Sveti TEOFILAKT Ohridski TUMAENJE PRVE POSLANICE KORINANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA PREDGOVOR PRVA GLAVA DRUGA GLAVA

TREA GLAVA ETVRTA GLAVA PETA GLAVA ESTA GLAVA SEDMA GLAVA OSMA GLAVA DEVETA GLAVA DESETA GLAVA JEDANAESTA GLAVA DVANAESTA GLAVA TRINAESTA GLAVA ETRNAESTA GLAVA PETNAESTA GLAVA ESNAESTA GLAVA Sveti TEOFILAKT Ohridski TUMAENJE PRVE POSLANICE KORINANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

PREDGOVOR Prvoj poslanici Korinanima

sadraj

Korint[1] je bio slavan po svom velikom bogatstvu i mudrosti i, mada je poverovao u Hrista, on se, i poverovavi, naao u opasnosti i da otpadne od Hrista. Ovde su bogati stupali u svoje stranke, a mudraci u svoje. Izabrali su svoje uitelje i kudili Pavla kao siromanog i neobrazovanog oveka. Pored toga, jedan od njih se saiveo sa maehom, neki su zbog prodrljivosti jeli od idolskih rtava, neki su se u novanim tubama sudili na jelinskim (neznaboakim) sudovima. Mukarci su imali duge kose, jeli su u crkvama i nisu davali milostinju siromasima. Gordili su se duhovnim darovima, ali su se kolebali po pitanju vaskrsenja. Uzrok sve te pometnje bila je spoljanja mudrost, jer je ona mati svakog zla za one, koji joj u svemu veruju. Pavle zbog toga pie poslanicu u Korint, jer eli da sve to ispravi. [2]

Najvanije je, meutim, da su Crkve bile podeljene, a to je poticalo od preuznoenja, tako da je on prevashodno nastojao da iskoreni preuznoenje. Zaraeni preuznoenjem su mislili da on ui neemu uzvienijem. Zbog toga Pavle poinje na sledei nain.

NAPOMENA: 1. Apostol Pavle je u Korint doao iz Atine. O njegovom prvom boravku u ovom gradu vidi Dela Apostolska glavu 18. Kako kae i bl. Teofilakt, Korint je bio stari i slavni grki grad, koji se nalazi na prevlaci izmeu dva mora, Sredozemnog i Egejskog. Rimljani su ga poruili 146. g. Pre Hrista, kada je Rim pokorio razjedinjenu Grku i slomio Ahajski savez. Korint je, meutim, uspeo da vrati stari sjaj i u doba apostola Pavla bio je slavan po bogatstvu, umetnosti i raskonom ivotu svojih itelja, ali i po moralnoj izopaenost koja takav ivot neminovno prati. U vreme vladavine cara Avgusta (27. g. pne - 14. g. ne), Korint je proglaen za glavni grad provincije Ahaje, odnosno Peloponeza. Ahaja je obuhvatala sve grke zemlje u uem smislu te rei. Nakon boravka apostola Pavla u ovom gradu, Korint je postao i mitropolija novoutemeljenih grkih crkava. Po svemu sudei, apostol Pavle je u Korintu boravio poev od 50. g. ne, da bi 52. g. odavde otplovio u Efes. 2. U vreme, kad je apostol Pavle napustio Korint, vera je u ovom gradu cvetala. Meutim, uskoro su se pojavili razni propovednici i poeli da unose razdore meu verujue. U tome su prednjaili palestinski Judejci, koji su se lano izdava-li za istinske sledbenike apostola Petra i svoje uenje suprotstavljali Pavlovom. Nesuglasice meu uiteljima dovele su dotle, da su neki verujui u ovoj zajednici doli do pogrenog zakljuka da svako uiteljstvo i posredovanje udaljuje ljude od Hrista. Otuda se, najzad, meu njima poelo govoriti: Ja sam Pavlov, ja sam Kifin (Petrov), ja sam Apolosov i ja sam Hristov. Verujui iz Korinta uputili su pismo apostolu Pavlu u Efes, u kojem su ga, izmeu ostalog, obavetavali ? novonastalim prilikama i postavljali niz pitanja koja su zahtevala da budu razreena. Bio je ?? povod da apostol 57. g. napie Prvu poslanicu Korinanima, koja se, uzgred, pominje i u najstarijim hrianskim spisima, kao to je Poslanica Korinanima sv. Klimenta Rimskog i jedan spis sv. Polikarpa (+155. g) u kojem se doslovno navodi jedan odlomak iz Prve poslanice apostola Pavla Korinanima.

PRVA GLAVA

sadraj 1. Pavle, voljom Boijom prizvani apostol Isusa Hrista.

Evo poetka, koji e odmah razobliiti lanog uitelja. Ja sam, kae, prizvan, i nisam sam izmislio, niti sam svojom mudrou postigao, nego me Hristos poslao. Nisam samoga sebe rukopoloio kao vai uitelji. Isusa Hrista. To znai da je njegov uitelj Isus Hristos. Kako odreujete ljude koji e vam biti uitelji? Voljom Boijom. On nas je spasao i prizvao, ali ne zato to smo toga bili dostojni, nego zato, to je Njemu bilo tako ugodno. Tako i sada On hoe da ja budem va apostol. Kako to da elite druge uitelje? Zar onda niste protivnici Boiji? I brat Sosten. Usled skromnosti, uporedo sa sobom pominje i oveka koji je bio daleko manji od njega. Postupio je tako da bi postideo nadmene Korinane, koji su sve prezirali. Crkvi Boijoj koja je u Korintu. Crkvi, ne ovog ili onog, nego: Crkvi Boijoj. Kako to da vi za pred-stojatelje imate ljude? Ako ste Crkva, morate biti u potpunom jedinstvu. Osveenima u Hristu Isusu. Vi niste osveeni u nekom oveku, nego u Hristu, tj. kroz krtenje, a ne kroz mudrost ili bogatstvo kojima se gordite. Prizvanima svetima. I samo to, kae, to ste poverovali, nije od vas samih, nego ste posluali i poverovali stoga, to ste od Boga prizvani. Zato i vera ima svoj poetak u Bogu. Da vas On nije prizvao, ne biste ni poverovali. Sa svima koji na svakom mestu prizivaju ime Gospoda naega Isusa Hrista. Blagodat i mir, kae, da budu ne samo s vama, Korinani, nego sa svima koji prizivaju ime Hrista, a ne (ime) ovoga ili onoga. Na svakom mestu. Pominje verujue na svakom mestu, da bi pokazao da svi verujui, ma gde da se nalaze, ine jednu Crkvu. Kako onda da ste se vi, ivei u jednom gradu, podelili? S druge strane, dodaje naeg, jer je, rekavi Gospoda naeg Isusa Hrista i na svakom mestu, rekao: Gospoda naeg i njihovog", da bi pokazao da imamo zajednikog Vladiku. Neki, uostalom, razumeju ove rei doslovno: na svakom mestu, i kod njih i kod nas, tj. i tamo gde ivimo mi, i tamo gde ive oni.

3. Blagodat vam i mir od Boga Oca naega i Gospoda Isusa Hrista. Blagodat i mir od Boga. I ranije, kad smo Mu bili neprijatelji, po Njegovoj blagodati dobili smo mir, i ja se molim, da od Boga svagda imate i jedno i drugo, odnosno, da ne otpadnete niti od Njegove blagodati, niti od mira, poto ivite u meusobnim nesuglasicama. Kako to da se privezujete uz ljude i od njih, kao od uitelja, traite blagodat i blagonaklonost? 4. Blagodarim neprestano. Ui nas da budemo blagodarni. Tako postupa gotovo u svakoj poslanici. Meutim, sada posebno govori o blagodarnosti, jer blagodarnost sledi za dobroinstvom. Dobroinstvo, pak, nije niti dug, niti plata. Prema tome, i na taj nain rui gordost Korinana. Bogu mojemu. Zbog svoje velike ljubavi, Boga, Koji je zajedniki za sve, prisvaja za sebe. Za vas, na blagodati Boijoj. Time pouava i Korinane da svagda budu blagodarni Bogu a ne svojim delima, jer kae: blagodarim na blagodati Boijoj a ne na vaim delima. Koja vam je data u Hristu Isusu. Odnosno, kroz Isusa Hrista, a ne kroz ovoga ili onoga. Zato onda obraate panju na ljude? 5. to se u svemu obogatiste u Njemu. Izraz u Njemu ponovo je upotrebljen umesto kroz Njega. Kada, dakle, imate bogatstvo, i to bogatstvo Boije, u svemu i to kroz Samog Jedinorodnog, kako onda, vi, neblagodarni, za svoje uitelje odreujete ljude? U svakoj rei i svakom znanju. Postoji i re (slovo, beseda) bez znanja, kada, na primer, neko govori prazno i bez ikakve misli. Postoji i znanje bez rei, kada neko misli o uzvienim predmetima, ali ne nalazi rei kojima bi ih izrazio. Vi, meutim, imate i re i boanstveno znanje tako da moete i da mislite i da govorite. 6. Kao to se svedoanstvo Hristovo utvrdi u vama. Re kao stoji umesto "kroz koje". Kroz re, kae, i znanje, kojima ste se obogatili, utvrdilo se i vae svedoanstvo, tj. propoved o Hristu. Vi tu propoved niste primili kroz spoljanju mudrost, nego kroz znakove (znamenja) i darove kojih ste se udostojili. 7. Tako da ne oskudevate ni u jednom blagodatnom daru.

Ako nisu oskudevali ni u jednom blagodatnom daru, kako to da ih u nastavku naziva telesnima (v. gl. 3; 1)? Na to emo rei: niti su svi bili duhovni, niti su svi bili telesni. Zbog toga sve, o emu sada govori, govori duhovnima, dok u nastavku govori telesnima. Ili su, moda, oni u poetku dobili svaki dar, ali su zatim postali nemarni i poeli da ive po telu. Vi koji ekate otkrivenje Gospoda naeg Isusa Hrista. Ovde ih zastrauje, pominjui Drugi dolazak Hristov. Ako e se Hristos javiti, kako to da imate tue predstojatelje? Pokazuje i to, da su pored darova potrebne i vrline. U taj dan darovi ni najmanje nee pomoi onome, koji nije vrlinski iveo (v. Mt. 7; 21-23). Najzad, reju otkrivenje izraava misao da je Hristos i sada prisutan, ali skriveno, a da e se tada otkriti (javiti). 8. Koji e vas i utvrditi do kraja da budete besprekorni na dan Gospoda naega Isusa Hrista. Reju utvrditi pokazuje da se oni kolebaju, a reju besprekorni pokazuje da sada zasluuju prekor. U ovoj Poslanici se, ee nego u drugima, pominje Gospod Isus Hristos, da bi se time Korinani opomenuli ko ih je spasao i ije ime nose. Hriani se tako nazivaju po Hristu, a ne po nekom oveku. 9. Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina Svojega, Isusa Hrista, Gospoda naega. To jest, istinit je Bog. Ako je On istinit, a pozvao nas je u zajednicu Sina Svojega, odnosno, zato da bi nas zajedno sa Sinom proslavio u Svom Carstvu, onda je oigledno da e i ispuniti ono to je obeao. Pozva vas, kae, to znai da niste prili zbog sopstvene pobude. Kako se onda gordite svojim delima? Zapazi da se ovde zamenica koji odnosi neposredno na Oca. 10. Molim vas pak brao imenom Gospoda naeg Isusa Hrista. Nameravajui da im se stroije obrati, najpre objavljuje da ih moli Hristom. Ja, kae, ne mogu sam da vas molim, nego pozivam u pomo ime Gospodnje, po kojem se i vi nazivate hrianima i koje ste uvredili, poelevi da se nazivate po imenima ljudi. Stidite se zbog toga! Da svi isto govorite i da ne budu meu vama razdori (= raskoli) Za ta vas molim? Da svi budete saglasni i da meu vama ne bude razdora (raskola, podela). Iako se ini da u onome, to se deli, umesto jednog bivaju mnogi, u sutini od (onog jednog) ne postaju mnogi (jer kakva je korist ako se telo rasee na mnogo delova?): u njemu je jedinstvo propalo. Dakle, veoma je izraajno ono, to se meu njima deavalo, nazvao razdorima (raskolima). Tom reju sasvim jasno pokazuje koliko je alosno bilo njihovo stanje. Nego da budete utvreni u istom razumu (nainu miljenja, umu, duhu, i istoj misli u istoj sklonosti volje). Prethodno je rekao: da svi isto govorite. Da zbog toga ne bi pomislili da se saglasnost sastoji jedino u reima, dodaje: u istom nainu miljenja u istom umu, razumu), tj. molim vas i da isto

mislite. Mnogi o jednoj stvari misle isto, a o drugoj razliito. Zbog toga je dodao: da budete utvreni (u istom nainu miljenja). odnosno, da u potpunosti i o svakoj stvari isto mislite. Mnogi su, opet, saglasni u miljenju, ali se razlikuju po sklonosti duha (volje). Na primer, kada svi imamo istu veru, ali nismo meusobno sjedinjeni ljubavlju, tada isto mislimo, ali se razlikujemo prema sklonostima duha (volje). Zbog toga je rekao: u jednom miljenju (razumu, umu) i dodao: i u jednoj sklonosti duha (volje), kako se ne bi razlikovali niti u pogledu vere, niti u pogledu sklonosti duha (volje). 11. Jer sam uo za vas, brao moja, od Hlojinih. Da to ne bi poricali, navodi i svedoke, a da se ne bi ispostavilo da ih izmilja, pominje ih po imenu i kae: Od Hlojinih. U Korintu se nalazio dom, koji su nazivali Hlojinim. Naziva ih braom. Iako je njihov greh bio neprikriven, nita ga nije spreavalo da ih naziva braom. Uostalom, nije ni rekao ko ga je upravo obavestio, nego je ukazao na itav dom uopte, kako ne bi pobudio neprijateljstvo prema nekome (odreenom) od njih. Da su meu vama svae. Otkrivajui ono to je uo od drugih, upotrebljava blai izraz: svae. Meutim, kad govori u svoje ime, onda to isto naziva razdorima (raskolima), to je daleko gore od svaa. 12. A ovo kaem zato to svaki od vas govori: Ja sam Pavlov, a ja Apolosov,[1] a ja Kifin, a ja Hristov. To ne govore neki, nego svaki od vas. Uostalom, Korinani nisu tako govorili, ali je apostol tako uobliio svoje slovo da bi im pokazao da je neoprostivo da se nazivaju Pavlovim ili Kifinim, a utoliko pre da se nazivaju imenima drugih ljudi. Ja sam Kifin. Nije Petra pomenuo posle sebe zbog toga, da bi sebe uzvisio, nego zato to mu je time ukazao veu poast, slino kao to je i Hrista pomenuo na kraju. Uopteno, u stvarima koje nije trebalo da se dogode najpre pominje sebe. A ja sam Hristov. Ne prekoreva ih zbog toga to kau: A ja sam Hristov, nego zato to ne govore svi tako. Bolje reeno, to je on sam dodao, elei da razoblienje uini snanijim i da pokae da Hrista prisvaja jedan deo njih, mada Korinani nisu tako postupali. 13. Zar se Hristos razdeli? Zato ste razdelili Hrista? Zato ste rastrgli Njegovo telo? Ovo su rei ispunjene gnevom. Neki su rei: Zar se Hristos razdeli razumeli na sledei nain: zar je Hristos podelio Crkvu sa ljudima, pa jedan deo uzeo, a drugi dao njima? Da se Pavle ne razape za vas? Time pobija njihovo neumesno ponaanje i pominje svoje ime, kako ne bi pomislili da on imena drugih pominje zbog zavisti.

