( )

1.
1.1.

.
,
( ),
. ,
. .

, (.

,
).
: ,
,
( ). .
.
,
:
, (.
), ,
.

. ,
,
. ,
,
.

- ,
(
).

,
,
.
.
1988.
.
(. , . 17/88, 18/90, . , .
13/90).
(. , . 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96,

15/96, 34/01, 25/02 101/2005), 2009.

(. , . 72/09).


.
,

. (
) ( )
.
.

,
,
,
.
.

,
.
e .
,
.
,
,

.
,
.
,

(, , ).
,
, , ,
.

.
: - , .
( ) , .
. ,
.
,
. , .

 ,
.
( )
.
,
,
.
( ) ,
. .
:







.
1.2.
:
(
)
t.
,
:
.
,
, , . ,
.
, .
-
.
,
.
(
) .
, , .
,
.

 . ,
, ,
.

.
- .
,
.

. ,
,
.
,
,
.
,
.
:
,
,
(
).

2.
:
.
.
.

1.
.
Dravni premer jesu struni poslovi u oblastima:
1) katastarskog premera;
2) premera u postupku ureenja zemljine teritorije komasacijom (u daljem
tekstu: komasacioni premer);
3) premera vodova;
4) topografskog premera;
5) premera dravne granice.
KATASTARSKI PREMER
1. Katastarski premer jeste geodetsko merenje i prikupljanje podataka o
nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima.

2. Geodetsko merenje vri se geodetskim metodama za horizontalno i vertikalno

pozicioniranje nepokretnosti u dravnom referentnom sistemu.
3. Podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka iz stava 1. ovog lana
ine elaborat premera.
4. Katastarski premer vri se u cilju osnivanja ili obnove katastra nepokretnosti.

2.
(1) ,
( ),
.
(2) ,
,
(
).
(3)
.

()

, ,
. .

,
.

, ,,, ,
,, ,,, ,, ,,
,,. , ( )
( ), ...
, , ,,
,
,
( ).
,
( ) . ,
:
t.

,
( ).
,
, , ,,
,, ( ).
, ,

 .
.

(. 60., 1.), ,
, (. 60. 2.).

3.
( 61. )
(1)
.
(2)
, .

30
, ,
, ,
. ,

.
,
,, ,, ,,
,, (30 ).

, . 117, ,
:
117.
(1) 30
.
(2) 1.
,
.
(3)
,
1.
, .

(4) 3. .
(5) .

4.
( 62. )
(1)
, .
(2)
,
.

,
( ).
,
.
,
,
, ,
( ,,.,,
,,,, . ,,,, ,
, ,
.)

5.
( 63. )

.
( )

,
.

.

3 , 2

 (
).
,
,

(
).

,
,

.

,
,,,, ,,,,,
. 137.
(1)
, ,
.
(2) ,
, 3
, 3
.
(3) . 1. 2. ,
.
(4) 2. ,
,
, .

6.
(. 64. :)

.
()


. [16] j
, ,
,
.

. ,,
,, ,, ,,.

, ,
.
(, , .). (
,,... ,,
).
7.
( 65. )

,
.

,
.
, ,
. ,
,
( ).
, ,
, ,
, .

8. .


, , ,
, ,
.




[ ]
[ ].

, . 7.
:
. 7. :

(.
, ,
...)

.

, .

3. OSNIVANJE KATASTRA NEPOKRETNOSTI

3.1 Opti pojmovi

Postupak u kome se osniva katastar nepokretnosti zove se postupak izlaganja na javni
uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, a sprovodi ga komisija za
izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. Na
osnovu podataka koji se koriste u postupku osnivanja katastra nepokretnosti formira se
baza podataka katastra nepokretnosti.
Katastar nepokretnosti osniva se za celu katastarsku optinu, a izuzetno moe da se
osniva za deo katastarske optine, a najmanje za jednu parcelu. Odluku o osnivanju
katastra za deo katastarske optine, odnosno za jednu parcelu donosi Republiki
geodetski zavod.

3.2 Podaci na osnovu kojih se osniva katastar nepokretnosti

Katastar nepokretnosti osniva se u katastarskim optinama u kojima postoji katastar
zemljita, odnosno zemljina knjiga, knjiga tapija i intabulaciona knjiga. Shodno tome,
katastar nepokretnosti se osniva prema podacima:

katastra zemljita
zemljine knjige, knjige tapija i intabulacione knjige,

ali isto tako i prema podacima:

komasacije koja nije provedena u katastru zemljita, odnosno zemljinoj knjizi

(neprovedena komasacija)
i katastarskog ili komasacionog premera.

Komasacija zemljita primarno znai ukrupnjavanje zemljita, to ima mnogo pozitivnih

uinaka. Pokretana je, pre svega poboljanje poljoprivredne proizvodnje, ali i reavanja
imovinsko-pravnih odnosa na zemljitu, ureenja ruralnog prostora i zatite prirodne
okoline, potreba navodnjavanja ili odvodnjavanja, reavanja problema starakih
poljoprivrednih domainstava i dr. Komasacija koja nije provedena u katastru zemljita,
odnosno zemljinoj knjizi naziva se neprovedena komasacija.
Katastarski premer predstavlja geodetsko merenje i prikupljanje podataka o
nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima. Geodetsko merenje vri se
geodetskim metodama za horizontalno i vertikalno pozicioniranje nepokretnosti u
dravnom referentnom sistemu. Podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem
podataka o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima ine elaborat
premera. Katastarski premer se vri u cilju osnivanja ili obnove katastra nepokretnosti.
Odluku o osnivanju katastra nepokretnosti prema podacima katastarskog premera
donosi Republiki geodetski zavod, i to je mogue u sledeim sluajevima:
1) ako je postojei premer katastra zemljita u stereografskoj ili Zoldnerovoj projekciji;
2) radi unapreenja tanosti ili aurnosti postojeeg premera.
Komasacioni premer podrazumeva geodetske radove koji se izvode u postupku
ureenja zemljine teritorije komasacijom. Ovi radovi se izvode u skladu sa odredbama
Zakona o dravnom premeru i katastru ("Sl.glasnik RS" br. 72/90) i Zakona o
poljoprivrednom zemljitu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008, 41/2009), kojim se
uredjuje poljoprivredno zemljite. Podaci komasacionog premera ine elaborat premera i
koriste se za osnivanje, odnosno obnovu katastra nepokretnosti.
U katastarskim optinama u kojima je na snazi katastar zemljita, katastar nepokretnosti
osniva se i prema podacima knjige prodatih drutvenih stanova sa hipotekom formirane
u skladu sa Zakonom o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima "Slubeni
glasnik SRS", broj 28/90 i "Slubeni glasnik RS", broj 13/90).

3.3 Preuzimanje zemljine knjige, knjige tapija, intabulacione knjige i dostavljanje

podataka
Od dana poetka osnivanja katastra nepokretnosti promene vezane za nepokretnosti i
imaoce prava na nepokretnostima nee se provoditi u katastru zemljita, zemljinoj
knjizi, knjizi tapija, intabulacionoj knjizi ili knjizi prodatih drutvenih stanova sa

hipotekom, niti e se izdavati tapije. Najkasnije do dana poetka osnivanja katastra

nepokretnosti, nadleni sudovi su duni da na zahtev Republikog geodetskog zavoda
predaju zemljinu knjigu, knjigu tapija i intabulacionu knjigu (odnosno njihove delove), a
nereeni i novi zahtevi za upis promena dostavie Zavodu. Ovi zahtevi bie reeni u
postupku osnivanja katastra nepokretnosti.
Isto tako, imaoci prava na nepokretnosti, dravni i drugi organi, preduzea, ustanove i
druge organizacije duni su da u postupku osnivanja katastra nepokretnosti, a na zahtev
Zavoda, dostave podatke o nepokretnostima koje imaju.

