OSHO

NEOPHODNOST VE ERNJE KONTEMPLACIJE

TrikonA Novi Sad

Naslov originala: Osho

The must for contemplation before sleep OSHO INTERNATIONAL FOUNDATION

Izdava : Trikona, Novi Sad, 2006 Copyright: 2006 by Ivan Anti Swami Anand Kapila Prevod: Milivoje Vu kovi Korektura: Ivan Anti Tehni ka priprema: Ivan Anti tampa: Silca - Kragujevac. ISBN 86-7782-047-7
CIP - , 24-583 , Neophodnost ve ernje kontemplacije / Osho; (prevod Milivoje Vu kovi ). - Novi Sad: Trikona, 2006 (Kragujevac: Silca). - 172 str. ; 21cm Prevod dela: The must for contemplation before sleep. Pravo ime autora: Bagvan ri Ra ni . Tiraz 200. ISBN 86-7782-047-7 a) Budisti ka meditacija COBISS.SR-ID 205110791

Zaronite duboko u svoju unutra njost i na i ete svetlost koja je va pravi ivot, ba va ivot. Od te svetlosti smo stvoreni i od nje je stvoren ceo svet.

PREDGOVOR Ova knjiga koja sadr i razgovore prosvetljenog u itelja O a Rad ne a sa njegovim u enicima, mo e da se ita zasebno ili zajedno sa njegovim jutarnjim kontemplacijama. Ona vam pru a priliku da s njom savr eno zaklju ite dan. Ka e se da se poslednja misao s kojom se utone u san javlja ujutru, nakon bu enja, kao prva misao. Ve ina nas tone u san s umom pretrpanim slikama iz TV programa, brinu i o danu koji je protekao i strepe i o slede em danu. Mnogi ne mo emo uop te ni da zaspimo. Izvodi iz O ovih razgovora su posebno odabrani za ve e. Citati koji su navedeni u knjizi jutarnjih kontemplacija su podsticajni, ponekad prepuni snage, ponekad rasko ni, ali uvek su jamstvo ivotnog, potpunog u estvovanja u nastupaju em danu. Nasuprot tome, O ove re i u ovoj knjizi ve ernjih kontemplacija podse aju itaoce na zna aj opu tanja, rasta, rastapanja i odbacivanja. Knjiga je podeljena u dvanaest poglavlja po mesecima, a meseci na odgovaraju e dane. Nije nu no da prvi mesec bude po etak kalendarske godine, nego prvi mesec kada po nete da itate. Odlomci su tako oblikovani da je bolje da se itaju sistematski nego neredovno, tako da bi vam svakog dana bilo dostupno O ovo shvatanje ivota. Delovi za ve e se isto tako nastavljaju na izbor tekstova za jutarnju kontemplaciju. Postoji poseban na in itanja ove knjige. Nije zami ljeno da se ita kao roman, nego svaki put po jedan odlomak. itaocu se tako ne servira itav obilan obrok, nego samo po jedna bombona koja e posle ve ere da zasladi zavr etak dana. O ove re i se ne izla u da bi izazvale slaganje ili neslaganje, raspravu ili analizu. On je rekao da njegove re i ne treba ni da se pamte: Ako ono o emu vam govorim postane realnost u va em ivotu, koga je briga da li ete zapamtiti moje re i ili ne? Sasvim je ispravno da se zaborave. Svako pam enje re i bi zapravo predstavljalo prepreku. Jedino dozvolite istom zna enju da prodre do najskrivenije sr i va eg bi a; tamo gde re i nemaju pristup, a samo njihovo zna enje mo e da pristupi.

 itanje njegovih re i je poput slu anja muzike, a ne mentalna ve ba. Kao slu anje muzike ili probanje vina - uzmemo gutljaj, pomiri emo bouqet i pustimo da okus dodirne na e duhovne nepce. Ma Prem Mani a Poona, Indija

PRVI MESEC BUDITE KOLUMBO SVESNOSTI

1 dan Svet previ e pati jer je ovek, po prvi put u istoriji ljudske svesti, izgubio trag egzistencije. Niko nikada nije patio kao mi. U pro losti su ljudi bili vrlo siroma ni; umirali su od gladi, ali duhovno nikada nisu bili tako siroma ni kao danas. Ljudi nikada nisu umirali od nedostatka duha tako kao danas. Preduzimam itav ovaj svoj rad da bih opet pru io uvid u egzistenciju. Ako se ponovo ovek ne ukoreni u egzistenciji, ne e imati nikakve budu nosti. 2 dan ovek ima mogu nosti da postane pesma ljubavi, ples ljubavi, ali vrlo malo ljudi i vrlo retki ljudi svoje mogu nosti preobraze u stvarnost. Ljudi se ra aju kao seme, uglavnom i umiru kao seme; njihov ivot ostaje samo jalovi pokus. Primetio sam da ljudi idu u hramove, sinagoge i crkve samo zbog straha, a ne zbog ljubavi. Da, stariji ljudi idu e e jer se oni vi e boje smrti. Oni ne idu u crkvu i hram zbog toga to znaju ne to izuzetno va no u ivotu, nego zato to im ivot klizi iz ruku i to sve bli e dolazi te ak mrak smrti, a oni se toga boje. ele da ih neko za titi. Sada znaju da uz sebe ne e vi e imati svoj novac, svoje prijatelje; da ni jedno ni drugo vi e ne e biti s njima, njihove porodice e ih napustiti. Iz o aja oni po inju da zavise od misli o Bogu. Me utim, to se ne doga a ni zbog ljubavi, niti zbog zahvalnosti. A Bog koji se ra a iz straha je la ni Bog. Ja samo nastojim da vam u inim dostupnim prozore u postojanju tako da ne morate i i Bogu zbog straha, tako da mo ete prolaziti kroz iskustvo lepote, kroz iskustvo stvarala tva, kroz iskustvo ljubavi. Kada osoba prolazi kroz ova iskustva, dodir je tada veli anstven, preobra avaju i. Dovoljan je jedan jedini dodir s postojanjem - vi e nikada ne ete biti isti.

3 dan Jedino u velikim izazovima ovek postaje sjedinjen, njegove ivotne energije se kristali u. Zapamtite - nikada ne povezujte religiju sa strahom, povezujte je sa neustra ivo u i hrabro u, s takvom hrabro u koja vam mo e pomo i da krenete u nepoznato, neistra eno. To je kao polazak malim amcem u nemirni okean bez ikakve karte, a da ni ta ne znate o drugoj obali. To je kao Kolumbovo putovanje - samo iz uverenja da je zemlje okrugla i s nadom da e negde dospeti. ovek mora da bude Kolumbo svesnosti. 4 dan Preporu ujem vam da zapo nete da tra ite ljubav, a ne neposredno Boga. Ako neposredno tra ite nekog Boga on e biti samo va a ma ta. Bi e hinduisti ki ili muslimanski Bog, ili hri anski Bog; to ne e biti pravi Bog. Tra ite preko ljubavi jer o ljubavi postoji jedna lepa stvar koja ne va i za Boga. Ljubav nije ni hri anska, ni hinduisti ka, ni muslimanska. Ljubav je naprosto ljubav bez ikakvih prideva. To je ne to naro ito lepo o ljubavi. Ako ove anstvo po ne da tra i ljubav umesto Boga, lako mo emo da stvorimo veliko bratstvo od ljudskog roda. 5 dan U trenutku kada ka ete "Bog" to zazvu i kao vrlo daleka stvar. Oni to upravo govore vekovima; da je Bog u visinama na nebu, vrlo daleko od nas. Me utim kada ka ete "ljubav", to je vrlo blisko srcu. Svi ti sve tenici su lukavi i spretni. Oni poku avaju dokazati da je Bog daleko, jer ako je Bog daleko, tada oni mogu biti njegovi predstavnici, posrednici, agenti. U momentu kada ka ete "Bog" imate ose aj njegove li nosti. Bog postaje ograni en, postaje obja njenje. Me utim ljubav nije osoba, ona je svojstvo, prisustvo, miris, a ne cvet - manje je ograni ena, neobaveznija je i neodre ena. Kada ka ete "Bog", naprosto se ose ate bespomo nim - " ta da radim?" Ako postoji ljubav mo ete ne to i da u inite. U va oj najskrivenijoj prirodi ste sposobni da volite; zato itavo moje u enje kru i oko re i "ljubav". Isus je tvrdio: "Bog je ljubav." Ja tvrdim: "Ljubav je Bog."

6 dan ovek koji voli zna kako da ivi potpuno jer on ivi totalno. On ivi sada. Njegovo telo je puno ljubavi. elije njegovog tela ple u u ljubavi, njegov um je pun ljubavi, a ne logike. Njegovo srce je puno ljubavi, ono nije samo sistem za pro i avanje krvi; a on nije samo instrument za disanje, on udi e i izdi e ljubav. Sama njegova du a nije ni ta drugo nego ista ljubav, more ljubavi. Takva osoba je prisiljena da prona e postojanje. Gde bi se egzistencija mogla sakriti od takve osobe? Zapravo, takva osoba ne mora i i da tra i postojanje, ono dolazi da prona e nju. U tome je lepota; kada postojanje do e da tra i i pronalazi ba vas. 7 dan Zavolite bez adrese, nemojte usmeravati ljubav prema nekome odre enom. Zavolite itavo postojanje, jer postoji samo jedna realnost. Drve e, planine i ljudi nisu me usobno batako razli iti. Mi svi u estvujemo, postojimo u dubokoj harmoniji. Stalno udi emo kiseonik, a izdi emo ugljen dioksid. Drve e stalno udi e ugljen dioksid, a izdi e kiseonik. Zna i bez drve a mi ne bismo mogli da postojimo. Mi smo sjedinjeni i ulazimo jedni u druge; tako je itavo postojanje me usobno povezano. Zato volite bez adrese; stabla i zvezde, planine, ljude i ivotinje. Nije va no koga volite, va no je da volite. 8 dan Dobrobit oveka je u postojanju. Ako se utvrdimo u egzistenciji mi smo celi i zdravi. Ako ostanemo izvan postojanja, ostajemo bez korena i bivamo napu teni. Postojanje je zemlja, na a sigurnost, na a dobrobit. Celovitost ivota nije ni ta drugo nego istra ivanje - istra ivanje na e dobrobiti. 9 dan Egzistencija se mo e dodirnuti samo u potpunoj predanosti. Manje od toga ne e biti dovoljno. Kao to voda isparava na sto stepeni, potpuno predavanje se de ava kada na ego ispari, kada postanete samo prazan prostor. Nikoga nema unutra. Postoji veliki mir, neodre enost, beskraj, neobaveznost, ali nikoga tamo nema. To

je trenutak kada se u vas spusti itavo nebo, kada se susretnu nebo i zemlja, kada ste preobra eni od smrtnog bi a u besmrtnu du u. 10 dan ovek mora da se uzdigne iznad svoje volje, tako da mo e da postane deo bo anske volje. ovek mora da odbaci svoju vlastitu volju, u tome je ceo problem. Jednom kada se rastopi na a volja, egzistencija zapo inje da funkcioni e kroz nas. Tada vi e nema jada, nema straha, ovek se potpuno opusti i nema nikakvih problema. Svi na i problemi izviru iz na e volje jer volja predstavlja borbu sa celinom. To je borba, a borba nu no donosi napetost a vi ste osu eni na neuspeh i zato, koliko god se te ko ovek bori duboko u srcu zna, negde duboko zna da je to jalovo. On ne mo e da uspe protiv celine. ovek mo e da uspe samo u zajedni tvu s celinom, a ne protiv nje. U momentu kada se va a volja preda sve je va e. Odjednom vam se irom sveta otvaraju vrata. Sve tajne su vam dostupne, date su vam i dobijate sve klju eve. Paradoks postoji; vi postajete gospodar u predaji svoje volje. Dok zadr avate volju i borite se za nju, ostajete rob. 11 dan Ljudi su te ki. ivot ih ini takvim, jer ih prisiljava da se bore. Oni polako gube unutra nju meko u, postaju kao stene, a kamena osoba je mrtva osoba, pravi mrtvac. ivi samo po imenu. Zaista ne ivi. Istinski ivot se sastoji od meko e, ranjivosti, otvorenosti. Ne bojte se postojanja, ono se brine za vas i voli vas. Nije potrebno boriti se sa egzistencijom. Ona eli da vam da vi e nego to ikada mo ete tra iti za sebe i vi e nego to uop te mo ete zamisliti. Me utim egzistencija vam mo e davati samo ako ste mekani i ranjivi. Ako mo ete da upijate tada egzistencija mo e u i u vas sa svih strana. Upijajte, budite dostupni egzistenciji, ne bojte se. Nema ega da se bojite. Ovo je va a egzistencija, mi njoj pripadamo; ona pripada nama. 12 dan Sada religija mora biti stvarna. Dosta je bilo ivota s nestvarnim. ivot je stvaran i ljubav je stvarna, pa kada volite ivot on

postaje va a cela egzistencija. Jedini na in da po tujete ivot jeste da pevate, igrate, procvetate, budete stvaralac, da doprinesete ne im tom slavlju, da doprinesete ne im tom velikom festivalu, karnevalu koji traje ve dugo i traja e i dalje. Igraju zvezde, drve e i okeani. Sledbenici sanjase moraju postati deo okeana, deo drve a, deo oblaka i zvezda. To je moj hram. Ne verujem ni u koji drugi hram, ne verujem ni u kakvog Boga. To je moje iskustvo i elim da ga podelim sa svim ljudima. Biti sledbenik sanjase naprosto zna i da ste se pokrenuli u dimenziji sve anosti. To je poziv prole u; prole e dolazi. 13 dan Fridrih Ni e tvrdi: "Bog je mrtav." Niko ga nije pitao, ko ga je ubio? Postoje samo dve mogu nosti; ili se ubio sam ili je bio ubijen. Bog ne mo e da po ini samoubistvo; to nije mogu e jer Bog zna i blagoslov, kako bi se blagoslov mogao ubiti. Bog ozna ava istinu. Za to bi se istina ubijala? Zaista Bog zna i ve nost. Zato je nemogu e samoubistvo. Mora da su ga ubili sve tenici. Svi sve tenici iz svih religija su deo velike zavere. Oni su ubili Boga. Naravno, nisu mogli ubiti pravog Boga, ali su mogli ubiti onoga koga su sami stvorili. Zbog glupe istorije od devet hiljada godina, u ime religije ja predla em; potra ite ljubav, zaboravite sve o Bogu. Bo ansko e do i samo po sebi. Ono mora da do e; to je neizbe no. 14 dan Telo se ra a i telo umire; um se ra a i um umire. Vi niste ni um ni telo, vi ste ne to to nadma uje i jedno i drugo, ne to to ne umire i to se nikada ne ra a. Uvek ste bili ovde i uvek ete biti ovde. U momentu kada to ovek oseti cela perspektiva ivota zapo inje da se menja. ta god da je do sada bilo va no za nas, postaje neva no; novac, mo , ugled i sli no. A ono to nikada nije bilo va no odjednom dobija veliki zna aj; ljubav, ljudskost, meditacija, molitva i bo ansko. Zapamtite da je u vama ne to ve no.

10

15 dan Isus je rekao da je kraljevstvo bo je u vama. To je osnovno u enje svih svesnih ljudi. Nemojte nikada i i niti tragati za istinom izvan sebe. Tamo ni ta ne ete na i. Osta ete prazni, neispunjeni, nezadovoljni jer pravo kraljevstvo i pravo bogatstvo su deo na e unutra njosti, va e subjektivnosti, va e du e. Obi ni ljudi su ekstrovertni. Ako krenete u sasvim suprotnom smeru to e biti introvertnost. Ja nisam protiv sveta, ali ne poznavati samog sebe je vrlo opasno. Jednom kada poznajete sebe, mo ete lutati irom sveta dele i svoju radost s drugima i ive i u svojoj radosti, tada vi e ne e postojati nikakvi problemi. Ako ste ukorenjeni u svom bi u mo ete biti ekstrovertni koliko elite, ni ta vas ne mo e povrediti. Mo ete iveti na va aru, ali va u meditaciju niko ne e ni dirnuti. Ina e, prvo i najva nije je da se umirite i smestite u sebi, da se sprijateljite sa svojom unutra njom realno u. Ja samo nastojim, na sve mogu e na ine, da vas okrenem prema va oj unutra njosti; da vam pomognem da uvidite. Ne mogu vam dati istinu, ne mo e to niko, ali vam mogu pokazati gde ete je na i. Ne ete je na i na mesecu ili Mont Everestu, morate je na i sami u sebi. Nau ite da zatvorite o i i da gledate u svoju unutra njost. 16 dan Sve je bo ansko. Bog zapravo ne postoji, samo bo ansko. Bog nije osoba, nego svojstvo, nije li nost nego prisustvo. Misao o Bogu kao osobi je antropomorfna; mi smo stvorili tu sliku u ma ti. To nije ni ta drugo nego ljudska projekcija, to nije pravi Bog, istinski Bog; zato Buda ne govori o Bogu, on govori samo o bo anskom, nikada o Bogu. Po mom iskustvu to je isto tako, ne postoji Bog, ali postoji bo ansko; celo postojanje je preplavljeno bo anskim. Ne postoji podela izme u Boga i sveta. Postojanje je bo ansko. Posmatrajte postojanje ovim o ima i bi ete iznena eni jer ete ugledati stvari koje nikada pre niste videli. Svaki dan ste prolazili pored istih stvari; pored istih stabala, istih ptica, istih osoba. Kada jednom budete posmatrali tim pogledom, svesni da je sve bo ansko, posmatra ete stvari u novom svetlu. Tada svet vi e nije zagonetka, ni problem, ni pitanje koje treba re avati, nego tajna koju treba iveti.

11

17 dan Bo ansko je na a su tina, samo na e bi e. Ono nije ne to izvan nas, to je na a najskrivenija sr , na a unutra njost. Ne treba je tra iti i tragati za njom. Samo ovo treba zapamtiti; mi smo to zaboravili. Na e bo ansko nije izgubljeno, radi se samo o tome da smo zaboravili ko smo. 18 dan ovek je sposoban da postane doma in egzistenciji, dom za postojanje. Ako ovek ne postane doma in i dom za postojanje, ostaje neispunjen. Ako ne dozvoli postojanju da u e u njega, ovek ostaje duboko nezadovoljan, jer u momentu kada postojanje ulazi u na e bi e, mi sami postajemo postojanje. To je na a prava sudbina. Samo s tim ispunjenjem dolazi zadovoljstvo i radost dolaska. 19 dan Mi smo vrlo blizu egzistencije; ali smo kao paralelne crte, nikada se ne susre emo. Jednom kada prestanemo da odlazimo u pro lost i budu nost, paralelne linije e se pribli iti jedna drugoj. Jednog dana, iznenada e nastati samo jedna. To je trenutak velike radosti i velikog blagoslova. To svi tra e, za tim svi eznu. Zbog toga to to ljudima stalno nedostaje, oni postaju jadni. Budite spremni. Jedini na in da se bude spreman jeste da se ivi u sada njosti i posta ete dom egzistencije. To e biti ispunjenje ivota. 20 dan Egzistencija je na a jedina sigurnost. Novac, mo , ugled, ni ta od toga ne predstavlja sigurnost. Porodica, prijatelji, ak i ivot sam po sebi, nije ni ta sigurno. Okru eni smo nesigurno u. Postoji jedna stvar koja je sigurna, a ona se ne mo e na i nigde spoja. Ona se nalazi samo u najskrivenijoj sr i. Tamo boravi Bog. Tamo on stoluje. To bo je prebivali te je u srcu va eg srca. Poznavati Boga u sebi zna i i i izvan svake nesigurnosti. Tada sve postaje sigurno i sve je uvano; a kada se to dogodi nestaju jad, nezadovoljstvo i nastaje veliki blagoslov. Taj blagoslov je najdublja e nja va eg bi a.

12

21 dan Pobe uje se saznavanjem tajne. Postoji samo jedna tajna koja je vredna da se spozna, a to je va a sopstvena najskrivenija li nost. To mesto je najsuptilnije. Ljudi stalno putuju i ovamo i onamo to nije te ko. ovek je bio na Mesecu, a to je tako jednostavno. Me utim veoma je te ko do i do svog sopstvenog sredi ta i tajne svih tajni koja je tamo sakrivena. To je glavni klju koji mo e da razre i sve tajne. Ukoliko ste sanjasa sledbenik vi ste na stazi otkrivanja samog sebe. Ono je vetu, treba samo da ga otkrijemo. Treba samo otkloniti neke nebitne stvari, razgrnuti nekoliko zavesa i odjednom emo se sresti sa samim Bogom. Tajna je u tome to mi jesmo Bogovi, a nesre a je to smo postali prosjaci. 22 dan Prva stvar koju treba da zapamtimo jeste ta da smo mi dobili ivot, to nije na e dostignu e. U stvari, uop te ga nismo zaslu ili. Veoma udan zakon postojanja ka e da oni koji su to zaslu ili, kao Buda ili Hrist, odlaze iz ivota, a oni koji to ne zaslu uju uvek iznova dobijaju ivot. Kada jednom to zaslu ite, vi ste spremni da nestanete u nedosti nom. Dok to ne zaslu ite mora ete se ponovo vra ati. Slede e to treba da se pamti jeste snaga duha. Ni ona nije va a, ona je neprestani tok bo anskog u vama. Svakog momenta vi ga udi ete, mada nesvesno. Mi jedemo Boga, udi emo Boga, ne postoji ni ta to nije Bog. On je na a hrana, na e korenje, na e grane, li e, cve e, vo e. On je sve, mi smo ni ta. 23 dan Jedna od najte ih stvari u ivotu je da se primi dar, jer je to suprotno egu. Lak e je davati. Davati je lako, a veoma je te ko primati. Jo je te e primiti kada to nismo zaslu ili. Mi to ne zaslu ujemo, jer nismo to zaradili. Mi nismo vredni blagoslova, ali postojanje nam i dalje daje, ne zbog toga to smo mi to zaslu ili, ve zato to ono ima tako veliko bogatstvo davanja. U trenutku kada primite njegov blagoslov ono e da vam bude zahvalno. Vi ste ga rasteretili, uzeli ste ne to te ine sa njegovog bi a. Ipak zapamtite, veoma je te ko da se primi poklon, jer se ini da je to kao potcenjivanje i oveku je vrlo neugodno. Sledbenik sanjasa treba da nau i kako da

13

primi poklon sa rado u i slavljem, jer to radije primate, vi e e da vam se daje. Ukoliko ste spremni da primate, celo nebo vam mo e si i u va e bi e ovog trenutka. Ba ovde. Sve to treba da uradite jeste da budete potpuno spremni i otvoreni. 24 dan Vekovima su svi u itelji tvrdili da je svako ro en kao bo anski kralj, ali da je u potpunosti nesvestan te injenice. Ukoliko ne poznajemo svoj sopstveni unutra nji svet mi smo nesvesni svog unutra njeg kraljevstva. Po to smo nesvesni kraljevstva koje nam pripada, koje je zauvek na e, mi nastavljamo da elimo male stvari, da prosimo male stvari. Mi sanjamo da smo prosjaci. U momentu kada se ovek probudi na svoje iznena enje shvati da nije prosjak, ve kralj. U tome je smisao cele meditacije - da vas u ini svesnim va eg kraljevstva, va ih najvi ih mogu nosti, a jednom kada postanete svesni, putovanje vi e nije te ko. Samo malo bu enje i skoro e san nestati, a onda je sve lak e. Me utim, ako se ne probudite, to ne mo e da postane stvarnost, ne mo e da se ostvari. 25 dan Kada jednom budete svesni, po injete da tragate za drugim ro enjem. Samo uz pomo meditacije ono postaje mogu e. Prvo vas ra a majka, a drugo ro enje se de ava pomo u meditacije; iz tog razloga se u drevnim spisima meditacija naziva pravom majkom. Hrist je rekao svojim u enicima: Dok se ne rodite ponovo, ne ete u i u kraljevstvo Bo ije. ovek koji je dostigao Boga, na istoku se naziva dvi , dva puta ro en. Kod drugog ro enja osloba a se miris. 26 dan Na Zapadu meditaciju smatraju samo jednom vrstom razmi ljanja. Kada se razmi lja o uzvi enim stvarima to se naziva meditacijom. Kada razmi ljate o Bogu, Hristu ili ljubavi to se onda naziva meditacijom. Na Istoku meditacija nije razmi ljanje. Svejedno je da li vi razmi ljate o Bogu ili novcu; bilo kakvo razmi ljanje o ma kom objektu je samo prepreka u meditaciji. Meditacija na Istoku predstavlja

14

stanje bez misli, samo postojanje. To je najsjajnije iskustvo u ivotu jednostavno kada postojite. Nikakva misao ne postoji u vama, sve je stalo. Um nestaje, ali svesnost je prisutna vi e nego ikada pre, jer sve to je bilo skriveno iza misli vi e nije skriveno. Sve to je bilo zadr ano mislima, oslobo eno je. Sva energija je oslobo ena. ovek je jednostavno jezero energije, tako mirno da se na njemu ne pojavljuje ni jedan talas. Na tom mirnom jezeru svesnosti energije odra ava se postojanje. Mi spoznajemo ono to jeste. Bog je drugo ime za ono to jeste. 27 dan Priprema koja je potrebna za iskustvo bo anskog jeste otklanjanje uma. Samo o tome je re u meditaciji na inu da se prekine njegovo stalno avrljanje, tog ludog uma koji radi neprekidno bez nekog povoda. Zaposlen je, a posla nema. Um treba samo ukloniti, ne uni titi, tako da mo ete da ga koristite kada vam zatreba. Neka bude sklonjen kao vaauto koji stoji parkiran u gara i. Kada elite da ga koristite mo ete ga uzeti, jer ste tada gospodar. Ipak, obi no se de ava ne to sasvim drugo: auto zahteva da ne ide u gara u. On ka e: Ne u da stanem. Morada me vozi . Tako se vozite celog dana. ak i u snu vam um neprekidno radi. Obi no kada jednom po ne da radi u detinjstvu, ne prestaje sve do smrti, izuzev ako ovek po ne da meditira. Za pojedine koji se bave meditacijom um stane, i oni u nekom trenutku postanu svesni sunca koje je bilo sakriveno iza oblaka uma. Ta svetlost, istinska svetlost, pravog sunca je bo ansko znanje. 28 dan Mi bez prestanka slu amo ono spolja nje, stoga nam promi e unutra nji glas koji govori iz na e najskrivenije su tine. ivimo u umu, na periferiji, pa nam on ne dozvoljava da ujemo tihi, mali glas u sebi. U itelj je potreban jedino kao sredstvo, jer slu ate ono spolja nje. U itelj vam spolja poku ava re i ono to vam va e unutra nje postojanje govori ve vekovima. To to ste sa u iteljem je samo priprema da bi jednog dana, kada se okrenete unutar sebe i zatvorite o i, mogli videti svoju unutra njost, tako da ujete ono to vam vlastita intuicija stalno govori.

15

Intuicija je uvek u pravu. Intelekt mo e biti u pravu, a mo ei da gre i, on je uvek ili ili; postoji dvoumljenje; nije nikada bez sumnje. Intuicija je bez ikakvog dvoumljenja, ona jednostavno zna. ovek od intuicije se nikada ne kaje, jer ne ini nikada ni ta pogre no, jednostavno to ne mo e. On samo sledi glas postojanja u sebi. 29 dan Vi niste telo, niti um; vi ste svedok svega toga. Ukoliko ovek ne postane sve vi e i vi e svedok, nikada ne e spoznati da je sam du a. Vi ste svesni svojih o iju kada gledate, ako ste zatvorili o i, zaboravi ete sve o njima. Kada se detetu ne bi dozvolilo da koristi svoje noge ono ne bi moglo da hoda i zaboravilo bi sve o svojim nogama. Upotrebom izvesnih sposobnosti mi ih postajemo svesni. Kada gledamo, svesni smo da imamo o i, kada slu amo, svesni smo da imamo u i, dok ose amo mirise svesni smo da imamo nos. Isto tako, svedo e i ovek postaje svestan da ima du u, da je du a a ne telo. Svedo enje je sposobnost du e. To je istra eno na Istoku: kako da se bude svedokom svega, kako biti samo posmatrabez ikakvog poistove ivanja. Vi samo posmatrate telo i um sa svim njihovim funkcijama, delovanjima i pokretima, ali ste samo posmatra koji stoji kraj puta saobra aj se odvija dalje. Vi niste ni auto u prolazu, niti kamion, ni autobus, ni ljudi, ni bikovi, ni krave niko. Vi ste samo posmatra koji stoji pored puta. Ba to je meditacija: videti svoju celinu telo-um, a da se ne poistovetite s njom. Ubrzo se do ivi potpuno nova pojava: postojanje du e. Ja poku avam da vam omogu im slede e: da postanete svesni da ste bogovi i boginje i da ste ve na bi a. 30 dan ta je hrabrost? Najva nija definicija ka e da je to sposobnost da se odbaci blisko, poznato, a to je um blisko, poznato, pro lo. U trenutku kada napustite pro lo vi se otvarate za beskona no. Ali, ovek ose a strah pri takvoj otvorenosti, ose a da je izgubljen u takvom prostranstvu.

16

Um je mala stvar. On se ose a ugodno i toplo. Kao zlatni kavez je. Veoma je lep i mo e se ukrasiti. Svako nastoji da ga ukrasi. Zbog toga postoji va e obrazovanje. Ono ukra ava zlatni kavez dok on ne postane tako lep da se ne mo e napustiti. Vi postajete zavisni od njega i zaboravljate da imate krila, da je celo nebo izazov, da treba da odete do zvezda, da je pred vama dugo, dugo putovanje. Stoga moja definicija glasi. Hrabrost je sposobnost da se odbaci zlatni kavez uma i po e u nepoznato, uprkos strahovima i uprkos nesigurnosti svega toga. Samo ona osoba je religiozna koja ima tu sposobnost. 31 dan ivot i Bog su sinonimi. Bog nije tvorac ivota, on je sam ivot; on nije odvojen od ivota. Sama ideja tvorca je neistinita. On nije kao slikar jer se slikar odvaja od slike. Vi e li i na plesa a koji postaje isto to i ples. Stoga, ako ovek eli da po tuje Boga ne mora zbog toga da ide u hram, d amiju ili sinagogu. ivot je vi e nego to je vama potrebno. Sva zemlja, svo postojanje puni su Boga, preplavljeni Bogom. On je i crveno i zeleno i zlatno na drve u. On je svuda, ne mo ete ga izbe i. Stalno smo sa njim u dodiru. Zbog toga to neprestano imamo neke ideje o Bogu nama nikako ne polazi za rukom da ga na emo. Mislimo da je negde daleko na nebu i zato ga ne nalazimo. Odbacite ovu glupu zamisao i na i ete ga svuda. On je veoma blizu. Jednom prilikom upitali su Ramakri nu: Gde je Bog? On im je odgovorio: Ka ite mi gde ga nema. Tra io sam mesto gde ga nema i nisam ga na ao. Jo nisam na ao mesto gde ga nema. Ljudi su nesre ni jer su re ili da se opiru postojanju. Od ovog momenta prestanite da se opirete, neka vam bude svejedno, sve pustite. Dozvolite mu da se pobrine za sve u va em ivotu i ivot e imati sasvim drugi ukus. Onda bla enstvo postaje prirodno kao disanje.

17

DRUGI MESEC KA ITE DA 1. dan Ljudi su jadni jer su re ili da se opiru postojanju. Od ovog momenta prestanite da se opirete, neka vam bude svejedno, pustite sve. Dozvolite mu da se pobrine za sve u va em ivotu i ivot e imati sasvim druga iji ukus. Onda bla enstvo postaje prirodno poput disanja. 2. dan Postojanje nam je sve darovalo. Mi ni ta od toga nismo zaslu ili, nismo vredni bilo ega. Postojanje nam daje ivot, priliku da volimo, da osetimo lepotu, da prona emo istinu ne zato to smo mi toga vredni i to to zaslu ujemo, nego zato to ono ima suvi e. To je kao oblak prepun ki e. Iz njega mora pasti ki a. Postojanje je isto tako izda no i zato mi primamo od njega. Ono je kao cvet koji ima neiscrpni miris taj miris mora da se oslobodi na vetru. Postojanje je kao svetlost koja nema ni po etak ni kraj. Ono mora da se deli, ina e bi postalo optere enje. 3. dan Bla enstvo nije ne to to e da se dogodi jednom u budu nosti: ono je ovde. Mi smo jednostavno izgubili vezu sa njom, ali je ona ipak ovde kao skrivena struja, samo ste vi zaboravili kako sa njom da se spojite. Vi ste se isklju ili, a ja samo poku avam da vas uklju im u tu skrivenu struju radosti, dobrote, mira, ljubavi i harmonije. Meditacija je samo na in da se ponovo spojite i da vam se uka e gde ete sti i do svoje sopstvene prirode. 4. dan ivot je dar, ro enje je dar, ljubav je dar, smrt je dar. Ako umemo to da po tujemo, sve je dar, a ako ne znamo, ne emo imati ni ta izuzev sve vi e jadikovki u ivotu.

18

Postoje dve vrste ljudi. Oni koji umeju da cene lepotu onoga to postoji i onoga to im je dato. Postoje i oni drugi koji to ne umeju da cene, koji uvek osu uju, ale se i tra e sve vi e i vi e. Samo prva vrsta ljudi mo e da postane religiozna, dok druga to ne mo e. Druga vrsta je osu ena da negira Boga, pre ili kasnije, jer on postaje neprijatelj koji ne ispunjava njihove elje. Ti ljudi su skovali izreku: ovek sanja, a Bog odre uje. Izreka je potekla od ljudi koji nisu religiozni. Oni su uvek nezadovoljni i ta god da se dogodi njima nije dobro. Nikada nije onako kako oni ho e, nikada im nije dosta, njihovo srce je uvek nezadovoljno, uvek im ne to fali. Oni ive jadno, stalno se ne to ale, kao da im je ne to oduzeto. Kako bi oni mogli da ose aju zahvalnost? Ipak, bez zahvalnosti nema molitve, a bez molitve ne postoji religija. 5. dan Molitvom se zahvaljuje Gospodu za sve to postoji. Takav pozitivan pristup srca odobrava i ne poznaje nikakva dvoumljenja, sumnje, negativnosti, ono mo e da ple e i peva jer je svet tako lep. To je tako veliki dar da ga ne zaslu ujemo. Mi ne mo emo da platimo Gospodu, sve to mo emo je da molimo i pevamo aleluja! Kada ovek sasvim postane aleluja, vi e ni ta nije potrebno. Onda je sve mogu e, ak i nemogu e postaje mogu e. Stoga neka molitva bude va put. Budite zahvalni na sve mogu e na ine, nikada se nemojte aliti. Odrecite se jadikovki, odrecite se uma koji se ali. To je samo pitanje odluke. Kada ovek jedanput tako re i, odre i e se stare navike jadanja i sva energija e se pokrenuti prema zahvalnosti. Ona donosi blagoslov. Na sve mogu e na ine iskazivati zahvalnost, zbog zalaska sunca, za oblake, drve e, ptice i ljude. Ne tedite na zahvalnosti. Ose ajte zahvalnost svim srcem, to potpunije i to e da vas dovede do postojanja, ona e vam biti most. To je najkra i put do postojanja. Meditacija je dug put, a molitva je pre ica. 6. dan Molitva je osnova religije, a ostvarena molitva postaje iskustvo postojanja.

19

Zahvalnost je seme molitve. Budite zahvalni jer je dar postojanja jako velik, on vas stalno preplavljuje, samo to smo mi ovo po eli da shvatamo olako. To je jedna od najve ih gluposti koje ovek mo e u initi, ipak um to stalno ini, uvek uzima stvari kao da se same po sebi podrazumevaju. Ukoliko na ovaj na in posmatrate stvari, a um to ini ba tako, on postaje neosetljiv na lepotu, muziku, poeziju, ljubav, na sve to ima bilo kakvu vrednost. Tako vam je sasvim prirodno da ivite u mraku, u ru no i koju ste sami stvorili. Nau ite sve ovo da cenite i budite zahvalni. Budite zahvalni postojanju za sve ono to vam je veu inilo, a onda e vam se mnogo toga de avati. to vi e ose ate zahvalnost, tim vi e ete biti prijem ivi da vidite i prihvatate. ovek koji moli postaje sposoban da vidi, da vidi postojanje svuda, da na e njegov potpis bilo gde svete knjige u ti ini i molitve u kamenju. 7. dan Jednostavno se istopite u energiji ljubavi, postanite ta energija ljubavi ne prema ne em posebnom, veprema svakom i svemu, sasvim bez povoda! Ovo nije stvar predmeta ljubavi, nego preplavljenosti energijom ljubavi. Kada mirni sedite u sobi, dopustite da soba bude ispunjena energijom ljubavi, na inite auru ljubavi oko sebe. Ukoliko posmatrate drve e, zavolite ga. Ako posmatrate zvezde, zavolite ih. Jednostavno zavolite i to je sve. Gde god da ste obaspite ljubavlju ak i kamenje, jer kada kamenje preplavite ljubavlju ni ono vi e ne e biti kamenje. Ljubav je takvo udo, takva arolija da sve transformi e u voljeno. Vi postajete ljubav, a postojanje postaje predmetom ljubavi, ono postaje Bog. Ljudi tra e mesto gde se Bog nalazi, a ne ose aju ljubav. Kako onda mogu da ga na u? Niti imaju odgovaraju u opremu, okolnosti niti prostor. Stvorite ljubav i u potpunosti zaboravite na Boga. Jednog dana ete ga svuda sresti. 8. dan Budite to ti i. Sedite mirno, ali ne samo telom mirno. To je svakako korisno i stvara odgovaraju u situaciju, samo to nije dovoljno, to je po etak. Mnogo je va niji smiren um, da on stane i prestane

20

njegovo neprekidno avrljanje. On stvarno mo e da prestane samo to mi to nikad nismo poku ali. Ono to je potrebno je vrlo jednostavno: treba sesti i posmatrati unutar sebe. Dozvolite umu da izvodi sve svoje stare podvale, a vi samo posmatrajte, bez procenjivanja, bez suda da je ne to dobro ili lo e, bez prihvatanja ili odbacivanja sasvim ravnodu ni i mirni. U toj ravnodu nosti i hladno i, sasvim polako emo nau iti u emu je trik. Um prvo poku ava da sprovede sve svoje stare podvale, a onda po inje da se ose a neugodno, jer ne mo e da uti e na vas, ni na koji na in. ak i da osetite samo otpor prema njemu, on e biti zadovoljan, jer vas je uznemirio. Stoga nemojte biti protiv njega, ne borite se sa njim i ne dozvolite da budete rtva njegovih podvala. Ostanite po strani. Bi ete esto upleteni. Samo istog momenta kada to osetite, iza ite napolje. Saberite se iznova i po nite ponovo da posmatrate. Posmatrajte misao kako se stvara. Kada do e pred vas osmotrite je. Onda misao prolazi. Vi je samo opa ate, bez ikakvog suda da li je ona dobra ili ne, da li je potrebna ili nije, bez moralnog stava, ve je samo mirno, nau no posmatrate. Odjednom e do i dan kada vi e ne ete imati misli i tog dana e se na vas spustiti ti ina kakvu nikada pre niste susreli. Ona vas ne e nikada napustiti, osta e sa vama i bi e sama va a du a. To je veoma osloba aju e. 9. dan Budite sve mirniji i mirniji. Kada god ste u prilici sedite mirno i ne inite ni ta, nemojte ak ni da meditirate. Samo sedite u miru bez bilo kakvog povoda ili cilja. Veoma sporo razvi e se ti ina koja postaje preplavljuju e iskustvo. Kada vas ti ina bude potpuno obuzela spozna ete ko ste, o emu se u ivotu radi, i to saznaju i spozna ete Boga. 10. dan Pre nego to nadvlada smrt mora da se prona e pravi dom. On mo e da se na e, jer nije daleko. Ta no je u unutra njosti va eg bi a. Ne morate nigde da putujete, ba obrnuto, morate samo mirno sesti i ukloniti sva mentalna putovanja.

21

Kada se um ne pomera ni u pro lost ni u budu nost, putovanje prestaje. Ba u tom momentu seme po inje da se razvija u biljku. Onda nastaju beskrajne mogu nosti vo e, cve e, sunce, vetar, ki a... u svemu tome mo ete da u ivate. Mo ete da ple ete sa vetrom, da delite radost sa oblacima i apu ete sa zvezdama. 11. dan Neposrednost otvara rajska vrata. Biti neposredan zna i biti u bo anskom. Um nije nikad neposredan. On je ili u pro losti ili u budu nosti, ili u onome to se dogodilo ili u onome to se jonije dogodilo. Izme u te dve krajnosti on propu ta ono to jeste, sama rajska vrata. Sada nji trenutak nije deo vremena i zato nije dosti an za um. Um i vreme su sinonimi. Mo ete da ka ete da je um vreme unutar va eg bi a, a vreme um izvan va eg bi a, ipak oni su ista pojava. Sada nji trenutak nije deo vremena, ni deo uma. Kada ste u sada njem trenutku onda ste u bo anskom. To je istinsko zna enje meditacije, molitve i ljubavi. Kada ovek deluje u sada njem trenutku takvo delovanje ne ograni ava, jer ne pripada vama, ve bo ansko deluje kroz vas. Onda bo ansko proti e kroz vas. 12. dan Odrecite se svih ograni enja, postanite beskona ni. Mislite samo na na in beskona nog, ve nog. Ni ta manje od toga nije nikada nikoga zadovoljilo, niti e ikada ikoga zadovoljiti. Potrebno je odbaciti ograni enja tela. Mi smo se suvi e poistovetili sa svojim telima. Mislimo da smo telo, a nismo. To je prva prevara koje se treba odre i. Iz te prevare proisti u mnoge druge prevare. Ukoliko se ovek poistoveti sa telom onda e ose ati strah od starosti, bolesti, smrti. One proisti u iz tog poistove ivanja sa telom. Mislite o sebi kao o istoj svesnosti. Vi niste telo veneko ko ga je svestan. Tako e niste ni um. Prvo radite sa telom jer je mnogo lak e po eti sa ne im to je grublje. Onda napredujte ka suptilnijem: posmatrajte svoj um kao da je odvojen od vas. Dok postajete svesni da niste ni telo ni um, oseti ete da se u vama ra a golema sloboda. Ne e postojati nikakve prepreke, nikakvi zidovi, nego e u svim pravcima postojati otvoren

22

prostor. Onda treba odbaciti najtananiju smetnju a to su ose anja. Ona su najtananija. Prvo telo, zatim um i na kraju ose aji, strasti i elje srca; kada se oslobodite od identifikacije sa ose anjima, prosvetli ete se. Kada spoznate da niste telo, ni um, ni ose aji, najednom spoznajete ko ste, ta je postojanje i ta je u stvari ivot. Sve tajne su najednom razotkrivene. 13. dan Ovde smo svi stranci. Ovo nije na dom, nadom je na nekom drugom mestu. Mi smo u tu oj zemlji. Oni koji ostanu izvan sebe su besku nici; oni koji u u u svoju unutra njost su opet kod ku e. Stoga se treba potruditi da se u e u svoju unutra njost. Treba okrenuti svaki kamen. Sve treba rizikovati jer od okretanja ka sebi ne postoji ni ta dragocenije. Zbog toga se sve ostalo mo e izgubiti, po to je sve ostalo zanemarljivo. 14. dan Religiozan ovek ivi nesebi no. On zna da je deo celine, unutra nji deo celine, da nije zaseban. Spoznaja da nije izdvojen od celine donosi mu ogromnu slobodu. Donosi veliki prostor, svo nebo je njegovo. Vi e se ne poistove uje sa egom, sa sasvim malim egom. Mi smo veliki, ali smo se zarobili u malim prostorima: zbog toga postoji toliko nesre e. To je kao okean koji je pretvoren u kap rose. Mi smo poput ptica kojima je potrebno celo nebo ali smo u kavezu. Mi smo sami sebe zatvorili u taj kavez i u tome je ironija. Mi smo zatvor, zatvorenik i uvar ne postoji niko drugi. Stoga mistici ovo nazivaju snom jer ovo i jeste san. U trenutku kada se budete probudili otkri ete: Ovo je neobi no. Gonio me je lav, i bio sam lav, a i onaj koga je lav progonio. Uz to sam bio posmatra , bio sam svedokom cele stvari! Takav je ivot, kao san. Sada je vreme dok deca igraju igre koje su glupe mo e da im se oprosti. Njima treba da malo lutaju i da na ine mnoge gre ke. Ipak kako ste stariji, sve vam se manje mo e opra tati. Igra ega je najgluplja, jer je protiv stvarnosti i protiv postojanja. Mi stalno stvaramo sopstvene zatvore od na e ma te, na ih elja, uspomena, ambicija, ljubomore. To sve plete suptilnu mre u oko nas. Ta mre a je

23

ego. Ceo posao uma je ego. Od ovog trenutka postanite svesni toga i iza ite polagano iz toga. 15. dan Na pakao je ego, a ironija je tome to smo ga sami stvorili. Sami stvaramo i sami patimo. Ipak mo emo da ga ne stvaramo i mo emo da izbegnemo patnju. U momentu kada ego nestane, nestaje i patnja i vi ste u dobroti. Bla enstvo je na a priroda, patnja je svojevoljno stvorena. Bla enstvo nije stvoreno: ono je ovde i sada, iza patnje, kao skriveni tok. Ne morate da ga stvarate, ono je ve tu, samo nemojte da stvarate patnju. Formula ega je tajna stvaranja patnje. Biti sledbenik sanjasa zna i da se odbaci ego. Od po etka ne razmi ljajte o sebi ni kao o podre enom niti kao o nadre enom. Oba pristupa su egoisti na. Ne razmi ljajte o sebi kao o nekome niti kao o nikome; i to su egoisti ni pristupi. Nastojte da shvatite lukavstvo ega; on mo e da postane skroman i da ka e: Ja sam skroman, najskromniji od svih. Ego se prikrao na zadnji ulaz. 16. dan Ego sa injava razmi ljanje i ose anje da smo odvojeni od postojanja, da smo kao ostrvo. To je sasvim neistinito. Mi nismo odvojeni, ni u jednom trenutku mi ne mo emo postojati u odvojenosti. Dok udi emo spojeni smo sa spolja njim svetom. Mi ne udi emo samo kroz nos, nego svakom svojom porom. Kad smo edni mi pijemo vodu. Ona se stalno kre e od spolja prema unutra i iznutra prema spolja. Hrana je u stalnom kru enju, a tako e i disanje. Mi smo u stalnoj promeni sa stvarno u. Nismo razdvojeni nego smo pro eti na mnogo na ina. 17. dan Ego mo e da egzistira samo ukoliko se borite. Otrov za ego je predanost: Stoga je akcenat na predanosti. Borba je hrana, a predanost je otrov. Ego mora da umre, jer samo tako vi mo ete da se rodite. Ne mogu dva ma a da budu u istoj korici. Ili ete da ivite unutar sebe, a ego e morati da ode; ili e ego da ivi, a vi ete morati da odete u pakao. Milioni ljudi ive paklenim ivotom, a ego

24

im sedi na prestolu. U predanosti ego nestaje, a li nost iz podzemlja izlazi napolje u svoj prirodni polo aj, na svoj prirodni nivo. Va ivot mo e da postane instrument postojanja, flauta od bambusa na njegovim usnama. Vi treba da budete samo prazni i da mu dozvolite, ukoliko eli, da peva svoju pesmu. Ako ne bude htelo da peva, ti ina e biti isto tako lepa kao i pesma. 18. dan ovek koji nikada nije saznao ni ta o meditaciji ivi ispraznim ivotom, kao ovek u pustinji. Slu ao sam pri u o ameri kom turisti koji je sav znojav tr ao prema moru. ovek je pogledav i Amerikanca sa aljenjem odgovorio: Ovo je Sahara, te ko se sti e do mora, jer do njega ima najmanje osamsto milja. Amerikanac je na to rekao: Onda moram da se odmorim ovde na pla i. Vi mo ete da verujete da je va a pustinja pla a. Ljudi ba tako ive, veruju da je njihova pustinja pla a. Ukoliko ste u Sahari, posle osamsto milja vi ete sti i do mora, a u ivotu bez meditacije pustinja je bez kraja, ak i posle osamsto milja 19. dan Bla enstvo nikada nije na e dostignu e. Ono to ne mo e ni da bude, jer se ono pokazuje kada mi nestanemo. Ukoliko smo ovde i tvrdimo da smo dostigli prosvetljenje, ono je la no, pro i e poput sna i vi ete se opet na i u svom emeru. Um se igra sa vama, on je veoma lukav, pravi politi ar, diplomata. On stalno nalazi na ine i sredstva da vas zadr i pored sebe. Krajnja obmana se sastoji u tome da on, igraju i se, stvara la ni ose aj dobrote. Istinsko bla enstvo nam uvek poklanja postojanje, a to se de ava kada ego umre. Ego je smetnja. U trenutku kada vi niste vi e vi, tu je postojanje, do ive ete postojanje u potpunoj ti ini i ni tavilu, i onda nastaje bla enstvo. Taj ples postojanja u va em sasvim mirnom prostoru kada ga ne remete ni um niti ego, niti mu smetaju ili postavljaju zapreku to je bla enstvo. Meditacija ima negativno delovanje, jer je njen cilj uni tavanje ega. Onda bla enstvo dolazi samo po sebi.

