila je ravnodunim glasom Mma Rame Moda je krivica do drvea. Hoe to." Njegova primedba ju je naljutila i borila se da potisne gnev. Naalost, njena borba s pravednim gnevom nadjaala je njenu panju i udarila je u drvo; ne jako, ali je trzaj bio dovoljan se gospodin Bobologo ponovo uhvati za sedite. Eto", rekao je, trijumfalno se okrenuvi prema njoj. Ipak ste udarili u drvo, Mma." Mma Ramocve je iskljuila motor i zatvorila oi. Klovis Andersen, autor njenog profesionalnog prirunika Naela privatnog istraivanja, imao je savet primeren ovakvoj prilici i Mma Ramocve ga je sada dozvala u pamet. Nikad ne dozvolite da vai lini oseaji zaklone problem, napisao je. Moda kljuate od besa zbog neega, ali nemojte ponavljam, nemojte dozvoliti da to nadjaa vae profesionalno rasuivanje. Zadrite prisustvo duha. To je vanije od svega. A ako vam to teko pada, zatvorite oi i izbrojte do deset. Dok je ona izbrojala do deset, gospodin Bobologo je otvorio svoja vrata i ekao je napolju. Stoga je Mma

Ramocve progutala knedlu i pridruila mu se, krenuvi za njim kratkom batenskom stazom koja je vodila do vrata ni po emu posebne belo okreene kue, umnogome iste vrste kao one koje su mogle da se vide u svim oblinjim ulicama, za koju s druma ne biste nikad pogodili ako vam ve nije neko rekao da je to kua nade, oajanja ili bilo ega drugog. Bila je to sasvim obina kua, a opet, bila je do krova puna ravih devojaka. Evo nas, Mma", rekao je gospodin Bobologo priavi ulaznim vratima. Prigrlite nadu vi koji ulazite. Tako mi kaemo, a jednog dana emo napisati to iznad vrata." Mma Ramocve je pogledala u nimalo impozantna vrata. Njene rezerve u pogledu gospodina Bobologoa rasle su iz trenutka u trenutak, mada nije bila sigurna zato. Umeo je da iznervira oveka, istina, ali nije bio jedini takav, a to to je nervirao druge nije bio dovoljan razlog da ga otpie. Ne, bilo je tu jo neega. Tesnogrudost ili izdvojenost svrhe? Moda je to bilo u pitanju. Uvek je bilo uznemirujue sresti ljude koji su postali u toj meri opsednuti jednom stvari da nisu mogli da je sagledaju u kontekstu. Takvi ljudi bili su neprijatno drutvo naprosto zato to im je manjkalo normalne ljudske ravnotee, a tako je, razmiljala je, moda s gospodinom Bobologoom. Meutim, od nje se nije trailo da ispita da li je gospodin Bobologo zanimljiv ovek, pa ak ni da li je dobar ovek. Od nje se trailo da ispita da li je lovac na bogatstvo Mme Holonga. To je bilo vrlo konkretno pitanje i njena oseanja spram gospodina Bobologoa nisu imala nikakve veze s odgovorom na njega. Stoga e mu ukazati neophodno poverenje i zadrati svoje miljenje za sebe. Ona sama ne bi se nikad udala za gospodina Bobologoa - ni bilo koga slinog - ali bi s njene strane bilo pogreno da se umea sve dok nema konkretne dokaze u vezi s pomenutim pitanjem. A oni se jo uvek nisu pojavili i

moda nikad i nee. Stoga je zasad trebalo samo da se koncentrise na to da razgleda Kuu nade i saeka da gospodin Bobologo napravi pogrean korak i oda se. A imala je oseaj i to ba izrazit oseaj da moda nikad nee.

Trinaesto poglavlje GOSPODIN D. L B. MATEKONI PRIMA KASAPINOVA KOLA NA POPRAVKU; EGRTI DOBIJAJU ANONIMNO PISMO Dok je Mma Ramocve bila u poseti gospodinu Bobologou i njegovoj Kui nade, gospodin D. L. B. Matekoni je u Brzim motorima Tlokvenga dovravao popravku. Bilo mu je lake, dabome, sad kad je skok s padobranom otkazan, ali je u isto vreme bio zabrinut zbog injenice da e jedan od egrta da ga izvede umesto njega. Znao je da su ti momci nemarni i znao je da e uiniti sve da impresioniraju devojke, ali on je bio njihov majstor, uostalom, i smatrao je sebe moralno odgovornim za njih sve dok egrtuju kod njega. Mnogi bi rekli da se to ne odnosi na ono to rade u slobodno vreme, ali gospodin D. L. B. Matekoni nije imao tako uskogrud stav o tim stvarima i nije uspevao da izbegne barem blagi oseaj oinske brige za te mlade ljude, koliko god su umeli da ga iznerviraju. Nije bio siguran, meutim, kako da se izbori s ovim problemom. Bude li ubeivao momka da ne skae, Mma Potokvani bi mogla da insistira na tome da on sam izvede skok. Tako neto dovelo bi do svae izmeu nje i Mme Ramocve, to bi moglo da bude komplikovano. Mogue je, na primer, da bi ga to liilo vonog kolaa, a i nedostajale bi mu posete

siroiima, mada je neizbeno dobijao neki zadatak im bi stigao u sirotite. Popravka je trajala krae nego to je oekivao i gospodin D. L. B. Matekoni je mnogo pre prepodnevne pauze uzeo da obrie volan i vozako sedite, kako bi automobil bio spreman kad vlasnik doe da ga preuzme. Uvek je vodio rauna da automobil bude klijentu vraen ist to je pokuao da utuvi egrtima u glavu, ali bez uspeha. Kako biste se vi oseali da vam vrate automobil pun masnih otisaka prstiju?" rekao im je. Da li bi vam se dopalo?" Ja ih ne bi' ni video", odvratio je jedan od momaka. Briga mene za otiske prstiju. Vano mi je samo da su kola brza." Gospodin D. L. B. Matekoni nije mogao da poveruje roenim uima. Hoe da kae da je brzina jedino to je vano? Stvarno tako misli?" egrt ga je prvo belo pogledao, a potom odgovorio: Nego kako. Ako su kola brza, znai da su dobra. To svako zna, gazda." Gospodin D. L. B. Matekoni je odmahnuo glavom u oajanju. Koliko im je puta objanjavao prednosti dobre konstrukcije i pouzdane kutije menjaa? Koliko im je puta tupio o prednostima ekonominog motora, a pogotovo dobrog dizel-motora koji e godinama sluiti bez ikakvih veih problema? Automobili s dizel-motorom uglavnom se nisu odlikovali velikom brzinom, ali stvar nije bila u tome; i pored toga su bili dobri. Nijedna od tih lekcija nije im, inilo se, ula u glavu. Uzdahnuo je. Gubim vreme", promrmljao je. Samo gubim vreme." egrt se osmehnuo. Gubite vreme, gazda? Pa ime se to bavite? Igrate? Vi i Mma Ramocve odlazite na igranke u neki od onih klubova? Ha!"

Uim hijenu da igra", poeleo je da kae gospodin D. L. B. Matekoni, ali nije. Gde li je ve uo taj izraz? Delovao mu je poznato, a onda se setio da ga je sam izrekao pre samo dva ili tri dana, kad su on i Mma Ramocve razgovarali o Prvoklasnim motorima. Trgao se setivi se toga i sasvim zaboravio na egrte. Neto ga je ekalo; zaboravio je na to, ali sad se setio: jo uvek se nije pozabavio problemom kasapinovog automobila, koji je tog prepodneva trebalo da stigne u garau. Misao ga je gotovo prepala: uspee da uradi privremenu popravku, dok ne nae originalne delove, ali to nije bilo sve. Pristao je da se suoi s gazdom Prvoklasnih motora i saopti mu da je njegova neasna rabota otkrivena. S obzirom na reputaciju tog oveka, meutim, nije se ni najmanje radovao tome. Stavie, u poreenju sa susretom s gazdom Prvoklasnih motora, skok s padobranom delovao mu je ipak malo privlanije. Izgledate zabrinuto", rekao je egrt. Neto vas mui, gazda? Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo. eka me jedna neprijatna obaveza", odvratio je. Moram da odem i razgovaram im automehaniarima o njihovom radu. Eto, to me mui." Ko su ti loi automehaniari?" upitao je egrt. Oni iz Prvoklasnih motora", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Vlasnik i ljudi koji rade za njega. Nita ne valjaju, svi redom. egrt je zviznuo. Bogme ba ne valjaju. Video sam te ljude. Pojma nemaju o kolima. Nisu nimalo kao vi, gospodine D. L. B. Matekoni, koji se razumete u sva mogua kola." Kompliment od egrta bio je neoekivan i gospodin D. L. B. Matekoni je, uprkos svojoj skromnosti, bio dirnut mladievim reima. Nisam ja nikakav veliki automehaniar", tiho je rekao. Samo sam paljiv, to je sve, i to je ono to sam

uvek eleo da i vi budete. eleo bih da budete paljivi automehaniari. Usreilo bi me ako vi budete takvi." Biemo", odvratio je egrt. Pokuaemo da budemo kaovi. Nadamo se da e ljudi, kad vide kako radimo, pomisliti: ovi su uili zanat kod gospodina D. L. B. Matekonija." Gospodin D. L. B. Matekoni se osmehnuo. ,,Poneke stvari radite, moda...", zaustio je, ali ga je egrt prekinuo. Znate", rekao je, moj otac je pokojni. Upokojio se kad sam bio mali deak - tolicni - sasvim mali. A poto nisam imao strieva koji bi neemu vredeli, mislim o vama kao o ocu, Rra. Tako ja mislim. Vi ste moj otac." Gospodin D. L. B. Matekoni je utao. Oduvek mu je teko padalo da izrazi ta osea - automehaniari su esto takvi, pomislio je - i ovo je bio jedan od tih trenutaka. eleo je da kae ovom momku: to to si rekao ini me vrlo ponosnim i vrlo sretnim u isto vreme ali nije nalazio rei za to. Uspeo je, meutim, da spusti ruku momku na rame i ostavi je na trenutak tamo, da bi mu pokazao da razume ono to je reeno. Nikad vam nisam rekao hvala, Rra", nastavio je egrt. A ne bi' hteo da umrete a da vam nisam zahvalio." Gospodin D. L. B. Matekoni se trgao. Zar u uskoro umreti?" upitao je. Nisam ba toliko star, to je sigurno. Jo sam tu." egrt se osmehnuo. Nisam hteo da kaem da ete uskoro umreti, Rra. Ali jednog dana hoete, kao i svi ostali. A ja sam hteo da vam zahvalim pre no to taj dan doe." Pa dobro", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni, bie da je tako kao to kae, ali mi smo se ovde zapriali, a u garai nas eka posao. Moramo da iznesemo ono prljavo ulje. Odnee ga na onu specijalnu deponiju za spaljivanje. Moe da uzme rezervni kamionet." Odmah u", rekao je egrt.

I nemoj da bi ukrcavao devojke usput", opomenuo ga je gospodin D. L. B. Matekoni. Sea se onoga to sam ti rekao za osiguranje." egrt, koji se ve udaljavao, odjednom je zastao, pokretom krivca, a gospodin D. L. B. Matekoni je odmah znao da je ba to i imao na umu. Momak je rekao neto zaista dirljivo i gospodin D. L. B. Matekoni je bio dirnut time, ali neke stvari se oigledno nikad nee promeniti. Nekoliko asova kasnije, dok se sunce dizalo sve vie i skraivalo senke, i ak su i ptice bile letargine, a cvranje cvraka iz ikare iza Brzih motora Tlokvenga dostizalo zagluujuu jainu, dovezao se kasapin u svom lepom starom roveru". Imao je dovoljno vremena da razmisli o onome to mu je rekao gospodin D. L. B. Matekoni i sad je ljutito govorio o Prvoklasnim motorima, s kojima vie nije nameravao da ima posla. Samo ga je stid, stid to je bio rtva prevare, spreavao da ode tamo i trai svoj novac nazad. Uradiu to umesto vas, Rra", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Oseam se odgovornim zbog onog to su vam uradila moja sabiraa automehaniari." Kasapin je stegao ruku gospodina D. L. B. Matekonija i snano je protresao. Tako ste dobri prema meni, Rra. Drago mi je to u Bocvani ima jo potenih ljudi." Ima u Bocvani jo mnogo potenih ljudi", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni. Nisam ja nita bolji od drugih." Jeste, i te kako", rekao je kasapin. ,,U svom poslu sreem se s raznim svetom i mogu da vam kaem..." Gospodin D. L. B. Matekoni ga je prekinuo u pola reci. Ovo je oigledno bio dan za komplimente, a njemu je poinjalo da biva neprijatao.

Vrlo ste ljubazni, Rra, ali ja stvarno imam posla. Poee muve da se skupljaju na kolima ne budem li pazio." Izrekao je rei ne razmiljajui da bi kasapin tu primedbu mogao da shvati kao uvredu, aluziju da se u njegovoj kasapnici muve slobodno etaju po mesu. Meutim, kasapin kao da nije mario i osmehnuo se uvi metaforu. Muva ima svuda", rekao je. Mi kasapi to najbolje znamo. Voleo bih da naem neku zemlju u kojoj nema muva. Postoji li takvo mesto, ta mislite, Rra?" Nisam uo za takvu zemlju", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni. Mislim da tamo gde je vrlo hladno nema muva. Ili u nekim vrlo velikim gradovima, gde nema goveda da donesu muve. Moda na nekim takvim mestima. Mestima kao to je Njujork." Ima li goveda u Njujorku?" upitao je kasapin. Ne verujem", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni. Kasapin je naas razmislio. Ali u tom gradu ima mnogo zelenila. Video sam fotografiju. To zelenilo, taj komad ikare, nalazi se u sredini. Moe biti da tamo dre stoku. ta mislite, Rra, da li im je to mesto za stoku?" Moda", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni, bacajui pogled na sat. Bilo je vreme da ode kui na ruak, jer je u podne uvek jeo kod kue. Potom, okrepljen tanjirom pasulja s mesom, odvee se do Prvoklasnih motora i porazgovarati s gazdom. Mma Makuci je ruavala u kancelariji. Sad kad je imala vie novca, od Kalaharskog teaja daktilografije za mukarce, mogla je za ruak da poasti sebe krofnom, koju je jela sa slau, dok je pred njom na stolu stajao otvoren asopis, a pored njega olja aja. Bilo bi najlepe, dabome, da je i Mma Ramocve tu, jer bi tada mogle da razmenjuju novosti i miljenja, ali uivala je i

ovako sama, listajui asopis jednom rukom i liui eer s prstiju druge. asopis je bio od onih blistavih, izdavao se u Johanezburgu, a prodavao u velikom tirau u Knjiarskom centru Bocvane. Bio je pun lanaka o muziarima i glumcima i njima slinima, i o zabavama koje su ti ljudi voleli da poseuju u Kejptaunu i Durbu. Mma Ramocve je jednom rekla da nikad ne bi otila na takvu zabavu, ak ni kad bi bila pozvana to se jo nije dogodilo, kao to je Mma Makuci revnosno istakla ali bila je dovoljno zaintesovana da viri preko ramena Mme Makuci i komentarie ljude na fotografijama. Ta ena u crvenoj haljini", rekla je Mma Ramocve. Pogledajte je samo. Ta dama nije nizata nego za motanje po zabavama. To je jasno kao dan." Vrlo je poznata, ta dama", odvratila je Mma Makuci. Videla sam ve mnogo njenih fotografija. Zna gde su kamere i uvek se namesti ispred njih, kao svinja kad pokuava da se dokopa hrane. Ona je vrlo ik dama tamo u Johanezburgu." A po emu je to poznata?" To u asopisu ne pie", rekla je Mma Makuci. Moe biti da ni oni ne znaju." Ovo je nateralo Mmu Ramocve da se nasmeje. I ona ena tamo, ona u sredini, to stoji pored..." Odjednom je zautala, prepoznavi lice na fotografiji. Mma Makuci, obuzeta razgledanjem druge fotografije, nije primetila nita udno. Nije videla izraz na licu Mme Ramocve kad je prepoznala, u sredini nasmanog drutva, lice Notea Mokotija, trubaa i, jedan kratak i nnesrean period, mua Dragocene Ramocve i oca - iako to njemu nije ba nita znailo - njihovog detenceta, onog koje ju je napustilo posle samo nekoliko kratkih, divnih sati. Sad je, meutim, Mma Makuci listala asopis sama, dok je iz garae dopirao zvuk skidanja tokova s automobila. Zvuci ubacivanja rafova s tokova u

prevrnutu ratkapnu bili su joj dobro poznati i na neki udan nain ulivali su joj sigurnost, ba kao to je oglaavanje cvraka iz ikare donosilo utehu. Uznemirujui zvuci bili su oni koji su dopirali niodkud, udni zvuci koji su se uli nou i koji su mogli da budu ko zna ta. Ostavila je asopis i posegla za svojim ajem, i u tom trenutku opazila koverat na kraju stola. Nije videla da je stigao tog dana, a sino ga nije bilo tu, to je znailo da je tu ostavljen rano izjutra. Gospodin D. L. B. Matekoni je otvorio servis i kancelariju i mora da ga je naao ubaenog ispod vrata. Ponekad su klijenti ostavljali poruke na taj nain, kad bi proli tuda, a servis bio zatvoren. ak su se i rauni izmirivali na ovaj nain, s novcem stavljenim u koverat i gurnutim u kancelariju kroz otvor ispod vrata. To je onespokojavalo Mmu Makuci, koja je smatrala da novac tako moe lako da nestane, ali gospodin D. L. B. Matekoni nije izgledao ni najmanje zabrinut zbog toga i rekao joj je da su mu njegove muterije oduvek plaale na sve mogue naine i da se novac jo nikad nije zagubio. Jedan ovek je imao obiaj da svoj raun plati daketom metalnog novca", rekao je. Ponekad bi se samo provezao ovuda, dobacio jednu od onih starih belih platnenih vrea Standard banke i odvezao se dalje. Tako je on izmirivao svoj raun." Sve je to lepo i krasno", rekla je na to Mma Makuci. Ali tako neto nisu nam ni sluajno preporuivali na Bocvanskom koledu za sekretarice. Tamo su nas uili da je najbolje da se rauni plaaju ekom, uz izdavanje priznanice." To je, nesumnjivo, bilo tano i gospodin D. L. B. Mateki nije imao ni najmanje elje da raspravlja s nekim ko je ostvario dotad nedostignutih devedeset sedam procenata na zavrnim ispitima na Bocvanskom koledu za sekretarice. Ovo pismo, meutim, oigledno nije bilo raun. Pruajui ruku preko stola da bi ga dohvatila,