3.4 Objavljivanje osnivanja katastra nepokretnosti (javni oglas)

U katastarskoj optini u kojoj se osniva katastar nepokretnosti osnivanje katastra
nepokretnosti objavljuje se javnim oglasom. Isto tako, osnivanje katastra nepokretnosti u
toj optini objavljuje se i na internet stranici Republikog geodetskog zavoda.
Objavljivanje se vri najkasnije 30 dana pre poetka osnivanja katastra nepokretnosti.
Javni oglas obavezno sadri:
1) naziv jedinice lokalne samouprave i katastarske optine;
2) opis granica podruja katastarske optine ili njenog dela za koju se vri
osnivanje katastra nepokretnosti;
3) javni poziv licima koja smatraju da imaju pravni interes da uestvuju u
postupku osnivanja katastra nepokretnosti;
4) datum poetka i zavretka (rok) osnivanja katastra nepokretnosti.
3.5 Komisija za izlaganje
Postupak izlaganja obavlja komisija za izlaganje na javni uvid podataka o
nepokretnostima i stvarnim pravima na njima (komisija za izlaganje). Komisuju za
izlaganje obrazuje RGZ. Ona se sastoji od predsednika i dva lana, kojima se imenuju
zamenici.
Za predsednika komisije za izlaganje imenuje se lice pravne struke sa diplomskim
akademskim studijama - master, specijalistikim akademskim studijama, odnosno sa
osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i sa poloenim pravosudnim
ispitom, a za lanove jedno lice geodetske struke sa najmanje osnovnim akademskim
studijama, osnovnim strukovnim studijama, odnosno sa studijama u trajanju do tri godine
i poloenim dravnim strunim ispitom i jedno lice iz reda graana sa podruja
katastarske optine za koju se vri osnivanje katastra nepokretnosti.
3.6 Osnivanje katastra nepokretnosti prema podacima katastra zemljita,
zemljine knjige, knjige tapija, odnosno intabulacione knjige i neprovedene
komasacije

U katastar nepokretnosti upisuju se podaci o nepokretnostima prema podacima katastra

zemljita, podacima zemljine knjige, knjige tapija, odnosno intabulacione knjige, knjige
prodatih drutvenih stanova sa hipotekom, neprovedene komasacije i naknadno
prikupljenim podacima o nepokretnostima. U katastarskim optinama u kojima ne postoji
zemljina knjiga ili knjiga tapija, upis podataka o nepokretnostima vri se prema
podacima katastra zemljita.
3.6.1 Upis prava svojine prema podacima katastra zemljita
Za imaoca prava svojine na parceli upisuje se prema stanju poslednjeg upisa u
katastru zemljita:
1) lice koje je u katastru zemljita upisano do 6. aprila 1941. godine;
2) lice koje je u katastru zemljita upisano posle 6. aprila 1941. godine, ako je taj upis
izvren na osnovu isprave koja je u vreme upisa bila podobna za sticanje prava svojine
na parceli;
3) lice koje nije upisano na osnovu isprave u smislu take 2), a upisano je u katastar
zemljita u postupku prvog premera, koji je izraen posle 6. aprila 1941. godine.
Kao dralac parcele se upisuje:
1. lice koje je poslednje upisano u katastru zemljita, ako je parcela u njegovom
posedu, a primenom navedenih pravila o upisu prava svojine na parceli to lice se
ne moe upisati kao imalac prava svojine na parceli

2. lice koje nije upisano u katastru zemljita ako se utvrdi je parcela u njegovom
posedu, a nema lica navedenog pod 1.
Pravila o upisu prava svojine i upisu draoca shodno se primenjuju i na upis prava
korienja na parceli u dravnoj, odnosno javnoj svojini, osim pravila navedenog pod
2. kod upisa draoca na parceli.
Za imaoca prava svojine na objektu upisuje se jedno od sledeih lica:
1) graditelj koji ima pravo svojine, odnosno graditelji koji imaju pravo susvojine ili
zajednike svojine na parceli; Izuzetno, kao imalac prava svojine na objektu e
se upisati onaj suvlasnik ili zajedniar na parceli, koji je od ostalih stekao pravo
koje ga ovlauje da na parceli izgradi objekat.
2) graditelj koji je imalac drugog odgovarajueg stvarnog prava na parceli ako je za
objekat izdata graevinska dozvola ili je objekat izgraen u vreme kad
graevinska dozvola nije bila uslov za gradnju;
3) graditelj kome je izdata graevinska i upotrebna dozvola.
Kao dralac objekta se upisuje:

1. graditelj objekta ili dralac parcele, ako se ta lica primenom pravila pod 1) I 2) ne
mogu upisati kao imaoci prava svojine na objektu. Ako se primenom odredbi st.
1. i 2. ovog lana ne moe upisati imalac prava svojine na objektu, graditelj
objekta ili dralac parcele upisuje se za draoca objekta.
2. lice kome je izdata graevinska dozvola za gradnju objekta privremenog
karaktera.
Za imaoca prava svojine na posebnom delu objekta upisuje se jedno od sledeih
lica:
1) lice koje je imalac prava svojine na objektu, odnosno lice koje priloi
ugovor o otkupu stana u drutvenoj, odnosno dravnoj svojini, sainjen u
skladu sa zakonom
2) lice koje ima ispravu za upis prava svojine ako svoje pravo izvodi od
imaoca prava svojine na objektu.
Kao dralac posebnog dela objekta se upisuje lice koje je u posedu posebnog dela
objekta, a primenom pravila o upisu imaoca prava svojine na posebnom delu objekta to
lice se ne moe upisati kao imalac prava svojine na posebnom delu objekta.
3.6.2. Upis prava svojine prema podacima zemljine knjige, knjige tapija i
intabulacione knjige
U katastarskim optinama u kojima, pored katastra zemljita, postoji i zemljina knjiga,
knjiga tapija, odnosno intabulaciona knjiga za imaoca prava svojine na parceli,
objektu i posebnom delu objekta upisuje se jedno od sledeih lica:
1) lice koje je poslednje upisano u zemljinoj knjizi, odnosno knjizi tapija,
odnosno lice koje priloi ugovor o otkupu stana u drutvenoj, odnosno
dravnoj svojini sainjen u skladu sa zakonom.
2) lice koje ima osnov za upis prava svojine, ako to pravo izvodi od lica koje je
upisano u zemljinoj knjizi, odnosno knjizi tapija
Kao dralac na objektu ili posebnom delu objekta se upisuje lice koje ne ispunjava
uslove da se upie kao imalac prava svojine na objektu i posebnom delu objekta (niti
ima drugog lica koje se moe upisati za imaoca prava svojine), ako je u posedu objekta,
odnosno posebnog dela objekta i ako ima ispravu koja vodi sticanju prava svojine.
Na objektima ili posebnim delovima objekata koji nisu upisani u zemljinu knjigu, upis
prava svojine vri se shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i upisu
draoca na objektu i posebnom delu objekta (odredbe o upisu prava svojine prema
podacima katastra zemljita).
Na nepokretnostima koje nisu upisane u knjigu tapija, a upisane su u katastar zemljita,
upis prava vri se shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i upisu draoca
na parceli, objektu i posebnom delu objekta(odredbe o upisu prava svojine prema
podacima katastra zemljita).

