ELEKTRONSKO UENJE BAZIRANO NA CLOUD PLATFORMAMA E LEARNING BASED ON CLOUD PLATFORMS

Borivoje Miloevi1, Slobodan Obradovi2 Visoka tehnika kola strukovnih studija, Ni 2 Matematiki institut SANU, Beograd novih Web 2.0 alata su blogovi, vikiji, RSS fidovi, podkastovi, meap veb sajtovi i dr. Mogunost uspostavljanja asinhrone nastave na daljinu iznedrila je tzv. virtuelne uionice, gde uenici i nastavnici komuniciraju putem interneta na specijalnim Web portalima, pristupajui namenski napravljenim nastavnim materijalima i diskutujui na mrei u grupama oformljenim po uzoru na odeljenja. Elektronsko uenje se kretalo kroz niz razliitih faza - od obuka zasnovanih na raunaru, preko sistema za upravljanje uenjem pa do sveobuhvatnih sistema za upravljanje razliitim kursevima i obukama. Meutim, sada ve zahvata iroki spektar aplikacija i aktivnosti. Postoji itav niz faktora u smislu mapiranja razvoja okruenja za elektronsko uenje ukljuujui sledee [1], [2]: U toku razoja posebnih softverskih aplikacija za elektronsko uenje, poznatijih kao sistemi za elektronsko uenje (Learning Management Systems LMS) ili sistemi za upravljanje njegovim okruenjem (Managed Learning Environments MLE), nastaje njihova evaluacija od ranih LMS_ova pa sve do aplikacija koje sada svoje LMS nude u jedinstvenim paketima proizvoda. LMS sistemi su sloene alatke koje omoguuju kontrolisanu distribuciju multimedijalnih sadraja, ka svim ili samo odabranim korisnicima - uenicima prijavljenih na kurseve elektronskog uenja. Oni dozvoljavaju praenje i prouavanje lekcija na bazi takozvane ispreturane knjige - Scrambled Book ali i rezultate testova, pa i njihovu beleku u bazu uenikih dostignua. LMS sistem, slika 1, mora da bude standardizovan, odnosno treba da podrava SCORM (Sharable Content Object Reference Model) koji predstavlja skup standarda i pravila za uenje zasnovano na Webu. SCO predstavlja osnovni materijal koji se isporuuje korisniku - ueniku. Jedan SCO se obino sastoji od vie datoteka (html, flash, video i audio, interaktivni mediji...) koje uenik prati kao obine ili interaktivne lekcije, a moe predstavljati i razliite vrste testova. Osnovne jedinice uenja i jedinice instrukcija se poinju razlikovati od tradicionalnih modela nastave, koje se sada organizuju u manje ali vie ciljane module (learningware). Portali se iroko prilagoavaju elektronskom uenju. Upros sve vanije uloge ogromnog spremita podataka na Web_u, u okviru tehnike infrastrukture elektronskog uenja vrlo je malo objekata uenja i nastavnog sadraja koji se mogu nai unutar njih.

Sadraj: - U radu se govori o primeni jedne nove tehnologije Cloud raunarstva na sistem elektronskog uenja do skora baziranog na skupu web aplikacija kojima korisnici pristupaju putem web pretraivaa na svojim raunarima. Korisnici mogu, na osnovu svojih autorizacija i sistema LMS-a (Learning Management System) za upavljanje uenjem, pristupati aplikacijama elektronskog uenja sa bilo kog raunara, a uobiajeno je da se ovakvi sistemi instaliraju na web serverima koji se nalaze u kolama, fakultetima, univerzitetima itd, ili nekoj drugoj organizaciji. Oni pri tome pruaju mogunost kreiranja kurseva za elektronsko uenje koji tako postaju mesta za postavljanje i deljenje nastavnog materijala, publikacija i gradiva, online diskusije, predavanja i obrazovanja kadrova, predaju seminarskih, diplomskih i drugih radova itd. Abstract: - This paper discusses the application of a new technology in Cloud computing system of electronic learning until recently based on a set of web applications that users access through a web browser on their computers. Users can, by virtue of its authorization system and LMS (Learning Management System), elearning applications accessed from any computer, and it is common to these systems are installed on web servers that are located in schools, colleges, universities, etc., or any other organization. They thereby provide the ability to create e-learning courses, which thus become sites for posting and sharing of teaching materials, publications and materials, online discussions and lectures, teach seminars, graduation and other works, etc. 1. UVOD Elektronsko uenje je pojam koji se koristi da opie korienje Web i drugih internetskih tehnologija u smislu pruanja mogunosti nastave i uenja na daljinu. Sline karakteristike imaju i mnogi drugi servisi, kao ecommerce, e-bankarstvo i e-Government. Elektronsko uenje je vrlo irok pojam, koji obuhvata sve metode i tehnike za uenje uz pomo raunara i Interneta. Poeci elektronskog uenja vezani su za pojavu jeftinih linih raunara (krajem 80-tih godina XX veka) i irenje interneta. U poetku se raunari koriste za pravljenje i reprodukciju multimedije - projektuju se lekcije koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili filmske zapise, ali i interaktivni obrazovni materijali i testove znanja i vetina koji se distribuiraju na disketama i CD-ovima. Tako se, poetkom XX veka, elektronskim uenjem omoguava i promovie aktivna uloga uenika u procesu nastave, grupno uenje i dostava multimedijalnih materijala na razliite platforme (raunar, mobilni telefon...). Primer

