GROF ORE BRANKOVI I HRONIKE SLAVENOSRPSKE

ore Brankovi roen je u uglednoj srpskoj porodici u Jenopolju, u dananjoj Rumuniji. Otac mu je sluio u vojsci jo od mladosti, a ora je dobio !"#. poto se preselio u Jenopolj i ve $aao u godine. %eutim otac, dva brata i sestra mu umiru u epidemiji kuge, a majka se nakon toga $amonaila. Bitna prekratnica u njegovom ivotu je !#!. godina, kada nakon sukoba kalvinista i pravoslavni& u 'rdelju njegov brat (imeon biva i$abran $a mitropolita 'rdelja, te odla$i u ulu i vodi ora sa sobom. )u on u*i je$ike to je bio vaan preduslov da bi !!+. mogao da stupi u diplomatsku slubu erdeljski& kneeva. ,utuje prvo u Beograd, )emivar i Osijek a $atim na ,ortu, gde je *esto boravio do !!-. (a bratom odla$i u Rusiju !!.. a $atim do !-+. u*estvuje u ni$u poslanstava na ,orti. )ada po*inje da iska$uje politi*ke ambicije sklopivi spora$um sa vlakim kne$om i stupivi u ve$u sa austrijskim i$aslanikom na ,orti, /indsbergom. 0pada u neprilike u 'rdelju !.1. i biva ba*en u tamnicu, ali se oslobaa, te odla$i u 2laku pod $atitiom kne$a 3erbana /antaku$ina. Ovde je imao priliku da proiri svoja $nanja o istoriji. %eutim 4alsi4ikovao je neke podatke da bi u$ pomo svoji& ve$a na be*kom dvoru dobio titulu barona od 5eopolda 6. Od tada iri svoj ugled u narodu. 7odine !... dobija potpis od patrijar&a 8rsenija 666 na svedo*anstvo o svom despotskom poreklu. ,otom u Be*u od cara trai da bude pri$nat $a despota ora 66 Brankovia i i$nosi ideju o osnivanju ilirskog carstva. 6$data mu je gro4ovska diploma i upuen je na bojite u 'rdelj, meutim nestrpljiv, odla$i u 2laku i po*inje da radi na svoju ruku. 0skoro gubi poverenje be*kog dvora, to u$ njegove is&itrene akcije re$ultira njegovim &apenjem !9 . u /ladovu. Odatle je premeten u (ibinj, a $atim u Be*. )u je smeten u dvorski spital, mesto gde je smetena be*ka sirotinja. Brankoviu je to teko palo, pogotovo to je smatrao da nije radio protiv interesa cara i traio je to raniji pretres slu*aja. %eutim odravanje ve$a sa srpskim prvacima nije ilo u korist njegovoj stvari. 7odine -1+. premeten je u :eb u ;ekoj i tu je ostao $atvoren sve do smrti - . <a sve to vreme je odravao ve$e sa srpskim prvacima i nastojao je da se opravda pred dvorom. ,isao je i ,etru 2elikom, be$uspeno. 0mire 9. =. - . ore Brankovi je $na*ajan $a politi*ki ra$voj srpskog naroda u 0garskoj, budui da je i$ $atvora odravao ve$e sa tek pridolim (rbima. Budui da je bio $atvoren, vremenom je stekao oreol mu*enika koji se brine $a srpski narod. >arodni sabor u Budimu ga je !9 . proglasio $a vodju, *emu se usprotivio patrijar& 8rsenije. %eutim kako nije bilo i$gleda da e biti osloboen i$abran mu je $amenik. Jo $na*ajniji je Brankovi kao istori*ar. (vojim obimnim :ronikama je uticao na ra$voj srpske istoriogra4ije, pre svega preko Jovana Rajia. 0 delu je doka$ao legitimitet srpskog naroda i ono je uticalo na ra$voj nacionalne svesti kod (rba u 0garskoj. (ve do 6lariona Ruvarca vladalo je miljene da je Brankovi $aista potomak srpski& despota i mu*enik prevaren od be*kog dvora. Ruvarac je imao priliku da *ita :ronike i uka$ao je na greke u njima i politi*ke greke Brankovia. :ronike nikada nisu objavljenje u celosti, ali nji&ov uticaj omoguio veliki broj prepisa, a u 9. veku su