U katastarskim optinama u kojima postoji intabulaciona knjiga, podaci o teretima iz te

knjige upisuju se u katastar nepokretnosti na nepokretnostima na kojima je upisano
pravo prema odredbama o upisu prava svojine prema podacima zemljine knjige, knjige
tapija i intabulacione knjige, kao i shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i
upisu draoca na parceli, objektu i posebnom delu objekta (odredbe o upisu prava
svojine prema podacima katastra zemljita).
3.6.3 Nesaglasnost podataka
U sluaju nesaglasnih podataka katastra zemljita, zemljine knjige, knjige tapija
odnosno intabulacione knjige, upis prava svojine izvrie se u skladu sa pravilima
navedenim pod 6.2. (upis prava svojine prema podacima zemljine knjige, knjige tapija i
intabulacione knjige), a ostali podaci o nepokretnostima shodno podacima katastra
zemljita.
Ako je u katastru zemljita na osnovu isprave ili u obnovi premera kasnije izvren upis u
odnosu na upis u zemljinoj knjizi, knjizi tapija odnosno intabulacionoj knjizi, upis prava
svojine izvrie se shodnom primenom odredaba o upisu prava svojine i upisu draoca
na parceli, objektu i posebnom delu objekta (odredbe o upisu prava svojine prema
podacima katastra zemljita).
Razlika u povrini parcela i objekata nastala u postupku prevoenja postojeeg
analognog katastarskog plana u digitalni oblik, ne smatra se nesaglasnou u podacima,
ako je u propisanim granicama.
3.6.4. Upis nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima prema podacima
neprovedene komasacije
Upis nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima prema podacima neprovedene
komasacije vri se na osnovu reenja o raspodeli komasacione mase. (ovde treba
prouiti i dopuniti sa Zakonom o poljoprivrednom zemljitu).

3.7 Utvrivanje podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima,

otklanjanje nesaglasnosti
U postupku izlaganja, podaci o parceli i stvarnim pravima na parceli i podaci o objektu,
posebnom delu objekta i stvarnim pravima na objektu i posebnim delovima objekta se
privremeno upisuju u bazu podataka katastra nepokretnosti.
Kada podaci o parceli i stvarnim pravima na parceli i podaci o objektu i posebnom delu
objekta koji su privremeno upisani u bazu podataka katastra nepokretnosti, nisu
osporeni u postupku izlaganja, ti podaci utvruju se kao konani. Smatra se da podaci
nisu osporeni kada se uredno pozvano lice odazvalo pozivu i izjavilo da je saglasno sa
upisanim podacima, kao i kada se uredno pozvano lice ne odazove pozivu (zakonska
pretpostavka da je saglasno sa podacima privremeno upisanim u bazu katastra
nepokretnosti).

Stvarna prava na objektu i posebnom delu objekta konano se utvruju shodnom

primenom odredaba o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljita. Tereti i
ogranienja upisani u zemljinoj, odnosno u intabulacionoj knjizi preuzimaju se i upisuju
u bazu podataka katastra nepokretnosti.
Ako imaoci prava nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima
proveravaju se i otklanjaju eventualne greke u prikupljanju podataka o
nepokretnostima, ispravljaju podaci privremeno upisani u bazu podataka katastra
nepokretnosti i konano utvruju podaci.
Ako imaoci prava nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o stvarnim pravima
na nepokretnostima, ti podaci se uporeuju sa podacima iz katastra zemljita, zemljine
knjige, knjige tapija i intabulacione knjige i utvrivanje stvarnih prava vri shodnom
primenom odredaba o upisu prava svojine prema podacima katastra zemljita i
odredaba o upisu prava svojine prema podacima zemljine knjige, knjige tapija i
intabulacione knjige.
3.8 Zapisnik i prigovori
U postupku izlaganja vodi se zapisnik u koji se upisuju podaci o nepokretnostima i
stvarnim pravima na njima. Uesnici u postupku mogu u roku od 8 dana od uruenja
zapisnika da izjave prigovor na zapisnik. Lica koja nisu uestvovala u postupku
izlaganja, odnosno imaoci pravnog interesa, na podatke privremeno upisane u bazu
podataka katastra nepokretnosti mogu podneti prigovor najkasnije do zavretka
osnivanja.
Prigovori (prigovori na zapisnik i prigovori lica koja nisu uestvovala u postupku
izlaganja) podnose se komisiji za izlaganje.
3.9 Reenje komisije za izlaganje, pravo na albu
Komisija je duna da razmotri prigovor i donese reenje u roku od osam dana. Protiv
reenja komisije za izlaganje moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja. Stranka se moe odrei prava na albu, a do donoenja
drugostepenog reenja moe povui izjavljenu albu, izjavama koje se ne mogu
opozvati. alba i izjava podnose se preko komisije za izlaganje koja je donela
prvostepeno reenje
3.10 Upis u katastar nepokretnosti
Podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima upisani u zapisniku koji nisu
osporeni u postupku izlaganja, upisuju se u katastar nepokretnosti bez donoenja
reenja o upisu.
Podaci koji su osporeni upisuju se u katastar nepokretnosti danom donoenja reenja po
prigovoru, uz upis po slubenoj dunosti zabelebe radi injenja vidljivim da reenje nije
konano.

Podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima upisuju se u katastar

nepokretnosti i na osnovu drugostepenog reenja ili na osnovu sudske odluke iz
upravnog spora.
Ako drugostepeno reenje, odnosno sudska odluka iz upravnog spora nisu doneti do
dana zavretka osnivanja katastra nepokretnosti, po drugostepenom reenju, odnosno
sudskoj odluci postupie se u odravanju katastra nepokretnosti.
Zabeleba radi injenja vidljivim da reenje o upisu nije konano brie se po slubenoj
dunosti danom konanosti tog reenja.

Zavretak postupka izlaganja i nedozvoljenost povraaja u preanje stanje i

ponavljanja postupka
Postupak izlaganja smatra se zavrenim istekom roka za osnivanje katastra
nepokretnosti odreenog u javnom oglasu. Ako postupak izlaganja nije zavren u
odreenom roku, odredie se novi rok zavretka osnivanja katastra nepokretnosti i
objaviti javnim oglasom.
Posle zavretka postupka izlaganja nije dozvoljen povraaj u preanje stanje i
ponavljanje postupka, u skladu sa odredbama zakona kojim je ureen opti upravni
postupak.
3.11 Potvrivanje katastra nepokretnosti
Kad Zavod utvrdi da je katastar nepokretnosti osnovan u skladu sa ovim zakonom,
potvruje ga reenjem, koje se objavljuje na internet stranici Zavoda. Od dana
donoenja ovog reenja primenjuje se katastar nepokretnosti.

4. ODRAVANJE KATASTRA NEPOKRETNOSTI

4.1. POJAM
Odravanje katastra nepokretnosti jeste prikupljanje, utvrivanje i provoenje
nastalih promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, koje su od uticaja na
podatke katastra nepokretnosti nastale posle potvrivanja katastra nepokretnosti u
skladu sa odredbama ovog zakona (l.113. Zakona o drzavnom premeru i katastru).*1
*1: U novom zakonu je saetije i jasnije precizirano ta predstavlja odravanje katastra
nepokretnosti. Ne razdvajaju se prikupljanje, utvrdjivanje i provodjenje promena na
nepokretnostima od istih postupaka vezanih za prava, dok je stari zakon uvek razdvajao
promene vezane za nepokretnosti od promena vezanih za prava.

Praktino, odravanje katastra nepokretnosti predstavlja prijem zahteva i njihovu obradu

shodno propisima o kancelarijskom poslovanju, utvrdjivanje nastalih promena (na
nepokretnostima i stvarnim pravima na njima) o kojima se saznaje iz podnetog zahteva i
njihovo provodjenje u bazi podataka katastra nepokretnosti. Promene za koje Republiki
geodetski zavod sazna na drugi nain, uzimau postupak po slubenoj dunosti.
4.2. VRSTE PROMENA
Pod promenama*2 koje se prikupljaju, utvrdjuju i provode u postupku odravanja
katastra nepokretnosti smatraju se promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na
njima nastale:
1) deobom, spajanjem parcela, promenom granica parcela ili realizacijom
projekta parcelacije;
2) izgradnjom, rekonstrukcijom, dogradnjom,
formiranjem posebnih delova objekta;

uklanjanjem

objekta

3) rekonstrukcijom i dogradnjom posebnog dela objekta, deobom ili spajanjem

posebnih delova objekata;
4) promenom naina korienja objekta i posebnog dela objekta;
5) promenom vrste i naina korienja zemljita;
6) utvrivanjem i promenom kunog broja kao i promenom naziva ulice i trga;
7) promenom granica, naziva i matinih brojeva prostornih jedinica;
8) promenom lestvice katastarskog prihoda;
9) promenom vrednosti nepokretnosti;
10) promenom koja se odnosi na sticanje, prenos, ogranienje i prestanak
stvarnog prava ili draoca nepokretnosti;
11) promenom linih, statusnih i drugih podataka o imaocu prava na
nepokretnosti.
*2 : Dok je ranije vaei zakon razdvajao promene na nepokretnostima (deoba i spajanje
parcele, izgradnja, dogradnja, nadziivanje i uklanjanje zgrada i drugih gradjevinskih
objekata i promena naina korienja zemljita) od promena u pogledu prava na
nepokretnostima, novi zakon nabraja na koji sve nain dolazi do promena na
nepokretnostima i pravima na njima, ne razdvajajui promene na nepokretnostima od
promena u pogledu prava na nepokretnostima. Isto tako, u novom zakonu je detaljnije
nabrojano ta se sve podrazumeva pod promenama nego to je to bio sluaj u ranije
vaeem.

