Psihologija nacionalizma i meunacionalnih odnosa

Nacionalna identifikacija i nacionalizam

Psiholoki aspekti nacije

Nacija je i psiholoki fenomen

Proces formiranja nacije ukljuuje ljude koji se formiraju kao njeni pripadnici (oseanja, vrednovanja, ponaanje) Psiholoki aspekt: oseanje pripadnitva, zajednitva, sistem stavova prema vlastitoj nacionalnoj grupi

Osnovno pitanje u psihologiji (nacionalne) grupe:

Pod kojim uslovima neki skup pojedinaca psiholoki postaje nacionalna grupa?
Kada neki skup pojedinaca stie oseanje da ine grupu i ponaaju se kao lanovi grupe Kada i na koji nain psiholoki prihvataju svoje pripadnitvo nacionalnoj grupi?
3

Tri osnovna modela psiholokog nastanka (nacionalne) grupe:

Model instinkta gomile i grupnog uma

Model Getalta i fenomenoloke realnosti grupe Model socijalne identifikacije

Model instinkta gomile i grupnog uma

(U neeksperimentaloj socijalnoj psihologiji 19. i po. 20. veka)

Le Bon Psihologija gomile

=istraivao mentalne i emocionalne osobenosti velikih nestrukturiranih grupa koje su nadreene svesti i oseanjima pojedinca
Mek Dugal uroeni gregarni motiv

= grupno ponaanje se razlikuje od individualnog jer interakcija ljudi u grupi raa grupni um koji postoji nezavisno i kvalitativno se razlikuje od osobina pojedinaca koji ine grupu (metafiziki um, ekstrapsiholoki entitet)

Frojd psihodinamika analiza ponaanja gomile

= ponaanje ljudi u masi posledica oslobaanja agresivnih instinktivnih IDimpulsa

5

Psiholoke karakteristike mase (Le Bon, Moscovici) - elitistiko shvatanje

Niveliranje individualnih razlika i opta homogenost ponaanja (gubitak individualnosti) Intelektualna inferiornost (neprihvatanje injenica) Poveana sugestibilnost Promene u emocionalnom reagovanju-ekstremnost emocija Povean oseaj moi (omnipotencije) Opinjenost voljom voe Oseaj anonimnosti (i soga nekanjivosti) Spremnost na nasilje i destrukciju (impulsivnost)

Model Getalta i fenomenoloke realnosti grupe

erif, A (pod uticajem kognitivistike psihologije): Grupa nije samo skup pojedinaca; ona ima posebnu psiholoku realnost

Grupa nastaje onda kada lanovi grupe ne vide sebe vie samo kao pojedince ve i kao deo celine ili sistema : ovakva percepcija utie na njihovo ponaanje Grupno ponaanje = proizvod psiholokog polja (sline predstave koje obuhvataju druge i njihove meusobne odnose kao lanova grupe)
7

Dva mehanizma psiholokog formiranja grupe

Princip funkcionalne meuzavisnosti

Pojedinci zavise jedan od drugog u procesu grupnog zadovoljavanja potreba

Princip socijalne kohezije (privlanost)

Posledica grupnog zadovoljavanja potreba stvara i psiholoku vezanost za grupu: meu lanovima grupe razvijaju se emotivne veze GRUPNA PSIHOLOGIJA I IZ NJE PROISTEKLO POLITIKO PONAANJE ZASNIVA SE NA MEUSOBNOJ ZAVISNOSTI I EMOCIONALNOJ VEZANOSTI LANOVA GRUPE
8

Model socijalne identifikacije (Tajfel, Turner) Centralni pojam psiholoke teorije socijalne grupe =

Socijalni identitet - pojam koji povezuje pojedinevu predstavu o sebi (self-koncept) sa oseanjem grupne lojalnosti i grupnim ponaanjem

Pojam o sebi (self-concept) - sadri dva osnovna podsistema:

lini identitet kako pojedinac sam sebe opisuje kao posebnu i od svih drugih razliitu osobu (crte linosti, interesovanja, fizike,intelektualne osobine)

socijalni identitet
svest pojedinca o sebi koje proistie iz njegove pripadnosti razliitim socijalnim kategorijama kao to su nacija, klasa, rasa, pol i sl.