Nije rekao: " Da li vas je Pavle stvorio ili sazdao", nego, to je daleko vie, ukazuje na neizrecivo ovekoljublje Hristovo i govori o krstu. Nije rekao ni: "Da li je Pavle za vas umro", nego: da li se raspe, ukazujui time na prividno beae ovakve smrti. Ili se u ime Pavlovo krstiste? I ja sam, kae, mnoge krstio, ali u ime Hristovo. Govori o krtenju zbog toga, to su razdori poticali i odatle, to su se nazivali po imenima onih, koji su ih krstili. Ne radi se o tome da li ih je neko krstio, nego u ije ih je ime krstio, jer grehove otputa Hristos, a ne onaj, koji krtava. 14. Blagodarim Bogu to ne krstih nijednoga od vas, osim Krispa i Gaja. Zato se, kae, gordite time, to krstite, kad ja blagodarim Bogu to nisam krstio? Ne govori to da bi umanjio vrednost krtenja, nego da bi zauzdao Korinane, koji su se razmetali krtenjem. Krtenje je veliko, ali krtavanje je nevano (dosl. "krtavanje nije veliko"). 15. Da ne bi ko rekao da u svoje ime krstih. Ne kaem to stoga to je zaista tako, nego iz strepnje da bolest ne dostigne takav stepen. Naime, ako je u prilici kada su ih krtavali neznatni ljudi, dolo do takvog razdora, onda bi mi u sluaju, da sam krtavao ja, koji propovedam krtenje, neki pripisali da krtavam u svoje ime. 16. A krstih i dom Stefaninov. To jest sve, koji su bili u Stefaninovom domu. Bio je to istaknut i znamenit ovek u Korintu. Dalje ne znam da li nekog drugog krstih. Mene, kae, u toj meri ne brine krtenje, da se ak i ne seam, da li sam jo nekoga krstio. Kako to da se vi gordite krtenjem? 17. Jer me Hristos ne posla da krtavam, nego da propovedam evanelje. Propovedanje evanelja je daleko tee i zahteva posebno nepokolebivu duu. Ubediti oveka i udaljiti ga od otakih predanja, i sve to savravati usred velikih opasnosti, uistinu je delo velike i odvane due. Onoga, pak, ko je bio tako pripremljen za krtenje, mogao je da krsti svaki, koji je imao sveteniki in. Meutim, ako on nije bio poslat da krtava, kako je onda krtavao? On nije bio poslat prevashodno zbog toga, ali mu nije bilo ni zabranjeno da krtava. On je bio poslat radi vanijeg dela, ali mu nije bilo zabranjeno da ispunjava ni ono, to je manje vano. Ne mudrim reima, da se ne obesnai krst Hristov. Unizivi nadmenost onih koji su se gordili krtenjem, prelazi sada na one koji su se gordili spoljanjom mudrou i kae: "Poslao me je (Hristos) da propovedam, ali ne mudrim reima, tj. krasnoreivo i biranim izrazima, da krst ili propoved o krstu ne bi bili oteeni i unieni", jer to znai izraz: da se ne obesnai, odnosno, da se pokau kao beskorisni i tetni. Pored toga, da su

apostoli propovedali mudrim reima, neki bi mogli da kau da su ubeivali snagom rei a ne silom propovedanoga, a to bi bila teta i ponienje za Raspetoga. Propovedajui s prostotom, oni su pokazali da sve savrava sila Raspetoga. Sila krsta moe da se obesnai i na drugi nain. Na primer, Jelin me pita za neto boanstveno, to prevazilazi na razum. Ako ponem da mu dokazujem posredstvom silogizama i spoljanje mudrosti, pokazau se kao slab, jer ni jedan razum ne moe da izobrazi boanstvene stvari. Tako e se moja slabost pokazati kao slabost propovedi, a samim tim e se obesnaiti i krst, jer e se pokazati kao prazan i beskoristan. 18. Jer je re o krstu ludost onima koji ginu... U Korintu je bilo i neverujuih, koji su se izrugivali krstu i govorili: "Uistinu je bezumno propovedati raspetog Boga. Da je bio Bog, ne bi dozvolio da Ga raspnu. A poto nije mogao da izbegne smrt, kako je onda ustao iz mrtvih?" Verujui su im se, izgleda, suprotstavljali svojom mudrou, negodujui to ovi klevetaju krst. Zato i kae: "Ne smatrajte to udnim, jer ono, to nam je Bog dao za spasenje, izgleda kao ludost onima to ginu." Reju o krstu naziva propoved o krstu ili o Raspetom Hristu. A sila Boija nama koji se spasavamo. Za nas, kae, koji ne ginemo nego se spasavamo, on je sila Boija. Krst, meutim, pokazuje i premudrost. Silu pokazuje u tome, to je smru unitio smrt, jer ako pobedi onaj to je pao, onda je to znak najvee sile. Premudrost je pak u tome to je upravo na taj nain spasao one koji ginu. 19. Jer je napisano: Pogubiu mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciu. Rekavi da neverujui mudraci ginu, potvruje to i Pismom, jer ono kae: Mudrost mudrih poginue (Isa. 29; 14). Misli, naravno, na spoljanju mudrost, jer u mudrosti ovoga sveta nema razuma (i to ve nije mudrost), i bie odbaen razum onih, koji sebe smatraju razumnima i uenjacima. 20. Gde je mudrac? Gde knjievnik? Gde prepira ovoga veka? Zar ne pretvori Bog mudrost ovoga sveta u ludost? Poto je naveo svedoanstvo iz Pisma, dokazuje svoju misao na osnovu dela i razobliuje, kako Jeline - reima: Gde je mudrac, tako i Judejce, reima: Gde je knjievnik! Prepiraima je nazvao one, koji sve zasnivaju na silogizmima i istraivanjima. Niko od njih nas nije spasao, nego su nas ribari izveli iz zablude. Izraz Zar ne pretvori Bog mudrost ovoGa sveta u ludost, upotrebljen je umesto: pokazao je da je ona bezumna, jer nije bila u stanju da pronae istinu. 21. Poto, dakle, u premudrosti Boijoj svet mudrou ne pozna Boga, izvoli se Bogu da ludou propovedi spase one koji veruju.

Navodi uzrok zbog kojeg se spoljanja mudrost pretvorila u ludost (bezumlje). Kako u premudrosti, koja se projavljuje u tvorevini (jer nebo i zemlja i vascela tvorevina propovedaju o Tvorcu, v. Ps. 18; 2 i Rimlj. 1; 20), svet (tj. oni koji misle o svetovnom) nije poznao Boga (oigledno zato, to ga je u tome spreavala mudrost, kakvu je video u krasnoreivosti), Bog je blagovoleo da verujue spase prostotom propovedi (koja je samo izgledala kao ludost iako, u stvari, nije bila takva). Dakle, Jelini su za svog uitelja imali premudrost Boiju, tj. onu to je vidljiva u tvorevini, ali nisu poznali Boga, jer ih je rukovodila mudrost koja se sastoji u krasnoreivosti i koja, u stvari, i nije mudrost. 22. Jer i Judejci itu znake, i Jelini trae mudrost. 23. A mi propovedamo Hrista raspetoga... Pavle hoe da pokae kako Bog suprotnim sredstvima stvara suprotna dejstva, i kae: "Kada Judejcu kaem veruj, on odmah, kao potvrdu propovedi, trai znak. Mi, meutim, propovedamo Hrista raspetoga, a to ne samo da ne pokazuje znakove nego, naprotiv, izgleda kao slabost. A opet, to isto, koje se ini kao slabo i sasvim suprotno onome, to trae Judejci, dovodi ga do vere, i to pokazuje veliku silu Boiju. Jelini pak od nas trae mudrost a mi im propovedamo krst, to znai da propovedamo raspetog Boga. ini se da je to ludost, ali se oni i tim uveravaju. Dakle, zar ovo nije dokaz najvee sile, kad ih ubeuje upravo to, to je protivno, onome to oni trae?" Judejcima sablazan, a Jelinima bezumlje. Judejcima, kae. Raspeti slui kao sablazan jer su se oni spotakli o NJega, govorei: "Kako moe da bude Bog Onaj, Koji je jeo i pio i s carinicima i s grenicima, i Koji je raspet s razbojnicima?" Jelini se pak izruguju nad tom tajnom kao nad ludou, kada uju da se samo verom, a ne silogizmima za koje su toliko vezani, moe pojmiti da je Bog bio raspet i da propoved o krstu nije ukraena krasnoreivou. 24. Onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Boiju silu i Boiju premudrost. Neverujuim Judejcima, kae, Hristos slui kao sablazan, a neverujuim Jelinima izgleda kao ludost, jer ni jedni ni drugi ne nalaze u NJemu one znake i mudrost koje trae. Pozvanim Judejcima i Jelinima, tj. od Boga pozvanim kao dostojnim, Hristos u Sebi otkriva i jedno i drugo, to trae. Zato ti, Judejine, zapravo trai znakove? Evo Hrista, Boije sile koja tvori znakove. A ti, Jelinu, ta govori? Ti trai mudrost? Evo ti Hrista, koji je premudrost Oeva. 25. Jer je ludost Boija mudrija od ljudi i slabost je Boija jaa od ljudi. Krst naziva ludou, jer su o njemu tako mislili. Meutim, on je mudriji od ljudi: filosofi su se bavili ispraznim i beskorisnim predmetima, a krst je spasao svet. Dalje, on im se ini slab, kao to se ini slabim i raspeti Hristos. On je, meutim, silniji od ljudi, ne samo zato to i pored napora nebrojenog mnotva ljudi da pogaze ovo ime on (krst) sve vie i vie cveta, nego i zato to je tim, kako se ini slabim orujem, svezan moni avo. Moe to, uostalom, razumeti i

ovako: premudro (nadmudro) u Bogu naziva se nemudrim, tj, bezumnim ili ludou, i sve to je mono nemonim (slabim), slino kao to se i NJegova nadsvetlost naziva mrakom i tamom (primrakom).[2] 26. Jer gledajte, brao, na vas pozvane: nema tu ni mnogo mudrih po telu, ni mnogo monih, ni mnogo plemenitog roda. Pogledajte, kae, i ispitajte prizvane u veru. Otkriete da vas nema mnogo mudrih po telu, tj. na prvi pogled i prilagoeno ovom ivotu. Nije rekao: "nema mudrih", nego: nema mnogo. Zapazi, dakle, silu propovedi, jer je neuke ljude nauila tako mudrim dogmama, a spoljanju mudrost pokazala kao beskorisnu. 27. Nego ono to je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i to je slabo pred svetom, ono izabra Bog da posrami jake. Za Jeline je, u stvari, najvea sramota bila da vide kako ih ulini zanatlija prevazilazi u mudroljublju (filosofiji), i kako slabi i prezreni uniava mone i bogate. 28. I to je neplemenito pred svetom i ponieno izabra Bog, i ono to je nitavno da uniti ono to jeste. Nitavnim naziva one, na koje su gledali kao da ne postoje, a onim to jeste one, za koje su smatrali da neto znae. Da bi ovima pokazao koliko su sujetni i beskorisni, Bog je izabrao one, koje su smatrali nitavnim. Kada uje: izabrao, nemoj da pomisli da je On neminovno hteo da izabere prezrene, a da znamenite odbaci. Ne. Meutim, kako su se znameniti nadimali svojom mudrou i stoga nisu prihvatali propoved, Bog je naao da su sposobniji da je prihvate oni, koji se niim nisu gordili. 29. Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom. Bog je, kae, tako postupio, da bi sruio gordost i razmetljivost onih, koji su mislili o svetovnom, i da bi ih ubedio da sve, to su od NJega dobili, NJemu i pripiu i da se ne razmeu pred NJim. Kako to da se, vi, Korinani, gordite tim? Zapazi, izmeu ostalog, da nismo bezrazlono rekli da odbaeni nisu udostojeni propovedi zbog svoje gordosti. 30. Iz NJega ste i vi u Hristu Isusu. Rei: iz NJega nemoj shvatiti kao uopteno privoenje (iz nebia) u bie, nego kao privoenje u dobrobie. Smisao ovih rei je sledei: vi ste postali eda Boija i iz NJega ste, postavi NJegovi sinovi, u Hristu, tj. kroz Hrista. Reima: nitavne (neblagorodne, neplemenitog roda) izabra pokazuje da su oni plemenitiji (blagorodniji) od svih, jer za Oca imaju Boga. Koji nam postade premudrost od Boga i pravednost, i osveenje, i iskupljenje.

Odnosno, On nas je uinio mudrim, pravednim, svetim i slobodnim, jer to znai re iskupljenje, tj. izbavljenje iz ropstva. Osim toga, izabravi neplemenite, On ih je uinio blagorodnim (plemenitim), jer su postali sinovi Boiji. Tako je i neuke uinio mudrima, postavi Sam za nas premudrost. Zato nije rekao: "umudrio nas je", nego: postade nam premudrost! Zato, da bi izobrazio obilje dara. Time kao da je rekao: predao nam je Samoga Sebe. Uzvieno se izrazivi o Sinu, dodao je: od Boga, da Ga (Sina) ti ne bi smatrao neroenim, i obratio se NJegovom uzroku, Ocu. Najzad, zapazi redosled: kao prvo, uinio ih je mudrim, oslobodivi ih zabluda i nauivi ih bogopoznanju. Zatim ih je uinio pravednim, podarivi im otputanje grehova. Najzad ih je osvetao Duhom Svetim i tako darovao savrenu slobodu i iskupljenje od svakog zla. Na taj nain, mi pripadamo samo NJemu jednom i nalazimo se samo u NJegovoj vlasti. 31. Da bude kao to je napisano: Ko se hvali, neka se Gospodom hvali. Sve je to, kae, uinjeno zbog toga, da niko ne bi sebe smatrao znaajnim i hvalio se samim sobom ili nekim drugim, nego da se hvali samo Bogom, Koji nam je podario tako velika dobra. Kako to da se vi gordite samima sobom i uiteljima - ljudima?