Razlika u povrini parcela i objekata nastala u postupku prevoenja postojeeg

analognog katastarskog plana u digitalni oblik, ako je u propisanim granicama ne smatra
se promenom.
U postupku odravanja katastra nepokretnosti unapreuje se, na propisan nain, kvalitet
podataka postojeeg premera za odreenu nepokretnost, prilikom ega se moe
promeniti oblik i povrina nepokretnosti u propisanim vrednostima.
1.3. NADLENOST
Za prikupljanje podatka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvodjenje radova
na terenu koje se odnose na:
o
o
o
o
o

izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, uklanjanj objekta i formiranje

posebnih delova objekta;
rekonstrukciju i dogradnjou posebnog dela objekta, deobu ili spajanje
posebnih delova objekata;
promenu naina korienja objekta i posebnog dela objekta;
promenu vrste i naina korienja zemljita;
obnavljanje granica parcele i identifikaciju parcele,

nadlena je geodetska organizacija*3.

*3 geodetska organizacija je privredno drutvo, drugo pravno lice i radnja - preduzetnik
koji su registrovani kod nadlenog organa za izvoenje geodetskih radova i koji
ispunjavaju uslove propisane Zakonom o dravnom premeru i katastru.
Navedene poslove obavlja i Republiki geodetski zavod u sledeim sluajevima:

ako na teritoriji jedinice lokalne samouprave nije registrovana geodetska

organizacija;
ako je na teritoriji jedinice lokalne samouprave registrovana geodetska
organizacija, na izriit zahtev stranke i pod uslovom da je katastar nepokretnosti
osnovan u svim katastarskim optinama za koje je nadlena ua unutranja
jedinica Zavoda;
u postupku po slubenoj dunosti.

Svi ostali poslovi vezani za promene koje se prikupljaju, utvrdjuju i provode u postupku
odravanja katastra nepokretnosti su u nadlenosti Republikog geodetskog zavoda.
4.4 PODNOENJE ZAHTEVA ZA PROVOENJE PROMENE I PRAENJE NASTALIH
PROMENA PO SLUBENOJ DUNOSTI
Dunost je svakog imaoca prava na nepokretnosti*4 da u roku od 30 dana od
nastanka promene podnese zahtev za provoenje promene Republikom geodetskom
zavodu. Uz zahtev dostavlja ispravu za upis koja je osnov za upis promene, odnosno
isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na nepokretnostima.

*4 U novom zakonu je upotrebljen pravilan izraz "imalac prava na nepokretnosti", za

razliku od ranije vaeeg gde je stajalo "korisnik nepokretnosti".
Za promene za koje je potrebno prethodno izvesti radove na terenu i prikupiti podatke o
nastalim promenama, imalac prava duan je da uz zahtev dostavi i izjavu geodetske
organizacije da prihvata izvrenje radova na terenu (u sluaju da je za izvoenje tih
radova nadlena geodetska organizacija. Geodetska organizacija je duna da u roku od
30 dana od dana preuzimanja podataka premera, dostavi Republikom geodetskom
zavodu elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvrenom uviaju. Medjutim, ako se
radovi izvode na osnovu ugovora o izvoenju geodetskih radova, geodetska organizacija
je duna da elaborat geodetskih radova dostavi u roku utvrenom ugovorom, a ugovor
se dostavlja uz prijavu radova.
Prilikom pregleda elaborata Republiki geodetski zavod obavlja kontrolu i proveru
kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa.
U sluaju da elaborat nema nedostataka Zavod overava i prima elaborat. Ako se u
postupku pregleda elaborata utvrde nedostaci, zapisnikom se nalae geodetskoj
organizaciji da u ostavljenom roku nedostatke otkloni. Ako u ostavljenom roku nedostaci
nisu otklonjeni, Zavod reenjem odbija provoenje promene.
Zahtev i izjava geodetske organizacije se podnose se na propisanom obrascu, a
trokove utvrivanja i provoenja promena snosi podnosilac zahteva.
Isto tako, promene na nepokretnostima Republiki geodetski zavod prati po
slubenoj dunosti, uporeenjem podataka katastra nepokretnosti sa podacima
dobijenim periodinim snimanjem teritorije Republike Srbije iz vazduha ili podacima
dobijenim drugim metodama i postupcima*5. Cilj praenja promena na nepokretnostima
po slubenoj dunosti je obezbeenje aurnosti katastra nepokretnosti, dravni i drugi
organi, preduzea, ustanove i druge organizacije su duni da Zavodu dostave isprave
koje su od uticaja na podatke o nepokretnostima i prostornim jedinicama.
*5 Naravno, obaveza Republikog geodetskog zavoda da promene prati po slubenoj
dunosti odnosi se samo na promene na nepokretnostima, a ne i na promene vezane za
prava na nepokretnostima. Medjutim, za snimanje teritorije Republike Srbije iz vazduha
nije propisano u kojim intervalima treba da se vri, kao ni dalje postupanje Republikog
geodetskog zavoda kada po slubenoj dunosti sazna za nastale promene, to dovodi u
pitanje da li e i kako ova odredba biti primenjena u praksi.

4.5 POSTUPAK UPISA PROMENA NA NEPOKRETNOSTIMA I STVARNIM PRAVIMA

NA NJIMA
Republiki geodetski zavod pokree postupak za upis promena na nepokretnostima i
stvarnim pravima na njima po zahtevu stranke ili po slubenoj dunosti.
Stranke*6 u postupku upisa su:
1) lice u iju korist se odluuje o upisu;

2) upisani prethodnik;
3) svako lice radi zatite svojih prava ili pravnih interesa.
*6 Dobro je to novi zakon sadri definiciju stranke u postupku upisa, jer se do sada
koristio pojam stranke iz Zakona o optem upravnom postupku gde stoji da je stranka
lice po ijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje radi
zatite svojih prava i interesa ima pravo da uestvuje u postupku. Sada je pojam stranke
iz Zakona o optem upravnom postupku prilagoen pojmu stranke u katastru
nepokretnosti.
Stranke podnose zahtev u pisanom obliku. Upis zajednikih prava moe zahtevati bilo
koji od zajedniara u korist svih, na osnovu overenog ovlaenja ostalih zajedniara (tj.
svaki od nosioca prava zajednike svojine moe podneti zahtev za upis prava u korist
svih nosioca prava zajednike svojine, ali na osnovu overenog ovlaenja ostalih
nosioca prava zajednike svojine).
Ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava moe da zahteva
upis odgovarajueg dela u svoju korist, pri emu e se izvriti upis i u korist drugih
imalaca prava (svaki nosilac prava na nepokretnosti sa odredjenim udelom u odnosu na
celu nepokretnost, moe zahtevati upis odgovarajueg udela u svoju korist bez
saglasnosti ostalih nosioca prava na idelanim delovima, pri emu e se izvriti upis i u
korist drugih imalaca prava) *7.
*7 Odredba o upisu svih nosioca prava u idelanom delu nepokretnosti, a po zahtevu
samo jednog od njih nije postojala u ranije vaeem zakonu. Tako se dogadjalo da se
nekada upis izvri u korist samo podnosioca zahteva, a na idelanim delovima ostalih
suvlasnika se promena nije provodila. Kao posledica toga, ostali suvlasnici bi podnosili
nove zahteve za upis promena na svojim idealnim delovima, ime bi se za istu
nepokretnost podnosilo vie zahteva i u razliito vreme, a sve po osnovu iste isprave
(npr. pravosnanog reenja o nasleivanju).

