Anksiozni poremeaji

Prof. Dr Zorka Lopii

Definicija
Nepsihotini mentalni poremeaji kod kojih je
anksioznost jedini ili vodei simptom

Anksioznost kod ovih poremeaja nije

uzrokovana organskim oboljenjima mozga ili drugim psihijatrijskim poremeajima

Normalni vs. patoloki strah

Normalan strah

emocija koja se javlja kada postoji objektivna opasnost praen telesnim simptomima (tahikardija, uestala respiracija, miina tenzija) priprema organizam da se bori protiv opasnosti ili da od nje pobegne

Patoloki strah (anksioznost)

emocija koja ima manifestacije kao i normalan strah javlja se kada objektivna opasnost ne postoji ili kada emocionalni odgovor (strah) nije u srazmeri sa doivljajem opasnosti

Klasifikacija
MKB 10: ira grupa neurotskih, sa stresom povezanih i somatoformnih poremeaja (F40 F48) Dve podkategorije anksioznih poremeaja: Fobini anksiozni poremeaji (F40)

agorafobija (bez paninog poremeaja ili sa paninim poremeajem) socijalna fobija specifina (izolovana) fobija panini poremeaj generalizovani anksiozni poremeaj meoviti anksiozno-depresivni poremeaj

Drugi anksiozni poremeaji (F41)

Fobije
Definicija

Fobije predstavljaju doivljavanja koja prekidaju normalan tok ivota, ispunjavaju osobu strahom koji nije srazmeran stvarnoj opasnosti od nekog objekta ili situacije. Fobina osoba je svesna nerealnosti svojih strahova.

Fobije i fobinost

Fobije predstavljaju psihopatoloki entitet i predstavljaju jedan od oblika neuroza. Fobije mogu da se jave izolovano, a mogu biti deo nekog drugog neurotskog poremeaja (anksiozne neuroze, konverzivne neuroze). Takoe, fobije mogu da prethode pojavi psihotinih poremeaja (shizofrenija, psihotina depresija, paranoidna reakcija). Fobinost (strahovanja koja ne ometaju svakodnevnu rutinu). Fobine osobe se plae neega to, najverovatnije, nije tetno i to sigurno ne moe osobi da nanese zlo. Zajedniko: Postojanje fobine anksioznosti koja predstavlja struktuiranje straha na predmete i situacije koje nisu znaajan izvor opasnosti. Gde je granica?

Vrste fobija

Postoji vie vrsta fobija. Za imenovanje fobija koristi se, kao dodatak, starogrka re za objekat ili situaciju koja je izvor straha.

Klaustrofobija strah od zatvorenih prostora Agorafobija strah od otvorenog prostora, javnih mesta Akrofobija strah od visina Ergaziofobija strah od pisanja Pingofobija strah od guenja Tafefobija strah da e se biti iv sahranjen

Statistiki podaci

Fobije su relativno este u optoj populaciji Na 100 ljudi javlja se 5,9 fobija Kod ena je vea uestalost fobija (drutvena uloga ena)

Anegdotski zapisi

Smatra se da je najuveniji besednik starog veka Demosten imao socijalnu fobiju. Rimski imperator Avgust Oktavijan nije smeo da ostane sam u mraku. Kralj Henri III, koji je bio nemilosrdan kada je trebalo pogubiti protivnike, imao je panian strah od make. arls Darvin je pokazivao izuzetan strah od zmije, ak i kad je ona bila iza debelog stakla. Sam S. Frojd je u tridesetim godinama imao strah od putovanja. Sedamdesetih godina XX veka na jednom predavanju M. Golding, uveni TA analitiar postavila je auditorijumu od 38 strunjaka terapeuta pitanje koliko njih je fobino. Podiglo se ak 17 ruku. Na pitanje, koliko njih se pretvara da to nije ve govori Ja ne volim ovo ili ono, podiglo se jo 6 ruku.