NAPOMENA: 1. Apolos je bio ueni aleksandrijski Jevrejin, koji se odlikovao besednikim darom. On je ispravno uio i govorio o Gospodu, iako je znao samo za "Jovanovo krtenje". O njemu videti opirnije u Delima apostolskim, 18; 24-25. " Krisp je bio stareina korintske sinagoge (v. Dela ap. 18; 8), a Gaj korintski hrianin koji je ukazao gostoprimstvo apostolu Pavlu (v. Rimlj. 16; 23). 2. Termini koji se prevashodno vezuju za tzv. apofatiko ("negativno") bogoslovlje, koje, saeto reeno, odrie mogunost da se Bog odredi bilo kojim ljudskim pomom, poto nijedna ljudska re ili misao ne moe da izrazi ta Bog jeste. Ovaj vid bogoslovlja posebno je zastupljen kod Kapadokijskih otaca (IV vek) i, naroito, kod sv. Dionisija Areopagita (v. njegov spis O mistikom bogoslovlju).

DRUGA GLAVA sadraj 1. I ja, doavi k vama, brao, ne dooh s visokom reju ili mudrou da vam javim svedoanstvo Boije.

Nisu samo, kae, za uenike Evanelja bili izabrani ljudi neuki i neznatnog porekla, nego sam i ja, propovednik Evanelja, doao da vam bez krasnoreivosti i ljudske mudrosti obznanim svedoanstvo Boije, tj. smrt Hristovu. Zapazi da je i propovednik bio prost i neuk ovek i da su predmet propovedi bili smrt i krst. I pored toga, izvojevao je pobedu. Oigledno je, dakle, da je neizreciva ta sila, koja je sve to uinila. ta to znai? Zar Pavle, ako bi to hteo, nije mogao da doe s mudrou? On sam nije mogao, poto je uistinu bio prost i neuk ovek. To je mogao da uini Hristos, Koji mu je podario i vie od toga. Meutim, to ne bi bilo povoljno za propoved, jer je za Hrista vie slave u tome, to je druge pobedio Pavlovom prostotom, nego da je to postigao mudrou i krasnoreivou.

2. Jer rasudih da ne znam meu vama ita osim Isusa Hrista, i to raspetoga.

I Hristos je, kae, hteo da budem prost ovek, pa i ja sam smatram da je to bolje (da uopte ne poznajem spoljanju mudrost, a da znam samo da je Hristos raspet i da umem da vam propovedam o NJemu).

3. I ja bejah meu vama u slabosti i u strahu i u velikom trepetu.

Nisam, kae, doao kod vas oskudevajui samo u reima, nego sam i iveo meu vama u slabosti, strahu i trepetu, tj. meu progonima, iskuenjima i bezbrojnim opasnostima. I on sam se, kao ovek, plaio opasnosti, pa je ak i drhtao zbog njih. Zbog toga je i dostojan velike pohvale, jer nas je, budui iste prirode kao i mi, prevaziao svojom voljom. Navedenim reima pokazuje silu Hristovu, odnosno da je On prevaziao toliko prepreka, i istovremeno rui gordost Korinana koji su se oslanjali na mudrost, bogatstvo i snagu.

4. I re moja i propoved moja ne bi u ubedljivim reima ljudske mudrosti, nego u pokazivanju Duha i sile.

Moja propoved nije bila ukraena spoljanjom ubedljivou i krasnoreivou, nego se sastojala u pokazivanju Duha, to jest imala je za svoj dokaz Samog Duha Svetog. To znai da je apostol, ili kroz blagodatno sluenje Logosu (Rei) objavio veru svojim sluaocima na neki neobian nain, ili da je tvorio znakove i uda, poto je dodao: i sile, tj. znakova. U sutini, videti mrtve kako vaskrsavaju predstavljalo je snaan dokaz za istinitost vere. Kako pak i demoni pomou privida tvore znamenja, apostol je dodao re sile, poto je prethodno pomenuo Duha. Time je pokazao da su njegovi znakovi zavisili od Svetog Duha. Uostalom re sila moe se shvatiti i drugaije: poto je rekao da nije doao u mudrosti nego u slabosti, rei u pokazivanju Duha vezuje za mudrost, a re sila suprotstavlja slabosti i kao da kae: iako sam trpeo progone i bio bievan, bio sam sve silniji, a to slui kao najvei dokaz za re.

5. Da vera vaa ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Boijoj.

Mudrou ljudskom naziva ubedljivost i krasnoreivost, dok pod silom Boijom, kao to je prethodno pokazano, podrazumeva ukrepljenje slabih i progonjenih, a takoe i pokazivanje znakova. Na taj nain je, Korinani, bila utvrena i vaa vera - ne sposobnou da govorite ubedljivo i krasnoreivo, nego silom Boijom.

6. A mudrost govorimo meu savrenima, ali ne mudrost ovoga veka, ni knezova ovoga veka koji su prolazni.

Prethodno je propoved nazvao ludou jer su je tako nazivali Jelini. Meutim, dokazavi samim delom da je to istinska premudrost, najzad smelo naziva i propoved o Hristu premudrou i spasenjem krstom Smru unititi smrt delo je najvee premudrosti. Savrenima naziva verujue, jer su oni uistinu savreni: poto su prezreli sve zemaljsko streme ka nebeskom. Mudrou ovoga veka naziva spoljanju mudrost jer je ona privremena i okonava se zajedno sa ovim vekom. Knezovima ovoga veka ne naziva demone, kao to su neki mislili, nego mudrace sastavljae beseda i govornike koji su bili uz narodne voe i stareine. Poto su i oni privremeni, naziva ih knezovima ovoga veka i prolaznima tj. onima ije e se postojanje prekinuti, a ne venima.

7. Nego govorimo premudrost Boiju u tajni sakrivenu...

Tajnom naziva propoved o Hristu. Ona je istovremeno i propoved tajna, jer ni aneli nisu znali za nju pre nego to je bila blagovetena. (1. Petr. 1; 12). Mi pak, videvi u njoj jedno, mislimo na drugo. Ja vidim krst i stradanje a mislim na silu. Vidim slugu, a poklanjam se Gospodaru. Sila premudrosti je za neverujue sakrivena potpuno, a za verne sa delimino, jer sada vidimo kao u ogledalu (v. 1. Kor. 13; 12).

Koju predodredi Bog pre vekova za slavu nau.

Reju predodredi ukazuje na Boiju ljubav prema nama. Uistinu nas ljubi Onaj, Koji je ve odavno spreman da nam podari dobroinstvo. Tako nam je Bog pre vekova predodredio spasenje krstom, spasenje koje ini najveu premudrost. Rekao je za slavu nau jer nas je On uinio priasnicima slave. Za slugu predstavlja slavu da zajedno sa Gospodarem bude uesnik u skrivenoj tajni.

8. Koju niko od knezova ovoga veka nije poznao.

Knezovima ovde naziva Iroda i Pilata. Uostalom, neemo pogreiti ni ako pod knezovima budemo podrazumevali prvosvetenike i knjievnike. Rei: ovoga veka izraavaju, kao to je prethodno reeno, njihovu privremenu vlast.

Jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.

Kao to je ve reeno, da su poznali premudrost i tajne boanstvene ikonomije (domostroja), odnosno tajnu Vaploenja Boijeg, tajnu Krsta, tajnu priziva i usvajanja neznaboaca, tajnu preporoenja, usinovljenja i nasleivanja Carstva Nebeskog, jednom reju - sve tajne koje je Duh Sveti otkrio apostolima. Isto tako, da su i prvosvetenici znali da e njihov grad biti pokoren[1] i da e oni sami biti odvedeni u ropstvo, ne bi razapeli Hrista. Hrista je ovde nazvao Gospodom slave. Kako su krst smatrali neim sramnim (neslavnim), pokazuje da Hrist posredstvom krsta ni najmanje nije izgubio Svoju slavu. Naprotiv, On se jo vie proslavio, jer je kroz krst projavio Svoje ovekoljublje. Dakle, ako nisu znali, da li bi im trebalo otpustiti (oprostiti) ovaj greh? Naravno, da su se oni posle toga pokajali i preobratili, greh bi im bio otputen (oproten), kao to je otputen Pavlu i mnogima od Jevreja.

9. Nego kao to je napisano.

Nedostaju rei: "tako se i dogodilo." Apostol na mnogim mestima izostavlja rei koje se podrazumevaju.

to oko ne vide i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube.

ta je Bog priugotovio onima, koji Ga ljube? Poznanje Hrista i spasenje Vaploenjem. To niti je ljudsko oko videlo, niti je uho ulo, niti je dolo u ljudsko srce. Proroci nisu gledali ljudskim oima, niti su sluali ljudskim uima, niti su ljudskim umom razumevali otkrovenja o Hristu (v. Isa. 64; 4), nego je kod njih sve bilo boanstveno. Reeno je: Gospod mi dade uho, naravno, duhovno, i ostalo, tome slino. A ko su oni, to ljube Boga? Verujui. Osim toga, gde je napisana ta izreka? Moda je ona uistinu i bila napisana tim reima. Sada, meutim, ta knjiga ne postoji. Najzad, moda je premudri Pavle tom izrekom preneo sledei stih: Jer e videti to im nije kazivano i razumee to nisu sluali (Isa. 52; 15).

10. A nama Bog otkri Duhom Svojim.

Neko bi mogao da upita: ako nije dolazilo u ljudsko srce, kako ste onda vi doznali za to? Odgovara: Bog nam je otkrio Duhom a ne ljudskom mudrou, jer ona nije bila toga dostojna, niti je mogla da vidi tajne Boije.

Jer Duh sve ispituje, i dubine Boije. 11. Jer ko od ljudi zna ta je u oveku osim duha ovekova koji je u njemu? Tako i ta je u Bogu niko ne zna osim Duha Boijega.

Takva je, kae, bila ta tajna, i bila je toliko skrivena da ni od koga ne bismo mogli da je doznamo, da nas nije nauio Duh, Koji poznaje i dubine Boije. Re ispituje ne ukazuje na neznanje, nego na savreno znanje, slino kao to je i o Ocu reeno: Ti ispituje srca (Ps. 7; 10), umesto: poznaje dubinu srca. Moe se razumeti i ovako: kae se da Duh ispituje tajne Boije, u tom smislu to se on naslauje njihovim sozercanjem. Savreno znanje Duha pokazuje se i u reima koje slede: kao to oveiji duh zna ta je u oveku, tako, kae, i Duh Boiji zna ta pripada Bogu. Izmeu ostalog, otuda doznajemo da Duh nije druge sutine u odnosu na Oca, slino kao to ni duh oveiji nije drugaiji u odnosu na oveka.

12. A mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga.

Duhom ovoga sveta nazvao je ljudsku mudrost. Mi nismo primili tu mudrost, da ne bi nau propoved uinila praznom i beskorisnom. Naprotiv, na uitelj je bio Duh od Boga, odnosno, sutastvo jednosutno Bogu koje ishodi iz NJegove sutine.

Da znamo to nam je darovano od Boga.

Duh je, kae, svetlost, i mi smo tu svetlost primili da bi, prosvetlivi se njom, doznali ono to je do sada bilo skriveno. A ta je to? Ono, to nam je darovano od Boga, tj. sve to se odnosi na ikonomiju (domostroj) Hristovu, odnosno: kako je On umro za nas, kako nas je uinio edima Boijim, kako je u Sebi[2] i nas postavio s desne strane Oca. Prema tome, oni, koji nemaju Duha, ne znaju ove tajne.

13. to i govorimo, ne reima nauenim od ljudske mudrosti, nego nauenim od Duha Svetoga.

Mi, kae, imamo vie mudrosti u odnosu na jelinske mudrace usled toga to su njih pouavali ljudi, a mi govorimo onako, kako nam savetuje Duh Sveti.

Duhovno duhovnim dokazujui.

Odnosno, ako se pojave neka duhovna pitanja, mi rasuujemo o njima, tj. razreavamo ih drugim duhovnim uenjima ili predanjima, Tako je, na primer duhovno pitanje: da li je Hristos vaskrsao? Mi o njemu rasuujemo i razreavamo ga na osnovu drugog duhovnog pitanja, odnosno na osnovu povesti o Joni.[3] Na slian nain pojavljuje se i pitanje: kako je Djeva mogla da rodi? Ono se razreava neplodnou Sare, Reveke i Jelisavete, koje nisu zaele po prirodnim zakonima, poto zaee zavisi od snage materice. Isto tako, razreavamo ga i time, to je Eva bez semena potekla od Adamovih rebara, isto kao i drugim primerima o kojima rasuujemo u vezi s pojavom oveka u svetu. Uostalom, rei duhovno duhovnim dokazujui moe razumeti i ovako: o duhovnim pitanjima rasuuj i razreavaj ih samo sa duhovnim ljudima, jer jedino oni mogu da ih razumeju. Zbog toga je dodao ono to sledi:

14. A duevni (u srpskom prevodu: telesni) ovek ne prima to je od Duha Boijega, jer mu je ludost.

Duevni ovek je onaj, koji se u svemu oslanja na svoja razmiljanja (pomisli) i ne smatra da mu je potrebna vinja pomo. To je onaj, koji nita nee da prihvati verom i smatra da je ludost sve, to se ne moe dokazati. Onoga, dakle, koji misli da se sve dogaa prema prirodnom redosledu i ne doputa nita natprirodno, apostol naziva duevnim, odnosno prirodnim, jer se njegova dua bavi jedino ikonomijom (domostrojem, ustrojstvom) prirode. I kao to telesne oi, iako same po sebi prekrasne i veoma korisne, nita ne mogu da vide ako nema svetlosti, tako ni dua, koja je postala sposobna za primanje Svetoga Duha, bez NJega ne moe da sozercava boanstveno.

I ne moe da razume, jer se to ispituje duhovno.

Ne razume zato, to te stvari zahtevaju veru i ne mogu se pojmiti razumom. To znae rei: to se ispituje duhovno, tj. to ima dokaze u veri i Duhu.

15. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje..

Duhovni, kae, zna sve: zna, da je sve sadanje privremeno a da je budue postojano; zna da e on zadobiti spasenje, a da e neverujui biti kanjeni. Zato ih i razobliuje, a njega samog niko ne ispituje, tj. ne mogu da ga razobliuju. Isto tako, onaj koji vidi, vidi i svoje i ono to pripada onima to ne vide, dok slepi ne vidi ni svoje, ni ono to pripada njemu (tj. onom koji vidi).

