ezlo moi

Takozvana Turovieva igla je mnogo vie od arheolokog otkria. Moderna metalurgija ne poznaje tehnologiju kojom je napravljen ovaj predmet sa Hisara 07. februar 2002.
Poetkom januara, novine su objavile gotovo neverovatnu vest: na arheolokom lokalitetu Hisar, u samom centru Leskovca, rona!ena je "igla" #ugaka $%,& santimetara stara oko '' veka. (va igla, jo neutvr!ene namene, ne bi bila toliko )animljiva #a nije na ravljena o# ner!aju*eg istog gvo+!a, savrenijom metalurkom tehnologijom o# #ananje,.br)o je shva*eno #a leskovako otkri*e reva)ila)i arheoloka interesovanja, a se, ubu#u*e, re)ultati istra+ivanja na t)v. /urovi*evoj igli ne*e objavljivati, jer "mogu biti o# stratekog )naaja )a nau #r+avu". Embargo na hisarsko udo 0gla je, )a sa#a, u je#nom sefu, u 1rheolokom institutu u 2eogra#u. /amo nam je i oka)ana, a u kabinetu #r 3ilora#a 4toji*a ra)govaramo o hisarskom otkri*u. 4toji* ka+e: ". se tembru 5666. go#ine obavili smo mala arheoloka isko avanja na lokalitetu Hisar u Leskovcu, takore*i, u samom centru gra#a. /om rilikom, ronali smo vieslojno naselje brnjike kulturne gru e koja se ra)vija o# oko 5'00. #o 50&0. go#ine re nae ere. 0 to je bilo rvo istra+eno naselje ove kulture koja je teritorijalno obuhvatala Peter, 7aku, oblast 8osova, basen 9u+ne 3orave, Pinjski basen, a konstatovani su ro#ori ove brnjike )aje#nice u #olinu 4trume, kao i u /rakiju. :a lokalitetu u Leskovcu, #okumentovan je celoku an ra)voj ove kulture." Kako je naena igla? ; Posle ovih isko avanja, je#an o# ra#nika, <*e an /urovi*, u naj#ubljem #elu rofila je u je#noj naoj son#i, ronaao re#met o# gvo+!a u obliku velike igle, #u+ine $%,& santimetara. Po)icija u kojoj je na!ena i njena ti oloka slinost sa istovremenim bron)anim re#metima, na rimer, sa iglama s lokaliteta =lasinac u istonoj 2osni i sa 8osova, uverila nas je #a je re o autentinom re#metu brnjike kulturne gru e, sa samih njenih oetaka, to jest, oko 5'00. go#ine re nae ere", ka+e #r 4toji*. 2ila bi to veoma le a vest )a arheologiju, #o#aje 4toji*, i sve bi se, verovatno, )avrilo ojavom igle na naslovnoj strani nekog aso isa )a arheologiju. 1li re)ultati anali)a koji su obavljeni u :uklearnom institutu u >ini i u laboratoriji sme#erevske +ele)are "4arti#", uka)ale su #a re#met ima "neka i)u)etna svojstva". :aime, t)v. meto#om energetske #is er)ione iks;fluorescentne s ektrosko ije utvr!eno je #a je "igla nainjena o# istog gvo+!a, to jest, #a u njoj ni u tragovima nema rimesa #rugih metala ?,-@ to je "ini i)u)etnom u globalnim svetskim ra)merama". (vo nam je, sem arheologa #r 4toji*a, otvr#ila i #r 3irjana 3arkovi* koja je i ra#ila anali)u igle u >ini. (na je, kratko i o#luno, rekla:"3akrokom onenta igle je gvo+!e i nije#an #rugi metal nije #etektovan," 5