Mma Makuci je videla, ispisano na prednjoj strani koverte: Gospodin Lepi, Brzi motori Tlokvenga. Osmennula se. Nije postojao nain da se odredi ko je taj Lepi - najzad, u servisu su radila tri mukarca i moglo je da se odnosi na bilo koga od njih - a to je znailo da je imala pravo da otvori pismo. U koverti je bio samo jedan list papira i Mma Makuci ga je razmotala i poela da ita. Dragi gospodine Lepi, poinjalo je. Vi ne znate ko sam ja, ali ja vas stalno gledam! Vrlo ste zgodni. Imate lepo lice i lepe noge. ak i vrat vam je lep. Nadam se da ete mi se jednog dana obratiti. ekam vas. Imamo mnogo da priamo. Neko ko vas oboava. Proitavi pismo, Mma Makuci ga je sloila i vratila u kovat. Ljudi su odista ponekad slali jedni drugima ovakve poruke, to je znala, ali bi se poiljaoci obino pobrinuli da pismo dospe ba u ruke osobe kojoj je namenjeno. Bilo je udno to to je ova osoba, ova oboavateljica, ko god bila, gurnula pismo pod vrata ne dajui pri tom nikakav nagovetaj na kog gospodina Lepog je mislila. Sad je do nje stajalo da odlui kome e dati pismo. Gospodinu D. L. B. Matckoniju? Ne. On nije bio lep mukarac; bio je prijatnog izgleda, na onaj utean nain, ali lep nije bio, ne u tom smislu. Uostalom, ona koja je ostavila pismo nije imala nikakvog prava da alje jedno takvo pismo verenom oveku i ona, Mma Makuci, sasvim sigurno ne bi nikad predala pismo ovakve prirode gospodinu D. L. B. Matekoniju, ak ni da je namenjeno ba njemu. Bilo je, dakle, mnogo verovatnije da je pismo namenjeno nekom od egrta. Ali kojem? arli, stariji egrt, izvesno je bio zgodan, na onaj jeftin nain, pomislila je, ali isto se, po svoj prilici, moglo rei i za mlaeg, moda i vie, uzme li se u obzir koliina gela za kosu koju je, inilo se, utrljavao u glavu. Nije bilo teko shvatiti ako se neka devojka, od sedamnaest ili, moda, osamnaest godina, zagledala u lepukasto lice jednog od

dvojice momaka moda ak napisala ovakvo pismo. Zato, nije se moglo rei je od dvojice momaka punopravni primalac pisma. Moda je prema tome, bilo najjednostavnije da ga prosto baci u korpu za otpatke i Mma Makuci je gotovo odluila da to i uradi, kad je stariji egrt uao u kancelariju. Ugledao je koverat na stolu pred nom i, s tipinim nedostatkom potovanja za ono to je pristojno, pogledao je ta na njemu pie. Gospodin Lepi", uzviknuo je. Ovo pismo je sigurno za mene!" Mma Makuci je prezrivo mrknula. Nisi ti jedini zgodan ikarac ovde. Ima ih jo dvojica, zna. Gospodin D. L. B. Matekoni i onaj tvoj pajta, onaj s uljem na kosi. Moglo bi da bude za bilo koga od njih." egrt je s nerazumevanjem buljio u nju. Ali gospodin D.L.B. Matekoni ima bar etrdeset godina", rekao je. Ko e njeg da zove gospodin Lepi?" etrdeset godina nije kraj sveta", rekla je Mma Makuci. ,,Ljudi i u etrdesetoj mogu da izgledaju veoma dobro." ,,Moda, onima koji takoe imaju etrdeset godina", rekao egrt, ali ne i iroj javnosti." Mma Makuci je uzdahnula i zautala. Da je Mma Ramocve ovde, da ga uje, ta bi uradila? Sasvim sigurno ne bi dozvolila da mu ovo proe tek tako. Kakav bezobrazluk od ovog momka! ist bezobrazluk! E pa, ima da ga naui pameti, ima da mu skree taa misli o njegovoj uobraenosti; jo kako e da mu skree... Zastala je. Sinula joj je bolja ideja; odlian tos koji e nasmejati Mmu Ramocve kad joj bude priala o njemu. Idi zovi onog mlaeg", relda mu je. Reci mu da hou da mu kaem za pismo koje si dobio. Mislim da e biti zadivljen." arli je izaao i ubrzo se vratio s mlaim egrtom. arli je dobio pismo", rekla je Mma Makuci. Naslovljeno je na gospodina Lepog, a ja u ti ga sada proitati." Mlai egrt je pogledao u arlija i potom opet u Mmu Makuci. Ali, moda je pismo za mene", rekao je

svadljivo. Zato je ovaj ovde tako siguran da je za njega? to ne bi moglo da bude za mene?" Ili za gospodina D. L. B. Matekonija?" upitala je Mma Makuci, osmehujui se. to ne bi moglo da bude za njega?" Mlai egrt je odmahnuo glavom. On je mator", rekao je. Ko e za njega da kae da je gospodin Lepi? Kasno je za to." Tako, znai", relda je Mma Makuci. Dobro, barem se u tome slaete. Dozvolite, onda, da vam proitam pismo, pa emo odluiti." Ponovo je otvorila koverat, izvadila list papira i proitala njegov sadraj. Potom se, stavivi pismo na sto, osmehnula dvojici momaka. I, ko je opisan u ovom pismu? Kaite mi." Ja", graknuli su uglas i potom se pogledali. Moe da bude bilo koji od vas", rekla je Mma Makuci. Pa naravno, sad mi pade na pamet ko je morao ostaviti ovo pismo ovde. Setila sam se neega." Morate mi rei", rekao je stariji egrt. Tako u moi da potraim tu devojku i razgovaram s njom." Tako", relda je Mma Makuci. Oklevala je, naslaujui se trenutkom. Tupavih li momaka! Da", nastavila je, jutros, dolazei ovamo, videla sam nekog mukarca u dvoritu servisa. Da, tamo je bio neki mukarac." Usledio je muk. Mukarac?" izustio je naposletku mlai egrt. A ne devojka?" Mislim da je pismo za njega", rekao je stariji egrt, pokazujui prema mlaem. Mlai je, pak, stajao otvorenih usta, nesposoban da prozbori ni re. Nije za mene", izgovorio je najzad. Ne verujem." U tom sluaju, mislim da bi trebalo da ga bacimo u korpu za otpatke, gde mu je i mesto", izjavila je Mma Makuci. Anonimna pisma bi uvek trebalo ignorisati. Kanta za otpatke je najbolje mesto za njih."

Vie niko nita nije rekao. egrti su se vratili svom poslu, a Mma Makuci je sedela za svojim radnim stolom i smekala se. To to je uradila bilo je greno, ali nije mogla da odoli. Najzad, ne moe ovek vazda da bude dobrica, a povremena ala na tu raun ne moe da kodi. Strogo uzev, nije nita slagala; jeste videla mukarca kako se udaljava od servisa, ali taj je esto prolazio tuda, sluei se dvoritem kao preicom. Pravi poiljalac pisma bila je oigledno neka devojka koja je nasela na ikanje svojih drugarica. Bila je to mala mladalaka glupost koju e za kratko vreme svi zaboraviti. A moda su i momci izvukli nekakvo naravouenije, o tatini, izvesno, ali, na indirektan nain, i o oseanjima drugih ljudi, koji su moda sasvim drugaiji od njih. to se ovog potonjeg ticalo, isto je sumnjala da su shvatili, ali pred oima im je, pomislila je, i ukazae im se, samo budu li se potrudili da dovoljno razmisle o tome.

etrnaesto poglavlje U KUI NADE Mma Ramocve je razgledala Kuu nade. Bio je to prilino pretenciozan naziv za skroman bungalov sagraen poetkom sedamdesetih, u vreme kad je Gaboron bio samo mala varo, naikana oko grupe zgrada koje su okruivale sedite vlade i oblinjeg malog skvera s duanima. Te kue su bile sagraene za dravne slubenike i strance angaovane kratkoronim ugovorima. Bile su udobne i dovoljno velike po standardima veine ljudi, ali je izgledalo preambiciozno upotrebljavati ih kao ustanove, poput Kue nade. Ali nije bilo drugog izbora, pretpostavljala je: vee zgrade nisu bile pristupane, u svakom sluaju, ne

dobrotvornim organizacijama, koje su morale da se snalaze i tede da bi imale za neophodne trokove. Bata je, meutim, bila prostrana i dobro odravana. Pored umarka papajinog drvea zdravog izgleda koji se nalazio pozadi, bilo je tu i nekoliko nasada bugenvilija i mopipi drvea. U povrtnjaku, umnogome nalik onome koji je gospodin D. L. B. Matekoni formirao u zadnjem dvoritu Mme Ramocve, gajili su, izgleda dosta uspeno, pasulj i argarepu, mada se Mma Ramocve prisetila da, kad je o argarepi re, ovek nije siguran sve dok je ne izvadi iz zemlje. Najrazlicitije vrste insekata takoe vole da jedu argarepu i esto biva da se ono to odozgo deluje kao zdrava biljka ispostavi kao koren prosvrdlan rupama. Kua je sa strane imala verandu, a neko se obzirno postarao da je mreastom tendom zatiti od sunca. Dobro mesto za sedenje, pomislila je Mma Ramocve, moda ak i za predah uz olj aja u vrelo poslepodne, dok ti lice miluje sunce nad mreastom tendom. Potom joj je palo na pamet da bi itav Gaboron, itav grad, mogao da se prekrije mreastom tendom, privrenom za visoke stubove, i da bi tako u gradu vladala prijatna sveina, voda kojom ljudi zalivaju svoje biljke ne bi onako brzo isparavala. Leti bi bilo prijatno pod tom tendom, a kad doe zima i vazduh postane hladniji, mogli bi da je smotaju, kako ne bi ometala zrake zimskog sunca, koje bi ih grejalo poput osmeha starog prijatelja. Bila je to tako dobra ideja i svakako ne preterano skupa za zemlju koja ima sve te silne dijamante, ali je znala da je niko nikad ne bi shvatio ozbiljno. Stoga e nastaviti da se ale na vruinu kad je vrue i na hladnou kad je hladno. Kroz vrata Kue nade ulazilo se pravo u dnevnu sobu. Bila je to velika prostorija za kuu tog stila, ali su prvi i najjai utisak na Mmu Ramocve ostavili pretrpanost i nered. Na sredini sobe stajale su tri ili etiri fotelje uredno poreane ukrug a oko njih su se

nalazili stoii, kartonske kutije, a tu i tamo i poneki kofer. Na zidu, privrene ekseriima, visile su fotografije iseene iz asopisa; fotografije porodica i majki s decom; Majke Tereze s njenom karakteristinom maramom; Nelsona Mandele kako mae gomili; i kolone afrikih asnih sestara u belim odorama koja se, ruku sklopljenih u molitvi, kree stazom krz gusto bunje. Pogled Mme Ramocve zadrao se na fotografiji asnih sestara. Gde je napravljena i gde su te ene ile? Izgledaju tako spokojne, pomislila je, da moda nije ni vano da li su ile negde ili moda nigde naroito. Ljudi ponekad hodaju prosto zato to u tome uivaju i to je hodanje bolje nego stajanje u mestu, ako ve nemaju neka pametnija posla. Ponekad je i sama hodala po svojoj bati, ni iz kakvog posebnog razloga, i nalazila da je to vrlo oputajue, jednako kao to je moda bilo i tim asnim sestrama. Vidim, interesuju vas fotografije", rekao je gospodin Bobologo iza njenih lea. Smatramo da je vano da se ove barske devojke podsete kako izgleda bolji ivot. Mogu da sede ovde i gledaju slike." Mma Ramocve je klimnula glavom. Nije bila ba ubeena da je barskim devojkama, ali ni bilo kome drugom, to se toga tie, naroito zanimljivo da sedi u jednoj od onih fotelja u ovoj pretrpanoj sobi, zurei u fotografije iz asopisa. Ali opet, i to je bolje nego sluati gospodina Bobologoa, pomislila je. Gospodin Bobologo je stao pored Mme Ramocve i pokazao u pravcu hodnika koji je vodio iz dnevne sobe. Bie mi drago da vam pokaem spavaonice", rekao je. Moda emo u sobama zatei neke od ravih devojaka." Mma Ramocve je podigla obrvu. Nije bilo ba taktino od njega da ih naziva ravim devojkama, ak i ako su bile takve. Ljudi se trude da dorastu svom opisu i moda bi bolje bilo, pomislila je, zvati ih mladim gospoicama, u nadi da e moda poeti da se ponaaju onako kako to mladim gospoicama i prilii. A opet,

istini za volju, po svoj prilici se ne bi ponaale tako, jer je potrebno mnogo truda da bi se neko tako korenito promenio. Hodnik je bio prilino uredan, samo sa malim ormarom za knjige pored jednog zida i podom dobro uglancanim onim sredstvom prijatnog mirisa koje je Rouz, kuna pomonica Mme Ramocve, tako rado koristila. Stali su pred poluotvorenim vratima spavae sobe i gospodin Bobologo je pokucao pre no to ih je irom otvorio. Mma Ramocve je zavirila unutra. U sobi su se nalazili kreveti na sprat, i to sa tri etae. Najvii je bio tik ispod tavanice, s jedva dovoljno mesta da se neko uvue u njega. Mmi Ramocve je palo na pamet da ona sama ne bi nikad mogla da se uglavi u tako mali prostor, ali ove devojke su bile mlae, a neke su moda bile i izrazito sitne. U sobi su bile tri devojke, od kojih su dve potpuno obuene leale na donjim krevetima, a trea je u bademantilu sedela na srednjem leaju dok su joj noge visile preko ivice. Kad su gospodin Bobologo i Mma Ramocve uli u sobu, pogledale su ih, ne s nekim naroitim interesovanjem, ve prilino praznim pogledom. Ova gospoa je posetiteljka", objavio je gospodin Bobologo, mada je to, po miljenju Mme Ramocve, bilo oigledno. Jedna od devojaka je neto promrmljala, pozdrav moda, ali bilo je teko rei. Druga, takoe na donjem leaju, klimnula je glavom, dok im je devojka koja je sedela na srednjem leaju uputila samo bled osmeh. Imate ba lepu kuu ovde", rekla je Mma Ramocve. Da li ste srene?" Devojke su se pogledale. Jesu", rekao je gospodin Bobologo. Vrlo su srene."