Stranka ne moe podneti nov zahtev ako je po ranijem zahtevu za upis istog prava i na
osnovu istih isprava odnosno dokaza, doneta konana odluka*8. Ako postoji raniji
zahtev za upis istog prava i na osnovu istih isprava odnosno dokaza, zahtev za upis se
reenjem odbacuje.
*8 Ovo predstavlja uvoenje pravila "ne bis in idem" (tj. ne dvaput o istom). Meutim,
ovako formulisana odredba ( da stranka ne moe podneti nov zahtev ako je po ranijem
zahtevu za upis istog prava i na osnovu istih isprava odnosno dokaza doneta konana
odluka), znai da bi trebalo uvesti i pravila o tome kako se dolazi do saznanja o ranijem
konano reenom zahtevu. Naime, s obzirom da se zahtevi podnose na alteru
pisarnice, slubenik na alteru nema mogunost ni ovlaenje da utvruje da li postoji
takav zahtev, kao ni da sprei podnosioca da podnese novi zahtev. Tako ova odredba u
stvari podrazumeva da se zahtev moe podneti, ali da e se takav zahtev odbaciti, to je
i propisano u drugoj odredbi Zakona o dravnom premeru i katastru (l. 126. stav 3.): "
Zahtev za upis se odbacuje kada je doneta konana odluka o stvari po ranijem zahtevu

stranke iz lana 123. stav 5. ovog zakona, ili ako podnosilac zahteva u odreenom roku
zahtev ne uredi i ne priloi potrebne dokaze shodno lanu 124. stav 3. ovog zakona. "
Zahtev mora da bude uredan. Uredan zahtev sadri:
1) prezime, ime i ime jednog roditelja, adresu i jedinstveni matini broj
graana, odnosno naziv, sedite, adresu i matini broj podnosioca zahteva;
2) naziv katastarske optine i oznaenje nepokretnosti za koju se trai upis,
prema podacima katastra nepokretnosti;
3) stvarno pravo ili promenu za koju se zahteva upis.
Uz zahtev za upis u katastar nepokretnosti prilau se isprave za upis u originalu,
overenom prepisu ili overenoj kopiji. Ako zahtev za upis nije uredan, ili ako uz zahtev
nisu priloeni svi potrebni dokazi, podnosiocu zahteva naloie se zakljukom da u
odreenom roku zahtev uredi, odnosno priloi potrebne dokaze. Ako u ostavljenom roku
podnosilac ne uredi zahtev, isti se reenjem odbacuje.
Prilikom prijema zahteva, Republiki geodetski zavod upisuje godinu, mesec, dan, as i
minut prijema zahteva za upis i istovremeno na nepokretnosti na koju se odnosi zahtev
upisuje zabelebu vremena prijema i broj zahteva. *9
*9 Ova odredba sadri novinu, a to je da se pored otvaranja omota spisa koji se
kompjuterski datira i kompjuterski mu se dodeljuje klasifikacioni znak sa brojem
predmeta i pored stavljanja tambilja na original pismenog zahteva (a sve prema
propisima o kancelarijskom poslovanju), sada u bazu katastra nepokretnosti na samoj
nepokretnosti na koju se zahtev odnosi upisuje i zabeleba vremena prijema i broj
zahteva. Ova zabeleba ima za cilj da se odmah prilikom pregleda baze podataka
katastra nepokretnosti uoi da postoji podnet zahtev za provoenje promene, kao i da ta
informacija bude vidljiva u izdatom izvodu iz baze katastra nepokretnosti (listu
nepokretnosti) za tu nepokretnost.
Kada je podneto vie zahteva za upis na istoj nepokretnosti, prvo e se uzeti u postupak
zahtev koji je prvi primljen. Po konanom reavanju ranijeg zahteva, uzimaju se u
postupak ostali zahtevi, po redosledu prijema.
Za odluivanje o osnovanosti upisa merodavno je stanje katastra nepokretnosti u
trenutku kada je zahtev za upis primljen. *10
*10 Ova odredba nije dovoljno precizna, jer stvara nedoumicu oko toga ta
podrazumeva teremin "stanje katastra nepokretnosti". Npr. ako su istog dana podneta
dva zahteva koji se odnose na istu nepokretnosti (naravno, jedan ranije a drugi kasnije),
ne moe za oba da bude merodavno stanje katastra nepokretnosti u trenutku kada je
zahtev za upis primljen, jer e posle konane odluke po prethodno podnetom zahtevu
stanje u katastru da se promeni, te e kasnije podneti zahtev da se reava sa obzirom
na novo stanje, a ne s obzirom na stanje koje je postojalo u trenutku podnoenja
zahteva. Jedino u sluaju da termin "stanje katastra nepokretnosti" sa gledita ovog
kasnijeg zahteva podrazumeva kako stanje u bazi katastra nepokretnosti u pogledu

nepokretnosti i nosica prava na njoj, tako i postojanje toga ranijeg zahteva, ova odredba
bi mogla biti ispravno tumaena. U svakom sluaju, ovo je trebalo preciznije formulisati.
Zakon o dravnom premeru i katastru propisuje da e se u pogledu procesnih pravila
(tj.pravila postupka) za sve to nije regulisano ovim zakonom, primenjivati pravila
Zakona o optem upravnom postupku.
Tako, Zakon o dravnom premeru i katastru propisuje da se upis u katastar
nepokretnosti vri se, po pravilu, po skraenom postupku na osnovu priloenih isprava.
U sluaju kada se utvrdi da se na osnovu priloenih isprava ne moe odluiti po zahtevu,
moe se sprovesti ispitni postupak (sasluanje stranaka, uviaj, vetaenje i drugo).
Skraeni postupak i posebni ispitni postupak propisani su Zakonom o optem upravnom
postupku.

4.5.1. ODLUIVANJE O ZAHTEVU ZA UPIS

O upisu se odluuje reenjem.
Kada su ispunjeni uslovi propisani Zakonom o dravnom premeru i kada je zahtev u
skladu sa sadrinom podnete isprave, zahtev se usvaja i reenjem dozvoljava upis.
Ako uslovi za upis nisu ispunjeni, zahtev se reenjem odbija.
Postoje i dva sluaja kada se zahtev reenjem odbacuje, i to;
1. kada je doneta konana odluka o stvari po ranijem zahtevu stranke po ranijem
zahtevu za upis istog prava i na osnovu istih isprava odnosno dokaza
2. ako podnosilac zahteva u roku odreenom zakljukom Republikog geodetskog
zavoda neuredan zahtev ne uredi ili uz podnet zahtev ne priloi potrebne dokaze.
Reenje kojim se dozvoljava upis u katastar nepokretnosti sadri:

vrstu upisa,
vrstu stvarnog prava,
oznaenje nepokretnosti,
podatke o licu u iju korist se vri upis
odatke o upisanom prethodniku,
podatke o visini administrativne takse,
naknade za upis i drugo.

Reenje o odbijanju upisa u katastru nepokretnosti ili odbacivanju zahteva za upis

sadri:

podatke o zahtevanoj vrsti upisa,

vrsti stvarnog prava,
opisu nepokretnosti i licu iji se zahtev odbija, odnosno odbacuje,
razlozima za odbijanje upisa, odnosno odbacivanje zahteva,
podatke o visini administrativne takse, naknade za upis koja se vraa i drugo.

Reenje se dostavlja strankama u postupku upisa.