Najee vrste fobija

Agorafobija Socijalna fobija Fobija od ivotinja Specifine fobije

Agorafobija

Agorafobija (starogrki: agora, mesto okupljanja, trg) je sloeni sindrom u kome dominira strah vezan za otvoreni prostor i ideju da e osobi naglo pozliti, a niko nee moi da joj pomogne (strah od odlaska u kupovinu, putovanja autobusom, brodom, strah od velikog broja ljudi...) Pored straha, osoba koja pati od agorafobije moe da doivi i sledee simptome: napetost, vrtoglavicu, lupanje srca. Simptomi se ublaavaju ili nestaju kada je neko (ili neto neki predmet) pored njih. Ponekad je to odrasla osoba, ali i dete, ivotinja ili flaica vode. Ponekad intenzivan stres moe da, trenutno, suzbije simptomatologiju (poar u kui)

Agorafobija

Kovanica od grkih rei agora - trg i fovos - bojati se Strah od veeg broja specifinih situacija ili mesta koja se najee izbegavaju

izlasci van kue ili ostajanje u kui bez pratioca; javna mesta; skupovi velikog broja ljudi; stajanje u redu; mostovi; putovanja i sl.

Strah je uzrokovan oekivanjem paninog napada Prevalenca izmeu 2% i 5% ee kod ena nego kod mukaraca

Poetak

Kod veine agorafobinih osoba problemi su zapoeli tokom adolescencije ili perioda ranog odraslog doba. Poremeaj esto zapoinje napadom panike.

Etiologija

Bioloki model

vezan i opisan uz etiologiju paninog poremeaja

Psiholoki modeli

Kognitivno-bihejvioralni

Naueno ponaanje izbegavanja razliitih situacija koje su potencijalno opasne, tj. koje izazivaju strah Kao signal ega kada postoje neprihvatljive elje (obino seksualne prirode) Agorafobija izbegavanjem "titi" osobu od neprihvatljivih seksualnih poriva

Psihoanalitiki

Kako nastaje fobija etiologija fobija I

Psihoanalitika teorija fobija

Fobije su oblici odbrane od anksioznosti koja je izazvana potiskivanjem impulsa iz Ida. Anksioznost izazvana potiskivanjem impulsa iz Ida premeta se na objekat ili situaciju koja je na simbolini nain povezana sa tim impulsom. Izbegavajui takve situacije osoba uspeva da izbegne suoavanje sa potisnutim konfliktima. Sluaj malog Hansa (S. Frojd, 1909)

Kako nastaje fobija etiologija fobija II

Fobije su nauene reakcije Uenje moe da se odvija putem: Klasinost uslovljavanja

Modeliranja/uenja po uzoru

Primer: Osoba koja je doivela saobraajni udes (bezuslovni stimulus), poinje prvo da se plai automobila (uslovni stimulus), a kasnije ostalih prevoznih sredstava (generalizacija) Primer: U parku majka poinje da vriti kada je ugledala zmiju. Devojica koja se do tada esto u bati mirno sretala sa glistama, poinje i sama da ih se plai. Primer: Sin se uplaio psa. Majka ga uzima u naruje, miluje ga i tei. Kako ona retko ispoljava takvu nenost prema sinu, svojim ponaanjem ona potkrepljuje njegov strah od psa.

Operantnog uslovljavanja

Sluaj Alberta (Votson i Rejner, 1920).

Dijagnoza

Osoba se boji ili izbegava dve situacije: guva javna mesta (bioskopi, pozorita, restorani) samostalno putovanje samostalan izlazak iz kue Razlog izbegavanja strah od mogunosti pojave paninog napada situacije iz koje bi bilo teko ili neprijatno pobei gde se ne bi mogla dobiti adekvatna pomo u sluaju pojave simptoma

Klinike karakterstike

Poinje pojavom paninog napada Izbegavaju se sva mesta ili situacije gde moe da doe do pojave napada panike U razvijenom klinikom obliku

panini napadi anticipatorna anksioznost ponaanje izbegavanja mnogih situacija

U ekstremnim sluajevima vezanost za kuu ili "fobinog pratioca" esto se komplikuje depresijom i alkoholizmom

Terapija

Metod izbora je bihejvioralna terapija Osnovni metod je postepena ekspozicija (izlaganje), u realnosti ili zamiljanjem (u imaginaciji) Poinje se od situacija koje izazivaju najmanji strah do situacija koje izazivaju najvei strah Uporedo se primenjuju tehnike kognitivne terapije menjanje pogrenih uverenja da su strah i simptomi anksioznosti potencijalno opasni