predstavlja sumu razliitih socijalnih identifikacija

10

Osnovne postavke

Ljudi pripadaju mnogim razliitim kategorijama i stoga potencijalno imaju pred sobom "repertoar" mnogih socijalnih identiteta U razliitim socijalnim situacijama neki od ovih identiteta mogu postati za pojedinca znaajniji odnosno manje znaajni U zavisnosti od toga, on e sebe opaati i doivljavati prvenstveno ili iskljuivo kao posebnu i osobenu jedinku, ili, pak, samo kao pripadnika odreene socijalne kategorije Ukoliko socijalni identitet postane sredite predstave o sebi ponaanje postaje kvalitativno drugaije i predstavlja grupno ponaanje

11

Grupa kao socijalna realnost

Psiholoka grupa postaje socijalna realnost kada jedan broj osoba deli iste socijalne identifikacije i u relevantnim okolnostima se ponaa u skladu sa njima

Grupu u psiholokom smislu ini vei broj pojedinaca koji dele istu socijalnu identifikaciju (identifikuju se sa istom grupom), ili opaaju sebe kao lanove iste socijalne kategorije

12

"Princip socijalne identifikacije"

Ovaj pristup pretpostavlja da je zajednika socijalna identifikacija, a ne funkcionalna meuzavisnost i/ili interpersonalna privlanost, onaj bazian proces na kome se grupa, u psiholokom smislu, zasniva

Ono to (psiholoki) stvara grupu nije meusobna privlanost pojedinaca kao pojedinaca, ve privlanost koju pojedinci oseaju prema drugim pojedincima kao lanovima iste grupe

13

Nacionalna identifikacija

Psiholoki pojam nacionalne pripadnosti Definicija nacije (Emerson, 1960; Hugh SeatonWaston) Najjednostavnija tvrdnja koja se moe izrei o naciji jeste da ona predstavlja jedan korpus ljudi koji imaju oseaj da ine naciju i tako se ponaaju

Pojam nacionalne grupe (prema: iber, 1998)

ta je to (u psiholokom smislu) nacionalna grupa? Ukljuuje : Znanje o pripadnosti grupi (kognitivna komponenta) Vrednovanje te pripadnosti (pozitivno ili negatvino vrednosno znaenje koje se pridaje toj pripadnosti) Emocionalnu komponentu (znanje i vrednovanje mogu biti udrueni sa emocijama usmerenim ka sopstvenoj, odnosno ka drugim grupama sa kojima je sopstvena u odreenom odnosu)

Socijalnopsiholoka definicija nacionalne pripadnosti

Pripadnici nacionalne grupe se smatraju nacijom onda kada sami sebe, sa velikim stepenom meusobne saglasnosti, svrstavaju u nacionalnu grupu, i/ili kada ih ostali, isto tako konsenzualno, vide kao lanove posebne nacionalne grupe (Turner) Nacionalni oseaj = pre svega jeste psiholoko stanje Nacija traje i deluje kao celina dok taj oseaj postoji

Etniki ili nacionalni identitet

Rezultat politike, kulturne, verske i lingvistike istorije neke zajednice, a ne samo zajednikog porekla Funkcionalan za pojedinca i za zajednicu: obezbeuje... Oseaj zajednitva (integrativan faktor) Trajanje u prostoru i vremenu Prevladavanje unutranjih konflikata...

Patologija nacionalnih oseanja

Razliiti nazivi: Etnocentrizam, ovinizam, iskljuivi nacionalizam

Hijerarhijska struktura nacionalizma (prema: iber, 1998)

Nacionalizam

Nacionalna superiornost

Nacionalna vezanost Nacionalna identifikacija

Guetzkow, 1955

Nekoliko oblika nacionalne vezanosti (postoje paralelno):

Multiplisti (viestruka lojalnost) Patrioti (oseaj zajednitva samo sa pripadnicima svoje nacije) Alijenirani (nemaju oseaj nacionalne pripadnosti) Nezadovoljni (blii su im pripadnici drugih nacija od vlastitih)

Rot i Havelka, 1972

Pet oblika nacionalne vezanosti: Iskljuiva nacionalna vezanost (etnocentrizam) Istaknuta nacionalna vezanost (nacionalna idealizacija i romantizam) Viestruka nacionalna vezanost (internacionalizam) Istaknuta internacionalna vezanost (mondijalizam ili kosmopolitizam) Nepostojanje nacionalne vezanosti (anacionalizam ili individualizam)

Psiholoki sadraj nacionalne iskljuivosti (patologija nacionalnog oseanja)

Posmatranje svih drutvenih pojava iskljuivo kroz pripadnitvo sopstvenoj naciji Zatvaranje unutar grupe i suprotstavljanje drugim grupama Gubljenje linog identiteta i podvrgavanje grupi Dominacija emocionalnog rasuivanja i potiskivanje racionalnog