Sadraj Uvod .................................................................... Uticaj temperature ............................................ Literatura ..........................................................

3 12 18

Uvod
Pasivno stanje je stanje poveane korozijske otpornosti metala ili legura uzrokovano usporavanjem anodnog dela procesa. Pojava pri kojoj dolazi do promene osobine metala, koji postaje koroziono postojaniji naziva se pasivacija, a stanje metala pasivno. Najee je metal prekriven neporoynim slojem koji onemoguava njegovo dalje rastvaranje. Zahvaljujui pojavi pasivacije korozioni procesi u svakodnevnim uslovima korienja metala nisu tako intenzivni kolko bi bili da nema pasivacije. Metal se moe prevesti u pasivno stanje anodnom polarizacijom i promenom oksidaciskog delovanja rastvora. Tipian oblik krive anodne polarizacije pasivirajueg metala ematski je prikazan na slici 1.

Slika 1.

Anodnom polarizacijom metala od korozionog potencijala Ekor prema pozitivnijim potencijalima, gustina struje otapanja metala raste da maksimuma struje ikrit - kritine gustine struje, odnosno do potencijala pasivacije Ep . Kritina struja i potencijal pasivacije vane su karekteristike korozionog sistema i zavise od
3

osobina metala, sastava i koncentracije elektrolita,temperatue, meanja i brzine polarizacije. to je napon pasivacije negativniji, a struja pasivacije manja, metal e lake prei u pasivno stanje. Nakon prelaznog stanja i uspostavljanja pasivnog sloja na povrini metala uspostavlja se struja pasivacije ip , na potencijalu potpune pasivacije Epp . Potencijal na kojem prilikom polarizacije iz pasivnog stanja u katodnom smeru, dolazi do naglog porasta struje ( depasivacije ) naziva se Fladeov potencijal, Ef . U transpasivnom stanju, odvija se reakcija oksidacije metala uz razvijanje kiseonika, zajdeno sa oteenjem zatitnog sloja i porastom struje otapanja metala. Brzina korozije mnogih metala (npr. eleza, hroma, nikla, titana, aluminijuma) u rastvorima jako oksidujuih materija, moe biti sporija nego u rastvorima slabooksidujuih materijama (npr. elezo se rastvara u razreenoj nitratnij kiselini, a pasivira u koncentrisanoj). Neki metali (npr. aluminijum, hrom, titan), pasiviraju se ili nalaze u blizini pasivnog stanja ak i u vodi, to omoguava njihovu iroku upotrebu kao konstruktivnih materijala. Pasivno stanje metala moe se due ili krae vreme zadrati i nakon izmene spoljanjih uslova a koji su d oveli do pasivacije. Na primer, gvoe pasivirano i koncentrovanoj nitratnoj kiselini zadrava postojanost i u razblaenoj nitratnoj kiselini dugo nakon pasiviranja, iako bi se bez prethodne pasivacije vrlo brzo otopilo. Svaka oksidirana materija koja moe da oksiduje metal, pomera njegov korozijski potencijal u pozitivnom smeru. Anodna polatizacijska kriva elezo u rastvoru slufatne kiseline 3 < pH < 6, ematski je prikazana na slici 2. Obzirom na procese koji se odvijaju na elektrodi eleza, anodna kriva moe da se podeli na est podruija. Mehanizmi prema kojima se odvijaju reakcije u pojedinom podruiju, date su u tabeli.

Slika 2. Anodna polarizaciona kriva gvoa u kiselom rastvoru: A- aktivno podruije, B prelazno podruije, C predpasivno podruije, D podruije stvaranja pasvinog sloja, E pasivno podruije, F transpasivno podruija

U aktivnom podruciju, topljenje istog eleza u kiselom rastvoru bez kiseonika, odvija se prema Bockiricovom mehanizmu. Meuprodukt reakcije otapanja je FeOH koji se nalazi adsorbiran na povrini elektrode. Prekrivenost povrine ovim medjuproduktom, zavisi od pH i moe biti opisana Langamirovim, odnosno Temkinovom adsorpcijom izotermom. Najsporiji stepen je reakcija elektrohemijske desorpcije (reakcija II iz tabele). U prelaznom podruiju javlja se maksimum struje ne vrednosti potencijala, koja zavisi od pH sredina. U predpasivnom podruiju odvijaju se dve paralelne elektrohemijske reakcije (reakcije V i VI) . U podruiju stvaranja pasivnog sloja odvijaju se reakcije VII i VIII. Nastaje neporozni oksidni sloj meghemita ( Fe2O3) i mgnetita ( Fe3O4).

U transpasivnom podruiju poinje se odvijati reakcija izdvajanja kiseonika i struja raste. Podruije Aktivno Mehanizam reakcije Fe + H2O (FeOH)ads + H+ + e (FeOH)ads FeOH+ + e FeOH+ + H+ Fe2+ + H2O Prelazno Predpasivno (FeOH)ads + H2O [Fe(OH)2]ads + e (I) (II) (III) (IV)

Fes [Fe(OH)2]ads FeOH+ + (FeOH)ads + e (V) [Fe(OH)2]ads + H2O [Fe(OH)3] + H+ + e (VI)

Natajanje pasivnog sloja

[Fe(OH)3] - Fe2O3 + 3H2O [Fe(OH)2]ads + Fe2O3 Fe3O4 + 3H2O

(VII) (VIII)

Aparatura i metoda rada

Elektrohemijska pasivacija Pripremi se rastvor kiseline zadate koncentracije. Elektroda od eleza (slika 3), posebno konstruisana za ove namene u obliku valjka izbrusi se brusnim papirom, odmasti organskim rastvaraem i ispere destilovanom vodom.