Socijalna fobija
Definicija

Intenzivna, iracionalna anksioznost od mogue negativne procene i kritike drugih ljudi Strah od ponienja, sramoenja i zbunjivanja u socijalnom okruenju (razgovor sa drugim ljudima, javni nastup) Rezultira izbegavanjem javnih skupova, restorana, sastanaka, proslava i slinih situacija

Epidemiologija

Socijalna anksioznost javlja se kod gotovo polovine oveanstva Prevalenca socijalne fobije je oko 3% Neto uestalija kod ena nego kod mukaraca

Etiologija

Kod svih ljudi javlja se anksioznost prilikom javnog nastupa (trema) Kod socijalne fobije anksioznost inhibira osobu Kognitivno-bihejvioralni model

Pogrena i preterana verovanja uzrokuju da e osoba biti neadekvatna u socijalnom okruenju.

Psihoanalitiki pristup

Javlja se kod osoba sa strogim superegom Konflikt izmeu visokih ambicija, sa jedne, i neadekvatnosti i negativnih posledica sa druge strane

Statistiki podaci

Socijalne fobije su relativno este Ukljuuju: strah od autoriteta, strah od osoba suprotnog pola, crvenjenje, znojenje, strah da se ne ispadne smean, glup. Ove vrste fobija javljaju se sa podjednakom uestalou i kod ena i kod mukaraca. Najee se javljaju u adolescenciji, izmeu 15 i 30 godine. U adolescenciji socijalna fobija predstavlja jedan od tzv. razvojnih strahova.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza Strah od posmatranja, procenjivanja ili pojave somatskih simptoma anksioznosti u socijalnim situacijama Izbegavanje takvih situacija Diferencijalna dijagnoza Diferenciranje od:

agorafobije (anticipacija panike a ne negativne procene u socijalnom okruenju) mentalnih poremeaja koje karakterie socijalno povlaenje

depresije i nekih oblika psihoza

Klinike karakteristike

Poinje u adolescentnom periodu Anksioznost se javlja na javnom mestu, u okruenju drugih ljudi, a bez vidljivog uzroka Simptomi - intenzivno oseanje straha koje prate vegetativni znaci (crvenilo lica, tahikardija, znojenje, munina, drhtavica, otean govor) Osoba sve vie izbegava socijalne kontakte Generalizovani oblik - strah od irokog spektra socijalnih situacija Ogranieni (fokalni) oblik - anksioznost je prisutna samo u izolovanim situacijama (na primer javni nastupi) Vrlo esto se zloupotrebljava alkohol, kao socijalno prihvatljiv anksiolitik

Terapija

Farmakoterapija SSRI (fluoksetin, fluvoksamin, sertralin, paroksetin, escitalopram) MAO-I (pre svih fenelzin) Benzodiazepini (pre svih alprazolam i clonazepam) Ukoliko postoji fokalni oblik (strah od javnih nastupa) beta blokatori (propranolol u dozi od 10 do 40 mg) neposredno pre javnog nastupa Psihoterapija Kognitivno-bihejvioralna terapija uenje pacijenta da kontrolie svoje simptome, ekspozicija (izlaganje) socijalno fobinim situacijama i uenje socijalnih vetina Psihoanaliza

Specifina fobija
Definicija Intenzivan, iracionalan strah od pojedinih situacija Anticipatorna anksioznost pre susreta sa fobinim stimulusom Izbegavanje fobinih situacija Najee: ivotinje, oluja, visina,povreda, letenje Epidemiologija Najei mentalni poremeaj u optoj populaciji Uestalija kod ena nego kod mukaraca U klinikoj populaciji retko se sree kao izolovan entitet jer pacijenti retko trae pomo zbog ovog poremeaja

Fobija od ivotinja

Najee:

Strah od konja, pasa, maaka, ree ptica i insekata, strah od leptira.

Na uzrastu od 2 do 4 godine strah od ivotinja spada u razvojne strahove, i tokom odrastanja, ovaj strah nestaje.