99

Traffic analysis Brute-force attack

dogaja od strane hakera. Curenje informacija zloupotrebom komunikacionog kanala. Pokuaj da se sa svim moguim kombinacijama otkrije ona korektna. Tabela I. Osnovni rizici

Slika 1. Transformacija operativnih podataka Akvizicija i distribucija resursa uenja se takoe naglo uveava, zauzimajui svoje mesto u distribuiranoj infrastrukturi u kojoj se sadraji i metapodaci dele na razliite lokacije. Tehniki sistemi koji podravaju tok i poslove upravljanja znanjem sve su konvergentniji u zahtevima koji treba da prue sve potrebne resurse za ovakve sisteme uenja. Trenutno, konteksti izvedeni iz LMS baze znanja mogu se primeniti samo unutar LMS_a i ne dele se van aplikacije. Kada je kontekst obezbeen odreenom infrastrukturom, kontekstualizaciju informacija dele svi resursi. Sigurnost, digitalni identitet i upravljanje pristupima (autorizacija - ovlaenje, autentinost, i upravljanje pristupom) je bolna taka u mnogim organizacijama za elektronsko uenje, koje su u potrazi za odgovarajuim standardima koji se mogu realizovati preko poslovnih sistema i izmeu institucija. Svaki korak interakcije izmeu dva sistema zahteva nezavisan identitet i pristup upravljanja zahtevima. Konano reenje e biti prilino zamreno, zahtevae niz standarda, detaljnu analizu interakcija i odgovarajue standarde koji e se primenjivati na svakom koraku, i podrku za pravne, socijalne i ekonomske okolnosti za njihovu primenu. Osnovni rizici koji se u ovom sluaju mogu javiti dati su u tabeli I [3]. Confidentiality Violation Integrity Violation Denial of Service Illegitimate use Malicious program Repudiation Masquerade Neovlaeni korisnik dobija pristup sistemu za E-uenje Neovlaeni korisnik ime prednost pristupa i dovodi u eljeno stanje sistem za E-uenje. Prevencija legitimnih prava pristupa ometanjem prometa tokom transakcija meu korisnicima sistema E-uenja. Iskoriavanje privilegija legitimnih korisnika. Linije koda koje tete druge programe. Negiranje uestvovanja korisnika u bilo kojoj transakciji dokumenata. Nain ponaanja koji skriva istinu

Brojne institucije zapaaju da mnogi servisi podravaju razliite razvojne domene ( biblioteke, elektronsko uenje, administracija..), koji nisu specificirani za svaki domen ponaosob. Pitanje je, da li ovi servisi mogu biti zajedniki za vie domena? Zato usvajanje i razvoj nove infrastrukture ne mora nuno dovesti do transformacije u uenju, obrazovanju i usavravanju, ve samo do obezbeenja ovih nabrojanih resursa i uslova.