25

20. dan U meditaciji se postaje niko. U njoj se stapate sa celinom vi e niste odvojeni, ne stvarate otpor, nego se rastapate u ljubavi, u orgazmi kom jedinstvu sa celinom. Svakako da smo mi pred celinom ni ta, mali smo poput kapi rose naspram okeana. U momentu kada shvatimo da smo ni ta u pore enju sa celinom mi je radosno prihvatamo ne sa malodu no u, ve radosno. Sa egom se gube sva nezadovoljstva i svi strahovi. ak i strah od smrti nestaje u trenutku kada odbacite ego, jer samo on umire. Va a stvarnost je ve na. Kada sve brige i sva nezadovoljstva i eznu sasvim ste prepu teni miru. Ne-egoizam je po etak meditacije, a mir je ispunjenje. Kada ste tako mirni da u vama uop te nema pokreta, ni ta se ne talasa, stigli ste ku i, to se na Istoku zove Sat- it-ananda: bi e, svesnost, bla enstvo tri lica Boga, istinsko trojstvo. U momentu kada ste sasvim mirni, bez pokreta, ta tri lica su va a vi ste Bo anski. U stvari, uvek ste bili Bo anski samo to ste to tek sada otkrili. 21. dan Meditirajte tako da vam se desi molitva. Jedini dokaz da se dogodila molitva je taj da ete osetiti miris, a i drugi e osetiti miris va eg iskustva. Vi ete da zra ite. Vi ete biti taj miris i sve to budete dotakli radosno e zaplesati. I pra ina se transformi e u zlato kada je dodirne ovek koji zna ta je molitva. Molitva je istinsko udo. Ona nastaje iz meditacije i ni iz ega drugog. Stoga ja istrajavam na meditaciji, a ne na molitvi, po to znam da je molitva neizbe na. Kada molite miris je prirodna posledica. Zbog toga vas ne u im ni da molite niti da slu ite ove anstvu, jer znam da vam treba samo meditacija. Jednom kada postoji meditacija sve e da je sledi u svoje vreme, u pravo vreme. Iz molitve nastaje slu enje ove anstvu - to je njen miris. 22. dan Molitva bez meditacije nije istinita jer ona zavisi od verovanja; treba da verujete u Boga koga ne poznajete. Kako mo ete istinski da molite Boga kojeg ne poznajete? Mo ete obmanuti i sebe i

26

druge, ali molitva ne mo e da nastane iz verovanja; to bi u osnovi bilo nepo teno, a ako je ak i molitva nepo tena, ta je onda po teno? U svetu postoje milioni ljudi koji ne znaju ta je meditacija, a mole se. To je kao da nose plasti no cve e uvereni da imaju prave ru e. Stalno se mole, ali u celom njihovom ivotu ne postoji miris molitve. Baobrnuto, njihov ivot je pun smrada od ljubomore, mr nje, nasilja i pohlepe. ini se kao da nema bilo kakvog mirisa. Iskustveno znam da prava religija po inje u meditaciji. Meditacija je stanje mira, bez misli. Kada ste sasvim tihi, bez ijedne misli koja bi remetila, talasala va u ti inu, radost takvog stanja je tako velika i sna na da ste prinu eni da se zahvalite svemiru. Nemogu e je izbe i ose aj zahvalnosti, ne mo ete to da ne uradite. To vi e nije pitanje verovanja, upoznali ste bla enstvo, do iveli ste ti inu, njenu muziku zbog koje vam je srce ispunjeno molitvom. Poklonili ste se postojanju. 23. dan Molitva je samo ti ina. Nikome ne govorite ni ta, drugi je sasvim odsutan. Va a svest je bez ikakvih sadr aja, nema ak ni malih talasa na jezeru svesnosti, sve je tiho i mirno. Nema govora, ali srce i njegovo kucanje, sam krvotok, sama milost koja okru uje ovu ti inu i sna na potreba da se poklonimo celom postojanju zbog svega toga to je u inilo za nas, jesu molitva. Stoga vas ne u im molitvi, u im vas samo ti ini, molitva je nu ni plod ti ine, ona je cvetanje ti ine. Radite na tome da stvorite ti inu, a kada to zavr ite dolazi molitva. To je kao dolazak prole a, kada je drve e prepuno cvetova. Stvorite ti inu i stvori ete prole e. Cve e nije daleko, ono mora da do e. Stvorite ti inu i bi ete blagoslovljeni molitvom. 24. dan Bla enstvo je ljubav prema svemu. ta god da radimo mi tragamo za ljubavlju. U svakom inu - bilo ispravnom ili neispravnom, moralnom ili nemoralnom, materijalnom ili spiritualnom - to traganje je isto traganje, traganje za pravom ljubavlju, koja je bla enstvo. U trenutku kada se sasvim smirite i utihnete ona izvire iz va eg bi a. U tom trenutku se stvarno rodite. Pre toga ovek je ro en

27

samo biolo ki, ali ne i duhovno. Pre toga ovek nije du a. Samo posle toga ovek postaje du a, postaje besmrtan i postaje Bog. 25. dan Svesnom oveku, onom ko meditira, nikada ni ta ne mo e da odvrati pa nju jer on sve posmatra. Ukoliko zazvoni telefon on e to da posmatra, posmatra e dete koje pla e, svoje kom ije i njihov radio koji se uje sve ja e i ja e ali sa svim tim on nema ni ta. On je hladan i smiren i otvoren za sve. Sve to se de ava zvi duk lokomotive, prolazak aviona, udaljen zov kukavice sve je sadr ano. U tome je trik. Kada to stalno radite polako ete shvatiti u emu je trik. U momentu kada budete nau ili u emu je trik meditacije postajete novo bi e. To je ponovno ro enje, istinsko ro enje, jer u tom trenutku spoznajete da niste ni telo niti um, nego ista svesnost. Ba u tom trenutku spoznajete da je ta ista svesnost postojala i pre ro enja i da e postojati posle smrti. Ona je besmrtna. To je otkrivanje besmrtnosti. Otkrivanje besmrtnosti zna i otkrivanje ve nosti. 26. dan Nau ite kako da nestanete, kako da isparite. Nau ite kako da ne budete. To je najve a umetnost u ivotu, jer je ego veoma lukav. On e uvek prona i na in kako da se prikrade zadnjim vratima. Mo e da postane skroman, pobo an, mo e da postane svetac, mo e da igra sve vrste igara. Budite obazrivi. to vi e znate o igrama ega lak e ete ga se osloboditi, jer on vi e ne mo e da se poigrava sa vama bez obzira na strategije koje su vama poznate. Polako, polako, zatvori e se sva vrata. Kada jednom bude uni tena sva strategija ega vi ete biti slobodni od samog sebe. To je oslobo enje, zadnji cilj svih religijskih te nji. Jedino u tom stanju oslobo enosti od samog sebe ovek mo e da sazna istinu. To nisu dve razli ite stvari, nego je to lice i nali je istog nov i a. Oslobo enje je istina.

28

27. dan Postavite sebi cilj da sve vi e i vi e nagla avate unutra nje, da dajete sve vi e i vi e prostora i vremena unutra njem. To je samo pitanje podse anja. Va a svesnost e se polako okrenuti. Kada se budete susreli sa samim sobom, sre ete se sa ne im sjajnim, odli nim i najlep im iskustvom u ivotu, po to vidite ivot u njegovoj unutra njoj lako ii bogatstvu. 28. dan ovek se rodi sa malim plamenom dobrote u sebi, samo to je on zatrpan mnogim slojevima mraka. Stoga, svaki put kada ovek u e u svoju unutra njost, on prvo mora da pro e kroz mra nu umu, a to mnoge ljude pla i. Mnogi ljudi poku avaju da u u, a onda pobegnu, jer ih taj mrak stvarno pla i. On li i na smrt. Hri anski mistici su mu dali pravo ime: tamna no du e. Ipak ukoliko ovek ne pro e kroz ovu tamnu no , ne e biti svitanja. Tamna no je utroba iz koje se ra a svitanje. U itelj vam je neophodan i on poma e dok ne pro ete kroz tamu. Kada budete ugledali svetlo vi e vam ne e biti potrebna nikakva pomo . Veoma ste zahvalni svom u itelju, ali kada budete stigli ku i, putovanje e biti zavr eno. 29. dan Kada god na ete vremena zaboravite na spolja nje, jer je ono povr no. Uronite duboko u unutra njost i na i ete svetlost, onu svetlost koja je sam na ivot, svetlost koja je tvar od koje smo sa injeni i od koje je sa injen ceo kosmos. U drevnim vremenima ta tvar se nazivala Bogom. U dana njim vremenima ta reje postala malo opasna. Ljudi je vi e ne vole, starinska im je i podse a ih na sve tenike i crkve, a to se ljudima vi e ne dopada. Zbog toga vam ja ne tvrdim da ete susresti Boga. Ipak vam mogu pomo i. Sre ete ga! Ta svetlost je Bog. Sve dok ovek ne spozna da je i sam ve an i da ne mo e biti uni ten, ostaje na ivici, kao slu ajan.

29

30. dan Religija je samo jednostavna umetnost rastapanja u celini. Celina se naziva Bog. Zbog toga se ostvaren ovek naziva svecem. On je postao celina, vi e nije odvojen, odbacio je ideju o odvojenosti. Vi e nije kao kocka leda, nego se istopio i sjedinio sa okeanom. To je stanje bla enstva i posle toga ovek nikada vi e nije bez tog bla enstva, ne postoji na in da ostane bez toga. ak i ako bi po eleo da postane nesre an to vi e ne mo e biti. Obi an ovek koji ivi u egu poku ava da postane dobar, ali to ne mo e da postigne i on ostaje nesre an. Predan ovek ne mo e biti nesre an, ak i ukoliko to poku ava. Bla enstvo je posledica predanosti, a kada je ovek nesre an to je posledica otpora. 31. dan Jednom kada prona ete tu svoju unutra nju svetlost, ivot vam postaje isto bla enstvo. To ne e biti samo va e bla enstvo, ono e da uti e na druge ljude. Oni koji su osetljivi oseti e ne to kada se na u u va oj blizini. Sti i e odgovor iz njihovog srca, zazvoni e zvona u njihovim srcima. To je neka vrsta sinhronizacije. Jedan jedini ovek koji je dostigao prosvetljenje mo e da pokrene isti tok u hiljadama ljudi. Mene stoga ne interesuje dru tvo ve pojedinci. Ukoliko mogu da transformi em nekoliko hiljada ljudi to je ve dovoljno oni e pokrenuti druge hiljade. Ovo je beskrajan proces koji neprekidno traje.

30

TRE I MESEC SKO ITE IZ TAME U SVETLOST

1. dan ovek nije tako mali kako to spolja izgleda. On u sebi obuhvata celo nebo, sadr i sva mora. Izgleda kao kap rose, ali spolja nja pojava je varljiva. Nauka se jo uvek bavi njegovom spolja njom pojavom, kapljicom rose. Oni koji su za li u dubinu ljudske svesti do iveli su iznena enje kada su uvideli da sve to se ide dublje ovek postaje sve prostraniji. Kada dosegnete najdublju su tinu, on postaje celi univerzum i to je iskustvo bo anskog. Meditirajte i zaronite duboko. To bo ansko je tamo mi treba samo da ga dosegnemo. 2. dan Sve ono to vam donosi bla enstvo je du evna hrana. Mnogo e e od gladi umiru ljudske du e nego njihova tela. Budite budni: izaberite bla enstvo uvek kada je to mogu e, izbegavajte emer, nikada ne sara ujte sa bedom koja je ponekad oko vas. Ona mora biti tu kao to je jedan dan obla no, a drugi sun ano. Posmatrajte obla ne i sun ane dane i zapamtite da niste ni jedno od to dvoje, da ste odvojeni od njih. Imamo tamne i svetle momente mi se kre emo u krugu dana i no i, ro enja i smrti, leta i zime. Ipak, ukoliko smo svesni da nismo ni ta od toga, onda nastaje bla enstvo. Onda je ovek odmah pomiren sam sa sobom i sa postojanjem. To je bla enstvo harmonija, sklad. Kada jednom nau ite kako da budete bla eni, tada va a du a po inje da se razvija. U suprotnom ostaje seme, nikada ne e postati drvo. Ukoliko iz semena ne nikne drvo, ne cveta i donosi plodove, ivot e biti proma en. 3. dan Osoba koja je bla ena nije u stanju da povre uje ni druge ni sebe. Jednostavno takav ovek nije u stanju da u ini bilo ta pogre no. Osoba koja je jadna mora da gre i. Ona mo da misli da

31

postupa ispravno, ali to nije tako. ak i kada ima nameru da ini dobro, ishod ne e biti dobar. ovek mo da misli da voli ljude, ali ipak on samo upravlja njima u ime ljubavi. On misli da je sluga ove anstva, ali je samo politi ar, jer tim slu enjem poku ava da upravlja ljudima. Jadna osoba u su tini nije u stanju da ini dobro. Stoga mislim da vrlina mo e da se svede na jednu stvar, bla enstvo. Isto tako i greh se svodi na jednu stvar, a to je jad. Jad je greh, a bla enstvo je vrlina. Moja jedina poruka za sanjasine je da budu vedri, bla eni, igrajte, pevajte tako e sve to budete radili biti ispravno. 4. dan Bla enstvo je samo za one hrabre, za one koji su smeli i neustra ivi, jer se ono doga a samo kada se pomerite iz poznatog u nepoznato. Dok budete ograni eni onim poznatim va ivot e se odvijati po ablonu i stalno e se ponavljati. Stalno e se odvijati po istoj kolote ini, okolo u krugovima i tako e otupeti va u ose ajnost i sposobnost prihvatanja. Takav ivot ini ljude grubima, slepima, gluvima, tupima, jer u takvom ivotu nema ni eg da se vidi, uje, okusi i oseti. Sve je ve poznato i ponavlja se. Kako u takvom ivotu mo e biti bla enstva? On ima stalno jedan ukus, ukus emera, bede, depresije, alosti i neprestane tuge. Druga ije je kada je ovek hrabar i spreman da se neprestano kre e od poznatog ka nepoznatom, od onoga to mu je blisko do onog stranog To je rizi no jer je blisko sigurno, garantovano. Ko za ta vam se mo e dogoditi ako krenete u nepoznato, u neistra eno. To je kao da uzmete svoj mali amac i odete na otvorenu pu inu. Ko zna da li ete se vratiti natrag na staru obalu? Ko mo e da vam garantuje to? Ne postoji garancija. Sve dotle dok ovek nije spreman da ivi na tako rizi an na in ne mo e postati bla en. ivite rizi no, jer ivot ne zna za drugi na in: on mora da se ivi rizi no. Za sledbenika sanjase najve a vrlina je hrabrost i tako je bla enstvo stalno prisutno. Ukoliko je ovek spreman da ivi rizi no procveta e mnogi cvetovi bla enstva.

32

5. dan Najve a hrabrost na svetu je ne imitirati druge ljude, nego iveti svoj sopstveni ivot autenti no, koliko god je to mogu e, bez obzira na cenu. ak i ukoliko izgubite ivot ive i na taj na in, to e biti vredno toga, jer se tako ra a du a. Kad god je ovek spreman da umre zbog ne eg, u samoj toj agoniji re agonija zna i borbu u toj borbi ovek se ra a. To su poro ajni bolovi. Neophodna je hrabrost i neustra ivost. ivite svoj ivot i nemojte dozvoliti da budete uznemireni od moralista, puritanaca, sve tenika i ograni enih ljudi koji vas neprestano savetuju. ivite svoj ivot. Bolje je ak i da gre ite nego da se poistove ujete sa ne ijim ivotom, jer ovek koji je ispravan dok se ravna po tu em ivotu jeste neistinit, a ovek koji gre i zbog sopstvene odluke pre ili kasnije e iz te gre ke ne to nau iti. Jedina osoba koja stvarno u i jeste ona koja je spremna da prizna svoje gre ke, a za takvo u enje najbolji na in je da se drugi ne slu aju, ve jednostavno treba i dalje raditi po svom. 6. dan ivot je za hrabre. Kukavica samo vegetira. On je stalno u nedoumici, a dok se odlu i prilika je izgubljena. Kukavica samo misli da ivi i da voli, a nikad ne voli. Svet je pun kukavica. Kod tih ljudi fundamentalan je strah od nepoznatog. Oni su stalno u granicama poznatog. Ovo je rizi no, opasno. Ipak to vi e reskirate, intenzivnije postojite. to vi e prihvatate izazov nepoznatog, bi ete potpuniji. Du a se ra a jedino u u asnoj opasnosti, ina e ovek ostaje samo telo. Za milione ljudi du a je samo mogu nost, a ne stvarnost. Jedino veoma retki, hrabri ljudi imaju du u. 7. dan Dve oznake, hrabrost i bla enstvo, pripremaju tlo na koje Bog mo e da se spusti. Morate da budete hrabri, jer vam je Bog nepoznat, a ma ta da ste o njemu uli ne e vas spre iti da se za udite kada ga stvarno upoznate. To to ste o njemu slu ali bile su koje tarije i gluposti!

33

Ne postoji na in da se iskustvo opi e. Bog je ne to to se ne mo e definisati niti opisati. ak i oni koji su imali to iskustvo ne mogu ga re ima preneti nekom drugom. Engleska re mistika (mystic) je veoma lepa. Njeno izvorno zna enje je: onaj ko je otupeo kroz iskustvo, onaj ko se susreo sa takvom istinom za koju se samo mo e re i da je tajanstvena, da je misterija, ono to ne mo e da se izgovori. 8. dan Dok se penjete u visine i dolazite ka Bogu, sve ostalo ostaje daleko ispod vas, jer dok nastojite da do ete do Boga vi ste onaj koji se penje. udo se sastoji u tome da dok se vi penjete, istovremeno se Bog spu ta ka vama. Susret se uvek de ava negde izme u. To nije jednosmerno. Ne okre e se samo tragalac ka Bogu. U trenutku kada tragalac po ei Bog istovremeno polazi. Zapravo, to je jedan proces sa dva polariteta. Tragalac i ono to se tra i su jedan te isti fenomen. Ipak, Bog ne mo e da se spusti u vas, dok vi ne po nete da se penjete. Ljudi bez prestanka ive ovaj svetovni ivot kao da samo to postoji, kao da je nemogu e bilo ta uzvi enije. Ipak postoji udesna mogu nost. ovek dolazi sa izuzetnom mogu no u. Istinski vrhunac za svako ljudsko bi e je Bog. ovek tra i Boga, a Bog tra i oveka. Kada bi to bilo jednostrano ne bi bilo tako udesno, jedna strana bi bila ravnodu na. Ipak, to nije tako. Ta ljubav je topla. 9. dan ivot je bo anska pri a. On nije va a biografija, veBo ija biografija. U njoj smo mi samo stranice, odlomci i fusnote. Postojanje je veliki orkestar, a mi smo male note i mali instrumenti. Mo emo da sviramo u suglasju sa celinom i to nam donosi sre u. Mo emo da sviramo protiv celine i to e nam doneti nesre u. To je jednostavno tako. Stoga treba da zapamtite, da kada god se ose ate nesre ni, znali vi to ili ne, inite ne to protiv celine. Ispravite to. Vi ste jedini odgovorni. Niko sem vas. Prihvatite svoju odgovornost i uvek kada se ose ate sre ni nau ite iz toga ne to. Verovatno ste se uskladili sa melodijom celine, stoga zapamtite kako

34

se to dogodilo i uvek iznova stvarajte takvu mogu nost da bi se to desilo e e i dublje. Nesre a i sre a su veliki u itelji. Ako smo u stanju da samo posmatramo i u imo od njih, onda nam nije potrebna bilo koja druga knjiga. 10. dan Da bi bla enstvo moglo da se desi, morate da postanete jedinstveni, kao stena. Ljudi su kao pesak, hiljadu delova, gu va, mno tvo, nisu jedno. Bla enstvo e se desiti samo kada postanete jedno, a dotle e va a unutra nja gu va praviti galamu, sukobe, borbu, napetost i strah. Sva ova gu va mora da nestane u jedinstvu. Kada se desi to sjedinjavanje, bla enstvo se javlja kao plod. Bla enstvo je plod unutra njeg sjedinjavanja, a stena predstavlja jedinstvenost. 11. dan Svo postojanje je puno bo anske energije koja vas titi, koja se brine za vas i uvek vam je dostupna. Ukoliko je ne nalazite, sami ste krivi za to. Ako su va a vrata zatvorena, a napolju je sun ano, vi ete biti u mraku. ak i ako su va a vrata otvorena i ako napolju sija sunce, vi mo ete da zatvorite o i i opet ete biti u mraku. Tako je i sa Bogom. Njegova ljubav je uvek tu, ali su na a srca zatvorena. Na inite va e srce dostupnim za Boga, da bi mogli da primate, da pulsirate zajedno u skladu sa celinom. Onda je veliki blagoslov va . 12. dan Oni koji meditiraju su primorani da budu inteligentniji od drugih ljudi. Ukoliko nisu, njihova meditacija je la na, onda oni ne znaju ta je meditacija, onda oni rade ne to drugo u ime meditacije. Osoba koja meditira primorana je da bude osetljivija, inteligentnija, kreativnija, da vi e voli i da se vi e posve uje. Ove odlike se razvijaju same po sebi. Tajna se sastoji u jednoj jedinoj stvari: nau ite da zaustavite um. U trenutku kada znate kako da zaustavite um bi ete gospodar i onda um postaje udesan mehanizam. Koristite ga onda kada vam

35

je potreban, kada elite da ga upotrebite, a ostavite ga po strani kada vam ne treba. 13. dan Budite to vi e svesni svega onog o emu razmi ljate, ta elite, zami ljate, sanjate. Zapamtite da morate biti samo svesni svega. Budite svesni dok hodate, da hodate, dok jedete, da jedete, dok razmi ljate posmatrajte kakve vam misli prolaze kroz um. Jednog dana kada budete nau ili u emu je trik bi ete iznena eni, jer se on nastavlja i u snu. Posmatrajte snove, nastavite da prepoznajete vrstu snova koja prolazi u vi znate da su to snovi. Kada budete u stanju da posmatrate snove nasta e veliki preobra aj. Od tog trenutka vi ete biti novo bi e. Onda ulazite u svet stvarnosti. Posmatranjem snova, misli, elja, polako postajemo posmatra i i vi e se ne poistove ujemo sa stvarima koje posmatramo. Postajemo svedok. Taj svedok je istinska stvarnost. 14. dan Moja osnovna poruka je: ne ivite u strahu, jer se pitanje ka njavanja ne postavlja. Budite hrabri, jer ete samo tako iveti potpunim ivotom. Strah vas blokira. On vam ne dozvoljava da se otvorite. Pre nego to preduzmete ne to najjednostavnije morate da vodite brigu o hiljadu i jednoj stvari, da li e biti ispravno ili ne, moralno ili nemoralno, da li odgovara u enju crkve, da li je u skladu sa knjigama ili nije. Sve to vi e o tome razmi ljate, haos e u vama postajati sve ve i i ve i. Ako jednom po nete stvari da menjate u grehe vi e ne ete mo i da ivite, samo ete ivotariti. Ja prilazim tome na druga iji na in. Postoje gre ke, a ne gresi. Treba zapamtiti jednu stvar: nemojte ponavljati istu gre ku, jer je to glupo. ovek treba da analizira svoj ivot, a u tom analiziranju on ponekad i zaluta. Ukoliko se jako bojite da ete zalutati ne ete mo i da analizirate. Onda se cela ivotna pustolovina uru ava, ubija i uni tava. To su napravili takozvani religiozni ljudi. Oni su religiju na inili tako mra nom, ozbiljnom sa tako izdu enim licem. Poku avam da vam pru im radost, u ivanje, ukus ivota, hrabrost za pustolovine, poku avam da vas oslobodim od straha prema kretanju, da vas usmerim ka istra ivanjima svih mogu nosti u

36

 ivotu, da vas ohrabrim u pravcu va eg irenja, otvaranja i mogu nosti da budete ranjivi. Ne treba da se bojimo jer je Bog na sudija. Kada do e sudnji dan i kada budete videli Boga vi ete mu re i: Jeste, ja pijem molim te da mi oprosti . Poku avam jo po ne to. Mislim da e on to razumeti. Nemojte da brinete o tome. 15. dan Novo je mogu e samo ukoliko se odbaci staro, a staro se te ko odbacuje. Novo je te ko za prihvatanje jer je novo i nije poznato. Ono je kao stranac i duboko u na oj unutra njosti mi ose amo strah i strepnju. Ipak, ovek treba da nau i da voli novo kako bi imao mogu nosti da se razvija. Razvoj se de ava sa hrabro u za odbacivanjem starog i ljubavlju prema novom. To se ne de ava samo jednom, nego svakog trenutka, jer u svakom momentu pone to zastareva, a ne to novo kuca na vrata. Kada se to de ava slu ajte samo ono novo, a ne staro. Staro delovanje je ograni enje, a novo donosi slobodu. Istina je uvek nova. Bog je uvek nov, poput kapi rose na jutarnjem suncu. 16. dan Ne mo ete da dobijete gotovu istinu. Nema je ni u knjigama ni u tradicijama. U nju morate da uronite, da je istra ujete i svako mora u nju da uroni. Mo da sam je ja na ao, ali ne mogu da vam je dam. Ne zato to ne elim da vam je dam, ve zato to to ne mogu da u inim. Ona jednostavno ne mo e biti data, ne postoji na in za to. U trenutku kada je dajete ona postaje la . Morate sami da je na ete. Sveti ljudi (buddhe) mogu vam ukazati na put, ali vi ste ti koji moraju da putuju svo vreme i morate da pre ete taj put. On je dug i naporan, ali veoma lep. Svaki momenat na tom putu je pun iznena enja i svaki momenat je tako udesan. 17. dan Istina je pristupa na samo za istu svest onu koja je ista kao kod dece, svest koja ne zna ni ta. Kada imate puno saznanja, va e ogledalo je prepuno pra ine. Saznanje sakuplja pra inu kao ogledalo. Kada ne znate ni ta vi ste za u eni, va e ogledalo je isto. Ovo isto ogledalo reflektuje istinu.

37

18. dan Istina nije ne to to treba da se postigne, ona je ve u nama. Mi smo istina, tragalac je ono to se tra i, ali mi i dalje jurimo ovamo i onamo tra e i istinu. Nikad je ne emo na i negde drugde, jer jedini na in da se ona prona e jeste da se ona prestane tra iti u spolja njem. Jedini na in da se ona prona e je da se sedne i u miru uroni u svoju unutra njost. Ovde nije re o delovanju, ve pre o nedelovanju. Kada ste u stanju bez delovanja, sasvim mirni, istina e se desiti, ona e izvirati. Ona je uvek bila tu, ali vi niste. Susret e se dogoditi kada i vi budete u svojoj unutra njosti. 19. dan U va oj unutra njosti gori svetlo. Ono je uvek tamo, samo to ga mi nikada ne vidimo. Neprekidno mu okre emo le a i zato smo stalno u mraku. Mi sami stvaramo mrak. Kada se okrenemo u unutra njost, sve je svetlost; kada pogledamo napolje, sve je tama. Ova tama ozna ava na u usredsre enost na spolja nje, zaboravnost na unutra nji svet. Svetlost je na a su tinska priroda i priroda sveg postojanja. Postojanje je sa injeno od svetlosti i zato sve knjige na svetu ka u da je Bog svetlost. Danas se podjednako i savremena nauka sla e da je svemir sa injen od elektriciteta, elektrona. To su nau ni pojmovi, svetlost je pojam koji je poeti niji. Re ite da ete se od sada pa na dalje okrenuti ka svojoj unutra njosti. 20. dan Mi smo ro eni u svetlosti, ivimo u njoj, umiremo u svetlosti i sa injeni smo od svetlosti. Ovo je jedan od najva nijih uvida mistika u svim vremenima. Sa tim se sla u i nau nici u na e vreme, pogotovo to se ti e poslednjih dvadeset godina, morali su da se slo e sa tim. Jopre dvadeset godina nau nici su se smejali misti arima i mislili da oni govore besmislene stvari Da je ovek sa injen od svetlosti? Verovatno govore u metaforama, a ne doslovno. Ipak, misti ari su stvarno govorili doslovno. Danas nauka ne samo da tvrdi da je ovek sa injen od svetlosti ve ka e da je sve sa injeno od svetlosti, od elektrona, elektric-

38

iteta. Nauka je do ovog saznanja do la posle vrlo dugog i napornog puta. Objektivni put je veoma dug put, a subjektivni je veoma lak, najkra i mogu i, jer treba samo da pogledate u unutra njost. Ne treba vam ni ta drugo, nikakvi laboratoriji, instrumenti, nikakvi sofisticirani aparati; sva umetnost koja vam je potrebna je da zatvorite o ii ponirete u sopstvenu unutra njost. To je u stvari meditacija umetnost poniranja. U trenutku kada misli nestanu i kada um postane sasvim miran i tih, vidi se unutra nja svetlost. To je otkri e. Kada jednom vidite sopstvenu svetlost ona e da vas iznenadi, mo i ete je videti i u drugima. Onda celo postojanje nije ni ta drugo do more svetlosti. To nije materija, ve ista energija. 21. dan Zbog na eg straha od mraka, vekovima se o Bogu mislilo kao o svetlosti; on je istovremeno i svetlost i mrak. Mora biti i jedno i drugo, u protivnom mrak ne bi ni postojao. On mora da bude najprimamljivije i najuzvi enije bi e i tvar i misao. Bog mora da bude celina, a celina se sastoji od polarnih suprotnosti. Ne mo e da bude samo svetlost. Zbog svog straha od mraka mi o Bogu nikada ne mislimo kao o mraku. Dopiranje do Boga uz pomo straha nije ispravno. Do njega treba da se dolazi bez straha, u dubokoj ljubavi. Ako gledate u strahu, projektova ete svoj strah. Vide ete stvari kojih nema, a ne ete videti stvari koje su tamo. Kada se ne bojite gledate apsolutno jasno. Strah je poput dima koji se iri oko vas, poput oblaka. Bog se mo e videti samo kroz jasno u, kroz apsolutnu i bezuslovnu jasno u, kroz jasno u i ni ta vi e. Tada je Bog oboje koliko svetlost, toliko i mrak. Tada je on leto i zima, kao i ivot i smrt. Tada nestaje podvojenost i javlja se neraskidivo jedinstvo. Osu eni smo na podvojenost, a toga nas mo e osloboditi samo jedno. Kao kada Plotin ka e: Traganje za Bogom je beg od samo e do samo e. Po nite da gledate na mrak kao na bo ansko. Po nite da gledate na sve stvari kao na bo ansko, jer znali to ili ne, shvatali to ili ne, sve je bo ansko. Nisu va na na a shvatanja samo postojanje je bo ansko. Ako to budemo shvatili, veseli emo se; ako ne budemo, nepotrebno emo patiti.

39

22. dan ovek izgleda vrlo ograni en, vrlo sitan kao kapljica rose. Me utim, on u sebi sadr i okean, sadr i nebeske svodove u sebi. Ako pogledate spolja, vrlo je mali i sitan; samo prah, ni ta naro ito od praha e postati prah. Ako pogledate iz nutrine, iz njegovog sredi ta ovek je celi svemir. U ovome je razlika izme u nauke i religije; nauka gleda oveka spolja i ne nalazi ni ta duhovno, ni ta bo ansko. Nalazi samo fiziolo ko, hemijsko, biolo ko, jednu drugu vrstu ivotinje. Zato nau nici i dalje izu avaju ivotinje da bi razumeli oveka. ivotinje su jednostavnije, lak e se njima upravlja i zato nau nici i dalje izu avaju pacove. ta god da zaklju e, insistiraju da je isti slu aj sa ljudskim rodom, to je naravno samo malo slo enije, ali je u osnovi isto. Nauka je svela ljude na pacove. Po njihovom ovek se mo e samo razumeti prou avanjem pacova ili pasa. ovek mo e samo da se shvati razumevanjem ljudi kao to su Buda, Hrist ili Kri na. Imajte na umu da je ovo jedna od najosnovnijih stvari; ne mo ete razumeti uzvi eno razumevanjem primitivnog, ali mo ete shvatiti primitivno razumevanjem uzvi enog. Uzvi eno sadr i primitivno, ali primitivno ne sadr i uzvi eno. Jedini na in da razumemo oveka jeste da ga ne gledamo spolja, ne shvata posmatranjem, ve meditacijom. ovek mora da ponire u svoju unutra njost, u svoju vlastitu subjektivnost. Kada se tamo zaustavi oseti e najve e strahopo tovanje - ovek nje ni ta drugo nego Bog. 23. dan Na dalje nauka tvrdi o ljudima: Vi ste samo ivotinje. Ljudska bi a su samo jedna ivotinjska vrsta. Ovu ideju propagiraju ve vi e hiljada godina; ona je veduboko prodrla u na u krv, kosti, u samu na u sr . Mi nismo ivotinje, zapravo, ni ivotinje nisu ivotinje. Mi smo bo anski, a takve su i ivotinje. Religija je uvre ena na ovom vi enju oveka kao bo anskog bi a i vi enju svemira kao bo anskog. Nauka sve svodi na najprimitivniji zajedni ki imenilac. Ako mu donesete lotosov cvet, re i e da je cvet samo blato jer raste u blatu; proizilazi iz blata. Ako mistiku donesete blato on e re i: Ne

40

brinite, postoje hiljade lotosovih cvetova skrivenih u ovom blatu, jer oni rastu iz blata. Religija gleda sa najuzvi enije ta ke i tu ta ku smatra odlu uju im iniocem. Nauka posmatra sa najprimitivnije ta ke i nju smatra odlu uju im iniocem. Od ovog momenta va e vi enje mora da bude ovako: Vi ste bo anski, a takav je i ceo svemir. S takvim vi enjem lako ete se uzvisiti, jer ako ne postoji mogu nost za ne to uzvi enije, tada ovek zaboravlja sve o svom vlastitom preobra aju. Ako postoji mogu nost, on e se dr ati te mogu nosti. Mogu nost postoji. Svi ljudi (buddhe) su dovoljno uverljivi, oni su dokaz za to. 24. dan Svi su Bog. Niko ne mo e biti ne to drugo, jer samo Bog postoji. Bog je isto to i postojanje. Biti zna i biti Bog. Me utim, mi se toga ne se amo; na to smo zaboravili. Zato nije pitanje kako posti i bo ansko, nego kako se setiti bo anskog. Ovo je zaboravljeni jezik. Nastojim da vam pomognem da se setite ne ega to ve postoji. Nije potrebno ni ta postizati, samo treba sami da otkrijete sebe, da otkrijete ko ste i tako da saznate da ste Bog. U momentu kada saznate da ste Bog, celo postojanje postaje bo ansko i svi su Bog. To je beskrajna radost, celo postojanje vam izgleda bo ansko; okru eni ste bogovima. Naravno da e se u va em srcu roditi velika radost. 25. dan ovek je most izme u ivotinjskog i bo anskog sveta. ovek je upravo u sredini; on je prolaz; zato ovek nije stvarno bi e. Lav ima odre eno bi e, ru in grm ima odre eno bi e, stena ima odre eno bi e, ali ga ovek nema. ovek je postojanje, a ne bi e. On postaje bi e samo kada natkrili ljudsko, kada postane Buddha ili Hrist. Tada posti e bi e, ali prestaje da bude ovek, samo prelazi preko mosta. Pre ite preko mosta. Zapamtite: ne gradite ku u na mostu, njega samo treba pre i, on je ne to to treba natkriliti i u tome je ovekova lepota. Ni jedan pas ne mo e da postane ne to drugo osim psa. Ni jedna stena ne mo e postati ne to drugo osim stene. Oni imaju odre eno bi e, nemaju mogu nost za razvoj. Jedino se ovek razvija, jedino on ima mogu -

41

nost pustolovine, mogu nost puta u nepoznato. Najve a i najmo nija ovekova lepota je to on mo e da nadma i sam sebe. Ovo izgleda nemogu e. Me utim, ako sko ite to postaje mogu e. Za one koji o tome samo razmi ljaju to e postajati sve manje i manje mogu e. to vi e razmi ljate, izgleda vam sve manje mogu e. To je za hrabre ljude koji e sko iti. Ka e se: Dva puta razmisli, pre nego to sko i . A ja ka em: Prvo sko ite, a zatim razmi ljajte koliko elite! Dvaput ili triput koliko elite. Ne brinite, razmi ljate koliko vam srce eli ali prvo sko ite! 26. dan Meditacija vas vodi prema okeanskom od sitnog prema beskrajnom, od ograni ene strukture tela i uma u neograni enu svesnost, od odre enog do beskrajnog, od vremena do ve nosti, od ro enja i smrti do ve nog ivota. Jedino se tra i da se odbaci pojam ega, to inteligentnom oveku nije te ko da u ini. to je ovek inteligentniji, utoliko e lak e odbaciti ovaj pojam jer mo e videti da je on apsolutno pogre an. Mi ne mo emo biti odvojeni u odvojenosti ne mo emo postojati ni za momenat. Ako ne udahnemo, nesta emo. Neprestano izmenjujemo ne to sa celinom Disanje je most izme u nas i celine. Ono je poput korena u celini. Ako i upate stablo iz zemlje, ono zapo inje da umire, jer gubi svoj koren preko koga se hranilo. ovek umire ako prestane da di e. Disanje je suptilan na in postajanja ukorenjenim u celini. Sama redah zna i ivot, jer bez daha nema ivota. Dah je jedini znak da je ovek iv. Ako ovek di e on je iv, ako ne di e zna i da je mrtav. Me utim, dah ne mo emo videti, niti ga mo emo izmeriti. S druge strane stalno i svakog momenta uzimamo ne to od postojanja. Ako pogledamo ivot vrlo lako mo emo shvatiti da je ego la an pojam. U momentu kada odbacite ego, uklonjene su sve prepreke, uroni ete u okean i sjediniti se s njim. To e biti iskustvo pravog zanosa i prave slobode.

42

27. dan Meditacija je umetnost pristajanja uz vlastito sredi te. Mi ivimo na periferiji kako sa periferije da sko imo u sredi te? U tome je sva umetnost. Ovo zovem umetno u umesto naukom, jer je nauka previ e matemati ka, a umetnost je slobodoumnija, poeti nija. U nauci nema izuzetaka, ona sledi univerzalne zakone. U umetnosti postoje izuzeci, zapravo svaki pojedinac dosti e svoje sredi te na razli it na in od svih ostalih, svaki pojedinac u sebi ima ne to jedinstveno. U tome je bo anstvenost i velika milost svemira on stvara samo jedinstvene osobe. Meditacija je most izme u periferije i sredi ta, izme u spolja njeg i unutra njeg, izme u uma i ne-uma, izme u tvari i svesnosti. 28. dan Meditacija je najve e udo koje postoji. Ona je najve i poklon koji su probu eni ljudi poklonili ove anstvu. Nauka je dala mnogo stvari, ali ni jedna se ne mo e uporediti sa meditacijom. ovek ne mo e pojmiti da e nauka ikada mo i da d ne to to se mo e uporediti sa meditacijom. Do sada je meditacija najve i poklon ove anstvu i zauvek e ostati najve i poklon. Ovo se mo e sa sigurno u predvideti iz jednostavnog razloga to nauka i dalje nastavlja da prou ava objektivni svet, dok vam meditacija daje vlast nad subjektivnim postojanjem, s va im unutra njim svetom, a unutra nje je uvek uzvi enije od spolja njeg. Nauka ne mo e biti ve a od nau nika, jasno, predmet ne mo e biti uzvi eniji i vredniji od posmatra a. 29. dan Strah od nepoznatog nas dr i zavisnim od svih vrsta patnji. Patnja ne zavisi od vas, vi ste zavisni od nje. Ljudi vole patnju vi e od ni tavila. Ni tavilo ne samo da je bolje od patnje, ono je bolje od bilo ega drugog, bolje je od svega. Postati ni ta, biti niko, biti isto ni tavilo svakako zahteva hrabrost. Ono je polazak na najudaljeniju obalu, a da se ne zna postoji li ona ili ne i gubitak ove obale koju vrlo dobro poznajemo, kora anje krupnim koracima prema ne emu to bi moglo biti i ne bi moglo biti nema jemstva. Zbog toga vam je potreban u itelj. U itelj nije jamstvo nepoznatog, za nepoznato, nego svedok. On mo e da vam jam i istinu. Sve to deli s vama glasi: Ovo postoji ja sam ovo upoznao i o tome svedo im. I ako, gleda-

43

ju i ga u o i, mo ete osetiti poverenje, ako mo ete osetiti njegovu ljubav i svoju ljubav prema njemu, tada se ne to tajanstveno pokre e u vama, ne to tajanstveno se doga a. Ova tajanstvena veza je sledbeni tvo, to je sanjasa. Ovo je najtajanstvenije iskustvo ivota. S njom se ne mo e uporediti ak ni iskustvo ljubavi. 30. dan ovek mo e iveti na dva na ina. Mo e iveti zatvorenim ivotom za svih strana, izolovan. Postoje razlozi zbog kojih milioni ljudi biraju ova na in ivota. On je uvan, siguran i udoban, me utim oni propu taju ne to mnogo vrednije, propu taju pustolovinu, propu taju traganje za istinom, propu taju bo ansko, propu taju ljubav i propu taju svetlost. Zapravo propu taju sve, ostaje im jedino udobna smrt. Njihov ivot je ivot u grobu. Naravno, u grobu nema opasnosti, ne mo ete ponovo umreti. On je najsigurnije mesto. Ina e, ma koliko bili sigurni, vi ste izgubili ivot. Bo anstvo je mogu e samo kada ovek nau i da ivi drugom vrstom ivota. Prva je hermeti ki zatvorena, ali je ona izbor miliona, a ujedno i razlog tome to su oni samo hodaju i grobovi - ive samo u ivotinjskom smislu ivota, zapravo vegetiraju. Oni nemaju du u. Kada ovek po ne da ivi opasno, prvi put po inje da ivi. iveti opasno zna i iveti bo anski. Opasno su iveli i Isus i Buddha i Sokrat, a i Al Hilaj Mansur je iveo opasno. Dakle, oni su bili ljudi koji su doprli do najvi eg vrhunca individualnosti, popeli se na Mont Everest svesnosti. 31. dan Bog nema oblik, nema ime, nema definicije. Bog se ne mo e definisati, ni opisati, ni izraziti. Zato je sve ikada izre eno o Bogu pogre no. U momentu kada se izgovori postaje pogre no. ovek mo e ispravno govoriti o Bogu jedino ako uti. Izgovorite li jednu jedinu repropusti ete pravo zna enje. Ni ta se ne mo e izre i o Bogu, ali on mo e postati iskustvo. Ne postoji dokaz niti kakva logi ka sigurnost, ali postoji ne to egzistencijalno. Sanjasi na nov na in gledaju na stvari. Taj na in se sastoji od posmatranja stvari tako da Bog zapo inje svuda da izvire. Iako nema nikakvog oblika izra ava se u svim mogu im oblicima.

44

U jednom smislu je jedan talas okean, a u drugom smislu su svi talasi okean. U jednom smislu ni jedan oblik nije Bog, a u drugom svi su oblici bo anski. Um ga ne mo e saznati jer jedino mo e ovladati oblicima. U saznavanju onoga bez oblika mora ete da iza ete izvan uma, da odbacite svoj um makar na nekoliko trenutaka svaki dan, kako biste mogli da se okupate Bogom. Ovo su istinski trenuci, jedini trenuci u kojima ivite, svi ostali trenuci samo proti u, ne e biti sa uvani. Samo oni trenuci u kojima ste iveli s Bogom, u bo jem prisustvu osta ete sa uvani.

45

 ETVRTI MESEC MEDITACIJA JE PLAMEN 1. dan Tecite s rekom, idite s rekom, prepustite joj se potpuno, ona se ve uliva u okean, pa e tako i vas odneti do okeana; ne treba ni da plivate. Okean predstavlja postojanje, a ako ga ne prona emo ne mo emo biti zadovoljni zbog ograni enja, usled granica. Sve granice su prepreka. U momentu kada reka uti e u more postaje beskrajna, postaje ve na. Cilj sanjase je da vam pomogne da dospete do beskraja, do ve nosti, do neograni enog, nediferenciranog, neizrecivog. 2. dan iveti zna i stalno te i, stalno se kretati. Nastavite da dohvatate najudaljeniju zvezdu. U ivajte u samom putovanju, ne brinite previ e o ciljevima, oni su samo opravdanje za to da ovek mo e i i dalje na svom putu. Zapravo ciljevi u ivotu ne postoje. ivot je hodo a e, hodo a e prema ni emu, hodo a e niotkuda, naprosto hodo a e. Razumevanje ovoga e vam doneti veliku slobodu, done e vam oslobo enje. Nesta e sva nezadovoljstva, brige i ljutnje, nesta e jer kada ne postoji cilj ne mo ete da ne uspete. Neuspeh je na a zamisao jer mi verujemo u cilj. Ja na primer, ne mogu da ne uspem, jer nemam cilj. Nikada nisam nezadovoljan, jer nikada ni ta ne o ekujem. Ako se ne to dogodi, dobro; ako se ne dogodi, jo bolje! Uvek su dobra oba na ina. Osnova mog u enja glasi: ivite u svakom trenutku u njegovoj potpunosti. Ovo nije kretanje prema nekom cilju. Ina e, ovo je u po etku vrlo te ko i zato vam dajem la ne ciljeve i svrhe. Oni su samo igra ke i mo i ete da nastavite bez njih. Kada jednom budete u ivali na samom putu, vi e ne e biti razloga za postavljanje nekakvog cilja. Tada ne ete tragati za zna enjem ivota, ivot je sam svoje 'zna enje u njemu je sadr an njegov kraj. Ovo je stanje potpune slobode.

46

3. dan Sloboda je jedno od najzna ajnijih svojstava. Zapravo, zbog slobode sve to postoji sjajno cveta. Mo ete voleti samo ako ste slobodni, za istinom mo ete tragati samo ako ste slobodni, mo ete se veseliti samo ako ste slobodni. Zato sloboda mora da postane sam temelj sanjase. Ne elim da pripadate nekoj crkvi, veri, naciji ili rasi. To su sve ru ne stvari. ovek se mo e osloboditi svih ovih besmislica. Naprosto mo e biti ovek nema potrebe da bude hri anin, hindus, musliman; niti ima potrebe da bude indijac, amerikanac ili nemac. ovek mo e da se oslobodi svih tih ograni enja. Postoje tamnice u kojima je zarobljen va duh. Pobegnite napolje! Sve zavisi od vas. Ako u estvujete u ovakvim podelama, u estvujete u vlastitom ropstvu. Nemojte vi e u estvovati. Ograni enja vam ne postavljaju drugi, nego vlastita nesvesnost. Zato postanite svesni svog u estvovanja u vlastitom ropstvu, sama svesnost e biti dovoljna da vas oslobodi tog ropstva. Sloboda je va a priroda; ona se ne posti e. Samo kada ropstvo nestane, ovek postaje slobodan; kada ropstva vi e ne bude, sloboda e zapo eti da izvire u unutra njosti va eg bi a. Sa slobodom ivot dobija neizrecivu lepotu. Tada sve postaje mogu e ljubav, istina, bo ansko. 4. dan Mi smo seme, ali ne bismo imali sre e kada bismo umrli kao seme. Moramo postati cve e koje miri e, samo tako emo biti ispunjeni. Stablo je ispunjeno kada procveta u prole e, kada se oslobodi, preto i svoje srce u boje, u miris i radost. Kada stablo ple e na vetru i na suncu ono je ispunjeno. Nastojim da vas u inim svesnim va ih velikih mogu nosti, va ih beskrajnih mogu nosti, visina do kojih mo ete dopreti i dubina do kojih mo ete ponirati. Va e istine su vi e od Himalaja, a va e dubine dublje od Tihog okeana. Jednom kada bude spoznali vlastite dubine i visine, ivot e postati samo zahvalnost. Toliko ste dobili od postojanja. Ono je preto ilo svu svoju kreativnost u va e bi e i u inilo vas je tako neizmerno bogatim a ivimo kao prosjaci. Moj sanjas predstavlja objavu da vi e niste prosjaci, nego vladari.