Mma Ramocve je pogledala devojke, koje kao da nisu bile sklone da protivree gospodinu Bobologou. Dobijate li ovde i hranu, gospoice?" upitala je. Jako dobru hranu", rekao je gospodin Bobologo. Ove barske devojke se ne hrane kako valja. Samo piju gadnu rakijetinu. Kad su kod nas, dobijaju dobra bocvanska jela. Hrana je vrlo zdrava." Dobro je uti to to govorite", rekla je Mma Ramocve, na glaeno upuujui svoje rei devojkama. Zahvaljujem", rekao je gospodin Bobologo. Volimo da razgovaramo s posetiocima." Dotakao je lakat Mme Ramocve i pokazao prema hodniku. Moram da vam pokaem kuhinju", rekao je. A moramo i da pustimo devojke da nastave s poslom." Mmi Ramocve ba i nije bilo jasno koji je to posao bio i morala je da suzbije smeak dok su se vraali hodnikom prema kuhinji. Stvarno joj je iao na ivce ovaj gospodin Bobologo, sa svojom sklonou da odgovara umesto drugih i jednosmerno. Mma Holonga se Mmi Ramocve inila kao razborita ena, a ipak je ozbiljno uzimala u obzir gospodina Bobologoa kao prosca, to je izgledalo vrlo udno. Svakako je Mma Holonga, sa svojim bogatstvom i poloajem, mogla da nae nekog boljeg od ovog uitelja osobenjaka, s njegovim dosadnim, pounim nainom ophoenja. Stigli su do vrata kuhinje, u kojoj su dve mlade ene, bosonoge i u lakim ruiastim kunim haljinama, seckale povre na velikoj drvenoj dasci. U erpi na poretu krkao se gula na prejakoj vatri, po miljenju Mme Ramocve a na stolu se hladila velika olja aja. Bilo bi ba lepo da je ponude ajem, pomislila je enjivo, a ta olja izgledala je ba po meri. Ove devojke seckaju povre", izjavio je sveanim tonom gospodin Boboiogo. A ono tamo je gula za dananju veeru." Vidim", rekla je Mma Ramocve. A vidim i da su upravo skuvale aj."

Za njih je bolje da piju aj nego estoka pia", naglasio je gospodin Boboiogo, pogledavi s neodobravanjem u jednu od devojaka, koja je postieno oborila oi. I ja tako mislim", rekla je Mma Ramocve. aj osveava. Proiava um. aj prija u svako doba dana, a naroito u podne, kad je tako vrue." Zastala je, a potom dodala: Kao danas." U pravu ste, Mma", odvratio je gospodin Boboiogo. Oboavam aj. Ne razumem kako iko moe da poeli da pije bilo ta drugo, kad moe da popije aj. To nikad nisam mogao da razumem." Mma Ramocve je na to upotrebila izraz uobiajen na secva jeziku, koji nagovestava razumevanje i srdano odobravanje onoga to je sagovornik rekao. Eee, Rra", rekla je, s dubokim oseanjima, izvlaei samoglasnike. Ako postoji nain da ovaj ovek shvati da joj je potrebna olja aja, to je taj. Ali, nije vredelo. Navika ispijanja kafe je vrlo tetna", nastavio je gospodin Boboiogo. aj je za srce bolji od kafe. Ljudi koji piju kafu napreu srce. aj ima umirujue dejstvo na srce, usporava njegov rad. Kuc, kuc. Tako bi srce trebalo da zvui. Ja to stalno govorim." Da", sloila se Mma Ramocve. Ba tako." Zato sam pristalica aja", izjavio je gospodin Boboiogo, s dakom konacnosti u glasu, kao govornik na kgotlkupu*(Bocvanska kgotla je, kau, demokratski sistem
star kao pesak u pustinji. Kgotla moe da bude bilo ta, od razgovora preko tarabe do estoke rasprave u nacionalnom parlamentu u Gaboronu. U sutini, ona znai da se agresivnost moe bolje izraziti kroz raspravu, nego kopljima. Takoe podrazumeva pravo svakog da bude sasluan. Skromni pastir ima pravo da se obrati stareini. U bocvanskim rudnicima dijamanata, najnii radnik srne da se suprotstavi efu. Kad smo u nedoumici", kae generalni direktor jednog velikog rudnika dijamanata, sazovemo kgotlu i svako moe da kae svoje miljenje." (Prim. prev.) koji je upravo izgovorio

svoju zavrnu reenicu.

Stajali su i utali. Gospodin Bobologo je gledao u devojke koje su jo uvek seckale povre, odajui utisak promiljene koncentracije. Mma Ramocve je gledala u olju aja. A devojke su gledale u povre. Poto su zavrili razgledanje kuhinje koja je, primetila je Mma Ramocve, bila vrlo ista izali su napolje i seli na verandu. Od aja jo uvek nije bilo ni pomena i kad je Mma Ramocve, u poslednjem oajnikom pokuaju, rekla da je edna, poruena je aa vode. Rezignirano ju je pijuckala, zamiljajui da pije biljni aj, to je donekle pomoglo, mada ne mnogo. Sad kad ste videli Kuu nade", rekao je gospodin Bobologo, pitajte me o njoj ta god elite. Moete i da mi kaete ta mislite. Ne smeta mi. U Kui nade nemamo ta da krijemo." Mma Ramocve je podigla au do usana, primeujui na njenom rubu otiske masnih prstiju, otiske prstiju devojaka iz kuhinje, pretpostavila je. Ali nije zamerila. Najzad, svi imamo otiske prstiju. Mislim da je ovo ba dobro mesto", poela je. Obavljate dobar posao." Tano, obavljam", sloio se gospodin Bobologo. Mma Ramocve je pogledala prema bati, prema redovima pasulja. Veliki crni balegar je optimistino gurao svoj mali trofej, komadi ubriva iz leje s povrem, ka svom domu tamo negde - jedan deli prirode muio se s drugim deliem prirode, ali to je bilo vano kao i bilo ta drugo na ovom svetu. Okrenula se gospodinu Bobologou. Neto se pitam, Rra", poela je. Pitam se zato devojke dolaze ovamo. I zato ostaju ovde, ako ono to ele jeste da budu barske devojke?" Gospodin Bobologo je klimnuo glavom. Pitanje je, oigledno, bilo za oekivati. Neke od njih su vrlo mlade i ovde ih alju sluba za socijalni rad ili policija, kad primete da se vrzmaju po

barovima. Moraju da ostanu ovde ili e ih policija vratiti u njihova sela. Zatim, tu su i druge rave devojke, one koje ljudi viaju dole na autobuskoj stanici ili ispred barova. One moda nemaju kuda da odu. Moda su gladne. Moda ih neki mukarac tue. Znai da su spremne da dou ovamo." Mma Ramocve je paljivo sluala. Kua nade je moda bila prilino sumorno mesto, ali svakako bolja od alternative. To je vrlo zanimljivo. Veina nas ne ini nita u vezi s tim stvarima. Vi inite neto. To je veoma dobro." Zastala je. Ali, otkud uopte vi u tome, Rra? Zbog ega sve svoje vreme troite na to? Vi ste uitelj i ve imate mnogo posla u koli. Umesto da se odmorite, svoje slobodno vreme ljubazno posveujete Kui nade." Gospodin Bobologo je naas razmislio. Mma Ramocve je primetila da su mu prsti isprepleteni; njeno pitanje ga je obespokojilo. Rei u vam neto, Mma", rekao je posle nekoliko trenutaka. Ali molim vas da nikome ne govorite o tome. Dajete li mi re da neete nikome govoriti o tome?" Mma Ramocve je instinktivno klimnula glavom, shvativi istog asa da je time sebe dovela u nezgodan poloaj u sluaju da on kae neto o emu bi morala da izvesti svoju klijentkinju. Meutim, pristala je da uva njegovu tajnu i odrae re. Gospodin Bobologo je govorio tihim glasom. Neto mi se dogodilo, Mma. Neto mi se dogodilo pre mnogo godina, ali ja to nisam nikad zaboravio. Vidite, imali smo kerku, moja pokojna supruga i ja. Bila je nae prvo i jedino dete. Ponosio sam se njome, kako samo otac moe da se ponosi. Bila je pametna i lepo je prolazila u srednjoj koli u Gaboronu. A onda se jednog dana vratila iz kole i bila je sasvim drugaija devojka. Tek tako. Nije obraala panju na mene i poela je da izlazi uvee. Pokuavao

sam da je zadrim kod kue, a ona je urlala na mene i lupala nogama o pod. Nisam znao ta da radim. Nisam imao srca da dignem ruku na nju, jer nije imala majku, a ne prilii da otac bije dete koje nema majku. Pokuao sam da razgovaram s njom, ali ona je samo rekla da sam star i da ne razumem stvari koje ona razume. ,,A onda je otila. Imala je samo esnaest godina. Otila je, a ja sam je svuda traio i kod svih sam se raspitivao o njoj. Sve dok jednog dana nisam uo da su je videli s druge strane granice, dole u Makifengu, a to mesto gde je bila, to mesto..." Glas ga je izdao, a Mma Ramocve je pruila ruku prema njemu, gestom saaljenja i ohrabrenja. Nastaviete kad budete mogli, Rra", relda je. Ali unapred je znala ta e rei, uopte nije morao da pria dalje. To mesto je bilo jedan tamonji bar. Otiao sam tamo, a srce mi je udaralo kao ludo. Nisam mogao da verujem da je moja kerka na takvom mestu. Ali bila je i nije htela da razgovara sa mnom. Dozivao sam je i na to je neki mukarac slomljenog nosa, momak u elegantnom odelu, tsotsi -tip,*( Tsotsi su bile momake bande
u Sovetu, crnakom predgrau Johanezburga, od 30ih godina 20. veka do prvih studentskih demonstracija 1976. (Prim. prev.)) izaao

napolje i zapretio mi. Rekao je: 'Idi kui, ia. Tvoju kerka, nije tvoje vlasnitvo. Idi kui, ili plati za neku od devojaka, kao i svi ostali. Eto to mi je rekao, Mma." Mma Ramocve je utala. Njena ruka je i dalje poivala na njegovom ramenu. Gospodin Bobologo je digao glavu i pogledao u nebo, visoko iznad mreaste tende. I tako sam se zarekao da u dati sve od sebe da pomognem ovim devojkama, zbog svih oeva kojima se dogodila ista uasna stvar koja se dogodila meni. Ti ljudi su moja braa, Mma. Nadam se da me razumete" Mma Ramocve je progutala knedlu.

Razumem vrlo dobro", odvratila je. Kako da ne razumem. Srce vam je slomljeno, Rra. Kako da ne razumem." Slomljeno je", ponovio je gospodin Bobologo kao odjek. To ste dobro rekli, Mma." Posle ovoga, teko da je imalo jo togod da se kae, tako da su krenuli niz stazu, prema malom belom kombiju Mme Ramocve, parkiranom ispod drveta. Dok su hodali, meutim, Mma Ramocve je odluila da mu postavi jo jedno pitanje, ali tako da to izgleda kao usputno askanje, a ne kao izvlaenje informacije. Kakvi su vai planovi za Kuu nade, Rra?" Gospodin Bobologo se okrenuo i bacio pogled ka kui. Dogradiemo je, tamo sa strane", rekao je. Imaemo nove tueve i prostoriju u kojoj e devojke moi da ue da iju. To neravamo da uradimo." Bie skupo", primetila je Mma Ramocve. Dograivanje nekako uvek ispadne skuplje od cele kue. Ti preduzimaci su gramziv svet." Gospodin Bobologo se nasmejao. Ali, ja u uskoro biti u poloaju da mogu da ih platim", rekao je. Mislim da u za kratko vreme biti bogat ovek." Da je Mma Ramocve bila manje iskusna, da nije bila osniva Prve damske detektivske agencije, ova primedba bi je veratno naterala da se spotakne u hodu. Meutim, poto je bila iskusna ena i bavila se poslom koji joj je pokazao sve strane ljudskog ivota, delovala je sasvim neuzdrmana onim to je rekao. Ali onih poslednjih nekoliko rei koje je izgovorio gospodin Bobologo svaka od njih pale su uz zagluujui pljusak u jezero njenog pamenja.

Petnaesto poglavlje NEVALJALI MUKARCI SU, U DUBINI DUE, SAMO NEDORASLI DEACI Narednog prepodneva u Brzim motorima Tlokvenga, kad se jutarnja guva malo slegla, Mma Ramocve je odluila da protegne noge. Dotad je sedela za stolom, diktirajui pismo za klijenta, dok je olovka Mme Makuci letela po stranici bloka uz zadovoljavajuu kripu. Stenografija je bila jedan od predmeta u kojima je bila najbolja na Bocvanskom koledu za sekretarice i uivala je da hvata beleke. Danas ima mnogo sekretarica koje ne znaju stenografiju", rekla je jednom prilikom Mmi Ramocve. Moete li da poverujete, Mma? Nazivaju sebe sekretaricama, a ne znaju stenografiju. ta bi pomislio gospodin Pitmen?" Ko je gospodin Pitmen?" upitala je Mma Ramocve. I o emu to on misli?" On je vrlo poznat ovek", rekla je Mma Makuci. Izumeo je stenografiju. Napisao je knjige o njoj. On je jedan od velikih heroja sekretarskog pokreta." Tako, dakle", rekla je Mma Ramocve. Moda bi trebalo da mu podignu spomenik tamo na Bocvanskom koledu za sekretarice. Na taj nain bi ga se svi seali." Odlina ideja", relda je Mma Makuci. Ali ne verujem da e to uiniti. Morali bi da sakupljaju pare od diplomaca, a ne verujem da bi neke od tih devojaka one koje nemaju pojma o stenografiji i koje su jedva napabirile bednih pedeset posto na ispitima ne verujem da bi one platile." Mma Ramocve je odsutno klimnula glavom. Nije bila naroito zainteresovana za poslovanje Bocvanskog koleda za sekretarice, mada je uvek utivo sluala oduevljene prie Mme Makuci. Veina ljudi je imala u ivotu neke stvari do kojih im je bilo veoma stalo i

pretpostavljala je da Bocvanski koled za sekretarice ima svako pravo da bude jedna od njih. Do ega je meni tako stalo, pitala se? Do aja? Sigurno je postojalo neto do ega joj je stalo vie nego do aja; ali ta? Pogledala je u Mmu Makuci, kao da trai inspiraciju, ali nije je dobila i odluila je da se na to pitanje vrati kasnije, u nekom od onih dokonih asova kad ovek ima vremena za tu vrstu uznemirujuih filozofskih razmiljanja. Poto je zavrila diktiranje za to jutro i potpisala sva pisma, Mma Ramocve je ustala od svog radnog stola, ostavljajui Mmu Makuci da adresira koverte i pronae u fioci odgovarajue potanske markice. Bacila je pogled kroz prozor; jutro je bilo ba onakvo kakvo je volela ne prevrue, a ipak s praznim, irokim nebom, okupanim suncem. I ptice vole ovakvo jutro, pomislila je; kad mogu da proteu krila i pevaju; jutro u kojem moe da puni plua vazduhom i ne udie nita sem mirisa akacija i trave i slatkog, slatkog mirisa goveda. Izala je iz kancelarije kroz sporedna vrata i stajala napolju, zatvorenih oiju, sa suncem na licu. Bilo bi dobro vratiti se u Moudi, pomislila je, i sedeti ispred neije kue ljutei povre ili, moda, heklajui. To je radila kad je bila devojka i sedela sa svojom roakom, koja je bila vina heklanju, i pravila podmetae za ruavanje od finog belog konca; toliko podmetaa da je svaki sto u Bocvani mogao da bude dvaput prekriven njima, a koje je neko, negde, kupovao i preprodavao. Ovih dana nije imala vremena za heklanje i pitala se da li bi se uopte i setila kako se to radi. Razume se, heklanje je bilo kao vonja bicikla, za koju ljudi kau da ne moe nikad da je zaboravi poto si je jednom nauio. Ali, da li je zaista tako? Svakako da ima stvari za koje ovek moe da zaboravi kako se rade, ukoliko dovoljno vremena proe do sledee prilike da radi to to je zaboravio, ta god to bilo. Mma Ramocve je jednom naila na nekog ko je zaboravio svoj roeni secvana jezik i bila je zapanjena i okirana. Taj ovek je

kao mladi otiao da ivi u Mozambik i tamo je govorio tsonga jezikom, a nauio je i portugalski. Kad se trideset godina kasnije vratio u Bocvanu, izgledalo je kao da je stranac i videla ga je kako je zbunjeno gledao dok su ljudi koristili jednostavne, svakodnevne rei na secvana jeziku. Izgubiti svoj jezik, to je kao da si zaboravio roenu majku i, na neki nain, isto tako alosno. Ne smemo da izgubimo secvanu, ak iako esto govorimo engleski, jer bi to bilo kao da smo ostali bez dela svoje due. Mma Makuci je, naravno, po svom poreklu imala i drugi jezik. Njena mati je govorila ikalanga jezikom, jer je poticala iz Maraponga, tamo gde se govorilo narejem ikalange zvanim lila. Tako neto je komplikovalo ivot, pomislila je Mma Ramocve, jer je znailo da je govorila sporednom verzijom sporednog jezika. Mma Makuci je odrasla govorei secvanu, jezik svog oca, i ovu udnu verziju ikalange, a u koli je uila i engleski, jer je samo tako ovek mogao da postigne neto u ivotu. Nema govora ni da upiete Bocvanski koled za sekretarice ako ne govorite engleski, a kamoli da postignete devedeset sedam procenata ako taj va engleski nije gotovo besprekoran, poput onog kojim su nekad govorili uitelji u kolama. Mma Ramocve je manje ili vie ve i zaboravila na to da je Mma Makuci govorila ikalangu, sve dok ova jednog dana nije upotrebila ikalanga re usred reenice, to je zvualo vrlo neobino. Povredila sam svoj gumbo", rekla je Mma Makuci. Mma Ramocve ju je iznenaeno pogledala. Va gumbo?" Da", odvratila je Mma Makuci. Jutros, dok sam dolazila ovamo, stala sam u rupu i povredila moj gumbo." Zastala je, primeujui izraz zbunjenosti na licu Mme Ramocve. Tada je shvatila. Izvinjavam se", rekla je. Gumbo je stopalo na ikalangi. Ako govorite ikalangu, vae stopalo je va gumbo."