neki ugledni istori*ari tampali i i$vode. ;injenica da nikada nisu objavljenje u celosti uti*e na to da ne moe biti data potpuna slika o njima. )ek od =11.. je po*elo prireivanje *itavog rukopisa :ronika u i$danju (8>0. <amiljeno je da i$ae # tomova sa tekstom i kritikama. Brankovia je na pisanje istorije navodila sklonost ka prolosti, ali i elja da dokae svoje poreklo od despota Brankovia, to je uo*ljivo u delovima koje 4alsi4ikuje i uklapa u sopstvenu korist. 7rau $a delo je po*eo da prikuplja jo u Bukuretu, nakon !.1. gde je bio okruen u*enim ljudima. )u je napisao jednu manju &roniku, od "" strane?:ronika (lovena 6lirika, 7ornje %e$ije i @onje %e$ije. ,o strukturi je sli*na obimnijem delu, to je svetska istorija koja po*inje sa stvaranjem sveta i ide do !.!. Bavi se istorijom (rba, %aara, Rumuna, Rusa i ,oljaka. %ogue je da mu je to delo bila neka vrsta probe $a obimniju studiju. )akoe je $na*ajno jer nam omoguava da pratimo Brankovievo sa$revanje kao istori*ara. On tada nije bio dobro upo$nat sa srpskom istorijom i nije bio u kontaktu sa najvanijm i$vorima $a istoriju (rba, do koji& e doi tek u Be*u. >jegovo glavno delo, :ronike slavenosrpske nastalo je nakon njegovog $arobljavanja. 6na*e on svoje delo na$iva jednostavno 6storija, ili /njiga. @elo je srednjovekovna &ronika, ali i politi*ki spis te o$na*ava prela$ ka modernoj istoriogra4iji. 2rlo je obimno, sadri =!. stranicu. /oristio se velikim brojem i$vora, meutim njegov odnos prema njima je tipi*an $a srednjevekovnog &roni*ara? nema kritike, u svoju :roniku *esto ubacuje doslovce *itave pasuse i$ drugi& dela, be$ preraivanja i be$ oseaja $a bitno. ,ravi i *este digresije. Brankovi je $amislio da delo i$nese u pet knjiga i sam je napravio podelu. (vaka knjiga ima sopstvenu numeraciju. ,rve *etiri knjige su kompilacija i ne donose nita novo $a nauku. %eutim peta knjiga ima karakter memoara i Brankovi je u centru dogaaja, stoga ona predstavlja i$vor $a *itav ovaj period i naravno $a i$u*avanje delovanja Alanog despotaB. >aravno on je tendencio$an i delo je objektivno samo onda kada se ne radi o piscu i njegovim precima. /ada je to slu*aj ne pre$a ni od najsmeliji& i$miljotina. )akoe se isti*e Brankoviev patrioti$am?ideali$uje @uana, namerno i$nosi $abludu da je 5a$ar proglaen $a cara. ,rva knjiga po*inje prika$om ra$li*iti& modela ra*unanja vremena. <atim se bavi poreklom (lovena i istorijom nji&ovog dolaska u 'vropu i$ prapostojbine? smatra da je to (armatija. <atim daje istoriju slovenski& naroda do Cirila i %etodija. (a toga prela$i na prve vekove &rianstva, borbu protiv arijanske jeresi i 2aseljenske sabore. Bavi se i /onstantinom i njegovim naslednicima do smrti )eodosija 66. )u se naglo prekida jer je pisac verovatno uvideo da je uao preiroko u temu vere i jeresi. @ruga knjiga se bavi istorijom Rusa i (rba? nji&ovim pokrtavanjem. )rea knjiga je posveena istoriji >emanjia, sve do %ari*ke bitke i raspada drave. ;etvrta knjiga se bavi porodicom Brankovia, pi*evim navodnim precima. 0 njoj 4alsi4ikuje dosta podataka. 0 petoj knj$i pisac se bavi vremenom u kojem i sam ivi. @ogaaje i$nosi do -1#. godine. @elo se *uva u (remskim /arlovcima, ali postoje i prepisi. Bitno je uticalo na Jovana Rajia, ali i na svest (rba o pripadnosti narodu slavne prolosti.

5iteraturaD
EFGHI JHKFLMN? OPFQ RFPST UPHIVFGMN M LTWFGF GPTXT, UTFWPHK, 9 , , 1997