2. CLOUD I ELEKTRONSKO UENJE U ovo moderno doba, brojne nove tehnologije uvode se iz dana u dan i ine ljudski ivot lakim. Web bazirane tehnologije danas imaju veliki doprinos u smanjenju rutinskog rada koji korisnici moraju uloiti radi dobijanja potrebnih informacija. U isto vreme, mnoge institucije i univerziteti uvode nove kurseve koji pruaju znanja o ovim tehnologijama i ine da se oni lako sa njima nose. Meutim, ove institucije uglavnom su suoene sa nedostatkom iskusnih nastavnika koji bi drali ove tehnike kurseve za svoje studente ili neke druge korisnike. Da bi prevazili ovaj problem, one uvode online uslugu obrazovanje za itav niz razliitih kurseva, bazirane na Internet platformi. Cloud computing u sutini predstavlja vrlo fleksibilnu, ekonominu, user friendly proverenu platformu, iji je osnovni zadatak isporuka i pruanje poslovnih ili potroakih IT usluga putem Interneta. Resursi Cloud sistema se razvijaju vrlo rapidno, zajedno sa svim procesima, aplikacijama i servisima pribavljenim na zahtev, bez obzira na lokaciju korisnika ili ureaja u okviru irokopojasne Internet mree. Oni predstavljaju veliki bazen lako iskoristivih i dostupnih virtualizovanih resursa ( kao to su hardver, razvojne platforme i / ili usluge). Ta sredstva mogu biti dinamiki rekonfigurisana da se prilagode promenjivoj skali optereenja, ime se takoe postie optimalno iskorienje resursa. Cloud computing klijenti mogu koristiti jedan ili vie usluga Cloud raunarstva na temelju njihove poslovne potrebe. Gartner i Forrester1 nude sledee definicije: "Oblast raunarstva u kojoj se veoma skalabilni informatiki kapaciteti obezbeuju u vidu usluge isporuene putem interneta brojnim eksternim korisnicima", kao i "Standardizovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja preko Interneta hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ije se usluge naplauju na bazi ostvarene potronje."Postoji mnogo naina za pristup klijenata Cloud raunarstvu kroz razne oblike. Hardverski ureaji poput PDA, mobilnih telefona, standardnih raunara,
1

Gartner i Forrester su vodee kompanije na svetu za istraivanje i pruanje usluga u okviru informacionih tehnologija.

100

prenosnih raunara, i softverskih aplikacija kao to su naprimer Web preglednici ili brauzeri. Cloud raunarstvo, slika 2, postaje najpopularnijia platforma na svim poslovnim sektorima danas, jer to pomae punom smanjenju trokova koritenja softverskih aplikacija i hardvera.
KORISNIK
Zahtevi Internet tehnologije Servis bazirana Rezultati Merila korienja

toga, jasno je da privatni Cloud moe da obezbedi manje kanjenje informativnog sadraja od javnih Cloud tokom perioda najjaeg saobraaja. Mnoge organizacije prihvataju i javni i privatni Cloud computing integriui dva modela u hibridni Cloud, slika 4.
MODELI: privatni zajedniki javni hibridni

MODELI ISPORUKE:

Softver kao servis SaaS

Platforma kao servis PaaS

Infrastruktura kao servis IaaS

Scalabilna, Deljiva, Automatizovana I Lako implementirana tehnologija

PROVAJDER

Self - servisi na zahtev OSNOVNE KARAKTERISTIKE: besprekoran mreni pristup i poboljana elastinost mree redukovanje resursa nezavisno od lokacije i servisi procene

Slika 2. Kljuni atributi Cloud raunarstva Ovakav model se sastoji od pet kljunih karakteristika, tri servisna modela i etiri modela prema klasifikaciji. Na slici 3, prikazan je detaljan dijagram Cloud poslovnog modela sa komponentama koje su neophodne za njegovo funkcionisanje, kao i sa modelima i nainima isporuke Cloud usluga krajnjim korisnicima. I javni i privatni Cloud modeli su sada u upotrebi. Dostupni sa svakome sa Internetom, javni modeli ukljuuju Infrastrukturu kao servis (IaaS - Infrastructure as a Service), Softver kao servis (SaaS - Software as a Service) Cloud kao to je IBM LotusLive, Platformu kao servis (PaaS - Platform as a service) Cloud kao to je IBM Raunarstvo na zahtev, i Bezbednost i zatita podataka kao servis (SDPaaS) Cloud kao to je naprimer IBM Menedment servis. IaaS je najnii sloj u mrenom okruenju. Korisnik moe zahtevati obezbeenje standardnih servisa, ukljuujui raunarsku snagu i resurse za memorisanje podataka. On postavlja ove resurse u virtualno okruenje i na taj nain obezbeuje potrebnu raunarsku snagu i resurse, nezavisno od snage svojih ureaja. PaaS predstavlja vii nivo apstrakcije. Slui za obezbeenje razvojnog okruenja, okruenja za testiranje, serverse platforme i druge servise, gde korisnici mogu razvijati aplikacije bazirane na Internetu kao i ostale serverske servise. SaaS je model za distribuciju softvera, dizajniran za isporuke na Web_u, kog korisnici mogu postavljati i pristupati mu preko Internet hostinga. SaaS provajderi trae da grade informacije za itavu mrenu infrastrukturu, softver, hardver, operativnu platformu i odgovorni su za implementaciju svih servisa za odravanje i ostalih servisa. Privatni Cloud poseduje i koristi jedna organizacija. On nudi mnogo istih pogodnosti kao i javni Cloud, ali daju vlasniku organizacije veu fleksibilnost i kontrolu. Osim
OSNOVNI ELEMENTI:

virtuelizacija mrena tehnologija servisno orijentisana arhitektura brauzer kao platforma

distribuirano raunarstvo irokopojasna mrea besplatan softver otvorenog koda slaganje na nivou srvisa

autonomni sistemi WEB 2.0 zasnovan na Web aplikacijama pomono raunarstvo

Slika 3. Kljuni atributi Cloud raunarstva

Slika 4. Hibridni cloud. [4] Elekrtonsko uenje bazirano na Cloud tehnologiji je podskup Cloud raunarstva primenjenog na podruje obrazovanja. Ono predstavlja budunost za razvijanje tehnologije i infrastrukture elektronskog uenja. Elekrtonsko uenje bazirano na Cloud-u ima sve potrebne resurse, kao to su hardver i softver za poboljanje tradicionalne infrastrukture za uenje, slika 5. Poto su obrazovni materijali za sisteme elektronskog uenja virtualizovani u Cloud serverima, ovi materijali postaju dostupni za korienje studentima i drugim obrazovnim institucijama i poduzeima. Postoje dva vana Cloud okruenja koja studentima i drugim korisnicima nude iroku lepezu usluga za elektronsko uenje: virtualno - VLE (Virtual Learning Environment) i lino - PLE (Personal Learning Environment).

101

SERVISI SaaS

Poslovne aplikacije kreiranje

Upravljaki resursi Softverski resursi

PaaS

isporuka edukaciona platform a procena uenja upravljanje uenjem korisnik

IaaS

ne moraju vie da izvravaju teke poslove prilikom izvravanja aplikacija. Mrea raunara koje Cloud kreira obavlja te poslove umesto lokalnih raunara. Hardverski i softverski zahtevi na strani korisnika se smanjuju. Jedina stvar koju korisnik raunara mora da ima, da bi mogao da radi u Cloud sistemimu je softverski interfejs, koji moe biti obian Web Brouwser, dok Cloud raunarska mrea obavlja sve ostalo, slika 7.
kolska mrea

Cloud raunarstvo

Cloud memorija

korisnici - klijenti

Slika 5. Arhitektura e-learning Cloud-a VLE je jednostavno term korien da reprezentuje interaktivni sistem elektronskog uenja, gde se studenti i drugi korisnici suoavaju sa uionicom, gradivom i predavaem pomou raunarskih aplikacija i pomoi sa Web platforme. Glavna prednost je mogunost uestvovanja hvatanja mnogih kurseva i predavanja u isto vreme, tako da se kreira bolje okruenje za instruktore i studente koji se onda mogu kretati od jednog do drugog kursa, onako kako oni ele. PLE, slika 6, je jednokorisniki sistem za interaktivno elektronsko uenje koji omoguuje korisnicima da upravljaju svojim nainom uenja. PLE se uglavnom koristi da integrie WEB 2.0 tehnologije kao Wikis, blogove, online materijala, online socialne zajednice, sa nezavisnim uenicima. PLE nudi korisnicima irok rang usluga, a neke od njih su: 1) Korisnik moe urediti svoje ciljeve uenja u svoj vlastiti sistem za elektronsko uenje. 2) Korisnik moe upravljati sistemom za elektronsko uenje i preko organizovanja materijala za uenje i preko upravljanja svim procesima u sistemu. 3) Korisnik moe komunicirati u procesu uenja sa drugim korisnicima u istom sistemu za elektronsko uenje.
nodovi

memorija

Slika 7: Prikaz korienja Cloud-a od strane korisnika. [4] 3. OKVIRI ZA ELEKTRONSKO UENJE BAZIRANI NA CLAUD PLATFORMI U principu postoje tri sloja koja grade na Cloud platformi zasnovano elektronsko uenje, slika 8. Osnovni sloj [6] elektronskog uenja deli IT infrastrukturne resurse i konektuje ogromne sistemske rezerve da bi obezbedio potrebne servise.