Shvatam", rekla je Mma Ramocve. Vrlo udna re. Gumbo." Nije udna", odvratila je Mma Makuci, zvuei donekle kao da se brani. Ima mnogo razliitih reci za stopalo, drugaijih od one engleske. Na secvani je lonao, a na ikalangi gumbo, to i jeste prava re." Mma Ramocve je prasnula u smeh. Nema prave rei za stopalo. Ne moete rei da je ono u stvari gumbo, jer je to tano samo za stopala koja govore ikalangu. Svako stopalo ima svoje ime, u zavisnosti od jezika kojim govori njegov vlasnik. Tako vam to ide, Mma Makuci." To je okonalo razgovor i gumbo se vie nije pominjao. Te i druge misli prolazile su kroz glavu Mme Ramocve dok je tog jutra stajala ispred kancelarije, proteui se i putajui svoj um da luta tamo-amo. Posle nekoliko minuta, meutim, reila je da je vreme da se vrati natrag u kancelariju. Pretpostavljala je da je Mma Makuci u meuvremenu zavrila adresiranje pisama i elela je da joj ispria o jueranjoj poseti Kui nade. Imalo je tota da se kae o tome i mislila je da bi bilo dobro da popria sa svojom pomonicom. Mma Makuci je esto iznosila vrlo otroumna zapaanja, mada u sluaju gospodina Bobologoa nije bio potreban naroito otar um da bi se uvideli njegovi motivi. A ipak, ipak... za njega se nikako nije moglo rei da je neiskren. Kad su posredi bile barske devojke, bio je oigledno iskren, ali brak je, moda, bio druga stvar. Mma Makuci e moda izvui neke korisne zakljuke u vezi s tim, koji e doprineti raiavanju situacije u umu Mme Ramocve. Mma Ramocve je otvorila oi i uputila se natrag u kancelariju. Meutim, na samim vratima presrela ju je Mma Makuci, koja je izgledala uplaeno. Neto nije u redu", apnula joj je Mma Makuci. Neto nije u redu s gospodinom D. L. B. Matekonijem.

Tamo pozadi." Gestom je pokazala prema garai. Neto nije u redu s njim." Da se nije povredio?" Mma Ramocve se uvek uasavala mogunosti neke nesree, pogotovo zato to je onim nepaljivim egrtima bilo dozvoljeno da podiu kola na platformu i rade ostale opasne stvari. Automehaniari esto umeju da se povrede, to se zna, ba kao to kasapima esto nedostaju delovi prstiju, a Mmi Ramocve se pri samom pogledu na to ledila krv u ilama, mada je izgledalo da ljubav tih ljudi prema njihovim velikim noevima za seenje - ije su otrice nesumnjivo bile glavni krivci - zbog toga nije bila nimalo manja. Mma Makuci ju je umirila. Ama ne, nije se povredio. Ali vela sam ga kako sedi u garai drei se rukama za glavu. Izgledao je tako nesreno i jedva da me je pozdravio kad sam prola pored njega. Mislim da se neto desilo." Ovo nije bila dobra vest. ak iako se nita nije dogodilo, od oporavka gospodina D. L. B. Matekonija od njegove depresivne bolesti prolo je malo vremena da je svako prividno pogoranje raspoloenja davalo razloga za zabrinutost. Dr Mofat, koji je leio gospodina D. L. B. Matekonija za vreme njegove bolesti - uz pomo Mme Potokvani, mora se priznati, koja je uzela gospodina D. L. B. Matekonija pod svoje i starala se da redovno pije lekove - upozorio ih je da su ovakve bolesti sklone da se vraaju. Mma Ramocve se seala njegovih reci: Morate da budete na oprezu, Mma Ramocve", rekao je lekar, istim ljubaznim glasom kojim se svima obraao, ak i svom namorastom smeem koker-panijelu. Morate da budete na oprezu, jer je ova bolest poput crnog oblaka na nebu. esto je tu iza horizonta i moe zaas da se pojavi na vidiku. Motrite i javite ako se ita desi." Dosad je izgledalo da je oporavak potpun, a gospodin D. L. B. Matekoni je bio staloen i stabilan kao i uvek. Nije bilo ni traga klonulosti koja dolazi s

boleu; ni traga onom mranom, utljivom raspoloenju koje ga je inilo tako slabim. Ali moda se sve to vraalo. Moda je vetar doneo oblak koji je ponovo pokrio njegovo nebo. Mma Ramocve je zahvalila Mmi Makuci i uputila se u garau. Dvojica egrta bila su pognuta nad automobilskim motorom, s odvijaima u rukama, a gospodin D. L. B. Matekoni je sedeo na svojoj staroj platnenoj stolici pored kompresora, s glavom oslonjenom na ruke, ba onako kako ga je videla Mma Makuci. ,,De, de, gospodine D. L. B. Matekoni", obratila mu se vedrim glasom Mma Ramocve, izgleda da ba pomno razmilja o neemu. Da ti pripremim olju aja, da ti pomogne da misli?" Gospodin D. L. B. Matekoni je podigao pogled i Mma Ramocve je shvatila, na svoje olakanje, da se bolest nije vratila. Delovao je zabrinuto, to je tano, ali bio je to sasvim drugaiji izgled od onog avetinjskog koji je imao dok je bio bolestan. Ovo je stvarna zabrinutost, pomislila je; a ne zabrinutost zbog senki i zamiljenih nepravdi i umiranja; svih onih stvari koje su ga razdirale dok je bio bolestan. Da, razmiljam", odvratio je. Razmiljam o tome kako sam se uvalio u zbrku. Sad sam kao krompir u..." Zautao je, ne dovravajui metaforu. Kao krompir?" upitala je Mma Ramocve. Kao krompir u..." Opet je zastao. Ma ne znam. Ali znam da sam ispao ba glup petljajui se u ovu rabotu." Mma Ramocve je bila zbunjena i upitala je na koju rabotu misli. Na itavu ovu rabotu s kasapinovim kolima", odvratio je. Jue poslepodne sam svratio u Prvoklasne motore." Ah!" izustila je Mma Ramocve i u isto vreme pomislila: ovo je moja krivica. Ja sam ga naterala da ode

i vidi ta se dogodilo. Stoga, umesto da ponovi Ah!", rekla je: ,,Oh!" Da", nastavio je utueno gospodin D. L. B. Matekoni. Otiao sam tamo jue posle podne. ovek koji upravlja tim servisom bio je na nekoj sahrani u Molepololeu, tako da sam priao s jednim od njegovih pomonika. A taj tip mi je rekao da je video kasapinov automobil parkiran ispred mog servisa i da je pomenuo to svom gazdi, koji je bio vrlo ljut. Rekao je da mu otimam muterije i da e danas prepodne da naie kod mene, im se vrati iz Molepololea. Rekao je da e njegov gazda da mi 'uzme meru'. To je rekao, Mma Ramocve. Tim reima. Nisam stigao ni da izrazim svoj protest, a zbog toga sam otiao tamo. Nisam imao prilike." Mma Ramocve je skrstila ruke na grudima. Ko je taj ovek?" ljutito je prasnula. Kako se zove i ta taj uopte zamilja? Odakle je?" Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo. Zove se Molefi. Jedan gadan tip iz Tlokvenga. Ljudi ga se boje. Zbog takvih kao to je on ljudi imaju ravo miljenje o automehaniarima." Mma Ramocve nekoliko trenutaka nije rekla nita. Bilo joj je ao gospodina D. L. B. Matekonija, koji je bio vrlo miroljubiv ovek i nije voleo sukobe. Nikad nije zapodevao rasprave, a opet, bilo bi joj drae kad bi se energinije suprotstavio tom Mefiju. Takvi tipovi su siledije i s njima se moe samo silom. Kad bi gospodin D. L. B. Matekoni bio samo malo hrabriji... Mada, da li je zaista elela da se svaa? Tako neto ne bi nikako liilo na njega i ba dobro to je tako. Nije podnosila ljude koji su se razmetali svojom snagom i to je upravo bio jedan od razloga to se toliko divila gospodinu D. L. B. Matekoniju. Iako ga je baratanje motorima uinilo fiziki jakim, bio je blage naravi. Vela ga je zbog toga, isto kao i mnogi drugi. Spustila je ruke, prila gospodinu D. L. B. Matekoniju i stala pored njega.

Kad dolazi taj ovek?" upitala je. Svakog asa. Rekli su danas pre podne. Samo to su rekli." Tako, dakle." Okrenula se, nameravajui da ode preko do egrta i popria s njima. Morae da zbiju redove da bi izali na kraj s tim Molefijem. Bili su mladi i... Zastala je. Tlokveng. Gospodin D. L. B. Matekoni je rekao da je Molefi iz Tlokvenga, a u Tlokvengu se nalazi sirotite, a sirotite ju je odmah asociralo na Mmu Potokvani. Ponovo se okrenula, ne obraajui panju na egrte, i urno se vratila u svoju kancelariju. Mma Makuci je s iekivanjem podigla pogled prema njoj. ,,Je li mu dobro? Ba sam se zabrinula." Dobro mu je", odvratila je. Zabrinut je zbog neega. Onaj tip iz Prvoklasnih motora mu je pretio. To je posredi." Mma Makuci je tiho zazvidala, to je ponekad radila u trenucima krize. To ne valja, Mma. To nita ne valja." Mma Ramocve je potvrdno klimnula glavom. Mma Makuci", rekla je. Iz ovih stopa idem u Tlokveng. Kreem odmah. Molim vas, telefonirajte Mmi Potokvani i recite joj da dolazim po nju svojim kombijem i da mi je potrebna njena pomo. Molim vas, uradite to odmah. Idem sad." Kad je Mma Ramocve stigla u sirotite, Mma Potokvani nije bila u svojoj kancelariji. Vrata su bila otvorena, ali velika i prilino izanala fotelja u kojoj je Mma Potokvani esto sedela kad se nije muvala po kuhinjama ili paviljonima bila je prazna. Mma Ramocve je urno izala napolje i sa zebnjom stala da je trai. Nije joj palo na pamet da Mma Potokvani moda i nee biti tu; inilo se da je uvek na dunosti. A opet, mogla je da bude u gradu, u kupovini, ali i negde daleko, moda ak u Lobatseu, ako je otila po neko siroe. Mma Ramocve?"

Trgla se, zagledajui oko sebe. Glas je pripadao Mmi Potokvani, ali gde je bila? Ovamo!" zauo se glas. Ispod drveta! Ovde sam, Mma Ramocve." Nadzornica sirotita stajala je pod kronjom velikog drveta manga, stapajui se sa senkama. Mma Ramocve je maloas prola pored nje ne videi je, ali je Mma Potokvani sad iskoraila i stala ispred zavese od oputenih grana. Posmatrala sam jedan poseban mango", rekla je. Skoro je zreo, a deci sam rekla da ne smeju da ga uberu. uvam ga za svog mua, on voli da pojede dobar mango." Krenuvi prema Mmi Ramocve, obrisala je pranjave ruke o skute sukanja. Doite da vam pokaem taj mango, Mma Ramocve", rekla je. Odlian je. Sad je ve tamnout." Vrlo ste ljubazni, Mma", doviknula joj je Mma Ramocve. Ali, mislim da u to morati da ostavim za neki drugi put. Sad moram hitno da razgovaram s vama. Vrlo hitno." Mma Potokvani se pridruila svojoj prijateljici ispred kancelarije i Mma Ramocve joj je na brzinu objasnila da je potrebno da doe u servis da bi pomogla gospodinu D. L. B. Matekiju". Mma Potokvani ju je ozbiljno sasluala, klimajui glavom u znak odobravanja. Moe odmah da krene, rekla je. Ne, nema potrebe da uzima bilo ta iz kancelarije. Treba mi samo moj glas", relda je, pokazujui prema grudima. A on je tu unutra. Spreman za upotrebu." Odvezle su se natrag u servis, malim belim kombijem koji je sad bio teko optereen i leao je nisko na amortizerima. Mma Ramocve je vozila bre nego inae, nestrpljivo trubei ravnodunim magarcima i deci na klimavim biciklima. Morale su da stanu samo jednom zbog malog stada goveda, oigledno loe paenog, koje je blokiralo drum sve dok Mma Potokvani

nije spustila svoj prozor i zvunim glasom dreknula na njih. Goveda su delovala iznenaeno i pomalo ljutito, ali su se ipak pomerila, a mali beli kombi je nastavio dalje. Do Brzih motora Tlokvenga stigli su nekoliko minuta posle Molefijevog dolaska. Ispred servisa je, blokirajui natpis, bio parkiran veliki crveni kamion, na kojem je, razmedjivim slovima, bio ispisano PRVOKLASNI MOTORI. Mma Potokvani, kojoj je Mma Ramocve usput potanko objasnila situaciju, videla je to i prezrivo mrknula. Velika slova", promrmljala je. Veliko nita." Mma Ramocve se osmehnula. Bila je sigurna da je dovoenje Mme Potokvani bilo najpametniji mogui potez, a ova primedba ju je samo dodatno uverila u to. A dok su se provlaile pored bezobrazno parkiranog kamiona i kad je ugledala Molefa kako stoji ispred gospodina D. L. B. Matekonija, koji je gledao u pod dok je njegov posetilac besno gestikulirao, shvatila je da nisu stigle ni minut prerano. Mma Potokvani je pourila napred. Tako, dakle", relda je. Koga ja to vidim ovde u servisu gospodina D. L. B. Matekonija? Molefija? To ste vi, zar ne? Doli ste kod gospodina D. L. B. Matekonija da biste porazgovarali o nekom velikom auto-mehaniarskom problemu, zar ne? Da biste potraili njegov savet?" Molefi se okrenuo, mrko je odmerivi. Ovde sam poslom, Mma. Poslom koji se tie mene i gospodina D. L. B. Matekija." Ton mu je bio neutiv, a uvredu je dopunio okrenuvi lea Mmi Potokvani da bi se ponovo suoio s gospodinom D. L. B. Matekonijem. Mma Potokvani je dobacila pogled Mmi Rocve, koja je s neodobravanjem odmahnula glavom na Molefevu neutivost. Izvinjavam se, Rra", rekla je Mma Potokvani, iskoraivi napred. Moe biti da ste vi mene zaboravili, ali ja vrlo dobro znam ko ste vi."