47

5. dan Dok do ivljavate vi e iskustava prikuplja se vi e uspomena i nastaje brdo zaista ogromno brdo. Ono se ru i na ljude. U momentu kada spoznate koliko je beskorisno, mo ete ga odbaciti. Ne zavisi ono od vas, nego vi zavisite od njega, zato ga naprosto pustite. Slede a stvar koja dolazi posmatranjem jeste svest o tome da budu nost jo nije do la, za to biste brinuli o njoj? Kada bude do la vide emo kako emo se poneti. Ne treba se o njoj brinuti. Mo da i ne e do i, ili e do i na na in kakav vam je sada nezamisliv. Budu nost se ne mo e predvideti. Devedeset devet posto svega to o njoj mislite nikada se ne e dogoditi. Zato je glupo gubiti energiju radi tog jednog procenta. Kada jednom ovo uvidite povu i ete se iz budu nosti a pro lost i budu nost su sto posto od va eg uma, sav njegov sadr aj. Pedeset posto pripada pro losti, a pedeset posto budu nosti. U sada njosti nema sadr aja. Ako je neko sada i ovde, tada svesnost postaje prazna. Mo ete uvideti, kad god posmatrate svoj um, u njemu se uvek kre e ne to pro lo ili ne to budu e. to se ti e sada njeg trenutka, svesnost je ista, a meditant se laganim, laganim odbacivanjem pro losti i budu nosti po inje sme tati u sada njosti. iveti sada i ovde zna i iveti religioznim ivotom. Ovo je ista svesnost, a sve to se doga au istoj svesnosti jeste vrlina. Sve to budete inili bi e ispravno. Kako god se budete poneli bi e ispravno, nikada ne e biti razloga da se kajete zbog svojih postupaka niti ete zbog njih ose ati krivicu. 6. dan Sve to ima neko ograni enje to e vas zarobiti. Sva ograni enja se moraju natkriliti. Kada stignete do ta ke gde za postojanje va eg bi a vi e nema ograni enja, kada ste naprosto bez ikakve definicije, kada ste nadi li sva ograni enja tela i uma, ulazite u okeanski svet. Zato ne treba da zavisite ni od ega, ne treba ni za ta da se vezujete. Ostanite nevezani, tako da ne bude spre en va tok. Ostanite sli ni reci koja te e kroz mnoga podru ja, kroz mnoge prekrasne doline, planine, ume i stalno se kre e. Prolazi kroz mnoge prekrasne prizore, ali se nigde ne zaustavlja. Kre e se sve dalje, dok ne do e do okeana. Budite kao reka, teku i, nikada se nemojte

48

vezivati jer ete ina e postati bara. Ona nikada ne dose e okean, to mo e samo reka. Zato ostanite otvoreni, bez kraja i nastavite da te ete. Tada okean ne e biti daleko. Koliko god bude udaljen, ne e biti daleko. 7. dan Nastojim da vam pomognem da sebe prihvatite onakvim kakvi jeste i da stalno tra ite, da tragate za svojom izvornom du om. Ona je zatrpana s nekoliko glupih ideja da ete morati da se rasteretite, da se ispraznite. Jedino kada se oslobodite svih tih besmislica koje ste primili od drugih bi ete sposobni za taj prvi dodir, za prvu vezu s vlastitim bi em. Ovo je neizreciva sloboda. Ovo je sloboda od vremena, sloboda od uma, sloboda od smrti. Odjednom ulazite u dimenziju ve nosti; odjednom postajete savremenik Bogu. Jedino je ovo vredno poku aja i vremena. 8. dan Duboko u srcu treba razumeti da je ivot poklon od neizmerne vrednosti, da je svaki trenutak toliko dragocen da se ne sme uludo potro iti. To je istinska prilika za razvoj. ovek ne bi trebao da skuplja arene kamen i ei koljke na morskoj obali, nego da ini ne to va nije, ne to zna ajnije. ovek treba da pogleda u vlastitu unutra njost. Ne sme ostati da razmi lja samo o spolja njim stvarima, jer ljudi tako uludo tro e svoje ivote. Mora po eti da traga u unutra njosti i sve dublje da ponire u svoju svesnost kako bi osetio svoje sredi te. U momentu kada bude osetio vlastito sredi te dobi e odgovor na sva pitanja; sve zagonetke e nestati, vi e ne e biti zbrke i sve e biti jasno, kristalno jasno. Mo i ete da vidite kroz sve. Ovo je as kada ovek shvati koliko je dobio od svemira i kolika je na a nezahvalnost svemiru. Zahvalnost je osnovni zahtev religioznog ivota, a molitva, ljubav i milost ra aju se iz zahvalnosti. Me utim, ovek mo e osetiti zahvalnost samo ako ose a vrednost, beskrajnu vrednost ivota i neprocenljivu vrednost postojanja.

49

9. dan Kada jednom budete probu eni zapo e ete da ivite na potpuno druga iji na in. Iako va ivot ostaje isti, vi ne ete biti isti, va pristup e biti druga iji i sam va stil e biti druga iji. ive ete svesnije. Vi e se ne ete spoticati u mraku. ive ete srcem, a ne vi e razumom. Va ivot e postati ljubav, predanost. Bi e pesma, ples i slavlje. Naravno da ete s ovim zaraziti sve to bude s vama dolazilo u dodir. Ovo je zaraza. Ovo je poput vatre, poput po ara; samo se iri. 10. dan Bog je neograni en, beskrajan, ogroman. Bog je kao okean, a mi smo kao kap rose. Treba da nau imo kako da nestanemo u okeanu. Za to je potrebna velika hrabrost, jer nestajanje u okeanu podrazumeva smrt kapi. Sve dok ovek ne umre kao kap ne mo e da se rodi kao okean. Kada seme umre, ra a se veliko drvo. Seme nestaje i u tom nestajanju se pomalja drvo. 11. dan Za Boga ne postoji mrak, za svetlost ne postoji mrak. Mrak postoji samo kada je svetlost odsutna; zato se nikada ne susre u. Svetlost ne zna za mrak. Kako bi svetlost mogla znati za njega? Kada je ona prisutna, mraka nema. Mrak je samo odsustvo svetlosti. Bog ne poznaje mrak. Mi poznajemo samo mrak tako vi e ne vidimo most koji nas povezuje s Bogom. Tako e moramo da dosegnemo ta ku na kojoj nestaje mrak i ostaje samo svetlost. Toga dana, kada za vas nestane mrak, nasta e velika sve anost, to e biti dan velikog blagoslova. Ovo e se ostvariti kada budete shvatili da ste svetlost. 12. dan Postanite bla eni, postanite prosvetljeni. Plamen vepostoji. Ne morate initi ni ta, samo ga treba otkriti. On je u va oj unutra njosti, zato nikuda ne treba i i dalje. Budite samo mirni, nepomi ni, ponirite tragaju i u sebi. Mora ete pro i kroz stra nu gu vu misli i elja, ali ona nije tako velika kao to vam se ini spolja. Da, mora ete se gurati pomalo i izvla iti, i mora ete pomalo da se borite za prolaz do ulaza. Ina e ovo je prelepa igra, ovo je zabava. Meditacija je zabava. Kada jed-

50

nom budete sposobni da pro ete kroz gu vu u otvoreni prostor vlastitog unutarnjeg bi a vide ete plamen. On je va e unutra nje bi e. Ovaj plamen je deo velikog plamena postojanja, deo univerzalnog plamena. 13. dan ovek je zatvorena knjiga. Stalno itamo nekakve vede, biblije, kurane, a nikada ne itamo vlastito unutra nje bi e. Sve to je sadr ano u spomenutim knjigama sadr ano je u vama, sadr ano u apsolutnoj isto i. Vede, biblije, kurani su zatrovani. Po prirodi stvari, u momentu kada pro itate o istini ona postaje la , im ste je izgovorili ve ste je u inili la nom. Ona ostaje istina samo kada ivi u va oj nutrini u dubokoj ti ini. Samo unutar vlastitog bi a prona i ete miran, mali glas bo ji. Potrebno je ispuniti samo jedan uslov: postanite mirni, tihi, be umni, kako biste ga mogli uti i kako biste ga mogli razumeti. 14. dan U va oj istinskoj stvarnosti vi ste Bog. Mo da ste zaspali i samo sanjate da ste prosjak, da ste mu karac ili ena, da ste beli ili crni, da ste ovo ili ono, da ste siroma ni ili bogati, ali sve su to samo snovi. Kada um prestaje da sanja ostaje samo jedno, a to je: Ja sam Bog. Umreti a da to ne saznate, zna ilo bi da ste stalno iveli jalovo. ovek je ispunjen samo ako sazna Ja sam Bog, a to nije pitanje verovanja. Vekovima vesve tenici govore da je kraljevstvo bo je u vama, ali njihove re i ne poma u to morate iskusiti sami. Verovanje je lako. Mo ete po eti da verujete da ste Bog, ali e to samo biti megalomanija, samo ludilo. To je pitanje iskustva. Kada verujete da ste Bog i ka ete Ja sam Bog, to ja postaje vrlo va no, a Bog je samo san. Kada iskusite Ja sam Bog, ovo ja je samo re , samo izgovorena re , a jedino je Bog stvaran. U tome je razlika izme u ludaka i mistika. I ludak mo e da izjavi Ja sam Bog, ali on samo izjavljuje Ja sam. Ovde se u izjavljivanju, Ja sam Bog radi o pravom egu. On sebe veli a. Mistik isto tako ka e Ja sam Bog, ali on time izjavljuje Ja ne postojim zato to sam(o) Bog (postoji).

51

Ne govorim vam sve ovo da biste meni poverovali. Ovo treba iskusiti. Ne dozvolite da vam ivot pro e, a da ovo niste iskusili. Ovo je prilika da iskusite sopstvenu realnost. 15. dan Dok ovek ne shvati sopstvenu bo anstvenost nije postigao ni ta, ivot mu je proma en. ovek ovo mo e da shvati, to je pravo svakog oveka po ro enju; ali e morati to da zahteva i da radi na tome, da bude vrlo kreativan i koristi svaku priliku za svoj razvoj. Da se razvija izvan ljudskog, natkrili ljudsko i postane bo anstven jer je to na a realnost. 16. dan ovek nije mali kao to se ini, nego je ogroman, strahovito prostran. On je okeanski. ak i okean ima ograni enja, a ovek ih nema. ak ni okean nije toliko prostran. ovekova prostranost je jedini dokaz da postoji Bog. Bog je drugo ime za ovekovu prostranost. Mi nismo ograni eni ni svojim telom, niti svojim umom, nego smo izvan njih. Ceo proces sanjasa je poput lju enja luka. Postoje mnoge ljuske izjedna avanja, a mi moramo vrlo polako da odbacujemo sve ove ljuske, jednu po jednu. Na kraju ne ostaje ni ta a to ni ta ste vi. Jedino ni ta mo e da bude prostrano. Ne to, bilo ta, mora biti ograni eno. Jedino ni ta je neograni eno, zato je Bog krajnje ni tavilo. Bog nije bi e, nego krajnje ne-bi e. On nije neko, nego apsolutno niko. On je samo prisustvo, beskrajno i neograni eno, a to smo mi sami. Mi nismo druga iji od Boga; i mi smo deo tog beskraja. 17. dan Sve vredno u sebi, u samoj svojoj sr i, nosi sklad. Bez sklada ne postoji Bog. Sklad u postojanju dokazuje da to postojanje ne to nevidljivo povezuje. Bez sklada ne postoji ljubav. Me utim, taj nevidljivi konac niko ne mo e videti. Svi ovo mogu osetiti. Ljubav ini oveka svesnim injenice da nije sve vidljivo. Postajete svesni da mo da postoji ne to vi e od onoga to vidite. Realnost se ne zavr ava vi enjem. Postoji i drugi nivo ose anja, mnogo dublji i mnogo bitniji. Bez sklada nema radosti. Kada ste u skladu iz vas

52

spontano, prirodno zra i veselje. To postaje va a vibracija. Skladna osoba mora biti vesela i mora biti lepa. Ovo je neizbe no, jer ne postoji ni ta lep e od vedrine, niti gracioznije od harmonije. 18. dan Ljubav nije ni ta drugo nego nestajanje kapljice rose u okeanu. Uz to se ovom potpunom predavanju postojanju gubi ovekov ego. To je susret sa celinom, odbacivanje vlastitih ograni enja i identiteta. To je napu tanje samog sebe. U momentu kada napustite samog sebe, odjednom postajete okeanski, prostrani. Mi zavisimo od svog identiteta, titimo ga, borimo se za njega, spremni smo ak i da umremo za njega. Ovo je naprosto nerazumno jer je ego najbla a stvar u postojanju. On je samo vru vazduh, on istinski ne postoji. On je kao mrak. Mrak mo ete videti, vidite ga svaki dan, ali on kao takav ne postoji. Mrak je samo odsustvo svetlosti samo po sebi ni ta, jedino odsustvo svetlosti. Upalite svetlo i mraka ne e biti, ne ete ga ni videti kako izlazi. Ugasite svetlo i mrak e se odjednom pojaviti. On ne ulazi, mo ete dr ati zatvorenim prozore i vrata. Dolazi niotkuda jer ne postoji, on je samo odsustvo. On ne dolazi, niti odlazi. Svetlost dolazi i odlazi jer svetlost jeste. Ista ova istina vredi i za ego. Ego je odsustvo ljubavi. U momentu kada unesete ljubav, ego nestaje. Ni ta drugo ne morate raditi s egom; samo po nite da volite, bezuslovno da volite. 19. dan Ljubav nije namenjena nikome posebno; samo volite - to mora biti va a osobina. Ona nu no ne mora biti veza. Ljubav mora biti poput mirisa. Cvetu nije va no dolazi li iko da bi ga osetio. ak u bespu ima Himalaja, gde nema nikoga, cvetaju hiljade cvetova i ire se mirisi. Na Himalajima postoji cela dolina prepuna udesnog cve a. Ljudi su je posmatrali samo sa vrhova, niko nije mogao si i jer je to bilo previ e opasno. Ljudi znaju za to cve e, ali mu niko jo nije osetio miris, a ono je vrlo psihodeli nih boja. Cvetovi su vrlo daleko, ali se zbog toga nimalo ne brinu, savr eno su sre ni. Ljubav mora biti va e svojstvo. Ako volite, jednog dana ete naprosto postati ljubav; ak ne voljenje nego ljubav. To e postati

53

dan velikog otkri a. Istog asa e kapljica rose nestati u okeanu i postati okean. 20. dan Ovo je itava tajna na putu ljubavi: nemotivisana ljubav preobra ava celo va e bi e u energiju ljubavi, postati energija ljubavi zna i postati bo anski. Ni ta drugo nije potrebno. To je vi e nego to ovek mo e da tra i, vi e nego to mo e da sanja. Donosi apsolutno zadovoljstvo, daje cvetanje. Vi cvetate; u va oj unutra njosti se otvaraju cvetovi svesnosti. 21. dan Meditacija vas samo dovodi do vrata. Ina e, to je najlep e putovanje od razuma do srca, od logike do ljubavi, od saznanja do ose anja. Zato je pesnik bli e od nau nika, igrabli e od politi ara, ljubavnik bli e od poslovnog oveka. Me utim, pesnik e postati svestan ovog koraka jedino u meditaciji; ina e bi ovek stao na vratima hrama okrenut le ima. Na ovaj na in stoji pesnik: stoji na vratima hrama, ali gleda napolje. Mistik stoji na istim vratima, ali gleda unutra. Njih dvojica stoje na istoj ta ki; razlika je samo u meditaciji. Meditacija vam okre e pogled za sto osamdeset stepeni; ne gledate napolje, nego unutra. Smerovi pesnika i mistika su razli iti. Oni su sme teni na istom mestu; pesnik i mistik stoje na istim vrataima. Samo pesnik gleda napolje, a mistik gleda unutra to ini razliku, stvara najve u razliku. U momentu kada mistik pogleda unutra on e jurnuti unutra, ni ta ga u tome ne mo e spre iti. Poriv za prodiranjem (unutra) je neodoljiv. Meditacija vam omogu ava poslednji korak. Zato skupite svu snagu, neka celo va e bi e bude samo jedno, stalno pamtite ovu jednu re - meditacija ulo ite u nju svu svoju energiju kako bi mogla postati va a realnost. 22. dan Kod ulaska u meditaciju jedno od najosnovnijih svojstava je strpljivost. ovek ne mo e da se uri. to se vi e bude urio, to e

54

ovo du e trajati. Ako je sposoban zauvek da eka s ljubavlju i verom ovo se mo e dogoditi u jednom jedinom trenutku. Mo e se dogoditi odmah i neposredno; sve zavisi od toga koliko je ovek strpljiv. Dobro zapamtite, dok meditirate nikada nemojte razmi ljati o ishodu. On e ve do i. Verujte! U ivajte u meditaciji samoj po sebi, nemojte biti pohlepni u njoj, ne predo avajte nikakve ambicije. Kada budete mogli obavljati meditaciju a da ona ne bude sredstvo nego samo meditacija, tada e ona mo i da promeni celo va e bi e. Preobra aj je lak. ovek mora da nau i umetnost strpljivosti to je ljudski rod potpuno zaboravio. Svi se tako ure, svi bi odmah sve hteli. Niko nije spreman da eka. Zato u svetu religije postoji toliko opsenara. Kada tra ite instant kafu, tada e se na i trgovac koji e vam je prodati i iskoristiti vas. Ja nastupam strpljivo, beskrajno strpljivo tako je udesno kada se preobra aj dogodi poput instant kafe. Me utim, uslov mora biti zadovoljen. Ovo je paradoksalno, kao i sve ostalo povezano je sa istinom; mora biti paradoksalno jer se istina nu no izuzima iz svoje suprotnosti. 23. dan ovek u meditaciji mora biti razigran, mora nau iti da u iva u njoj kao u zabavi. Ne sme biti ozbiljan ako ste ozbiljni ne ete uspeti. ovek u nju mora ulaziti s veseljem. Uz to mora zadr ati svest o tome da tone u sve dublje opu tanje. Ovo nije koncentracija, upravo obrnuto: ovo je relaksacija. Kada se budete potpuno opustili, prvi put ete osetiti vlastitu realnost, suo i ete se sa vlastitim bi em. Kada se ne im bavite, tako ste zabavljeni time da ne mo ete sami sebe videti. Va a aktivnost stvara oko vas toliko dima i di e toliko pra ine da je treba potpuno prekinuti, najmanje nekoliko sati dnevno. Ovo va i samo za po etak. Kada jednom budete nau ili umetnost opu tanja, tada ete mo i ne im da se bavite i uz to da budete opu teni, jer ete znati da je opu tenost ne to toliko unutra nje da joj ni ta spolja nje ne mo e zasmetati; aktivnost e se nastaviti na periferiji, a va e sredi te e biti opu teno. Zbog toga je samo po etnicima potrebno prekidanje aktivnosti za nekoliko sati dnevno. Kada ovek jednom nau i ovu umetnost, bez sumnje e

55

mo i 24 sati dnevno da bude meditativan, a uz to da obavlja sve obi ne ivotne aktivnosti. 24. dan Meditacija vam pru a dve stvari: prvo vas u ini svesnima lepote koja oko vas postoji i osetljivim na ovu lepotu, a zatim vas u ini lepim i na odre en na in laganim. O i vam se ispune lepotom jer je celo postojanje lepo; samo treba da pijemo s tog izvora, treba samo da dopustimo da lepota u e u nas. Obi no ovek nije svestan lepote koja okru uje postojanje. Svesniji je onoga ru nog, zato to um stalno tra i negativno. On broji trnje, a propu ta ru e. Broji rane, a propu ta blagoslove. To je put uma. U momentu kada se budete okrenuli meditaciji, kada se budete samo malo sti ali i budete smireniji, opu teniji i mirniji u svom bi u, odjednom ete postati svesni lepote stabala, oblika, lepote ljudi i svega to postoji. Sve je lepo jer je puno bo anskog; ak su i stene preplavljene bo anskim. Nema ni ega to ne bi bilo bo ansko. Kada jednom zapo nete da saznajete sve ove divne dimenzije, krajnji ishod e biti da ete, okrepljeni ovim divnim iskustvom muzikom, poezijom, plesom i sve ano u, ljubavlju vi postati lepi. Prirodni je ishod da se gracioznost ra a u va em bi u. Ono zapo inje da zra i. Ovo svi mogu videti, sem onih koji su odredili da ne e, ali to je druga stvar. Ako ovek eli da vidi, to e biti vidljivo. Samo ljudi kojima je odre eno da ostanu zatvorenih o iju, naravno, ovo ne mogu videti. 25. dan Ru e su prelepe, lotosovi cvetovi su prelepi, ali nisu ni jedni ni drugi cvetovi lepote. Oni su naravno lepi, ali nisu cvetovi lepote. Cvetovi lepote cvetaju samo u va oj najskrivenijoj sr i. Oni rastu u va oj unutra njosti, kada preobrazite svoje mogu nosti u realnost. Kada jednom zaista postanete bi e, tada ivotu nema vi e ta da se doda, kada ste u potpunosti iskusili ivot, tada ne to u vama procveta. Ovo cvetanje vam prvi put donosi poklon postojanja. Postoje mnogi pokloni postojanja ro enje je poklon, ivot je poklon, ljubav je poklon ali najvredniji poklon dobijate kada

56

va a svesnost postaje lotosov cvet. Kada jedinstveni cvet lepote procveta u vama. U Japanu se to naziva satori, a u Indiji mi to zovemo samadhi. Mo e da se prevede kao pravi zanos. 26. dan Lotosov cvet simbolizuje potpuno cvetanje svesnosti. Sada ste zatvoreni kao pupoljak, zato se ne iri va miris. Sanjas je proces otvaranja latica lotosovog cveta. On je kao izlazak sunca. Biti s u iteljem zna i ulaziti u svet obasjan suncem. Kako sunce izlazi, tako lotosov cvet lagano otvara svoje latice. Prirodno, one se ne smeju prisiljavati i oslobodi e se prelep miris. To je miris bla enstva, miris slavlja. ovek dolazi do ispunjenja, postaje potpuno zadovoljan, jer je predao celu svoju sudbinu, prelio je u egzistenciju. Sve u emu je ovek mogao u estvovati i to je mogao stvoriti on je u inio. To je osnovni postupak kreativnosti i iza njega se ovek, naravno, ose a potpuno zadovoljen i ispunjen. 27. dan Volite sami sebe, jer ete jedino kroz tu ljubav postati skladni i jedinstveni. Nemojte sebe osu ivati. Dobili ste prelepo telo, i prelep mehanizam koji se naziva umom. Ako ga budete ispravno koristili, bi e neverovatno va an. Postane li vam gospodar, bi e opasan. Ostanete li gospodar ne e biti problema, jer e vam beskrajno slu iti. Dobili ste du u deo egzistencije. ovek ne mo e tra iti vi e. 28. dan Svetlost je mogu a, ali samo u ljubavi. Bez ljubavi je mogu jedino mrak. U unutra njem svetu ljubavi i svetlosti one su sinonimi, ne radi se o razli itim stvarima. Zato ovek koji eli da bude pun svetlosti, koji eli da bude prosvetljen, mora bezuslovno da voli. Ljubav ne sme da zahteva. Zahtevi bi poru neli i razorili. Ako postavljate zahteve u ljubavi, presta e da bude ljubav i posta e pohota. Uz to postaje politi ka igra i elja za mo i. Dopustite svojoj ljubavi da ostane ista i dozvolite joj da ostane slobodna, ne postavljajte joj ograni enja. Neka ne bude namenjena nikome posebno i tako e polako nestati pitanje koga ete i

57

 ta ete voleti, preosta e jedino pitanje kako ete voleti. Predmet ljubavi nije bitan. Kao to je telu potreban dah, on je njegov ivot, du i je potrebna ljubav, ona je du evna hrana. to budete vi e voleli, vi e ete imati du e. Kada ljubav postane beskrajna i du a e postati beskrajna Kada va a ljubav ne bude znala za granice, one ne e postojati ni za va e bi e. O tome se zaista radi u objavi Boga, to je objava ljubavi i ni ta vi e. 29. dan Ljubav je najsigurniji na in za istinsku pobedu, ali on je vrlo udan i paradoksalan jer ljubav po inje u predanosti, a zavr ava u pobedi. U ovome je paradoks: ljubav ne eli da pobe uje, ali predaja donosi pobedu. Ljudi koji poku avaju da pobe uju osu eni su na neuspeh. U o ima sveta oni mo da izgledaju kao pobednici, ali njihova pobeda nije prava jer e je odneti smrt. O sebi mislite kao o pobedniku samo kada vam pripadne ne to od besmrtnog. U ljubavi po prvi put spoznajete delibesmrtnosti, ona otvara prvi prozor izvan smrti. ovek koji upozna ljubav prisiljen je pre ili kasnije da upozna egzistenciju, samo mora stalno produbljivati svoju ljubav. Volite i ljubav samu, tada e pobeda biti va a. 30. dan Budite iznutra dobri, a spolja volite. Mo ete biti dobri i jadni tada e dobrota odumirati. Mora da se deli kako bi ostala iva i nastavila da te e, kako bi bila sve a i mlada. Stara tradicija takozvanih religioznih ljudi je vrlo siroma na; u njoj nije bilo mesta za ljubav. Naravno da i oni tragaju za bla enstvom i tu i tamo nalaze pomalo bla enstva i dobrog, ali su bili vrlo pohlepni i jadni. U toj pohlepi i tom jadu sve to su prona li bilo je ubijano, razarano, otrovano; ostali su tu ni. Svi sveci izgledaju tu ni, imaju izdu ena lica, bez sme ka, bez imalo ljubavi, bez imalo deljenja. Jedna od osnovnih stvari je da bla enstvo (dobrota) raste dok ga delite s drugima, ina e umire. Ako slu ajno i prona ete njegov izvor, ubrzo ete ga iscrpiti. Ako elite postati neiscrpni, tada delite, delite koliko god mo ete. Nikada ne razmi ljajte o tome da li to drugi

58

ljudi zaslu uju. Tada bi to bili interesi pohlepnog oveka, jadnog oveka, bila bi to trgovina. ovek koji eli da deli neka ne razmi lja da li to drugi zaslu uju ili ne. Koga je za to briga? Ako oni prihvataju da dele s vama, tada je to dovoljno. Budite im zahvalni za to. Delenje bla enstva (dobrote) je ljubav, a kroz tu ljubav se razvija bla enstvo (dobrota). to vi e volite, postajete sve bolji; to postajete bolji, to vi e volite. Ljubav i dobrota hrane jedna drugu. Izme u njih vi postajete celovito bi e. 31. dan Um je zid, a meditacija je most. Zid razdvaja, a most spaja. Jednom kada se budete sjedinili sa celinom, posta ete jedno od stabala, jedna od planina, reka i zvezda, sunce i mesec. Tada je beskraj celine vai sve njene radosti postaju va e. ivot prvi put zadobija slobodu jer nestaju sva ograni enja a to je iskonska elja ljudskog srca. Stalno tragamo za sjedinjenjem; svesno ili nesvesno elimo da se stopimo sa celinom jer jedino u tome ivot dose e svoj najvi i vrhunac, zanos dosti e svoj Mont Everest.

59

PETI MESEC IGRAJTE SE SA IVOTOM 1. dan Dok egzistencija ne ple e u vama, ne postoji nikakav ples. Dok se postojanje ne veseli u vama, nema nikakvog veselja Pomerite se tako da ne stojite izme u sebe i egzistencije. Otklonite ego, samu ideju o ja, potpuno se ispraznite i zapo nite prihvatati. U momentu kada va a praznina bude potpuna, celina e po eti da vas obasipa milionima radosti i milionima cvetova. 2. dan Sanjasa je ta no definisana predanosti Bogu. ovek po inje da ivi ne kao ego, nego za celinu, po inje da ivi kao sredstvo Boga. ovek postaje kao uplja trska, tako da ga Bog mo e pretvoriti u flautu. ovek se isprazni od sebe. To je sve to treba u initi. ovek treba da se isprazni od sebe. Kada bude prazan, dogodi e se ne to tajanstveno, ne to neobja njivo. Ne to natprirodno e zapo eti da se spu ta u vas, neka nepoznata sila e po eti da peva kroz vas i da ple e kroz vas. Ova nepoznata sila je Bog. Bog nije osoba, nego samo ime za sve to je tajanstveno, za sve natprirodno, za sve iznad shvatanja i za sve to intelekt ne mo e da razume. Biti posve en udesnom i tajanstvenom jeste jedini na in da se lepo i smireno ivi. Ina e ljudi samo ivotare. Njihov ivot ne mo e da postane ples. 3. dan Sve to je veliko uvek je poklon egzistencije. To nikada nije na e postignu e, zapravo doga a se samo kada smo potpuno odsutni. Ljubav se doga a kada ste odsutni, istina se doga a kada ste odsutni, dobrota se doga a kada ste odsutni. Kada ste prepuni sebe ni ta se ne doga a. Tada pokloni dolaze, a vi niste spremni ni da ih primite. Ego uop te ne eli da prima. Mo emo primati poklone egzistencije samo kada smo potpuno prazni; to smo prazniji to je bolje. Egzistencija nije siroma na, ona daje i daje mnogo, ali mi nismo spremni da primimo. U sebi nemamo prostora za primanje

60

njenih poklona. Zato zapo nite da se praznite i tako ete se pomeriti u pravom smeru. 4. dan Bog u meditaciji je jedini pravi Bog. Svi drugi bogovi su izmi ljeni izmislili su ih spretni sve tenici, pohlepni umovi ili strah. Jedini pravi Bog koji nije izmi ljen do ivljava se u meditaciji, jer ona od vas zahteva da odbacite sve misli, uklju uju i i misao o Bogu. Kada sve misli i elje budu odba ene, kada sva va a saznanja zajedno s umom od samog po etka budu otklonjena na stranu, ne e vi e biti nikoga ko bi izmi ljao. Sada ete saznati ono to jeste. 5. dan ovek na sve na ine poku ava da postigne dobro; skupljaju i novac, postaju i mo an, postaju i vredan po tovanja i pun znanja. Me utim svi ti na ini su osu eni na propast, ne mogu vam doneti dobro. Dobro dolazi samo na jedan na in, a to je va im postajanjem svesnijim. to ste svesniji, to postajete bolji, a to ste manje svesni to ste jadniji. Kada svesnost postane ve a a nesvesnost se smanjuje postajete dobri, sve bolji i dobri. Po injete da se otvarate kao cvet. Mi smo kao zatvoreni pupoljci. Kada bla enstvo do e postajemo cvet. Mi na istoku ka emo da ovek postaje lotosov cvet, lotosov cvet od hiljadu latica. U svakom oveku je seme, pupoljak, ali je potreban veliki napor da se postane svesnim. Nesvesnost je bila na obi aj kroz toliko ivota i tako nam gotovo postala priroda. Zato od sada poku ajte da budete to svesniji u svemu to radite, mislite ili ose ate. Ovo su tri dimenzije u kojima morate postati pa ljivi, budniji i vi e morati biti svedok. Svedo enje je va a prava priroda, a ono se pojavljuje izme u te tri stvari. Kada jednom nau ite tajnu umetnost svedo enja, upozna ete alhemiju preobra aja tamnog kopna u svetlost u va em bi u. 6. dan Kada inite ne to kreativno vrlo ste zadovoljni. Kada zavr ite sliku obasu e vas ti ina. Oseti ete zadovoljstvo, va no,

61

zna ajno; u inili ste ne to, u estvovali ste u bo jem poslu. On je stvoritelj, a vi ste stvaralac na sopstveni na in. Taj na in je skroman, ali ste uvek u estvovali, hodali ste s Bogom mo da samo nekoliko koraka, ali hodali ste s njim. Vrhunski postupak kreativnosti jeste cvetanje va e svesnosti, posle toga nikada ni za trenutak ne ete ostaviti Boga. Tada e celo hodo a e biti biti s njin i unutar njega. Prirodno da e tako nastati neopisivo zadovoljstvo. Ne postoji ve e i lep e zadovoljstvo od ovog, to je sam vrhunac. 7. dan Ljudi stalno rade hiljadu drugih stvari umesto da se vrate ku i. Ako su jadni oni e i dalje za to okrivljivati druge. ena, dru tvo ili dr ava stvaraju probleme, mu karac misli da je zbog toga jadan. Postoji hiljadu i jedan izgovor. Uvek mogu da se prona u, uvek su dostupni. Ako ih ne prona ete, mo ete ih izmisliti. Ali ni jedan izgovor ne e pomo i, izgovor e samo jo pove ati jad. Ne postoji izgovor za jad osim istine, a istina je to da ste vrlo daleko od svog bi a. Zato kad god osetite da ste jadni, u ite u meditaciju, sti ajte se, promotrite svoj rad, postanite svedok toga, ne identifikujte se s tim. Na va e iznena enje jad e se smanjivati to ga du e budete gledali. Kada budete savr eno budni i pa ljivi, on e naprosto nestati kao da ga nikada nije ni bilo. Ne e ostati ni traga. Odjednom shvatate da ista energija koja je postala vajad sada postaje dobro koje vas obasipa. Do li ste ku i. 8. dan ivot je ne to silno lepo, ali mi toga nismo svesni, slepi smo. On je sve anost, ali nismo osetljivi da bi ga primili. ivot je savr en, ali smo mi gotovo neosetljivi. Zato je itav problem u tome kako biti osetljiviji, kako postati ivlji, kako postati otvoreniji i ranjiviji, tako da ovek mo e osetiti ivot koji ga okru uje. U momentu kada idemo u korak sa ivotom, ivot je Bog i nema nikakvog drugog Boga. ivot ne poznaje smrt niti ro enje, on je ve an, a mi smo deo te ve nosti. Me utim, mi smo tako zar ali, ogledala na ih bi a su toliko mutna da vi e ni ta ne odra avaju. Naum je poput sloja pra ine na na oj svesnosti; zato se ni ta ne odra ava i mi ne sagleda-

62

vamo realnost. Vidimo samo pra inu svojih misli, elja, uspomena, snova; a oni nisu realnost. Dok sva ova pra ina ne bude o i ena ne emo biti sposobni da reflektujemo realnost. Kada se ovek sti ava, smiruje, postaje budniji i osetljiviji ivot postaje veli anstven, lep i, bolji. Ovo je veliki poklon. Me utim, mi gubimo vreme i prilike; ne prihvatamo ovo to nam se daje. Mi ovo ne zaslu ujemo. 9. dan Mi smo stranci na ovoj zemlji. Napravi dom je na drugoj obali. Ovde smo samo da bi se pripremili za razvoj, da bismo sakupili iskustva i sazreli, kako bismo mogli da budemo prihva eni na drugoj obali. U ovaj ivot dolazimo kao deca u kolu. On je mesto za u enje, a ne na dom. Nau ite koliko god mo ete, iskustva neka budu to dublja. Pustite da vam ivot bude vi edimenzionalan, ali zapamtite jednu stvar; ovo nije va dom, zato nemojte da se vezujete, nemojte biti sebi ni, nemojte zavisiti ni od od ega jer ako budete ovo inili ko e do i na drugu obalu? Kada do e ve e dete se vra a ku i. Celog dana je u koli, a nave e se vra a. kola je potrebna, bez nje ne mo e da se razvije. Sa svim zadovoljstvima i bolima, glupostima i mudrostima, svim radostima i alostima polako u imo ravnote u i usredsre enost. Prolazom kroz mnoge agonije i ekstaze ne to u nama sazreva i sjedinjuje se. Kada budemo spremni, po nas e do i amac s druge obale i odve e nas ku i. Me utim, jedino kada smo spremni. Ina e se stalno ponovo vra amo, sve dok ne nau imo lekciju. 10. dan uo sam pri u o velikom peva u. On je pevao pesmu, a ljudi su ga slu ali jer su bili zaljubljeni u muziku. Kada je zavr io jednu pesmu, publika je zahtevala; Jo jednom! Opet! Ponovo je otpevao istu pesmu, sre an to su ga primili tako dobro. Kada je zavr io, publika je povikala jo glasnije; Opet! Jo jednom! Jo jednom je otpevao istu pesmu. Kada je zavr io tre i put, publika je zahtevala jo glasnije Jo ! Tada je rekao: Ali ja vam mogu pevati i druge pesme. Iz publike se oglasio ovek: Dotle dok ovu ne otpeva dobro, mi emo zahtevati jo , jo , jo .

63

To se de ava u ivotu. Dolazite ponovo i ponovo. Odlazite kada umrete, ali ponovo dolazite sve dok ne nau ite lekciju. A lekcija se mo e nau iti. 11. dan Na svetu postoje samo dve vrste ljudi: ljudi koji se ale i ljudi koji su zahvalni. Oni koji se tu e ostaju jadni, srce im se nikada ne otvara i nikada ne postaje cvet. Njihov pristup je negativan, stalno gledaju mra nu stranu stvari, a nikada svetlu. Broje trnje, a nikada ne cene ru e. Kada po nete da cenite lepotu cve a i ti inu mraka, radost reke koja juri prema okeanu, ne to e se otvoriti u va oj unutra njosti, po e ete da se razvijate, vi e ne ete biti zatvoreni. Zahvalnost postaje most izme u vas i postojanja, postajete sve osetljiviji, sve poeti niji sve vi e esteti ni. Va a osetljivost vas ini ini svesnim beskrajne lepote to vas okru uje i nedosti ne, neizmerne tajne, bez po etka i kraja. Ose aj da smo deo ovih velikih tajni jako nas veseli. Zahvalnost je molitva, a dobrota je miris zahvalnosti. 12. dan Ako ne doprinosi ivotu ovek se ne mo e ose ati dobro. Zato mnogi ljudi tra e dobro, ali ne uspevaju iz jednostavnog razloga to nisu kreativni i ni ta ne stvaraju. Postoji jedna jedina realnost na ovom svetu, a to je radost stvaranja. Stvorite bilo ta; pesmu, kompoziciju, malo muzike, dok ne to ne stvorite ne mo ete se ose ati zadovoljnim. Samo stvaranjem ne ega u estvujete u bo jem bi u. Bog je stvoritelj celine, a kada vi stvorite neku malu stvar na svoj skroman na in postajete deo Boga. Ovo je jedini na in da se premosti ponor izme u vas i Boga. Druge molitve ne mogu pomo i, kao ni obred bilo kakvog zna enja. Oni su samo strategija lukavih i spretnih sve tenika. Istinska molitva je u kreativnosti, ali kako ete stvarati ako ne poznajete svoje mogu nosti i smer kojim treba i i tako da budete stvaralac i postignete zadovoljstvo? Delovanje meditacije vas samo ini svesnim vlastitih mogu nosti. Ono samo baca svetlo na va u unutra njost, usmerava svetlost na va e unutra nje bi e kako biste mogli da pro itate poruku.

64

13. dan ovek u sebi nosi smisao za muziku. Kada ka em ovek, mislim na sve ljude. Kada ka em muzika ne mislim na obi nu muziku. Svako ne mo e biti muzi ar u svakodnevnom smislu, samo retki pojedinci imaju taj dar. Ovo je ne to uro eno, priro eno. Meni muzika ozna ava ne to potpuno druga ije, mislim na unutra nje iskustvo sklada. Ovo je mnogo muzikalnije od obi ne muzike, a nisu mi potrebne ni ve be, ni instrumenti, niti virtuoznost. Sve to je potrebno je da se slu a u dubokoj ti ini. Ona je ve ovde, ona je va vlastiti ivot. Zen budisti je zovu zvukom pljeska jedne ruke. 1 Za svakodnevnu muziku su uvek potrebne dve stvari; mo e se samo pomo u njih stvoriti. Ako svirate gitaru mora ete koristiti svoje ruke na icama. Samo pomo u napetosti koju stvarate svojim prstima stvori ete muziku. Me utim, unutra je muzika ne to to postoji od samog po etka. Ona je poput otkucaja srca, malo dublja i tajanstvenija od otkucaja srca. Ovo su otkucaji va eg istinskog srca. 14. dan Postoje dve reke svesnosti. Jedna je filozofska na Zapadu je Aristotel otac filozofije, ona poti e od njega. Druga je mistika. One su sasvim razli ite reke. Mistika nema ni ta sa filozofijom, ona je uvre ena u iskustvu egzistencije. Gotovo se uvek doga a da sledbenici nekog velikog mistika budu podeljeni izme u ove dve struje. Pravi sledbenici, koji su zaista razumeli i voleli svog u itelja, postaju mistici; a oni koji su razumeli njegove re i postaju vrlo obrazovani i postaju filozofi. Sokrat je bio mistik. Njegov u enik Platon je izgubio trag i postao filozof. Aristotel je bio Platonov u enik. Od sada na dalje zapamtite: moj put je put mistika, a ne filozofija. Ja verujem u dobrotu, a ne u teorije o dobroti. elim da je okusite, a ne samo da o njoj razmi ljate. Besmisleno je razmi ljati o hrani, to vas ne e nahraniti. Glupo je razmi ljati o vodi dok reka te e i vi mo ete ugasiti svoju e . Postoje glupi ljudi koji sede ili stoje na
1

Za pljesak su potrebne dve ake. Kada ukazuju na zvuk pljeska jedne ake Zen budisti ukazuju na nadila enje dvojstva i dualnosti, na transcendenciju uma koji funkcioni e na dvojstvu.

65

obali razmi ljaju i i teoretizuju i o vodi, pronalaze i od ega se ona sastoji a umiru i od e i. Zato nemojte biti mislilac, nemojte biti filozof, budite mistik. Sledbenici sanjase moraju biti mistici, moraju iskusiti postojanje. Ovo je deo ostvarenja. 15. dan Na ivot ne treba gledati kao na prozu, nego kao na poeziju. Ovo je religiozni pristup mistika. On ne gleda pitaju i, nego gleda sa divljenjem i u enjem. Ne razmi lja o egzistenciji, nego je ose a. On otvara svoje srce. Umesto da koristi glavu, irom otvara vrata i prozore svog srca. Dopu ta suncu, vetru i ki i da u u. Pod ovim podrazumevam poeziju. Mistik je pesnik u osnovnom smislu. Mo da i ne pi e poeziju, nije va no jer on ivi poeziju, sam je poeti an. Zaboravite sve o svom razumu, postanite nerazumni i prepuni srca. Ne postoje problemi u ivotu, svi problemi su proizvod uma. ivot je tajna koju treba iveti, a ne tajna koju treba re avati. ivite ga, u ivajte u njemu, pevajte s njim, ple ite s njim, igrajte se s njim. Ne poku avajte da budete filozof, budite pesnik i sva radost e postati va a. Mo i ete da dosegnete pravo blago, kraljevstvo bo je koje je dostupno samo pesnicima. 16. dan Sve to ovek ini da bi objasnio Boga je destruktivno. Umesto da ini svet religioznim, u inio ga je manje religioznim. Sve zamisli su tako neadekvatne da mogu zadovoljiti samo ograni ene ljude. Ako imate imalo pameti, tada vas ne e mo i zadovoljiti nijedna religija. Samo malo inteligencije, ne mnogo, i nijedna vas religija ne e mo i zadovoljiti. Sve religije imaju pukotine i ovekove uju gluposti. Na primer, devica je rodila Isusa Hrista i to je najosnovnija stvar. Ako elite biti hri anin, morate u ovo verovati. Ako u to ne verujete niste pravi hri anin Istinski mistici uvek ute o Bogu jer se pravi Bog saznaje jedino u ti ini. Zato odbacite sve ideje o Bogu i dok postajete sve mirniji, do potpune ti ine, on e do i vrlo tiho i neprimetno i jako vas iznenaditi. Ne mo ete uti njegove korake. U jednom momentu ga nema, a u

66

idu em je on tamo i vi ste preplavljeni njime. Ne ete vi e biti ista osoba, a i svet e se promeniti. 17. dan ovek je mo an kada je u zajedni tvu sa egzistencijom, bez nje je potpuno nemo an. Kada ste uklju eni u egzistenciju imate beskrajnu snagu, a isklju eni ste naprosto prazni. Na alost milioni ljudi ive isklju enim ivotom, zato postoji toliko jada, ose anja nemo i i praznine, toliko ose anja jalovosti. Svako jednom ustanovi da je ivot apsurd, izgleda kao da nema nikakvog smisla. ovek ivi i dalje jer se boji samoubistva, boji se smrti i kona no se miri sa svojim praznim ivotom. ovek nikada ne zna ta e se desiti u smrti i posle smrti, zato je bolje nastaviti ivotariti za vreme dok postojite i nadati se najboljem. Me utim, ljudi su isklju eni i u tome je celi problem. Religija je samo umetnost ponovnog uklju ivanja u postojanje. Tada ete biti tako puni snage i da e ona izbijati iz vas, mo i ete je podeliti s drugim ljudima jer je ne mo ete iscrpsti. Zapravo, ima ete je sve vi e, to je budete vi e delili. 18. dan ivimo u e nji. Ona ozna ava nezadovoljstvo, ta god da se dogodi nije dobro, nije dovoljno, treba nam jo . elja se nikada ne ispunjava. Ona je po svojoj prirodi neispunjiva. Mo ete imati sve ta god elite, a u momentu kada to imate elja iska e ispred vas i tra i jo vi e. Njena pohlepa nema granica, ona je bezgrani na. Ovo je poput horizonta. Ono deluje tako blizu, do njega mo ete do i za jedan sat ako tr ite. Me utim, do horizonta nikada ne mo ete do i. Rastojanje izme u vas i horizonta osta e uvek isto jer ono ne postoji. Ovo je privid. Zemlja se nigde ne sastaje s nebom, samo se ini da je tako. Isti je slu aj i sa eljama. Samo se ini da ovek mo e dohvatiti tu ta ku ako postigne ovo ili ono i da e tada biti zadovoljan. Bi u sre an, bi u zadovoljan. Ali, to se nikada ne doga a. ovek mora shvatiti elju i njenu jalovost. U samom tom razumevanju e nja nestaje i ovek je kod svoje ku e, u dubokom miru. Kada nema elja, nema nemira. e nja je jedino nemir.

67

19. dan Na e elje su snovi, sve na e misli su snovi u kojima stalno ivimo, zato to spavamo. Snovi mogu postojati samo kada spavamo. Nestaju kada se probudimo. Iza i izvan snova zna i bu enje. Vreme je, zaista ste spavali kroz mnoge ivote. Vreme je da se probudite jer je retka takva prilika, a lako se propu ta. Zato ulo ite svu svoju energiju u bu enje. U po etku ovo izgleda gotovo nemogu e, kako to da se u ini? Me utim, ako ovek i dalje poku ava u snu e se vrteti i pomerati i u tome e morati sam san da se prekine. Samo kratkotrajan pogled na sopstveno budno bi e bi e dovoljan da pokrene novi proces u va em bi u. Tada e takvi trenuci bu enja biti e i, a na dan kada se sasvim probudite, ovo e trajati 24 sata dnevno, ak i kada budete spavali, bi ete budni i svesni telo e spavati, a du a nikada ne e spavati. Kada ovek bude celog dana budan, ak i kada se telo odmara, tada e biti zadovoljan jer je stigao. Dok se ovo ne ostvari, nastojte svim snagama, nemojte ostaviti nijedan kamen na miru. 20. dan Mi ne spavamo u obi nom, nego u metafizi kom smislu. Ne znamo ko smo i kako bismo onda mogli biti budni? Ne znamo ni ta bitno, znamo samo mnogo suvi nih stvari, znamo sve o Mesecu, Suncu i Zemlji, poznajemo istoriju i zemljopis, ali ne znamo ni ta o sebi. Ne znamo ni a o onome ko zna. Ovo bi trebalo da bude osnovni zadatak svakog pravog obrazovanja. Prvo bi trebali postati svesni sebe i toga ko ste, a to mo ete posti i jedino sami. Ja vas mogu poznavati, ali ete morati da se odazovete. Mora ete skupiti dovoljno hrabrosti da iza ete iz mraka vekovnih obi aja, da se probudite iz dugog sna. Kada budete probu eni ivot e postati ples, pesma, bla enstvo i blagoslov. 21. dan Veliki je poklon da se bude ovek, ali vrlo malo ljudi to shvata. Mogli biste biti bilo ta u ovom ogromnom svemiru; stena, zelje, krompir, bilo ta. Nemate kome da se po alite. Ono ta jeste to ostajete i ovde se ne mo e ni ta u initi. ta mo e jadan krompir?