16. Jer ko poznade um Gospodnji, da bi Ga pouio?

Duhovni um naziva umom Gospodnjim. Re suditi upotrebio je umesto ispraviti. Poto je rekao: duhovnog niko ne ispituje sada dokazuje da je to ispravno. Jer ko poznade um Gospodnji tako, da bi se odluio da mu sudi, tj. da ga ispravlja. Ako, dakle, niko ne moe da pozna um Gospodnji, a takav je um duhovnog oveka, onda utoliko pre ne moe da ga pouava i ispravlja.

A mi imamo um Hristov.

Nemoj se uditi, kae, to sam duhovnog oveka i njegov um nazvao umom Gospodnjim. Svi mi imamo um Hristov, jer nam je sve to znamo otkrio Hristos. Sve to razumemo o boanstvenim stvarima, dato nam je od Hrista. Drugim reima, znanje kakvo imamo o duhovnim stvarima vere, imamo od Hrista, tako da uistinu niko ne moe da nam sudi. Neki su, uostalom, umom Hristovim nazivali Oca, a neki Svetoga Duha.

NAPOMENA: 1. Jerusalim 2. U Svojoj ljudskoj prirodi. 3. Starozavetni prorok, ija knjiga ini jednu od 12 knjiga tzv. "malih proroka", iako se, u strogom smislu te rei, ne moe svrstati u proroke knjige. Zbog nepokornosti Bogu, koji mu je zapovedio da Ninevljanima propoveda o pokajanju, Jonu je progutao kit i on je u utrobi ove ivotinje proveo tri dana (kao i Hristos u grobu). Jonin izlazak iz utrobe kita tumai se kao praobraz Vaskrsenja Hristovog, jer i Sam Gospod kae: Kao to je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noi, tako e i Sin oveiji biti u utrobi zemlje tri dana i tri noi (Mt. 12; 40).

TREA GLAVA sadraj 1, I ja, brao, ne mogoh vam govoriti kao duhovnima, nego kao telesnima...

Prethodno je ruio gordost Korinana zbog spoljanje mudrosti. Meutim, da oni ne bi rekli: "mi se ne gordimo tom, nego duhovnom mudrou", sada pokazuje da ni u naoj mudrosti nisu dostigli savrenstvo i da jo pripadaju nesavrenima, pa kae da oni jo nita nisu uli o savrenijim stvarima. Dobro je rekao: nisam mogao, kako ne bi rekli da im o savrenijem nije govorio usled zavisti. Nisam mogao da govorim s vama kao sa savrenima, jer se vi jo bavite telesnim. Kako su, meutim, kao telesni, tvorili znakove? Uistinu, oni su bili onakvi, kao to je u poetku reeno. Mogue je, meutim, i da neko tvori znakove (znamenja) i da ostane telesan, slino onim ljudima koji su imenom Hristovim izgonili demone. Znakovi esto bivaju radi koristi drugih, i esto se savravaju i kroz nedostojne.

Kao maloj deci u Hristu. 2. Mlekom vas napojih a ne jelom, jer jo ne mogoste. Ali ni sad jo ne moete, 3. Poto ste jo telesni.

U tajnama Hristovim, kae, vi ste jo uvek mala deca i zato sam vas i napojio mlekom, tj. najjednostavnijim uenjem, i nisam vam ni nudio vrstu hranu, tj. savrenije uenje, jer jo uvek niste bili u stanju da ga primite. Da bi sruio njihovu gordost, dodaje: Ni sad jo ne moete, jer jo razmiljate o telesnom. Vidi li da oni nisu u stanju da takvo uenje prime zato, to nee da budu duhovni, nego ostaju telesni?

Jer svedok je meu vama zavist (ljubomora), i nesloga i razdori, zar niste telesni i zar se ne vladate po oveku?

Sve to je prethodno rekao, govorio je stareinama, koji su se gordili svojom mudrou i plemenitou roda, a sada se obraa potinjenima i kae: s pravom vas nazivam telesnima, jer meu vama postoji zavist, nesloga i razdori. On je mogao da ih optui i za blud i za mnoge druge poroke, ali kako su se meu njima posebno pojaali razdori, nesloge i svae, njih i pominje. Vano je da se primeti da on zavist (ljubomoru) uvek povezuje sa svaama. To je zbog toga, to

iz zavisti proishodi svaa, a iz svae nesloga. Meutim, ako sve te nedolinosti postoje meu vama, zar se ne vladate po oveijem, tj. zar ne pomiljate na ljudsko i zemaljsko?

4. Jer kad neko Govori: Ja sam Pavlov, a drugi ja sam Apolov (Apolosov), zar niste telesni!

Imenima Pavla i Apolosa oznaava one, koji su bili znameniti ljudi i uitelji meu Korinanima.

5. Ko je dakle Pavle, i ko Apolos, do sluitel ji kroz koje poverovaste...

Postavivi jedno pored drugog svoje i Apolosovo ime, tano dostie svoj cilj. On rasuuje ovako: ako smo mi nita, ta tek da kaemo o vaim uiteljima? Mi smo, kae, sluitelji, a ne sam koren i izvor dobara, jer je taj Izvor Hristos. Zbog toga ne bi trebalo da se preuznosimo, jer smo vam mi preneli dobra, koja smo dobili od Boga, i sve pripada NJemu, Darovatelju dobara. Nije rekao: "mi smo blagovesnici", nego: mi smo sluitelji. Rekao je to zato, to blagovetenje obuhvata samo uenje, dok sluenje obuhvata i dela.

I to kako Gospod svakome dade.

Ni to, kae, malo sluenje, nemamo od sebe samih, nego smo ga dobili od Gospoda, svaki prema svojoj meri (dosl. svaki prema drugaijoj meri).

6. Ja posadih, Apolos zali a Bog uini da uzraste.

Ja sam, kae, najpre zasejao propoved. Svojim neprestanim pouavanjem, Apolos nije dopustio semenu da se osui od ege iskuenja lukavoga, ali je Bog uinio da (seme) izraste.

7. Tako niti je to onaj koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji ini da raste.

Pogledaj kako, uniavajui sebe i Apolosa, ini podnoljivim unienje mudrih i bogatih korintskih stareina, pouavajui da NJemu (Bogu) pripadaju sva darovana dobra.

8. A onaj koji sadi i onaj koji zaliva jedno su...

Oni nita ne mogu da uine bez Boije pomoi, i oni su u tom smislu jedno. Kako to da se vi preuznosite jedan pred drugim, kad ste jedno?

I svaki e primiti svoju platu prema svome trudu.

Lako se moglo dogoditi da se zabrinu oni koji su se u delima vere potru dili vie od ostalih, kad uju da su svi jedno. Zbog toga odmah objanjava svoje rei i kae da su svi jedno prema svojoj nemoi da bilo ta uine bez pomoi Boga, Koji ini da uzraste. to se tie plate, svaki e dobiti nagradu prema svom trudu. Nije rekao: "prema svom delu", nego: prema svom trudu. ak i ako nije savrio dela, trudio se.

9. Jer mi smo saradnici Boiji.

Mi, uitelji, jesmo saradnici (satrudnici) Boiji, koji Bogu sadejstvujemo u spasavanju ljudi, i nismo vinovnici (uzronici) spasenja. Zato nas ne treba niti prezirati, jer smo saradnici Boiji, niti se pak treba gorditi nama, jer je sve Boije.

A vi ste Boija njiva, Boija graevina.

Rekavi prethodno: ja sam zasadio, nastavlja poreenje, i naziva ih njivom. Ako ste pak njiva i graevina, onda ste duni i da se nazivate imenom Gospodara, a ne imenima zemljodelca ili graditelja. Kao njiva, duni ste da budete ograeni zidom jednomislija; kao graevina, duni ste da meusobno budete u jedinstvu, a ne podeljeni.

10. Po blagodati Boijoj koja mi je data, ja sam kao mudar neimar postavio temelj...

Ne naziva sebe mudrim neimarem zbog preuznoenja, nego elei da pokae da je neimaru svojstveno da polae takve temelje, odnosno Hrista. Da to uistinu nije rekao zbog preuznoenja, vidi se iz rei: Po blagodati Boijoj koja mi je data, tj. mudrost nije moje delo, nego blagodatni dar Boiji.

A drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida.

Prethodno je s njima govorio o jedinstvu, a sada govori o nainu ivota, nazivajui graenjem (zidanjem) dela svakog oveka.

11. Jer temelja drugoga niko ne moe postaviti osim postojeega, koji je Isus Hristos.

Ne moe, dok postoji mudri neimar. Ako pak neko nije mudar graditelj, on moe da poloi i drugaije temelje, odakle i potiu jeresi. Vi, Korinani, imate jedan temelj, a to je Hristos. Zbog toga ste duni da na tom temelju podiete ne ono to ishodi od rasprava i zavisti, nego vrlinska dela.

12. Ako li ko zida na ovom temelju zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, 13. Svaije e delo izai na videlo...

Od onog doba, kad smo dobili temelj vere, svaki od nas gradi na njemu. Neki grade dobra dela, koja su razliita, neki vie a neki manje. Na primer, devstvenost je kao zlato, astan brak je kao srebro, a nekoristoljublje kao drago kamenje. Milostinja pored bogatstva je ve manje vredna. Neki pak zidaju rava dela, koja takoe imaju razliite stepene. Ona dela, koja lake mogu sagoreti, nazivaju se senom i slamom, a to su neistota, idolosluenje, koristoljublje. Ona pak, koja ne sagorevaju tako lako, nazivaju se drvima, a to su pijanstvo, smeh, i njima slini poroci. Neki, uostalom, razumeju i suprotno, tako da prve poroke nazivaju drvima, a druge senom i slamom.

Jer e Dan pokazati, jer e se ognjem otkriti, i svaije e se de lo ognjem ispitati kakvo je.

Danom naziva dan Suda. U ognju e se, kae, otkriti, tj. pokazae se kakva su dela sama po sebi, da li je to zlato ili neto protivno.

14. Ako ostane ije delo to je nazidao, primie platu. 15. Ako ije delo izgori, bie oteen.

Ako ima zlato ili srebro, tvoje delo e se sauvati, i ti e biti nagraen. Ako pak ima seno ili tome slino, tvoje delo nee izdrati silu ognja (to znai izraz: izgoreti), nego e se pokazati da je ono ravo. Ako bi neko proao kroz reku u zlatnoj odei, iz nje bi izaao jo blistaviji; meutim, ako bi neki drugi proao kroz tu istu reku sa senom, ne samo da ne bi dobio nikakvu korist, nego bi i propao. Tako e biti i sa delima. Prema tome, vera bez dobrih dela ne donosi korist. Ovde je temelj Hristos; meutim, dela koja se ne savravaju po zakonu Hristovom bivaju osuena na spaljivanje.

15. A sam e se spasti, no tako, kao kroz oganj.

On sam nee propasti kao njegova dela, nee prei u nitavilo nego e se spasti, tj. ostae ceo da bi goreo u ognju. I kod nas se za ono drvo, koje ne izgori lako i ne pretvori se u pepeo, obino kae da u vatri ostaje celo, jer je za njegovo sagorevanje potrebno mnogo vremena. Dakle, grenik e biti na gubitku zbog toga, to se trudio na onim delima zbog kojih e propasti, i to je sve svoje napore upotrebio na to da izgubi bie (postojanje) i da ne postoji (jer je svako zlo neto nepostojee - nebie), slino kao kad bi neko po visokoj ceni kupio sebi le umesto ivog tela. Meutim, on sam, tj grenik, spasava se, tj. ostaje ceo radi venih muka.

16. Ne znate li da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama!

Obraa se onima, to su sagreili. Pogledaj kako ih uspeno navodi da se zastide. Drugim reima, blagodau koja nam je data, odnosno Svetim Duhom, postiuje grenika iako ne istie sasvim

jasno njegov lik, nego govori uopteno. Meutim, ako smo mi hram Boiji zbog toga, to Duh ivi u nama, sledi da je Duh Bog.

17. Ako neko razara hram Boiji, razorie njega Bog.

Odnosno, pogubie ga. Tim reima se ne izraava prokletstvo, nego predskazanje o budunosti.

Jer je hram Boiji svet, a to ste vi.

Prema tome, bludnik ne moe da bude svet, jer je on prestao da bude hram Boiji, proteravi Duha Koji ga osvetava. Ko ini taj hram? Vi, ako ostanete isti.

18. Niko neka se ne vara...

Mislei da se to dogaa drugaije, nego to sam ja rekao.

Ako neko meu vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar.

Poto se blago obratio greniku, opet se okree onima, koji su se gordili spoljanjom mudrou. Ko, kae, misli da bude mudar, neka bude lud, tj. neka odbaci spoljanju mudrost, da bi zadobio mudrost boanstvenu. I kao to je siromatvo po Bogu bogatstvo, a osramoenost - slava, tako je i bezumlje (ludost) po Bogu mudrost. Po gledaj: on nije rekao: "neka odbaci mudrost", nego, to je daleko vie, neka bude lud, tj. neka nita ne mudruje sam od sebe, neka ne veruje sopstvenim dokazima, nego neka sledi Boga kao to stado sledi svog pastira, i neka veruje svemu boanstvenom.

19. Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom.

Zato to ona (mudrost ovoga sveta) ne samo da ne pomae zadobijanju istinske mudrosti, nego naprotiv, jo vie nas spreava u tome. Imajui visoko miljenje o sebi, ona odbacuje boanstveno uenje i na taj nain one, koji je poseduju, ostavlja u svagdanjem neznanju. Bog ih zato i hvata kao bezumne.

Jer je napisano: On hvata mudre u njihovom lukavstvu.

Navodi svedoenje o tome, na koji je nain ljudska mudrost ludost pred Bogom i kae da Bog hvata mudre kao bezumne (lude), odnosno, pokorava ih njihovim sopstvenim orujem. I pored sveg svog lukavstva i mudrosti, oni se razobliuju u gluposti i bezumlju. Na primer: neki su mislili da im Bog nije potreban i da sve mogu da postignu sami. Meutim, Bog im je na delu pokazao da im snaga i vetina rei nisu doneli ni najmanju korist, i da su oni, vie nego drugi, imali potrebu za Bogom - oni, koji su mislili da e proi bez ikakve pomoi. Dakle, i pored sve svoje vetine, pored koje su sebe smatrali za sveznajue, pokazali su se kao potpune neznalice, budui u neophodnim stvarima neobrazovaniji od ribara i koara.

20. I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su nitavne.

Ako Gospod zna da su pomisli ljudske nitavne zato, to u njima nema niega neophodnog i spasonosnog, kako onda vi, Korinani, pothranjujete misli koje se protive Bogu, i bavite se njima kao korisnima?