Etiologija

Bihejviralni model - naueno ponaanje

Nastaje traumatskim uslovljavanjem ili uenjem po modelu Odrava se operantnim uslovljavanjem - izbegavaju se sve situacije koje mogu izazvati strah ime se javlja njegovo potkrepljivanje i odravanje

Psihoanalitiki model - posledica intrapsihikog konflikta pomeranjem i simbolizacijom (kao mehanizmima odbrane) primarni konflikti prenose se na neutralne ili simboline objekte koji se kasnije doivljavaju kao fobini stimulusi

Klinike karakteristike

Javlja se u ranom detinjstvu Fobija je stalno prisutna i nema tendenciju oscilovanja Retko ometa funkcionisanje i nema znaajan uticaj na kvalitet ivota pa se osobe retko obraaju na terapiju Zbog znaajne hendikepiranosti izdvajaju se Fobija od zubarskih intervencija kod 5% odraslih osoba moe uzrokovati znaajne stomatoloke probleme Fobija od letenja uzrokuje nemogunost putovanja avionom svetske aviokompanije razvile su posebne slube za terapiju ove vrste straha

Terapija

Bihejvioralni tetman

sistematska desenzitizacija (izlaganje fobinom stimulusu uz istovremenu relaksaciju) ekspozicija u uem smislu (postepeno ili naglo izlaganje fobinom stimulusu bez primene relaksacije) modelovanje (posmatranje i ponavljanje ponaanja bez izbegavanja fobinog stimulusa)

Benzodiazepini u niskim dozama kao dopuna i olakanje bihejvioralnom tretmanu

Panini poremeaj
Definicija Napad panike predstavlja specifian, zastraujui doivljaj intenzivnog straha i nastupajue katastrofe koji prate brojni somatski simptomi Sindrom koji karakteriu uestali, neoekivani panini napadi intenzivna zabrinutost zbog narednih paninih napada i njihovih moguih posledica (infarkt, gubitak svesti, itd) znaajne promene u optem funkcionisanju (izbegavanje odreenih situacija, uestali odlasci kod lekara, itd) Epidemiologija Prevalenca paninih napada od 3% do 4% Prevalenca paninog poremeaja je oko 3% Dva do tri puta ei kod ena nego kod mukaraca

Panini poremeaj

U paninom poremeaju dolazi do iznenadne i esto neobjanjive pojave grupe simptoma: oteano disanje, lupanje srca, bol u grudima, oseanje guenja, munine, vrtoglavice, znojenja i drhtanja, snane nelagodnosti, straha i oseanja da e se neto jako loe dogoditi. U takvom stanju esta je pojava depresonalizacije (gubitak oseanja prisnosti i prepoznavanja sopstvenog tela ioli dela tela) i derealizacije (gubitak oseanja prisnosti i prepoznavanja spoljanjeg sveta), strah od gubitka kontrole ili razuma, strah od umiranja. Napadi panike uglavnom ne traju dugo, najee nekoliko minuta. Kada se panini napadi javljaju uvek na isti podsticaj (prelazak preko mosta npr.) oni se nazivaju navoenim paninim napadima. Kada se javljaju spontano, bez obzira na spoljanji podsticaj to su nenavoeni panini napadi.

Etiologija

stanja

Panini poremeaj uzrokovan je grupom heterogenih neuropatolokih

Vea uestalost u okviru porodica Neuroanatomske strukture locus coeruleus, hemosenzitivne strukture medule, limbiki sistem i frontalni korteks Psihoanalitiko tumaenje Klasino - panini poremeaj se javlja kao transformacija libida ili kao signal mogue opasnosti Savremeno - anksioznost koja je izazvana zastraujuim mislima ili senzacijama koje se odnose na separaciju. Kognitivna hipoteza Pogreno tumaenje simptoma vegetativne hiperaktivnosti (palpitacije su prepoznate kao znak ozbiljnog sranog obolenja)

Etiologija paninog poremeaja - psiholoke teorije

Psiholoke teorije zasnivaju se na tezi o strahu od straha i na tezi o strahu od gubitka kontrole. Strah od straha: osobe sa paninim poremeajem bole se sopstvenog straha zbog toga to pogreno tumae signale iz sopstvenog tela (teka bolest, smrt...). Strah od gubitka kontrole (umree ili e poludeti).