Po)nato je #a, u )emaljskim uslovima takvi re#meti o# istog gvo+!a, #o sa#a, nisu roi)ve#eni, bar, koliko istorija amti; Aa, to je tano. Bato smo, u rvi mah, omislili #a je re o meteoritskom gvo+!u, ali ta mogu*nost je o#baena, jer meteoritsko gvo+!e obave)no rati nikl, a na naoj igli nikl nije registrovan, Aa bismo otklonili svaku sumnju u kvalitet igle sa Hisara, osle >ine, onovili smo anali)e i u sme#erevskom C4arti#uC. . C4arti#uC je anali)a vrena americijumom, a u >ini sa ka#mijumom. .obiajeno je #a ovakve robe traju kratko #o #esetak minuta. 3e!utim, ova naa igla testirana je 7& 000 sekun#i, u rvom vinanskom eks erimentu, a u #rugom, sme#erevskom, 500 000 sekun#i to iskljuuje svaku mogu*nost greke, ka+e 4toji*. <ta je jo utvr!eno; Arugo bitno, i na rvi ogle#, re o)natljivo svojstvo igle je to na njoj nema ni u tragovima koro)ije, Aakle, metalur)i 5'. veka re nae ere roi)veli su re#met o# istog, lemenitog, #akle, i ner!aju*eg gvo+!a. 4nimak, nainjen ultramo#ernim ren#genom u C4arti#uC, oka)uje #a je re#met sainjen o# savreno kom aktnog gvo+!a u kome nema ni najmanje ukotine, niti tragova koro)ije, Aa bi se otklonila svaka sumnja o re#oenoj eks erti)i, u istoj vinanskoj a araturi, testiran je i ameriki etalon gvo+!a, oluga o# navo#no elementarnog gvo+!a o emu ostoji atest na ambala+i. 1nali)a je, ak, oka)ala #a u ovom, amerikom etalonu, osim gvo+!a ima i #rugih metala, tako #a se, sa#a, mo+e ostaviti itanje: Ameriki etalon 8o je kome etalon- 1meriki etalon leskovakoj igli ili obrnuto4toji* #o#aje #a su u toku hemijske anali)e koje *e oka)ati ta "/urovi*eva igla" osim gvo+!a jo sa#r+i, ali, be) sumnje, utvr!eno je #a #rugih metala u igli nema. 0 tu sti+emo #o embarga na #alje obavetavanje javnosti o "/urovi*evoj igli". 9er, igla *e biti " re#met #ugorone naune a+nje oto je, oigle#no, #a taj re#met, ore# ostalog, sa#r+i i formulu o trajnoj )atiti o# koro)ije". 0#entifikacija ove formule, ka+e 4toji*, imala bi #alekose+ne ekoloke osle#ice u najboljem smislu rei. Arugim reimaD #obilo bi se "veito" gvo+!e, to jest, ner!aju*e gvo+!e moglo bi, beskrajno, #a se reciklira i i)nova rera!uje. /ime bi se )natno smanjio utroak energije u #obijanju gvo+!a koje je i #alje vo#e*a tehnoloka sirovina i ove ostin#ustrijske ere. Aa li je neko, ve*, okuao #a roi)ve#e "veito" gvo+!e; Po)nato je #a su 7usi, se#am#esetih go#ina, u eri sovjetske kosmike eks an)ije, nastojali #a, u vasionskim uslovima, roi)ve#u isto gvo+!e i be) rimesa ostalih metala. Aa li su u tome ot uno us eli o tome ira nauna javnost nije u o)nata, ka+e 4toji*. 7uski istoriar nauke #r 1leksan#ar =obrovski tvr#i #a je u vremenu koje savremena nauka na)iva raistorijom, na Bemlji ostojala visoko ra)vijena civili)acija koja je stra#ala u katastrofi kosmikih ra)mera, najverovatnije, o# u#ara komete ili meteorita o Bemlju. 1li =obrovski tvr#i #a je ta visoko ra)vijena civili)acija us ela #a o#abranim oje#incima ili gru ama manje ra)vijenih naro#a renese #eo svojih visokih )nanja. 0 re arheolokog u#a i) Hisara otkrivani su re#meti o# istog i ner!aju*eg gvo+!a )a iji nastanak i ostojanje nije bilo racionalnih objanjenja.