21. Zato neka se niko ne ponosi ljudima, jer sve je vae: 22. Bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa.

ini se kao da to govori potinjenima, ali on zapravo rui stareine, nagovetavajui da oni nikako ne bi trebalo da se preuznose spoljanjom mudrou, jer je ona bezumlje, kao ni duhovnim darovima, jer oni pripadaju Bogu i daju se radi koristi potinjenih. To znae rei: jer je sve vae, tj. zato se gorde vai uitelji? Zato ih vi nadimate i preuznosite? Oni nemaju nita, to bi bilo njihovo sopstveno, jer im je sve to imaju dato radi vae koristi, i trebalo bi da vam budu zahvalni. Meutim, opet je pomenuo sebe i Petra. Uinio je to stoga, da njegove rei ne bi bile isuvie teke i da bi im napomenuo: ako smo i mi darove dobili zbog vas,

i ako smo radi vas postavljeni za uitelje, onda utoliko pre vai sadanji uitelji ne bi trebalo da se gorde darovima kao sopstvenim imetkom, jer je to tue dobro.

Ili svet, ili ivot, ili smrt, ili sadanje.

I ivot uitelja je, kae, za vas, zato da biste vi uili kod njih i zadobili korist; i smrt je njihova zbog vas, jer se oni radi vaeg spasenja izlau opasnostima. Ili drugaije: i Adamova smrt je radi vas, da biste vi postali celomudreni; i Hristova smrt je za vas, da biste se vi spasli. Krae reeno, vasceli svet je zbog vas, da biste kroz njega ushodili ka Tvorcu i njegovom propadljivou nauili da eznete za nepropadljivim blagom. Za vas je i sadanje, tj. ona dobra (blaga) koja Bog jo ovde daruje verujuima. Za vas je, najzad, priugotovljeno i budue.

23. A vi ste Hristovi, a Hristos je Boiji.

Hristos nije u onom smislu Boiji, u kojem smo mi Hristovi. Mi smo Hristovi kao NJegovo delo i tvorevina, a Hristos je Boiji i kao preveni Sin i kao Onaj, Koji za svog uzronika ima Oca. Na taj nain, iako je izraz jedan, znaenje je razliito. Naime, nae nije sve u onom smislu, u kojem smo mi Hristovi; mi smo Hristove sluge i NJegova tvorevina, a sve to postoji nije nita drugo do ono to nam slui, ali nije naa tvorevina. Zbog toga ravo postupate ako se delite prema ljudima, budui da vi pripadate Hristu.

ETVRTA GLAVA sadraj 1. Tako da nas ljudi smatraju kao sluge Hristove i upravitelje tajni Boijih.

Mi, uitelji, nismo nita drugo do sluge. Zato se vi, napustivi Gospodara, nazivate imenima slugu? Nazvavi apostole i uitelje Hristove upraviteljima (tanije domostrojiteljima, ikonomima) tajni Boijih, pokazao je da ne mogu svi, bez razlike, predavati uenje, nego onaj, tada i tako, onome, onda i onako, kako je potrebno. Ono to je tajna ne bi trebalo svima otkrivati, jer tako ne postupa razborit upravitelj (ikonom).

2. A od upravitelja se, dakle, trai da se svaki nae veran.

Odnosno, zahteva se da upravitelj (ikonom) ne prisvoji ono to pripada gospodaru i da niim ne raspolae kao gospodar, nego da svim raspolae kao tuom, gospodarskom imovinom; ono, to pripada gospodaru ne naziva svojim nego, naprotiv, i ono t o je njegovo smatra gospodarevim.

3. A ja najmanje marim to me sudite vi ili oveiji dan.

Korinani su stradali od sledee bolesti. Oni, koji su se zbog uitelja meusobno podelili, postavili su se kao sudije, pa su ismevali i odbacivali pobone ljude zbog njihove neukosti. Naprotiv, porone ljude su prihvatali zbog njihove krasnoreivosti, brzopleto iznosei sledee prigovore: taj i taj je bolji od toga i toga, ovaj je nii od ovoga, onaj prevazilazi onoga a ovaj pak ovoga. Kad je Pavle rekao da se od upravitelja (ikonoma) zahteva da se svaki nae veran, inilo se da je time dao povoda da sude o ivotu svakoga od njih, zbog ega bi dolo do jo veih nesuglasica. elei da predupredi ovo zlo i da Korinane uzdri od suda, kae: a ja najmanje marim. Time kao da kae: smatram svojom sramotom da podleem vaem sudu. Da ih ne bi uvredio i pokazao da ih prezire, dodaje: ili kako mi sudi oveiji dan. Neka, uostalom, niko ne optui Pavla za nerazboritost, jer on to govori o samome sebi (njemu niko nije sudio ): da ne bi sudili drugima, on to prihvata na sebe i time izvrava ono to je neophodno.

A ni sam sebi ne sudim, 4. Jer ne oseam nita na svojoj savesti, ali zato nisam opravdan. A onaj koji me sudi jeste Gospod.

Nemojte misliti, kae, da ja va sud odbacujem zbog prezira prema vama ili prema svima ostalima. I ja samoga sebe smatram nesposobnim za takvo ispitivanje. Ne znam ni za jedan svoj greh, jer nisam u stanju da sudim istinito i pouzdano. Time, meutim, nisam opravdan, odnosno, ja nisam ist od greha i mogue je da sam u neemu sagreio a da ni sam ne znam za to. Jedino Gospod moe da sudi istinito i nepogreivo. Zakljui odatle koliko je pouzdan budui Sud.

5. Zato ne sudite nita pre vremena, dok ne doe Gospod.

Vidi li da Pavle, zabranjujui Korinanima da sude o drugima, ne istupa u svoje ime? On svagda prenosi na sebe ono, to se tie drugih, i u svom liku pouava onome, emu namerava da ih poui.

Koji e i osvetliti to je skriveno u tami i objaviti namere srca.

Sada su, kae, rava dela sakrivena (njih podrazumeva pod izrazom skriveno u tami), i bezboan i razvratan ovek esto izgleda kao vrlinski. Tada e, meutim, Bog sve otkriti, pokazae se i same namere srca. Neko, na primer, preuznosi ovde drugoga pohvalama, i to je dobro delo. Meutim, mogue je, da je njegova namera rava, jer ga, moda, ne hvali s dobrim ciljem. Drugi, naprotiv, ovde nekoga razobliuje, ali ne s namerom da ga ispravi, nego nameravajui da pokae slabosti blinjeg. Tada e pak biti otkrivene sve sline namer e srca.

I tada e biti svakome pohvala od Boga.

Trebalo je da kae: "ili kazna, ili pohvala", ali je apostol obratio njihovu panju na bolju stranu.

6. A ovo, brao moja, primenih na sebe i Apola (Apolosa) radi vas, da se od nas nauite ne mudrovati vie od onoga to je napisano...

A ovo... tj. ono to je prethodno reeno o razdorima, i ono to je zatim usledilo. Ja sam to, kae, primenio na sebe i na Apolosa, da biste vi od nas nauili da ne mudrujete vie od onoga, to je napisano. A Pismo nas ui da se ne preuznosimo, govorei: Koji hoe da bude prvi neka bude poslednji (Mk. 9; 35) i Koji se uzdie, ponizie se (Mt. 23; 12). U njemu ima i mnogo drugih, slinih pouka. O tome, da ne sudimo drugima, kae se ovako: Ne sudite, da vam se ne sudi (Mt. 7; 1).

Da se ne bi radi nekoga nadimali jedan na drugoga.

To govori narodu, unosei razliitost i u pouku i upravljajui slovo ponekad uenicima, a ponekad uiteljima i stareinama, kao to i sada postupa. Naime, Korinani su se jedan pred drugim gordili svojim uiteljima, odnosno, uenik jednog uitelja preuznosio se pred uenikom drugog, jer je svog uitelja pretpostavljao drugome. Dobro je takvo uenje nazvao nadimanjem, izjednaujui ga s izraslinom ili otokom (tumorom) i uporedivi ga sa telom, naduv enim od ravih sokova ili od vazduha.

7. Jer ko te istie? ta ima, to nisi primio? A ako si primio, to se hvali kao da nisi primio?

Opet upravlja slovo ka uiteljima i kae: ko te istie, i ko te smatra dostojnim pohvale? ovek? Meutim, oveije rasuivanje je varljivo. Neka i ima neto, to je dostojno pohvale; to, meutim, ne pripada tebi, nego onome koji ti je to dao. Ti si to dobio, i nisi sam savrio. Ako si pak dobio, zato se gordi kao da nisi dobio i kao da si postigao sopstvenim trudom? Onaj, koji je dobio, ne sme se preuznositi onim to je dobio, jer je to tue.

8. Ve ste se nasitili; ve se obogatiste...

Rei ispunjene negodovanjem. Vi ste, kae, vrlo brzo sve zadobili! Nita vam nije potrebno! Ve ste se nasitili, za kratko vreme ste dostigli savrenstvo i zadobili sve bogatstvo, poznanje i darove! Savrenstvo se dostie tek u buduem veku a vi ga, reklo bi se, imate ve sada! U sutini, vae slavoljublje pokazuje da ste se vi toboe uzdigli do samog vrha savrenstva. Ovim reima pokazuje da su oni nesavreni, im se ponaaju na takav nain.

Bez nas se zacariste.

I to govori u istom raspoloenju duha, pokazujui njihovu nesavesnost i kao da kae: udostojivi se takvih darova, vi ne doputate da mi, koji smo se trudili zbog vaeg dobra, postanemo uesnici u njima.

O, da se zaista zacariste, da se i mi s vama zacarimo!

O, kad biste se vi, kae, zaista zacarili, tj. kad biste uistinu dostigli savrenstvo! Da ove rei ne bi izgledale kao izrugivanje, dodaje: da se i mi s vama zacarimo, tj. da i mi s vama dobijemo ista dobra: vaa slava je i moja, poto svaki uitelj prieljkuje savrenstvo svojih uenika.

9. Jer mislim da Bog nas apostole pokaza poslednje, kao na smrt osuene.

Rei kakve su svojstvene oaloenom oveku ili, bolje reeno, onom koji eli da navede druge da se zastide. Kao to, kae, vidim iz vaih postupaka, samo je nama, apostolima, Bog poverio da budemo poslednji od svih i osueni na smrt, tj. spremni za smrt. U stvari, iz toga, to ste se vi zacarili, mogu da zakljuim da je nama odreeno da budemo poslednji i kao osueni, mi, apostoli, tj. oni, koji su toliko stradanja podneli Hrista radi.

Jer postasmo prizor i anelima i ljudima.

Mi nismo izloeni stradanjima samo u nekom uglu, nego po svim krajevima zemaljskim. Budui da nai postupci nisu nevani, na nas ne motre samo ljudi, nego i angeli. Naime, nai podvizi su toliko veliki, da su dostojni i angelskog posmatranja (dosl. sozercanja), jer se mi ne borimo samo s ljudima, nego i sa silama zlih anela.

10. Mi ludi Hrista radi, a vi mudri u Hristu.

Opet govori da bi ih postideo. Dok su apostole tukli i prezirali Hrista radi, Korinani su bili potovani i smatrali su ih mudrima, i jo su se hvalili da je sve to u Hristu. Zbog toga kae: kako je mogue, da se takve suprotnosti pojave meu ljudima, koji razmiljaju na isti nain? To nije mogue. Mora se dopustiti da ili na ili va nain razmiljanja nije u Hristu. Meutim, nedostojno je apostola Hristovih da njihov nain razmiljanja nije u Hristu. Prema t ome, vi ste u zabludi.

Mi slabi a vi jaki; vi slavni a mi prezreni.

Drugim reima, nas progone, a vi se naslaujete sigurnou (slabou svagda naziva iskuenja). I opet, vi ste plemeniti i slavni, a mi smo prezreni. Sve to govori usled velikog negodovanja. Smisao je sledei: kako je mogue da mi stradamo, a da se vi naslaujete sigurnou i da sretno ivite? Oigledno je, dakle, da vi niste u dobrom stanju. Naprotiv, vae sadanje ponaanje je bezbono i nedostojno apostola, otuda sledi, da ne bi trebalo da se gordite time.

11. Do ovoga asa podnosimo i glad i e i golotinju...

to, kae, da pominjem ono preanje? Pogledaj kako je sada - na to kako se vi utapate u nasladama, a mi - sasvim suprotno.

I udarce.

Odnosno, nas biju. Ovo govori protiv nadmenih.

I potucamo se.

Nas progone, a mi beimo. To govori protiv bogatih.

I trudimo se, radei svojim rukama.

Time postiuje one, koji su se drznuli da propovedaju radi sticanja koristi.

Kad nas grde, blagosiljamo, kad nas progone, trpimo. 13. Kad hule na nas, molimo.

Najzad, kae, to je najvanije, mi u takvim nedaama ne smatramo sebe nesrenima. A odakle se to vidi? Odatle to onima, koji nas vreaju, uzvraamo suprotnim. Mi blagosiljamo one koji nas grde a one, koji nam nanose tee uvrede (to znai huliti, jer je to najtea uvreda), molimo, tj. uzvraamo im blagim i krotkim reima (to znai moljenje, tj. blaga i krotka re). Zbog takvog ponaanja, hriane smatraju bezumnima!

Postasmo kao smetlite sveta, svima smee do danas.

ta je smee? Sve, to se isti ili brie kao nepotrebno, Ako, na primer, neko sunerom isti neto prljavo, on kae da je to smee. Smee je, dakle, ono to se uklanja s nekog predmeta. Apostol, dakle, kae: dostojni smo da nas odbace i da nas smatraju za sme e, ne samo vi, nego itav svet i svi ljudi, i to ne u neko vreme, nego sve do sada. Zapazi kakav hrianin mora da bude, zapazi, da on mora da se bori (da se podvizava) sve do samog kraja.

14. Ne piem ovo da vas posramim, nego vas pouavam kao svoju mil u decu.

Ne govorim vam ovo, kae, zato, da bih vas postideo, niti sa zlim i ravim namerama, nego vas pouavam kao svoju milu decu. Ne samo kao decu nego kao milu decu. Oprostite mi ako sam rekao i neto uvredljivo: i to je od ljubavi. Nije rekao:" da va s prekorim", nego: da vas pouim. A ko ne bi mogao da podnese oinsku pouku?

15. Jer ako imate i hiljade uitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca.

ta to znai, rei ete vi, zar nas drugi ne ljube? LJube, ali ne onako kao ja: oni su uitelji, a ja sam otac. Iako deca imaju jednog oca a mnogo uitelja, njihova naklonost prema deci neuporedivo je manja u poreenju s ljubavlju onog jednog, tj. oca. Zapazi da je, izmeu ostalog, rei: u Hristu vezao za uitelje, da ih ne bi sasvim omalovaio. Uostalom, ia ko je njima (uiteljima) pripisivao ono to je tee (jer je takva dunost uitelja), prevashodstvo ljubavi ostavio je za sebe.