4.5.2. KONANOST I PRAVOSNANOST REENJA

Pre nego to se predje na objanjenje trenutka i naina upisa promena u katastar
nepokretnosti, potrebno je objasniti ulogu prvostepenog i drugostepenog organa u
postupku upisa, kao i kada reenje o upisu konano, a kada pravosnano.
Prvostepeni organ u postupku upisa je Republiki geodetski zavod, tj. u upravnim
poslovima dravnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja
katastra vodova, kao i njihovog odravanja u prvom stepenu reava Republiki
geodetski zavod.
Protiv reenja donetog u prvom stepenu (reenja Republikog geodetskog zavoda)
stranke mogu da izjave albu u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja (tj.
svaka stranka ima pravo da se ali na prvostepeno reenje u roku od 8 dana od dana
kada ga je primila) *11.
*11 Ranije je rok za albu iznosio 15 dana od dana dostavljanja reenja stranki, to
prodstavlja opti rok propisan Zakon o optem upravnom postupku. Sada je propisan
krai rok od 8 dana.
Drugostepeni organ u postupku upisa je ministarstvo nadleno za poslove prostornog
planiranja i urbanizma, t.j. ono reava po albama na reenja prvostepenog organa.
Ukoliko je stranka propustila rok za albu (nije izjavila albu), reenje o upisu je konano
protekom roka od 8 dana od dana kada je primila reenje.
Ukoliko je stranka izjavila albu, reenje o upisu je konano danom donoenja
drugostepenog reenja.
Izraz konanost reenja podrazumeva da se reenje vie ne moe napadati albom.
Konanou reenja stranka je iscrpela pravo na pravnu zatitu u upravnom postupku.
Medjutim, novim zakonom je propisano i pravo na sudsku zatitu. To je pravo na
pokretanje upravnog spora pred nadlenim sudom protiv drugostepenih odluka tj. odluka
Ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Dakle, pokretanje
upravnog spora je mogue samo protiv drugostepenih reenja, tj. samo u sluaju kada
se stranka alila na prvostepeno reenje, pa je po albi doneta drugostepena odluka. U
sluaju da je stranka propustila rok za albu, protiv konanih prvostepenih reenja se ne
moe pokrenuti upravni spor.

Posle donoenja sudske odluke iz upravnog spora, smatra se da je reenje

pravosnano. Pravosnano reenje je ono reenje protiv koga se ne moe uloiti alba u
upravnom postupku, niti se moe pokrenuti upravni spor.
Iz ovoga se moe zakljuiti da prvostepeno reenje, na koje nije uloena alba
(proputen je rok za albu) protekom roka od 8 dana postaje konano, ali istovremeno i
pravosnano, s obzirom da je osnovni uslov za pokretanje upravnog spora da su u
upravnom postupku upotrebljena redovna pravna sredstva (to je pravo na albu). A kad
stranka propusti da se ali, time nije iskoristila svoje pravo na redovnu pravnu zatitu u
upravnom postupku, pa nema pravo ni da pokrene upravni spor, kao vid sudske zatite
protiv konanih upravnih akata. Upravni spor, je prema Zakonu o upravnim sporovima,
doputen samo protiv drugostepenih upravnih akata*12.
*12 Upravni spor je dozvoljen i protiv prvostepenih upravnih akta protiv kojih nije
doputena alba (medjutim, protiv svih reenja Republikog geodetskog zavoda je
doputena alba) i dozvoljen je u sluaju "utanja uprave", tj. kada nije ni doneta odluka
u upravnom postupku.
Dakle, postoje dva mogue varijante:
1. DONETO PRVOSTEPENO REENJE, PRAVO NA ALBU, ZALBA ULOENA,
DONETO DRUGOSTEPENO REENJE KOJE JE KONANO (NEMA PRAVA NA
ALBU), DOZVOLJENO VODJENJE UPRAVNOG SPORA, DONETA ODLUKA IZ
UPRAVNOG SPORA, REENJE JE PRAVOSNANO (NEMA PRAVA NA ALBU NITI
PRAVA NA VODJENJE UPRAVNOG SPORA)
2. DONETO JE PRVOSTEPENO REENJE, PRAVO NA ALBU, ALBA NIJE
ULOENA, PRVOSTEPENO REENJE POSTAJE KONANO ALI I PRAVOSNANO
(NEMA PRAVA NA ALBU NITI PRAVA NA VODJENJE UPRAVNOG SPORA). *13
*13 Kao trea varijanta je "UTANJE UPRAVE" (NIJE DONETA NIKAKVA ODLUKA U
UPRAVNOM POSTUPKU), PRAVO NA UPRAVNI SPOR.
4.5.3. UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Upis u katastar nepokretnosti (pod kojim se podrazumeva i brisanje prava na
nepokretnosti vri se danom donoenja reenja (prvostepenog) kojim je upis dozvoljen.
Istovremeno se po slubenoj dunosti upisuje i zabeleba - zabeleba radi injenja
vidljivim da reenje o upisu nije konano*15. Ova zabeleba se brie po slubenoj
dunosti danom konanosti reenja, bez donoenja reenja o brisanju. Do konanosti
reenja donetog u prvom stepenu nee se odluivati po novom zahtevu za upis na istoj
nepokretnosti.
*15 Ovo je potpuno nova vrsta zabelebe. Po ranije vaeem zakonu, upis u katastar se
vrio tek protekom roka za albu (koji je iznosio 15 dana), odnosno danom donoenjem
drugostepen odluke po izjavljenoj albi (u praksi, upis se zaista vrio danom kada
prvostepeni organ primi drugostepeno reenje, ali sa naglaavanjem datuma donoenja
drugostepenog reenja, jer je od tog datuma reenje konano). Sada se upis vri sa
datumom donoenja reenja, uz stavljanje zabelebe koja ukazuje na to da reenje nije
konano. Medjutim, ovo novo reenje moe da stvori problem poveanja posla, jer se

rade dve dodatne radnje u odnosu na postupanje po starom zakonu: upis zabelebe
koja ini vidljivim da reenje nije konano i brisanje iste po konanosti reenja.
Protiv reenja donetog u prvom stepenu moe se izjaviti alba u roku od osam dana od
dana dostavljanja reenja. O albi na prvostepeno reenje odluuje drugostepeni organ ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Stranka se moe
odrei prava na albu, a do donoenja drugostepenog reenja moe povui izjavljenu
albu, izjavama koje se ne mogu opozvati.
Kada je na prvostepeno reenje izjavljena alba, upis u katastar nepokretnosti vri se i
na osnovu drugostepenog reenja kojim se dozvoljava upis ili kojim se brie upis izvren
prvostepenim reenjem. Upis se vri danom prijema drugostepenog reenja.
Kada se upravni spor vodi protiv drugostepenog reenja donetog u postupku osnivanja
ili obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog odravanja,
Zavod po slubenoj dunosti na nepokretnosti, odnosno vodu upisuje zabelebu radi
injenja vidljivim da je upravni spor pokrenut. Ova zabeleba radi injenja vidljivim da
reenje o upisu u katastar nepokretnosti, odnosno katastar vodova nije konano i
zabelebe da je protiv drugostepenog reenja donetog u postupku osnivanja katastra
nepokretnosti i osnivanja katastra vodova, odnosno njihovog odravanja, pokrenut
upravni spor, vri se bez donoenja reenja o brisanju. U ovom sluaju se upis u
katastar nepokretnosti vri na osnovu sudske odluke, danom prijema sudske odluke.
4.5.4. ZAKONITA I SAVESNA DRAVINA, BRISANJE DRAOCA I UPIS PRAVA
SVOJINE, UPIS PROMENE DRAOCA
Dravina draoca upisana u skladu sa pravilima o upis prava prema podacima katastra
zemljita (poglavlje 3.6) Zakona o dravnom premeru i katastru, smatra se zakonitom i
savesnom od dana upisa*18.