Iznerviran, Molefi se okrenuo prema njoj. Sluajte, Mma..." Ne, Rra, sluajte vi mene", rekla je Mma Potokvani, naglo povisivi glas. Poznajem vas, Herberte Molefi. Znam vam majku. Prijateljica mi je. I esto mi je doe ao zbog toga to ima takvog sina." Molefi je zinuo da neto kae, ali se nije uo nikakav zvuk. O da", nastavila je Mma Potokvani, pretei mu prstom. Bili ste nevaljali jo kao deak i izrasli ste u ravog oveka. Vi ste jedan siledija, eto ta ste. I jo sam ula za ovu stvar s kasapinovim kolima. Jesam, jesam, ula sam. Pitam se samo da li vam i mati zna za to, i vai strievi i ujaci? Znaju li?" Molefijev pad bio je iznenadan i potpun. Mma Ramocve je posmatrala dejstvo ovih reci i videla je kako se krupna figura vidljivo skupila dok je jezik Mme Potokvani udarao poput bia. Ne znaju? Nisu uli za to?" navaljivala je. E pa, da znate da razmiljam da odem i da im kaem. A vi, vi, Herberte Molefi, koji mislite da moete da idete naokolo i maltretirate ljude poput ovog gospodina D. L. B. Matekonija ovde, bolje bi vam bilo da dvaput razmislite pre no to nastavite tako. Vaa mati jo uvek moe da vam kae ta vas sleduje, je li tako? I vai strievi i ujaci. Nee im biti drago i moe biti da e odluiti da je bolje da njihova stoka posle njihove smrti pripadne nekom drugom, a ne vama, zar ne? Rekla bih da hoe, Rra. Rekla bih da hoe." Sluajte, Mma", rekao je Molefi. Samo razgovaram s gospodinom D. L. B. Matekonijem, nita vie." Mo' misliti!" frknula je Mma Potokvani. Sad biste jo da padnem na vae lai. Bolje bi vam bilo da zatvorite malo ta svoja beskorisna usta i pustite gospodina D. L. B. Matekonija da vam kae ta da radite u vezi s onim sirotim ovekom koga ste prevarili.

A ja u da stojim ovde i sluam, za svaki sluaj. Onda emo da vidimo da li je potrebno da vai u Tlokvengu saznaju za ovo." Molefi je uutao i utao je sve vreme dok je gospodin D. L. B. Matekoni tiho i razborito govorio da e morati da vrati novac kasapinu, ali i da bi ubudue trebalo da vodi rauna, jer e ostali servisi u gradu pratiti njegovo poslovanje. Vidite, sve ste nas doveli u nezgodan poloaj", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Ako jedan automehaniar vara, ceo esnaf biva okrivljen za to. To je tako i zato bi trebalo da menjate nain rada." Da", rekla je Mma Ramocve, dajui svoj prvi doprinos raspravi. Ubudue pazite ta radite ili e Mma Potokvani uti za to. Jeste li razumeli?" Molefi je utke klimnuo glavom. Da vam nije koza pojela jezik?" upitala je Mma Ramocve. Nije", tiho je odvratio Molefi. Razumeo sam, Mma." Odlino", relda je Mma Potokvani. A sad bi bilo najbolje da pomerite onu kamioninu i vratite se u svoj servis. Verujem da ete ve nai neki koverat u svojoj kancelariji. Bie sasvim dovoljno dobar da u njega spakujete pismo koje ete napisati onom oveku u Lobatseu." Zastala je pre no to je dodala: A meni ete poslati kopiju, ako nemate nita protiv." Posle toga zaista vie nije imalo ta da se kae. Molefi je okrenuo svoj kamion i ljutito se odvezao odatle. Gospodin D. L. B. Matekoni je zahvalio Mmi Potokvani prilino snebivljo, po miljenju Mme Ramocve i dve ene su otile u kancelariju Prve damske detektivske agencije, gde je Mma Makuci ve pristavila vodu za aj. Mma Makuci je ceo dogaaj sluala s praga kancelarije. Iako se pomalo pribojavala Mme Potokvani, nije mogla a da joj ne postavi pitanje. ,,Je li njegova majka stvarno tako strana?"

Nemam pojma", odvratila je Mma Potokvani. Znam je samo iz vienja; nikad se nismo upoznale, tako da sam tu malo rizikovala. Ali siledije obino imaju strogu majku i zloudnog oca i obino ih se plae. Mislim da ba zato i izrastaju u siledije. Zato to u kui neto nije u redu. Ustanovila sam da je to sluaj kod dece uopte, a odnosi se i na mukarce. Mislim da u morati da piem i o tome, budem li ikad pisala knjigu o upravljanju sirotitem." Morate da napiete tu knjigu, Mma", rekla je na to Mma Ramocve. Ja u je obavezno proitati, iako ne planiram da upravljam sirotitem." Hvala vam", odvratila je Mma Potokvani. Moda i hou, jednog dana. Meutim, zasad sam prezauzeta staranjem o svoj onoj siroadi, kuvanjem aja, meenjem vonog kolaa i svim tim stvarima. Nemam ba vremena za pisanje knjiga." teta", relda je Mma Makuci. Upravo joj je sinulo da bi i sama mogla da napie knjigu, kad je ve i Mma Potokvani, od svih ljudi, razmiljala da to uradi. Principi daktilografije, moda, mada to moda i nije bio najuzbudljiviji naslov koji se mogao zamisliti. Kako postii devedeset sedam procenata. Da, to je ve bilo mnogo, mnogo bolje, a kupovali bi je svi oni mnogobrojni ljudi koji bi voleli da osvoje devedeset sedam procenata u onome to rade, ta god to bilo, i koji znaju da im to moda nikad nee poi za rukom. Ali mogli bi barem da se nadaju, to je bilo veoma vano. Moramo da imamo nade. Jednostavno moramo.

esnaesto poglavlje MMA POTOKVANI I MMA RAMOCVE RAZGOVARAJU O BRAKU Ovakve stvari predstavljale su gnjavau, dabome, ali je barem pitanje kasapinovih kola sad bilo reeno, a gospodin D. L. B. Matekoni, koga su jo donedavno morile dve teke brige skok s padobranom i Prvoklasni motori mogao je sada mirne due da se raduje bliskoj budunosti. Mma Potokvani je bila velianstvena, kao i uvek, i ispraila je silediju Herberta Molefija s istom lakoom s kojom je izlazila na kraj s desetogodinjim sileijama. Uinila je to drage volje, poto je mnogo dugovala gospodinu D. L. B. Matekoniju zbog njegove stalne i bespogorne spremnosti da uvek i u svako doba popravlja raznorazne maine u sirotitu. A Mma Potokvani, poput svih ostalih koji su dolazili u dodir s njim, prepoznala je u gospodinu D. L. B. Matekoniju one kvalitete zbog kojih je mnogima bio drag i zbog kojih bi veina ljudi uinila za njega bilo ta: njegova ljubaznost, pouzdanost, pristojnost. Kad bi samo svi mukarci, ili makar vie njih, bili poput njega, mislila je Mma Potokvani, odraavajui razmiljanje svih ena Bocvane. Kad bi se, kojom sreom, mukarcima moglo verovati onako kako verujemo bliskim prijateljicama; umesto toga, mukarci su skloni da iznevere enu, ne uvek namerno, ve prosto zato to su sebini ili im postane dosadno, ili im pogled odluta ne neku drugu stranu. A muki pogled oas odluta na neku drugu stranu; lepa ena ga privue samo tako to ga pogleda i obori pogled jednom ili dvaput. Tako neto moe da uini naizgled postojanog mukarca totalno nepredvidivim, pogotovo ako je taj mukarac u godinama kad poinje da osea nesigurnost u pogledu svojih mukih kvaliteta.

Mma Ramocve je srena to je verena s nekim kao to je gospodin D. L. B. Matekoni, mislila je Mma Potokvani. On je pravi izbor za nju, jer je ona valjana ena i zasluuje da deli ivot s dobrim ovekom poput gospodina D. L. B. Matekonija. Teko je biti ena, pogotovo ako se bavite poslom kojim se bavi Mma Ramocve, i vano je imati mukarca od koga moete da oekujete pomo i podrku. Stoga je Mma Ramocve napravila mudar izbor, ak iako je pre mnogo godina pokazala izrazit nedostatak moi rasuivanja udavi se za Notea Mokotija, trubaa. Mokoti, Matekoni: slina prezimena, razmiljala je Mma Potokvani, a tako razliiti ljudi koji ih nose. Dabome, bilo je tu i pitanje duine verenitva i sporosti kojom su se odvijale pripreme za venanje, ukoliko ih je uopte i bilo. Mmi Potokvani to nikako nije ilo u glavu i dok je Mma Makuci tog dana pripremala aj, posle ispraivanja Herberta Mefija, Mma Potokvani je odluila da potegne to pitanje s Mmom Ramocve. Bila je direktna i nije se trudila da okolia: malice previe direktna, mislila je Mma Makuci, koja je sluala razgovor, ali se nije meala. Oseala se nekako sputanom u prisustvu Mme Potokvani, umnogome zato to je imala oseaj da je ova mnogo samopouzdanija i iskusnija od nje. Postojao je i element neodobravanja u stavu Mme Makuci mada ga ni za ivu glavu ne bi izrekla. Smatrala je da je Mma Potokvani suvie rada da iskoritava dobru narav gospodina D. L. B. Matekonija. Mone ene bile su sklone da iskoriavaju dobrotu takvih ljudi, a nije bilo sumnje da je Mma Potokvani prednjaila meu monim enama Bocvane, da je bila njihov stegonoa, njihova prvakinja. Stoga Mma Makuci nije govorila nita, nego je pomno sluala dok je Mma Potokvani potezala pitanje braka i venanja, praktino pred nosom gospodina D. L. B. Matekonija, koji se u susednoj prostoriji vratio svom poslu popravljanja kola. ta bi bilo da ue u

kancelariju i uje je kako govori o tome; ta onda? Mma Makuci bila je zgroena nadzorniinom netaktinou. Tako divan ovek", glasio je lagvort. Toliko nam pomae u sirotistu. Deca ga oboavaju, a ja im kaem da je on njihov specijalni tea. Eto, i tea je postao, ali suprug jo nije!" Mma Ramocve se osmehnula. Jeste, divan je ovek. A jednog dana bie i dobar mu. Zato sam i pristala na njegovu prosidbu" Mma Potokvani se zagledala u svoje nokte, kao da razmilja o zanokticama. Jednog dana?" rekla je. Kojeg to? Kad e biti taj dan koji pominjete? Sledee nedelje, moda? Ili sledee godine?" Sledee nedelje nee", odvratila je mirno Mma Ramocve. Moda sledee godine. Ko zna?" Mma Potokvani spremno je doekala ovo pitanje. Da li on zna? To je ono bitno. Da li gospodin D. L. B. Matekoni zna?" Mma Ramocve je napravila pokret koji je nagovetavao da ona ne zna odgovor i da to, to se nje tie, odista nije ni vano. Gospodin D. L. B. Matekoni nije ovek koji donosi odluke na preac. On voli da razmilja natenane." Mma Potokvani je odmahnula glavom. To je slabost, Mma Ramocve", relda je. ao mi je to vam to moram rei, ali ima mukaraca kojima je potrebno da ih ene organizuju. Svaka ena to zna. A danas, u ovo moderno vreme, kad mukarci poinju da umiljaju da mogu da upravljaju svojim ivotom bez pomoi ena - te opasne, rave ideje - tek danas vidimo koliko je tim sirotim mukarcima zapravo potrebna naa pomo. Ba tuno." Ba i ne bih rekla", suprotstavila se Mma Ramocve. Znam da ene moraju da pomau mukarcima u mnogim stvarima. Ponekad se mukarci

moraju malice pogurati. Ali ena pri tom ne bi smela da ode predaleko." ,,E pa, neete otii predaleko ako dogurate mukarca pred oltar", odluno je izjavila Mma Potokvani. ene to ine otkako je sveta i veka i tako nastaju brakovi. Kad biste to prepustili mukarcima, ne bi nikad dolo dotle. Niko se nikad ne bi venavao. Mukarce morate da podsetite da se oene." Mma Ramocve je zamiljeno posmatrala svoju gou. Da li bi trebalo da dozvoli Mmi Potokvani da joj pomogne da malo pogura gospodina D. L. B. Matekonija na putu prema braku? To joj se inilo nekako nedolino; nije htela da on dobije utisak da se ona suvie mea u njegov ivot; mukarci to ne vole i mnogi od njih prosto odu kad osete da se to deava. U isto vreme, ako je gospodinu D. L. B. Matekoniju bio potreban mali poticaj, bilo bi lake kad bi on doao od Mme Potokvani, koja je vazda pritiskala gospodina D. L. B. Matekonija da uradi ovo ili ono i najee uspevala u tome. Trebalo je samo prisetiti se pitanja stare pumpe u sirotitu, za koju ga je izmolila da nastavi da je popravlja i dobrano nakon to je formirao profesionalno miljenje da pumpu valja baciti. I trebalo se prisetiti nedavnog sluaja skoka s padobranom, jo jednog primera kako je gospodin D. L. B. Matekoni bio naveden da pristane na neto na ta nije eleo da pristane. Moda je i ovaj problem zahtevao mali dodatni podsticaj... Ne, ne, ne! pomislila je Mma Makuci, arko elei da njena poslodavka ne potpadne pod zao uticaj manipulativne Mme Potokvani. Jasno je videla da je Mma Ramocve u iskuenju da uini upravo to i samo da Mma Potokvani nije bila tu, ona bi dala sve od sebe da ubedi Mmu Ramocve da ne radi nita to moe da ima ozbiljne posledice po verenitvo ili, to je bilo jo vanije, stanje zdravlja gospodina D. L. B. Matekonija. Dr Mofat je rekao da gospodin D. L. B. Matekoni ne sme da se

izvrgava nikakvim stresovima, a ta moe da bude stresnije nego biti cilj odlunog pohoda Mme Potokvani? Pogledaj samo onog kukavnog Herberta Molefija, koga je prosto smrvila jezikom, u toj meri da nije mogao da uini nita da bi se odbranio. Da su samo mogli da je vide oni iz Odbrambenih snaga Bocvane, odmah bi je regrutovali i dali joj in narednika ili generala ili kako se ve zovu oni vojnici koji izdaju nareenja svim ostalim vojnicima. Ili, jo bolje, Mma Potokvani bi mogla biti upotrebljena kao oruje za zastraivanje neprijatelja, ko god on bio. Neprijatelj bi ugledao Mmu Potokvani kako marira u njegovom pravcu i bio bi nesposoban da preduzme bilo ta, jer bi mu sam pogled na nju bio dovoljan da se pretvori u gomilu zanemelih i bespomonih deaka. Nijedna od ovih misli nije doprla do Mme Ramocve, iako je ova u jednom trenutku bacila pogled prema drugom kraju prostorije, tamo gde je Mma Makuci bila zaokupljena pripremanjem biljnog aja. Ali Mma Makuci joj je sve vreme bila okrenuta leima i Mma Ramocve nije videla njen izraz lica, tako da nije imala pojma o njenim oseanjima. Dakle", oprezno je zaustila Mma Ramocve, kako bismo mogli da pomognemo gospodinu D. L. B. Matekoniju da donese odluku? Kako bismo to uradili?" Ne moramo da mu pomaemo da donosi bilo kakvu odluku", odvratila je vrsto Mma Potokvani. On je ve odluio da se oeni vama, je li tako? ta je verenitvo? Sporazum o stupanju u brak. Odluka je ve donesena, Mma. Ne, sve to moramo da uradimo jeste da sredimo da je sprovede u delo. Potrebno je da dobijemo datum i pobrinemo se da se on tog dana nae na pravom mestu. Kako ja na to gledam, to znai da bi trebalo da sve isplaniramo i da ga tog dana pokupimo i odvedemo tamo. Tako je, odveemo ga tamo." Ovo je nateralo Mmu Makuci da se okrene i otvorenih usta zabulji u Mmu Ramocve. Valjda je Mma