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza

Napad je nagao, neoekivan i brzo se razvija (do 10 minuta) Najmanje 4 od 14 simptoma napada: ubrzani rad ili lupanje srca; znojenje; drhtanje; oseaj nedostatka vazduha; oseaj guenja; bol ili druga nelagodnost u grudima; muka ili druge stomane tegobe; utrnulost tela; suva usta; hladni ili topli talasi po telu; oseaj vrtoglavice ili gubitka svesti; depersonalizacija ili derealizacija; strah od ludila ili gubitka kontrole i strah od smrti etiri ili vie napada tokom perioda od mesec dana

Diferencijalna dijagnoza

Somatska oboljenja koja mogu imati slinu simptomatologiju spektar endokrinolokih bolesti razliita kardioloka i pulmonalna oboljenja (aritmije, prolaps mitralne valvule, opstruktivna stanja, astma) neuroloka oboljenja (epileptika stanja, vestibularna disfunkcija) Upotreba psihoaktivnih supstanci Drugi anksiozni poremeaji

Statistiki podaci

Uestalost paninog poremeaja je 0,7% kod mukaraca, a 1% kod ena. Ovaj poremeaj obino poinje u periodu ranog odraslog doba, a poetak je esto povezan sa nekim stresnim ivotnim iskustvom.

Klinike karakteristike

Poetak u periodu adolescencije i ranog odraslog doba Spontano ili nakon fizikog ili mentalnog iscrpljenja Panini napadi vremenom bivaju intenzivniji i uestaliji Poseuju se lekari u potrazi za adekvatnom dijagnostikom i leenjem Pacijenti izbegavaju razliite situacije zbog straha od fatalnog ishoda u sluaju paninog napada - ostajanje kod kue, izostajanje sa posla Ublaavanje tegoba alkoholom, drugim psihoaktivnim supstancama ili lekovima Kao mogua komplikacija moe se javiti i depresija

Terapija

Farmakoterapija

Specifini inhibitori preuzimanja serotonina (serotonergici) Triciklini i tetraciklini antidepresivi Inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori) i Benzodiazepini

Kognitivno-bihehejviralni tretman

Kognitivna restrukturacija pacijenti se ue da ispravno tumae somatske simptome napada panike Bihejvioralne tehnike koriste se ukoliko postoji ponaanje izbegavanja -fobija

Psihoanalitika terapija

Generalzovani anksiozni poremeaj

Definicija Stanje intenzivne i dugotrajne anksioznosti koja se manifestuje zabrinutou, strepnjom i napetim iekivanjem Epidemilogija Prevalenca od 3% do 5% Samo treina pacijenata trai psihijatrijsku pomo U komorbiditetu sa anksioznim poremeajima i depresijom ee se javlja kod ena (2:1)

Generalizovani anksiozni poremeaj (GAP)

Osoba sa GAP je stalno anksiozna i hronino zabrinuta zbog najrazliitijih stvari (briga za dete, ukuane, strahovanje vezano za posao, intimne veze...) Ovaj poremeaj pravi veliki broj telesnih simptoma: znojenje, crvenjenje, lupanje srca, dijarea, esto mokrenje, kratak dah, knedla u grlu, bolovi u miiima, nesposobnost relaksacije, nesanica, napadi srdbe.

Etiologija

Bioloki model

Promene na benzodiazepinskim receptorima Kortikotropni oslobaajui hormon (CRH) Poveanje metabolizma okcipitalnog lobusa

Prema psihoanalitikoj teoriji

Separacija od majinske figure Edipalni konflikt koji generie kastracionu anksioznost Strah od superega

Prema kognitivnoj teoriji

Stalan doivljaj sopstvene nesigurnosti, iekivanja opasnosti i nemogunosti da se bore sa opasnou

Etiologija GAP

Psihoanalitiko tumaenje

Izvor GAP je konflikt izmeu Ega i impulsa iz Ida. Impulsi iz Ida se stalno potiskuju. Za razliku od fobija kod kojih se anksioznost premeta na specifian objekat ili situaciju, ovde anksioznost slobodno lebdi i trajno je prisutna.