68

Vrlo malo ljudi shvata da su ljudska bi a i da imaju beskrajne mogu nosti za razvoj. Silna lepota ljudskog postojanja jeste u tome da se jedino kroz ljudsko postojanje mo e dosegnuti do Boga. Ovo je osnovni zahtev. ivotinje ne mogu do Boga, to mo e jedino ovek. Ne ak ni svi ljudi, nego oni koji su zaista budni, zaista svesni. Ta manjina ljudi stvara most izme u sebe i Boga. Bez tog mosta ivot bi bio besmislen i velika prilika bi se vrlo lako mogla izgubiti. 22. dan Postoji mnogo pogre nih puteva prema Bogu. Samo je jedan ispravan. On e samo misliti da se pomi e, ali se ne e nikada pomaknuti. Strah vas prirodno tera u bekstvo u kome ete se udaljiti od Boga umesto da mu se pribli ite. Sve religije u e ljude da se boje Boga, religiozni ljudi se nazivaju bogobojaznim. To je zaista sme no religiozna osoba nikada se ne boji Boga, ona ga voli. ovek se tako e mo e pokrenuti prema Bogu zbog pohlepe, ovo je isto tako pogre an na in. Pohlepa je elja za iskori avanjem, zna i da vi imate elje koje Bog treba da ispuni, a ne da je on va cilj. elite novac, elite mo , elite raj i sva rajska zadovoljstva. Zato to se sve ovo mo e posti i samo uz bo ju pomo , vi ste se prisiljeni obratili Bogu, ali ovde je on sredstvo, a ne cilj. Svoditi Boga na sredstvo vrlo je ru no i neukusno. Bog je krajnji cilj, nema ni ega izvan njega. I tako dalje i tako dalje postoje mnogi pogre ni na ini. Svi oni izgledaju kao putevi, a zapravo su zidovi. Jedini pravi na in je ljubav. Volite vi e i ja e, volite u ime ljubavi i iznenadi e vas nove pojave oko vas; oseti ete prisustvo Boga. 23. dan Uvek kada ste u prostoru ljubavi njega ispunjava Bog. Kada jednom osetite radost ispunjenja Bogom, osta ete da ivite u ljubavi 24 sata dnevno. Tada e ona postati va e prirodno stanje, a Bog postaje va e unutra nje iskustvo. Ljudi su samo kroz ljubav dosegli Boga; a oni drugi su odlutali i zalutali. Ljubav je moja poruka, ali nemojte zavisiti od re i ljubav, nemojte se njom zaklinjati, treba da je iskusite.

69

24. dan Srce puno ljubavi, razumevanja i vere defini e religioznu svesnost. Ove osobine su potrebne jer bez njih ovek nikada ne mo e postati svestan Boga, ljubavi, lepote i beskrajne divote postojanja. Postojanje se saznaje uz pomosrca, a ne pomo u razuma. Srce dose e postojanje u dubokoj ljubavi i veri; nema drugog na ina komuniciranja s celinom. Ove osobine nas polako preobra avaju, one pretvaraju sumnji avu zbrku u apsolutnu sigurnost znanja. One e vas preneti iz haosa razuma u harmoniju srca. Zapamtite ih. 25. dan Molitva ne zna i kazivanje ne ega Bogu ili tra enje ne ega od njega. Molitva je slu anje Boga. Ako ve morate ne to da ka ete, to jedino mo e biti hvala. Bi e dovoljno i obi no da. Organizovane religije irom sveta u e ljude nepotrebnoj molitvi. Ljudi ponavljaju molitve kao papagaji. Izgubile su svoje zna enje, postale su obredi, one su samo formalne. Morate nau iti istinsku molitvu koja se sastoji od ti ine i pa ljivog slu anja. Bog eli ne to da vam prenese. On vas tra i, ali nikada vas ne nalazi jer ste stalno zaposleni. Budite tihi, oslobodite se obaveza, budite dostupni i uskoro ete za uti miran mali glas u svojoj unutra njosti. Bog ne govori spolja, nego iz va e najskrivenije sr i, on je ve tamo. Istinska molitva se sastoji od povezivanja s va om najskrivenijom sr i. U momentu kada se pove ete ose ate takvu dobrotu i zanos da se samo mo ete pokloniti u dubokoj zahvalnosti. 26. dan Vernika je mnogo, svet ih je pun. Crkve, d amije, hramovi i sinagoge pune su vernika. Ja ih ne nazivam vernicima, oni samo slede obi aje. Samo obo avaju simbole. Njihovo srce ne poznaje ljubav, niti oni ude za Bogom, jedino obavljaju dru tvenu du nost. Mo da su se odali toj du nosti, pa ako je ne obave ose aju da im ne to nedostaje. Mene ne zanimaju obredi. Ne u im vas odre enoj molitvi koju biste ponavljali kao papagaj, niti nekim formulama na arapskom, hebrejskom ili sanskritu; na nekom mrtvom davno zaboravljenom jeziku. Ne u im vas ni emu nerazumljivom, nego vas u im kako ete zavoleti lepotu egzistencije koja vas okru uje. Ovo je

70

istinsko obo avanje jer se Bog pojavljuje svuda i dostupan je na hiljadu na ina u stablima, sve u, pticama, planinama, suncu, mesecu, ljudima i ivotinjama. Osetite ga. Umesto da verujete osetite lepotu egzistencije, osetite divotu svemira i zvezdane no i. Ako se ne mo ete pokloniti prelepom zalasku sunca, ne e vam pomo i nikakva crkva ili hram. Ako za vas nije aroban udaljeni zov kukavice, tada ste mrtvi, tada vam se ne mo e dogoditi da po tujete Boga, to se mo e dogoditi samo kada vam srce kipi od ivota. 27. dan Nikada se ne obazirite na to ta drugi ljudi govore o vama, nikada to ne prime ujte. Uvek mislite samo na jedno: Moj sudija je Bog. Mogu li se suo iti s njim? Neka to bude kriterijum za celi va ivot i ne ete pogre iti. ovek treba da stane na vlastite noge i da uva ava samo jedno: Sve to radim mora biti u skladu s mojom vlastitom svesno u. Moja svesnost odlu uje. Tada e Bog biti va sudija. 28. dan Svakog oveka Bog jednako uva ava. U egzistenciji nema podvojenosti, ona je potpuno celovita. Ali to ne zna i da je hladna, naprotiv ona je vrlo topla, puna ljubavi, za tite i brige. Mi nismo otvoreni za ovu njenu toplotu, nego smo zatvoreni. Problem je u nama, a ne u egzistenciji. Zato su vekovima sva nastojanja ista pomo i ljudima da se otvore kako bi mogli da komuniciraju sa zvezdama i oblacima, suncem i mesecom jer je ova ukupnost Bog. Ne postoji drugi Bog osim egzistencije. Dok se ne otvorite bez straha, ne ete biti svesni ta propu tate. Propu tate i ivot i ljubav i istinu. Skupite hrabrost i otvorite se svim lepotama i blagoslovima. Ovo e sve biti va e, ako budete zatra ili. 29. dan Sve tenici vekovima toliko osu uju ljude da se svi ose aju poni enima. Svi o sebi misle: Ja sam bezvredan. Tako su sve tenici polako uni tili svako samopo tovanje i stvorili u svakom oveku podelu na sudiju i osu enika. Sudija je po njihovim re ima va a svest, a osu enik va instinkt. Ova podela vas dr i u neprekidnoj sva i sa samim sobom i u neskladu. Vi ste u neprijateljstvu sa

71

samim sobom, a to nije na in da se upozna egzistencija. Prvo morate zavoleti sebe onakvim kakvi jeste jer egzistencija vas takve i voli. Ovo ne zna i da ete uvek biti isti, ovo je prvi korak u preobra aju. Ako budete voleli sebe, mo i ete br e i uspe nije da se razvijate. 30. dan Bog je uvek u nama. Problem je na na oj strani, mi nismo s njim. Kada on ne bi bio s nama ne bismo mogli postojati ni jednog jedinog momenta. On je na ivot, on u nama di e i kuca na im srcima. On je na a svesnost. Uvek je s nama, ali mi nismo uvek s njim. U momentu kada smo i mi s njim zbiva se klju na promena. Postajete svesni zna enja pesme ivota i postajete svesni koliko vam je mnogo predato i poklonjeno. Tada ose ate beskrajnu zahvalnost koja je osnovna sr religije, sama njena du a. Sve drugo su samo obredi. Ose ati zahvalnost zna i biti religiozan. 31. dan Ovo je zakon postojanja: istina se mo e osvojiti, mo e se prizvati. ovek treba da bude samo doma in za onostranog gosta. Ovo nazivam meditacijom. Ona e vas isprazniti od suvi nog, isprazni e vas potpuno i tako ete postati prostrani, mo i ete da prihvatate i posta ete osetljivi, ranjivi, dostupni. Svi ti kvaliteti omogu i e vam da predano pozivate da pozivate nepoznato i neizrecivo, ono to e vam ispuniti ivot i bez ega je on samo ve ba u istoj jalovosti. ovek ne mo e da u ini ni ta osim toga, samo da poziva i eka. Ovo nazivam molitvom. Poziv i ekanje u dubokoj veri da e se dogoditi, i ono se doga a. Uvek se doga alo. Ovo je istinski zakon postojanja.

72

 ESTI MESEC VI STE NEBO 1. dan Jedina osnovna stvar je svesnost, a ljudi se gube u nebitnom. Zaboravili su na bitno. Spremni su da prodaju bitno za nebitno. Tako su svi prodali svoju du u za nebitno, prodali su svoju du u i postali bezdu ni. 2. dan ovek treba da bude svetiljka u svojoj unutra njosti. Zaboravite zamisao da e vas voditi knjige i da je znanje mogu e pozajmiti. Ovo je jedna od najve ih smetnji u duhovnom traganju, ni ta spolja nje nije vam potrebno. Bog je u vama osigurao sve to e vam trebati na putu. Samo treba da tragate u svojoj unutra njosti, tamo je svetlost; vlastita unutarnja svetlost e vam pomo i da razlu ite ispravno od pogre nog i pomo i e vam da ne zalutate i da stalno idete ka postojanju. Ljudi koji zavise od drugih jednostavno gube priliku. Poku avam da vas vodim, a ne da vas usmeravam niti vam name em odre en stil, strukturu i obrasce; samo elim da vam pomognem da budete ono to jeste. 3. dan Snovi se mogu ostvariti, svi snovi se mogu ostvariti. Najlep i od svih snova, san o tome da ste dobri, tako je blizu da je vrlo udno da ga ljudi ne vide. On nam je na dohvat ruke, na dohvatu je svim ljudima. Samo treba ispru iti ruku i on e biti ovde. Me utim, ljudi ne pru aju ruke, a ako to i ine, pru aju ih u pogre nom smeru. Tako im ivot ostaje neispunjen. iveti neispunjenim ivotom jeste agonija, pakao; upravo je to pakao. To nije neko mesto u prostoru i vremenu, nego psiholo ko stanje nezadovoljnih. Kada se pojavi zadovoljstvo, tada ono postaje raj. 4. dan Svi smo zarobljeni u razumu u svojoj glavi. U tome je jedini problem; i postoji samo jedno re enje: spustiti se iz razuma u srce i svi problemi e nestati. Njih razum i stvara. Odjednom sve postane

73

tako jasno i prozirno da se ovek iznenadi kako je stalno izmi ljao probleme. Tajne ostaju, a problemi nestaju. Sve vrvi od tajni, a problemi ishlape. Tajne su prelepe, one se ne re avaju, nego se samo pro ivljavaju. 5. dan Toliko se mu imo da bismo ostali jadni. Ludi ovo ne shvataju. Kada jednom shvatite smeja ete se svoj besmislenosti stvari koje ste sami sebi inili. Zaista se jako, na svaki na in, trude da bi stvorili jad. Ne propu taju ni jednu priliku, svaki put sko e kada mogu ne to da upropaste. Ovo mo e da se promeni. ivot vam sve pru a, daje vam i dan i no , i trnje i ru e, uvek obe mogu nosti koje su u ravnote i, uvek je pola-pola; a od vas zavisi ta ete odabrati. udesno je to da kada odaberete trnje, pre ili kasnije ustanovite da vi e nema ru a jer e se va um naviknuti samo na trnje. Bi ete u stanju da vidite samo trnje, a ne i cve e, njega vi e ne ete prime ivati. Isto se zbiva i sa ljudima koji odaberu cve e; oni e zaboravljati na trnje i ne e ga prime ivati. Njihov pristup e postati toliko pozitivan i pun odobravanja da e promeniti i samo ra unanje. 6. dan U ite kroz bilo koja vrata poku ate li do i kroz mir, pojavi e se i bla enstvo, ljubav, predanost i beskrajno razumevanje za druge; pra tanje, ovekoljublje, skromnost, nesebi nost,, istinoljubivost, ozbiljnost, izvornost sve e procvetati. Do ite iz bilo kog smera. Poku ajte do i iz ljubavi ili iz predanosti; svejedno je. Postoje mnoga vrata za hram bo ji. Sva se otklju avaju istim klju em; meditacijom, svesno u. Isus, Budha, Kri na, Muhamed i Lao Ce susre u se u samom sredi tu. Njihova vrata su bila razli ita, ali kada su u li u hram shvatili su da su svi ulazi ispravni. udo nad udima je to da svi imaju isti klju . Vrata su razli ita, brave isto tako, smerovi su razli iti; ali svi oni koriste isti klju . Isus je uvek ponavljao svojim u enicima: Pazite!, to zna i, budite svesni! Budha je pune 42 godine ponavljao svojim u enicima jednu jedinu reispravno stanje uma, to je drugo ime za svesnost. Kri namurti ovo naprosto naziva svesno u. Gur ijev je govorio o samopodse anju, izgovaraju i sufi re . Kabir je samo rekao smrati, to zna i podse anje. Nema potrebe ovo nazivati

74

samopodse anjem, jer kada budete u stanju podse anja samo bi ei njegovo sredi te e prirodno biti u takvom stanju. Postoje razne re i, ali sve su nazivi za isti klju . 7. dan ovek nesvestan sebe je prosjak, a ovek svestan sebe najmo niji je vladar jer u momentu kada postanete svesni sebe celo kraljevstvo bo je bi e va e. Ono vam je vedato, vi ste samo uspavani. Ono je ovde, a vi ga ne vidite. Va e o i su usmerene prema spolja njem. 8. dan Dru tvo eli da budete mrtvi, a ne ivi. Ono eli da vas ubije, ali ipak iskoristi kao delotvorni mehanizam. Dru tvo je uspelo da uni ti ivotnost i zameni je mehani kom delotvorno u. Ono po svaku cenu titi vlastiti interes, ak i po cenu ivota. Vi e ga zanimaju stvari nego sam ljudski razvoj. Zato dru tvo stalno propoveda ljudima miroljubivost, poslu nost, smirenost; propoveda mir kao da je ne to bo ansko, ne to od istinske vrednosti. Me utim, ovek mo e da ostane tako smiren samo ako je ograni en. im nije sposoban da vidi cenu koju pla a za takav mrtvi mir koji ni ta ne vredi, izgubi e i svoju slobodu, inteligenciju, radost i ljubav, sve osobine pustolovnog ivota. Celo njegovo bi e se gubi, postaje zup anik na to ku, deo koji se mo e zameniti novim. Ako A umre mogu ga zameniti B, ako B umre mogu ga zameniti D ili C jer oni nisu pojedinci, nego samo ne to obavljaju. Sve religije poku avaju ovo isto to je zavera sve tenika i politi ara kojom se poku ava uni titi ljudski rod. Nekoliko ljudi se pobunilo protiv toga i to je dobro, me utim oni su oti li u drugu krajnost i odbacili samu ideju mira kao beskorisnu, bezvrednu, kao politi ku strategiju vladanja jer nisu hteli biti u ni ijoj vlasti. Odabrali su dobrotu, bla enstvo i radost. Me utim, dobrota bez mira jeste grozni ava, ona je iscrpljuju e uzbu enje i na kraju u njoj nema zadovoljstva. Me utim, ovo nije jedina mogu nost, nego druga krajnost. Nastojim da stvorim uzvi en spoj mira i dobrote u kome su oni lice i nali je istog nov i a. Tako e se desiti ne to prelepo; ima ete dobrotu, a ne ete biti vru i; ima ete mir a ne ete biti hladni

75

bi ete ta no na sredini; i toplo i sve e sve e umesto hladnog i toplo umesto vru eg. Sve je sjedinjeno; ovo je mirna dobrota i dobri mir. Tada e va e bi e biti celovito i bi ete uvre eni u celini. Spoznate li ovo, upozna ete egzistenciju. Upoznate li ovo, upozna ete sve. 9. dan Nismo ni svesni koliko smo dragoceni, nismo svesni neiscrpnog blaga koje nosimo u sebi. Zbog toga stalno dalje elimo male stvari, sva amo se oko svetovnih stvari, borimo se i takmi imo za trivijalne stvari. U momentu kada budete svesni svoje unutra nje lepote nesta e sva ta borba za spolja nje; ivot e se smiriti i osve iti. ivot postaje lako a. oveka vi e ne zanima nebitno. 10. dan Svesnost je ono to tra e alhemi ari; eliksir, nektar, magi na formula za besmrtnost. Zapravo mi smo besmrtni, ali ivimo u smrtnom telu s kojim smo se tako srodili da se javlja poistove enost. Ne postoji razlikovanje od tela, ne vidimo ga kao ne to posebno. Tako smo se smestili u njega da ose amo da smo i sami telo. Ovde nastaje problem; bojimo se smrti. Tako nastaju svi strahovi i no ne more. Svesnost stvara razmak izme u vas i tela. ini vas pa ljivim, mo ete posmatrati vlastito telo i um jer oni nisu razdvojeni. Telo i um su istovetni, um je u telu. Kada postanete svesni tela i uma istovremeno saznajete da ste odvojeni od obe te stvari i pojavljuje se razmak. Tada saznajete da ste besmrtni, da niste deo vremena, nego deo ve nosti. Saznajete da ne postoji ro enje ni smrt, da ste uvek bili ovde i da ete uvek ostati ovde. Bili ste u mnogim telima jer ste eleli previ e. Svaka elja ponovo vas vra a u telo, jer se bez tela ne mogu ostvariti elje. Ako je neko zaljubljen u hranu treba e mu telo; bez tela se u njoj ne mo e u ivati du a ne jede hranu. Zato je pro drljiv ovek osu en da se vrati u telo. 11. dan ivot je pun bo anske slave koje mi nismo svesni jer smo tako vrsto zaspali da ni ta ne prime ujemo. Egzistencija je na-

76

jsavr enija, najlep a i naj arobnija. Ni ta nije bolje od nje. Ali mi spavamo i nismo povezani s njom. Ona je kao prole e, stabla u cvetanju, kao raspevane ptice ili vetar razigran u granju kao svi prelepi prizori oko vas Ne ete videti ni cve e ni boje, ni ples stabala na vetru. Ne ete ni znati da ste u vrtu! Ne ete biti povezani s prole em. Bi ete zatvoreni u sebi, ima ete no ne more i u njima patiti, mo da ete vri tati, vikati i plakati. Me utim, sve to ne e imati veze s realno u koja vas okru uje. Ovo je polo aj ljudskog roda. Postojanje je uvek u prole u, ali ovek mora biti budan da bi to spoznao, osetio, i u tome iveo. Kada jednom okusite radost koja vas okru uje posta ete religiozni jer e se u vama javiti beskrajna zahvalnost i molitva. 12. dan Ulo ite sve svoje energije u jedno nastojanje: kako da postanete svesniji. Ako ovek ulo i sve svoje energije u svesnost ovo se mora dogoditi kao na e pravo po ro enju. Me utim, ovo ovek ne mo e raditi polovi no, jer ne e uspeti. Uspeva samo kada je sto posto u tome, kada ga ni ta ne spre ava, kada stavi sve karte na sto, uklju uju i i adute, kada vi e ni ta ne skriva. Kada predate sebe celog ovo se odmah doga a. Ovo je silna evolucija koja vas preobra ava od najprimitivnijeg do najuzvi enijeg, od grubog u ne no, od vidljivog u nevidljivo; odvodi nas od uma u ne-um. iveti u ne-umu jeste biti mudar. Delovanje ne-uma je delovanje mudrosti. Tada vam ivot postaje prelep, lagan, bo anski. Sve to inite je ispravno, ne mo ete pogre iti jer ste ispunjeni svetlo u i uvidima; vi enje vam je tako jasno i nezamagljeno da je nemogu e u initi ne to pogre no. Ispravno se doga a samo po sebi. Nema potrebe negovati nikakav karakter, svesnost je dovoljna, karakter e je slediti kao senka. 13. dan Poznavati sebe jeste poznavati sve. Ovo jedino nagla avam; nikakva verovanja, dogme, vere, crkve ni religija. Jednostavnim procesom unutra njeg posmatranja spozna ete sami sebe. U momentu kada spoznate ko ste, istovremeno spoznajete i su tinsku bit samog postojanja, samog ivota jer ste vi njegov deo.

77

14. dan ivot mo e biti samo gomila cve a, ili se mo e pretvoriti u cvetni venac. Va ivot je samo gomila cve a u kojoj nema organskog jedinstva, nego predstavlja gu vu mnogih osoba, mnogih ja koji se svi bore i tuku za prevlast. ovek stalno ivi u unutra njem ratu, u kome svaka osoba poku ava da vu e u svom smeru. Stalno se delite na komadi e. ivot se mo e iveti na potpuno druga iji na in. Razdvojeni cvetovi se mogu povezati koncem uz pomoonoga to te e kroz sve njih; smisla za smer, svesnosti koja je sve ve a. Tada ivot vi e ne e biti slu ajan, gu va e nestati, a vi ete imati jedinstveno bi e. to ste kristalisaniji i jedinstveniji, utoliko je mogu e vi e radosti. Koliko dobrote ete mo i da primite, zavisi od va e jedinstvenosti. Podeljena osoba ostaje jadna, dok jedinstvena osoba dosti e bla enstvo i dobrotu. Postanite konac, tako da mo ete povezati sve svoje cvetove u takvu celinu u kojoj e buka postati orkestar. Tada e nastati neopisiva lepota i dobrota. 15. dan Skromno srce je jedna od najve ih vrlina za one koji su u potrazi za istinom. Samo skromni mogu upoznati istinu, sebi nim ljudima je to zabranjeno; sam ego je prepreka koja vas odvaja od postojanja. Ego vas odvaja od celine od koje ne mo ete biti odvojeni, nijedan ovek nije ostrvo, mi smo deo beskrajnog kopna. Ego nam daje la ni ose aj odvojenosti i zbog njega polako postajemo zatvoreni u sebe, previ e samosvesni, usredsre eni na sebe, naprosto zatvoreni za svet, za sunce, za mesec, vetar i ki u. Postajemo izolovani u nekoj vrsti ive smrti. Nosimo svoj grob u sebi; on je osetljiv, ali je ipak grob. 16. dan Sitni smo jer zavisimo od ega, ova malenkost je prouzrokovana tom zavisno u. Ego je vrlo sitna pojava, a mi smo toliko glupi da od njega zavisimo i uvereni smo da je on ne to neobi no vredno. Ego je samo prepreka, uzrok nas samo spre ava da ivimo smislenim, divnim i laganim ivotom. On je zid koji vas okru uje i ne dopu ta vam da se sjedinite sa celinom. Kada se jednom odbaci ego oseti ete da ste jedno sa stablima, mesecom, suncem, zvezdama i ljudima. Odjednom e nestati

78

sve prepreke, vi e ne ete biti kapljica rose, nesta e ograni enja. Posta ete bezgrani ni, tako ete iskusiti Boga. 17. dan U svojoj realnosti ivot je neograni en, beskrajan. Nije ome en ni telom ni umom. Nimalo nije ome en, nego je okeanski. ak i okeani imaju granice, ali ivot ih nema; nema ni po etka ni kraja. Previ e smo se izjedna ili sa telom i umom i potpuno zaboravili da ovo nije na a realnost. Telo je samo svrati te. iveli smo u mnogim telima. Vi ste putnici, hodo asnici, svesnost koja se stalno pokre e od tela do tela, od uma do uma, od oblika do oblika. Na dan kada shvatimo da smo bez oblika doga a se otkri e; posle toga vi e ne emo biti isti. Postajemo deo Boga, a Bog postaje deo nas. 18. dan ovek je kao kapljica, a postojanje kao okean od koga se trudimo da ostanemo odvojeni. Ovo je osnovni razlog na eg jada. Samo je potrebno sko iti u okean da bi nestala kapljica. Ona zapravo ne nestaje, nego gubi svoje male granice. Postaje okeanska, postaje sam okean. Na neki na in nestaje, ne mo e se vi e prona i, gubi stari identitet, stari natpis i adresu i postaje deo ogromnog prostranstva u kome se vi e ne mo e na i i ne mo e izdvojiti. Ovo izaziva strah, zato se suzdr avamo. Me utim, najva niji dan u ivotu je dan kada umrete u beskrajnom. Ovo nije smrt nego predaja. Vreme umire, a ra a se ve nost. Kraj umire, a ra a se beskraj. Malenkost umire, a ra a se veli ina. Vredi poku ati. 19. dan Onako kako se reka gubi u okeanu, tako se i vi izgubite u bo anskom. Ne mislite o sebi izdvojeno od egzistencije; sretnite se, pome ajte se sa njom. Stalno insistiramo na toj izdvojenosti, a ona je samo nereligiozni postupak. Religija je nagla avanje jedinstva. Ono mora postati svesno nastojanje. Kada gledate zalazak sunca, utopite se u njemu. Nemojte biti samo posmatra . Pustite posmatra a i posmatrano da se sjedine. Polako ete nau iti trik i sede i pored stabla mo i ete osetiti duboko

79

zajedni tvo s njim. Ovi mali eksperimenti mogu vas odvesti do ose anja krajnjeg jedinstva sa celinom, a to iskustvo je Bog. 20. dan Pamtiti ja sam Bog isto je to i setiti se ja sam nebo. Ova ivotna iskustva su kao mali oblaci; dolaze i odlaze, nisu vredna pa nje. Nemojte ih prime ivati. Neka vam ovo bude meditacija. Uvek pamtite da ste nebo, beskrajno nebo na koje ne uti u nikakvi oblaci. Oni e polako prestati da dolaze, jer nikada ne dolaze nepozvani. Mo da niste prona li bol, nego zadovoljstvo. Bol je samo druga strana iste pojave. Kada pozovete jedno, dolazi i drugo; ne mogu se razdvojiti, uvek su zajedno. Kada prestanete da ih pozivate ti gosti e nestati. Do i e trenutak u kome oblaka vi e ne e biti, Budha ga je nazivao nirvanom, a Isus kraljevstvom bo jim. 21. dan Meditacija je po etak pravog ivota. Prvo, fizi ko ro enje je samo po etak prilike za ivot koji vas ini samo potencijalno, a ne i stvarno ivim. Tu mogu nost tek treba pretvoriti u realnost. Jedino tako ete zaista o iveti. Meditacija je umetnost preobra aja semenke u realnost, preobra aja semenke u cvet. Uz pomomeditacije ovek se ra a po drugi put. U prvom ro enju se ra a telo, a u drugom du a. Samo kada spoznamo da smo du a na ivot e postati ispunjen, ina e je samo gubitak. Semenka e samo ostati semenka, nikada ne e proklijati, niti e postati stablo niti procvetati. Niko se ne e odmarati u senci stabla, ne e dolaziti ptice i vetar ne e plesati oko njega. Nema razgovora s oblacima, suncem, mesecom, zvezdama. Semenka ne mo e komunicirati sa postojanjem jer je zatvorena, izdvojena sama za sebe. Meditacija vas otvara, ona je samo vi edimenzionalno otvaranje prema svemu to postoji; za lepotu postojanja, za muziku vetra, za slobodu oblaka i sve tajne koje vas okru uju, za sve to je unutarnje i spolja nje. 22. dan Ljudi ive vrlo grubo, uz lutnju, ljubomoru, sebi nost, ego. ovek mo e otkloniti sve ove grube elemente iz svog bi a jer oni tro e toliko energije i propu taju tolike prilike. Sve ove energije treba

80

preobraziti u pesmu, radost, ljubav i mir. Tada e ivot biti poezija i bi e ista radost postojati. Samo postojanje je vi e nego to ovek mo e da tra i, samo disanje je dovoljan dokaz da Bog postoji jer zanos dolazi sa svakim na im udisajem. ivot postaje tako skladan, melodi an, harmoni an, razigran da ovek ne mo e verovati da ja tako to mogu e sve dok se ne dogodi. 23. dan Ego je jedini problem iz koga proizilazi hiljadu i jedan problem. Nastaju pohlepa, ljutnja, pohota, ljubomora i tako dalje. Ljudi se stalno bore s pohlepom, ljutnjom, pohotom, me utim to je jalovo. Dok se ne ise e koren nove grane e rasti. Mo ete kidati li e, ali to ne poma e. Upravo suprotno, stablo e oja ati, ima e vi e li a i bi e vitalnije. Nagla avam, nemojte se boriti sa simptomima, u ite u sam koren problema, dakle u sam ego. Ako mo ete nau iti kako da ivite bez ega, da budete kao da niste, da budete niko i ni ta, tada ete dosti i nedosti no. Ne postoji uzvi eniji cilj od ovog. Lako ete ovo posti i, jer ego je la na pojava i mo e se odbaciti. Ego nije realan, nego zami ljen, on je senka. Ako nastavite da verujete u njega postoja ei dalje; ali pogledate li malo dublje, vide ete da ga zapravo nema. Meditacija zna i samo gledanje duboko u vlastitu unutra njost, pretra ivanje svakog kutka vlastitog bi a i traganje za egom. U momentu kada shvatite da ga zaista nigde nema, traganje se zavr ava i vi ste ponovo ro eni. 24. dan Jedini na in istinskog postojanja je ne biti. Zato se ne sla em sa ekspirom da je pitanje biti ili ne biti. Nije to nikakvo pitanje; ne biti je jedini na in da se bude. U momentu kada nestanete kao ego, postajete beskrajni, ulazite u iskustvo okeanskog, neograni enog zanosa. Ina e, mi smo prejako vezani za um koji je vrlo sitna stvar, vrlo mali biokompjuter. Vezani smo za telo i previ e poistove eni s njim. Ono je samo ljuskica. ivite u njemu, istite ga i odr avate lepim. Koristite svoj biokompjuter, brinite o njemu i odr avajte ga kao svaki drugi fini mehanizam on je vrlo ne an i osetljiv mehanizam ali nemojte se s njima poistovetiti. Ina e ete biti kao voza koji se

81

poistovetio sa svojim autom; on jeste u unutra njosti tog auta, ali nije sam auto. U realnosti mi smo se identifikovali s mehanizmom u kome ivimo. Ovo poistove enje stvara ideju ega; Ja sam telo, ja sam um, ja sam hri anin, ja sam hindus, ja sam belac, ja sam ovo, ja sam ono Sve ove stvari su puko poistove enje. Meditacija ukida ovo poistove enje, samo podse anje, Ja sam samo svesnost, pa nja, svest, svedok e to obaviti. U ovom svedo enju se ego rastapa i vi se odjednom iz malog ru nog sveta preselite u beskrajan i prelep svet, odlazite od vremena do ve nosti, od smrti do besmrtnosti. 25. dan Jedna od najve ih tajni ivota jeste to da se ra amo sa savr enom bla enstvom u svom bi u, a ostajemo prosjaci jer nikada ne pogledamo u vlastitu unutra njost, ve sve shvatamo olako, kao da ve znamo da je unutar nas. Ovo je preglupa misao, ali ona preovladava irom sveta. Spremni smo da za bla enstvom tragamo po Mesecu, a nismo spremni da u emo u svoju unutra njost zato to ve , premda tamo nismo bili, pretpostavljamo ta bismo mogli tamo na i. Nekako nastavljamo da budemo uvereni da se poznajemo, a nimalo se ne poznajemo. Sokrat je bio u pravu kada je rekao Upoznaj sebe. U te dve re i sadr ana je mudrost svih saga jer spoznaju i sebe saznajete sve, sve se ostvaruje i sve se posti e. 26. dan Jedna od najpoznatijih tvrdnji an Pol Sartra glasi: U drugome je pakao. Ovo je misao gotovo svih ljudi u svetu, osim nekoliko buddha:2 U drugome je pakao. Ne mogu s njim da se slo im, iako je ovo iskustvo miliona ljudi. Na prvi pogled zvu i ispravno, me utim, potpuno je pogre no. U tome nema ni trunke istine. Uvek ste vi. Mo e biti i pakao i raj, ali ste uvek vi. Ovo je va a odluka. Ni nebo3 nije negde drugde, morate ga stvoriti kao to stvarate i pakao. Ovo je psiholo ko stanje. Kada jednom saznate da pakao stvarate sami nastaje bezgrani na sloboda. Kada bi neko drugi bio odgovoran, ne biste nikada mogli biti slobodni; bili biste stalno
2 3

Nekoliko prosvetljenih ljudi. Misli se na raj.

82

ograni eni jer drugi mogu stvarati vajad i va u sre u. Na oba na ina ste zavisni, a niko ne voli zavisnost. 27. dan ovek ivi nesvesno, ini mnoge stvari zato to ih i drugi rade. Sledi i imitira, a da nije svestan za to to radi, niti je svestan ko je. ta biste drugo mogli da o ekujete od oveka koji ne zna ni ko je on sam, niti odakle dolazi, ni kuda ide, ni za to. Ovo su osnovna pitanja koja se mogu re iti samo uz pomo meditacije. Nema filozofije koja e vam pomo u da ih re ite. One pru aju bezbroj odgovora ali su svi oni samo pretpostavke. Ako razmislite o njima na i ete mnogo nedostataka i praznina. Meditacija je egzistencijalna, a ne filozofska. Ona vam poma e da postanete toliko svesni da se susretnete sa samim sobom. Istina je otkri e, a ne misaoni zaklju ak; otkri e u meditaciji, a ne zaklju ivanje uz pomo meditacije. 28. dan isto srce je osnovni uslov za bla enstvo i dobrotu. Pod isto om ne mislim na ne to moralno, nego podrazumevam nevinost. Moralista nikada nije nevin, on stalno ra una. Njegov moral se svodi na ra unicu. On se cenka s Bogom, zaslu uje vrlinu kako bi mogao da do e u raj i tamo da u iva. Moralista je lukav, njegov moral je zasnovan na prora unu. Nije nevin; ni jedan moralista nikada ne mo e da bude nevin. Ponekad se doga a da nemoralna osoba bude nevinija od moraliste. Ponekad je nemoralno u ivotu nemoralno samo zato to nije prora unato. ovek samo ivi, a ne razmi lja o posledicama. Mo e da bude jednostavan, ali moralisti nikada nisu jednostavni, nego vrlo slo eni. Takozvani sveci su najslo eniji, najlukaviji i najprora unatiji ljudi. U njihovim bi ima ne ete nai i na nevinost deteta, to bi bila prava istota. Dete nikada nije svesno dobrog i lo eg, u tome je njegova nevinost. Ponovo nadi i dobro i zlo zna ilo bi ponovo ste i nevinost, nevinost srca. U istoti se nadilazi podvojenost. Moralista bira, a isto srce ivi spontano, nema izbora. isto srce je potpuno budno i svesno, ali ni ta ne bira; dostupno je situaciji, odgovara na nju, ali bez prora una. Ovde je osnovni prostor u kome dobrota i bla enstvo zapo inju da obasipaju oveka.

83

29. dan istota nastaje kada ivite u svesnosti bez izbora, kada se ne radi o dobrom ili lo em, ne birate ni jedno ni drugo, kada sve prihvatate kao bo ansko, kada odbacujete sve podele i vidite samo jedno; ak i kada u avolu vidite Boga i u mraku svetlost; a u smrti vidite ve ni ivot. Kada se uobi ajeni na in podvojenog gledanja na stvari odbaci, postajete isti jer vas tada ni ta ne mo e zatrovati. Ovo je stanje krajnje svesnosti. Moramo nadi i podvojenost, moralno i nemoralno, dobro i lo e, ivot i smrt, leto i zimu. Sve ovo treba nadma iti, kako bi ovek video samo jedno, ono to se vidi u bezbroj oblika; ovek ga mo e videti svuda, u svakom mogu em obliku. Ovo je mogu e. Samo je potrebno nastojanje da se probudite, da budete svesni i prestanete da birate; ostanete da prebivate u sebi, posmatraju i um i ne biraju i ni ta. Saobra aj proti e, a vi sedite sa strane, bezbri ni i mirni, a istota se se lagano spu ta u vas. Ova istota je oslobo enje. 30. dan Ostvarite svesnost. Budite sve budniji u svemu to inite i u svemu to se doga a u va em umu i pokre e u va em srcu. Budite svesni u sva tri sloja; telu, umu, srcu; postupcima, mislima, ose anjima. Budite svesni na svim tim nivoima i tako e se svesnost nastaniti u vama i rodi e se ono etvrto. Kada se ono rodi, Bog je u ao u vas, etvrto je va a du a, va a najskrivenija sr . Kada je otkrijete shvati ete da ste nero eni i da ne umirete; da ste deo ve nosti. Sam ose aj ve nosti je zanosan. Cela va a perspektiva se menja, svet ostaje isti, ali nije vi e isti jer ste se vi promenili. Isus uvek ponavlja: Ako niste kao mala deca, ne ete u i u kraljevstvo bo je. Me utim, ovo ne zna i da su u kraljevstvu bo jem samo deca, ona ga ne bi ni izgubila. Ko bi mogao dati kraljevstvo bo je za svetovne stvari? Deca nisu u njemu, ona ga nisu svesna. Zato i nagla avam; oni koji su poput male dece. Zapamtite re poput, jer Isus ne govori o maloj deci, nego o onima koji su kao mala deca. Jedna stvar je sigurna, radi se o ljudima koji nalikuju deci. 4
4

Isus nije rekao 'Ostanite kao mala deca', nezreli, ve je mislio 'sazrite toliko da postanete kao mala deca'.

84

U ovome je sva mudrost; posti e se drugo detinjstvo. O tome se radi u sanjasi ro enje drugog detinjstva putem svesnosti. Prvo detinjstvo je bez svesnosti i vi ga gubite, a ovo drugo ne mo ete izgubiti. 31. dan Pravi mistik nije isposnik, niti sam sebe mu i. Voli ivot i u iva u njemu, jer ivot je samo manifestacija Boga. Istinski mistik je pun pesama. Svaka njegova reje pesma. Ako ga dobro razumemo, svaki njegov pokret je ples i svaki njegov postupak sve anost. Sve se ovo doga a zbog uzvi ene svesnosti. Kada dotaknete vrhunac i nema ni ega izvan toga, kada sve ostavite iza sebe, kada telo bude daleko dole ispod vas, a um ostane negde na putu i budete ista svesnost, nikakav predmet, nego ista subjektivnost postigli ste samadhi. Tada e u va em bi u nastati hiljadu pesama, procveta e hiljadu cvetova. Dok se ovo ne dogodi ovek ne mo e da bude potpun niti zadovoljan. U svom srcu ovek treba da nosi bo ansko ispunjenje. Mora da postoji jaka elja da se postigne samadhi, da se ostvari nadsvesnost. Ovo se mo e svakome dogoditi; ovo je pravo svih ljudi po ro enju. Moramo samo da ga zahtevamo.

85

SEDMI MESEC SRCE JE RAJSKI VRT 1. dan ovek koji je dospeo do najuzvi enije istine ne mo e vi e lagati, za to bi lagao? Nema razloga da la e. ovek koji poznaje istinu vi e se ne zanima za obi ne svetovne stvari; upoznao je ne to uzvi enije od svega to mogu pru iti novac, mo i ugled. Celi njegov ivot prolazi kroz udesnu promenu. Tajni klju koji otvara vrata uda je bla enstvo. Budite vedri, pustite srce da peva i telo da igra; dopustite da ivot postane sve anost. 2. dan ovek, onakav kakav postoji ve vekovima obi an ovek iz gomile, rulje jeste mehani ki. Samo uz pomo svesnosti prestajete biti mehani ki. Tada ete se uistinu roditi, tek po drugi put. Va i roditelji su vas rodili biolo ki, ali ne i duhovno. Duhovno ro enje se posti e uz pomou itelja. S u iteljem kre ete na duhovni put. Ponovo se rodite u novoj dimenziji, u duhovnoj dimenziji. Ovo vam se pru a vrlo svesno i promi ljeno. Ceo zadatak u itelja sastoji se u tome da u eniku pru i svesnost o njemu samom, o vlastitom bi u Vrlo malo ljudi dospeva do svog duhovnog bi a, ali oni koji uspeju jedini postaju stvarni ljudi. Svi imaju mogu nost, ali ljudi na tome ne rade i tako je izgube. Ovo se mo e ostvariti. Zato od sada nadalje nastojte da vam ivot krene u smeru sve ja e svesnosti. Bi ete iznena eni venakon prvih kratkih uvida u svesnost; bla enstvo sledi iz svakog od njih. Kako se svesnost produbljuje, tako se produbljuje i bla enstvo. Bla enstvo je posledica, propratna pojava svesnosti. 3. dan Na svet dolazimo apsolutno isti i nevini, ali svet odmah upisuje ne to u na u svest, postavlja nam uslove. Sve nas prlja i truje. Do vremena kada je dete u stanju da razmi lja svet ga ve uni tava. Veje osaka eno i paralizovano, svet ga venau i da hoda sa ta-

86

kama. Zaboravlja da gleda vlastitim o ima i ne mo e da stoji na vlastitim nogama; u inili su ga zavisnim. Ovo je najve a zavera protiv ljudskog roda: sva ljudska bi a treba osakatiti, ne fizi ki nego duhovno. Strategija koja se koristi sastoji se u davanju uma kako bi va a svesnost bila stalno prekrivena mislima, eljama, stremljenjima. Ego, religija, ideologija, politika i hiljadu i jedna stvar su ovde, sloj za slojem. Va e ogledalo svesnosti nestaje pod tim slojevima i ivite bez dostojanstva, ivotom koji je izgubio svu prirodnost, ivotom slepca, ivotom potpune zavisnosti. Treba jedino da obri ete sve to vam je dru tvo u inilo. Zato vas ne u im isto i, niti moralu jer su sve to besmislice; u im vas meditaciji kako biste se mogli re iti uma. Um pripada dru tvu, a meditacija pripada vama. S meditacijom ste apsolutno slobodni i mo ete otkrivati svoje unutra nje blago. Tada zapo inje veliko hodo a e radosti, lepote, pesama i sve anosti. Ovo je beskrajan proces koji vam pru a vi enje ve nosti i daje sigurnost besmrtnosti. 4. dan Dru tvo svako dete alje u kolu, u srednju kolu i na univerzitet. Tako se tro i gotovo tre ina ivota da bi se energija usmerila u neprirodno sredi te, u razum, da bi joj se stvorile prepreke na putu kroz srce. Prirodan je proces prolaz energije iz bi a u srce, a iz srca u razum. Ovo je prirodno jer kada energija dolazi kroz srce, tada je ono gospodar, a razum samo sluga. Ceo tok takozvanog obrazovanja je u potpunom izbegavanju srca i stvaranju neposrednog puta od bi a do razuma bez obzira na srce. ine i ovo srce se ostavlja sa strane, a energija po inje da se kre e iz bi a u razum, koji tako ostaje gospodar; a on je vrlo dobar sluga, ali lo gospodar. U momentu kada shvatite ta vam je dru tvo u inilo odmah mo ete otvoriti svoje srce i energija e pote i kroz njega jer je to prirodan put. Tako mora biti. Da se dru tvo nije uplelo, bilo bi tako. Dru tvo se jako boji ljubavi i srca, jer ako ovek ivi u razumu bi e delotvoran i dobar sluga, bi e poslu an rob. Upravo ovo treba dru tvu: vredni radnici i dobre sluge. Njemu ne trebaju gospodari. Kada vam se srce otvori, ako ste i zato eni osta ete gospodar. Va a vlast je toliko jaka da vam je niko vi e ne mo e oduzeti.

87

Zato je nu no posti i udesno pomeranje energije iz razuma u srce. 5. dan S vama je sve u redu, osim to sve svakome verovali. Niste slu ali svoje srce, nego ste slu ali neke druge ljude koji ne znaju ni ta. Odbacite sva ta pozajmljena saznanja, zaboravite sve pri eo prvog grehu i sve o tome da ste gre nici. Svi smo deo Boga, neodvojiv i uro eni deo, svi smo bo anski. Nekoliko nas vrsto spava, ali je to njihov izbor; drugi su budni, to je isto tako njihov izbor. Spavanju ni ta ne nedostaje, samo treba propatiti neke no ne more. Ne treba previ e brinuti zbog njih, jer su one samo zami ljene, pre ili posle ete se probuditi. Ako u ivate u ivajte, niko drugi u to nema pravo da se me a. Voleo bih da se probudite, ali ako odlu ite da spavate niko vas ne e osu ivati ni bacati u pakao. Dovoljno patite i u svom snu, nema potrebe da budete dodatno mu eni u paklu. 5 Ovo je jedina razlika izme u prosvetljenih ljudi i obi nih ljudi. Ina e su sli ni, svi imaju iste mogu nosti za bu enje. Ne samo da su sli ni, svi ljudi su jedinstveni. 6. dan ovek obi no skuplja pra inu na svom bi u i gubi jasno u, svoje pravo po ro enju. Svi ljudi se ra aju s ovom jasno om, ali postaju prose ni. Do vremena kada umire, ovek potpuno otupi. Ovo je udna pojava. Ljudi je nazivaju razvojem, me utim, to je ne to obrnuto, to je zakr ljavanje. Deca su pametnija, ivlja i jasnija u svemu, kod njih mema zbrke. Kada po nu da odrastaju svuda skupljaju zbrku. Samo ekamo da napune 21 godinu i tada im dajemo pravo glasa jer do tog vremena izgube svu pamet i postanu glupi i tupi. Tada se mogu nazvati odraslim. Vi ste odrasli, potpuno odrasli. Me utim, ljudi ka u: Sada kada si potpuno odrastao ovek, dovoljno si star. Naravno da se politi ari boje dati pravo glasa deci jer ona sve vide, ona vide kroz stvari. Pravo glasa daju samo onima koji su izgubili svaku mogu nost vi enja, koji su potpuno slepi. Nastojim da vam pomognem da
5

Budha.