Slika 3. Radna elektroda : 1- elezo(elik) , 2- teflonska traka, 3- plastina cevica

Radna elektroda, referentna zasiena kalomel elektroda i platinasta elektroda (protuelektroda), postave se na stalak i urone u rastvor kiseline u kojoj e se vriti anodna polarizacija. Radna i referentna elektroda spoje se na voltmetar visokog unutranjeg otpora prema emi na slici. Nakon 10 -15 minuta oita se potencijal otvorenog kola (slika 4).

Slika 4. ema za merenje potencijala otvorenog kola

Nakon to se sistem stabilizovao, elektrode se prema emi na slici spoje na potenciometar koji je prikljuen na raunar. Softveru se zada poetna vrednost modulacijonog napona koja odgovara potencijalu otvorenog kola koje je ranije oitano. Napon na izvoru merenja se korakom od 2mV s-1, te se za svaku vrednost napona automatski oitava struja u strujnom kolu izmeu radne i protuelektrode. Tokom vremena, prati se vrednost struje i merenje se prekida u transpasivnom podruiju.

Slika 5. ema aparature za polarizaciona merenja

Eksperimentalni podatci

10

11

Uticaj temperature
Temperatura u veini slucajeva znatno utie na brzinu elektrohemijske korozije metala, poto se brzina menja difuzije prepona elektrodnih procesa, stepen anodne pasivnosti, rastvorljivost depolarizatora (npr.kiseonika) i sekundarnih produkta korozije. Pri koroziji metala u kiselinama, koja se odvija uz depolarizaciju vodonikom dobija se eksponencijalna zavisnost brzine korozije od temperature, koja se moe priblino izraziti jednainom

gde je:

12

Data zavisnost je pogodna za grafiku interpolaciju nepoznatih vrednosti Km na bilo kojoj temperaturi. To se moe koristiti i za odredjivanje A i Q iz eksperimentalnih podataka:

Ako se zna efektivna energija aktivacije procesa moe se priblino suditi o prirodi stepena koji odreuje brzinu datog korozionog procesa. Pri koncentracionoj polarizaciji vrednosti efektivne energije aktivacije Q razblaenih vodenih rastvora mnogih supstanci iznosi 3-5 kJ/mol. Pri elektrohemijskoj polarizaciji, uglavnom pri prenaponu vodonika, efektivna energija, aktivacije je znatno vea (9-21 kJ/giom) nego pri koncentracionoj polarizaciji. Cilj je ispitivanje uticaja temperature na brzinu korozije metala u rastvorima kiselina i odreivanje karaktera kontrole korozionog procesa. On se sastoji u odreivanju gubitka mase uzorka metala u rastvoru kiseline na razliitim temperaturama.

Zadatak rada: Cilj rada je ispitivanja je uticaja temperature na brzinu korozije metala u rastvorima kiselina i odreivanje karaktera kontrole korozionog procesa. Rad se sastoji u odreivanju gubitka mase uzorka metala u rastvoru kiseline na razliitim temperaturama.

13

Aparatura i metod rada: Aparatura se satoji iz termostata (slika 6), u koji se stavljaju ae sa rastvorom kiseline odreene koncentracije, snabdevene nosaem za veanje uzorka. Na slici je data ema jednog termostata. Ispituju se uzorci metala ili legure u rastvoru sulfatne, hloridne ili siretne kiseline na 4-5 temperatura (25, 30, 40, 45 i 55C ili po slobodnom izboru).

Slika 6. ema ureaja (termostat) 1-kontaktni termometar, 2-mealica, 3-kontrolni termometar, 4-dra, 5ispitivani uzorci, 6-staklena aa, 7-greja U au se sipa pripremljen rastvor kiseline, uklueno je grejenje i meanje za sve termostate. Uzorci (za svaku temperaturu po 3) se oiste mirglom i izrauna povrina. Zatim se povrina uzorka odmasti organskim rastvaraem i uzorak se meri na analitikoj vagi.

14

Kada se u svim termostatima postigne potrebna temperatura, dra sa uzorcima na staklenim kukicama se stavlja u au sa rastvorom kiseline i zapisuje vreme poetka eksperimenta. Nakon 1-2 sata uzorci se vade iz rastvora, peru vodom, osue filter papirom i onda se mere. Rezultat eksperimenta se zapisuje u tabelu. Rauna se svaki uzorak pokazatelj korozije

i njegova srednja vrednost za svaku temperaturu Na osnovu podataka iz tabele crta se grafik grafiki ili metodom najmanjih kvadrata nai vrednost efektivne energije aktivacije procesa Q i konstante A u jednaini i proveriti dobijenu empirisku jednainu temperature zavisnosti brzine korozije metala u rastvoru kiselina, izraunati po dobijenoj empirijskoj formuli vrednosti za bilo koju temperaturu i uporediti sa eksperimentalnom vrednou ( tabela 1).

15

Proraun zadatka: Tabela 1.

16

Grafik uticaja temperature i zavrni proraun:

17

Literatura
Internet

18