Ramocve uviala opasnost koja se krila u ovome? Ako tek tako odvedete mukarca u crkvu, on e jednostavno da pobegne. Nijedan se mukarac ne moe primorati na takav nain, a svakako ne zreo i inteligentan ovek poput gospodina D. L. B. Matekonija. Ovo je bio recept za katastrofu, a Mma Ramocve bi trebalo da odmah stavi taku na ove apsurdne fantazije. Meutim, umesto toga a tu je Mmi Makuci zastao dah od zaprepaenja umesto toga, ona je klimala glavom u znak da se slae! Odlino", oduevljeno je doekala Mma Potokvani. Vidim da se slaete sa mnom. Prema tome, sada je potrebno samo da isplaniramo venanje i sve pripremimo u tajnosti, razume se i da ga tog dana nekako udenemo u sveano odelo..." Kako da to izvedemo?" prekinula ju je Mma Ramocve. Znate kakvu odeu gospodin D. L. B. Matekoni obino nosi. Radni kombinezon. Onaj stari eir zamaenog oboda. Mokasine od netavljene koe. Kako emo da skinemo s njega sve to i udenemo ga u odelo primereno za crkvu?" To prepustite meni", odvratila je samouvereno Mma Potokvani. Stavie, prepustite celu stvar meni. Venanje moemo da organizujemo kod mene u sirotitu. Zamoliu vaspitaice da pripreme posluenje. Sve u da organizujem, a vi ete samo morati da doete tamo u naznaeno vreme. I venaete se. Obeavam." Mma Ramocve je delovala sumnjiavo i taman je zaustila da neto kae, kad je Mma Potokvani nastavila: Nema potrebe da brinete, Mma Ramocve. Ja sam vrlo taktina osoba. Znam kako se rade ove stvari. Znate da znam." Mma Makuci je razrogaila oi, ali je znala da je Mmu Potokvani sad ve nemogue zaustaviti i da e se dogaaji odvijati svojim tokom bez obzira na sve to pokua da uradi. I ta je uopte mogla da uradi? Mogla je da pokua da uveri Mmu Ramocve da zabrani Mmi Potokvani da nastavi dalje sa svojim planom, ali to je

bilo malo verovatno sad kad je Mma Ramocve pristala na ovo. Mogla je da upozori gospodina D. L. B. Matonija da mu preti opasnost da bude na prevaru doveden na vlastitu svadbu, ali opet, to bi predstavljalo neuvenu nelojalnost prema Mmi Ramocve, a uz to bi on, njenom krivicom, mogao da uradi neto zaista glupo, kao to je raskidanje zaruka. Ne, Mma Makuci je mogla da uradi samo jedno, a to je bilo da se ne mea u celu stvar, mada bi mogla da dozvoli sebi barem jednu primedbu, onako uzgred, kako bi izrazila svoje neodobravanje povodom itave ove zavere. Mma Potokvani se nije dugo zadrala, ali je svaki minut njene posete delovao beskrajno dug. Stvorila se ledena atmosfera, jer je Mma Makuci sedela skoro potpuno utke, odgovarajui na predbe Mme Potokvani samo najkraim i krajnje krtim recima. Mora da imate strano mnogo posla", rekla joj je nadzornica, pokazujui na papire na njenom stolu. Kako ujem, vrlo ste efikasna sekretarica. Moda ete hteti da doete jednom u sirotite i doterate u red moju kancelariju! To bi bilo divno. Mogli biste da napravite logorsku vatru od svih nepotrebnih papira. Deca bi uivala." Prezauzeta sam", odvratila je Mma Makuci. Moda bi trebalo da zaposlite sekretaricu. Postoji, znate, odlina kola za sekretarice, Bocvanski koled za sekretarice. Oni e vas uputiti na pogodnu kandidatkinju. Rei e vam i koliko bi trebalo da je plaate." Mma Potokvani je otpila gutijaj aja i pogledala Mmu Makuci preko ruba olje. Zahvaljujem, Mma", rekla je. To je dobar predlog. Ali, znate, mi smo sirotite i nemamo novca da plaamo sekretarice i slino osoblje. Zato nam dobri ljudi ljudi poput gospodina D. L. B. Matekonija pruaju svoje usluge besplatno."

On je dobar ovek", sloila se Mma Makuci. Zato ga ljudi iskoriavaju." Mma Potokvani je spustila svoju solju i okrenula se prema Mmi Ramocve. Ba ste sreni to imate pomonicu koja ume da da dobar savet", utivo je rekla. To vam sigurno olakava ivot." Mma Ramocve, vrlo svesna sve vee napetosti, dala je sve od sebe da izgladi stvar. Veinu zadataka u ovom ivotu lake obave dve osobe", rekla je. Sigurna sam da vam vae vaspitaice mnogo pomau. Uverena sam da uvek imaju spreman neki dobar savet." Mma Potokvani je ustala da ode. Da, Mma", odvratila je, okrznuvi pogledom Mmu Makuci. Moramo da se ispomao. To je iva istina." Jedan od egrta je dobio nalog da odveze Mmu Potokvani natrag u sirotite, tako da su Mma Ramocve i Mma Makuci ponovo ostale same u kancelariji. Mma Makuci, sedei za svojim stolom, gledala je u svoje cipele, to je esto inila u odsudnim trenucima; njene cipele, njene verne saveznice, koje su sada bile tako beskorisno neme, kao da su joj saoptavale: ne gledaj u nas, nismo ni beknule. To si bila ti, gazdarice. (U njenim mislima, cipele su joj se uvek obraale s gazdarice", ba kao to su egrti oslovljavali gospodina D. L. B. Matekonija gazda". Sasvim primereno od strane cipela, koje su oigledno znale svoje mesto.) Oprostite, Mma", naglo je izgovorila Mma Makuci. Morala sam da stojim tamo i pripremam aj dok vam je ona ena davala one grozne, uasne savete. A nisam smela nita da kaem, jer se oseam tako beznaajna kad je ona u blizini. Pored nje se uvek oseam kao da jo uvek imam est godina." Mma Ramocve je dobacila svojoj sekretarici pogled pun rumevanja.

Ona samo pokuava da pomogne. Sklona je da zapoveda, to je tano, ali to je zato to je nadzornica. Sve nadzornice su sklone da zapovedaju; da nije tako, nikad se nita ne bi do kraja uradilo. Dunost Mme Potokvani je da zapoveda. Ali ona samo pokuava da pomogne." Ali to nee pomoi", zakukala je Mma Makuci. Uopte nee pomoi. Ne moete da primorate gospodina D. L. B. Matonija da se oeni." Niko ga ne primorava", odvratila je Mma Ramocve. Zamolio me je da se udam za njega. Pristala sam. Nikad, ni jedan jedini put, nije rekao da ne eli da se oeni. Jeste li ga nekad uli da je to rekao? Niste, zar ne?" Ali sloio se da se jednog dana venate", rekla je Mma Makuci. Moete da saekate." Mogu li, Mma?" odvratila je brzo Mma Ramocve. Mogu li da ekam do kraja ivota? I zato bi trebalo toliko da ekam i trpim svu tu neizvesnost? Moj ivot prolazi. Tik, tak. Kao asoik koji uri. A ja sam sve to vreme verenica. Ljudi priaju, verujte mi. Kau: eno veite verenice gospodina D. L. B. Mekonija. Eto ta kau." Mma Makuci je utala, a Mma Ramocve je nastavila: Ne elim da primoravam gospodina D. L. B. Matekonija da uradi bilo ta to ne eli. Ali, u ovom sluaju, mislim da je posredi neka vrsta blokade postoji nekakav razlog to on ne moe da se odlui. Mislim da je to u njegovoj prirodi. Dr Mofat je rekao da ljudi, kad imaju tu bolest tu depresiju ponekad nisu kadri da donose odluke. ak ni onda kad izgledaju potpuno zdravi. Moda je deli toga u gospodinu D. L. B. Matekoniju. Prema tome, pokuavamo samo da mu pomognemo, nita vie." Mma Makuci je odmahnula glavom.

Ne znam, Mma. Moda ste u pravu, ali strano sam zabrinuta. Mislim da ne bi trebalo da dozvolite da Mma Potokvani gura svoj nos u to." Mislim da shvatam ta hoete da kaete", rekla je Mma Rocve. Ali mom ekanju je doao kraj. ekala sam i ekala i ekala. Nije se pomenuo nijedan datum. Nita nije reeno. Nijedno govedo nije dovedeno za gozbu. Nijedna stolica nije montirana. Nijednoj tetki nije poslat poziv. Nije uinjeno nita. Nita. To nijedna ena ne moe da prihvati, Mma." Mma Makuci je ponovo pogledala svoje cipele. Ovog puta su bile vrlo reite: da nisi zinula, rekle su joj, prilino neutivo.

Sedamnaesto poglavlje GOSPODIN SPOKS SPOKEZI, JAHA NA RADIOTALASIMA Jo uvek na ekanju", Mma Ramocve se sutradan obrela na zidu. Sedela je, dakle, na pomenutom, do struka visokom zidu koji je okruivao parkiralite Radio - Gabsa, uivajui u iskriavom drutvu dveju sedamnaestogodinjih devojaka. Bile su privlane, odevene u farmerke i koulje ivih boja koje su sigurno mnogo kotale, mislila je Mma Ramocve; suvie mnogo, tavie, jer su najskuplji delovi njihove odee, etikete, bile upadljivo istaknute. Mma Ramocve nikad nije mogla da shvati zato bi iko eleo da mu se etiketa nalazi spolja na odei. U njeno vreme, etikete su bile iznutra, gde im je, po njenom miljenju, i bilo mesto. Ljudi nisu hodali naokolo s krtenicama zalepljenim na lea; zato bi, onda, odevni predmeti imali etiketu na spoljnoj strani? Smatrala je to vrlo neukusnim razmetanjem, ali to nije bilo tako vano s

ovim finim devojkama, koje su tako brzo i tako zabavno priale o svemu to ih je interesovalo, a ega, na kraju krajeva, nije bilo ba mnogo; tavie, sastojalo se samo od jedne teme, ili moda dveju, ako se ubroji i moda. Neki kau da u Gaboronu nema zgodnih mukaraca", rekla je Konstansa, devojka koja je sedela s desne strane Mme Ramve. Ali ja mislim da je to glupost. U Gaboronu ima zgodnih mukaraca. Videla sam ih na stotine, u samo jednom danu. Na stotine." Njena drugarica Kokotso nije izgledala ba ubeena u to. Stvarno?" rekla je. Gde da odem da bih videla sve te silne zgodne mukarce? Da nema moda tu negde neki klub zgodnih mukaraca? Mogu li da odem tamo i stanem pred vrata i gledam?" Takav klub ne postoji", smejala se Konstansa. A i kad bi postojao, mukarci ne bi uspeli da mu priu, jer bi se devojke gurale pred vratima. Ne bi imalo svrhe." Mma Ramocve je reila da im se pridrui. Prolo je mnogo godina otkako je poslednji put uestvovala u takvom razgovoru i poinjala je da uiva. Sve zavisi od toga ta podrazumevate pod 'zgodan'", rekla je. Neki mukarci su u jednom pogledu zgodni, ali u drugom nisu. Neki imaju lepa iroka ramena, ali goljave noge. goljave noge nisu ba lepe. Znam devojku koja je ostavila momka zato to je imao suvie goljave noge." Ajoj!" uzviknula je Kokotso. To je bilo ba runo od nje. Ako joj je bio dobar momak u svakom drugom pogledu, to ga je ostavila samo zbog goljavih nogu?" Moda joj je dolazilo da se nasmeje svaki put kad bi pogledala njegove noge", nagaala je Konstansa. To mu sigurno ne bi bilo drago. Mukarci ne vole kad ih neko ismeva. Ne smatraju da su smeni." Mma Ramocve se na ovo osmehnula.

To je ba zanimljivo! Mukarci ne smatraju da su smeni! iva istina, Mma. iva istina. Mukarcu ne sme da se smeje, jer e da ode i sakrije se kao seosko kue." Ali, stvar je sasvim ozbiljna", rekla je Kokotso. Moe li se rei da je mukarac zgodan ako ima lepo lice, ali vrlo kratke noge? Znam takve mukarce. Zgodni su dok sede, ali im ustanu i vidi kako su im noge kratke, pomisli, bogo moj, ala ovaj ima kratke, kratke noge!" A ponekad, da li ste primetile", upala joj je u re Konstansa, da li ste primetili kako se muke noge od kolena nanie izvijaju prema napolje i prave krug? Jeste li videle to? To je tako smeno. Uvek hou da puknem od smeha kad vidim takvog nukarca." Kokotso je sila sa zida i poela da hoda u krug, oputenih ruku i isturene brade. Ovako mukarci hodaju", rekla je. Jeste li ih videle? Tako hodaju, skoro kao majmuni." Bilo je teko odupreti se smehu i da je samo pomislila da ove levojke zaista imaju tako loe miljenje o mukarcima, bila bi se namrtila, ali znala je da su to devojke kojima se mukarci dopadaju, i to mnogo, stoga je vritala od smeha zajedno s Konstanso posmatrajui kako Kokotso imitira... egrte! Pljunuti oni, a nije ih ak ni poznavala. Imitirajui, dakle, jednog takvog momka, imitirala ih je sve. Kokotso je ponovo sela na zid i na trenutak je zavladala tiinaa. Mma Ramocve se poprilino udila samoj sebi, zbog toga to je sedela na zidu s dvema devojkama vie nego upola mlaim od sebe i priala o zgodnim mukarcima. Videla ih je dok se vozila pored zgrade Radio-Gabsa, u vreme podnevne pauze za ruak, ne nameravajui da svraa tu sve do kasnog popodneva, ali hvatila je da je to ba prilika koju je vrebala. Parkirala je, stoga, mali beli kombi iza oka i vratila se peice, bez urbe, kao neko ko podnevnu pauzu provodi u spokojnom vrljanju naokolo. Stala je kod ulaza u

parkiralite i uputila se prema devojkama, upitavi ih koliko je sati. Odatle je bilo lako. Za pitanjem koliko je sati usledila je opaska da je ba zamorno vraati se peice u centar grada i da li e im smetati ako na nekoliko minuta sedne na zid, pored njih, da povrati dah. Podozrevala je, dabome, da ove devojke ne sede na tom zidu tek tako. Bio je to zid oko Radio-Gabsa, a devojke su motrile na ulaz u radio-stanicu. A ako bi se ovek upitao zato takve devojke motre na ulaz u radiostanicu, odgovor je glasio da sigurno ne motre zato da bi videle ko ulazi, nego ko izlazi. A meu onima koji e po svoj prilici izai, najzgodniji i najzanimljiviji sedamnaestogodinjakinjama koje prate modu nije mogao biti niko drugi do gospodin Spoks Spokezi, poznati disk-dokej i radio-voditelj. Emisija Spoksa Spokezija, koja je trajala od devet izjutra do pola dva popodne, Kul vreme sa Spoksom, bila je omiljena mladima u Gaboronu. egrti su je sluali dok su radili, mada je gospodin D. L. B. Matekoni, kad vie ne bi mogao da je podnese, umeo iz inata da im ugasi radio. On je barem imao ukusa i samo je donekle mogao da trpi isprazno brbljanje koje je dopiralo s tih radiostanica. Mma Ramocve gajila je slian nedostatak interesovanja za Spoksa, s izuzetkom jedne stvari: koliko god to neverovatno zvualo, bio je drugo ime na spisku prosaca Mme Holonga, to je znailo da je kadtad morala da porazgovara s njim. Sluate li ovu stanicu?" leerno ih je upitala. Konstansa je pljesnula rukama. Stalno! Stalno! To je najbolja stanica. Najnovija muzika, sve najnovije, i..." ,,I Spoks, naravno", dovrila je Kokotso umesto nje. Spoks!" Mma Ramocve se pravila da ne razume. Spoks? Ko je sad pa to? Spoks? Je 1' to neki muziki sastav?"