88

o istite svoju r u i pra inu, da svoje ogledalo u inite sjajnim kako biste opet mogli da vidite svoje pravo lice. 7. dan Cela struktura dru tva je protiv srca. Ona u i razum, odgaja ga i koluje. Zapostavlja srce i ne obazire se na njega, jer je ono opasna pojava. Razum je ma ina. Ma ine se nikada ne bune, ne bi ni mogle. One samo slede naredbe i na taj na in su dobri i poslu ni. Dr ava, crkva, roditelji i svi zainteresovani su za razum jer on svima odgovara. Srce nije podobno za odr avanje postoje eg stanja, ustanovljenog reda i op tih interesa. Razum radi uz pomo logike. Razum se mo e uveriti. On se mo e na ini hri aninom, hindusom, muslimanom ili komunistom, fa istom i socijalistom. Sve se mo es razumom. Treba vam samo pametan sistem obrazovanja i pametna strategija. Upravo kao to to radimo s kompjuterima, tako napunimo i razum. ta god u njega ugradite stalno se ponavlja. On nije u stanju da smisli ne to novo i nikada nije originalan. Srce ivi od ljubavi koja se ne mo e uslovljavati. Ona je u osnovi pobuna; nikada ne znate kuda e vas ljubav odvesti. Ona je nepredvidljiva, spontana, nikada ne ponavlja staro i uvek odgovara na sada nji trenutak. Srce ivi u sada njosti, a razum uvek u pro losti jer je tradicionalan, konvencionalan; dok je srce uvek revolucionarno i buntovno. Me utim, mo ete biti pobednik samo sa srcem, uz pomo ljubavi, a ne uz pomo logike. udesno je pobuniti se protiv psihologije mase i postati nezavisniji; odjednom osetite jedinstvo sa celinom i sa svemirom. 8. dan Cela istorija ove anstva po inje u Edenskom vrtu; ovek je bio isteran iz vrta i od tada luta u pustinji. Nekako se prise a divote tog vrta i tih dana izvan vremena, pre nego to je bio proteran. Pri a iz Biblije nije samo pri a, nego u sebi sadr i istinu. Svaki ovek ose a da mu ne to nedostaje i da nije tamo gde bi trebao biti. Nije mu sasvim jasno ta mu nedostaje, ali svi znamo o emu se radi, postoji ose aj da ne to nije u redu, kao ja sam na pogre nom mestu, ili ne bi trebalo da mi bude ovako, ne to je krenulo lo e. ovek je proteran iz bo jeg vrta. Razlog za ovo izgnanstvo je taj to je ne to poku ao da sazna, pojeo je vo e saznanja sa stabla

89

znanja. U momentu kada ovek postane obrazovan izgubi e dodir sa svojim srcem, a tamo je pravi vrt; mi ga nosimo sa sobom. Mi nismo isterani, nego smo zaboravili, a to ne znamo. Stalno smo zarobljeni u razumu, previ e smo se vezali za saznanja. Umesto da te imo za razvojem bi a i njegovim cvetanjem, samo skupljamo podatke, obi ne jalove podatke. Srce je rajski vrt, pravi raj. Nastojim nekako da vam pomognem da ponovo u ete u njega. Kada jednom opet do ete u vrt i ponovo ga okusite, bi ete preobra eni. 9. dan ovek mo e da ima saznanje, ali ne i mudrost. Saznanja su laka, samo je potrebno malo umnih napora i nastojanja, pa mo ete napuniti svoju memoriju. Ovo je kompjuter. Mo ete da sakupite cele knjige. Me utim, mudrost nije ne to to biste sakupili, jer se ona ne mo e ste i samo pomo u uma. Ona se sti e uz pomo srca, ljubavi, a ne uz pomo logike. Kada je srce otvoreno u ljubavi i veri, i predano celini, tada se u vama javlja nova vrsta uvida, jasno a, silno duboko razumevanje smisla ivota i toga ta ste vi zapravo, pre svega toga za to je cela egzistencija ovde. Sve tajne se otkrivaju, ali pomo u ljubavi, a ne pomo u logike, pomo u srca, a ne razuma. Bog ima neposrednu vezu sa srcem, a nema nikakvu vezu sa razumom. Zato ako elite do i do Boga, put vodi kroz srce. Kada jednom spoznate ljubav pomo u srca, svoj um mo ete koristiti kao dobrog slugu, tada se mo ete slu iti i saznanjima koja ste skupili umom u slu bi mudrosti. Ali, ne pre nego to ste nau ili uz pomo srca. Pomerite svoju energiju u srce, volite vi e i do ive ete veliko iznena enje. Kako va a ljubav raste, latice se otvaraju i va e srce postaje lotosov cvet, ne to beskrajno lepo po inje da se spu ta u vas to je mudrost. Ova mudrost vam donosi slobodu. Saznanja donose podatke, a mudrost donosi preobra aj. 10. dan Ljudski rod sada zna vi e nego to je ikada znao; saznanja se stalno uve avaju. Vi znate vi e od Isusa. Kada biste ga sreli mogli biste ga pou iti mnogim stvarima. On ne bi znao bezbroj stvari. Ne verujem da bi bio sposoban da polo i maturu, to je nemogu e!

90

Me utim, ovo ne zna i da je on neznalica. On ima znanja, ali potpuno druga ija. Njegovo iskustvo je preobrazilo njegovo bi e. On nije obrazovan kao vi, nego je preobra en, a to je pravo znanje. Podaci ne zna e ni ta. Kompjuter mo e da sadr i vi e podataka od vas, ali on nikada ne mo e da postane Isus ili Budha. Ili mislite da bi jednog dana kompjuter mogao postati prosvetljen? To je nemogu e. Kompjuter mo e znati sve, ali e ostati kompjuter i uvek e ponavljati samo ono to smo u njega ugradili. Ne mo e biti ni dobar; kako bi ma ina mogla biti dobra? Ne mo e nikoga voleti; kako bi ma ina mogla nekoga da voli? On mo e re i: Volim te. Jako te volim, spreman sam da umrem za tebe. Mo e govoriti mnoge stvari, ali one su samo re i. Ma ina se mo e pou iti i mo e vrlo delotvorno da obavlja stvari; ali milioni ljudi rade istu stvar, deluju kao ma ine, kao kompjuteri. Ponavljaju obrasce hri anske, hinduisti ke, muslimanske prelepe, ali mrtve re i. U momentu kada ovo uvidite ivot kre e krupnim korakom u novu dimenziju, dimenziju ve nosti, bo anskog, dobrote istine i slobode. 11. dan Saznanja su mrtva, a saznavanje je ivo u toku. Zapravo jednom u budu nosti emo morati da razvijemo sasvim novi jezik jer su ovi na i jezici zastareli. Njih su razvili drugi ljudi za druge ciljeve i druge situacije. Sada je sve nestalo, ostao je samo jezik. Danas i religija i nauka znaju da u postojanju nema ni ega stati nog, sve je u stalnom pokretu. Zato umesto saznanja ka emo saznavanje. Umesto re i ljubav vi e bih voleo re i reljubljenje. Postali smo vezani za imenice tako da reku nazivamo rekom, a ona nikada nije ista, ak ni u dva uzastopna trenutka. Stabla zovemo stablima, a ona stalno rastu, neki stari listovi padaju, a neki novi izrastaju. Osim promene, u egzistenciji ni ta nije stalno. Posmatrajte ivot, ali nemojte ga samo gledati, nego i ivite. Tada ete stalno saznavati. Ovo je hodo a e bez kraja. Lepota je udo koje ostaje, tajna koja ostaje. Mi i dalje poznajemo stvari, ali uvek ima jo mnogo toga to moramo upoznati. Postojanje je neiscrpno i ovek uvek mo e da bude kao dete, pun u enja i divljenja.

91

Bog je tajna i dostupan je samo onima ija srca ple u u u enju i ije bi e treperi s divljenjem. 12. dan Istinsko znanje, mudrost, zbiva se uz pomosvesnosti ne prikupljanjem podataka, nego prola enjem kroz preobra aj. Svesnost je korenit preobra aj; ponovo se ra ate. ovek svakodnevno postoji u vrlo pospanom stanju, on je minimalno svestan; samo jedan posto ili ak ni toliko. Dovoljan vam je va svakodnevni posao; to da zara ujete hleb i imate krov nad glavom, imate decu ili porodicu. Procenat je dovoljan samo za ovo, ali ne i za ne to vi e. Devedeset devet posto va e svesti je zamra eno. ovek se mo e promeniti; ovaj mrak mo e postati svesnost, u kojoj ete spoznati intenzitet ivota, neopisivi zanos ivota. Od ovog momenta razmi ljajte o svesnosti kao o pitanju ivota i smrti. Ona i jeste pitanje ivota i smrti. Bez svesnosti zapravo umirete svaki dan. S njom prvi put zapo injete da ivite i tada se va ivot razvija, postaje ogroman; sve prostraniji i prostraniji. Jednog dana postane toliko bogat da ga prenosite i na druge, svi koji vam se pribli e ive e bogatim ivotom. irite aroliju na druge, preplavljujete ih ivotom, ljubavlju i svetlo u. To je stanje svetog oveka, Buddhe ili Hrista, mudrog oveka. 13. dan Um nije sposoban da sazna istinu. Mo e skupljati sve vrste podataka o istini, ali znati ne to o njoj ne zna i i spoznati istinu. Znati ne to o ljubavi nije isto to i poznavati ljubav. Ako ovek eli spoznati tada mora biti zaljubljenik. Nema podataka koji bi vam ovde mnogo pomo i. ovek je mora samo iskusiti. Ista stvar va i i za istinu. Mo ete saznati i upoznati sve velike filozofe sveta, sakupiti najve e re i, pretpostavke i teorije na svetu, do i do odre enih vlastitih zaklju aka, ali zapamtite da je to samo prosu ivanje jer nije utemeljeno u va em iskustvu. Zato e sva ova saznanja spre avati va e traganje. Ova saznanja su opasna, mogu vam dati la an ose aj da ne to znate. Kada jednom u e u vas pogre na ideja da ne to znate tada prestaje traganje. ovek mora znati da ni ta ne zna. Morate otkloniti sve podatke za i protiv, teisti ke, hri anske, hinduisti ke,

92

muslimanske, religiozne, filozofske. ovek mora otkloniti sva saznanja poput ovih, tada mo e po eti da traga. Tada ovek postaje pravi tragaza istinom jer se tada otvori. Iz ovog stanja neznanja jednog dana izvire veliki blagoslov, ovek iskusi istinu, ivi u njoj i sam postaje ta istina. Ovo stanje se naziva prosvetljenjem, nirvanom. Na Zapadu se ovo naziva Hristovom svesno u, a na Istoku stanjem svesti Budhe, ina e to je isto. 14. dan ovek mora biti nevin kao dete. Samo tako e se otvoriti vrata. Vrata bo anskog ostaju zatvorena za obrazovane ljude; za profesore, u itelje i sve tenike vrta su zatvorena. Oni veznaju da im ni ta vi e ne treba, potisnuli su svoje neznanje prikupljanjem pozajmljenih saznanja. Oni su izgubili kvalitet u enja koji je za Boga najosnovnija stvar. Dete se beskrajno udi. Njegovo srce stalno ose a tajanstvenost i uda, o i su mu pune divljenja malim stvarima, kamen i ima i koljkama na obali mora. Ono tr i i skuplja ih kao da je prona lo dijamante. Zainteresuju ga tako male stvari, leptiri i cve e; dete mo e biti op injeno, gotovo hipnotisano, obi nim cvetom. Ove osobine vam poma u da se otvorite Bogu, dobroti i stini, tajanstvenosti postojanja. Sledbenici sanjase moraju biti kao mala deca. 15. dan to je ovek mudriji, postaje svesniji koliko malo zna. to je ovek gluplji, sve je sigurniji u svoje znanje. Mo ete prosu ivati glupost uz pomo te sigurnosti. Glupani su vrlo fanati ni ljudi, jer su do li do vrhunskih zaklju aka, ne samo za sebe nego i za sve druge ljude. Oni ele da nametnu svoje zaklju ke svakome, celom svetu. Uz to misle da saose aju s ljudima. Sokrat je zadnjeg dana svog ivota rekao: Znam samo da ni ta ne znam. Tog dana je postao najve i mudrac koga je Zapad ikada imao. Pridru io se velikom dru tvu budha.6 Prestao je da bude
6

Prosvetljenih ljudi.

93

filozof, postao je probu en i prosvetljen. Mozak je pun zaklju aka, a srce je uvek spremno ne to da upozna. Srce je uvek dete, a razum je uvek starac. Razum nikada nije mlad, a srce nikada nije staro ovo ne smemo zaboraviti. 16. dan Pozajmljena znanja nisu istinita, saznanja prikupljena spolja nisu istinita, ona skrivaju va e neznanje, ali vas ne ine mudrima. Ona prikrivaju va e rane, ali ih ne le e. Ovo je na neki na in vrlo opasno jer je ovek sklon da zaboravi na svoje rane, a one se iznutra ire i mogu se pretvoriti u rak. Bolje ih je poznavati. Bolje ih je otvoriti vetru, ki ama i suncu. Skrivate li ih i titite, one e postati va i neprijatelji. Bolje ih je izlo iti, jer priroda le i. Zato neka prvi korak istinskog poznavanja bude re enica Ne znam ni ta. Ona e izlo iti va e neznanje. U tom momentu nastaje zaokret, velika promena u kojoj ovek pogleda prema unutra. Prava spoznaja dogodi e se unutar vas. Ona ne dolazi uz pomomisli, veuz pomoprostora bez misli u va oj nutrini. Ne dolazi uz pomo u enja, ve uz pomo meditacije. Dolazi samo kada je um potpuno isklju en, potpuno prazan i ist, nezaga en, nedodirnut, tako da izvori u va oj nutrini zapo nu da teku jer su se uklonile sve prepreke. Tamo je izvor iz koga mo e do i prole e, ali tamo su i prepreke koje su mu na putu. Mi te prepreke smatramo znanjem, me utim one su prepreke znanju. Odbacite sve to ste nau ili iz spolja njeg tako da va a unutra njost mo e progovoriti i tada ete upoznati okus pravog znanja, prave spoznaje. Spoznaja osloba a. 17. dan Na e telo je sitno, na um je sitan, ali je na e bi e prostrano kao okean; zapravo prostranije od svih okeana jer i najve i okean ima granice, a na e bi e ih nema, ono je beskrajno. Bi e ima tri osobine. Prva je istina. Kada iskusite vlastito bi e po prvi put ete okusiti ne to istine. Pre toga ste poznavali samo teorije o istini. Ovo je poput oveka koji sve zna o hrani, a nikada ni ta ne jede. Istina koju ne poznajemo, o kojoj smo samo uli jeste teorija. Ona se sastoji od pretpostavki. Kada u ete u unutra njost svog bi a,

94

izvan tela i uma, prvo ete okusiti istinu, a zatim svesnost. Ina e svesnost je samo re . Ljudi vrsto spavaju i nemaju pojma o svesnosti; nisu nimalo svesni, oni su kao roboti, funkcioni u kao ma ine. Tre a stvar je najvi a, to je bla enstvo odnosno anand. Kako sve dublje ulazite u svoju nutrinu, prvo ete otkriti istinu, zatim svesnost, a u samom srcu ete otkriti bla enstvo. 18. dan Nau nici ka u da jedan sistem memorije, jedan ljudski um, mo e sadr ati sve biblioteke sveta, toliki mu je kapacitet. ak i kada bi sadr ao sve knji nice sveta ovek ne bi bio budha, ili prosvetljen. Ostao bi ista budala i isti magarac natovaren svim tim knji urinama. Ovo mu ne bi preobrazilo bi e. Ako ovek eli da preobrazi svoje bi e mora e iza i izvan re i, izvan teorija, ideologija, doktrina i knjiga. Zavr ite s podacima i stavite na njih ta ku, jer ete se pretvoriti u papagaje. Takve papagaje nazivamo profesorima. Ovo ne mo e ispuniti oveka, ne mo e biti ni zadovoljan, ni bla en, ne mo e voleti niti znati. Zavr ite sa svim podacima, zavr ite sa umom. Meditacija se ra a kada se rastanete s umom. Kada se ona rodi, tada se doga aju uda i ivot po inje da ide napred krupnim koracima neverovatnim. ovek postaje svestan mno tva tajni oko sebe. Mi smo zatvoreni u svojim saznanjima, na e o i su zatvorene, slepi smo za istinska znanja. ovek mora postati nevin poput deteta, tek kada bude nevin i ist poput ogledala odra ava e istinu. Spoznati istinu zna i postati istina. 19. dan U svim dru tvima, civilizacijama i religijama odgajaju nas na takav na in da nam daju la ni identitet. Sve nas izdaju i varaju. Ljudi koji nas varaju vrlo su mo ni. Njihova mozavisi od varanja ostalih koje varaju vevekovima. Politi ari i sve tenici prikupili u strahovitu mo . Boje se da dopuste ta ljudi saznaju istinu. Oni zapravo zavise od lakovernih ljudi koji se mogu prevariti, koji dopu taju da budu prevareni, zapravo tr e da ih prevare. Dosa uju vam dok ih ne prevarite.

95

Ve u detinjstvu po nu da se stvaraju situacije u kojima deca postaju svesna da moraju u initi kompromis ako ele da pre ive u svetu. Ona nisu svesna, ne mo ete od dece o ekivati mnogo svesnosti. ak ni stari ljudi nisu tako svesni. U detinjstvu se pojavljuje svest: Ako govorim istinu stalno u imati problema. Dete biva ka njeno istog momenta kada progovori istinu. Do vremena kada budete dovoljno jaki da budete iskreni gubite sav ose aj za istinu. Va e la i su se tako uvre ile u vama da su postale nesvesne, postale su tako va an deo i sastojak va e krvi, kostiju i sr i da ih se vi e ne mo ete re iti. Ovo to vam je dru tvo u inilo mora da se izle i. Morate ponovo da se rodite, zaista da se rodite, ponovo da u ite abecedu stvari. Samo tako ete shvatiti da je ego la an identitet koji vam je nametnut i da niste nimalo izdvojeni, da ste deo organske celine. 20. dan Deca u e od svojih roditelja i tako rade sve to rade drugi. Dana nja deca gledaju filmove na televiziji; ubistva, samoubistva, plja ke i sva ta drugo. Oko sebe gledaju nasilje, silovanja, ubistva i po inju da ponavljaju isti obrazac. Njihova deca e u iti on njih i rutina se nastavlja vidimo da svi tra e u spolja njem, a blago je u unutra njosti. Isus uvek ponavlja: Kraljevstvo bo je je u vama, ali nisu ga nikada razumeli ak ni njegovi bliski sledbenici. ak su ga i na poslednjoj ve eri, neposredno pre nego to su ga uhvatili, pitali o kraljevstvu bo jem na nebu. Jadan ovek, celog svog ivota je ponavljao da je kraljevstvo bo je u vama! U poslednjem razgovoru u enici su ga pitali; Reci nam samo jednu stvar. Kada budemo u kraljevstvu bo jem, a ti bude sedeo s desne strane Bo ije, ko e od nas dvanaestorice tvojih vernih u enika sedeti uz tebe? Vidite li glupost, politiku i pitanje hijerarhije? Jadan je ovek koji je celi ivot govorio: Blagosloveni oni koji ne eznu da budu prvi jer e oni biti prvi. Me utim, ljudi stalno slu aju lepe re i i one im se svi aju, ali ih ne razumeju. Nismo razumeli ni Budhu ni Isusa, nijednog velikog u itelja. Zato je ljudski rod tako jadan.

96

21. dan Svako nosi istinu u svome bi u, nju ne treba izmi ljati. Treba je samo otkriti, zapravo ponovo otkriti. Ve je imamo ali smo potpuno na nju zaboravili. Zaspali smo i zaboravili ko smo. Moramo samo da se podsetimo. Morate postati budniji i svesniji, ni ta vam ne nedostaje; samo sanjate da ste prosjak, a niste prosjak. Kada se jednom san prekine i probudite se, odmah ete spoznati u kakvom ste udnom snu bili. Najve a blaga su va a, ve ni ivot je va , kraljevstvo bo je je va e, onostrano je va e. Mi sve to nosimo sa sobom; svete stvari smo mi sami. Zato ovo nije pitanje traganja za spolja njim, nego ulaganje potpune energije u sebe, u bu enje. 22. dan Radost iskrenosti je tolika da niko vi e ne eli natrag u mrak neistina. Jednostavnost iskrenosti je takva da niko ne eli stvarati nepotrebne komplekse i probleme s neistinama. Jedna la povla i za sobom bezbroj drugih jer je morate odbraniti, a ne mo ete je braniti istinom. Mo e se braniti samo novim la ima, od kojih e svaka slede a opet za sobom povla iti nove. Jedna la je dovoljna da vam celi ivot postane neiskren i neistinit. Istina donosi mnoge poklone, ali ovek joj mora otvoriti vrata meditacijom. Niko nam ne daje istinu, nju vam je ve poklonio sam Bog. Ona nije ne to to bi trebalo potra iti, vepostoji, ona je va e svojstvo. Treba samo da u inite nekoliko koraka prema unutra. Sanjasa je samo odluka da se prona e vlastita istina: Od sada e moj ivot biti posve en tra enju moje istine. Istina nije daleko, do nje je samo jedan korak, skokom od uma u ne-um. 23. dan Pri a o Danijelu je prelepa. Zovem je pri om a ne istorijom, jer su meni parabole i pri e mnogo zna ajnije od istorije. Istorija samo bele i podatke, a parabole bele e istinu. Danijela su bacili lavovima jer je odbio da porekne svoje veru, ali je ostao nepovre en. Ovo govori samo o jednoj stvari,

97

ljubav za istinu je ve a od samog ivota. ovek mo e rtvovati svoj ivot za istinu, ali ne i obrnuto. Ovo tako e govori da uprkos silnom ljudskom razvoju, jo uvek postoje i instinkti, ljudi istine i dalje moraju patiti poput Danijela jer dru tvo ivi u neistini i ne podnosi oveka istine. Uz ovo, ovek istine ne treba ni ega da se boji jer ga ni ta ne mo e povrediti, ak ni lavovi jer je saznao ne to to je u njemu ve no i neuni tivo. Ni smrt mu ovo ne mo e oduzeti. ivot u la ima je bezvredan, a smrt za istinu jedan od najlep ih blagoslova ivotu. 24. dan Istina se ne mo e kupiti. Nema na ina da se dobije od nekog drugog, ne mo e se preneti. ovek mora sam da je otkrije. Niti mo e da je kupi kakav novac, niti je mo e oteti kakva sila, ali kada ovek u e u svoju unutra njost, nalazi je. On je veima, nema potrebe da se kupuje. Ironija je u tome da je svi kupuju; neko na hri anskom va aru, drugi na hinduisti kom ili jevrejskom; neko od Grka, neko iz Biblije, neko iz Korana. Samo zapamtite, sve to ste kupili ili nabavili od drugih je samo ne to o istini, a ne ona sama. Kupili ste samo re i, prazne i bez sadr aja. Istina je prava samo kada je va e vlastito iskustvo; ne mogu vam je dati ni Isus ni Budha. Ni ja vam je ne mogu dati, niko vam je ne mo e dati, naprosto zato to je veimate. Treba vam samo unutra nje traganje, poniranje u sebe, u najskriveniju sr vlastitog bi ai na i ete je. Dobro da ona nije roba, a i to da vam je niko ne mo e dati; ina e bi bila bezvredna. Ljudi bi je nasle ivali od svojih roditelja, u svojim oporukama bi pisali: Pola moje istine ide mojoj eni, a pola mojoj ljubavnici i ona se mora jednako raspore ivati me u mojim sinovima To bi bilo ne to! Sre om nije tako i dobro je da nije. Istina je potpuno li na; spoznajete je u apsolutnoj samo iu va em najskrivenijem sjaju, u pravom hramu gde vas ona uvek eka. 25. dan Istinska religija se ne zasniva na verovanju; na njemu se zasnivaju samo la ne religije. Istinska religija je uvre ena na iskustvu. Sva verovanja su prepreke u iskustvu istine. Ako verujete, prestajete

98

da pitate i tra ite. Kada jednom postoji verovanje, vi ve mislite da znate. Ina e ono samo zna i da ste potisnuli sve svoje sumnje. Traganje mo e da zapo ne samo ako su sumnje ive, sve e, mlade. Sumnje ne smete potiskivati, nego ih koristiti kao stube. One nisu lo e, nego dobre. ovek ne mora uvek da sumnja, nego svoje sumnje da koristi u potrazi za istinom. Kada je jednom sami na ete, ima ete potpuno druga iji smisao, potpuno druga ije osobine, ona ne e biti jalovo verovanje, nego iva istina, va a istina za nju ete rizikovati i ivot. 26. dan Istina je uvek prisutna, mi smo njom okru eni, ali toliko smo zbrkani da je ne mo emo odr avati. Pun mesec i zvezde ne mogu se reflektovati na nemirnom jezeru punom talasa, ono ne mo e odraziti mesec niti se veseliti zvezdama. Ono je slepo za nebo. Treba samo umiriti jezero. Nastojim da vam pomognem u smirivanju jezera va e svesnosti i to se mo e u initi. Ako mogu ja, mo ete i vi. Ne zahtevam ni ta posebno, svi to mo emo, potrebno je samo malo nastojanje i ni ta vi e, ne morate biti ro eni kao neko poseban, treba vam samo mali napor i malo inteligencije, a to svi imate. U momentu kada postignete unutra nji mir i ti inu zbiva se klju na promena. Tada ete re i: Veselimo se! 27. dan Treba pamtiti da se znanje ne sastoji od skupljanja podataka. Ono se ne sastoji od u enja od drugih, nego obrnuto, od procesa suprotnog u enju. ovek postaje poznavalac kada ponovo postane nevin poput deteta, kada se ogledalo svesnosti potpuno o isti, kada je jezero svesnosti mirno, nema talasa i nema nijednog nabora. Tada e se u vama odra avati celo nebo i celo postojanje u svoj silnoj lepoti. Ovo iskustvo je Bog. Budite prazni, budite mirni, nemojte postojati, budite ni tavni kako bi se celina mogla spustiti u vas, tako da se ona mo e reflektovati u va oj svesnosti. Ovo je jedino religiozno iskustvo, jedino misti no iskustvo. Daje vam sigurnost da Bog postoji, a ne isprazno verovanje, daje vam apsolutnu jasno u. Bog postaje va e vlastito iskustvo. Ovo nije ne to to su rekli Budha ili Isus, niti ne to to sam ja rekao, ve ste ovo sami spoznali.

99

Iskustvo prodire u va u nutrinu i postaje deo va eg bi a, jedino tako se posti e cilj i ispunjava ivot. 28. dan Ako je ovek spreman da postane niko, tada postaje najve i. Budite ni ta i tada ste sve, budite niko i tada posti ete neverovatna uda. Budite prazni i upozna ete najuzvi enije u sebi. Zapamtite, ne inite ovo s namerom da postanete najve i jer tako ni ta ne ete posti i. To to ste ni ta ne sme se koristiti kao sredstvo da se postane najve i. To to ste najve i samo je propratna pojava, a ne va cilj, ne kraj. Ovo je kao miris. Cvet je kraj, cvetanje va e svesnosti je sve; tada se odjednom pojavljuje miris. Budete li tra ili samo miris propusti ete cvet, a bez njega nema mirisa. Ako budete tra ili cvet, cvetanje dolazi samo po sebi. Ako je ovek blag, skroman i niko, tada se vrata kraljevstva otvaraju i on postaje bo anski gost. Tada se odjednom uzdi ete do najuzvi enijeg vrhunca ivota. Ali, to je suprotna pojava, biti u kraljevstvu bo jem nije va cilj. Zaboravite na to. U im vas samo da budete niko. Samo pobacajte stari name taj iz nutrine svog bi a i budite prostrani. Ovaj prostor e biti preplavljen va im bi em jer ono mo e rasti kada ima prostora. Mo e otvoriti svoje latice i postati lotosov cvet s hiljadu latica. Tada se u vama stvara prelep ples, poezija i lepota i ivost. Tada se sva zarobljena veli anstvenost osloba a jer vi e nema prepreka koje je dr e zarobljenom. irite se u eksploziji svetlosti, ljubavi i bla enstva. 29. dan Od detinjstva nas u e da u svetu moramo imati ugled, postati slavni, op te poznati, uspe ni; premijeri ili predsednici, nobelovci samo da smo neko, neko poseban. Tako se dete truje idejama da mora postati neko. Ina e mi smo u realnosti niko i ta realnost je beskrajno lepa. Biti niko donosi takvu radost i zanos da ih ovek ne mo e ni zamisliti. Slava ne donosi ni ta, ona je vrlo glupa, detinjasta i nezdrava igra. Istinsko postignu e se, onako kako ja to shvatam, ne mo e oduzeti smr u. Sve to se mo e oduzeti smr u nije istinito, nego la no postignu e, igra ke s kojima se igramo. Postanite niko i u ivajte u tome, u slobodi koju vam ovo donosi. Postanite anonimni i upoznajte sre u u kojoj nema briga ni

100

zadovoljstva. Kada nema ega ne mo ete biti povre eni. Niko vas ne mo e vre ati, a vi ete stajati i gledati ga; ak e vam se svi ati jer u vama ne e biti nikoga ko bi mogao biti povre en. Ne postoji niko ko bi bio ranjen. Mo ete u ivati i smejati se. Na dan kada se ovek zabavlja i smeje dok ga vre aju veje postigao ne to, postao je deo ve nosti i u ao u svet besmrtnih. 30. dan Ako imate o i i njima gledate bi ete iznena eni; ak ni prosjak nije samo prosjak i on je ljudsko bi e. i on je iskusio ljubav, ljutnju i bezbroj stvari na koje bi ak i kraljevi bili ljubomorni. Njegov ivot je vredan itanja, posmatranja i razumevanja jer je njegov ivot mogu nost va eg ivota. Svaki ovek ivi mogu nost, preobra aj jedne mogu nosti u realnost. Sve su te mogu nosti i va e mo ete postati Adolf Hitler ili Isus Hrist otvorena su i jedna i druga vrata. Neki ovek ulazi kroz jedna vrata, a drugi ovek kroz druga; a vama su otvorena oba vrata. Zato se podjednako zanimam za Gautamu Budhu i za Adolfa Hitlera. Jednako me zanimaju i Isus i Juda jer je svako ljudsko bi e i moja mogu nost. ovek ovo mora shvatiti, tada celi kosmos postaje univerzitet. Upravo je ovde zna enje re i univerzitet, ona dolazi od re i univerzum. Tada su sve situacije prilika za u enje i svi izazovi postaju izazovi razvoja. Tako ovek stvara vlastitu li nost. Ro eni smo samo kao mogu nost, od nas zavisi sve drugo, ono to emo postati i to e biti krajnji ishod svega to nam se dogodi. 31. dan Najva nije od svih su prvih sedam godina ivota. Ako ovek ivi sedamdeset godina, prvih sedam godina odlu uje o svih tih sedamdeset, jer e on stalno ponavljati isti obrazac na raznim nivoima. On e se pretvarati da voli svoju enu i decu, pretvara e se da voli svoje prijatelje. Ovo pretvaranje je toliko duboko da ga on ak i ne ose a kao pretvaranje; uveren je da bi ljubav trebala biti takva, da je ovo zaista ljubav. Zato se svi irom sveta silno vole, a svet se pretvara u ludnicu. Ljudi bi trebali biti dobri. Kada bi na svetu postojalo toliko

101

ljubavi svi bi trebali cvetati, a izgleda da niko ne cveta. Nedostaje ne to osnovno. Nastojim da vam pomognem da postanete svesni svih va ih pretvaranja. Kada ih jednom budete svesni mo i ete da ih odbacite - mo i ete da ih odbacite, jer se mogu lako odbaciti kada ih je ovek svestan. Pretvaranja su u la duboko u vas, uvre ila se u va im kostima i samoj sr i. Zato ovek mora u budnosti i svesnosti prona i sve njihove korene. Kada na ete sve korene la ne ljubavi mo ete ih i upati, kao i sve njihove izdanke. Tako ete opet postati dete i opet ete zapo eti da ivite od po etka, od nevinog po etka. Tada e ivot biti spontan i prirodan.

102

OSMI MESEC IVITE HILJADU POSTO 1. dan Ljubav je najsjajnija zvezda na unutra njem nebu va eg bi a. Spolja nje zvezde nisu ni ta u pore enju s njom. Spolja nje je lepo, ali ni ta se ne mo e uporediti sa unutra njim. Unutra nji svet ljubavi je najsjajnija zvezda sunce. Ona je sama du a va eg unutra njeg sveta, sam izvor. U ite i prona ite je. Kada je budete prona li podelite to i proslavite s drugim ljudima. 2. dan Ako ste zaboravili ta to zna i da se bude svetlost, zaboravi ete ta zna i biti veseo jer su ovo lice i nali je iste pojave. Svetlost je osnovni zahtev za radost; a radost obasjava. Ona se doga a samo u svetlim raspolo enjima. Nemojte uzimati ivot kao problem jer on to nije. On je tajna koju treba iveti, a ne re avati. U njemu treba u ivati, igrati, voleti, pevati, a ne re avati ga. On nije zagonetka, nego izazov za traganje uz detinje u enje i divljenje. Zato nau ite da budete vedri, uzimajte stvari kao zabavu, zabavljajte se ak i sa smr u. 3. dan Niko nije nesavr en; zato niko ne treba da postane savr en. Jedino treba iveti ivot potpuno. Savr enstvo je ve ovde. Do li smo iz savr enstva, zato ne mo emo biti nesavr eni. Ro eni smo iz natprirodnog. Mi smo talasi u okeanu Boga. Zato sve osobine Boga imaju i talasi. Ako je on savr en i mi smo savr eni. Sva ideja o postajanju savr enim je apsurdna. Ne treba postati savr en, jer su svi ve savr eni. Ali, mi u ovoj savr enosti ne ivimo potpuno, nego minimalno. Ne koristimo svoje mogu nosti, koristimo samo njihov mali deo. Nau nici ka u; ne vi e od sedam posto. Devedeset i tri posto mogu nosti je isti gubitak, a one postoje i mogu se koristiti. Kada ivite sto posto vekoristite veliku priliku koju vam je Bog dao, ali se preobra aj doga a samo kod tih sto posto, nikako pre toga. Nastojim da vas uputim da ivot zavolite najja e to mo ete, da ivite u svakom momentu to potpunije mo ete, tako e se polako

103

ne to dogoditi u vama i otkri ete sami sebe. to vi e izazova prihvatate, vi e ete otkriti. 4. dan Morate iveti u svetu, ne morate ga dramatizovati. Ja sam protiv odricanja. Ne morate be ati od sveta, vemorate iveti u njemu, ali na potpuno druga iji na in. Nemojte ga shvatati ozbiljno, ivite laka srca, uzimajte svet kao kosmi ku alu, on i jeste kosmi ka ala. Na Istoku ovo nazivamo bo jom igrom. Ako se Bog igra, mi samo u estvujemo u toj igri, u estvovanje u igri niko ne shvata ozbiljno. U drami mo ete glumiti kralja, ali to ne ete uzeti za ozbiljno. Kada padne zastor zaboravi ete svoje kraljevanje; i ne dolazi vam do mozga. Ako ste bogati, nemojte da vam to udari u glavu. Ako ste siroma ni, nemojte to uzimati za ozbiljno. Svi mi igramo uloge; igrajte ih to lep e mo ete, ali stalno imajte na umu da je ovo igra. Kada jednom do e smrt zastor se spusti po zadnji put i svi glumci nestaju u istu kosmi ku energiju. Ako ovek mo e da ivi na svetu uva avaju i ovo, bi e oslobo en sveg jada. Jad je propratna pojava ozbiljnog prihvatanja stvari, a bla enstvo propratna pojava prihvatanja stvari lakog srca. Prihvatajte ivot kao zabavu i u ivajte u njemu. 5. dan Predla em potpuno nov pristup religiji. Ona mora odobravati ivot, mora ga obogatiti i u initi lep im, mora biti kreativna, a ne be ati od njega. Ne sme otupljivati na e osete, nego ih initi jo osetljivijim. Za mene ne postoji Bog osim samog ivota, ne postoji drugi hram osim samog postojanja. Tako sve postaje bo ja sve anost. Kada ka em sve, zaista mislim sve. ivot je sve anost, smrt je sve anost, susret je sve anost i opra tanje je sve anost, kao i detinjstvo, mladost i starost sve su ovo razli ite sve anosti. Ako slavite sve bi ete pravi vernik, ne morate verovati ni u ta posebno niti odlaziti u crkvu ili hram. Gde god bili i ta god radili postaje va a molitva i meditacija, va a sadhana, va a disciplina.

104

6. dan Ljubav je najlekovitija na svetu; ni ta ne prodire tako duboko. One ne le i samo telo i um, vei du u. Ako ovek mo e voleti, sve rane e se zaceliti. On postaje celovit, a biti celovit zna i biti svet. Dok ne postanete celovit ovek ne mo ete biti svet. Fizi ko zdravlje je povr inska pojava, mo e se odr avati medicinskom naukom, ali najskrivenija sr ovekovog bi a mo e se izle iti samo ljubavlju. Oni koji znaju tajnu ljubavi, znaju najskriveniju tajnu ivota. Za njih ne postoji ni jad, ni starost ni smrt. Naravno, telo e ostariti i umreti, ali ljubav vam otkriva istinu da niste telo; vi ste ista svesnost, niste ni ro enje niti smrt. ivljenjem u istoj svesnosti ivite u skladu s postojanjem. Bla enstvo je propratna pojava ivota u skladu sa egzistencijom. 7. dan Mene Bog u nebesima ne zanima toliko koliko me zanima ljubav, jer osoba koja spozna ljubav mora spoznati i Boga, ali ne i obrnuto. ovek mo e verovati u Boga i nikada ne saznati ta je ljubav. Zapravo oni koji veruju u Boga stvaraju toliko mr nje na svetu; niko ne ini toliko zla. Hri ani, muslimani i hindusi zajedno u estvuju u ovoj velikoj zaveri. Svi pri aju o Bogu, o miru i ljubavi, a vr e samo krvoproli a i ni ta vi e. Ovo traje vekovima. Zapravo svi gre nici sveta nisu mogli napraviti toliko greha kao na i takozvani sveci. Oni to mo da nisu neposredno hteli, ali su izazvali ljude da ine ovakve stvari. Kona no, kada se ovek probudi i osvesti sve ovo to se ini u ime religije izgleda e mu tako udno, primitivno i glupo. Zato ja nagla avam ljubav, jer ako postoji ljubav, bez sumnje e postojati i sve drugo. Osoba koja voli ne mo e da izbegne saznavanje Boga, ne mo e od toga da pobegne ak ni kada bi elela. Prona i e Boga; mora ga prona i, to je neizbe no. 8. dan ovek koji voli, voljen je od cele egzistencije. Ovo e mu uzvra ati ljubav iz svih smerova i svih dimenzija. Ako pevamo lepu pesmu, ona nam se vra a hiljadu puta lep a. Obasipa nas. Sve to dajemo vra a nam se. Ljudi su jadni iz prostog razloga to druge ine jadnima i pri injavaju im bol.

105

Ono to posejemo to emo i po njeti. Ako posejemo jednu semenku, po nje emo ih hiljadu. Egzistencija nije siroma na, ve obilno daje, ali samo onda kada i vi njoj dajete. Zato sve u osnovi zavisi od vas. Ako elite dobrotu, izlivajte je onda na svakoga i na sve. Ako elite ljubav, volite. Ako bilo ta elite, elja vam ne e pomo i dok to zaista ne u inite. Materijalizujte je i uskoro ete se iznenaditi, sve to ste dali uvek vam se vra a umno eno hiljadu puta. Sve to elite dajte i ne ete ostati praznih ruku, bi ete potpuno ispunjeni, zadovoljni iznad svih svojih o ekivanja i snova. 9. dan Dobijate samo ono to imate, jer to to imate postaje magnetska sila koja privla i vama sli no. Zamislite pijanca koji dolazi u grad. Uskoro e se na i s drugim pijancima. Kada kockar do e u grad uskoro e se sprijateljiti s drugim kockarima. Ako lopov do eu grad odmah e prona i ostale lopove. Tako i tragalac za istinom odmah pronalazi druge tragaoce za istinom. Sve to stvaramo u sebi postaje magnetsko sredi te i stvara odre eno polje energije, a u njemu se stvari doga aju. Zato ako ovek ho e bla enstvo egzistencije, tada treba da stvori toliko bla enstva koliko mo e. Mora dati sve od sebe i tada e hiljadu puta vi e bla enstva i sam dobiti. to vi e imate vi e e vam se dolaziti. Kada jednom ovo shvatite, posta ete bogatiji i bogatiji u svojoj unutra njosti, a va a unutra nja radost e biti sve ve a i ve a. Ovaj zanos nema kraja - ovek samo mora da se kre e u pravom smeru. 7 10. dan Egzistencija voli sve, ona nije ravnodu na, ali vam tako izgleda jer smo sami ravnodu ni. Egzistencija samo odra ava, ona je ogledalo, ona je odjek. Ako mi vi emo na nju i ona e vikati na nas; ako joj budemo pevali, uzvrati e nam pesmom. Sve to inimo vra a nam se na hiljadu na ina, zato jer se vra a iz svih dimenzija i svih nivoa egzistencije. Ona se ini ravnodu nom jer je mi ne volimo. Kada je jednom zavolimo; reku, planinu, zvezde, ljude i ivotinje jednom kada budete u estvovali u ivotu u dubokoj ljubavi, kada

Vidi Jevan elje po Mateju, 13, 12 i Luki 8, 18.

106

egzistenciji budete pru ili toplinu i ona e vama biti topla. Uvek pla a u istoj valuti. Ovo izgleda besmisleno jer mi ne stvaramo smisao, izgleda tupo i monotono jer smo i mi svi tupi i monotoni. Budha misli druga ije kada ka e: U momentu kada sam postao prosvetljen, prosvetlila se i itava egzistencija. Ja vam jam im za njegove re i; sve to je rekao jeste apsolutna istina. Ovo je moje iskustvo. Ono ta budete vi, to e i egzistencija biti za vas. Meditacija e vas nau iti dve stvari; prvo ono to se ti e va e unutra njosti, a zatim ono to se ti e cele egzistencije. Meditacija mora da postane va e sredi te svesnost, tiha pa nja; a ljubav mora biti va e okru enje, toplina bez ikakvog razloga jer je tako lepo biti topao. U sredi tu budite meditativni, a na periferiji budite ljubazni. Vide ete da e se cela egzistencija promeniti. Ona zapravo ostaje ista, vi ste se promenili. im se promenite, ona se menja s vama. 11. dan Religioznost ne bi trebala da bude aktivnost odvojena od ivota; nego bi trebala da bude sam va ivot. Sve to ovek radi, kuvanje, pranje, rad u ba ti; mo e da bude molitva, mo e da bude meditacija i sve anost. Kada se religija odvoji od ivota postaje bekstvo. Ako je ivotna postaje kreativnost. Uzmite ivot lako, to laganije, jer ete tako biti sve puniji svetlosti. 12. dan Mir je bo anski, on je bo ji dar. Bog je vrlo po ten. Ako meditiramo predano, bez sumnje ete biti nagra eni, uvek se tako doga a. Me utim, morate zapamtiti da je bo ji mir dar, da ni ta ne inimo neposredno, samo stvaramo situaciju u kojoj se ovo spu ta u nas odozgo. Ovo je kao cve e, ni ta ne mo ete neposredno u initi za njega, ali mo ete pripremiti tlo, zasejati seme, pomo i biljci da izraste i ekati. U pravo doba, u pravom momentu pojavljuju se cvetovi. Va napor e biti nagra en. Ina e, ne mo ete izvu i cvetove iz semenke niti mo ete izvu i cvetove iz stabla. Morate im dopustiti da se sami pojave. Oni dolaze iz istog nepoznatog tajanstvenog izvora, ali uvek dolaze. ovek mora biti dovoljno strpljiv; mora obavljati svoj posao u veri da u vreme etve cvetovi uvek dolaze. Uvek su i dolazili.

107

Do li su Budhi, Isusu, Muhamedu; tako da e do i i vama. Bog nema ljubimaca; niti je za nekoga, niti protiv nekoga. Bog naprosto ozna ava istinski zakon prirode. Samo obavljajte svoj zadatak, priroda e odgovoriti. 13. dan ovek treba da po ne da ivi samo u mirovanju, bez ikakvih razloga, bez motiva; ose aju i radost u mirnom sedenju, disanju i postojanju, slu aju i ptice i paze i na svoj um. Polako se u va em bi u ra a novi miris. Taj miris je meditacija, ravnote a, nepomi nost. On dolazi odozgo kao poklon. Uvek kada je ovek spreman ovo se neizbe no doga a. Priroda nikada nije nepo tena ni prema kome. Svi dobijaju sve to zaslu uju. Ako su ljudi jadni, tada upravo to zaslu uju. Ne mo ete nikoga drugog za to optu ivati, niko drugi nije odgovoran, to su zaslu ili sami. Ako je neko dobar, tada to zaslu uje. Priroda uvek daje ono ega ste vi vredni, ta ste spremni i pripravni da prihvatite. 14. dan Strpljivost je osnovna osobina tragaoca za istinom, dok je nestrpljivost prepreka u traganju. Mo ete biti u urbi to se ti e Boga jer on ivi u ve nosti, a vi u urbi brojite minute, sekunde, sate. Ovo nije dobro. Ako elite upoznati Boga i elite upoznati istinu, tada morate upoznati i na in ve nosti. Radi toga je potrebna strpljivost. Zaboravite vreme, nemojte se uriti niti biti nestrpljivi, ekajte s ljubavlju, ali nemojte ni ta o ekivati. Budite radosni jer gost e svakog momenta do i. Nemojte biti nezadovoljni ako ga jo nema. Sve neka bude spremno da ga primite, nastavite s pripremama. Ako jo nije do ao, to samo zna i da jo niste spremni. Zato nema nikakvog razloga za nezadovoljstvo, samo pogledajte oko sebe, pripremajte, pripremajte i pripremajte. U momentu kada je priprema savr ena, va a ti ina i praznina su savr eni, on dolazi on odmah dolazi. 15. dan Lako je biti smiren u samostanu. ta bi se tamo moglo raditi, osim biti smiren? Me utim, taj mir je mrtav, bli i je nesposobnosti. Ako je ovek impotentan, celibat mu ne e pasti te ko. ta biste drugo o ekivali?

108

Svet je veliki izazov. Jedino ako mo ete nau iti umetnost ti ine uprkos svim izazovima ti ina e biti istinska, prava i iva. Jedino tada, u takvom miru koji je iv, Bog mo e do i k vama. Bog je ivot. Mrtvac je potpuno bezvredan. Zato budite u svijetu, ali ne budite svetovni. ivite u svetu, ali nemojte mu dozvoliti da ulazi u vas. Kre ite se i prolazite svetom, ali mu ne dozvolite da uti e na vas. Ovo se za divno udo, mo e. Kada ostvari ovu mogu nost ovek po prvi put saznaje ta je zanos. 16. dan Svi bi eleli da budu smireni, ali samo time to mu se to svi a ovek ne mo e postati smiren. Ljudi i dalje vi u o miru, a zatim isti ti ljudi se upu taju u pripreme za rat. Isti ljudi opet govore o miru, zatim bacaju atomske i hidrogenske bombe. Sve su to isti ljudi. Vrlo udna pojava. ovek ivi u takvoj suprotnosti iz prostog razloga to je lako eleti dobre i lepe stvari, ali materijalizovati ih je ne to sasvim drugo. Snovi su jedno, a ostvarenja snova je drugo. Svako mo e sebi priu titi snove. Kada sanjate mo ete imati prelepe snove, ali to su samo snovi; a kada se probudite oni nisu ni malo promenili va u realnost. Ona ostaje ista, ovek se razdvaja, lomi, sanja samo lepe stvari o bo anskom miru, o ljubavi; a priprema se za rat, razaranje i nasilje. Istinski ovek mira e morati da pro e kroz unutra nji preobra aj. Jedino tako san postaje realnost. Meditacija je alhemija preobra aja va ih nasilnih energija u energije mira. Ona preobra ava va u nasilnost u ljubav. I jedno i drugo je ista energija. Imamo energije, ali nismo odrasli. Zato one postaju ratni ke. Meditacija je proces odrastanja. 17. dan Ljudski rod oduvek iznad svega ceni vrstinu, posebno kod mu karaca. Mu karci su vevekovima mu ke ovinisti ke svinje! Cene sve to je nasilno, okrutno, ratni ko; a osu uju sve to je ensko. Upravo zbog ovoga nastaje veliki problem; sve to je lepo je ensko, a ako osu ujete ensko, tada lepota nestaje sa sveta. Tako smo se te ko borili da bismo razorili lepotu. Ru no a dominira nad lepotom, grubost se ceni vi e od ne nosti.

109

Lao Ce je rekao: Nemojte biti tvrdi kao stene, budite meki kao voda. Ovaj na in ivota se naziva na inom vodenog toka. Isto tako obja njava: Na kraju ne nost pobe uje grubost. Stena e jednom nestati, samo pustite da voda pada na nju. Stena e se pretvoriti u pesak. Ovo, naravno, ne mo ete odmah videti, to e potrajati, ali stena ne mo e uni titi vodu. Zato ovek treba da ponire dublje, da gleda du e i treba mu ve a perspektiva. Mi smo svi vrlo kratkovidi, vidimo samo do odre ene ta ke. Zbog ove kratkovidosti, stena nam izgleda vrednija od vode. Oni koji su sagledali realnost u njenoj istinskoj perspektivi ve nosti, svedo e o ne emu sasvim druga ijem. Neka ne nost bude poklon. 18. dan Jedna od najbo anskijih osobina je ne nost, jer da bi se postalo ne nim potrebno je odbaciti ego. Ego nikada nije ne an, on uvek napada i ne mo e da bude ne an. Niti je ikada skroman i ne mo e da bude. Sav njegov projekat bi se sru io kada bi postao skroman. Ne nost je put da se do e do postojanja. ovek treba da je poput vode, a ne poput kamena. Zapamtite: na duge staze voda pobe uje kamen. 19. dan Istinski dokaz va e unutra nje transformacije je onda kada postanete predani. Nestaju sve napetosti i u vama preovladava apsolutni mir, ti ina i smirenost. Stigli ste ku i. Predanost postaje merilo, simbol, pojava onoga to se doga a u va oj najskivenijoj su tini, u va em bi u. Meditacija se doga a u va oj unutra njosti, a predanost se ispoljava spolja. Niko ne opa a meditativnost, ali predanost i ljubav koja okru uje takvu osobu svi opa aju. Taj ovek postaje ljubav, predanost. Zaronite duboko u meditaciju i dosti i ete predanost. To je prava istina o ivotu. 20. dan Nau ite da budete to mirniji i ti i. U ivajte u miru i ti ini. To su temeljne pripreme za najdra eg gosta. Kada budete u savr enoj ti ini mo ete da postanete doma in bo anskog.