Bihejvioristiko tumaenje

Autori bihejvioristike orijentacije prouavaju ulogu faktora okoline u izazivanju anksioznosti. Po njima, ova vrsta anksioznosti, slino fobijama, se ui.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza Kod pacijenta postoji intenzivna, preterana, onesposobljujua zabrinutost ili strepnja koja se odnosi na vie fokusa i traje nekoliko meseci Neki od sledeih simptoma: uznemirenost, nervoza ili trzanje; miina napetost; lako zamaranje; oteana koncentracija; razdraljivost; poremeaj spavanja; tahikardija; glavobolja Diferencijalna dijagnoza Somatska oboljenja spektar endokrinolokih stanja (hipo i hipertiroidizam, feohromocitom) i hipoglikemijska stanja Upotreba psihoaktivnih supstanci

Klinike karakteristike

Poremeaj se obino javlja u drugoj ili treoj deceniji ivota Poinje oseanjem zabrinutosti i strepnje kojoj osoba u poetku ne pridaje panju Preterana i stalno prisutna strepnja i zabrinutost (zbog porodinih, socijalnih ili profesionalnih problema) Motorna napetost tremor ekstremiteta, zategnutost i grevi miia, nemogunost oputanja i glavobolja Hiperaktivnost vegetativnog nervnog sistema oteano disanje, palpitacije, tahikardija, znojenje Ako se poremeaj ne lei, dobija karakter hroninog oboljenja Kod gotovo polovine pacijenata javlja se depresija

Terapija

Farmakoterapija

anksiolitici antidepresivi beta adrenergiki blokatori relaksacija, postepeno izlaganje situacijama koje provociraju anksioznost, asertivni trening (jaanje samopouzdanja) kognitivno restrukturisanje i sl. utvrivanje i otklanjanje intrapsihikih konflikata

Bihejvioralna terapija

Kognitivna terapija

Psihodinamski orijentisana psihoterapija

Suportivna psihoterapija i savetovanje

Meovito anksiozno-depresivni poremeaj

Definicija Poremeaj ukljuuje pacijente koji imaju simptome anksioznosti i depresije ali tako da ne zadovoljavaju kriterijume za dijagnozu nekog specifinog anksioznog poremeaja ili za dijagnozu depresije Epidemiologija Prevalenca nije dovoljno prouena Zastupljenost u optoj populaciji od 1-10% Kod oko 50% psihijatrijskih pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zatiti

Klinike karakteristike

Poremeaj se obino javlja nakon nepovoljnih ivotnih okolnosti (porodini, profesionalni, socijalni problemi) Klinika slika je varijabilna Dominantni simptomi anksioznosti, ili simptomi depresije Napetost, nervoza, razdraljivost, neraspoloenje, poremeeno spavanje, pesimizam, loa koncentracija, zaboravnost, zamaranje, gubitak energije Intenzitet simptoma je na subsindromskom nivou Tok i trajanje poremeaja zavise od tipa linosti, otpornosti na psihike probleme i od ivotnih dogaaja

Terapija

Terapija simptoma anksioznosti i simptoma depresije primenom lekova i psihoterapije

Opsesivno-kompulzivni poremeaj
Definicija opsesivne (nametnute, neprijatne, ponavljajue) misli kompulzivno (ritualno) ponaanje Epidemiologija Prevalenca je oko 2% Nema znaajne polne razlike

Opsesivno-kompulzivni poremeaj - OKP

OKP je anksiozni poremeaj u kome postoji preplavljenost mislima koje nije mogue kontrolisati (opsesija) ili postoji prisila da se neprekidno ponavljaju neke radnje (kompulzija).

Opsesije su intruzivne misli koje osoba ne moe da kontrolie. One se nameu i osoba ih doivljava kao strane. Sve ovo ometa normalno funkcionisanje osobe. esto su ove misli povezane sa ambivalencijom, nemogunou da se donesu odluke, neodlunou. Kompulzije predstavljaju prisilno izvravanje odreenih radnji (pranje ruku, brojanje koraka, dodirivanje predmeta...)

U mnogim sluajevima ne postoji otra granica izmeu opsesija i kompulzija, esto se javljaju zajedno.