Slika 8. Na Cloud platformi zasnovano elektronsko uenje Cloud raunarstvo dozvoljava hardverskom sloju da radi slino kao Internet, da ini deljivim hardverske resurse i pristupa resursima podataka na siguran i skalabilni nain. Tehnologija virtuelizacije odvaja fiziki hardver od operativnog sistema, koja moe u jednom trenutku na odgovarajuem serveru smanjiti snagu memorijskog kapaciteta i reintegrisati ga, da bi se obezbedila korisnost i fleksibilnost IT resursa na celoj mrei. U drugu ruku, mora obezbediti zajednike interfejse za integraciju Cloud raunarstva visoke skale, koje bi omoguilo publikakciju

Slika 6. Konceptualni model oPLE sistema (Wilson et al., 2007) U cloud computing sistemu postoji znaajan napredak u radu sa sadrajem elektronskog uenja. Lokalni raunari

102

raunanja. Osnovni sloj obezbeuje potrebne hardverske resurse za sloj platforme pa ih korisnik moe koristiti kao svoje lokalne. Sloj platforme podrava organizaciju hardverske snage, brine o zadacima memorisanja podataka, razvoja softverskog i raunarskog okruenja, i radi na zadacima kompletiranja originalnog masovnog skladita podataka, procesiranja poslovne inteligencije. Korisnik moe izabrati ureaj ili itav niz ureaja u zavisnosti od kompleksnosti potrebnog konteksta. Tehnologija virtuelizacije dozvoljava da platforma poseduje visok nivo fleksibilnosti.

Aplikacioni sloj Cloud_a za elektronsko uenje obezbeuje kolama i univerzitetima aplikacioni softver i potrebne servise. Okruenje Cloud_a za elektronsko uenje doputa korisniki orijentisane i svuda prisutne adaptivne hardverske resurse, raunarsko okruenje i lepezu softverskih servisa. U ovom okruenju korisnik moe transparentno pristupiti svim digitalnim servisima u bilo koje vreme i bilo gde. Korisnik moe dobiti na raspolaganje potrebnu mreu i raunarske servise vrlo jednostavno i sa svake pozicije. Informacioni prostor i fiziki prostor se dalje integriu zbog poveanja sposobnosti raunanja. Detaljna arhitektura Cloud platforme prikazana je na slici 9.

Slika 9. Architektura kompjuterskog Cloud sistema elektronskog uenja (eLC2) [7] 4. OSNOVNI USLOVI SIGURNOSTI: Neki od osnovnih zahteva vezani za upotrebu i sigurnost upotrebe Cloud platformi, pogotovo za ovako osetljiva pitanja elektronskog uenja, mogu se prikazati u okviru sledeih teza: Mogu se izgubiti fiziki uslovi sigurnosti Cloud modela za elektronsko uenje ako kompanije nemaju dovoljno znanja ili kontrole nad radnim resursima kada oni dele raunarske resurse sa nekom treom kompanijom. To se moe dogoditi i u kolama i fakultetima, tamo gde ovo potrebno znanje ne postoji. U veini sluajeva, kompanije zlostavljaju svoja prava kada koriste Cloud servise. Tako je mogue korienje podataka od stranih institucija. U veini sluajeva projektanti Cloud servisa ne prate kompatibilnost sa drugim projektantima. Tada se javlja problem kada institucija prelazi sa jednog Cloud sistema na drugi. Kada provajderi elektronskog uenja koriste Cloud resurse, javlja se pitanje ko e kontrolisati procedure autentifikacije. Obino korisnici samo imaju svoje encryption/decryption kljueve. Cloud provajderi moraju obezbediti integritet podataka autorizovanim transakcijama - transfer, memorisanje i oporavak podataka. Za ovaj problem Cloud provajderi moraju pratiti standarde da bi bili sigurni u reavanju ovog pitanja. Cloud provajderi moraju obezbediti jasne odgovore kako se line korisnike informacije mogu koristiti i kako se moe onemoguiti njihovo curenje prema treim licima i neautorizovanim korisnicima.