110

21. dan Va a religija ne sme da proizilazi iz straha nego iz ljubavi. Ne bojte se pakla, on ne postoji, niti je ikada postojao. To je izmi ljotina sve tenika da bi iskori avali ljude, a to ine ve vekovima. Ni nebo ne postoji. Postoji neka vrsta neba i pakla, ali to su vi e psiholo ki pojmovi, oni su u nama. To nisu mesta, negde u podzemlju ili na nebu. To nisu geografski pojmovi. Odbacite ideju o nebu i paklu. Religija nema ni ta sa svim tim besmislenostima. Odbacite ideju Boga kao osobe. Kad se Bog naziva ocem to izaziva strah, jer se sva deca boje o eva od samog po etka. Ne postoji Bog kao osoba, a ne postoji ni otac na nebu. Celo postojanje je Bog, to je drugo ime za ivot. Volite ivot, posvetite mu se, ivite to potpunije mo ete. Sasvim se predajte ivotu nemojte ni ta da tajite, onda e se pojaviti beskrajno bla enstvo, bla enstvo koje ima po etak, ali ne i kraj. 22. dan Kada ponirete u sebe ne mo ete slediti stope onih koji su oti li u svoju unutra njost pre vas. To je nemogu e jer je unutra njost svakog oveka druga ije podru je od unutra njosti nekog drugog oveka. Ne bi vam pomogli ni Budhini tragovi. Ako doslovce sledite Budhine tragove, nikada ne ete prona i sebe. Isusov plan vam ne bi pomogao, ne mo ete ga slediti doslovno. Mo e vam pomo i na vrlo posredan na in, mo e vas u initi svesnim odre enih unutarnjih stvari, ali na vrlo varljiv na in. Mo ete ste i poverenje: Da, postoji unutra nji svet. O tome nema nikakve sumnje, jer ne bi lagali toliki ljudi: Budha, Isus, Zaratustra, Lao Ce, Mahavir, Kri na, Muhamed takvi prekrasni ljudi sigurno ne la u, a nisu ni zaverenici, za to bi bili? Nisu iveli zajedno, iveli su u razli ito doba u razli itim zemljama ipak govore gotovo istim jezikom. Ne mo ete ih slepo slediti, Budhina unutra njost je druga ija. Svaka osoba je toliko jedinstvena da sebe mora potra iti sama; zato vam je potrebna velika hrabrost. Ovo je najve a pustolovina u ivotu i onaj ko je preduzme bi e blagoslovljen. 23. dan ivot je muzika. Um je buka. Zbog bu nog uma ne mo emo uti muziku ivota. Dok ne zaustavimo um i njegovu buku ne emo

111

mo i upoznati lepotu ove muzike. Kada se delovanje uma smiri, nastaje bla enstvo. Dok um deluje, bla enstva nema. U ovome je tajna svih religija, svakog misticizma. Ako ovek mo e razumeti ovu jednostavnu tajnu u ivotu mu ne e trebati ni ta vi e. Ovo je dovoljno ovo je u iteljev klju . 24. dan Muzika se pribli ava iskustvu bo anskog jer je bo ansko istinska muzika postojanja. To je drugo ime za sklad koji postoji u svemiru. Ono to mi nazivamo muzikom samo je mala kapljica, ali uprkos tome sadr i celu tajnu okeana. U tome je privla nost muzike, ona osloba a meditaciju u vama, osloba a zarobljenu veli anstvenost. Za as nestaju svi zidovi tamnice, a vi se preselite u drugi svet, za as natkrilite vreme i prostor, postanete bezgrani ni i beskona ni. Ovo je po etak putovanja koje se nikada ne zavr ava. Muzika se ra a u dubokoj meditaciji. Ona je nastojanje da se spolja stvore iste okolnosti kakve se de avaju unutar vas kada ste u dubokoj meditaciji. Zato je stvarni meditant pravi muzi ar. Mo e da se igra, komponuje, ali ne mora. Me utim, poznaje tajnu, ima zlatan klju . Pravi muzi ar pre ili kasnije mora nai i na meditaciju. Ne mo e se dugo izbegavati jer spolja nje izazva unutra nju muziku koja vrsto spava. Ista takva muzika je skrivena u celom postojanju, zato ja muziku nazivam jednom od najbo anskijih pojava u postojanju. 25. dan Meditacija je muzika, istinska muzika; nema muzika, muzika ti ine. Ona je mnogo bogatija i dublja od svake muzike koju mi stvaramo zvukom jer je zvuk napokon smetnja. Smetnju mo emo u initi simpati nom, ali ona ostaje smetnja. U ti ini nema smetnji, ni ta se ne mi e, ali postoji prelepa muzika, neverovatan sklad u nemom stanju bez zvuka. Meditacija vodi u ovo stanje ti ine, dok ga ovek ne upozna nije svestan ta nosi u svom srcu. Ostaje nesvestan svog sopstvenog kraljevstva, bogatstva i blaga. Ostaje prosjak, a mogao bi stalno biti vladar, samo okretanjem u sebe. Ovo je alhemija: kada jednom probijete zvu ni zid, kada jednom pro ete kroz njega i dohvatite samu sr svog bi a, dohvatili

112

ste samo sredi te postojanja. Oni koji su ovo uli nazvali su ga razli itim imenima; jedno od njih je Bog. 26. dan Bog nije filozofija, nego muzika; nije teologija, vepoezija; nije pretpostavka ve ples. Po nite traganje za Bogom u ovim smerovima i krenu ete pravim putem, do i ete ku i. Sledite muziku i u spolja njem i u unutra njem svetu. Ne treba da idete u hramove, dovoljna je muzika. Nau ite da slu ate muziku egzistencije; vetar u granju borova i zvuk vode, ili razigranog okeana. Slu ajte pa ljivo i usredsre eno, slu ajte bez razmi ljanja, slu ajte bez uma; tako da mo ete ponirati u samu srsvog bi a. Iznenadi e vas kada vam muzika pru i ono to ne pru aju ni knjige poput Biblije i Gite. 27. dan ovek bez meditacije je ovek bez pesme u srcu i bez poezije u bi u, bez sve anosti. Njegovo prole e jo nije do lo, njegovi cvetovi jo ekaju, jo se nisu materijalizovali, jonisu procvetali, njihov miris se ne osloba a. On je kao semenka, izolovan unutar sebe i potpuno nesvestan ta bi mogao da postane i ta jeste. Stalno ivi ivotom bez radosti, bez bla enstva, bez plesa. On ivotari, ivot mu je te ak teret, jedva uspeva da ga podnese. Smrt mu izgleda kao olak anje, kraj svih muka, ovek mo e da se odmori u grobu. ivot je kola. Mi smo ovde da bismo ga nau ili. Mi smo ovde zato da bismo ne to nau ili. Najva nije od svega jeste kako da se peva, kako da se igra i veseli; sve to postaje mogu e uz pomo meditacije. Ona e osloboditi sve sve te energije u vama. Hiljadu cvetova procveta e u va em bi u. Tada nestaje onaj raj posle smrti; raj je ovde i sada, to je jedini istiniti raj. 28. dan Prvi korak prema istini je vedrina, dubok unutra nji ples. ovek treba da odbaci sve to spre ava ovaj ples i mogu nost da mu ivot postane sve anost. Svi nosimo toliko uslova koji su protiv bla enstva. Zapravo religija je postala isto to i ozbiljnost. Religiozni ljudi izgledaju tako alosni, kao da je smeh greh, ne mogu pevati, ne

113

mogu igrati, ne mogu ni u emu da u ivaju. Oni su protiv ivota. Ovo nije na in da se prona e istina. Volite ivot, volite male stvari u ivotu, one najmanje; jelo, etnju, spavanje. Obi ne ivotne aktivnosti treba da se preobraze u radost. Treba ih obavljati s toliko veselja da se sve razigra. Tada se sve bli e i bli e pribli avate istini. U momentu kada va e bla enstvo postane potpuno i istina e se spustiti u vas. Istina osloba a. 29. dan Ako ovek mo e postati smeh, ako mo e postati ljubav, tada nema potrebe ni za kakvom drugom molitvom jer je veu ao u bo ansko. Nikada nisam video da alostan ovek ulazi u bo ansko. Jedini put prema Bogu jeste ples. Zato nau ite da ple ete i pevate, veselite se i slavite. Tada ete svuda nalaziti Boga. Svako iskustvo e biti bo ansko, obi no po inje da se menja u neobi no, a svetovno postaje sveto. Ceo ivot postaje tako ispunjen Bogom, da nema ni govora o nekakvom Bogu u visinama. Okru eni ste Bogom gde god bili. Stalno hodate po svetom tlu, u svakom kamenu je molitva, a u svakoj steni knjiga. oveku treba samo razigrano srce da vidi, oseti i postoji! 30. dan Ja sam strahoviti zaljubljenik u svet i ivot i u im svoje sledbenike sanjase da oni to budu. Igrajte s vetrom, na ki i, sa stablima i iznenadi e vas kada vidite da religija nije u knjigama. Ona je irom cele egzistencije. Vidite je u dugi, ose ate u plesu paunova i u zovu kukavice iz daljine ili u sviranju flaute. Religija nije ni ta mrtvo, ona je vrlo iva, i vi morate biti ivi da biste s njom do li u dodir. Ako ste jadni, ivite u smrti. Ako ivite u bla enstvu, postajete sve ivlji. Kada va e bla enstvo dostigne vrhunac, orgazmi ki vrhunac, tada ete dodirnuti egzistenciju. Ovaj dodir nam daje dokaz da ivot nije samo materija, nego ne to vi e, ne to to se ne mo e definisati. Nazivali ga vi X, Y, Z, prosvetljenjem, Taoom, istinom, bo anskim ovo e ostati samo re i koje ozna avaju ne to to ne mo e biti sadr ano ni u kakvoj re i.

114

31. dan itavo moje vi enje se sastoji od plesa, pesme, ljubavi, smeha i ljudskosti. Voleo bih da ispunim celu zemlju smehom, muzikom, poezijom, slikama, kreativno u, velikom osetljivo u. to je osoba osetljivija i kreativnija, utoliko je religioznija. to je kreativnija, bli e je Stvoritelju. Zato se veselite ivotu, zapamtite ovo kao moju poruku koju sam vam uputio.

115

MESEC DEVETI OTPLE ITE DO BOGA 1. dan Mudrost je pesma. Ona nije ozbiljnost, nego razigranost; ona nije alosna nego sve ana. Dok mudrost ne postane pesma, ne e biti istinita nego samo najobi nije saznanje. Tako se samo pretvarate da ste mudri. Istinska mudrost, ona koja mo e postati pesma, koja na kraju i postane pesma, ra a se samo u meditaciji. Nema drugog na ina. 2. dan U ivotu se treba veseliti i iveti potpuno. Bog je stvorio ovaj ivot i ne ini mi se da je on asketa; za to bi ina e raslo cve e, zbog ega bi postojale duge i leptiri? Bog nije asketa, to je apsolutno sigurno. On je ljubav, stvoritelj, pesnik, peva , plesa . Bog nije ni perfekcionista; voli rast, voli pitanja, voli ljude koji otkrivaju sebe. Veoma ga zanimaju ljudi koji sami od sebe rastu. Prihvata i to da oni ponekad zalutaju, ina e ne bi mogli da rastu. Prihvata i da ine gre ke, bez toga niko ni ta ne mo e da nau i. Sasvim je sigurno da Bog nije svetac. Ako Bog postoji mora biti da je poput sledbenika sanjasa, potpuni zaljubljenik u egzistenciju i ivot; ina e ne bi stvarao. Morate nau iti novu vrstu religioznosti, takvu koja e mo i da peva, ple e i slavi. 3. dan Put prema Bogu vodi kroz ivotnu radost. Otple ite do Boga, odsmejte se do Boga, pevajte na putu do Boga. Mora da je umoran od va ih ozbiljnih svetaca. Vekovima samo oni... ili se ubio gledaju i takve svece ja ak ni njihove slike ne bih dr ao u sobi mora da se naljutio i pobegao. Pogledajte ivot. Ako je on bo je delo i izraz Boga, tada je on Bog koji ple e, pun mirisa rascvetalih cvetova, vrlo kreativan, vrlo osetljiv, prepun muzike. Ako je ovaj ivot dokaz Boga, a drugog dokaza nemamo, tada Bog ne mo e biti ozbiljna osoba.

116

4. dan Meditacija vas ini svesnim prelepe muzike u spolja njem i unutra njem. Ona postoji, ali mi nismo budni, nismo se probudili i ne mo emo je uti. Ina e cela egzistencija je samo muzika. Ovu muziku mistici nazivaju Bogom. Bog nije osoba, veistinska harmonija egzistencije. Ona je orkestar; sve je uskla eno sa svim ostalim. Zemlja je u skladu sa drve em, drve e je u skladu sa vetrom, vetar je u skladu s nebom, nebo je u skladu sa zvezdama i tako dalje. Ne postoji hijerarhija. ak i najmanja vlat trave zna ajna je kao i najve a zvezda. I jedna i druga su u orkestru egzistencije; doprinose joj i oboga uju je. 5. dan Nemamo ni ta da ponudimo egzistenciji, ali mo emo da pevamo i igramo, mo emo da sviramo na nekom divnom instrumentu. Mo emo da preobrazimo svoj ivot u pesmu, igru i sve anost. Ovo je na jedini istinski dar egzistenciji. Bilo bi glupo kidati cve e sa stabala i nuditi ga egzistenciji, cve e pripada stablima i nudi ga postojanju, cve e pripada stablima, a ne vama. Stablo ga je ve ponudilo egzistenciji. Na stablu je ivelo, a vi ste ga ubili i uni tili njegovu lepotu. Nudite egzistenciji trupla; ne mo ete ponuditi egzistenciji Isusove re i i Isusove pesme. One su prekrasne, ali su pozajmljene. Nisu izvirale iz va eg srca, u njima ne kuca va e srce, a nemaju na sebi ni vapotpis. Mo ete ponuditi prelepe Kri nine ili Budhine pesme, ali sve su one pozajmljene. Moj osnovni stav je taj da svaka osoba treba da razvija vlastitu svesnost u rascvetalo stablo; svaki ovek treba da procveta. Naravno, ovi cvetovi nisu kao cvetovi sa stabala, ne e biti kao ru e ili lotosov cvet ili neven. Oni su cvetovi ljubavi, slobode, radosti, cvetovi uzvi enih osobina. Nazivaju ih pesmama. U momentu kada se pevaizgubi u svojoj pesmi, igrau svom plesu, oni su ponudili svoju pesmu ili svoj ples egzistenciji. Kada joj ponudite svoju radost, ljubav i svoje pesme bi ete iznena eni njenim odgovorom, to vi e nudite ja e e vas obasipati; dobijate natrag milion puta vi e. 6. dan Sve se de ava u tako dubokoj harmoniji, ali ovek toga nije svestan. Ova nesvesnost postaje njegov jad i on pati od no nih mora

117

koje je sam izmislio. Ina e, ivot je sve anost, beskrajna proslava. Moramo postati samo malo ti i da bismo je mogli uti. Kada budemo potpuno tihi, kada postanemo ti ina, tada emo nestati i postati deo cele kosmi ke harmonije. Ovo je susret oveka sa egzistencijom, susret deli a sa celinom. U jednom smislu nestajemo kao ego, kao osoba; dok u drugom smislu postajemo celina i nastajemo po prvi put. Kapljica rose nestaje, ali postaje okean. Ona ne gubi ni ta sem svojih malih granica koje nisu vredne da se zadr avaju; zapravo one su stvorile ceo problem; strah, strepnju, stalnu zebnju da e kapljica nestati i umreti kada iza e sunce. Sve na e granice proizilaze iz smrti. Mi smo uslovljeni na om smr u. U momentu kada izgubimo ove granice, gubimo i smrt. Tada postajemo ve ni i beskona ni. Zapamtite da meditacija uspeva kada sve budnije slu ate prelepu muziku koja je stalno prisutna potrebno je samo uho koje razume. Meditacija stvara takvo uho i takvo srce. 7. dan Na ivot nije vredan svog imena. ivot po inje samo kada krenete u dimenziju izvan smrti. Radi toga postoji meditacija; strategija, sredstvo, lestve da bi se iza lo izvan smrti. Bi e dovoljan jedan pogled na ono izvan. Tada saznajete da e umreti samo telo, a ne vi i da se ra a samo telo, a ne vi. Bili ste ovde pre ro enja, a bi ete i posle smrti. Vi ste deo ve nosti. Kada ovek ovo jednom iskusi, ivot mu postaje pun bla enstva. U njemu ovek ose a da ga je blagoslovila egzistencija, tada se, naravno, spontano javlja zahvalnost. Ovu zahvalnost ja nazivam molitvom a ostale molitve su la ne; prava molitva se javlja samo kada iskusite bla enstvo i njegov blagoslov. Tada naprosto morate biti zahvalni, morate se pokloniti egzistenciji. Ose ate ta vam je poklonila, a da ni ta niste tra ili, a da ni ta ne zaslu ujete. Niko to nije zaslu io, niko toga nije vredan, ali postojanje je toliko obilno da nas stalno obasipa. 8. dan Molitva je kao cvet. Bla enstvo je prole e, vreme kada procveta cve e. Kada se otvore cvetovi oni e zamirisati; oslobodi e se miris. Kada vas bez napora preplavi molitva, prirodno, spontano,

118

kada ste naprosto zahvalni bez ikakvog posebnog razloga, dovoljno je samo egzistirati, postojati samo u jednom momentu... Kada postignete ovaj miris bi ete na vrhuncu svog ivota, to e biti kre endo. On e biti ispunjenje i neopisivo zadovoljstvo. ovek tada dolazi ku i. 9. dan Drevni mudraci Upani ada se mole divnom molitvom, jednom od najlep ih ikad izgovorenih. Glasi ovako: Tamaso maa jyotirgamaya Dragi gospode, vodi me iz mraka na svetlo; Asato ma sad gamaya; O gospode, vodi me iz neistine u istinu; Mrityor ma amritam gamaya; Dragi gospodaru, vodi me iz smrti u besmrtnost. Ovo je najlep a molitva. Stara je ve 5000 godina. ini mi se da bi je sada trebalo malo doraditi. Ne bih rekao Vodi me iz mraka na svetlo jer mrak ne postoji, nego bih rekao Vodi me iz svetla u vi e svetlo; ne bih rekao Vodi me iz neistine u istinu jer neistine nema, nego Vodi me iz istine u vi e istine; ne bih rekao Vodi me iz smrti u besmrtnost jer smrti nema, rekao bih Vodi me iz besmrtnosti u vi e besmrtnosti, iz ivota u obilniji ivot, iz savr enstva u ve e savr enstvo ako je to mogu e, jer obi no smatramo savr enstvo krajem, ali ja ne mislim tako. Savr enstvo mo e da postane jo savr enije i stalno postaje sve savr enije. Na svakom stupnju je savr eno, ali se ne zatvara, nego se otvara. Uvek se mo e jo obogatiti, mo e biti jo slikovitije, mo e biti jo novih pesama i jo plesa i novih sve anosti. Evoluciji nema kraja. 10. dan U svetu postoje dve vrste ljudi. Prvi stalno tra e vi e i nikada nisu zadovoljni onim to imaju. Kada dobiju ono to tra e, opet e tra iti ne to drugo, ali ni u tome ne e u ivati. Stalno, celog ivota e odlagati to svoje u ivanje. Njihov ivot je samo beskrajno odga anje. On je uvek sutra. Danas moraju raditi i zara ivati, a sutra e se odmoriti i u ivati. Ali to sura nikada ne sti e, stalno je danas. Zato ive, a zapravo ne znaju ta je ivot. Druga kategorija ljudi u iva u onome to ima i ne brine ni o emu izvan toga. udno je to kako svaki dan imaju sve vi e i vi e za u ivanje. Njihov kapacitet raste, stalno uve bavaju u ivanje; stalno u ivaju. Postaju ve ti u u ivanju, majstori radosti osetljivi na fine

119

nijanse u ivanja. Ose aji im o ivljavaju, a oni postaju vrlo inteligentni. Iz ove inteligencije ra aju se svesnost i osetljivost. Oni e mo i jo vi e da u ivaju u svakom slede em trenutku. ivot e im postati proces stalnog produbljivanja, ponira e u dubinu. 11. dan ovek dolazi sa svim mogu nostima bi a, mo e da postane Bog, a ostaje samo ivotinja samo zato to je vezan za sirove energije. Nikada ne poku ava da preobrazi sirovu energiju u ne to plemenitiji oblik. Ona se mo e promeniti. Ljutnja mo e da postane saose anje, samo treba pro i kroz meditaciju; pohlepa mo e postati davanje, pohota mo e postati ljubav, a ljubav molitva. Ipak ivimo na najni oj lestvici. ivimo tamo gde smo se rodili i nikada ne razmi ljamo o sebi kao o mogu im ljudskim bi ima. ivot uzimamo kao da se sam po sebi razume, kao da smo se rodili ve ni, kompletni i savr eni. Me utim, to nije tako. Ro eni smo s mogu no u da budemo savr eni i mogli bismo da postignemo najvi i vrhunac, me utim ovo ostaje samo mogu nost koja tek mora da se ostvari. Da biste je ostvarili treba e vam odre ena metodologija i odre ena nauka, nauka meditacije. Ona nije slo ena, ve je vrlo jednostavna. Ponekad se de ava da propustimo najjednostavnije stvari u ivotu; propu tamo o igledno jer uvek gledamo predaleko. Uvek nas privla i udaljeno, a ne ono najbli e, ono to je dostupno. Kada jednom po nete da ponirete iznenadi ete se kako je to jednostavno, a izuzetno lepo; puno velike radosti i predivnog cvetanja. Kako da to toliko dugo niste znali? Ne ete mo i da objasnite za to ste i kako toliko dugo ekali. Ovo mo e pretvoriti celo va e bi e u zlato. 12. dan Kada jednom u ete u svet meditacije odmah se menjaju va e vi enje i perspektiva. Osetite da ovde niste slu ajno i da imate odre enu svrhu u egzistenciji. Ona je iza vas, mo e da se otkrije samo u dubokoj ti ini kada se povuku i nestanu va e misli, va um i ego. U toj jasno i nestaju svi oblaci, sunce direktno sija i u tom svetlu se ivot preobra ava. Dobija smisao i va nost, a sa smislom i zna enjem dolaze radost i bla enstvo.

120

13. dan Bakao to su stabla ukorenjena u zemlji, svesnost je ukorenjena u Bogu. Bog predstavlja pravu svesnost. Meditacija je most koji e vas odvesti do samog izvora bi a. Kada jednom osetite radost postojanja na izvoru, tada ni ta u ivotu vi e ne e biti va no. Mo i ete da ivite obi nim ivotom, koji je samo gluma, samo prelepa drama. Glumite kako god znate, saznali ste da niste deo toga, da je to samo uloga, a ne va e postojanje. Kada se jednom otvori prozor bi ete preobra eni. U ovome je svrha sanjase; otvoriti prozor kako biste stvarno saznali da ste bo anski. 14. dan Ako tra ite unutar oveka, pronalazite gomilu odbijanja: ne, ne, ne. Koliko god pretra ivali nalazi ete sve vi e i vi e tih ne i sve ve a i ve a ne, prava je retkost poneko da. Ako poneko i na ete, to da e biti paralisano i osaka eno. Jadno da e biti ubijeno i prega eno u stampedu. ak i ako pre ivi u nekakvom zaklonu, na i ete ga tamo polumrtvo. ivot mo e da postane potpuno da, ali ete morati da promenite itav obrazac. Sve na e negacije mogu se rastopiti i pretvoriti u da. Ovo nije tako te ko kao to ljudi misle. Naravno da je mogu e. Dogodilo se vemnogim ljudima; Budhi, Isusu, Zaratustri, Pitagori, Dionisu, Lao Ceu. irom sveta se doga a mnogim ljudima, mo e se dogoditi i vama. Ne e se dogoditi svima. Ovde smo zato da bismo, kako ja to nazivam, ostvarili pomak od prozai nog u poeti ni ivotni stil, pomak od matematike u muziku. Tada e ivot postati pesma, prelepi zanos. Ne u im vas religiji alosti, ja sam protiv sadomazohisti kih religija. U im vas novoj vrsti religije koja je ukorenjena u ljubavi, a ne u strahu, koja je ukorenjena u sada njosti, a ne u budu nosti, koja je ukorenjena u ljubavi, a ne u logici. 15. dan ovek svoj ivot mo e da ivi kao ne ili kao da. Kada ga ivite kao ne postajete ratnik; stalno se borite. Tada vam je ivot samo borba, borba protiv svih drugih. Naravno da gubite, osu eni ste na poraz. ovek ne mo e pobediti celinu. Cela zamisao je

121

glupa. Ovo se pojavljuje u egu koji uvek eli da ka e ne. Ne je njegova hrana. Da je kreativno, ono je na in stvaraoca i na in zaljubljenika. Ono ozna ava predavanje. Ako ne ozna ava rat, tada da ozna ava predavanje celini, poverenje u celinu kao prijatelja, nema potrebe za borbom poverenje u ivot i postojanje. Nau ite da ka ete da, potpuno da, ni ta ne skrivajte od njega niti mu postavljajte nekakve uslove. Na va e u enje ivot e po eti da se razvija ogromnim koracima i skokovima, posta e toliko lep, toliko pun lako e koliko se ne mo e ni zamisliti. ivot e postati beskrajan zanos. Sve to je potrebno s va e strane je da otvorite vrata i prozore. Recite da vetru, suncu, mese ini, ki i i celini. 16. dan Obi ni ljudi ive zatvorenim ivotom. Ne otvaraju vrata ni prozore, ive u strahu, skrivaju i se, stalno strepe od nepoznatog. Ne dozvoljavaju suncu, ki i i vetru da u u u njihovo bi e. Ako stavite ru u u sobu, zatvorite prozore i vrata i do nje ne pu tajte vetar, ki u ni sunce; tada ne mo ete o ekivati da e biljka pre iveti, ru a umire. Tako je i sa ljudima, uglavnom su mrtvi. ive mrtvim ivotom, samo nekako pre ivljavaju. Za istinski ivot ovek mora biti dostupan svemu, mora biti otvoren i ranjiv. Mora odbaciti sve strahove. Postoji samo jedna stvar koje se treba bojati, a to je strah. Osim toga, nemojte se nikada bojati ni ega, samo strah osaka uje i ubija. U momentu kada se uputite prema nepoznatom, uprkos svim strahovima, va ivot otkriva mnoge nove stvari kojih nikada niste bili svesni. Kako se pustolovina produbljuje, vi ste njom ushi eni i va zanos se tako e produbljuje. Kada se kre ete prema nepoznatom postoji mnogo izazova s kojima se treba suo iti i sresti, prirodno postajete pa ljiviji, budniji i svesniji. Tako mora biti, hodate po o trici - kako biste mogli da postanete povr ni? Morate biti oprezni i budni, ovo je rizi no. Svuda gde postoji rizik va a inteligencija se izo trava, a kada se ona izo tri nastaje zanos i vas ushi uje svaki novi pokret. Samo na vrhuncu ove pustolovine, uz zanos, sjedinjavanje, rizik, opasnost, inteligenciju i svesnost otvara se unutra nje bi e i pupoljak postaje cvet.

122

17. dan U momentu kada se vi e ne budete bojali nepoznatog, ono e pokucati na va a vrata. Ako se bojite, tada vas ne e ometati. Bog se nikada ne me a u ni iji ivot jer voli svoje delo. Zato svakome ostavlja potpunu slobodu, ak i ako je protiv njega. To je deo slobode. ak i da mi zatvori vrata i to je deo slobode. ak i da ga pori e, i to je deo slobode. Me utim, glupo je koristiti svoju slobodu u ovom negativnom smislu. Radije je koristite u pozitivnom smislu, da biste primili nepoznatog gosta, stvorili poverenje, ljubav i bla enstvo, kako bi Bog mogao da u e u vas. Susret va eg bi a i bi a celine je po etak svetlosti, po etak ve nog ivota i po etak besmrtnosti. Ovo je traganje koje svako preduzima, znaju i to ili ne. Svi ele da upoznaju ne to neuni tivo, to se ne mo e oduzeti. Svako eli da u e u svetlost, da vidi svojim o ima, da ima jasan pogled, ali ljudi i dalje rade stvari koje im zaklanjaju vidik, onemogu uju uvid i osaka uju njihovo bi e. 18. dan Odaberete li staro odabrali ste jad, ako odaberete novo odabrali ste bla enstvo. Neka ovo bude klju . Uvek odaberite novo, nepoznato, opasno, nesigurno jer se jedino uz pomo rizika mo ete razvijati. Razvoj je dobar, zrelost je bla enstvo. Nikada se ne vezujte za staro. U momentu kada se staro okon a, stavite na njega ta ku. Nikada se ne osvr ite unatrag, u pro lom nema ni ega vrednog ovek se ne mo e obazirati na pro lost, nego mora napred; uvek mora i i napred i upustiti se u avanturu. Ovo je kao prvi uspon na vrh planine, svakako je opasno jer niko tamo nije bio. Mora ete sami na i put prema vrhu. Naravno da postoje mnoge opasnosti, ali je to uvek lepo jer zbog njih postajemo budni i svesni. Rizik, opasnost i nesigurnost nas ine svesnim. Svesnost je najve a vrednost, pomo u nje dolazi i sve ostalo; ljubav, radost, bo ansko, istina i oslobo enje. 19. dan U opasnosti je najlep e to to vas budi i osve uje, zato ljudi koji se uspinju na nepoznati vrh bez plana zaista tragaju za svesno u, ali toga nisu svesni. Ni oni koji su putovali na Severni i Ju ni

123

pol prihvataju i sve rizike, niti oni koji su bili na Mesecu nisu svesni za im su tragali. Nisu svesni da zapravo te e za svesno u. Meditant ide svesno. Ne treba i i na Himalaje ili na Mesec, jer najvi i vrhovi su u nama samima. U na oj unutra njosti su ve e daljine i va nije zvezde, tamo je celo nebo i celi svemir. Ovo je mnogo riskantnije od odlaska na Mesec ili Mont Everest. Najve i, najopasniji i najriskantniji prostor nalazi se u va oj unutra njosti. Zato se malo ljudi usu uje da ode tamo. Kada biste pali sa vrha koji je u vama zavr ili biste u dubljem od svih ponora, ali s tih vrhova niko ne pada jer kada se kre ete prema vi em, tako postajete budniji i pa ljiviji, postajete svesni o trice. Postajete kao igrana ici koji mora da bude vrlo oprezan, vrlo svestan. Ne mo ete razmi ljati ni o pro losti ni o budu nosti, jedan trenutak je dovoljan sam za sebe. Morate biti ovde i sada, da ne biste pali. Nisam nikada uo da je neko pao s vrha. Ali tamo postoji opasnost i zato se malo ljudi odlu uje da ode u unutra nji svet u unutra njost vlastitog bi a. 20. dan Spolja nji svet ne zadovoljava jer se menja, jer je trenutan; a na e najskrivenije stremljenje jeste ve nost i ne mo e biti ispunjeno spolja. Zato neka spolja nje ostane radost u trenutku, ne tra ite od njega da bude ve no. Ni ta spolja nje nije ve no. U ivajte u trenutnom kao takvom, svesni da je trenutno. Cvet koji se ujutru otvara, osu en je da uve e uvene. Pojavio se sa izlaskom, a odlazi sa zalaskom sunca. Veselite mu se, ja nisam protiv cveta. Veselite mu se, ali ne nadajte se jer ete se ina e razo arati. Veselite se u trenutnom u spolja njem - tra ite ve no u unutra njem. U svojoj unutra njosti prona i ete amrit, nektar, besmrtno, ve no, bo ansko. Kada jednom ovo prona ete ne treba vi e ni ta da tra ite. Sve e postati bla enstvo i radost. ivot je ispunjen; ovek se vratio ku i. 21. dan ovek je kao lestve, za njega postoje mnoge mogu nosti i opasnost i dostojanstvo i slava i agonija. Lak e je pasti, nije potreban nikakav napor. Penjanje zahteva napor. to vi e elite da se popnete, vi e ete se naprezati. Ako elite sti i do vrha svesnosti mora ete sve da raskinete.

124

 ovek ne mo e svoje bi e olako da shvata. On zapravo nije bi e, nego samo spektar mogu nosti, celi spektar. U tome je sva ljudska lepota i beda. On je jedina znati eljna ivotinja koja postoji, jedina ivotinja koja pati. Uvek je na raskrsnici, stalno mora da bira; biti ili ne biti, biti ovo ili biti ono. Ovo ga razdire. Sanjasa je odluka; pristanak na uspon na najvi e vrhove. 22. dan Ostanite u svetu, ali ostanite nedodirljivi, nedefinisani. Prema sanjasu treba iveti u svetu ali da ne budete taj svet; iveti u svetu, ali mu ne dopustiti da on ivi u vama. Prolazite kroz svet potpuno svesni da je trenutan i da se ne treba uznemiravati, ne treba obra ati pa nju. Nevolja i blagoslov, neuspeh i uspeh su isto. Kada budete uvideli da su mrak i svetlo, ivot i smrt isto u vama e se stvoriti fantasti na ravnote a. Ovaj duboki mir je istina. 23. dan iveti ograni eno zna i iveti u mraku bez dostojanstva. Ovo je poni enje jer na em bi u treba celo nebo za svoju pesmu i igru. Ina e je sve osaka eno i paralizovano, nema mesta za let ni mesta za kretanje. ovek ivi u ograni enjima tela, uma, ose aja i raspolo enja. Ovo su sve ograni enja, a sva ih treba nadma iti. ovek nikada ne sme biti zadovoljan ako je bilo im ograni en. Kad god nai ete na ograni enje poku ajte da ga nadma ite. Kada nadma ite sva ograni enja i dostignete beskrajno, dolazite do postojanja, dolazite ku i. 24. dan Lotosov cvet raste iz blata. Najlep i cvet raste iz prljavog blata. Prema tome, prljavo blato sadr i ne to lepo i zato nemojte odbaciti blato, ono samo dr i lotosove cvetove. ovek ne mo e shvatiti da taj prelepi cvet prelepog mirisa i boje dolazi iz najobi nijeg blata. ovek je ro en kao najobi nije blato, ali u sebi sadr i lotosov cvet, zapravo njegovu semenku. ovek se ne sme odbacivati, treba ga prihvatiti i preobraziti. Svet ne sme da se pori e jer sadr i ne to beskrajno lepo. Ovo nije povr insko ve je samo dovedeno na povr inu. Nisam ni protiv ega; niti protiv tela, niti protiv sveta, niti

125

protiv spolja njeg. Nisam protiv ni ega, ali sam za preobra aj svega. Sve to egzistencija daje ima vrednost, ako tu vrednost ne razumemo sami smo krivi; na e vi enje je ograni eno. Nadalje, treba zapamtiti da lotosov cvet ivi u vodi, ali ona ga ne dodiruje. Njegove latice su tako bar unaste da kapljice rose skupljene na njima ostaju odvojene. ivite u svetu, ali mu ne dopustite da u e u vas. ivite u svetu, ali nemojte biti svetovni. Budite odvojeni, mirni, nedodirljivi. Tada e vas svet pou iti mnogim stvarima. Svet je smislio egzistenciju; on je je situacija u kojoj se raste i sazreva. 25. dan Obi an ovek ivi u mraku. Mi smo ro eni u mraku. U po etku je mrak osnovna potreba. U maj inoj utrobi je mrak potreban jer bi svetlo smetalo detetu koje raste, tako je osetljivo i ne no. Potreban mu bar unasti mrak oko njega. Dete u maj inoj utrobi spava 24 sata na dan. Za devet meseci dete toliko zna ajno poraste da mu se ne sme smetati, ina e bi se energija promenila. U po etku sve raste u mraku. Kada sejete seme, morate ga zakopati u zemlju. Ako ga samo bacite na zemlju ne e proklijati jer ima previ e svetla. Potrebna je utroba zemlje da bi po elo da klija. A tamo je mrak. Kada semenka proklija podi e se iznad tla poku avaju i da dohvati sunce, mesec i zvezde. Kada se dete se rodi, fizi ki dolazi na svetlost, ali duhovno je jo uvek u mraku. arolija tog mraka mo e da se prekine jedino meditacijom jer vam ona daje drugo ro enje. Prvo ro enje je fizi ko, a drugo duhovno. Fizi ki ste u svetlosti, a drugo ro enje vam je potrebno kako bi i psihi ki i duhovno bili u punoj svetlosti. Svetlost je drugo ime za egzistenciju. U momentu kada ste ro eni u ovoj svetlosti postajete prosvetljeni. Niste odvojeni, niste posmatra , niti je svetlost posmatrano. Vi i svetlost postajete jedno. 26. dan Nau ite pev ptica i ples stabala na vetru, u ite muziku reke. Kada se jednom otvorite, iznenadi e vas poeti na pojava egzistencije. ovek ne treba da izra ava zna enje svega ovoga jer bi to bilo filozofsko razmatranje. U momentu kada se zapitate ta je smisao ovoga? izgubi ete trag poezije. Kada budete plesali zajedno

126

sa stablom a da ne pitate: ta zna i ovo tvoje savijanje na vetru? posta ete poeti ni. udo nad udima se doga a osobi koja ne brine o smislu, ona ga odmah nalazi. Ple ite sa stablima, pevajte sa pticama, plivajte u moru i prona i ete smisao bez ikakvog traganja. Samo postanite deo prelepe egzistencije. Pevajte svoju pesmu jer su svi do li s pesmom u srcu, ako je ne pevate osta ete neispunjeni. Mora ete obavljati sve poslove, na to mislim kada ka em da pevate pesmu. Radite ta vam se svi a. Ne slu ajte ta vam drugi govore jer to nije va no. Budite uporni u tome ta radite bez obzira na posledice. Ne inite kompromise. Pesnik je zaista buntovnik koji ne poznaje kompromis. Kada bi inio kompromise ne bi bio pesnik, nego poslovni ovek. Ako ste beskompromisni va a ljubav e se razvijati krupnim koracima. Pevajte svoju pesmu i vide ete kako ljubav dolazi iz skrivenih izvora unutar vas. Izvira e iz vas i stizati do drugih. 27. dan Kada u sebi budete tihi u ete apat kako vam govori. Taj apat je vrlo odre en ne postoji ako ili ali. Srce ne poznaje ako ili ali, govori vam o va oj sudbini; postani slikar, postani pesnik, postani vajar, igra ili muzi ar. Pokazuje vam na in na koji ete postati ispunjeni. Po inje da vas usmerava. Zadatak u itelja je da vas nau i mirno i i ti ini u kojoj ete mo i da ujete vlastiti unutra nji apat. Tada se va ivot pokre e pomo u unutra nje discipline. Zato vam ne name em nikakvu spolja nju disciplinu, nego vam poma em da imate vlastiti uvid. Tako se osloba ate i kre ete se u slobodi. Sanjasa nije ograni enje, niti kult; nije ni vera. Ona je samo objava slobode, objava li nosti, objava ljubavi i kreativnosti. 28. dan Ne mislite da su neke stvari svetovne, a druge svete. Za oveka koji zna da se veseli sve je sveto. Ne postoji podela na svet i Boga, sve je bo ansko. Mo da je svet pojava Boga, a Bog je nepojavni svet. Kada se ovek veseli, za to bi odvajao pojavno od nepojavnog? Cvet je pojava semenke, a semenka je nepojavni cvet oni su jedno. Tako je i sa ovim i onim svetom, ovom i onom obalom. Ne treba deliti materijalno od duhovnog oni su jedinstvo.

127

Veselite se sitnicama; tu iranju ili aju. Ne pravite razlike. Za oveka za koga je dobar aj isto tako svet kao i svaka molitva, njegov san mu je svet kao svaki religijski obred. Vedrina donosi novo vi enje, novu perspektivu; ona preobra ava celi svet. Tada i cepanje drva i no enje vode s izvora postaju vrlo lepi. Ne budite alosni i ozbiljni. Smejte se, igrajte, pevajte, ivite svoj ivot vrlo jednostavno i skromno, bez ikakvih elja za postizanjem nekakvih ciljeva; ne budite ambiciozni jer je obi an ivot toliko lep da bi svaki neobi an uspeh uni tio njegovu lepotu. 29. dan Pesma predstavlja stanje u kome je ovek otvoren i spreman da preto i svoje srce u egzistenciju. Pesma je simboli na. Ovo nije jad. Ptice koje pevaju ujutru treba stalno da pevaju kao da je uvek jutro, kao da je uvek vreme izlaska sunca. Sunce mo e iza i svakog momenta i vi treba da ga pozdravite, treba da budete u dobrom raspolo enju, budni. Gost mo e da do e svakog momenta, raspevane ptice se samo spremaju da pozdrave sunce. Cvetovi se otvaraju, stabla se povijaju, cela zemlja o ivljava, zapalila se i spremna je da primi novi dan. Raspevano srce, razigrano srce, srce zaljubljenika je spremno da prihvati Boga. Jadno srce mo e stalno da moli, ali u njegovoj molitvi sve od po etka kre e pogre nim putem. Ono postaje te ko i pada natrag na zemlju jer nema krila i ne mo e do i do najuzvi enijeg i ne mo e dopreti do Boga. Kada je ovek dobar i zaljubljen, kada je pun smeha i radosti, kada nije ozbiljan, ve razigran i nevin kao malo dete, kada se udi svakome i svemu, kada gleda sve sa divljenjem, kada srce peva aleluja, tada Bog mo e do i svakog momenta. Nau ite kako ete ga prihvatiti; otvoreno s ljubavlju, pevaju i i veselo. On mora do i. Isus ka e: Pokucajte i otvori e vam se. Uz to ka e i: Ne brinite, samo pevajte i on e pokucati na svaka vrata i pitati: Mogu li u i? Budite tako veseli da i Bog za eli da do e k vama. Pozovite ga k sebi, umesto da vi idete k njemu. 30. dan Temelj svega je poznavati prirodu postojanja, tako da se mo emo s njim uskladiti. Ina e niko ne mo e uhvatiti korak, a to

128

gubljenje koraka je zapravo jad. Biti u dubokom skladu s egzistencijom jeste bla enstvo. Ako niste u harmoniji s egzistencijom tada ste jadni. Zato jedina stvar koja mo e doneti preobra aj u ivotu jeste postati svestan istine, prirode, taoa, egzistencije. Me utim, put ne vodi spolja, put vodi kroz vas; to je unutra nji put. Prvo morate prona i svoje sopstveno sredi te. Kada ga prona ete na li ste i sredi te egzistencije, jer ona nisu razdvojena. Razli ite su samo periferije, a u sredi tu se svi susre emo i stapamo. U sredi tu smo svi jedno; stabla, planine, ljudi, ivotinje i zvezde. U momentu kada prodrete do svog sredi ta upozna ete tao svega to postoji. Kada upoznate tao, prirodu, dharmu, ne mo ete biti protiv nje. To bi bilo samoubistvo. Dok ovo ne upoznate mora ete se spoticati i lutati. Meditacija je na in da se upozna sredi te; ona je osnovna i bitna. Ako nau ite da meditirate, tada ste sve nau ili. 31. dan Toliko ljudi traga za Bogom ne razmi ljaju i o tome jesu li spremni za susret s njim i ele li da ga sretnu. Nikada o tome ne razmi ljaju. Opet nagla avam, zaboravite Boga, pripremite samo sebe. Kada do e vreme i budete spremni taj susret e se dogoditi. Ne morate razmi ljati o tome. Va e razmi ljanje ne e biti od pomo i. Pripremite se - veselite se, igrajte, pevajte, volite, meditirajte tako da sve dimenzije, sve latice va eg bi a po nu da se otvaraju.

129

DESETI MESEC MO ETE ODABRATI JAD ILI BLA ENSTVO 1. dan Tecite s rekom, predajte joj se u potpunosti, ona se uliva u okean, pa e i vas odneti do njega: ne morate ni da plivate. Ako ne prona emo postojanje koje okean predstavlja mi ne mo emo da budemo zadovoljni zbog granica i ograni enja. Sve granice su prepreka. U momentu kada se reka uliva u more ona postaje beskrajna i ve na. To je cilj sanjasa, da vam pomogne da stignete do beskona nog, ve nog, neograni enog, neodre enog, neizrecivog. 2. dan ovekov ivot je izgra en na snovima od peska. Stoga sve to poku a da uradi, propada. Ku e se ru e, jer nisu izgra ene na ve nom, nego na privremenom. Kada se ku a od peska sru i mi od tog istog materijala pravimo drugu. Kao da to nikada ne mo emo da shvatimo. Ukoliko se ne ostvari jedan san mi sanjamo drugi. Ako se jedna elja izjalovi mi odmah imamo drugu, imamo drugi plan, a ne vidimo da je sama elja osu ena na propast. Kada elimo to zna i da idemo protiv celine, to je zadatak koji se ne mo e izvr iti. Kada nemamo elja to zna i da smo se prepustili celini, da idemo sa njom, da ne elimo ni ta izvan nje. To zna i: elim isto to i celina. Ne elim da ostvarim bilo kakav li ni cilj. Moramo da nau imo da budemo deo ivota, postojanja. Mi smo talasi na okeanu i ne mo emo da imamo sopstvene ciljeve. Meditacija predstavlja spoznaju da mi ne postojimo kao zasebni entiteti, da nismo ostrva, nego da smo deo beskrajnog kopna, a mo emo to zvati Bog, istina, najvi i, apsolut ili kako god elimo. 3. dan Mi nismo odvojeni od postojanja. Svi ivimo sa mi lju da smo odvojeni. Ova misao o odvojenosti je ego i ona stvara pakao, jer se bojimo za sopstveno pre ivljavanje, bojimo se onog sutra, bojimo se smrti, a sve to je povezano sa egom. Ne shvatamo da smo jedno sa celinom, niti se ra amo, niti umiremo, da smo oduvek tu i da emo uvek biti deo celine.