Etiologija

ee se javlja u okviru istih porodica Poviena aktivnost u orbitofrontalnom korteksu, amigdalama, talamusu i nukleusu kaudatusu Smanjen nivo metabolita serotonina u cerebrospinalnoj tenosti Kognitivno-bihejvioralni model

kod ljudi koji imaju pogrean nain razmiljanja i ponaanja posledica intrapsihikog konflikta, koji se odnosi na agresiju i seksualnost psihika regresija na oralno-sadistiki stadijum razvoja linosti

Psihoanalitika teorija

Etiologija opsesivno kompulzivnog poremeaja

Psihoanalitika teorija OKP

U osnovi se nalazi analna fiksacija. OKP se javlja kao posledica seksualnih li agresivnih impulsa iz Ida nad kojim Ego teko odrava kontrolu. Simptomi koje ispoljavaju osobe sa OKP esto su izraz delimino uspenog rada nekog odbrambenog mehanizma (primer: osoba fiksirana na analnom stadijumu, mehanizmom reaktivne formacije, pretvara potrebu da se isprlja u kompulzivne rituale kojima odrava istou i urednost).

Bihejvioralne teorije OKP

Kod OKP re je o nauenim oblicima ponaanja koji su potkrepljivani posledicama njihovog izvoenja (potkrepljeno je, najee u vidu smanjivanja straha).

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza Kada kod pacijenta postoje

opsesivni simptomi (misli, impulsi ili slike) i/ili kompulzivni simptomi (radnje) koji uzrokuju nelagodnost ili probleme u funkcionisanju i traju najmanje dve nedelje

Diferencijalna dijagnostika ostali anksiozni, pre svih fobini poremeaji psihotini poremeaji

Statistiki podaci

OKP pogaa 1-3% populacije Poremeaj, najee poinje u periodu ranog odraslog doba, esto posle nekih stresnih dogaaja (trudnoa, poroaj, sukob u porodici, problemi na radnom mestu...) esto se OKP povezuje sa pojavom depresije i ona igra znaajnu ulogu u dinamici ovog poremeaja.

Klinike karakteristike
Opsesivni simptomi ukljuuju dugotrajne i ponavljajue misli, impulse ili slike

Nameu se svesti uprkos opiranju Sadraj opsesija je neprijatan i najee se odnosi na

prljavtinu (ruke kontaminirane bakterijama) agresivne akcije (moe povrediti druge) poredak (sve stvari moraju biti sloene po nekom redu) seksualnost (neprihvatljive seksualne sklonosti) i sl.

Kompulzije ritualne, ponavljajue, stereotipne radnje ili ponaanja

proveravanje (zakljuavanja i proveravanje vrata) brojanje (do odreenog broja ili po odreenom rasporedu) oblaenje (uvek na isti nain) i sl.

Sadraj opsesija

Sadraj opsesija i kompulzija istraili su Akhter i saradnici (1979). Na osnovu intervjua koji su vodili sa 82 opsesivno-kompulzivna bolesnika oni su prepoznavali pet zasebnih oblika opsesije i dva oblika kompulzije. Opsesivne dileme. Stalne dileme da li je neka radnja dobro obavljena (da li su vrata zakljuana, zatvoreni prozori itd.). Ovakve dileme se javljaju kod 75% ispitanika. Opsesivne misli. Kod 34% ispitanika stalno se nameu misli najee vezane za budue dogaaje Opsesivni impulsi Kod 17% ispitanika nameu se misli vezane za nanoenje zla sebi ili drugima Opsesivni strahovi 26% ispitanika je obuzeto mislima da e izgubiti kontrolu i uiniti neto to je drutveno neprihvatljivo Opsesivne pretpostavke 7% ispitanika ne moe da se oslobodi misli vezane za neki stvarni ili zamiljeni dogaaj (ta... Ako).

Kompulzije (prisilne radnje)

Kompulzije proveravanja

Ovaj simptom bio je prisutan kod 61% ispitanika.

Kompulzije kontrole

Razliite magijske radnje slue kao odbrana od anksioznosti i kontrola neprihvatljivih impulsa.

Zavisnost = kompulzija?

Re je o kockarima, alkoholiarima, zavisnicima od interneta. Kliniki se ovo ne smatra kompulzijama, jer je povezanos a zadovoljstvom i ego je sintono.

Terapija
Farmakoterapija Lekovi izbora su antidepresivi iz grupe SSRI Doza treba da bude znaajno vea nego kod depresije Anksiolitici (iz grupe benzodiazepina) Psihoterpija Kognitivno-bihejvioralna terapija

tehnika ekspozicije sa prevencijom kompulzija - pacijent se izlae situcijama koje izbegava uz izostavljanje rituala tehnika zaustavljanja misli kod opsesija

Psihohirurgija Operativne lezije frontalne bele mase