*18 Ovde treba objasniti pojam zakonite i savesne dravine. Savesni dralac je onaj koji
osnovano smatra da ima punovaan pravni osnov za dravinu stvarnog prava, ali je u
zabludi, jer on zapravo nije imalac prava iju sadrinu vri. Tako je savesni dralac onaj
koji je kupio stvar od lica koje u stvari nije vlasnik te stvari, opravdano verujui da
kupuje od vlasnika i da je kupovinom sada on postao vlasnik te stvari. Zakoniti dralac
onaj koji ima punovaan pravni osnov za sticanje stvarnog prava (pravni posao, odluka
dravnog organa ili druga injenica predviena zakonom). Opet se moe navesti isti
primer, da bi se najbolje uoila razlika i slinost. Naime, kod savesne dravine u prvom
planu je savesnost, dakle verovanje da se kupuje od vlasnika (u suprotnom dravina je
nesavesna). Kod zakonite dravnine akcenat je na postojanju punovanog pravnog
osnova (npr. da postoji punovaan ugovor o kupoprodaji sa tim lice koje u stvari nije
vlasnik), a pri tom nije bitno da li kupac zna ili ne zan da prodavac nije vlasnik. Tek kada
se istovremeno steknu oba uslova, tj. savesnost kupca i postojanje punovanog pravnog
osnova, dravina se smatra savesnom i zakonitom.
4.5.4.1. Brisanje draoca i upis prava svojine na parceli
Na zahtev zakonitog i savesnog draoca parcele, odnosno njegovog pravnog sledbenika
(lica na koje je po nekom pravnom osnovu steklo dravinu, reenjem o dozvoli upisa

izvrie se upis prava svojine na parceli u korist tog lica, pod sledeim uslovima
(kumulativno):
1. ako je od dana poetka primene katastra nepokretnosti proteklo tri godine
2. i ako tree lice u tom periodu ne podnese zahtev za upis prava svojine na
osnovu isprave za upis. *19
Upis se vri reenjem o dozvoli upisa prava treeg lica i brisanju draoca parcele. Ako
podneti zahtev za upis prava svojine na parceli u korist ranije upisanog draoca ili
njegovog pravnog sledbenika nije osnovan, donosi se reenje kojim se odbija upis.
Protiv reenja kojim se dozvoljava ili odbija upis moe se izjaviti alba u roku od osam
dana od dana dostavljanja reenja.
*19 Dakle, ovde je bitan samo protek roka (3 godine od poetka primene katastra
nepokretnosti), zahtev upisanog draoca i da neko tree lice u tom periodu ne podnese
zahtev da se upie kao vlasnik, na osnovu isprave koja predstavlja pravni osnov za upis
prava svojine. U stvari, ovo predstavlja skraenje roka za sticanje prava svojine
odrajem iz Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (koji se inae primenjuje kao
supsidijerni izvor za materijalno pravna pitanja koja nisu regulisana Zakonom o
dravnom premeru i katastru).
Ovde je u stvari naglaen znaaj upisa dravine u katastar nepokretnosti, jer je upisom
dravnine (tj. draoca) u katastra nepokretnosti, omogueno da savestan i zakoniti
dralac skrati rok od 10 godina predvien za sticanje dravnine zakonom o osnovama
svojinsko pravnih odnosa, na tri godine, Ovaj elemenat javnosti koji dravnina dobija
upisom u katastar nepokretnosti dakle omoguava da se jedno faktiko stanje koje je
trajalo due vreme (tj. da neko zaista "dri" parcelu, tj. da je u njenom posedu) po
proteku kraeg roka pretvori u pravno stanje (time da se taj dralac upie kao nosilac
prava svojine na toj parceli). Inae, odraj je po definiciji dravina stvari koja traje
odreeno vreme i na osnovu koje se stie pravo svojine. Bitno kod odraja je da sticalac
(onaj koji e stei pravo svojine na nekoj nepokrentosti na osnovu toga to je izvesno
vreme bio u njenoj dravini) ne izvodi svoje pravo od prethodnika (tkz. derivativno ili
izvedeno sticanje dravine), jer je njegova faktika vlast zapravo u suprotnosti sa
pravom svojine koje ima prethodnih. Odrajem se pravo svojine stie originarno, na
osnovu kvaliteta dravine (savesna i zakonita) i proteka roka (uz uslov da nema treeg
lica koje ima isprave podobne za upis prava svojine).
U sluaju da upisani dralac ili njegov pravni sledbenik dostave ispravu koja predstavlja
pravni osnov za upis prava svojine, ovaj upis e se izvrtiti reenjem o dozvoli upisa i
pre isteka roka od tri godine*20.

*20 Ovo je jasno, jer tada dralac ne stie svojinu odrajem, nego na osnovu isprave
koja predstavlja pravni osnov za upis.
Medjutim, u sluaju da je parcela u dravnoj odnosno javnoj svojini, brisanje draoca i
upis prava svojine, prava korienja, odnosno zakupa dozvolie se na jedino na osnovu
isprave kojom je pravo svojine, pravo korienja, odnosno zakupa steeno. Dakle,
pravila o upisu prava svojine umesto ranije upisane dravine ne vae ako je parcela u
dravnoj odnosno javnoj svojini, jer tada dralac u svakom sluaju mora da poseduje
ispravu kojim stie pravo svojine.

4.5.4.2. Upis promene draoca

Na nepokretnostima na kojima je u postupku osnivanja katastra nepokretnosti upisan
dralac, pre proteka roka od tri godine od dana poetka primene katastra nepokretnosti,
dozvolie se promena draoca na osnovu reenja o nasleivanju ili ugovora o
doivotnom izdravanju. Ovde je naglaeno da je to mogue pre proteka roka od 3
godine, jer ako je prolo vie od tri godine od dana poetka primene katastra
nepokretnosti, nee se vriti upis promene draoca, ve e se na osnovu istih isprava u
korist pravnog sledbenika upisanog draoca (a to je upravo lice koje je nasledilo
upisanog draoca ili lice koje je zakljuilo ugovor o doivotnom izdravanju sa upisanim
draocem koji je umro) izvriti upis prava svojine.
Na objektima i posebnim delovima objekata, osim promene na osnovu reenja o
nasleivanju ili ugovora o doivotnom izdravanju, dozvolie se promena draoca i na
osnovu druge isprave za upis, shodnom primenom optih uslova za upis*21. Opti uslovi
za upis su postojanje:
1) upisane nepokretnosti;
2) upisanog prethodnika;
3) isprave za upis,
pri emu se upisanim prethodnikom smatra upisani dralac objekta ili posebnog dela
objekta.
*21 Ovo ne odnosi na upis promene draoca na parceli, ve samo na objektu i posebnim
delovima objekta. Inae, ovo je novima u Zakonu o dravnom premeru i katastru, jer se
do sada nije vrio promet dravine i promena upisanog draoca u katastru na osnovu
bilo koje isprave za upis koja ispunjava opte uslove za upis, ve je promena upisanog
draoca vrena samo na osnovu reenja o nasledjivanju
Kada nema uslova za upis stvarnog prava u postupku odravanja katastra nepokretnosti
(zahtev savesnog i zakonitog draoca, protek roka od 3 godine od poetka primene
katastra nepokretnosti i nepostojnje zahteva treeg lica za upis na osnovu isprave za
upis) dozvolie se upis draoca prilikom provoenja promene nastale izgradnjom,
rekonstrukcijom, dogradnjom, deobom ili spajanjem objekata, odnosno posebnog dela
objekta, kao i dalja promena draoca kada su ispunjeni opti uslovi za upis stvarnih
prava (upisana nepokretnost, upisani prethodnih, isprave za upis).