Jer vas u Hristu Isusu ja rodih evaneljem (blagovetenjem).

Objanjavajui na koji im je nain on otac, kae: uz sadejstvo Hristovoga vas rodih evaneljem (blagovetenjem), odnosno, ne pripisujem sebi to delo, kao mnogi meu vama, nego Hristu. Nije rekao: "ja sam vas nauio", nego: ja vas rodih. Ukazujui na prirodu, pokazuje im svoju ljubav prema njima, kao i to, da su oni njegovi najblii uenici, i tu misao izraava u itavoj ovoj poslanici.

16. Molim vas, dakle, ugledajte se na mene.

Ugledajte se, kae, u svemu na mene: ne preuznosite se niti mudrou, niti bogatstvom, i ne budite neprijatelji svojoj brai, nego i mudrost i bogatstvo pokazujte u ljubavi prema Hristu i brai. Zapazi dobrotu srca: on moli, a ne zapoveda. Davati samoga sebe kao uzor za ugledanje jeste znak velike odvanosti.

17. Zato vam poslah Timoteja, koji mi je edo ljubljeno i verno u Gospodu.

Zato, to se o vama brinem kao o deci, poslao sam vam Timoteja. eleo sam da sam doem i da vaspostavim mir meu vama. Meutim, kako to nisam mogao da ispunim, poslao sam njega, moje ljubljeno edo. Rekao je to zato, da bi pokazao koliko ih ljubi, kad je odlui o da se zbog njih rastane s Timotejem i da im, istovremeno, napomene da potuju Timoteja. Verno (edo) u Gospodu, tj. ne u itejskim (= svetskim) delima, nego u delima vere Hristove. Zbog toga e i u onome, to se bude ticalo vas, verno sluiti.

On e vas podsetiti na puteve moje koji su u Isusu Hristu, kao to svuda u svakoj crkvi uim.

Nije rekao: on e vas nauiti, da se ne bi uvredili (jer je Timotej bio mlad), nego: on e vas podsetiti da ono, to ste ranije znali, obnovite u svom seanju. Putevima naziva odluke, pravila, obiaje, i boanstvene zakone, koji su sjedinjeni s propovedima. Da vas podseti kako se ja ponaam, odnosno, da se ne gordim, i da ne uvodim razdore i svae.

U Hristu, tj. u tim putevima nema niega oveijeg, nego je sve u Hristu, ili se savrava uz pomo Hristovu. Timotej e vam rei i to, kako pouavam u svakoj crkvi. Ja vam nisam rekao nita novo nego, naprotiv, svima predajem jedno isto. Stidite se, to ste se samo vi u Crkvi udaljili od mojih puteva.

18. Neki se nadue kao da ja neu doi vama.

Poto je rekao: poslao sam vam Timoteja, eli da ih sprei da usled toga postanu jo nemarniji i kae: iako sada ne dolazim, moje odsustvo je nekima dalo povoda da se pogorde. Upravo iz tog razloga ja u doi kasnije. Pokazuje nezrelost njihovih razmiljanja, jer je samo deci svojstveno da stvaraju pometnju kad uitelj nije meu njima. Ko su ti, koji su se pogordili? Sauesnici preljubnika, koji je bio i mudar i bogat. Oni su se gordili, kao da ih Pavle nee razobliiti.

19. Ali ja u vam doi uskoro, ako Gospod hoe.

Tim reima rui gorde i podstie ih na trezvenost (budnost, trezvenoumlje). Dobro je dodao: ako Gospod hoe, jer se sve deava prema NJegovom odobrenju.

I neu gledati na re onih nadmenih, nego na silu, 20. Jer Carstvo Boije nije u rei, nego u sili.

Uzdajui se u krasnoreivost, Korinani su prezirali Pavla kao neukog oveka. On zbog toga kae: "Neu gledati na vau krasnoreivost, jer ona nije neophodna, nego u gledati na silu, koja se projavljuje u znakovima. Carstvo Boije nije propovedano i utvreno kitnjastim reima, nego znakovima koji su savravani silom Svetoga Duha.

21. ta hoete? Da doem vama s prutom, ili sa ljubavlju i duhom krotkosti?

Prutom naziva kaznu. On, dakle, kae: od vas zavisi da li u kod vas doi s jednim ili s drugim. Ako ostanete nemarni, ja u doi i kazniu vas kao Elimu (v. Dela ap. 13; 8 -11). Postoji u njemu

i duh strogosti i kanjavanja, ali ga on imenuje s bolje strane, slino kao to i za Boga kae da je blag i milostiv a ne da kanjava, iako je NJemu i to svojstveno.

PETA GLAVA sadraj 1. Svuda se uje da je blud meu vama, i to takav blud kakav se ni meu neznabocima ne pominje, da neko ima enu oca svoga.

Opominje sve uopte, da ne bi bili nemarni i da ovaj greh ne bi smatrali za tui nego da bi se, naprotiv, postarali da ga isprave kao zajedniko bezbonitvo. Nije rekao: "bestidno se dogaa", nego: svuda se uje. Ako je zabranjeno ak i da se uje za takav prestup, zar onda nije daleko bestidnije ako se on i izvrava? To se utoliko pre odnosi na vas, koji ste udostojeni duhovnih tajni, Pojaavajui optubu, u nastavku kae: kakav se ni meu neznabocima ne pominje. Nije rekao: "kakav se nije dogodio", nego: kakav se ne pominje. Da neko ima enu od svoga. Nije rekao: "maehu", nego: enu oca svoga kako bi, pomenuvi oca, uinio ovaj udarac jo snanijim. Osim toga, stidei se da pomene preljubu, upotrebio je pristojniji izraz: ima.

2. I vi ste naduveni...

Gordite se uenjem tog bludnika, jer je on bio mudar. Zapazi mudrost apostola: on se ni na jednom mestu ne obraa bludniku, kao oveku bezbonom i nedostojnom da ga pominje, nego govori s drugima, kao da je re o optem prestupu.

Umesto da plaete, da bi se izbacio izmeu vas onaj, koji je uinio to delo.

Trebalo bi, kae, da plaete, jer se ta sramota rairila na celu Crkvu. Trebalo bi da se molite sa suzama, kao u sluaju bolesti i zaraze, da bi se izbacio izmeu vas tj. da se odsee od vas kao zajedniko zlo. Ni ovde nije pomenuo bludnika, nego je rekao: onaj, koji je uinio to delo.

3. Jer ja, odsutan telom no duhom prisutan, ve sam osudio, kao da sam tamo, onoga koji je tako uinio.

Zapazi njegovo negodovanje. Ne doputa da ekaju njegov dolazak da bi odluili bludni ka, nego hita da zaustavi zlo i zarazu pre nego to se oni raire na vascelo telo Crkve. Duhom prisutan rekao je zbog toga, da bi ih primorao da iznesu presudu i, istovremeno, da ih prestrai time, to zna kako e oni tamo suditi i da e mu duh, tj. dar prozorljivosti, otkriti sve to oni uine. Reima: ve sam osudio, kao da sam tamo ne doputa im da preduzmu bilo ta drugo. Ja sam, kae, izrekao presudu i drugaije ne moe da bude.

4. U Ime Gospoda naega Isusa Hrista kad se saberete vi i moj duh, sa silom Gospoda naeg Isusa Hrista.

Da se ne bi pokazao kao gord, i njih prihvata u zajednicu: U ime Gospoda naega kad se saberete vi i duh moj, odnosno tako, da zbor ne bude sastavljen prema ljudskom obiaju nego po Bogu; da vas sabere Sam Hristos, u ije se ime i sabirate. Apostol je, meutim iznad njih postavio svoj duh, kako bludnika ne bi udostojili oprotaja, nego da bi mu pravedno sudili, kao u prisustvu apostola. Sa silom Gospoda naega Isusa Hrista, 5. Da se takav preda satani.

Smisao je dvojak. Moda je ovakav: Hristos moe da vam da takvu blagodat, da budete u stanju da bludnika predate satani, a moda i ovakav: i Sam Hristos e, zajedno s vama, osuditi bludnika. Nije rekao: "ustupiti", nego: predati, i na taj nain mu prikriveno otvorio vrata pokajanja. Ni ovde, opet, nije pomenuo ime.

Na muenje tela, da bi se duh spasao u dan Gospoda Isusa .

Odnosno, da ga predaju da ga satana izmui boleu. Naime, ukoliko se pouda raa usled prezasienja tela, apostol hoe da se to telo kazni, kako bi duh, tj, dua bila spasena. Ne treba, uostalom, tako razumeti, kao da se spasava samo dua, nego treba razumeti da se pri spasavanju due spasava i telo. Neki pak pod duhom podrazumevaju duhovni dar i objanjavaju na sledei nain: da bi se dar duha u celini sauvao i da ne bi odstupio od njega, kao od bezbonika. Takva presuda u veoj meri izraava brigu, nego kanjavanje. Uzgredno je pomenuo i dan suda da bi Korinani, zastraivi se, predloili iscelenje i da bi ga bludnik prihvatio u istom raspoloenju. Postavlja granicu avolskom dejstvovanju, slino kao to se dogodilo i sa Jovom, tj. kad mu je (avolu) doputeno da se dotakne samo tela, ali ne i due.

6. Nije dobro hvalisanje vae.

Napominje da oni sami nisu dopustili bludniku da se pokaje, jer su ga hvalili. On je bio jedan od njihovih mudraca.

Ne znate li da malo kvasca sve testo ukiseli!

Ja se brinem i za vas, kae, a ne samo za njega. Ako se na zlo ne obrati panja, ono moe da zarazi i ostale lanove Crkve. Kvasac je sam po sebi mali, ali ukiseli itavo testo i pretvara ga u samoga sebe. Tako e i greh ovoga oveka povui za sobom i mnoge druge.

7. Odbacite (dosl. iistite), dakle, stari kvasac, da bude novo testo, kao to ste beskvasni.

Odnosno, proterajte ovog bludnika ili, bolje reeno, proterajte i sve druge bezbonike (jer starim kvascem naziva svako zlo). Nije reeno jednostavno: "oistite", nego: iistite, to jest, u potpunosti oistite, da to bude novo testo, koje nema primese starog zla. Kao to ste beskvasni reeno je umesto: "kao to bi i trebalo da budete beskvasni", tj. otueni od staroga zla, koje se prilikom pokajanja pokazuje i kao kiselo i kao gorko.

Jer i Pasha naa, Hristos, rtvova se za nas.

Pomenuvi beskvasne hlebove, koji su se koristili kao hrana u vreme Pashe, i objasnivi alegorijski ta oznaavaju beskvasni hlebovi, odnosno ivot koji je nepriastan zlu, sada alegorijski objanjava i samu Pashu i kae da je naa Pasha Hristos, Koji je zaklan zbog nas. Dakle, mi smo duni da se brinemo o beskvasnim hlebovima, tj. o ivotu koji je ist od svakoga zla.

8. Zato da praznujemo ne u kvascu starom, ni u kvascu zloe i nevaljalstva (lukavstva).

Pokazuje da je za hriane, zbog preizobilja darova koje su dobili, svako vreme - vreme praznika. Sin Boiji je postao ovek i bio zaklan zato, da bi ti praznovao - ali ne sa kvascem starog Adama, i ne sa ivotom prepunim zla ili, to je jo gore, lukavstva, jer je zao svaki koji ini zlo, dok je lukavi onaj, koji ga (zlo) ini s pritajenom i podmuklom pomilju.

Nego u beskvasnim hlebovima iskrenosti (istote) i istine.

Odnosno, vodei neporoan i ist ivot, za razliku od onog poronog, i istinit, tj. nelicemeran, bez ikakve podmuklosti, ivot kakav je suprotan lukavstvu. Osim toga, u rei: istina moe da razume i suprotnost starozavetnim praobrazima, koji nisu bili istina, dok se od hriana zahteva da budu iznad starozavetnih praobraza. Najzad, pod istotom moe da podrazumeva i istotu u delanju, a pod istinom pravilnost (istinitost) u sozercanju.

9. Pisah vam u poslanici da se ne meate s bludnicima.

U kojoj poslanici? U ovoj istoj. Naime, kada je prethodno rekao: Iistite stari kvasac, ukazujui na bludnika, pokazuje da se ve iz tih rei vidi, da se ne smeju meati s bludnicima. Meutim, kako bi mogli da pomisle da bi trebalo da se klone svih bludnika, ak i onih, kojih je bilo meu Jelinima, objanjava o kakvim bludnicima govori.

10. Ali ne uopte sa bludnicima ovoga sveta, ili s koristoljupcima, ili sa otimaima, ili sa idolopoklonicima, jer biste morali izii iz ovoga sveta.

Re uopte upotrebio je zato, da bi oznaio da je predmet optepoznat. Smisao je sledei: ja vam ne zabranjujem da se druite s bludnicima ovoga sveta uopte, tj. sa Jelinima, jer bi inae trebalo da potraite drugu vaseljenu. Kad u jednom gradu pored vas ivi i toliko Jelina, kako je mogue da se ne druite s njima?

11. A sad vam napisah da se ne meate s nekim koji se brat zove ako je bludnik, ili koristoljubac, ili idolopoklonik, ili opada, ili pijanica, ili otima; s takvim zaj edno i da ne jedete.

Vidi li, da nije samo jedan bio bludnik, nego da je bilo i drugih, i da nije postojao samo jedan porok, nego razliiti (poroci). Meutim, na koji nain brat moe istovremeno da bude i idolopoklonik? Kao to su nekada Samarjani samo upola bili poboni, tako se dogodilo i Korinanima, odnosno, neki od njih su se jo pridravali idola. Osim toga, apostol se priprema da govori o onima, koji su jeli od idolskih rtava. Dobro je rekao: zove se brat, jer svaki, koji je kriv u pomenutim gresima, samo nosi ime brata iako, u sutini, nije brat. S takvim zajedno i da ne jedete, da bi razumeli da su oskrnavljeni grehom, i da bi se uzdrali od njega.

12. Jer to da sudim i onima koji su napolju?

Onima, koji su napolju, naziva Jeline, a onima, koji su unutra, hriane. Ja se, kae, ni najmanje ne brinem za one, koji su napolju. Oni ive izvan mojih zakona. Prema tome, suvino je da propisujem boanstvene zakone onima, koji su izvan tora Hristovog. Ono to zakon govori, govori onima koji su u zakonu (Rim. 3; 19).

Zar ne sudite vi onima, koji su unutra? 13. A onima koji su napolju sudie Bog.