130

To je kao talas koji se podi e u moru. On je bio tamo i pre nego to je nastao, a i kada se vrati u more i smiri, bi e tamo. Ro enje i smrt su neistiniti. Talas ostaje. Ponekad on miruje, a ponekad je vidljiv, ali uvek je tamo. On je deo okeana isto kao to smo mi deo postojanja. Mi smo talasi ovog okeana. Kada se to jednom shvati sva nezadovoljstva e i eznuti i brige vi e ne e postojati. To je na dom, mi smo njegov deo. Ne postoji put koji vodi negde drugde ili da mi ne postojimo. Nema takvog puta. 4. dan Mi mo emo da verujemo da postojimo kao zasebni entiteti, ali to je ipak samo verovanje, a ne stvarnost. Kada verovanje nije u skladu sa stvarno u dolazi do patnje, jer se ivi sa ne im to nije istina, ide se pogre nim putem. Kada ivite u skladu sa stvarno u ne postoji patnja, a ishod je bla enstvo. Kada bi list bio svestan mogao bi o sebi da razmi lja da je poseban, izdvojen od stabla, da ima svoj sopstveni put. Tu bi do lo do sukoba i velikog problema. List bi se otu io od svojih izvora energije. Stablo nije samo stablo. Ono je majka, sa korenom u zemlji i predstavlja celu zemlju. Ono di e i predstavlja atmosferu. Isto tako je povezano sa suncem i sa najudaljenijom zvezdom. Boriti se sa njim zna i boriti se sa celim univerzumom. Samo se jadni list poku ava boriti sa univerzumom cela ideja je glupa, ali ovek sve vreme ba to poku ava, stalno guraju i reku. Sanjas zna i da se odbacuje borba sa rekom, da joj se prepu tate, dozvoljavaju i joj da vas nosi, to je umetnost prepu tanja. Ta jedna re prepu tanje, tuma i sam duh sanjase. ovek mo e da ka e: Neka do e kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja. Li na volja se povla i, a onda va ivot postaje bezgrani no bogat, celina je sa vama, a mo emo da pobedimo samo kada je ona sa nama. 5. dan Svako dete je bla eno u maj inoj utrobi. Tu ono nema ni ta. Tu ono nije ni predsednik Sjedinjenih Dr ava, niti je najbogatiji ovek na svetu, nema ni dvorac, niti je i ta, ali je u beskrajnom bla enstvu. Psiholozi ka u da oveka kroz ceo ivot prati bla enstvo maj ine utrobe. Kako to da se prevazi e? U maj inoj utrobi smo okusili

131

ne to to ne mo emo da zaboravimo. Poku avamo da ga zaboravimo, ali nas ono stalno prati. Iskustvo je bilo tako jako da ne mo emo da ga izbri emo. Ipak, ono mo e veoma lako opet da se dostigne. ovek treba da postane kao malo dete i da o celom svetu razmi lja kao o maj inoj utrobi. Religija bi trebala da vam pomogne da univerzum shvatite kao majku. Onda izme u njega i vas ne bi bilo sukoba. Imali bi poverenja u univerzum i znali bi da se on stara za vas i da ne morate sami da brinete, niti da neprestano budete nezadovoljni i napeti. Nakon toga nastaje beskrajno bla enstvo. Meditacija vam samo poma e da se vratite u utrobu univerzuma. 6. dan Istinu mo emo da znamo samo kroz duboku unutra nju harmoniju. U nama je obi no haos i nered. U nama obi no ima mnogo osoba, a ne samo jedna. U nama ima mnogo umova i svaki od njih vu e u svom pravcu. Mnogi glasovi, a vi ne mo ete da ustanovite koji je va . Jedan ka e, Uradi to, a drugi, Ne ini to. ovek neprestano drhti, razbijen je u hiljade delova, kao kada ogledalo padne na pod. U takvom polo aju se nalazi ovek. Ipak, svi ovi delovi se mogu sakupiti, istopiti u celini i sjediniti. U trenutku kada u vama nastane ovo jedinstvo ra a se predivna muzika, sva buka nestaje i menja se u orkestar sa harmonijom, i onda vidite, ujete i ose ate istinu postojanja. Ona je uvek tu, ali na i umovi su toliko glasni da mi to ne mo emo da ujemo. U trenutku kada unutra nji haos pro e, unutar sebe emo uti mali, tihi glas. Onda ovek sasvim sigurno zna: Ovo je moj glas, postojanje mi govori. Nema vi e dvoumljenja niti sumnje. Jedino na steni ne-dvoumljenja i sigurnosti od ivota mo e da se izgradi hram, ina e gradimo samo kule od peska. 7. dan Ne moramo postati savr eni, mi smo ro eni savr eni. Ne moramo izmi ljati bla enstvo, samo ga moramo otkriti. Zato ovo nije tako te ko kao to ljudi misle, nego je jednostavan proces opu tanja, odmora i polaganog usredsre ivanja. Na dan kada nai emo na svoje sredi te, odjednom se sve osvetljava. Prona li ste prekida . Ovo je kao pipkanje u mra noj sobi, tra ite pipaju i dok ne prona ete preki-

132

da . Radi se samo o tome, a mi stalno nepotrebno vri timo i pla emo. Patnja je glupost. Zamislite oveka koji misli da je komad u eta zmija, pobegne od toga, oklizne se na kori od banane, padne i polomi nekoliko kostiju; mo e da zavr i u bolnici. Ispao je glup, jer nije bilo nikakve zmije. To je apsurd, a modele ovakvih apsurda u ivotu treba promeniti. Pogledajte u sebe i ako tamo ne prona ete ni ta, tada gledajte napolje. Kategori ki tvrdim da su svi koji su pogledali u vlastitu unutra njost postupili ispravno; nema razloga da vi pogre ite. Nema izuzetka, ovo je apsolutni zakon. ovek koji ponire u sebe pronalazi kraljevstvo bo je, savr eno bla enstvo i apsolutnu istinu. ivot postaje neprekidni zanos. ovek se pita koliko zanosa je mogu e. Mo e li biti jo ?, me utim ovek u sebi mo e nositi beskrajan zanos; neverovatno, jer mislite Ovo je granica, dalje se ne mo e a idu i dan otkrijete da ipak postoji jo . Idete sve dalje, a nema kraja. Ovo putovanje ima po etak, ali je bez kraja. 8. dan ovek mo e stvoriti i pakao i nebo. To je na a odluka i na a odgovornost. Sve dobre stvari u ivotu, kao i sam ivot, su poklon egzistencije. Zato nije problem kako ih potra iti, nego kako ih primiti. Uzmite za primer bla enstvo ili primanje bla enstva. Ono nije daleko na Tibetu ili na Himalajima, ne radi se o putovanju u te krajeve. Radi se samo o tome kako da se primi. Poklon stalno dolazi, ali nailazi na zatvorena vrata. Sunce izlazi, a mi sedimo u mraku jer su nam o i zatvorene. Poklon je ovde prisutan, treba samo otvoriti o i i sve e biti svetlost. Sa zatvorenim o ima ostajemo u mraku. Nemojte se zatvarati pred ivotom i postojanjem, postanite osetljivi. O tome se radi u religiji: o osetljivosti, otvorenosti i veri. Nema potrebe da se bojite ivota; postanite dostupni na sve na ine i iznenadi ete se jer nikada nije trebalo da budete jadni ni jednog momenta. ovek mo e biti u bla enstvu sve vreme. 9. dan Postoje ljudi koji su stru njaci u iznala enju razloga za jad. Oni ne mogu biti sre ni ako nisu jadni. Poznaju samo jednu sre u, a to je jad. Kada pri aju o svojoj bedi u njihovim o ima i na njihovim licima, u na inu na koji govore mo ete videti da u ivaju u njemu, da

133

se njime hvale. Preuveli avaju svoj jad i ine najve im to mogu. Kako bi tim ljudima moglo biti dobro? Uvek postoje dve mogu nosti mo ete odabrati bedu ili bla enstvo. Po nite da gledate ovako: u svakoj situaciji prvo prona ite ta e vas razjariti a ta e vas usre iti. 10. dan Kada sam bio dete, otac je izgradio prelepu ku u, ali ga je graditelj prevario jer je bio obi an ovek, a ne arhitekta. Ku a se sru ila kada su zapo ele prve ki e. Upravo smo hteli da se uselimo u nju, trebalo je josamo nekoliko dana i bili bismo u novoj ku i, a ona se sru ila. Tada je otac bio odsutan i poslao sam mu telegram: Do i odmah, ku a se sru ila, itd. Nije do ao, niti je odgovorio. Kada se vratio u dogovoreno vreme, ukorio me je: Ti si glupan! Ku a je propala, za to si dodatno tro io novac alju i mi duga ak telegram? Mogao si u tedeti tih deset rupija. Hvala Bogu to se ku a sru ila u pravo vreme, da se to desilo posle pet dana nastradala bi cela porodica! Priredio je slavlje za celo selo. Meni se dopala ova ideja. U susednom selu su se svi smejali govore i: Ovo je zaista besmisleno, ku a ti se sru ila, svi treba da alite zbog toga. Posle toga je poslao na slavlje ceo gradi , kako bi zahvalio Bogu to nam je pomogao. Da se uselila porodica etiri dana ranije, svi bi nastradali! Ovo ja nazivam dobrim izborom, u svakoj situaciji odaberite dobar deo. Jedna od mojih sestara je umrla. Voleo sam je vi e od svih i ose ao sam alost zbog njene smrti, iako sam imao jo desetoro bra e i sestara. Otac mi je rekao: Nepotrebno se uzrujava oko toga. Hvala Bogu jo uvek ima ivih desetoro bra e i sestara. Mogao ih je uzeti sve. ta bismo mogli da u inimo? Kako je uzeo jednu sestru mogao je uzeti sve. Uzeo je jednu sestru od jedanaest bra e i sestara. To nije mnogo, toliko mo emo priu titi. Mo emo dati jedno dete Bogu. Ako mu ona treba neka je uzme. Budi sre an to je vas desetoro ivo, a ne tu an zato to nje jedne vi e nema. Ovakav bi trebalo da bude pristup svake religiozne osobe. Tada bi va ivot prirodno postao blagoslovena pojava.

134

11. dan Svako dete zna kako da se otvori. Zato su deca tako lepa i tako im je dobro. Samo pogledajte u njihove o i; tako su mirne, i pogledajte njihovu radost, kako je zarazna. Svako dete zna ta je dobro, ali pre ili kasnije zaboravlja, ili ga mi nateramo da zaboravi. Ovo se mo e ponovo nau iti. Ponovo nau ite i zapamtite umetnost otvaranja i ni ta vam ne e nedostajati, sve e biti savr eno ovo je najsavr eniji mogu i svet... Budite zaljubljenik egzistencije u svim njenim oblicima. Tada ete prona i molitvu u kamenju; na va e u enje ne e vam trebati da itate religijske knjige, jer je celi svemir knjiga koju potpisuje egzistencija, a sve takozvane religije je stvorio ovek. 12. dan Budite veseli to je moja definicija religioznosti. Greh je biti alostan, biti sretan je biti svetac. Ako znate da se smejete punog srca, ivot e vam biti svet. Srda an smeh je ne to jedinstveno. Ni ta vas ne mo e u initi svetim tako kao on. Kada se smejete neka se sve elije va eg tela smeju s vama, neka se smeh iri od glave do no nih prstiju. Neka zahvati i najskrivenije zakutke va eg bi a. Iznenadi e vas to da se egzistenciji pribli avate lak e pomo u smeha nego pomo u molitve. 13. dan Upravo sam danas itao o jednom starcu od devedeset pet godina. Pitali su ga u emu je tajna njegove dugove nosti i zdravlja. Rekao je: Malo mi je neugodno da ka em pravu istinu, ja uzimam svoj ivot od drve a. Grlim stabla i tada ose am ne an tok energije koja ulazi u moje telo. Stabla me odr avaju ivim i punim soka. Smatram da je ovo istina. Ovo se mo da ne mo e nau no dokazati, ali pre ili kasnije e se i to dogoditi. Ako volite stablo, ono e odgovoriti; ako volite stenu, ak e i stena odgovoriti. Eksperimenti ite s ljubavlju na sve mogu e na ine i posta ete svakim danom bogatiji. Pronalazi ete nove izvore i nove na ine da volite i nove predmete svoje ljubavi. Tada e do i momenat kada ovek miruje i naprosto voli, nikakav predmet posebno. Ne voli nikoga odre enog, samo je ispunjen i preplavljen ljubavlju. Ovo je stanje prosvetljenja, ovek je potpuno ispunjen i zadovoljan.

135

Po prvi put nestaje ose aj da nam stalno ne to nedostaje. To je veliki dan u svakom ivotu, vi e vam ni ta ne nedostaje. Tra ite i ne mo ete prona i nikakav nedostatak, sve je ispunjeno. Ovakav ovek ivi istinski, a drugi samo propu taju ivot, propu taju zlatnu priliku. Potpuno treba da iskoristimo svaki trenutak svog ivota. 14. dan Kada vidite lep zalazak sunca i veselite mu se, naravno da mislite da veselje izvire iz samog zalaska sunca, me utim to nije istina. Zalazak sunca samo pokre e u vama proces meditacije. Lepotu ste osetili zato to je prestalo va e razmi ljanje. Vi ste u stanju divljenja, oma ijani ste. U momentu kada razmi ljanje prestaje padate u duboku meditaciju i dodirujete izvor radosti u sebi. Logi an um obja njava da je prelep zalazak sunca prouzrokovao radost; on ne mo e da je prouzrokuje, vesamo da pokrene proces. Ovde je bolja rekoju koristi Karl Gustav Jung, sinhronicitet. Zalazak nije prouzrokovao radost, jer u to vreme toliko ljudi nije dodirnuto njime. Sinhronicitet nije uzrok, jer milioni ljudi ne reaguju na lepotu sun evog zalaska. Postoje ljudi koji se ra aloste gledaju i ga, to zavisi od njih, od njihovog stanja uma i njihovog raspolo enja. Nije neizbe no da budete radosni. Kada ovo budete razumeli mo i ete u svakom radosnom momentu odmah da se na ete u prirodnom stanju meditacije. Tako je meditacija u po etku i otkrivena. To stanje je uvek isto; bez misli, um staje i odjednom sa javlja radost. 15. dan Sutra treba da bude sutra, a ne danas. Ne mo ete o ekivati da dva dana budu ista. Ovo o ekivanje je opasno jer nikada ne mo e biti tako i vi ete biti nezadovoljni. Ako se slu ajno dogodi da sutra bude kao danas, bi e vam dosadno. Me utim, ni nezadovoljstvo ni dosada nisu radost. Ostavljajte budu nost otvorenom. Nemojte je o ekivati, ostavite je nepoznatom i nepredvidljivom. Nemojte nikada poku avati da ustalite stvari. Priroda ivota je promena, moramo te is prirodom, s taoom, s najuzvi enijim zakonima egzistencije. Budite uskla eni s tim i ni ta ne o ekujte, to e vas veoma obogatiti. Svaki

136

trenutak donosi e vam novu radost, novi ivot, novu svetlost i novu bo anstvenost. Osoba ija ljubav stalno te e i koja nije ograni ena postaje prostrana, prostrana kao samo nebo. U ovoj prostranosti ovek saznaje ta je egzistencija. Egzistencija je sama ova prostranost. 16. dan Jedini na in da se ivi jeste iveti u sada njosti. Kada ivite u sada njosti a da vas ne zadr ava pro lost ili vu e budu nost, kada je sva va a energija skoncentrisana na trenutak, tada ivot dobija veliki intenzitet, postaje strasna ljubav. Zapalite se svojom vlastitom energijom, postanite prepuni svesnosti, jer na odre enom stupnju ova vatra postaje ivot, intenzitet postaje svetlost. Ovo je jedini na in da postanete bogati i uspe ni. Ostalo je sve siroma tvo. Ljudi mogu imati sav novac sveta i biti siroma ni. Postoje dve vrste siromaha: siroma ni i bogati. Bogatstvo nije isto to i vlasni tvo, ono je povezano sa na inom ivota, s kvalitetom ivota, muzikom, poezijom ivota, a sve ove stvari se doga aju uz pomo meditacije. Nikada nije postojao drugi na in, ne postoji danas i nikada ne e ni postojati. 17. dan Jedini na in da se bude bogat jeste postati dostupan bo jem postojanju, svim njegovim bojama, svim njegovim dugama, svim njegovim pesmama, svim stablima i cve u jer se Bog ne nalazi u crkvama. Crkve je izgradio ovek. Bog se nalazi u prirodi. Na i ete ga i u zvezdama i na zemlji. Kada prvi put padne ki a i iz tla se bude uzdizao prelep miris, tamo ete na i Boga. Na i ete ga u kravljim o ima i de jem smehu. Na i ete ga svuda, osim na mestima koja su stvorili sve tenici. Crkve, d amije u hramovi su tako prazni kao i ljudi. U trenutku kada ovek bude spreman da prihvati ivot kako on dolazi, bez ikakvih uslova, Bog e odjednom krenuti prema oveku iz svakog ugla. Jedina mogu nost pronala enja smisla, ili bilo kakvog zna aja u ivotu je ispuniti se Bogom. Osoba koja je upoznala Boga, upoznala je besmrtnost. Tada e umreti samo telo te osobe, a su tinsko jezgro njenog bi a e postojati zauvek.

137

18. dan Ljudi tro e ivot razmi ljaju i o Bogu, raspravljaju i o njemu, a nikada ne slu aju svoje srce. Srce nema elje za Bogom. Ono eli samo da igra, peva, veseli se, da voli i da bude voljeno. Srce eli da u iva u mirisima sveta i pticama u letu. Ono eli da bude baklja, svetlost u mraku. Nema elje za Bogom. Da vam o Bogu nisu govorili roditelji, u itelji, sve tenici, nikad na njega ne biste pomislili. Zato tvrdim da je bla enstvo Bog i da nema drugog Boga. Sve druge bogove prona li su ljudi i bolje da ih odbacimo kako bismo mogli gledati u pravom smeru. 19. dan Ljubav je jedini most do pobede. Ali, ona je vrlo udan most jer je njen prvi zahtev predanost. Tako pobe ujete pomo u predanosti. Ovo ima neopisivu lepotu jer je nenasilno, ljubav prihvata. Ona ne pobe uje osvajanjem, nego pobe uje kada je osvojena. Oni koji poku avaju osvojiti Boga su glupi. Oni to ne mogu u initi. Mudri ljudi su se predali Bogu, pozvali su ga da ih osvoji. Bog se ne mo e posedovati, ali mu mo ete dozvoliti da poseduje vas. Ovo je ljubav, ona dopu ta da ovek bude osvojen. Ona je nesebi na i nema elje za posedovanjem. eli jedino da se ona poseduje, da bude jedina svojina, tako da oveku ne ostane ni ta njegovo. 20. dan Ljubav je najuzvi enije bo ansko iskustvo. Ona dokazuje da postojanje nije besmisleno i da je ivot zna ajan. Ne postoji nikakav dokaz zna aja ivota osim ljubavi. Ako ovek ne iskusi ljubav ose a e se besmisleno, kao da je slu ajan, kao nanos, kao hir nepoznatog, nesvesnog, prirodnih sila. Tako na ivot gledaju materijalisti, kao na kombinaciju materije, samo propratnu pojavu materije. Ovde nema nikakvog smisla, a bez smisla ovek e samo ivotariti, ne e mo i da ple e. Bez zna aja mogu iveti samo kukavice. Hrabri bi se ubili, po inili bi hara-kiri. Niko se ne mo e uveriti da je ivot bezna ajan jer nije tako. On ima uro enu vrednost, ali to treba otkriti. Mi smo nesvesno, intuitivno, instiktivno toga svesni. Imamo ose aj da neko zna enje mora postojati, ali nije nam sasvim jasno. Jonam nije sinulo. Nemamo dokaze za to.

138

Ljubav nam daje dokaze, daje nam uvid u meditaciju i uz pomo meditacije otvara se prozor prema bo joj egzistenciji. Zato ja ljubav nazivam najbo anskijom pojavom na zemlji. 21. dan Ljubav je najuzvi eniji oblik poezije, a pod poezijom se ne smatra ni ta literarno. Za mene je poezija mnogo vi e od pisanja pesama. Pesme mo e pisati i ovek koji ne ivi poeti no i nema nadahnu a. Mo e sastavljati pesme jer vam za to treba samo odre ena tehnika. Mo e biti tehni ar, a ne pesnik. Devedeset devet od sto pesnika su tehni ari, a isto va i i za druge umetnosti; od sto muzi ara samo je jedan pravi muzi ar, a devedeset devet su tehni ari. Isto va i i za vajarstvo, slikarstvo, arhitekturu; za sva podru ja umetnosti. Pravi pesnik nema potrebe da pi e pesme; mo e, ali ne mora. Pravi slikar mo e, ali ne mora da slika. Me utim njegov ivot e biti pun boja, ima e ispravne proporcije, simetriju, ravnote u. Pravi umetnik e sam za sebe biti slika, poezija, skulptura. Na ovo mislim kada ka em da je ljubav poezija. Ona nam daje novu dimenziju, ini vas esteti arima, ini vas svesnijim mnogih stvari kojih pre niste bili svesni, ini vas svesnim zvezda, cve a i zelenog, crvenog i zlatnog li a na stablima. ini vas svesnijim ljudi, njihovih o iju, njihovih lica i njihovih ivota. Svaka osoba je prelepa pojava beskrajnih mogu nosti, svaka je osoba neverovatna pri a, svaka osoba je ivi roman, svaka osoba je svet za sebe. 22. dan Mo e se mnogo, ali se to mora omogu iti. Sve je dostupno, ali ovek mora na tome svesno da radi. Zamislite da imate mnogo zemlje, mnogo semena, mnogo vode i sunca, ali nikada ne zasejete seme. Cve e ne e izrasti i va a zemlja e ostati pusta; izra e trava i korov. Ovo je jedna od va nih stvari: sve to je beskorisno raste samo od sebe, a za ono to je zna ajno treba se pomu iti. Da bi se postiglo ne to zna ajno potrebno je raditi. Ako ne budete radili ni ta izra e toliki korov da e ispuniti svu zemlju. Tada ne ete mo i da se nadate ru ama koje su vam obe ane. Svi dolaze kao veliko obe anje, ali malo ljudi ispunjava obe anja. Oni i dolaze i odlaze praznih ruku. To je sramota.

139

Me utim, sledbenici sanjase moraju postati potpuno ispunjeni. Moraju ostvariti obe anje koje sadr i njihov ivot i postati ono za ta su odre eni i ispuniti svoju sudbinu. 23. dan Ne mo ete da postojite bez celine, a ni ona ne mo e da postoji bez vas. To to postojite je dovoljan dokaz da ste na odre en na in potrebni postojanju. Vi zadovoljavate izvesnu potrebu. Najmanja vlat trave je isto tako neophodna kao i najve a zvezda. U postojanju nema hijerarhije. Ne postoje ni i i vi i, nema onog ko je potrebniji i onog ko je nepotreban. Sve je neophodno, jer je postojanje zajednica sveukupnosti. Mi sa ne im doprinosimo postojanju, a ono nam daje sve to nam je potrebno. U trenutku kada budemo odbacili ego ni ta ne mo e da bude pogre no. Zapravo, ni ta nikad i nije pogre no; sve je savr eno onakvo kakvo jeste. U tome je zna enje Boga, ova sveukupnost je upravo dobra onakva kakva jeste. 24. dan O ljubavi se pisalo vi e nego o bilo emu drugom. O njoj je pisano vi e nego o Bogu. Napisano je toliko poezije, pesama, romana, pri a i bajki i sve govore o ljubavi. Za to je ljudski rod toliko opsednut ljubavlju? Filmovi, televizija, radio, asopisi, knji evnost svi se bave temom ljubavi. Izgleda da je ovek veoma zainteresovan za ljubav. Istina je da je on zainteresovan, ali sve ove stvari su samo zamene. ovek ne mo e da do ivi ljubav. On ide u bioskop da gleda kako se drugi vole. Na indirektan na in on u tome sudeluje, zaboravlja da je samo posmatra , postaje deo pri e, u iva u njoj i poistove uje se sa nekim od likova. Kada ita neki roman on postaje deo pri e, kada recituje poeziju on misli da govori o svom iskustvu sve su to jadne zamene i nisu pravo iskustvo. Ukoliko se ovek stvarno prepusti ljubavi i eznu e sve ove besmislene stvari. Treba znati da o hrani razmi ljaju samo oni koji su gladni, o ode i oni koji je nemaju, o ku ama oni koji nemaju dom, dakle mi razmi ljamo o stvarima koje nemamo, a ne o onim koje imamo. Da bi se volelo potrebno je biti hrabar, jer ljubav od oveka tra i najte u stvar u ivotu, a to je predaja ega. Kada se to jednom dogodi, nasta e udo dolazi ljubav, pro ima vas i izvire iz vas. Ko-

140

na no, sama ta ljubav postaje va e iskustvo postojanja, va e iskustvo istine. 25. dan Putovanje zapo inje u ljubavi, a zavr ava u svetlosti ili prosvetljenju, a molitva je most. Sav dugi put od neznanja do mudrosti je put molitve. Molitva zna i, Tako sam mali da ni ta ne mogu bez pomo i celine. U molitvi se ego predaje celini, ne iz o aja veiz dubokog razumevanja. Kako mali talas mo e da ide protiv okeana? Sam poku aj je apsurdan, ali ovek ipak to ini. Svi mi smo mali talasi u okeanu svesnosti. Taj okean svesnosti mo ete da zovete Bog, istina, prosvetljenje, nirvana, tao, darma sva ta imena ozna avaju isto, mi smo deo beskrajnog okeana. Ipak, mi smo samo mali talasi i ne mo emo da imamo svoju volju, ne mo emo da imamo sopstvenu sudbinu. Sama elja za sopstvenom voljom i ostvarenjem sopstvenih elja je uzrok sveg jada. Molitva zna i da se u razumevanju jalovosti sopstvene volje ovek predaje bo anskoj volji govore i: Neka bude volja tvoja, neka do e carstvo tvoje. To je mogu e samo ako postoji jaka ljubav prema postojanju. Stoga vam ka em da put zapo inje u ljubavi, a zavr ava u prosvetljenju. Sam put se sastoji od molitve, duboke predanosti. 26. dan Mojsijev Bog ka e: Ja sam veoma ljubomoran Bog i oni koju se budu suprotstavili mojoj volji mora e ve no da pate. Mojsijev Bog ne zna za pra tanje. To je primitivna ideja i mora biti takva. Mojsije je bio pionir, on je tek probio led. Hrist je hodao krupnim koracima. Tri hiljade godina nakon Mojsija Hrist je rekao da je Bog ljubav. Razapeli su ga na krst, jer je potkopavao temelje cele jevrejske religije. Na initi Boga ljubavlju zna ilo je uni titi svu staru zamisao i religiju koja je zavisila od nje. Od tada je pro lo dve hiljade godina i ove anstvu je opet potreban krupni korak. Moje iskustvo je sasvim druga ije: Ljubav je Bog, Bog je sporedan, va nija je ljubav. Zapravo bo ansko je jedan od oblika ljubavi, ali ne i obrnuto. Mi mo emo odbaciti zamisao-ideju o Bogu, time ni ta ne bismo izgubili. Ako ovek voli, to e biti dovoljno jer e ljubav

141

automatski doneti kvalitet bo anskog u va e bi e, ne to od najuzvi enijeg i bo anskog. Sada je vreme da stanemo korak dalje od Isusa, dve hiljade godina je dovoljno. Ako je Isus mogao stati korak ispred Mojsija, tada mi treba da stanemo korak ispred njega. Tim korakom emo mu iskazati po tovanje jer radimo isto to je radio i on. ivite u skladu sa svojim srcem, u skladu sa svojom ljubavlju, pustite da vam ljubav osvetljava put i nikada ne ete pogre iti. 27. dan Religija nije teologija, nego ljubav. Teologija je samo logika, to i sama reka e. Logika nema ni ta sa religijom, ona je protiv religije. Ona je ve ba za um, cepidla enje, rastavljanje re i. Mo e stvoriti lepe re ite gra evine, ali one su samo kule od peska, od njih nema koristi; mogu vas samo zabaviti. Slu e istoj svrsi kao i gra enje kula u pesku, u vreme kada nemate pametnijeg posla. Mo ete se s ovim zabaviti, ali to je detinjasto. Teolozi nisu zreli ljudi. Ni Hrist ni Budha nisu teolozi. Nijedan pravi u itelj nije teolog, nego zaljubljenik, sasvim zaljubljen u celo postojanje. Ljubav je njegova molitva i vera. Uz pomo ljubavi on komunicira sa postojanjem. I vi mo ete tako da razgovarate sa njim. Potrebna vam je samo ljubav, luda ljubav... Ljudi koji se dosa uju ive u svetu dosadne logike. Ljubav nikada nije dosadna, ona je stalno puna iznena enja. U njoj prebivaju i hrane se njom va a za u enost, poezija, ples. Sve to je u vama lepo, bez nje bi u vama presahnulo i umrlo. Izbegavajte logiku i uvek birajte ljubav. 28. dan Ne podu avam vas nijednoj veri, samo elim da vam pomognem da budete svesniji svega to postoji iznutra i spolja. To obuhvata svo moje u enje: budite budni i svesni, ivite u svojoj svesnosti. Dozvolite svojoj svesnosti da odlu uje i ne prihvatajte naredbe spolja. Dozvolite da se pojavi ono unutra nje, dozvolite mu da izvire. Onda ete uvek biti mladi, ivi i sve i. ivot e vam postati intenzivniji i strastveniji; gore e u plamenu radosti, bla enstvu.

142

29. dan Blagosloveni su bla eni, jer su ve u li u carstvo Bo ije. I ne znaju i u li su u Bo ije srce. Bogu se ne mo e pristupiti direktno. On nema adresu, ime i oblik. Ako tra ite Boga nikad ga ne ete na i. Ba zbog toga se ljudski rod polako pretvara u ateiste. Ljudi su tragali za Bogom i nisu ga na li. Tome su posvetili ceo svoj ivot i na kraju su shvatili da je to bio uzaludan napor. Za to sva odgovornost pada na teret sve tenika, papa, ankara arija8 , imama, ajatolaha, nazovi religioznih ljudi, jer su svi oni stalno govorili da treba tragati za Bogom, ali to je o igledno besmislica. Savetujem vam da tragate za bla enstvom i tako ete na i Boga. Ako tragate za Bogom ne ete ga na i i bi ete jo jadniji nego to ste to bili ranije, jer ukoliko ne na ete to emu ste posvetili ceo svoj ivot, nasta e veliko nezadovoljstvo. Zaboravite sve o Bogu, tragajte samo za bla enstvom, tragajte za uzrocima svoje patnje i odbacite ih, i upajte ih iz samog korena. Kona no, kada budete odbacili sve uzroke va e patnje, na va e u enje u vama e procvetati bla enstvo. U trenucima bla enstva oseti ete neku novu prisutnost oko sebe oseti ete ne samo sebe, nego celo postojanje. Ta prisutnost je Bog. On nije osoba, nego prisutnost. Bog nije Bog, nego bo ansko. 30. dan ovek je pobe en jer nije na ao bla enstvo. Njegov ceo ivot je nezadovoljstvo i neuspeh. To se vidi na ljudskim licima. to su stariji, sve su alosniji; ljuti su i na sam ivot jer je uni tio njihove snove. Ipak, nije ivot kriv, samo su oni odgovorni za to. Poku avali su da postignu besmislene stvari: novac, mo i ugled. Nezadovoljni ste ako ih ne postignete, a ako ih postignete onda ste jo nezadovoljniji. U stvari, onaj ko ni ta nije postigao je u boljoj poziciji, jer jo uvek mo e da se nada: mo da e jednog dana sve to posti i i onda e sve biti u redu. Onaj ko ih je postigao na ao se u potpunom mraku i vi e nema nade. Sve je tome posvetio, ceo svoj ivot je posvetio postizanju nepotrebnih stvari, a nezadovoljan je kao i pre.
8

Poglavar reda svamija u Indiji, koji je osnovao ri ankara. Sli no polo aju pape u katoli koj crkvi.

143

Bla enstvo je ne to unutra nje, potpuno individualno, li no. Mo ete da ga na ete unutar sebe, nije vam potreban niko drugi. Kada ga jednom na ete vi ste pobednik i va ivot postaje veli anstven. Onda je svo va e unutra nje nebo prepuno zvezda. Spoznaja da mu ivot nije pro ao uzalud, ini oveku smrt lepom. Kada umire on nije o ajan, nego u apsolutnom bla enstvu, a smrt je samo odmor. ovek je procvetao, oslobodio se miris, do lo je vreme da umre, da se odmori, de se istopi u celini. Sledbenik sanjasa ivi i umire lepo. Njegov ivot je svetkovina, a smrt je vrhunac te svetkovine. 31. dan Bla enstvu je priro ena jedna protivre nost zbog ega ga je te ko shvatiti. Protivre nost je u slede em: ovek mora da ulo i mnogo truda, a bla enstvo dobija na poklon od postojanja. Ipak, ako ovek ne ulo i trud, on nije u stanju da primi poklon. Bez obzira na to to je poklon uvek dostupan, ovek je zatvoren. Samo nastojanje nije pravi uzrok dostizanja bla enstva, ono jedino uklanja prepreke. To je negativan proces. To je kao da ivite u sobi sa zatvorenim prozorima i vratima. Sunce je iza lo, a vi ste u mraku. Sunce ne mo e da u e zbog va eg nastojanja. Bilo ta da inite ne mo ete naterati sunce da iza e. Ipak, vi mo ete da otvorite vrata, ali i da ih dr ite zatvorenim, to zavisi od vas. Ukoliko otvorite vrata sunce e zasijati. Ina e e biti pred vratima i eka e, a ne e ni zakucati. Mo ete ve no da budete u mraku, a ono to je potrebno je samo da uklonite prepreke izme u vas i sunca. Potrebno je ulo iti samo mali napor i potrebno je samo malo vere. Napor da se uklone prepreke i malo vere kod strpljenja i ekanja Bog je milostiv i im uklonim prepreku i kada budem spreman to e se dogoditi jer je neizbe no.

144

MESEC JEDANAESTI UMRITE DA BISTE SE PONOVO RODILI 1. dan U ite i budite sve svesniji; svesniji svog tela, uma, srca postupaka, misli i ose anja. Ovo su tri dimenzije u koje se mora dovesti svesnost. Kada budete svesni svega ovoga, posta ete svesni i etvrtog, a to je svesnost sama. etvrto je transcendencija, odnosno nadila enje, etvrto vas vodi do bo anskog. 2. dan ovek izgleda kao jedina ivotinja koja ni ta ne nau i iz iskustva. Ovo sam sam primetio. ak i magarci u e. Jedna arapska poslovica ka e da ni magarac ne e upasti u isti jarak dvaput. Mo e li ovek izvesti tako ne to? ovek mo e bezbroj puta da upadne u isti jarak, ne samo dvaput ili triput. Svaki put kada prolazi pokraj jarka upa e u njega. Re i e sam sebi: Mogu jo jednom da probam. Mo da su se stvari promenile, mo da jarak nije isti, a ni ja nisam vi e ista osoba, toliko toga se promenilo. Pro li put je bilo ve e, a sada je jutro... uostalom ta u tome ima lo e? Samo jo jednom... Ovo je svakako najzna ajnija primedba o ljudima. Oni ne u e iz svog iskustva. Ali upravo ovo je potrebno oveku da bi do ao na stazu bla enstva. Ne ponavljate iste gluposti, iste ljutnje, iste pohlepe, iste ljubomore, iste sebi nosti. Ne ponavljate ih. Vreme je da se osvestite, da postanete pa ljivi i budni i da ne upadate uvek iznova u stare zamke. Kada budete mogli da pazite oslobodi ete se svih ovih zamki i do i e trenutak u kome ete mo i da se oslobodite svih zamki i tamnica. To e biti trenutak bla enstva koje e vas obasipati poput cve a s neba, i to stalno. ivot oveku postaje bla enstvo i blagoslov, kako za njega samog tako i za druge. 3. dan ovek mora da radi za bla enstvo, ali ono je zaista poklon egzistencije. Ovo je paradoks, ovo nije logi no. Logika e re i ili da treba za bla enstvo da radite i da ete ga tako posti i; ili da je bla en-

145

stvo poklon i tada za njega ne morate da radite jer e vam ga egzistencija pokloniti. Me utim, ivot nije u skladu s logikom. Smatram da oveku treba napor bez napora. Postoje razlozi za takav stav i da je napor potreban, a isto tako i savr eno valjani razlog da se misli da nije potreban jer se ovo uvek doga a milo u egzistencije. Ovo mo e samo ovako da se shvati: nastojanja su potrebna da bi vas pripremila da primite poklon. Obi no niste spremni ak ni da primite. Va a su vrata zatvorena, va e srce je zatvoreno, ne ete slu ati egzistenciju makar ona i vikala na vas. Egzistencija stalno kuca na va a vrata, a vi ih ne otvarate jer ne razmi ljate o tome da vrata postoje. ivite u svom obi nom, mehani kom, nesvesnom ivotu. Potrebni su napori da vas u ine svesnim. Ne mogu vam pru iti bla enstvo. Kada budete bla eni to e zna iti da se ne to u vas spustilo odozgo. Oni koji su postigli bla enstvo svedo e ovako: Na i napori su nam o istili srca. Otvorili su vrata i uklonili prepreke. Do ao je dan kada se odjednom iz nekog nepoznatog izvora ne to preto ilo u nas. Seti ete se, vide ete da su svi ovi napori bili neznatni. Ovaj fantasti ni zanos ne mo e biti njihova posledica, ali su oni ipak bili potrebni, bez njih se ne bi moglo, oni su bitni, ne mogu se izbe i. 4. dan Na i koreni su u na em sredi tu. Ako smo stablo, koreni su u sredi tu. elimo li postati ru a, moramo rasti iz korena ru inog grma u sredi tu. Periferija e upoznati li e, cve e i miris. Ali ne mo ete se pomerati sa periferije u sredi te, pomak je uvek iz sredi ta prema periferiji, ona je samo senka. Zbog vekovnih poku aja religioznih ljudi, moralista, svakojakih reformista da promene periferiju u ljudskom rodu je nastala zbrka; ali sredi te je ostalo isto. Koreni su u stablu a mi o ekujemo da e se na periferiji pojaviti ru e ovo se nikada ne e dogoditi. Ako smo lukavi kupi emo plasti ne ru e i ukrasiti periferiju. Mo emo prevariti druge i na kraju prevariti sami sebe. Me utim, plasti no cve e nije pravo cve e. Ovo su takozvane moralne osobine, zapravo plasti ne i sinteti ke. Pravi karakter ne treba odgajati, njega ne treba uve bavati jer dolazi kao prirodna posledica meditacije.

146

5. dan Umrite da biste se ponovo rodili. Ovo je zna enje hri anskog simbola krsta i vaskrsenja koji hri ani na alost ne razumeju. Nijedna religija ne razume poruke svojih osniva a. Budisti ne razumeju Budu, ni hri ani Hrista, niti muslimani Muhameda. Ovo je vrlo udna pojava, ali sledbenici se nazivaju hri anima, a zapravo ubijaju sam Hristov duh. Prvo umirite telo. Odbacite ideju o posebnosti tela; vidite kao je glupa. Kad egzistencija stalno uliva u nas novu energiju, kako biste bili izdvojeni i posebni? Ako prestanete da di ete, bi ete mrtvi. Ne radi se samo o disanju, svaki dan se hranite i pijete vodu i izbacujete ono to je svareno; ivot stalno ulazi u telo a mrtvo iz njega izlazi. Ovo predstavlja prvu smrt, prvi dan. Zatim um, koji je malo suptilniji misli tako e dolaze spolja. Poput vazduha, vode i hrane koji dolaze spolja, vaum skuplja misli sa svih strana. Um umire kao izdvojen i poseban entitet. Na kraju, tre eg dana se doga a najsuptilnija stvar ova tri dana su vrlo simboli na umire emocionalna vezanost za ose aje kao da i oni imaju posebnu realnost. Zatim sledi vaskrsenje. Kada ovo troje nestane i sjedinite se s egzistencijom, odjednom postajete svesni bi a koje nije va e, koje je univerzalno. Ovo je vaskrsenje. 6. dan Meditacija nije nikakvo delovanje, nego ista svesnost. Doga a se udo, najve e udo u ivotu. Ako stalno posmatrate, fantasti ne i neverovatne stvari e se dogoditi. Telo postaje opu teno, nije vi e napeto, postaje lagano, neoptere eno. Mo ete videti terete velike kao brda kako padaju s va eg tela Ono se isti od svih otrova. Mo ete videti svoj um kako nije aktivan kao pre; njegova aktivnost slabi i javljaju se praznine u kojima nema misli. Ove praznine su najlep a iskustva jer kroz njih mo ete videti stvari kakve jesu, a da se um ne ume a. Polako nestaju va a raspolo enja. Niste vi e ni naro ito veseli niti naro ito alosni; razlika izme u veselja i alosti postaje sve manja. Uskoro dosegnete momenat ravnote e kada niste ni alosni ni veseli. Tada ose ate bla enstvo. Ravnote a i ti ina se zovu bla enstvo.

147

Nema vi e vrhova ni dolina, mra nih no i i mese ine, sve suprotnosti nestaju; vi se sme tate ta no u sredi te, sva ova uda se produbljuju i na kraju vam je telo u potpunoj ravnote i, um potpuno smiren, a srce oslobo eno elja; doga a se krupan korak u vama, odjednom postajete svesni etvrtog onoga ega pre nikada niste bili svesni. To etvrto ste vi. Mo ete ga nazivati du om, li no u, Bogom kako god elite, to zavisi od vas. Svako ime e biti dobro. U tom trenutku sve je svetlost. Va e unutra nje oko se otvara. Samo ovim unutra njim okom i uz pomoove svetlosti ovek postaje svestan istine postojanja, a ona osloba a. 7. dan Kada sve elje nestanu ne e se vratiti u telo, osta ete u unutra njoj svesnosti kao deo beskraja. Ovo mi na Istoku nazivamo nirvanom, najvi im svesnim stanjem, kada nema potrebe ni za kakvim telom, niti da budemo opet zatvoreni. Zovemo je istinskom slobodom, jer je ograni enje biti u telu. Naravno, ono je vrlo ograni eno, a vi ste neograni eni; te ko je strpati ne to tako prostrano u sku eni prostor tela. Zato smo stalno napeti, nemirni i ose amo se osaka eni, iscrpljeni, pretrpani, zatvoreni, okovani. ovek ne mora biti potpuno svestan ovoga, ali gotovo svako ose a da ne to nije u redu. Mi smo beskona ni, a poku avamo da egzistiramo u vrlo sku enom svetu tela. Svesnost vas osloba a tela. U momentu kada saznate da niste telo nestaju sve elje koje se kroz njega ostvaruju, kao kada unesete svetlost u mra nu sobu. Mrak nestaje. Svesnost deluje kao svetlost, a elje su samo mrak. Svesnost je nektar. 8. dan Postoji fizi ko ro enje. Svi smo se rodili. Ono vam daje samo kompleks tela i uma. Daje vam samo mogu nost da se duhovno rodite. Ako se drugo ro enje ne dogodi, ovek nije zaista iveo, nego je bio samo mogu nost, samo semenka. Ona nikada nije postala klica, niti je izrasla u drvo. Prole e nije do lo, nije bilo cvetanja ni mirisa. Ne nastojim da vam pru im vrstu formalne religije niti da vas ve em uz neku crkvu ili dogmu, nego novo bi e, novu ljudskost i novu svesnost. ovek mora da pro e kroz dve stvari. Prva je smrt starog, pro losti, na ina ivota koji ste do sada iveli. Druga je po-

148

novno ro enje, ono zapo inje sve e kao da ste se danas rodili. Usadite to u svoje srce, tako da mo ete prekinuti s pro lo u. Tada no prolazi, a sunce izlazi na horizontu. 9. dan ovek u sebi ima tri izvora energije; telo, um i srce. Kada se ove tri reke sretnu, izme aju i postanu jedna javlja se etvrto. Ne mo ete ga nazvati ni telom ni umom ni srcem. Zove se naprosto turija , etvrto stanje. Nije dobilo ime. Pojava etvrtog je po etak svetog, preobra aja, po etak pravog ivota; autenti nog, ve nog, bo anskog ivota. Ove tri reke postoje u svakome, ali se retko susre u. Zapravo teku u razli itim smerovima. Um vu e na svoju stranu, srce na svoju, a telo na svoju stranu. Nikada se ne sla u. Ako posmatrate svoje unutra nje delovanje, iznenadi e vas to neslaganje Telo ka e: Prestani, nemoj vi e jesti, prepuno sam!, a um odgovara: Kako je sladoled dobar, samo jomalo!, a srce: Ovo je predivno! Uvek kada se srce zaljubi um e re i: To je slepo. Uvek kada srce krene nekim smerom, um e prona i nekakvu gre ku. Oni su dva odvojena sveta. Proces meditacije treba pomo i sukobljenim silama da se sretnu, stope i usklade jedna s drugom. Tada se tako napunite energijom, svom onom energijom koja se gubila u nepotrebnim sukobima, a sada vam je dostupna. Ona vam daje krila i nosi vas u uzvi eno. 10. dan Ljudi govore ta si posejao, to e i po njeti. Ako smo jadni, to onda zna i da smo posejali jad. Niko drugi nije stvorio na jad. Naravno, postoji period izme u setve i etve u kome mislimo da je za jad odgovoran neko drugi. Ovo razdoblje vara. Prihvatite odgovornost za svoj ivot; ak i ako je ru an. ak i ako je samo teskoba. U po etku je ovo te ko prihvatiti i re i 'ja sam uzrok svog vlastitog pakla', ali samo u po etku. Uskoro se otvaraju vrata preobra aja: 'ako sam odgovoran za svoj pakao, tada mogu stvoriti i svoj raj; koliko sam stvorio te ko e toliko u stvoriti i zanosa'. Odgovornost donosi slobodu i kreativnost. U momentu kada shvatite da je va e delo sve to jeste, bi ete oslobo eni spolja njih uzroka i okolnosti. Sada sve zavisi od vas; mo ete pevati divnu pesmu ili igrati igru, mo ete iveti u sve anosti.

149

 ivot mo e da vam postane stalna sve anost; niko to ne mo e omesti. Ovo je ljudsko dostojanstvo. Bog jako po tuje individualnost. ovek postaje individualan samo kada prihvati odgovornost za sebe. 11. dan Istina je iskustvo, ona nikada nije verovanje. Verovanje su la i, ne mogu na e ivote u initi boljima i to je sve. Ona su kao sredstva za umirenje. Istina budi, a oveku je potrebno bu enje, sedativ ini da jo vr e zaspi. Vekovima je ovek sklon alkoholu i drugim vrstama otrova, kao i psihodeli nim drogama. Jo iz vremena Rig Veda pa sve do danas ostao je sklon tome. Svi ti otrovi su samo nastojanje da se izbegne istina. Ostajanje u bedi je izbegavanje istine. Jadni ivot mo emo u initi ne to udobnijim, ali bi to bilo glupo. Mo emo imati apsolutno dobar ivot ako odbacimo la i i potra imo istinu. Prvi zahtev u ovom tra enju je odricanje od a priori ideje, polazak iz potpunog neznanja. Uvek kada se ovek pomeri u stanje ne-znanja mora saznati istinu. Istina donosi bla enstvo. Nastojim da vas podstaknem na traganje, jer samo autenti no traganje dovodi oveka do istine, do ostvarenja istine. Tada su na i i bla enstvo i blagoslov. 12. dan ovekov ego je rana, on je bolestan, on je nezdrav. Neprestano ranjava i dalje; postoje bol, teskoba, jad, nezadovoljstvo, mrak. ovek se ose a potpuno beskorisnim. Me utim, mi ovu ranu ne le imo nego skrivamo; ne izla emo je suncu, ki i i vetru. Zbog toga to je skrivamo ona ostaje neizle ena. Skrivamo je ispod mnogih slojeva licemerja, postaje kao rak, stalno se iri i sve vi e je treba skrivati. Tako ceo na ivot polako postaje crna rupa. Ljudi su upravo srne rupe, uz to, odgovorni su za celu stvar. Ovaj pakao je njihovo delo. Bog je uvek spreman da le i, celina je uvek spremna da le i, ali se mi moramo izlo iti. Ispred egzistencije ovek mora stati go golcat, bez tajni, bez privatnosti. Tada odmah biva izle en. Kada se ovo prvi put dogodi, ovek ne mo e poverovati da je rana nestala tako brzo. Kao da je nikada nije ni bilo, kao da je bila samo no na mora. Zapravo to jeste tako, ona je san i no na mora. Egzistencija e nas izle iti, ali to treba

150

da joj dopustite. Treba joj pokazati ranu i re i gde vas boli. Lekara ne varate, morate mu re i sve, koliko god bilo ru no. Jedino tako on mo e uklanjati gnoj i izle iti ranu. 13. dan Stvaraju i svoj karakter ovek postaje la an i podvaja se. Pretvara se u dve osobe jer je sama metoda stvaranja karaktera nasilna nema druge metode. Morate prisiljavati svoju prirodu i pona ati se u skladu s odre enim na elima koje su odredili drugi. Oni vam odre uju ta je dobro, a ta lo e, ta je ispravno a ta pogre no. Ve su vam dali deset zapovesti koje morate slediti. ta ete vi sa svojom prirodom? Potiskujete je, potcenjujete i ne obazirete se na nju. Ali ona se ovako ne mo e promeniti, vestalno iznutra zahteva od vas da idete protiv karaktera koji negujete. Ovde se ra a licemerje. Vrlo retko nalazimo religioznu osobu koja nije licemerna. ovek je istinski religiozan kada nije licemeran. Licemer se pravi da je ne to to nije. Znate, to boli. Odatle tuga. Ceo svet je tu an jer je usmeren na stvaranje karaktera i morala. Nimalo me ne zanima karakter ni moral. Ne zapovedam ljudima da budu nemoralni, nego tra im da budu svesni, da stvaraju svesnost. Ovome slu i meditacija, ona je metoda stvaranja svesti. ini nas budnijim, svesnijim. Dok postajete pa ljiviji, va ivot se menja, va e delovanje i postojanje postaje savr eno skladno, a kada se ovo dogodi ivot postaje radost. Postaje ples. 14. dan ovek vekovima ivi u la ima, prelepim la ima, ali la ima. Mi i dalje verujemo u nebo i pakao, u Boga, besmrtnost, du u, ali sve su to verovanja. Verovanja su sama po sebi la na, vi sami ne znate ni ta o tome postoji li du a u vama ili ne. Ovo nije pitanje rasprave, ak i ako logi ki doka ete da du a postoji to ne e uticati na kvalitet va eg ivota. I obrnuto, doka e li se da je nema ni ta se ne e promeniti. Postoje teisti i ateisti, a svi ive istim ivotom. Postoje ljudi koji veruju da Bog postoji i oni koji veruju da ga nema, a kada pogledate njihove ivote ne ete na i nikakve razlike. Ako ne znate ni to da li imate du u ili ne, ta uop te mo ete znati? Kako ete znati za Boga, nebo, pakao i sve te besmislice? Najbli a stvar vam je du a, a niste ni to istra ili dok govorite o raju na nebu i paklu u podzemlju. Nemate

151

pojma o emu govorite. U crkvama, hramovima i d amijama ljudi se stalno sva aju, javljaju se razna mi ljenja o velikim stvarima, a o najjednostavnijem se niko ne brine ko ste zapravo. 15. dan Ljudi ive u udobnim la ima i ne ele istinu. ele udobnost, zato i zavise od predrasuda, tradicija i obi aja jer sve staro ima odre eni ugled, odre enu cenu na tr i tu. Ono to je staro jeste zlatno. Ali, to nije tako. Staro izgleda zlatno samo glupanima i kukavicama. ivot je svakog trena nov, nikada nije star. Egzistencija je uvek ovde i sada. Ona nema veze s pro lo u niti s budu no u. Trenutak kada postojite tako e je ovde i sada, ovde je susret koji postaje istina. Naravno da e ovo sru iti mnoge iluzije, ideologije, planove, a priori verovanja, jer istina na njih ne pristaje, ona ne radi kompromise s vama i va im idejama. Morate biti spremni da pristanete uz nju. Ovo ja nazivam ljubavlju prema istini, biti spreman i i s njom kuda god vodila. ovek treba biti spreman da odbaci sve to treba odbaciti, a to je mogu e samo ako volite istinu. Ljubav mo e sve, ona sve mo e rtvovati. Istina zahteva potpunu rtvu i potpunu predanost. 16. dan Savremeni ovek ivi tako brzo da nema vremena da sedne i da se odmori. Nije u stanju da se odmara. Kada niste u stanju da se odmarate ne mo ete uraditi ni ta vredno. U stvari ne bi morali toliko da se brinemo za sve. ivot je ve an. Uvek smo bili ovde i uvek emo biti. Mi smo besmrtni. Telo i um su podlo ni promeni, ali mi nismo ni telo ni um. Samo u meditaciji ovek spoznaje da nije ni telo ni um, nego svest i svesnost. U celoj ovoj igri mi smo svedoci. Kada jednom ovo budete spoznali okusi ete ne to od nektara. Taj nektar je ono za im tragaju alhemi ari. 17. dan ovek ivi poput robota. Stalno je u nekoj aktivnosti, ali je odsutan. Jede, hoda, govori, slu a ali nije prisutan. Um stalno luta; vi mo da sedite i doru kujete, ali ste u svojoj unutra njosti na Mesecu ili negde drugde. Nije neophodno da budete ba na mesecu, ali jedna stvar je sasvim izvesna - niste za stolom. Vi jedete automatski.