5. POGODNOSTI PRIMENE CLOUD SISTEMA Za korisnike postoji veliki broj prednosti upotrebe ovog sistema: Manji trokovi, korisnici sistema za elektronsko uenje ne moraju da imaju raunare visokih performansi da bi pokretali svoje aplikacije. Njih bezbedno pokreu sa Cloud platforme, a usluge se plaaju na pay-as-you-go osnovi. Fiksni meseni trokovi su niski jer Cloud computing mree koriste prednost koju donose velike brojke milioni korisnika, i niski trokovi funkcionisanja kao kod informatikih centara kojima se upravlja sa neke druge lokacije. Nije potrebna poetna investicija u IT, to je posebno privlano malim i srednjim prosvetnim ustanovama, preduzeima i tek osnovanim firmama, a poto se

103

aplikacije procesiraju na Cloud platformi, klijentske maine ne mogu kreirati probleme pri njihovom radu. Poto se aplikacije za elektronsko uenje vrte na snanim Cloud serverima, softver se automatski apdejtuje sa Claud izvora. Nema potrebe da se instaliraju i odravaju serveri, upravlja nadgradnjom ili da se brine o tome da li je softver kompatibilan sa hardverom. Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija. Studenti i drugi korisnici imaju brojne prednosti korienjem Cloud_a za elektronsko uenje. Mogu pokrenuti on-line kurseve, prisustvovati on-line ispitima, dobijati povratne informacije od profesora i instruktora i slati svoje projekte i seminarske radove njma na ocenjivanje. Sistem se moe lako prilagoditi potrebama vie korisnika ili dodatnih usluga ili se moe smanjiti aktivnosti kad potranja za uslugama sezonski opadne. Ako se neki od fontova i formata dokumenata ne otvaraju ispravno na drugim ureajima korisnici Cloud sistema ne moraju da brinu o tom problemu jer se takvi dokumenti sada otvaraju izravno sa Cloud sistema. Zato postoji mogunost pristupa dokumentima i karakteristikama sa bilo koje maine umesto vezanosti za odreeni ureaj. Sistem se moe proiriti, a ne mora da se nabavlja, to je korisno nekim kompanijama koje se tek razvijaju.

brzo prueni korisnicima na upotrebu, a sa minimalnim intervencijama ili akcijama od strane pruaoca usluga. Prednosti ovakvih reenja u e-uenju su nesporne i za korisnike i za predavae koji pripremaju kurseve. ZAHVALNICA Izrada rada je podrana projektom III 44006 Ministarstva obrazovanja i nauke REPUBLIKE SRBIJE. LITERATURA [1] www.microsoftsrb.rs/.../Elektronsko_ucenje.pdf [2] Blinco K., Mason J., McLean N., Wilson S., Trends and Issues in E-learning Infrastructure Development, Prepared on behalf of DEST (Australia) and JISC-CETIS (UK), Version 2, 19 July 2004. [3] Barik N., Karforma S., Risks and remedies in Elearning system, International Journal of Network Security & Its Applications (IJNSA), Vol.4, No.1, January 2012 [4] http://images.google.com/images?hl=sr&source=hp &q=cloud+computing&gbv=2&aq=f&aqi=g10&aql= &oq=&gs_rfai= [5] Kumar G., Chelikani A., Analysis of security issues in cloud based E-learning, 2011., MAGI23, University of Boracs, Sweden [6] Madan D., Pant A., Kumar S., Arora A., E-learning based on Cloud Computing, International Journal of Advanced Research in Computer Science and Software Engineering, Volume 2, Issue 2, February 2012. [7] Rajam S., Cortez R., Vazhenin A., Bhalla S., ELearning Computational Cloud (eLC2): Web Services Platform to Enhance Task Collaboration, 2010., IEEE/WIC/ACM International Conference on Web Intelligence and Intelligent Agent Technology, University of Aizu, Fukushima, Japan [8] Masud A. H., Huang X., An E-learning System Architecture based on Cloud Computing, World Academy of Science, Engineering and Technology 62, 2012.

Predost za predavae su velike a pomenuemo samo: Njima se nudi priprema on-line studentskih testova, bavljenje i kreiranje boljih resursa za studente kroz upravljanje sadrajima, pristup testovima i njihovoj izradi, pristup sadrajima kunog rada studenata, projektima koje su studenti uradili, slanje povratnih informacija i komunikacija sa studentima kroz online forume. 6. ZAKLJUAK Cloud Computing predstavlja novu platformu koja se kao koncept moe koristiti svrhe E-uenja, zasnovana na ranijim modelima distribuiranih usluga, koje su stvorene tokom poslednje decenije i omoguavaju jednostavan mreni pristup, na zahtev korisnika, deljenom skupu resursa. Cloud Computing je naao veliki broj primena: raunarstvo u vidu usluge (utility computing), softver u vidu usluge (software-as-a-service), mreni resursi, serveri, prostor na hard diskovima, usluge na zahtev (ondemand services), sistemima za elektronsko uenje (elearning), drugim aplikacijama i servisima koji mogu biti

104