4.5.5. BRISANJE UPISA KOJIM JE ISTEKLA VANOST

Oroeni upisi i upisi kojima je istekla vanost briu se po zahtevu stranke ili po slubenoj
dunosti. Oroen upis je npr. predbeleba.
. *22.
*22 Predbeleba je upis kojim se uslovno stiu, prenose, ograniavaju ili prestaju
stvarna prava na nepokretnostima. Predbeleba se vri na osnovu isprave za upis koja
ne ispunjava uslove za konaan upis stvarnih prava, i to:
1) ako privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu ne sadri izjavu o
dozvoli upisa, a ta izjava nije data ni u posebnoj ispravi;
2) ako je izjava o dozvoli upisa uslovna ili oroena, a uslov i rok nisu ispunjeni;
3) ako javna isprava nije postala pravnosnana;
4) ako nadleni organ u javnoj ispravi odredi upis predbelebe.
Predbeleba se upisuje i na osnovu isprave za upis u kojoj je nepokretnost na koju se
predbeleba odnosi odrediva, ali nije potpuno i tano odreena.
Predbeleba se upisuje na rok do 90 dana ili na rok koji je naveden u javnoj ispravi.
Predbeleba se opravdava otklanjanjem smetnji za upis stvarnih prava koje su postojale
u trenutku upisa predbelebe, odnosno naknadnim dostavljanjem dokaza o ispunjenju
uslova ili roka za upis stvarnih prava. Opravdanjem, predbeleba postaje upis stvarnih
prava, sa dejstvom od trenutka upisa predbelebe.
Predbeleba se brie reenjem po slubenoj dunosti ili po zahtevu stranke, ako ne
bude opravdana u roku.

Upis kome je istekla vanost je npr. zabeleba maloletstva.

Pod upisima kojima je istekla vanost smatra se i brisanje zabelebe radi injenja
vidljivim da reenje o upisu u katastar nepokretnosti nije konano i zabelebe da je
protiv drugostepenog reenja donetog u postupku osnivanja katastra nepokretnosti i
osnivanja katastra vodova, odnosno njihovog odravanja, pokrenut upravni spor.
Brisanje ovih upisa se vri bez donoenja reenja o brisanju. *23.
*23 Ovde se ponovo javlja problem usled nedoreenosti zakona, koji se odnosi na
brisanje ove dve vrste zabelebi bez donoenja reenja o brisanju. Reenje je ponovo

preputeno informatikim reenjima, umesto da informacioni sistem slui da omogui

funkcionisanje neega to je ve detaljno zakonom ureeno.

4.5.6. ISPRAVLJANJE GREAKA U ODRAVANJU KATASTRA NEPOKRETNOSTI

Ispravljanje greaka u odravanju katastra nepokretnosti

U postupku odravanja katastra nepokretnosti Republiki geodetski zavod po slubenoj
dunosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrene greke, nedostatke i propuste u
podacima o nepokretnostima. Dakle sve greke vezane za podatke o
nepokretnostima se ispravljaju po zahtevu stranke ili po slubenoj dunosti, o emu se
donosi reenje protiv koga se moe izjaviti alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja.
Greke, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima,
mogu se ispraviti u roku od 3 godine od dana upisa u odravanju katastra nepokretnosti
(ako je pravo upisano u postupku odravanja katastra nepokretnosti), ili u roku od 3
godine od dana poetka primene katastra nepokretnosti (ako je pravo bilo upisano pre
poetka primena katastra nepokretnosti, npr. pravo je bilo upisano u zemljinoj knjizi i
preneto je u katastar nepokretnosti). O ispravci Republiki geodetski zavod donosi
reenje, protiv koga se moe izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja
reenja.

Navedena ispravka se nee izvriti ako nema saglasnosti lica koje je posle pogrenog
upisa, upisalo svoje stvarno pravo smatrajui podatke katastra nepokretnosti istinitim i
potpunim, u skladu sa naelom pouzdanja*24.
*24 Ovaj izuzetak moe da se objasni kroz sledei primer, a koji se deavao u praksi:
(. .
, ,
,
). 3 (
, .
), ,
.
, ,,,, .
. ( ,, ,,
. , ,
)
. , ,
. ,
(
3 . . )
, .
( , .
),
, .
, ,

 ,
, ...
Inae, ako je proao rok od 3 godine od dana upisa prava, tj. od dana poetka primene
katastra nepokretnosti, greke vezane za prava na nepokretnostima se vie ne mogu
ispravljati ni po slubenoj dunosti ni po zahtevu stranke (ak ni ako ima saglasnosti
novoupisanog lica), ve bi tada to bilo mogue samo na osnovu sudske presude.

5. -


5.1

Zakon o dravnom premeru i katastru definie da se Geodetsko-katastarski
informacioni sistem sastoji se od podsistema koji sadre podatke i servise podataka
osnovnih geodetskih radova, katastra nepokretnosti, adresnog registra, registra
prostornih jedinica, registra geografskih imena, katastra vodova i topografskokartografskih podataka, kao i drugih podataka.
Pomenuti zakon definie principe i razvoj geodetsko-katastarskog informacionog
sistema.
Geodetsko-katastarski informacioni sistem obezbeuje prikupljanje, upravljanje,
odravanje, pristup i korienje podsistema iz lana 157. ovog zakona, na principima:
1) voenja podataka na jednom referentnom mestu i omoguavanja pristupa
i razmene na razliitim nivoima u okviru Zavoda;
2) voenja kao metapodataka informacija o podacima i servisima koje
opisuju i omoguavaju njihovo pronalaenje;
3) definisanja podataka i servisa potujui nacionalne i meunarodne
standarde;
4) omoguavanja korisnicima izvan Zavoda pristup jasno prikazanim
podacima preko web servisa;
5) omoguavanja izdavanja dokumenata u elektronskom ili drugom obliku;
6) obezbeenja usluga elektronskog poslovnog prometa za korienje
podataka i servisa koji zahtevaju novanu naknadu;
7) obezbeivanja mera zatite informacionog sistema u svim fazama
funkcionisanja.

1.

, ,



.

5.2.

.
() , ,

.
, ,
, ,
.
:
,
() ,
,
,
:
,
,
,


( ) 1971.
.
90-
P .
,
MS DOS,
.


.

90- , Windows , GeodIS KN

,
.
(
)
CAD .
MapSoft,
,
,
. ,
,
ArcGIS -ESRI,
.

Pisarnica,
. , ,
,
,
.
2003.
,
GeoMedia, , ,

, , .

, ,
.
2002.

.
,
, .

5.3

START

PRIJAVLjIVANjE NA SISTEM

IZBOR AKTIVNOSTI

POSTUPAK
IZRADE I ODRAVANJA

RAZGLEDANjE I
DISTRIBUCIJA

ADMINISTRACIJA
SISTEMA

UNUTRANjA KONTROLA,
NADZOR I VERIFIKACIJA

BAZE PODATAKA

KATASTARSKI ELABORAT
KATASTARSKI PLANOVI
KATASTARSKI OPERAT
ADRESNI REGISTAR

2.1

;
;
;



, ,





( )
, ,


.

 Backup & Restore

. .

5.4 ( )
INICIJALIZACIJA ZAHTEVA

SADRAJ
ZAHTEVA

OCENA
ZAHTEVA

FUNKCIJE SISTEMA

Database

TEHNIKI DEO
POSTUPKA

REAVANjE U
PRVOM STEPENU

2.2
5.4.1

5.4.1.1
-
- , ,
-
-
-
-
5.4.1.2
- ( )
:
o ()
o
o
o
-

5.4.2.2
-
-
-
-
-
5.4.2.3
-
o
o
-
-
5.4.2.4
-
- ( - )
-
o ?
o ?
o ?
o ? =>

- =>
5.4.2.5 ,
-
o , ,

o
/

-
-
-
-
5.4.2.6 1.
- ( )
-

5.5.
POSLOVNI PROCESI U SKN

KATASTAR
NEPOKRETNOSTI

KATASTAR
ZEMLjITA

ADRESNI
REGISTAR

IZRADA DKP
IZRADA OPERATA

ODRAVANjE KN

ODRAVANjE KZ

ODRAVANjE AR

KATASTARSKI INFORMACIONI SISTEM

2.3.

,
-
,
,
,
.
, ,

.

5.6

:
,
EU,
, a
.
: USD 39,514,000
:
USD 30,000,000
:
USD 9,514,000
: 2004 - 2010
:



,
, ,
:
CARDS, , 3 ,
EUR 9,000,000
, ,
3 , EUR 2,800,000
, , 4
, EUR 2,000,000
, , 5 ,
EUR 1,500,000
, , 1 ,
EUR 470,000
, , 1 , USD 382,400