Rat iz Mahabharate Publicista 4reten Petrovi* o#se*a #a na #esetak kilometara ju+no o# Aelhija u 0n#iji, ne#aleko o# kule 8utab 3inar, u#a arhitekture i) 5'. veka, stoji #+amija sagra!ena je#an vek ranije. . njenom re#vorju ostoji stub visok 7,'0 metara, a na njemu je sanskritom is isano se#am re#ova teksta koji sao tavaju #a je stub, u &. veku, o#igao hin#u kralj Ean#ra >arman. 4tub je, tako!e, o# ot uno istog gvo+!a, a i #anas na njemu nema nikakvih tragova r!e, #akle, ot uno je istih osnovnih karakteristika kao i naa igla i) Hisara. 0ako vreme o# 5F vekova i rostor o# nekoliko hilja#a kilometara ra)#vajaju in#ijski stub o# leskovake igle, i)vesno je #a su na ravljeni rema istim tehnolokim rinci ima, ne o)natim savremenoj nauci." =obrovski nas, u knji)i "4vet u kome ?ne@ +ivimo" onovo o#se*a na #revnoin#ijski e 3ahabharata, koji bele+i: "2letavi rojektil, sjajan kao vatra be) #ima, bio je is aljen. 3rak je ritisnuo sve etiri strane sveta... Einilo se #a je 4unce silo sa svog uta." /o oru+je bilo je "obavijeno munjama" i "bilo je bljetavo kao 50 000 sunaca". Batim, "ra)legao se rasak gromova, ma#a je nebo bilo be) oblaka, Bemlja je )a#rhtala, ao je mrak, omrailo se 4unce". Pri)na*ete #a lii na o is nekog van)emaljskog, nuklearnog ra#a u kome je sigurno bilo u u otrebi i ner!aju*e, "veno" +ele)o. Bato igla i) Hisara mo+e biti )a bu#u*u, ne samo arheoloku nauku va+na ; fusnota. Boja kua 1rheolog 4toji* je, naime, ve*, okuavao #a o#gonetne u otrebnu funkciju igle. (n ka+e: "<ta ret ostaviti )a simboliko )naenje ner!aju*e igle o# istog gvo+!a i) Leskovca- Aa li su tvorci ovog i)u)etnog re#meta una re# o#luili #a on mora #a bu#e o# istog i u) to ner!aju*eg, lemenitog gvo+!a- Ba kakve je otrebe i)ra!en:a)iv igla )a ovaj i sline re#mete samo je uka konvencija savremenih istra+ivaa, koji, osim nekih krajnje uo tenih tumaenja, i ne okuavaju #a rona!u o#govor na itanje uloge i )naenja takvih re#meta ak ka#a imaju veoma in#ikativan kontekst, kao to su, na rimer, grob, ku*a, jama. 9o je ne o#esniji na)iv "ukrasna igla". 1ko neko u G000 veku re n.e. o# koma#a gvo+!a hilja#ama i hilja#ama u#araca eki*a iskuje re#met slo+enog i ti inog oblika i naglaene veliine, koji je u) to ner!aju*i ; ne ro a#aju*i ; on svakako ne mo+e #a bu#e "igla" niti "ukrasna igla". (n mo+e biti je#ino re#met o#re!ene simbolike namene. :e ostoji nain #a se utvr#i njegova simbolika namena, tu ak ne oma+u ni analogije, imaju*i u vi#u neti inost gene)e simbola. 0 ak, ini se #a sam oblik ovog re#meta i "isto*a" materijala o# kojeg je i)ra!en u u*uju na njegovo mogu*e )naenje. . sutini, re#met i) Leskovca, i njemu slini, mogu se ra)umeti kao veoma stili)ovane antro omorfne re#stave: bikonina glava ; kao glava ovekolikog bi*a, i)#u+eno )a#ebljanje u obliku aralelo i e#a kao telo, a ostatak re#meta istovremeno kao ruke i noge ; neto ime se ne osre#no #eluje. Aakle, ako se ovako osmatra ovaj re#met, on mo+e re#stavljati samo )nak i)u)etnog #ostojanstva njegovog vlasnika ; statusni simbol ; +e)lo mo*i. /aj re#met istovremeno re#stavlja neto to je o#mah vi#ljivo ; o#re!enu formu, ali u sebi nosi neto to se ne vi#i ; isto*u ; ot unu elementarnost i neto to tu materiju, veoma

'

sklonu koro)iji i br)om ro a#anju, ini, o ut )lata, venom i neunitivom. /o to on sa#r+i u sebi to je bo+ansko ; neunitivo, forma re#meta je samo bo+ja ku*a u kojoj bi trebalo #a se nastani bo+anski #uh. A71=1: 9(>1:(>0H