Neki iza negacije "ne" stavljaju taku, a zatim sledee rei itaju bez pitanja: "onima koji su unutra, vi sudite". Drugim reima, nakon to je prethodno rekao: to da sudim i onima, koji su napolju, apostol je sada dodao:" ne", odnosno, nije na meni da im sudim. Drugi, meutim, itaju povezano i sa pitanjem: Zar ne sudite vi onima koji su unutra! Spoljanje oekuje sud Boiji koji e ovi, to su unutra, izbei ako im vi budete sudili.

I izbacite zloga izmeu vas samih.

Podsetio ih je na starozavetnu izreku (v. 5. Mojs. 13; 5), elei da napomene da je zakonodavcu ranije bilo ugodno, da se bezboni ljudi izdvoje iz zajednice. Reima: izmeu vas samih pokazuje, da e za njih same biti korisnije, ukoliko izbace bezbonika.

ESTA GLAVA sadraj 1. Usuuje li se neko od vas, imajui albu na drugoga, da se sudi kod nepravednih, a ne kod svetih?

Mnogi su se u novanim parnicama sudili pred jelinskim sudijama. kao poznavaocima zakona. Zbog toga se trudi da ispravi to zlo, kojeg se sluajno setio. Naime, kad je pomenuo koristoljupce, odmah se rasplamsao revnosnom brigom za one, koji su zaraeni ovim grehom. Nije rekao: "kod neverujuih", nego: kod nepravednih, jer svaki, koji se parnii, obino trai pravednost. Apostol zato pokazuje da je nee pronai jer su, kae, jelinski sudovi nepravedni; kako e onda tebi suditi pravedno? Svetima naziva verujue, i samim tim nazivima ukazuje na razliku izmeu prvih i drugih, jer su jedni nepravedni a drugi sveti.

2. Ne znate li da e sveti suditi svetu!

Poto verujui, kao neuki, nisu bili u stanju da prosuuju na parnicama, ukazuje im na teinu i vanost; kao prvo, nazvao ih je svetima, a zatim je rekao da e oni suditi svetu. To, uostalom, ne treba zamiljati tako, kao da e oni zauzeti mesta sudija i da e izricati presude (jer e suditi Gospod). Naprotiv, oni e samo osuditi. U stvari ako su se oni, budui slini svima ostalima, pokazali kao verujui a ti kao neverujui, zar to onda nije osuda za neverujue?

A ako ete vi suditi svetu, zar ste nedostojni presuivanja o sitnicama!

Zapazi da nije rekao: "od vas e primiti sud", nego: vi ete suditi svetu, jer ste vi, verujui, bili uzor za svet. Izreka: nedostojni presuivanja o sitnicama ima sledei smisao: izgleda da su se Korinani stideli da im sude oni, koji su unutra. Zato i kae: naprotiv, trebalo bi da se stidite onda, kad se sudite kod onih, koji su spolja. Ti sudovi su ravi i n isu kao oni, koji su unutra.

3. Ne znate li da emo anelima suditi, a kamoli u stvarima ovoga sveta?

Anelima naziva demone. Mi emo, dakle, i demone osuditi, ako se, bez obzira na to to smo obueni u telo, pokaemo kao savreniji od njih, koji su be z tela.

4. A vi kad imate suenja za stvari ovoga sveta, uzimate za sudije one, koji u Crkvi ne znae nita. 5. Na sramotu vama govorim: Zar nema meu vama nijednoga mudra, koji e moi presuditi meu braom svojom?

elei da ih udalji od spoljanjih sudova, kae: moda e neko rei da u Crkvi nema nijednog mudrog, koji bi mogao da prosudi u parnici. Meutim, ako, prema vaem miljenju, u Crkvi nema nijednog mudrog, onda je bolje da za sudije postavljate uniene, nego neverujue. Uostalom, to sam rekao za vau sramotu, ako je kod vas uistinu tako malo mudrih, da sud moraju da donose prosti i neuki ljudi. Rei: meu braom svojom dodao je zato da bi pokazao da u takvom sluaju, ako se vodi parnica s bratom, nije potrebno mnogo znanja, i da bratska naklono st najvie pogoduje prekidanju parnice (rasprave).

6. Nego se brat sa bratom sudi, i to kod nevernih!

Dvostruko zlo: jedno je to se sudi sa bratom, a drugo, to se sudi kod nevernika.

7. I to vam je ve sasvim na sramotu to imate parnice meu sobom.

Najpre im je zabranio da se sude kod neverujuih, a sada im zabranjuje da se uopte sude, i kae: to vam je ve sasvim na sramotu, tj. nedolino je i sramno to imae parnice meu sobom tj. to se sporite jedan s drugim (to znae rei: meu sobom). Apostol je to rekao veoma izraajno, jer smo mi, hriani, duni da jedan drugoga smatramo braom.

Zato radije ne pretrpite nepravdu? Zato radije ne podnesete tetu? 8. Nego vi inite nepravdu i nanosite tetu, i to brai!

Mnogo optubi. Prva je ta, da oni ne znaju da podnesu uvredu. Druga je ta to, naprotiv, sami nanose tetu, a trea to to ine brai. Dobro bi bilo, kae i da ne inite i da ne trpite tetu. Meutim, ako bi trebalo izabrati jedno od ovo dvoje, onda je bolje pretrpeti tetu.

6. Ili ne znate da nepravednici nee naslediti Carstva Boijega?

Zakljuujui slovo pretnjom, pojaava rei i pita ih za stvar, koja je svima poznata.

Ne varajte se.

Ovde ukazuje na one Korinane, koji su govorili da je Bog ovekoljubiv i da nee kanjavati , nego da e sve uvesti u Carstvo. Zbog toga kae: Ne obmanjujte se, jer je to oigledno samoobmanjivanje i zabluda da se ovde oekuje svako dobro, a da se tamo bude izloen kazni.

Ni bludnici.

Onoga, koji je ve osuen, postavlja na prvo mesto.

Ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici.

Rukobludnicima naziva one, nad kojima se izvrava sramno delo, a zatim nabraja one, koji izvravaju sramna dela.

Ni muelonici, ni lopovi, ni pijanice, ni opadai, ni otimai, nee naslediti Carstvo Bo ije.

Mnogi se pitaju zato je pijanice i opadae postavio pored idolopoklonika i onih, koji tvore sramna dela? Zato, to je i Hristos rekao da je dostojan pakla onaj, koji svom bratu kae: budalo (v. Mt. 5; 22), a Judejce je pijanstvo odvelo u idolopoklonstvo. Osim toga, ovde nije re o kanjavanju, nego o liavanju Carstva. Carstva se liavaju svi takvi grenici podjednako, a ovde nije mesto da rasuujemo da li e biti razlike u njihovom kanjavanju.

11. I takvi bejaste neki; ali se opraste i posvetiste, i opravdaste imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga naega.

Razmislite, kae, kakvog vas je zla Bog oslobodio i kakva vam je blaga darovao. I vi ste bili podloni svim navedenim porocima, ali vas je On oistio od njih. I nije vas samo oistio, nego vas je i posvetio. Na koji nain? Tako to vas je opravdao. Najpre vas je oistio a zatim opravdao i posvetio, i to ne imenom ovog ili onog uitelja, nego Imenom Hristovim i Svetim Duhom. Drugim reima, ta blaga vam je podarila Sveta Trojica. Rekavi da ih je posvetio imenom Hristovim i Svetim Duhom, nije ukazao ni na ta drugo, nego na Svetu Trojicu.

12. Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi.

Kako je prethodno govorio o bludniku i kako e uskoro opet govoriti o njemu, poveo je re o stomakougaanju. Od stomakougaanja, naime, prevashodno proishodi bludna strast. On, dakle, kae: dozvoljeno mi je da jedem i pijem, ali je za mene tetno da u hrani i piu budem neumeren.

Sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da ita ovlada mnome.

Ja sam, kae, gospodar nad hranom i piem. Meutim, ukoliko ih budem neumereno upotrebljavao, od njihovog gospodara postau njihov sluga. Onaj, koji ih koristi kako dolikuje, on je gospodar nad njima. Naprotiv, onaj koji padne u neumerenost, nije vie gospodar nego postaje sluga, jer u tom sluaju prezasienje postaje njegov tiranin. Vidi li kako je onome, koji je sebe smatrao za gospodara, apostol pokazao da je potinjeni? Pogledaj, svaki od Korinana je govorio: mogu da se predam nasladama. Apostol pak kae: ti im se ne preputa zato, da bi imao vlast nad njima, nego zato to si i sam potinjen njihovoj vlasti. Sve dok si neuzdran, ti nema vlast nad utrobom (stomakom), nego utroba ima vlast nad tobom.

13. Jela su za stomak, i stomak za jela.

Stomakom naziva stomakougaanje a ne deo naeg tela, dok pod hranom podrazumeva neumerenu upotrebu hrane. Prema tome, smisao ovih rei je sledei: neumerena upotreba hrane prijatelj je i srodnik stomakougaanja, i obrnuto. Ni jedno ni drugo ne moe da nas privede Hristu; naprotiv, one koji su im predani upuuju jedno drugome (neumerenost stomakougaanju i stomakougaanje neumerenosti).

Ali e Bog i jedno i drugo ukinuti.

Ne stomak, nego stomakougaanje, i ne hranu, nego neumerenost u hrani. U rei ukinuti neki vide ukazivanje na stanje budueg veka, odnosno, da tamo nee postojati potreba niti za hranom, niti za piem. Ako tamo nee biti mesta ni za umerenu upotrebu hrane, onda e se utoliko pre ukinuti neumerenost i stomakougaanje. Rekavi da e se zajedno s ukidanjem hrane ukinuti i stomak, izrazio je misao da e se zajedno sa zasienjem prekratiti i elja za neumerenom upotrebom. Prema reima drugih, on je svoj savet zakljuio molitvom da se ukine, odnosno da prestane i neumerenost i stomakougaanje.

A telo nije za blud nego za Gospoda, i Gospod za telo.

Iz tih rei se vidi da apostol govori o stomakougaanju povodom rei o bludu. U protivnom bi trebalo da kae: telo nije za hranu, niti za stomak (stomakougaanje). On, meutim, nije tako rekao. Nego kako? Nije za blud. Time pokazuje ta su posledice telesnih naslaivanja, odnosno, pokazuje da je to blud. Smisao njegovih rei je sledei: telo, kae, nije stvoreno radi toga da bi se utopilo u naslaivanju i da bi palo u blud, nego je stvoreno zato, da bi se pokorilo Hristu kao svojoj glavi i da bi Gospod upravljao njime kao glava.

14. A Bog i Gospoda vaskrse, i nas e vaskrsnuti Svojom silom.

Nemoj da se zbuni, kada uje da je Bog vaskrsao Gospoda; apostol govori tako jer snishodi prema nama kao prema deci. I kako su o Ocu, kao o Izvoru, svi imali uzviene predstave, apostol i vaskrsenje vezuje za Oca i objavljuje da e On i nas vaskrsnuti. Kao to je vaskrsao nau glavu, a tu podrazumevam Hrista, tako e vaskrsnuti i ostale udove, tj. nas. Da bi potvrdio svoje rei, dodaje: silom Svojom i kao da kae: ne sumnjajte u ovo to govorim, jer sila Boija, koja savrava velika dela, moe i to da ispuni. Da Hristovo vaskrsenje vezuje za Oca kao uzronika, vidi se i odatle to je Gospod o Samome Sebi govorio: Razvalite ovaj hram i za tri dana u Ga podii (Jn. 2; 19). O NJemu je napisano i da pokaza Sebe iva (Dela ap. 1; 3). Dakle, mada je On i vaskrsao Samoga Sebe, to delo se pripisuje Ocu kao uzroniku.

15. Ne znate li da su telesa vaa udovi Hristovi?

Opet se vraa na prethodni savet koji se ticao bluda. Meutim, svoje rei naoruava velikim strahotama.

Hou li dakle uzeti udove Hristove i od njih nainiti udove bludnice?

Nije rekao: "sjediniti ih s bludnicom", nego od njih nainiti udove bludnice, to je daleko stranije. Ko se nee uasnuti sluajui ove rei, to jest da e uzeti udove Hristove i nainiti ih udovima bludnice?

Nikako! 16. Ili ne znate, da ko se sa bludnicom svee jedno je telo s njom? Jer je reeno: Bie dvoje jedno telo.

Pokazuje ono to je reeno, tj. na koji nain e udovi Hristovi postati udovi bludnice. Kroz svezivanje, kae, mukarac postaje jedno telo s bludnicom. Zbog toga i udovi njegovi, koji su bili udovi Hristovi, postaju udovi bludnice.

17. A ko se sjedini s Gospodom, jedan je Duh s NJime.

Pogledaj, kako i samim imenovanjem bludnice i Hrista nastavlja i pojaava optubu. Kae da onaj, koji se sjedinio s Gospodom, ne postaje nita drugo do duh, tako da ne ini nita telesno, odnosno, postaje duhovan. Sjedinjenje s Gospodom daje mu osveenje Duha. Ovim reima je pokazao i to, na koji nain verni postaju udovi Hristovi,

18. Beite od bluda.

Propisuje da bee od bluda kao od nekog progonitelja, zbog kojeg ni na jedan trenutak ne moemo biti bezbedni, i kae da sve snage napregnemo radi toga, da bismo se uzdrali od njega.

Svaki greh koji ovek uini van tela je, a koji bludnii svom telu grei.

Blud, kae, skrnavi itavo telo. Upravo zbog toga bludnici obino odlaze u kupatila, svedoei time da je njihovo telo oskrnavljeno. Bludnik, dakl e, grei protiv samog tela, jer ga skrnavi i prlja. Iako se i ubistvo savrava telom, ono ipak ne skrnavi itavo telo. Za ubistvo se moe baciti kamen ili drvo ili neko drugo vetastvo, dok blud ne moe da se poini bez tela: zbog toga se ono svagda skrnavi. Uostalom, apostol je nameravao da teinu toga greha predstavi u uvelianom obliku, jer se njega tie sadanji savet. Blud nikako nije porok koji je gori od svih ostalih poroka. Poznajem i druga reenja ovog pitanja. Takvo je i sledee reenje: bludnik grei protiv sopstvenog tela u tom smislu to se ne spaja sa eljom da izrodi decu, kao prilikom spajanja sa

zakonitom enom, nego ga uzaludno skrnavi izlivanjem semena i time ga ini slabim. Drugo reenje: bludnik grei protiv ene s kojom se spaja, jer o na kroz to postaje njegovo telo i zato, ako se nezakonito spaja s njom, grei protiv nje. Uostalom, reenje velikog Zlatoustog je bolje od svih, a tu mislim na prvo reenje. Osim toga, neki izraavaju sumnju i pitaju: "ta to znai? Zar zavist takoe ne isuuje telo", i razreavaju ovo pitanje na sledei nain: zavist je strast a ne dejstvo. Apostol pak govori o dejstvu (evo njegovih rei: svaki greh, koji ovek uini), a ne o strasti. U stvari, zavist ne stvaramo mi, nego ona dejstvuje u nama.