152

Ovaj automatizam treba da zaustavimo i da usporimo svoje postupke. Stoga morate da budete svesni. Dok hodate nemojte po staroj navici juriti, nego usporite onoliko koliko vam treba da budete pa ljivi, ina e ete opet juriti. To je automatski... Radite sve polako, smireno, graciozno tako da je svaki in prosto duboka meditacija u svesnosti. Kada bi mogli postupke da preobrazimo u meditaciju, a meditaciju da sprovodimo od jutra do ve eri... U trenutku kada se probudite zapamtite ovo: ustanite i budite to budniji. U po etku ete se stalno podse ati, jer ete zaboravljati. Polako ete nau iti u emu je trik. Kada u svakodnevnom ivotu budete svesni ima ete tajni klju . On je najva niji od svega. Ne postoji ni ta vrednije. 18. dan Pro lo u vladaju tu ni ljudi. Oni u ivaju da gospodare drugim ljudima. Jedina radost im je podjarmljivanje drugih ljudi i njihove slobode i oduzimanje radosti tim ljudima. Ljubomorni su i ljuti na sretne ljude koji pevaju, ple u i vesele se. ine neprocenjivu tetu. Niko ne nanosi toliko zla ljudskom rodu kao oni pape, ankara arje, ajatolasi, imami. Sve teni tvo svih religija je protiv ove anstva. Nastojim da stvorim novog oveka pomo u novog vi enja. Ovo je mogu e samo sa novim vi enjem religioznosti. Podu avam religiju ljubavi, smeha, sve anosti. Iskusio sam da smo povezani s egzistencijom kada smo bla eni. Zato podu avam bla enstvo i samo bla enstvo. 19. dan Zapamtite dve re i: gravitacija i lako a. Gravitacija je zakon zemlje, ona vu e stvari prema dole. Lako a je zakon neba, povla i stvari navi e. Nauka je otkrila gravitaciju, a religija lako u. Ra amo se i ivimo po zakonu gravitacije. Celog ivota nas vu e prema zemlji. Po injemo u ro enju, a zavr avamo u smrti. Po injemo kao potpuno ivi, a zavr avamo kao le . Ovo je nizvodni tok. Ako se ovek ne pomeri ka unutra, ne mo e da deluje drugi zakon, lako a. Ako se poistovetimo sa telom preovlada e zakon zemlje, telo je njen deo. Kada se pokrenemo ka unutra njosti - to je u

153

stvari meditacija - mi postajemo svesni onoga to nije deo tela. Postoji i u telu i van njega. Telo je hram, ali nije bo anstvo. Kada jednom postanete svesni bo anstva u unutra njosti tela, drugi zakon odmah deluje; povla i nas navi e. ivot postaje obilan, bogat, sve prostraniji i sve savr eniji. Kre e se prema nebu, postaje prostran kao nebo, ak prostraniji. Tajna je u meditaciji. 20. dan Telo je ograni eno ivotom i smr u, kao i um. Um nije odvojen od tela, ve je njegov unutra nji deo. U govoru se stvara la na predstava tela i uma. Ispravnije bi bilo re i samo jednu retelo-um. Ovo je lice i nali je iste pojave. I telo i um su ograni eni zbog straha od smrti. Telo se ne mo e bojati jer je nesvesno, ali se um boji. Stalno se trese od straha. Boji se kraja. Jo je gore od kraja to to nismo ni ta postigli, a ivot nam prolazi, smrt je sve bli e, ivot nam izmi e iz ruku. Otuda strah, nezadovoljstvo, teskoba. ovek polako mora da se oslobodi izjedna avanja s telom. Ovo se mo e, zapravo ve se posti e. Svi ovo mogu. Nije nemogu e jeste te ko, ali nije nemogu e. Dobro je to je te ko jer nam tako predstavlja izazov. 21. dan Najve a avantura i revolucija je protiv svega to je mrtvo i neinteligentno. To vam izo trava duh i inteligenciju. U stvari u vama podsti e va u individualnost, a iz te individualnosti procvetaju cvetovi bla enstva i vi se razvijate. Ina e ljudi ostanu gotovo zaostali. Prose na psiholo ka starost oveka je oko dvanaest godina. ivimo u zaostalom svetu. Ljudi od osamdeset i devedeset godina su samo fizi ki stari, psiholo ki im je oko dvanaest godina. Zato mo ete videti koliko ste detinjasti kada ponekad zaboravite na svoje godine. Popiju li malo vi e nego ina e pona a e se kao glupa deca. Ovo se ne zbiva zbog alkohola, jer alkohol ne izaziva glupost, alkohol samo onemogu ava da se vidi ne to to ina e postoji. On vam ne mo e ni ta dodati ni oduzeti, samo se pokazuje va a stvarnost, jedino nestaje va a samokontrola i pojavljuju se stvari koje potiskujete.

154

Ako oveka uvredite za as mu nije vi e osamdeset, nego dvadeset, on pobesni. Zaboravlja svu svoju mudrost i iskustvo. Budite tako hrabri, na strastven na in, rizikujte sve, jer ako to ne u inite ne ete mo i da upoznate skriveni sjaj svog ivota. Kada sve rizikujete, ivot se otvara do krajnjih granica. 22. dan Ako u meditaciju ne ulo imo svu svoju energiju ona ostaje san. Njoj je potrebna na a potpunost. Ne mo ete delimi no meditirati, ne mo ete meditirati jedan sat dnevno ili petnaest minuta uve e. Transformacija e biti mogu a kada budete u stanju stalne meditacije dvadeset i etiri asa. Stoga sve to inite, dok jedete, hodate, slu ate, govorite, neka vam sve bude meditacija. Pod meditacijom se podrazumeva samo svesnost. Sve to inite, inite svesno, onda meditacija postaje neprestana, tokom celog dana. Jednog dana ovek e mo i da spava i da bude svestan u meditaciji. Telo se odmara, a tok svesnosti se nastavlja, svesni ste da spavate. To je protivre no, ali se de ava. Kada je meditacija potpuna, ona se prepoznaje kao entitet. Dok se ovo ne dogodi ona nije potpuna. Jedino takav ovek mo e da umre u meditaciji. Ukoliko ne budete mogli da spavate u meditaciji ne ete mo i ni da umrete u meditaciji. ovek koji umre u meditaciji vi e se ne ra a. On postaje deo ve nog univerzuma, ivi u ve nosti, u postojanju. Vi e nikada ne e biti zarobljen u telu. 23. dan Nije slu ajno to su stari ljudi ogor eni. S njima je veoma te ko iveti ak i ako su vam to roditelji. To je zato to je njihov ivot pro ao i oni su ogor eni. Stalno ne to zameraju. Ne podnose decu i njihovu radost. U stvari oni su ogor eni na sam ivot. Stalno iznalaze neke izgovore... veoma su retki oni koji nisu ogor eni. Ukoliko takav ovek negde postoji, on je imao lep ivot i stvarno odrastao. Onda e biti predivan kao ovek, ali ipak druga iji od mlade osobe. Ima e izvesnu zrelost, ozbiljnost, jer je u godinama. Mnogo toga je video, pro iveo i ose a zahvalnost prema postojanju. Ipak, takvi ljudi su veoma retki, jer su oni kao Budha, Hrist ili Kri na. Samo budan ovek nije ogor en u starosti. ivot mu je pro ao, dolazi smrt, emu jo

155

ima da se raduje? Morate da odete preko, morate da budete svesni i da na inite most preko kojeg ete pre i. Taj polazak sam po sebi je revolucija. U trenutku kada stvarno odete nema vi e jadikovki, ne postoji ni jedno 'ne', sve se preobra ava u 'da', nastaje divan miris. Gor ina se pretvara u miris. 24. dan Evolucija je nesvesna pojava, prirodna pojava. Nau nici ka u da se ovek rodi kao riba u moru. Pro li su milioni godina od tog stupnja ribe do stupnja ljudskog bi a. Stupanj pre oveka je bio vrsta majmuna. Sve se ovo dogodilo nesvesno; bez napora. Ali, kada je nastao ovek, izgleda da je evolucija stala. Kao da je do la do vrhunca jer ovek postoji vehiljadama godina, a ne doga a se nikakav dalji razvoj. Ovo zna i da je priroda nau ila sve to je mogla; sada je na nama red. Moramo da krenemo iz evolucije u revoluciju. Evolucija je nesvesna, revolucija je svesna. Evolucija je razvoj, ali nesvestan, zato traje milionima godina. Revolucija je isto tako razvoj, ali svestan, zato je ona krupan korak, poput skoka. Nije postupna, ne ide se polako korak po korak. Sve zavisi od va e hrabrosti. Od oveka do Boga samo je jedan korak, za nekog poput Budhe i Hrista. Sve zavisi od va e snage, predanosti, interesa, celovitosti. ovek se vi e ne razvija; osta e ovakav dok ne odlu i da se razvija svesno, promi ljeno i svrhovito. Ovo je sanjasa, svesna odluka da se razvijate. A to je po etak revolucije. Nadma ite evoluciju i pokrenite revoluciju u svom ivotu. 25. dan U boljem ljudskom dru tvu re i emo svakom detetu: Ima seme ljubavi, bla enstva, istine, ali ono je seme. Ceo tvoj ivot mora biti jako nastojanje da poseje to seme, da nau i umetnost uzgajanja, da brine o biljkama i bude strpljiv dok proklija; da brine o biljkama i bude strpljiv dok u molitvi eka doba cvetanja. Ovo mi radimo. Ovo je eksperiment vrtlarstva u nutrini, poljoprivreda u unutra njosti. Me utim, prvo dolazi udarac saznanja da smo do sada uzalud iveli i sve to ste inili bilo je ostvarivanje pogre nih ideja. Moramo na initi o tar rez i otkloniti itavu pro lost.

156

Krenite od po etka. Kao da ste se danas rodili i sada treba da po nete da ivite. Zaboravite pro lost, nemojte je vi e nositi. Nije vam dala ni ta. Bila je tragi na - nemojte se uz nju vezivati. Oslobodite se pro losti kako biste mogli ponovo poku ati. 26. dan Svi se ra aju slepi, a mogu progledati. Kada se rodimo moramo biti nesvesni. Samo kroz ivot i ivotna iskustva, dobra i lo a, bolna i dobra, ovek se polako budi. Ovo se doga a u bogatom ivotu - mislim re i bogato pro ivljenom ivotu. ovek koji ivi ivot pun iskustava jednog dana mo e otvoriti o i. U tom momentu prolazi kroz radikalan preobra aj. ivot mu nikada nije isti. 27. dan Kada su vam o i zatvorene svuda je mrak. Kada ih otvorite ivot je sav u bojama, sav u svetlosti. Bog je iskustvo egzistencije s otvorenim o ima. Oni koji ga pori u priznaju da su slepi. Ne samo da su slepi, nego su i tvrdoglavi. Uporno tvrde da nisu slepi, ali da nema Boga. Kada ovek zatvara o i ivi u mraku, ak i da sunce obasjava svojom svetlo u s neba. Budu li vam o i samo malo zatvorene, ne ete mo i da vidite istinu. ivot je najve i u itelj. Sve ljude priprema za najdu i skok iz mraka na svetlo. 28. dan Kada se probudimo sav jad i patnja izgledaju tako apsurdno, glupo i sme no da se ovek pita: Kako sam mogao patiti? A ta je ta patnja? Koliko sam dugo patio - a sve je to la . Nema nikakvog sadr aja; to je bila samo misao, samo san. Zato mistici nasvet nazivaju iluzijom, majom. Patnja je iluzorna. Bla enstvo je na a prava priroda, zapamtite to. Stalno se podse ajte na to. 29. dan ovek mo e da postoji na tri na ina: kao ivotinja, kao ovek i kao Bog. Ljudi obi no ive poput ivotinje; nema ba neke razlike. Jedino je ovek najgora od svih ivotinja, mo e dublje da padne

157

od svih njih. Lukaviji je i potkupljiviji. Zloupotrebljava svoje mogu nosti; umesto kreativnosti bira razaranje... ovek se ra a kao ivotinja. Retki postaju ljudi. Ljudski rod postoji samo kao ime, jo se nije pojavio. Ljudi su samo oni koji su to sami odabrali, odlu ili o svojoj sudbini, znaju svoj put, kreativni su, stalno otkrivaju, tragaju za novim na inima egzistencije i razvoja, nisu zadovoljni instiktivnim, ele biti inteligentni u svom ivotu. Takvi su ljudi. Retki ljudi se uzvisuju do tolike visine da postaju bo anski. 30. dan ovek ivi mehani ki, kao mese ar, obavlja poslove kao robot. Posmatrate li svoje postupke iznenadi ete se kako ponavljate iste gre ke svaki dan. Ve ste toliko puta odlu ili da ih ne ete ponavljati, ali te odluke su besmislene. U ponovljenoj situaciji vi reagujete tako da ponavljate svoj stari obrazac. Ne znate kako da odgovorite. Ovo su dve va ne re i. Reakcija je mehani ka, nesvesna; a odgovor nije mehani ki nego je svestan. Odgovor je u skladu sa situacijom, a reakcija u skladu sa starim obrascem. Reakcija sledi ve gotova re enja, ugra eni program, diktirana je i odre enom pro lo u. Odgovor se ne obazire na pro lost nego ivi u sada njem trenutku. 31. dan Jedina razlika izme u ivotinje i oveka jeste u tome to je ivotinja potpuno nesvesna, a ovek je pomalo svestan. Razlika izme u oveka i bo anskog jeste u tome to je bo ansko apsolutno svesno. ovek ivi izme u apsolutne nesvesnosti ivotinja i apsolutne svesnosti svetih ljudi (budha), bogova. Mo e da se kre e na dole, da padne u mrak, ili da se penje.

158

DVANAESTI MESEC
0VEK NIJE STVOREN DA BI PUZAO I VUKAO SE PO ZEMLJI 1. dan Telo se sastoji od tame, a du a od svetlosti. Na podru ju uma se sre u tama i svetlost. U umu ima malo svetlosti i malo tame, stoga je uvek napet, razapet izme u to dvoje. Svako od to dvoje ga vu e ka sebi. Po to su im privla ne sile skoro jednake on ostaje u sredini. Ponekad izabere telo, a nekad du u. Ipak, uvek ose a da je ostavio ono drugo i neprestano mu ne to nedostaje. Um stalno pravi izbor. On je uvek jednostran, a ona druga polovina kao da se sveti. Zbog toga je um uvek nezadovoljan i uznemiren. On ne mo e da bude ni deo tela niti deo du e. Da bi se oslobodio napetosti, ovek mora da se izvu e iz uma. Ukoliko ne prevazi e um, ne e mo i da oseti mir. Ne postoji um koji je smiren. Ljudi o tome govore, ali to je besmislica. Um je nemir, a ne mir. Pravilnije bi bilo re i mir ne-uma, u njemu ste usredsre eni u svom istinskom bi u. 2. dan Um dokazuje, stalno o ne em raspravlja. Stalno vas zapo ljava, ali ne donosi zaklju ke. Takva mu je priroda. Zbog toga filozofija nije dala ove anstvu ni jedan zaklju ak. Ona je puki trening, ve hiljadama godina najpametniji ljudi rade taj glupi posao. Dok um stalno o ne em raspravlja, ali ne donosi zaklju ke, srce nikada ne raspravlja, a zna zaklju ke. To je jednostavno tako. Ovo je jedna od tajni ivota. Um je veoma glasan, ali od toga nema koristi; srce je tiho, ali uvek ne to daje. Pre ite iz razuma u srce, sklonite se od rasprave, tamo gde nje nema ivot je druga iji, prepun je zna aja i smisla, lepote i mirisa, svetlosti i ljubavi. Sve to ini zna enje bla enstva. 3. dan Misli su kao tama. One se pojavljuju kao i ona. Tama izgleda tako stvarno, ali im se upali svetlo, ona nestaje. Tama je obmana.

159

Stoga sa tamom ne mo e ni ta da se u ini. Ne mo e da se odbaci niti da se donese. Sa njom ne mo ete ni ta neposredno da u inite, zato to uop te i ne postoji. Ona nema te inu, nego je to samo odsustvo svetlosti. Stoga kada donesete svetlost, tama nestaje. Tako je i sa umom. U momentu kada u ete u meditaciju um nestaje poput tame. Onda ovek spoznaje kako ivi u iluzornom svetu. Um je svet u kome ivimo. Stvarni svet je daleko od nas. Um se nalazi izme u nas i stvarnog sveta, on ga izobli ava, projektuje se u stvarnost. Ne dozvoljava vam da pogledate ni sebe ni stvarnost. On sebi pridaje toliku va nost da ste se na njega usredsredili, a spolja nja i unutra nja stvarnost su nestale. Ono to je nepostoje e postalo je ceo va ivot ono gospodari vama. Vi ivite pomo u svog uma, ivite poput njega. Samo je to problem. Kada se ivi u iluziji ivi se uzalud. Onda nema bilo kakvog razvoja, zrelosti, bogatstva, razumevanja, bla enstva, istine, ni lepote. 4. dan Samo srce puno ljubavi mo e da dotakne srce postojanja. Um je plitak i povr an, ne zna ni ta o visinama i dubinama. Um je poput idiota, uvek je prose an. Ne mo e da vam pru i uvid u stvarnost. Stoga va e srce mora da deluje. Ljubav je samo bilo srca. Dozvolite srcu da peva. ak i onda kada um osu uje srce, ne uznemiravajte se zbog toga. Um e kritikovati srce govore i: Ovo je nerazumno. Recimo, ukoliko po nete da pevate u nekim alosnim okolnostima um e vam re i: To nije u redu, to ne sme da ini , treba da bude alostan - to je logi no. Dozvolite srcu da peva, da ple e i da se raduje. Pas uvar iz uma trenutno zalaje: To je nerazumno, neo ekivano, nemoralno. Kritikova e poeziju u vama, osudi e svu ljubav. U ini e sve da vas izvu e iz srca, jer je njegova monaru ena. Ne slu ajte ga. Pevajte, ple ite, slavite. Jednog dana, na va e iznena enje psi e prestati da laju i osta e negde daleko od vas. Taj dan e biti blagoslovljen. Bi ete obasuti cve em, postojanje e vas obasuti rado u. Povezali ste se sa celinom, kona no vidite. Ljubav vam daje vid, omogu ava vam da vidite.

160

5. dan Um koji se ali nije religiozan. On to ne mo e da bude, jer nije svestan temeljne stvarnosti; postojanje vas voli, brine za vas, prijatelj ste vetru, ki i, suncu i mesecu. Ponekad vam ne to to se de ava izgleda kao prokletstvo, ali ono to nikada nije, nego je uvek blagoslov. Na po etku vam to mo e izgledati kao prokletstvo, jer vam je vi enje ograni eno, perspektiva je ograni ena. Ne vidite celinu, ve samo nagove taje. Ne sagledavamo posledice. Ne mo emo da vidimo redosled doga aja, jer bi onda neprestano bili bezgrani no zahvalni. ovek koji ima razumevanja, ak i u smrti je zahvalan postojanju, jer je smrt odmor. Za njega je to po etak novog i lep eg ivota. Ovo je bila samo proba za pravi ivot - ovo nije bilo stvarno. Prava drama zapo inje nakon smrti - za one koji razumeju. Oni koji nemaju razumevanja misle da je proba prava, zavise od nje i tuguju za njom, jer ne ele da je napuste. Sve je blagoslov. 6. dan U meditaciji um nema sadr aj: pam enje, ma tu, misli, elje, o ekivanja, predstave, raspolo enja. ovek treba sve da isprazni. Najbolji dan u ivotu je onaj kada ostane sama praznina. U njoj se nalazi ista svesnost. Ta praznina je praznina samo za um, ina e je ona prepuna i preplavljena. Puna je bivstva, a nema uma. Stoga ovek ne treba da se pla i re i praznina, jer ona nije negativna. Ona je samo negacija beskorisnog i nepotrebnog tereta koji sa sobom nosite iz navike, a on vam ni u emu ne poma e, nego vam sve samo ote ava, tereta velikog poput brda. Kada jednom to uklonite slobodni ste od ograni enja i prostrani poput neba. To je iskustvo Boga, Budhe, ali mo ete da ga zovete kako elite. Mo ete ga zvati dharma, tao, istina, nirvana - sve to zna i isto. 7. dan ovek treba da ima isto srce za op tenje sa postojanjem. Srce je isto onda kada um ne vlada vama. Dok on gospodari srce nije isto. Um prianja uz srce kao pra ina uz ogledalo. On je pra ina

161

misli. Misli su samo pra ina i ni ta drugo. Sve misli treba da se po iste, onda se sti e istota. istota nije moralnost. Svakako da je isto srce moralno, ali moralna osoba ne mora da bude ista. Moralna osoba ivi u razumu, moral je u vlasti razuma. On ne zna za istotu, jer nije nevin, stoga zapamtite da moral ne vodi istoti. Samo je obratno istinito. istota sasvim izvesno vodi moralu; zato prvo istota, a onda moral. 8. dan Na e istinsko bi e je na a najskrivenija su tina. Ono se ne nalazi u spolja njem. ovek ne mora nigde da ide, treba samo da do e ku i. To nije putovanje odavde do tamo nego obratno, od tamo ka ovamo. Mi smo tamo, a trebalo bi da smo tu. Uvek smo onda, a treba da budemo sada. Stoga, uvek kada se um negde uputi vratite ga natrag ovde. Kada se uputi u pro lost ili u budu nost, vratite ga u sada njost. Zapamtite dve re i: ovde i sada. ovek polako po inje da ivi ovde i sada, i samo tako emo sresti postojanje, jer je ono uvek ovde i sada. Kada smo i mi tu moramo se sresti. 9. dan Nedavno je otkriveno da je pa nja veoma va na za svaki razvoj, spolja nji i unutra nji. Detetu je neophodno maj ino mleko, a jo vi e njena pa nja. Kada bi majka pru ila samo negu njegovom telu, a ne bi mu posvetila pa nju, kada bi se ono osetilo zapostavljeno i odba eno, prestalo bi da se razvija. Ono bi izgubilo veru u sebe, poverenje i smisao ivota. Ose alo bi se beskorisno i nepotrebno. Jedna od najve ih potreba je da se bude potreban. Bez te topline, ne mo e ni ta da se razvije. Isto je i sa unutra njim svetom. Ako je prazan, uspeh e izostati. Nismo marili za njega, nije nas bilo briga, a pa nja je najva nija; darujte pa nju sopstvenom sredi tu. Kada imate vremena, zaboravite na svet i ne obra ajte pa nju na njega. Usredsredite svu svoju pa nju, brigu i ljubav u sopstveno sredi te i uskoro ete videti kako cve e ni e. Ovo ba tovanstvo pru a neopisivu radost, jer kada budete posmatrali cvetove svesnosti zna ete da vam ivot nije pro ao uzalud, da niste propustili priliku, nego je iskoristili.

162

10. dan Najuzvi enije iskustvo ivota je protivre no. Ono je glas ti ine. Sa logi ke ta ke gledi ta ovo je nemogu e. Ili je ne to glas ili ti ina. Me utim, oni koji su spoznali jednoglasni su da je ono glas ti ine, pljesak jedne ruke. Oni koji su spoznali jednoglasni su u pogledu opre ne prirode najuzvi enije stvarnosti, jer se u njoj nalaze suprotnosti. Ona je istovremeno dan i no , ivot i smrt. Logika deli, a iskustvo spaja. Logika stvara suprotnosti, a iskustvo nam govori da one i ne postoje. Sve suprotnosti su samo potpunost. 11. dan Istina je ono to je ve no. Ono to nije ve no su injenice. Izme u ma te i injenice nema velike razlike. Jo pre nekog momenta injenica je mogla biti ma ta, a ono to je sada ma ta mo da je ve slede eg trenutka injenica. Ni ma ta ni injenice nisu istina. Stoga mi na Istoku nismo optere eni istorijom, istorija se sastoji od injenica. Zapad se nasuprot tome ravna prema injenicama. Um zapadnog oveka ivi u svesnosti o vremenu, a ovek sa istoka ima vanvremenski pristup. Ukoliko niste van vremena ne poznajete istinu. U vremenu vi vidite samo film na filmskom platnu on mo e biti aroban i na momente vas mo e op initi svojom lepotom, ali u sebi vi znate da je on samo ma ta. Film ima kraj, a ono to ostaje je platno i vi odjednom shvatate da je stvarno bilo samo platno na kome se projektovao film. Svet injenica je samo projekcija, a platno je stvarno, ali je ono sakriveno iza projekcije. Platno je Bog, a svet je film koji se prikazuje na bo anskom platnu. Kako da se prodre u stvarnost u ono to postoji, to je oduvek postojalo i to e uvek postojati? Mi na Istoku smo otkrili meditaciju. Ona je odustajanje od svakog ma tanja, od svih injenica, tako da ostaje samo platno. Platno svesnosti je isto, bez i ega, na njemu se ni ta ne pomera. Nestalo je kretanje, jer se ono de ava u vremenu. Vreme je stalo, najednom ste pre li u jedan drugi svet, transcendentalni svet. To je svet istine. Kada ovo budete spoznali spozna ete sve, kada ovo spoznate postajete deo ove spoznaje, jer onaj koji spoznaje i spoznato vi e nisu odvojeni, oni su jedno, kao

163

posmatra i ono to je posmatrano. To je najvi e iskustvo i ono osloba a od svih fantazija uma i svih svetovnih injenica. 12. dan Stvarnost je protivre na. Ona se sastoji od svojih polarnih suprotnosti. Kada se te suprotnosti posmatraju iz prave perspektive to nisu suprotnosti nego izgledaju jedinstveno. Stoga paradoks pripada nezrelom na inu razmi ljanja. Kada stignete do vrha bez misli paradoks ne postoji, odjednom vidite jedinstvo svih suprotnosti. U najvi em su izme ani, dan i no , leto i zima nema razlike To je te ko shvatiti jer su one za intelekt suprotnosti. Razum ne mo e da prihvati da se one odvijaju zajedno, ali to je ograni enje razuma. Kada su fizi ari otkrili da se najmanja estica, elektron, koja je sastavni deo svake materije, pona a paradoksalno, ponestalo im je re i da to objasne. Elektron se pona a i kao estica i kao talas. estica je samo ta ka. Kako mo e istovremeno da bude i linija? Linija je mno tvo ta ki, jedna ta ka ne ini liniju. Talas je linija. Godinama su se vodile rasprave oko ovoga, jer se to nikako ne uklapa u logiku. Onda su morali da poslu aju stvarnost. Ukoliko se stvarnost pona a tako kako se pona a mi moramo da je opi emo na taj na in, jer na a logika nije ba tako va na. Na kraju su odlu ili da bude i jedno i drugo. Onda je fizika postala metafizika. Od tada su fizi ari po eli da govore kao mistici. Morali su. Niko od velikih fizi ara ne e vi e re i da su mistici paradoksalni, jer znaju da je paradoks nezaobilazan kada se sretne stvarnost. 13. dan Prvi korak je ti ina u umu nestankom misli. Dok meditirate treba da posmatrate misli. One e jednog dana nestati. Drugi korak je ti ina srca. To se posti e posmatranjem ose anja. To je suptilnija pojava i mnogo dublja od prve, ali je postupak isti. Ukoliko uspete u prvom uspe ete i u drugom. Onda se posti e druga ti ina. Kada su ove dve ti ine postignute, spoznajete da nema posmatra a, jer vi e nema ta da se posmatra, isto tako i spoznavaoca jer vi e nema ta da

164

se spoznaje. To je najuzvi enija ti ina. Prva dva koraka vode prema ovoj ti ini koju je Budha nazvao nirvana, a Hrist carstvom Bo ijim. 14. dan Biti sa u iteljem zna i iveti sa nekim ko je probu en, ko vi e ne spava, iji su snovi i no ne more zavr eni. Ako se usaglasite sa njim i vi ete se probuditi. Njegova energija prodire u vas, pro ima va e srce i menja ga, ono druga ije kuca. Ne mo ete biti dugo sa u iteljem, a da ostanete neprobu eni, jer vas on stalno budi, poziva vas da napustite svoj grob. Kada jednom progledate u ete muziku, pesmu, do iveti ples i to se stalno pove ava, poput kre enda,9 vrhuncu koji je nepojmljiv za obi an um. On je van uma, pa stoga um ne mo e ni ta ni da ka e o njemu. On je neopisiv i ne mo e se definisati. Kada se sretne sa uzvi enim um se prvi put ose a nesposoban, a ta njegova nesposobnost e osloboditi u vama novu energiju, koja se ispoljava kao pesma, ples, sve anost. To je kraljevstvo gde ste vi gospodar samo onda kada vam je srce puno pesama i spremno da se zapali, kada je koli ina energije tolika da elite da ple ete i podelite je. 15. dan Sve je dar. Mi ga nismo zaslu ili. Kako to da se, posmatraju i zalazak sunca ili dok iz daljine ujemo zov kukavice, nikada ne zapitamo: Da li ja sve ovo zaslu ujem? Ili dok posmatramo igru vetra u borovim granama, ili vijuganje reke ka moru, nebo prepuno zvezda? ime smo mi zavredeli ovaj predivni svet, nismo ni ta platili za njega, niti smo ga vredni. To je neshvatljivo nismo ga zaslu ili, a ipak nam je dat. Tu se javlja religiozna svest i ra a se zahvalnost. ovek ose a beskrajnu zahvalnost prema onom, ije su nevidljive, nepoznate ruke stvorile ovu lepotu, ovo divno postojanje. U toj zahvalnosti je ovek religiozan ne zato to je hri anin, hindus ili musliman, nego zbog zahvalnosti same.

Kre endo (ital. crescendo), rastu i, poja avaju i; muzi ka oznaka za poja avanje zvuka.

165

16. dan Univerzum je bezgrani an, a i mi smo takvi, jer smo deo njega. Deo je nerazdvojan od celine i stoga ima sve njene karakteristike. Treba da zapamtite kratku formulu: ukoliko su delovi ograni eni, a ako je celina bezgrani na, onda je i svaki njen deo isto tako bezgrani an. Mi smo deo beskrajnog postojanja i sami smo beskrajni. Zato mudraci sa Istoka ka u: Aham Brahmasmi ja sam Bog. Hulaj Mansur ka e: Ana l Haku ja sam Istina. To su va ne tvrdnje. Oni su ovo izrekli radi dobrobiti celog ljudskog roda. Oni to nisu izrekli zbog egoizma, nego su to izjave o injenicama. Poku ajte da osetite to. Vi ste deo beskrajnog postojanja koje nema ni po etak ni kraj. Trenutno ete osetiti lako u, a te ina e nestati. Nesta e va e male brige i problemi, oni postaju tako bezna ajni u pore enju sa va om beskona no u. Izgubili su svoj zna aj i postali neva ni. 17. dan Svako ko je probu en ose a veliku strast za ljude i eli najbolje, ali ne to je u samom iskustvu neizrecivo: ukoliko ovek eli to da spozna onda mora sam da iskusi, da protuma i. Istina mo e da se spozna samo putem iskustva. Potpuno ste ispunjeni zvezdama i cve em, ali apsolutno niste u stanju to nekom da prenesete. Istina se ne mo e preneti, niti mo e da se da. Probu eni ljudi mogu da bace pogled na nju. Ona ne mo e da se tuma i, ali mo e da se ugleda. 18. dan Najuzvi eniju istinu je nemogu e izraziti. To je poput ukusa. Ako ste ne to okusili, onda ete znati sta je to, a ako niste ne mo ete to da opi ete. Ukoliko ovek nije okusio med, ne e mo i da razume koliko je sladak. Ako nije video svetlost, ne e mo i da shvati ni ta o njoj. Osoba koja je do ivela i spoznala istinu shvata da ju je nemogu e opisati, jer je jezik siroma an za tako ne to. Iskustvo je prostrano, a jezik ograni en. Istina je tako sveta, a jezik toliko svetovan da ne postoji na in da se to premosti. Istina se zato upoznaje mnogo puta, a svi koji je upoznaju nastoje da je opi u, ali ne uspevaju u tome. Mi smo im zahvalni na tom nastojanju, jer nam je time ivot bogatiji.

166

19. dan Iskustvo je ne to to je stvarno, stoga stalno isti em iskustvo, a ne verovanje. Ne treba da verujete mojim re ima, nastojte da iskusite i dok ne iskusite, odolite izazovu da poverujete. Izazov postoji, jer je verovanje jeftino. Um ka e: Za to bi se bavio traganjem i istra ivanjem, za to bi se zamarao time? Samo veruj. To znaju Budha, Hrist, Zaratustra i drugi. Ukoliko oni svi ka u da je tako, onda je tako. Ipak ako Zaratustra pije vodu on e da ugasi svoju e , a ne va u. Ono to je spoznao, spoznao je on, a ne vi. Verovanje je smrt: vi ga prihvatate kao da je to samo po sebi jasno. Ako neki od autoriteta, kao to su Biblija, Kuran ili Gita, tako ka u, vi samo verujete. Ukoliko verujete autoritetima, to uni tava va u sopstvenu inteligenciju, jer su svi oni kobni za inteligenciju. Na verovanju insistiraju ljudi koji sami nemaju znanje, koji se pla e da tragaju, boje se sumnji i pitanja. Potiskuju pitanja, osu uju sumnju, a ja je po tujem. Stoga neka moje re i za vas budu samo pretpostavka. Dao sam vam pretpostavku, a vi tragajte, znam da ete na i istinu, jer sam je i ja na ao, isto tako tragaju i. Imam poverenje u ljudsku inteligenciju i uro ene mogu nosti. Onog dana kada budete otkrili da ste jedno sa postojanjem vrati ete se ku i. Bi ete blagoslovljeni i mo i ete da blagoslovite ceo svet. 20. dan Svi ljudi se ra aju sa bo anskim glasom premda ga nikada ne uju. To je tihi mali glas, Bo iji glas. Ipak, naum je tako pun drugih glasova Glasa Amerike nebrojeno glasova, tako da ne mo emo da ujemo onaj tihi, mali glas. U na em umu istovremeno grme sve stanice i toliko je bu no da ne bi uli Boga ni da vi e, samo to on nikada ne vi e ve apu e. Ljubav je uvek apat, jer vika je tako nasilna. Ljubav je strpljiva; zato je Bog strpljiv. Ljubav se nada; stoga se on nada. Ukoliko ne danas, onda sutra. Jednog dana ete uti. Zato se umirite, uklonite buku da bi mogli unutar sebe uti Bo iji apat. To e biti apat novog, ve nog ivota. 21. dan Najjedinstvenije iskustvo u ivotu je ti ina; ina e je ivot veoma bu an. Buka iznutra i buka spolja. Obe mogu da vas izlude.

167

Vesu ceo svet u inile ludim. ovek mora da uti a buku u sebi. Spolja nja buka se ne mo e i ne treba smirivati, ali unutra nja mo e. Kada se ona jednom prekine i u nama se ustoli i ti ina, spolja nja buka vi e ne predstavlja problem, mo ete da u ivate u njoj i da ivite sa njom bez imalo problema. Iskustvo unutra nje ti ine je jedinstveno i neuporedivo. Ni jedno drugo iskustvo nema tu vrednost, jer iz njega poti u sva druga iskustva. Ono je temelj hrama religije. 22. dan Dru tvo nije zainteresovano za va u energiju ljubavi, nego samo za va razum, va u logi ku ve tinu, jer se samo ona mo e upotrebiti kao roba na tr i tu. Dru tvo eli da budete delotvorni ne va ni, samo delotvorni, kao ma ina. Ma ina ne zna ni ta o ljubavi, nikada ne e ni ta ni znati o ljubavi. Kada govorimo o razumu, njega e pre ili kasnije zameniti kompjuteri. Oni mogu bolje da zavr avaju njegove poslove od njega. Ipak kompjuteri se nikada ne e zaljubiti. Logika je mehani ka mogu nost koju poseduju ma ine, a ljubav je ljudski element u vama. Za njega dru tvo nije zainteresovano, od njega nema korist, pa zato podu ava sve da budu logi ki nastrojeni. to vi e zavisite od razuma toliko zaboravljate na svoje srce. Bog i istina se spoznaju pomo u srca. Ono je centar odakle uranjamo u postojanje. To je odsko na daska sa koje ska emo u okean. ovek je besmrtan, smrt ne postoji, ali kako da ovo razumemo? Ne postoji na in. Put vodi kroz srce. Stoga tvrdim da je ljubav jedino iskustvo u ivotu koje vas ini svesnim va e besmrtnosti. Kada jednom budete spoznali da smrt ne postoji ste i ete druge osobine u ivotu, za poeziju, ples, pesmu, sve anost. Zato to smrt ne postoji ovek mo e da kli e: Aleluja. 23. dan Poku avam da vam pomognem da volite, da va a ljubav bude ja a. Sve takozvane religije radile su druga ije. Po to su videle da ljubav stvara jad propovedale su odricanje od nje. I sam vidim da ona stvara jad, ali vas ipak u im da uklonite prepreke i u inite je bezgrani nom.

168

Tradicionalne religije polaze sa istog mesta, ali se kre u u razli itim pravcima. One smatraju da ljubav stvara nevolje, a ja ne mislim tako. Nevolje stvara odricanje od ljubavi. Re enje se ne nalazi u odricanju od ljubavi, treba napustiti ograni enosti. Budite zaljubljeni, neka va a ljubav bude spontana i prirodna. U trenutku kada se va a ljubav oslobodi ograni enja, vi ete biti slobodni. Onda e se osloboditi i va e bi e, jer se ono sastoji od ljubavi, va a du a je sa injena od ljubavi. 24. dan Poku avam malo da vas razveselim, da vas u inim radosnijim, svesnijim dara koji vam je poklonila celina, da bi se u vama probudila zahvalnost. Iz te zahvalnosti nudimo svoju pesmu. Tu se ovek klanja postojanju jednostavno iz radosti i zbog zahvalnosti. ovek onda nudi samog sebe sa svim to ima, sa nekoliko cvetova svog bi a. Ti cvetovi su ono na ta mislim kada ka em pesme, ne to kreativnosti, ta god da stvarate. Ovaj ose aj doprinosi lepoti sveta i lako i postojanja, dodajem malo svetla u mra nu no du e. ovek je u potpunosti ispunjen i vi e mu nije potrebna nikakva religija. Kreativnost je religija i molitva, a ona proizilazi iz meditacije. 25. dan Ima mnogo ljudi za koje drugi misle da si ludi, jer slede svoje srce i ne mogu da ostvare komunikaciju sa svetom koji je stvorio razum. Njihov problem se sastoji samo u tome to su u mnogo boljem polo aju od ostalih. To je kao da ovek koji vidi, ivi me u slepima. On e stalno imati problema, niko ga ne e slu ati niti e mo i da ga razume. Ne e imati razumevanja od njih ma o emu da se radi. Sasvim mali broj ljudi se usu uje da ivi u srcu. To su mistici koji su pri li veoma blizu, ali biti blizu jo uvek zna i biti daleko. Neophodan je jo jedan veliki korak, jo jedan skok i onda e do i do neopisivog koje nije ni telo, ni um, ni srce. Jezik je sa injen od re i koje pripadaju, telu, razumu i srcu. Za to ne postoji re .

169

26. dan Prijateljstvo u sebi nosi ne to od spiritualnog. Ljubav je ne to to pripada biolo kom, a prijateljstvo duhovnom. Dok ljubav ne postane kao prijateljstvo, ovek e zbog nje patiti. Umesto da na e bla enstvo nalazi sve vi e patnje. Nije stvar u energiji ljubavi, nego u tome to je vi ne umete oplemeniti, niste umetnik ljubavi, uzimate je jednostavno kao da se sama po sebi razume, i kao da je tu kraj, a tu nije kraj. Dozvolite joj da postane prijateljstvo, neka bude kao molitva. To su dve mogu nosti sa dva pristupa. Ukoliko ostvarite prijateljstvo sa nekim koga volite onda mo ete da volite i druge ljude, va a ljubav postaje sve ve a, ona raste i iri se. To je jedan pristup. Ako pristupite drugima s ljubavlju, bez vezanosti i dozvoljavate isto to i drugima, va a ljubav e se razviti u molitvu. To je drugi smisao. Molitva ozna ava ljubav prema celini, celom svetu, prijateljstvo sa drve em, planinama, rekama, stenama i zvezdama. Kada prijateljstvo stigne do tog stupnja molitve, ovek postaje religiozan. 27. dan Ego treba u potpunosti da se odbaci. Ne morate da idete za njegovim ciljevima, jer sve to vam je potrebno imate ve sami po sebi. Treba samo da se razvijete. Treba da uklonite prepreke, jer su va e mogu nosti ve tu. Vi mo ete moje razmi ljanje da nazovete negativnim, da ka ete da sam protivnik pozitivnog razmi ljanja. Pozitivno mi ljenje predstavlja plan koji ste vi zamislili, kakvi treba da budete, a ja vam ka em da vas je postojanje ve u inilo onakvim kakvi treba da budete. Samo uklonite prepreke, to je najstarije u enje velikih mistika, svih svetih ljudi (budha). Treba stalno da ponavljate: to nisam ja, to nisam ja. Ovo je takozvana neti, neti metoda. Uklanjajte, dok ne uklonite sve. Kada preostane samo apsolutno ni ta u njemu e se otvoriti lotosov cvet. Prvi put kada ne budete vi, pojavi e se va e bi e, a to protivre no iskustvo je najlep e ivotno iskustvo. 28. dan Religiozan ovek je sasvim na zemlji i mora tako da bude ina e ne bi imao korena. Stoga ja podu avam da imate korene u zemlji, jer znam da se samo tako mo emo uzdi i do oblaka. Cve e e

170

ni i samo ukoliko bude imalo duboke korene. Zato je za mene svetovno i sveto isto, lice i nali je istog nov i a. Dok su pesma, ples, ljubav, kreativnost, radost i smeh uz sveto, oni su njegov uro eni deo i to polovina, pa nisu mali i nebitni. Kada je prisutna prva polovina, druga se automatski pojavljuje. One nisu razdvojene. Kroz istoriju je druga polovina bila i va nija i li ena prve polovine. Stoga je religija umrla, Bog je umro, jer je drvo ostalo bez korena. Bog mo e da o ivi, ali samo tako to e imati koren u zemlji. Pod tim podrazumevam radost, pesmu i sve anost. 29. dan Lotosov cvet je veoma simboli an. On raste iz blata. Najlep i cvet raste iz blata. Iz seksualnosti izvire molitva, du a iz tela, a ono je samo blato. Bo ansko raste iz sveta. Ukoliko povr no posmatrate stvari ovo izgleda nemogu e. Kada vidite blato te ko ete poverovati da iz njega mogu ni i lotosov cvetovi. Kada gledate lotosov cvet, da li mo ete da poverujete da je nikao iz blata. Ipak to je tako. Najni e je povezano sa najuzvi enijim. Najuzvi enije je najprimitivnije, a najprimitivnije je sadr ano u najuzvi enijem. Sve je premo eno. ivot predstavlja most. To je moje temeljno u enje. Ne negira se ni ta, ak ni blato. Sve se treba transformisati u lotosov cvet. 30. dan ovek mo e da ivi u vremenu ili u ve nosti. Obe te mogu nosti su otvorene, jer ne postoji sudbina. ovek je sloboda. On je do ao bez sudbine. Budu nost mu je otvorena, nije odre ena kada se rodite. Svaki postupak odre uje va u budu nost, jer je u svakom va em postupku sadr an vaizbor i pri svakom koraku mo ete da menjate pravac u kome ide va ivot. Milioni ljudi ive u vremenu, jer su ro eni u masi ljudi koja ne zna ni ta o ve nosti. Njihovi roditelji, u itelji, vo e, dru tvo, svi oni ive u vremenu. Svako dete u i tako to ponavlja, imitira, ali mu se postavljaju i uslovi. Svi nas u e da se vreme sastoji od pro losti, sada njosti i budu nosti, ali to nije ta no. Vreme se sastoji samo od pro losti i budu nosti, dok je sada njost samo poniranje u ve nost. Sada njost ne pripada vremenu, ona ga prevazilazi. iveti u sada njosti zna i oti i izvan vremena, biti ovde i sada, to zna i biti izvan kretanja. U

171

momentu kada ste iznad vremena vi ne patite, jer je patnja posledica vremena, a bla enstvo je posledica ve nosti. ovek u svakom trenutku mo e da se okrene ka ve nosti, jer je ona uvek ovde. Pro losti nema, a mi smo vezani za nju, za ono to je nepostoje e. Zbog toga to prianjamo uz nepostoje e propu tamo ono to je u samom sredi tu: sada njost. Ona je stvarno postoje a. U jednoj ruci nam je pro lost, a u drugoj budu nost. Deo nas je prepun uspomena, a drugi deo pun ma tanja, snova i planova. Izme u njih se nalazi veoma ne an i osetljiv momenat, poput ru inog cveta koji je zanemaren i uni ten. Meditacija mo e da pomogne oveku da ne zaboravi svoj cvet i da se sa njim uskladi. Lagano ispraznite svoje ruke od pro losti i budu nosti, da bi mogli biti ovde i sada. To je transformacija. Ona otvara vrata u bo ansko. 31. dan ivot je jedini Bog. ovek treba da ivi intenzivno, strasno, a ne polovi no i mlako. ovek treba da pali svoje svetlo istovremeno sa oba kraja. Onda je jedan trenutak vredniji od cele ve nosti. ivite od momenta do momenta, ali nemojte ni ta da potiskujete. Budite ovde i sada kao da vam je to poslednja mogu nost. ovek mora da ivi tako, kao da mu je svaki trenutak poslednji. Za to da ivite polovi no? Mo da u slede em momentu vi e ne ete postojati, stoga sve to ste budite u ovom trenutku, rizikujte sve za njega, jer ko zna ta e se dogoditi u slede em. To je pravi na in da se ivi ivot. Kad ne razmi ljate o posledicama postajete lotosov cvet. Treba stalno da mislite na njega da bi mogli to dublje biti ovde i sada. Ipak, morate da budete nezavisni, nevezani, i nedodirljivi, bez budu nosti, da bi mogli iveti u potpunosti i bez pro losti, da bi mogli da ostanete nedodirljivi. Kada se to dogodi, ivot postaje bla enstvo, bezgrani no, beskrajno, ve no bla enstvo.

172