Kokotso je prasnula u smeh. Jao, Mma, ala ste vi neobaveteni. Spoks ima svoju emisiju najbolju koja moe da se uje na radiju. to ume da pria! Bogo moj! Sluate ga kako pria o muzici i prosto moete da ga zamislite kako sedi tamo za mikrofonom. Joooj!" I on je takoe zgodan?" upitala je Mma Ramocve. Fenomenalan", rekla je Konstansa. Najzgodniji frajer u Gaboronu." U celoj Bocvani", ispravila je Kokotso. Nemoj da pria!" relda je Mma Ramocve. ,,I videemo ga ako budemo dovoljno dugo sedele ovde? Videemo ga kad bude izlazio?" Aha", odvratila je Konstansa. Mi dolazimo ovamo jednom nedeljno, uglavnom samo zato da bismo videle Spoksa. Ponekad popria s nama; ponekad nam samo mahne. Misli da radimo u onoj zgradi preko i da ovde sednemo da bismo prekratile podnevnu pauzu. Nema pojma da dolazimo samo zato da bismo videle njega." Mma Ramocve je pokuala da deluje zainteresovano. Koliko godina ima taj Spoks?" upitala je. Ba koliko treba", odvratila je Konstansa. Dvadeset osam. A roendan mu je..." Dvadeset etvrtog jula", dovrila je Kokotso. Tog dana emo doi ovamo i doneti mu poklon. To e mu se dopasti." Ba ste ljubazne", rekla je Mma Ramocve. Prouavala je devojke nekoliko trenutaka, pokuavajui da zamisli kako je to kad oboava nekog ko ti je, najzad, gotovo potpuni stranac. Zato se ljudi tako ponaaju prema poznatima? ta je to tako posebno u vezi s njima? A onda je zastala, jer se setila Notea Mokotija i oseanja koja je gajila prema njemu pre mnogo godina, kad je bila jedva malo starija od ovih devojaka. A seanje ju je uinilo smernom; jer ne bi trebalo da zaboravljamo kako je to kad si mlad i ima

ideje i miljenja koji kasnije umeju da ti deluju tako udno. Hoe li skoro izai?" upitala je. Hoemo li morati dugo da ekamo?" Zavisi", odvratila je Konstansa. Ponekad ostane unutra i satima razgovara s direktorom stanice. Ali drugim danima izae im se emisija zavri i ide pravo ka svojim kolima. To su ona velika kola tamo, ona crvena sa utim zavesama pozadi. Vrlo elegantna kola." Mma Ramocve je bacila letimian pogled na kola. Prvoklasni motori, prezrivo je pomislila, ali u tom trenutku ju je Kokotso zgrabila za lakat, a Konstansa joj je apatom dobacila: Spoks! Izaao je na glavna vrata, obuen u tesne farmerke i napola raskopanu koulju, sa zlatnim lancem oko vrata; Spoks Spokezi glavom, ikona Gaborona, slatkoreivi jaha na radio-talasima, zgodan, samouveren, hladan kao pricer, s bletavo belim zubima. Spoks!" mrmljala je Kokotso, a on se, kao da je uo njenu poluglasnu molitvu, okrenuo prema njima, mahnuo i potom uputio preko parkiralita ka mestu na kojem su sedele. ao, devojke! Dumela i tako to, i tako dalje, i tako dalje, i tako dalje!" Kokotso je zabila lakat u rebra Mme Ramocve. Dolazi da pria s nama!" proaputala je. Video nas je!" ao, Spokse", doviknula mu je Konstansa. Emisija ti je danas bila super. Fantastina. Ona grupa koju si pustio u deset. Strava!" Aha", odvratio je Spoks, koji se u to naao pred njima, osmehujui se svojim razoruavajuim osmehom. Dobar zvuk. Dobar zvuk." Ova gospoa te jo nikad nije sluala, Spokse", rekla je Kokotso, pokazujui prema Mmi Ramocve. Sad

te i ona zna. Sutra e te sluati, zar ne da hoete, Mma?" Mma Ramocve se osmehnula. Nije volela da lae i nije to nameravala ni sad da uradi. Ne", odvratila je. Neu sluati." Spoks ju je upitno pogledao. A to, Mma? Ne valja vam moja muzika? Je l' to to? Moda bih mogao da putam vie starih stvari." To bi bilo vrlo ljubazno", odvratila je utivo Mma Ramocve. Ali, molim vas, ne sekirajte se zbog mene. Putajte ta god vai sluaoci ele da uju. Ja u biti sasvim dobro." Volim da izaem u susret svima", rekao je prijazno Spoks. Radio-Gabs je namenjen svima." I svi ga sluaju", rekla je Kokotso. Zna da ga mi sluamo." ta radi danas, Spokse?" upitala je Konstansa. Spoks joj je namignuo. Zna da bih voleo da te odvedem u bioskop, ali moram da odem i uvam stoku. alim sluaj." Svi su se nasmejali ovoj dosetki, ukljuujui i Mmu Ramocve. Potom je Mma Ramocve progovorila. Nisam li vas ve negde videla, Rra?" rekla je, zagledajui ga kao da vri inspekciju. Sigurna sam da jesam." Spoks je malo ustuknuo, ali kao da se zabavljao. Viate me sigurno tu i tamo. Gaboron je mala varo. A moda ste videli moju sliku u novinama." Mma Ramocve nije izgledala ubeena u to. Ne, to nije bilo u novinama. Ne..." Zastala je, kao da pokuava da se seti neega, i potom nastavila: Da! To je to. Sad se seam. Videla sam vas s onom gospoom koja poseduje lanac salona za uplitanje kose. Znate s kojom. Negde sam vas videla s njom. Moe biti na nekoj zabavi. Bili ste s njom? Je l' vam ona devojka, Rra?" Posmatrala je na njemu dejstvo koje je proizvela njena predba. Bezbrinog osmeha je nestalo, a zamenio

ga je uznemiren izraz lica. Okrznuo je pogledom devojke, koje su ga iekujui posmatrale. A, ona! Ona mi je tetka! Nije mi devojka!" Devojke su se zakikotaie, a Spoks se nagnuo napred i lako dotakao Kokotso po ramenu. Vidimo se kasnije?" upitao je. U Metro klubu?" Kokotso se stresla od zadovoljstva. Biemo tamo." Super", rekao je Spoks, a potom se obratio Mmi Ramocve: Drago mi je to smo se upoznali, tetka. Dovienja i uvajte se." Mma Makuci je paljivo sluala ono to je Mma Ramocve imala da kae kad se tog popodneva vratila posle susreta s Kotansom, Kokotso i Spoksom. Provela sam ukupno dva dana na ovom sluaju", rekla je Mma Ramocve. Upoznala sam i intervjuisala dvojicu prosaca sa spiska Mme Holonga i nijedan od njih nije ni najmanje odgovarajui. Obojicu interesuje samo njen novac. Jednog po sopstvom priznanju sam je rekao, Mma a za drugog je oigledno prema ponaanju." Sirota Mma Holonga", rekla je Mma Makuci. Proitala sam negde da nije lako biti bogat. Proitala sam da tada nikad ne znate koga zaista interesujete vi, a koga samo va novac." Mma Ramocve se sloila. Uskoro u joj se javiti da joj kaem dokle sam stigla. Rei u joj da prva dvojica definitivno ne odgovaraju." Vrlo alosno", rekla je Mma Makuci, pomislivi kako je ba alosno i to to Mma Holonga ima etiri prosca, a ona sama ba nijednog.

Osamnaesto poglavlje SKOK S PADOBRANOM I UNIVERZALNA ISTINA O DAVANJU I PRIMANJU SAVETA Mma Ramocve se nadala da e Mma Potokvani da zaboravi na skok s padobranom koji je arli, stariji egrt, pristao da izvede umesto gospodina D. L. B. Matekonija. Na nesreu, Mma Potokvani nije zaboravila, a nije ni arli, koji je, tavie, aktivno traio sponzore. Ljudi su bili velikoduni; skok s padobranom bio je znatno uzbudljiviji projekat od sponzorisane etnje ili trke - njih je svako mogao da izvede. Skok s padobranom je iziskivao hrabrost i uvek je postojala mogunost da poe po zlu. To je krajnje oteavalo odbijanje davanja donacije. Skok je bio planiran za subotu. Avion e poleteti s aerodroma, tamo blizu klanice nojeva, kruie nad gradom i potom poleteti prema Tlokvengu i sirotitu. U odgovarajuem trenutku, egrt e dobiti signal da skoi, a prizemljie se, nadali su se, na velikom polju na rubu terena koje je pripadalo sirotitu. Sva deca e biti tamo, ekajui da vide sputanje padobrana, a tu e biti i novinski fotografi, zvaninici iz gradonaelnikovog kabineta - gradonaelnik e ba u to vreme biti van grada - pukovnik iz Odbrambenih snaga Bocvane (koga je pozvao gospodin D. L. B. Matekoni) i direktor Bocvanskog koleda za sekretarice (koga je pozvala Mma Makuci). Mma Ramocve je pozvala dr Mofata i zamolila ga da ponese svoju lekarsku torbu za sluaj da neto krene kako ne treba, iako je bila ubeena da se to nee dogoditi. Pozvala je i Mmu Holonga, ne samo zato to je ova bila javna linost od koje se oekivalo da prisustvuje dobrotvornoj predstavi, nego i zato to je elela da porazgovara s njom. Sem tih ljudi, bio je dozvoljen pristup svima koji su eleli da dou. Dogaaj je dobio

veliki publicitet u novinama, a ak ga je i Spoks Spokezi pomenuo u svojoj emisiji na Radio-Gabsu. Tvrdio je da je i sam skakao s padobranom i da to nije nita, pod uslovom da je ovek dovoljno hrabar". Ali stvari bi mogle da krenu naopako, upozorio je, mada tog trenutka nije pokuao da kae nita vie na tu temu. Sam arli je izgledao vrlo smireno. Dan uoi skoka, Mma Ramocve je u servisu popriala s njim u etil oka, rekavi mu da nee biti nimalo neasno ako ipak odlui da odustane , ak i u ovako kasnoj fazi. Niko te nee nita manje ceniti ako sad nazove Mmu Pokvani i kae joj da si se predomislio. Niko nee mislili da si kukavica." O da, hoe", rekao je arli. I, uostalom, elim da skoim. Vebao sam i sad znam sve to ima da se zna o padobranima. Izbroji do deset - ili moda do pedeset? i onda povue uzicu. Eto. Prosto ko pasulj. Onda dri stopala skupljena i zakotrlja se po zemlji kad sleti. To je cela mudrost." Mma Ramocve je zaustila da kae kako to nije ba tako jednostavno, ali je zakljuila da je bolje da uli. Moete sa mnom, Mma Ramocve", rekao je u ali arli. Mogli bi da naprave ekstra veliki padobran za vas." Mma Ramocve je ignorisala ovo. Naravno, moda je bio u pravu; moda vam je, ako ste tradicionalno graeni, zaista potreban naroito velik padobran, ali moda biste se samo bre sputali. Ali opet, tradicionalno graeni padobranci bi meke i udobnije sletali, zato to su bolje tapacirani, a oni izrazito tradicionalne grae bi se moda samo zakotrljali kad se prizemlje, kao burad kad ih prevrnete. Zna", rekla je posle nekoliko trenutaka, u tvom sluaju je najbolje nadati se da e se doekati na zadnjicu, koja je kod tebe mnogo vea nego to je to normalno. To bi bilo daleko najbolje. Kad se primakne tlu, podigni noge i zauzmi sedei poloaj."

egrt je delovao ljutito, ali nije rekao nita. Umesto toga, pogledao se u malom ogledalu koje je visilo na ekseru blizu vrata koja su vodila iz garae u kancelariju. esto su ga zaticali kako stoji pred tim ogledalom, doterujui se, ili kako vukui noge izvodi mali ples dok posmatra svoj odraz u njemu. Reenog dana, svi su se okupili u Brzim motorima Tlokvenga: Mma Ramocve; dvoje dece, Motoleli i Puso; gospodin D. L. B. Matekoni; Mma Makuci; i mlai egrt. Pilot aviona iz kojeg je arli trebalo da skoi ve je ranije otiao po njega kui i odvezao ga na aerodrom. U sirotite su se odvezli malim belim kombijem Mme Ramocve i kamionetom gospodina D. L. B. Matekonija. Mma Makuci se vozila s Mmom Ramocve, a deca su sedela pozadi. Motolelina kolica bila su uvrena sistemom uadi koji je izumeo gospodin D. L. B. Matekoni, tako da je mogla neometano da posmatra pejza koji se smenjivao ispred prozora. Ljudi su joj mahali, a ona im je odmahivala, kao kraljica", kako je govorila. Mma Ramocve joj je ispriala sve o kraljici Elizabeti i o tome kako se ova sprijateljila sa ser Seretseom Khama. Volela je Bocvu, objanjavala je Mma Ramocve, i uvek je ispunjavala svoje dunosti, poseujui ljude i rukujui se s njima i dobijajui cvee od dece. Te dunosti je vrila ve pedeset godina, rekla je Mma Ramocve, ba kao i gospodin Mandela, koji je ceo svoj ivot posvetio borbi za pravdu i pri tom nije nijednom pomislio na sebe. Koliko su se moderni politiari razlikovali od njih, pomislila je, znajui samo za vlast i smicalice. Kad su stigli u sirotite, pod drveem ispred kancelarije je ve bilo parkiranih automobila, tako da su morali da ostave mali beli kombi na drumu. Ljudi su oigledno ve poeli da pristiu, a neka od dece su stajala na kapiji, lepo obuena, sa zadatkom da doekuju goste i kau gde mogu da se poslue ajem i

biskvitima pre skoka. Mlaa deca su nosila kartonske bedeve u obliku aviona, koje su sama isekla i obojila, a isti takvi bedevi mogli su da se kupe za dva pula na stoiu u hladovini jednog drveta. Mma Potokvani ih je videla iz svoje kancelarije i pourila je da ih pozdravi, upravo kad je stigao kamionet s gospodinom D. L. B. Matekonijem i mlaim egrtom. Potom je svojim kamionetom doao i dr Mofat sa suprugom, a Mma Potokvani ga je odmah zarobila i odvela da pogleda jedno od dece koje je dobilo temperaturu i pored koga je deurala jedna od vaspitaica. Gospoa Mofat ostala je s Mmom Ramocve i Mmom Makuci i zajedno su otile do mesta ispod razgranatog drveta akarande, gde su dve vaspitaice sluile jako zaslaen aj iz ogromnog smeeg ajnika. Bilo je i kolaa, ali nisu bili besplatni. Mma Ramocve je kupila po pare za sve i seli su na stolice, pijuckajui aj i grickajui kolae dok su pristizali ostali gledaoci. Potom, posle nekih pola sata, zauli su udaljeno brujanje avionskog motora, na ta su deca poela da skie od uzbuenja, pokazujui prema nebu na zapadu. Mma Ramocve je podigla pogled, napreui oi; zvuk je postao jasan i da, sad se ve video mali avion, beo naspram ogromnog vedrog neba, mnogo vii nego io je zamiljala da e biti. Koliko sitni mora da mu izgledamo odande, pomislila je; a siroti arli, nek' su mu alal sve njegove mane, bio je sada samo siuna taka na nebu, takica koja e se strmoglaviti na tvrdu zemlju. Nije trebalo da mu traim da radi ovo", rekla je Mmi Makuci. ta ako pogine?" Mma Makuci je spustila dlan na podlakticu Mme Ramocve, hrabrei je. Nee", rekla je. Ove stvari su danas vrlo bezbedne. Sve se proverava po dva-tri puta." Ali ipak moe da se desi da se ne otvori. I ta ako se on ukoi od straha i ne povue uzicu? ta onda?"

Instruktor e skoiti zajedno s njim", teila ju je Mma Makuci. Stutie se za njim i povui e uzicu umesto njega. Videla sam u Nacionalnoj geografiji sliku kako se to radi. Za te ljude je to sitnica." Zautale su dok je avion preletao iznad njih. Mogle su jasno da vide oznake ispod krila i na donjem delu trupa, a potom i otvaranje vrata i komeanje. Odjednom su na vetru zaleprala dva paketa, ali paketa s rukama i nogama, a neka od dece su ciala i pokazala prema gore. Gospodin D. L. B. Matekoni je takoe pogledao uvis i progutao knedlu, setivi se da je to mogao da bude on tamo gore, ali se setio i onog uznemirujueg sna. Mma Ramocve je zatvorila oi i onda ih ponovo otvorila, a siluete su jo uvek padale naspram vedrog neba; pomislila je: ovaj padobran se nee otvoriti i jako je stegla ruku Mme Makuci, koja je mrmljala neto ispod glasa, molitvu moda. Ali padobrani su se otvorili, a Mmi Ramocve je pao kamen sa srca i osetila je slabost u kolenima. Gospoa Mofat joj je uputila osmeh, rekavi: Bila sam zabrinuta. Nekako mi je dugo trajalo", a Mma Ramocve je bila suvie obuzeta oseanjima da bi joj ita odgovorila, ali se u sebi zarekla da e se oduiti tom momku; bie ljubazna prema njemu i nee se onako lako nervirati kad izvali ili uradi neku glupost. Plutajui kroz vazduh, ispod velikih belih kupola, dve siluete su se razdvojile. Jedna je mahnula drugoj i kao da je neto gestikulirala, ali druga nije uradila nita, ve je samo nastavila da pluta sve dalje, noena vetrom. Ona koja je gestikulirala se sasvim primakla tlu i u roku od nekoliko sekundi prizemljila se u polju, jedva dve stotine jardi od posmatraca. Usledilo je klicanje, a deca su pojurila tamo, uprkos pozivima vaspitaica da ostanu gde su sve dok se i drugi padobranac bezbedno ne spusti na zemlju. Nisu morale da brinu. Drugi padobranac, za koga se sada ispostavilo da je ba arli, odleteo je toliko izvan

kursa da se uopte nije spustio na polje, ve je nestao negde nad ikarom na drugoj strani. Gledaoci su u tiini posmatrali dok se to deavalo, a potom su se ljudi nesigurno okrenuli jedni prema drugima. Poginue", uzviknulo je jedno od mlae dece. Moramo da naemo neki sanduk." arlija su nali gospodin D, L. B. Matekoni, mu Mme Pokvani i instruktor (koji se u meuvremenu oslobodio svoje opreme). Visio je nekoliko stopa iznad tla, dok je njegov padobran pokrivao veliki deo kronje granate akacije, sav izgreban i pocepan njenim trnjem. Javio im se videi ih da se pribliavaju, a instruktor ga je ubrzo oslobodio remena i spustio na zemlju. Ovo je bilo meko sletanje", rekao je instruktor. Dobro izvedeno. Malo si promaio metu, to je sve. Mislim da si vukao pogrenu stranu padobrana. Zato si otiao na ovu stranu." egrt je klimnuo glavom. Na licu mu je lebdeo udan izraz, neto izmeu istog olakanja i bola. Mislim da sam povreen", rekao je. Nemogue", odvratio je instruktor, otresajui trunice sa zelenog padobranskog odela. Drvo ti je u potpunosti ublailo pad. egrt je odmahnuo glavom. Neto me bode. Mnogo boli. Tamo je. Molim vas, pogledajte ta je to." Gospodin D. L. B. Matekoni je pogledao tur arlijevih pantalona. Tkanina je bila pocepana, a iz mesa je virio nekoliko ina dug trn akacije, gadnog izgleda. Veto je uhvatio trn meu prste i izvukao ga jednim jedinim brzim pokretom. egrt je jeknuo. To je bilo to", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Veliki trn..." Molim vas, nemojte im rei", rekao je egrt. Nemojte im rei ta je to bilo."

Naravno da neu", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni. Ti si jedan vrlo hrabar momak." egrt se osmehnuo. Ve se oporavljao od oka. Jesu li novinari tamo?" upitao je. Jesu li doli?" Tamo su", odgovorio je mu Mme Potokvani. I mnogo devojaka je tamo." Gledaoci su ga doekali kao heroja. Deca su trala oko njega, vukla ga za rukave, vaspitaice su ga nutkale ajem i kolaima, a devojke su ga s divljenjem posmatrale. arli je uivao u svojoj slavi, smeei se fotografima koji su mu prilazili sa svojim fotparatima i tapui decu po glavi, ba onako kako to rade iskusni heroji. Mma Ramocve je veselo i sa znatnim olakanjem posmatrala guvu i potom prila Mmi Holonga, koja je stigla s poveim zakanjenjem, kad se skok ve odigrao. Odnela je svojoj klijentkinji solju aja i povela je do izdvojenog mesta u senci drveta, gde su mogle na miru da sede i razgovaraju. Poela sam da istraujem za vas", rekla je. Razgovarala sam s dvojicom mukaraca sa spiska i mogu da vam dam izveaj o tome." Mma Holonga je klimnula glavom. Pa, dobro. Moram da vam kaem da su se neke stvari izdeavale otkako sam bila kod vas. Ali, ipak mi recite. Potom u vam rei ta sam odluila." Mma Ramocve nije mogla da sakrije iznenaenje. Kakvu svrhu ima njen izvetaj, ako je Mma Holonga donela odluku pre no to je ita ula? Doneli ste neku odluku?" upitala je. Jesam", odvratila je Mma Holonga mirnim glasom. Ali, dajte, recite mi ta ste otkrili. Ba me interesuje." Mma Ramocve je poela priu. Pre par dana upoznala sam gospodina Spokezija", relda je. Razgovarala sam s njim i tokom tog razgovora shvatila da nije bio iskren prema vama. To je mukarac koji voli mlae dame i mislim da nije ozbiljan

kad je re o braku s vama. Mislim da bi samo eleo da se dobro provede pomou vaeg novca, a onda bi se vratio drugim enama. ao mi je, Mma, ali tako stoje stvari s njim." Naravno", rekla je Mma Holonga, zabacivi glavu. Taj ovek je vrlo tat i zainteresovan samo za sebe. Mislim da sam to sve vreme znala. Potvrdili ste moje miljenje, Mma." Mma Ramocve je bila malice zateena. Oekivala je poprilino razoaranje Mme Holonga, ispoljavanje kajanja, a umesto toga je gospodin Spoks Spokezi, koji mora da je bio energian prosac, vrlo nonalantno predat zaboravu. Zatim, tu je uitelj", nastavila je Mma Ramocve. Gospodin Bobologo. On je mnogo ozbiljniji od gospodina Spokezija. Pametan je, rekla bih; vrlo je naitan." Mma Holonga se osmehnula. Da", rekla je. On je dobar ovek." Ali i vrlo dosadan", rekla je Mma Ramocve. I zainteresan samo za to da se dokopa vaeg novca, da bi ga upotrebio za svoju Kuu nade. Samo ga to zanima. Mislim da..." Mma Ramocve je uutala. Njene reci su imale udno dejstvo na Mmu Holonga, pomislila je. Njena klijentkinja se naglo uspravila, usana skupljenih u neodobravanju zbog onoga to joj je govorila Mma Ramocve. To nije tano!" uzviknula je. On ne bi nikad uradio tako neto." Mma Ramocve je uzdahnula. ao mi je, Mma. U svom poslu sam primorana da ljudima esto govorim stvari koje ne ele da uju. Mislim da moda ne elite da ujete ta imam da vam kaem, ali vam to svejedno moram rei. To mi je dunost. Taj ovek je zainteresovan samo za va novac."

Mma Holonga je buljila u Mmu Ramocve. Skoila je na noge, otresajui suknje. Bili ste vrlo dobri, Mma", relda je hladno. Zahvalna sam vam na onome to ste otkrili o Spokeziju. O da, to ste obavili valjano. Ali to se tie mog verenika, gospodina Bobologoa, morate smesta da prestanete da govorite o njemu na takav nain. Odluila sam da se udam za njega i to je gotova stvar." Mma Ramocve nije znala ta da kae i nekoliko asaka se borila sa sobom. Koliko je mogla da se seti, Klovis Andersen nije u svoju knjigu uvrstio nikakav savet za ovakve situacije, tako da je morala da krene od osnovnih principa. Imala je obavezu prema klijentkinji, da sprovede istrage koje je ova od nje traila. Ali tu je bila i obaveza da je upozori - jednostavna ljudska obaveza da upozorimo nekog na blisku opasnost. Ta obaveza je postojala, naravno, ali, u isto vreme, ovek nije smeo da popuje i mea se u stvari koje je druga osoba odluila da uradi. Nije bilo na Mmi Ramocve da odluuje umesto Mme Holonga, Reila je da bude obazriva. Da li ste sigurni u to, Mma?" upitala je. Nadam se da ne smatrate da je neutivo od mene to vas to pitam, ali da li ste sigurni da elite da se udate za tog oveka? To je vrlo krupna odluka." Mma Holonga je, inilo se, bila umirena tonom Mme Rocve, stoga se osmehnula dok joj je odgovarala. Znate, Mma, u pravu ste kad kaete da je to vrlo krupna odluka. Svesna sam toga. Ali odluila sam da je moja sudbina pored tog oveka." ,,I znate za njegova... njegova interesovanja?" Mislite, na njegov dobrotvorni rad? Ono to ini za druge?" Kua nade. Barske devojke..." Mma Holonga se zagledala preko polja, kao da traga za barskim devojkama.

Znam sve o tome. Stavie, i sama sam se ukljuila u taj dobrotvorni rad. Nakon to sam bila kod vas, pokazao mi je Kuu nade i sad i ja radim tamo. Drim teaj uplitanja kose tim ravim devojkama i one mogu da dou i rade u mojim salonima." Odlina ideja", rekla je Mma Ramocve. A tu je i mogua dogradnja..." To takoe", prekinula ju je Mma Holonga. Finansirau je. Ve sam priala s jednim preduzimaem koga poznajem. Posle, kad to bude gotovo, sagradiu Kuu nade i u Molepololeu, za tamonje rave devojke. To je sve moja ideja, ne Bobologoova." Sluajui je, Mma Ramocve je shvatila da je ova ena pronala svoj poziv. Stoga nije imala ta drugo da joj kae, sem da joj estita na buduem braku i priseti se injenice da ljudi, kad trae savet, vrlo retko istinski ele da ga dobiju i uvek e uraditi po svome, ma ta vi rekli. Uvek je tako; to je univerzalno primenljiva ljudska istina, ali o kojoj veina ljudi zna malo ili nita.

Devetnaesto poglavlje POSLUEN JE VRLO UKUSAN KOLA Poto je okonala svoj iznenaujui razgovor s Mmom Holonga, Mma Ramocve je otila preko i pridruila se gospodinu D. L. B. Matekoniju i Mmi Makuci, koji su sedeli za stolom ispod kronje drveta, blizu deije trpezarije. Vaspitaice su pripremile i servirale sve aj, a Mma Ramocve je u gomili primeivala mnoga poznata lica. Stavie, bilo je tu lanova njene porodice; njena roaka s muem, na primer, i neki iz porodice gospodina D. L. B.

Matekonija. Mma Potokvani je oigledno bila vrlo aktivna u svom nastojanju da privue ljude da posmatraju skok s padobranom. Otila je, stoga, i pridruila se roaki, koja je rekla da nikad u ivotu ne bi pristala da skoi s padobranom, pa makar je predsednik lino molio da to uradi. ao mi je, Rra, morala bih da mu kaem, ali ima stvari koje ne mogu da uradim, ak ni za Bocvanu. Ne mogu da skoim iz aviona. Istog asa bih umrla." Roakin mu se sloio. Dao bi sav svoj novac, svu stoku, u dobrotvorne svrhe, sve radije nego da skoi. Pazite da vas ne uje Mma Potokvani", rekla je Mma Rocve. Svata bi moglo da joj padne na pamet." Potom je razgovarala s preasnim Trevorom Mvambom iz Anglikanske katedrale. On je takoe priznao da ne bi voleo da skoi s padobranom, a verovao je da isto moe da se kae i za biskupa. Mma Ramocve je na trenutak uivala u zamiljenoj slici biskupa koji iskae iz aviona, odeven u liturgijske haljine i kako pridrava svoju mitru dok pada. Prava sitnica, znate", rekao je arli, koji im se pridruio s aom piva u ruci, oigledno uivajui u svojoj slavi. Nisam se uopte bojao. Samo sam skoio i onda puf! padobran se iznad mene otvorio i spustio sam se dole. To je cela umetnost. Koliko sutra bih opet skoio, samo ako Mma Potokvani zatrai. tavie, razmiljam neto da se prijavim u Odbrambene snage. Mogao bih da im odravam avionske motore, a u slobodno vreme da skaem s padobranom." Mma Ramocve je videla da je ova poslednja izjava stvorila odreenu zebnju kod gospodina D. L. B. Matekonija, ali se razgovor prebacio na druge teme, a odravanje avionskih motora se vie nije pominjalo. Dogaaj je poprimio formu zabave. Neka od starije dece, koja su pomagala oko olja za aj i slagala stolice pod drveem, okupila su se sad u hor i pevala, a jedan od njih, talentovani svira na marimbi, davao im je

muziku pratnju. Potom, posle pevanja, Mma Potokvani je prila Mmi Ramocve i zamolila je da joj se na trenutak pridrui u njenoj kancelariji. Isti poziv dobio je i gospodin D. L. B. Matekoni, uz objanjenje da je za njega pripremljen naroit kola, koji ne moe da se iznese napolje jer ga nema dovoljno za sve. Uli su u kancelariju. Preasni Trevor Mvamba je ve bio tamo, pored posluavnika na kojem se nalazio kola. Ustao je i osmehnuo se gospodinu D. L. B. Matekoniju. Dakle", rekla je Mma Potokvani, stavljajui izdano pare kolaa na tanjir gospodina D. L. B. Matekonija. Izvolite, ovo je naroit kola koji sam umesila za vas." Vrlo ste ljubazni prema nama, Mma", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Kola je sigurno vrlo ukusan. Vrlo ukusan." Zastao je, dok mu je kola bio na pola puta do usta. Pogledao je Mmu Potokvani. Potom je pogledao u preasnog Trevora Mvambu. Naposletku je pogledao u Mmu Ramocve. Niko nije progovarao. Tiinu je prekinula Mma Potokvani. Gospodine D. L. B. Matekoni", rekla je. Svi znamo koliko se ponosite Mmom Ramocve. Svi znamo koliko se ponosite time to ste njen verenik i koliko elite da joj budete mu. U pravu sam, zar ne, kad kaem da elite da budete njen mu?" Gospodin D. L. B. Matekoni je potvrdno klimnuo glavom. elim. Dabome da elim." Pa dobro, zar ne mislite da je vreme da to i ostvarite?" nastavila je. Zar vam se ne ini da je ovo pravi trenutak da se oenite Mmom Ramocve? Upravo sad. Ne sledeeg meseca i sledee godine ili ne znam kad, nego upravo sad. Jer, ako ne uinite neto povodom toga, moda nikad i neete. ivot je pun opasnosti. Svakog trenutka moe biti prekasno. Kad nekog volite, to mu morate rei, ali i pokazati. Morate da

uradite ono to e svetu pokazati da tu osobu volite. A to ne sme da se odlae, nikad." Zastala je, posmatrajui dejstvo svojih rei na gospodina D. L. B. Matekonija. On je zurio u nju, malice vlanih oiju, kao da e svakog asa da brizne u pla. elite da se oenite Mmom Ramocve, zar ne?" nije odustala Mma Potokvani. Ponovo je zavladala tiina. Preasni Trevor Mvamba stavio je komadi kolaa u usta i vakao ga. Mma Ramocve je gledala u pod, u ivicu tepiha Mme Potokvani. Potom je gospodin D. L. B. Matekoni progovorio. Oeniu se Mmom Ramocve ovog asa", rekao je. Ako ona to eli, uiniu to. Bie mi ast da to uinim. Ne bih se oenio nijednom drugom enom. Samo Mmom Ramocve. To je sve." Bio je to dug govor za gospodina D. L. B. Matekonija, ali je svaka re bila ispunjena strau i novom odlunou. ,,U tom sluaju", rekao je preasni Trevor Mvamba, briui mrvice s uglova usana. ,,U tom sluaju, imam molitvenik u kolima i ovlaenje od strane biskupa da ovde obavim ceremoniju venanja." Moemo da obavimo to tamo pod velikim drvetom", rekla je Mma Potokvani. Rei u deijem horu da se pripremi. A rei u i gostima da se pripreme. Ba e se iznenaditi." Okupili su se pod kronjom granate akarande. Sto je bio prekriven istim belim stolnjakom, da bi posluio kao oltar, a pred tim oltarom stajao je gospodin D. L. B. Matekoni, ekajui da Mmu Ramocve do oltara dovede mu Mme Potokvani, koji se ponudio da preda mladu umesto njenog pokojnog oca Obeda Ramocvea. Mma Potokvani je odnekud izvukla prikladnu haljinu za Mmu Ramocve, sluajno ba odgovarajue veliine, a gospodin D. L. B. Matekoni je dobio sveano odelo

mua Mme Potokvani. Preasni Trevor Mvamba imao je sveanu odoru u kolima. Kad je Mma Ramocve izala iz kancelarije i krenula s muem Mme Potokvani prema grupi ljudi i mladoenji koji je ekao, iz gomile se zaulo tradicionalno veselo podvriskivanje. Tako su ljudi pokazivali svoje oduevljenje i zadovoljstvo, a zvuk je tog dana bio naroito jak. Draga porodico i prijatelji", poeo je preasni Trevor Mvamba. Okupili smo se ovde pred licem Bojim i pred ovom kongregacijom da bismo zdruili ovog mukarca i enu u svetu branu zajednicu, asnu instituciju..." Rei koje je Mma Ramocve toliko puta sluala kako se izgovaraju drugima, te iste zvune rei, bile su sad upuene njoj i odgovarala je jasno i glasno, isto kao gospodin D. L. B. Matekoni. Potom, spojivi njihove ruke, a u skladu s datim mu ovlaenja, preasni Trevor Mvamba proglasio ih je muem i enom, a prisutne dame, predvoene Mmom Potokvani, presreno su podvriskivale. Hor je spremno zapevao, a Mma Ramocve i gospodin D. L. B. Matekoni seli su na stolice donesene pred oltar i potpisali se u knjigu venanih, koju je preasni Trevor Mvamba takoe sluajno imao u kolima. Hor je pevao, a umilni detinji glasovi izvijali su se kroz kronju drveta iznad njih i ispunjavali zvukom miran, ist vazduh. Bila je to stara bocvanska himna, koju su svi znali, a potom su, jer je to bila omiljena pesma oca Mme Ramve, zapevali onu pesmu koja odslikava svu patnju i nadu Afrike; pesmu koja je nadahnula i uteila mnoge, Nkozi sikeleli Afrika, Boe blagoslovi Afriku, daj joj ivot, uvaj njenu decu. Mma Ramocve okrenula se prema svojim prijateljima i osmehnula, a oni su joj uzvratili osmeh. Potom su ona i gospodin D. L. B, Mntckoni ustali i proli kroz gomilu do mesta gde su deca donela jo

stolova i gde su, ba udesno, kao u Kani Galilejskoj, vaspitaice postavile ogromne posluzavnike s hranom, spremne za svadbeni pir.

za vas:

BABAC