19. Ili ne znate da je telo vae hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga?

Jo vie zastrauje, i to veliinom dara, tj. Duha, i dostojanstvom Onoga, Koji je dar dao, tj. Boga. Vi ste, kae, hram, i to sveti, jer ste vi hram Svetog Duha. Ne skrnavit e sveti hram, i ne inite Boiji dar beskorisnim, jer od Boga imate dar i Duha.

I niste svoji. 20. Jer ste kupljeni skupo.

Vi ste, kae, pod Gospodom i nemate nita svoje, ak ni samo telo nije vae. Kupljeni ste skupo, tj. Krvlju Hristovom. Zbog toga vaa tela pripadaju drugom Gospodaru (a ne vama samima) i ka onome, to je NJemu ugodno, treba i da upravite svoje delanje. Govorei ovo, ne ponitava slobodnu volju nego pokazuje da Bog, Koji nas je iskupio, s pravom zahteva da Mu sluimo.

Proslavite, dakle, Boga telom svojim...

Budui da ste kupljeni, kae, proslavite Boga i svojim telom, tj. tvorei dobra dela i sauvavi ga isto i sveto. Proslavljanje Boga sastoji se u tome da, kada ljudi vide vaa dobra dela, NJega proslave.

I duhom svojim.

Pokazuje da blud ne treba izbegavati samo telom, nego i duhom, da se ni misaono ne bismo skrnavili (jer je duhom ovde nazvao misao). U Evanelju je zabranjena ak i ona preljuba, koja ostaje u srcu (v. Mt. 5; 2).

Jer su Boiji.

Neprestano podsea da mi ne pripadamo samima sebi, nego da se nalazimo pod vlau Boga, Koji je iskupio nae due i tela.

SEDMA GLAVA sadraj 1. A za ono to mi pisaste...

Ispravivi pometnju zbog podela, bluda i koristoljublja, sada postavlja pravila za brak i za devstvenost. Naime, Korinani su ga u pismu, koje su mu poslali, pitali da li bi trebalo da se uzdravaju od ena ili ne?

Dobro je oveku da se ne dohvata ene.

Dobro je, prevashodno, kae, ako se svaki ovek a ne samo svetenik (kako su to neki ravo razumeli) ne dohvata ene i ostane devstvenik. Meutim, sigurnije je, a i naoj slabosti blie, da se stupi u brak. Zbog toga dodaje sledee:

2. Ali zbog (izbegavanja) bluda, svaki neka ima svoju enu, i svaka neka ima svojega mua.

Govori i o jednoj i o drugoj strani. Moe se dogoditi da je mu sklon celomudrenosti a ena ne, i obrnuto. Reima: Zbog (izbegavanja) bluda podstie na uzdravanje. Ako se brak doputa radi

izbegavanja bluda, onda oni, koji su sjedinjeni brakom, ne bi trebalo da se spajaju bez svake umerenosti, nego celomudreno.

3. Mu neka ukazuje eni dunu ljubav, tako i ena muu.

Smatrajte, kae, da je ljubav jednog prema drugom vaa dunost. Poto je ona dunost, vi ste nuno obavezni da je pokazujete jedno drugome.

4. ena nije gospodar svoga tela, nego mu; tako i mu nije gospodar od svoga tela, nego ena.

Sada pokazuje da je ljubav jednog prema drugom uistinu neizbena dunost. Suprunici, kae, nisu gospodari svojih tela, nego je ena istovremeno i slukinja i gospodarica svoga mua. Slukinja, jer nema vlast nad svojim telom, da bi ga predavala kome hoe, nego njime gospodari mu. Gospodarica je zbog toga, jer je telo njenog mua - njeno telo, i on nema vlast da ga daje bludnicama. Na slian nain, i mu je sluga i gospodar svoje ene.

5. Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru i privremeno.

Odnosno, ena ne sme da se uzdrava protivno volji mua, isto kao to ni mu ne sme da se uzdrava protivno volji ene. Ako se jedno uzdrava protiv volje drugog, znai da ga liava sebe, slino kao to se govori i o novcu. Meutim ako se uzdravaju po volji, onda je to neto sasvim drugaije, kada, na primer, oboje, i mu i ena, prema uzajamnoj saglasnosti odrede odreeno vreme za uzajamno uzdravanje.

Da bi se predali postu i molitvi.

Objanjava ta znai njegov izraz: privremeno, tj. kad doe vreme da obitavaju u molitvi, odnosno, da se mole s posebnom usrdnou. Nije jednostavno rekao: "radi molitve", nego: da bi se predali molitvi. Da je apostol smatrao da je supruniki ivot prepreka za uobiajenu

svakodnevnu molitvu, kako bi onda na drugom mestu rekao: Molite se bez prestanka (1. Sol, 5; 17). Dakle, da bi vaa molitva bila sranija, uzdrite se jedno od drugog: iako ne skrnavi, (brano) spajanje ometa blagoestivo delanje.

Pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskuava vaim neuzdranjem.

Ja, rasuuje apostol, kaem da se opet sjedinite. To vam, meutim, ne postavljam kao zakon, nego vam propisujem zato, da vas satana ne bi iskuavao, tj. da vas ne bi podsticao na blud. Premda je avo sam po sebi uzronik bluda, prevashodno je to nae neuzdranje, zbog ega je apostol dodao: vaim neuzdranjem, jer se u njemu krije uzrok i tome, to nas avo iskuava.

6. Ali ovo govorim kao miljenje a ne kao zapovest.

Da biste se povremeno liavali jedno drugoga, rekao sam to, kae apostol, kao miljenje (kao dozvolu), tj. snishodei prema vaoj slabosti, a ne kao neizbenu zapovest.

7. Jer hou da svi ljudi budu kao ja.

Svugde, gde propisuje neki teak podvig, apostol obino samoga sebe predstavlja kao primer. Zbog toga i ovde kae: elim da se svi i svagda uzdravaju.

Ali svaki ima sopstveni dar od Boga, ovaj ovako, onaj onako.

Prebivanje u devstvenosti je, kae, dar Boiji. Meutim, taj podvig zahteva i nau snagu. Kako on to naziva darom? Da bi uteio Korinane, kojima je reima neuzdranjem vaim (st. 5) naneo primetan udarac. Zapazi, meutim, da on i sam brak smatra darom, jer je rekao: svaki ima sopstveni dar od Boga, ovaj ovako, tj. da prebiva u devstvenosti, a onaj onako, tj. dar da ivi u suprunitvu.

8. A neoenjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja to sam. 9. Ako ne mogu da se uzdravaju, neka se ene i udaju, jer je bolje eniti se i udavati se nego upaljivati se.

Vidi li Pavlovu mudrost? On ukazuje i na prevashodstvo devstvenosti i, istovremeno, ne primorava na uzdravanje od suprunitva onoga, koji nije u stanju da se uzdrava, da u protivnom ne bi bio izloen tekom padu. Ako, kae, osea veliko nasilje i upalj ivanje (jer je vlast poude silna), oslobodi se tog truda i znoja da ne bi, ako ih se prihvati, pao u jo vee zlo.

10. A oenjenima i udatima zapovedam ne ja, nego Gospod.

Budui da je Gospod jasnim reima dao zakon da se brakovi ne razvode osim zbog preljube (v. Mt. 5; 32), apostol kae: ne ja, nego Gospod. Uostalom, i Pavlove rei su rei Gospodnje a ne oveije, jer neto kasnije on kae: Mislim da i ja imam Duha Boijega (1. Kor. 7; 40).

Da se ena od mua ne razdvaja, 11. Ako li se pak i razdvoji, neka ostane neudata, ili neka se pomiri s muem; i mu da ne ostavlja enu.

Razdvajanja se, kae, dogaaju ili zbog ljubavi prema uzdranju, ili usled malodunosti, ili zbog nekih drugih razloga. Bilo bi, meutim, bolje, kad uopte ne bi bilo razdvaj anja. Ako do njega i doe, ena je duna da ostane pored mua, ako ne zbog spajanja, a onda zato, da ne bi doveo neku drugu. Ako ne moe da se uzdri, neka se pomiri s muem.

12. A ostalima govorim ja, a ne Gospod. Ako neki brat ima enu neverujuu i ona se privoli da ivi s njim, neka je ne ostavlja. 13. I ako ena ima mua neverujueg i on se privoli da ivi s njom, neka ga ne ostavlja.

ta to kae? Ako je mu neverujui, neka ostane sa enom; ako je pak bludnik, ne treba da ostane s njom? Zar neverovanje nije gore od bluda? Istina je, da je gore. Bog, meutim, vie trai za nae grehove protiv blinjih, nego za grehove protiv Sebe, jer je reeno: Ostavi onde dar svoj pred rtvenikom, i idi te se najpre pomiri s bratom (Mt. 5; 24). On je oprostio onome, koji je NJemu dugovao deset hiljada talanata. Meutim, kod onoga, koji je dugovao sto dinara, osvetio

se za uvredu (v. Mt. 18; 34). Tako je i u ovom sluaju: On zanemaruje greh neverja, koji vrea Samog Boga, ali greh preljube kanjava, kao greh protiv ene. Neki, uostalom, objanjavaju ovako: ovek, kau, u neverju ostaje usled neznanja koje se, naravno, moe i okonati, kao to i sam apostol kae: Jer ta zna, eno, moda e spasti mua (st. 16)? Blud se pak izvrava usled oigledne izopaenosti. Osim toga, bludnik je ve samoga sebe odvojio jer je, oduzevi svoje udove od ene, od njih nainio udove bludnice. Meutim, kako neverujui nije uinio nijedan greh protiv telesnog sjedinjenja ili, bolje reeno, kroz to sjedinjenje, on e se, moda, sjediniti i po veri. Da i ne govorim o tome da e se ivotni poredak poremetiti i da e Evanelje biti izloeno porugama, ako se verna polovina odvoji od neverne. Apostol, meutim, razmatranu zapovest vezuje samo za onaj sluaj kad su mu i ena sjedinjeni brakom u vreme dok su se oboje jo uvek nalazili u neverju, ali se kasnije jedna ili druga strana obratila u veru. Naime, ako je ranije samo jedna polovina neverujua, tj. samo mu ili samo ena, onda se verujuoj polovini uopte nije doputalo da stupi u brak s neverujuom. To se vidi i iz rei apostola, jer on nije rekao: "ako neko poeli da uzme neverujuu", nego: ako neki brat ima. On nije jednostavno propisao da verujua polovina ivi s neverujuom, nego samo u onom sluaju da ono drugo tako eli. To znai re: privoli, tj. ako poeli.

14. Jer se neverujui mu posveti enom verujuom, i ena neverujua posveti se muem verujuim.

Izobiljem istote verujue polovine nadvladava se neistota neverujueg. To znae rei apostola, a ne da toboe neverujui postaje svet. Apostol nije rekao: "biva svet", nego: posveuje se, tj. biva pobeen svetou verujue polovine. Govori to stoga, da verujua ena ne bi strahovala da e postati neista ako bude ivela s takvim muem. Meutim, postavlja se pitanje: ako onaj, k oji se spoji s bludnicom i bude s njom jedno telo, postaje neist (upor. 6; 16), oigledno je da e i onaj, koji se sjedini s neverujuom, postati s njom jedno telo. Ako je prvi neist, kako to da onda ovaj drugi ne biva neist? to se tie bluda, u tom sluaju se upravo ovako deava. Kad bludnici meusobno opte, njihovo spajanje je neisto, i zbog toga su oboje neisti. Drugaije je, meutim, u sluaju da verujua polovina ivi s neverujuom. Neverujui mu je neist po svom neverju. ena, meutim, s njim ne opti u neverju, nego u branoj lonici. U tom optenju se ne ispoljava nikakva neistota, jer je ono zakoniti brak. Zbog toga verujua polovina i ne biva neista.

Inae deca vaa bila bi neista.

Ako neverujua polovina ne bi bila nadvladana istotom verujue, njihova deca bi bila neista ili samo delimino ista.

A sada su sveta.

Odnosno, nisu neista. Pojaanim izrazom sveta apostol uklanja strah zbog slinog podozrenja.

Ako li se neverujui razdvaja, neka se razdvoji.

Na primer, ako ti zapovedi ili da uestvuje u njegovom neverju ili da se odrekne branih prava, razdvoj se. Bolje je razdreiti uzde braka, nego liiti se blagoea.

Brat ili sestra nisu u takvom sluaju ropski vezani, jer na mir nas je pozvao Bog.

Ako se mu svaa s tobom zbog toga, to ne uestvuje u njegovom neverju, razdvoj se od njega. Ti u tom sluaju nisi ropski vezana za njega, tj. ne prisiljavaju te da sledi za njim i u takvim delima. Bolje je da se s njim razdvoji nego da se svaa, jer ni Bog to ne eli: Na mir nas je pozvao Bog. Dakle, ako se mu svaa s tobom, on ti je sam time dao povod za razdvajanje (= razvod).

16. Jer ta zna, eno, moda e spasti mua!

Ponovo se obraa onom savetu da ena ne bi trebalo da ostavlja mua, i izlae sadanje pitanje. Ako se, kae, ne svaa s tobom, ostani s njim i savetuj ga: moda e neto i uiniti. Uspeh predstavlja kao sumnjiv, s jedne strane i zato, da ne bi pomislili da eni postavlja neizbenu obavezu da u potpunosti ubedi svog mua, a sa druge zbog toga, da bi u njoj podrao nadu da e preobratiti mua i da bi predupredio njeno oajavanje.

Ili ta zna, muu, moda e spasti enu! 17. Samo kako Bog svakome dodeli, svako kako ga je Gospod prizvao, onako neka ivi.

Neki su itali ovako: Ili ti, muu, po emu zna da li e spasti enu ili nee! Zatim su sledeu reenicu poinjali na ovaj nain: Svaki neka ivi onako, kako muje Bog dodelio, tj. odakle zna da li e je spasti ili ne? To je sasvim neizvesno. Meutim, ako je neizvesno, ne bi trebalo raskidati brak jer, ako je ne spase, nee sebi nakoditi, a ako je spase, imae koristi i ti i drugi. Sveti Jovan, meutim, nije itao na taj nain, nego: Samo kako Bog svakome dodeli, svaki kako ga je Bog prizvao, onako neka ivi. Takvo itanje je neuporedivo bolje. Apostol time kao da je rekao: ne bi trebalo da doe do razdvajanja pod izgovorom neverja, nego neka svako postupa onako, kako je Bog blagovoleo za njega. Ti si prizvan, imajui neverujuu enu. Ostavi je kod sebe, i ne proteruj je zbog neverja.

I tako zapovedam po svima Crkvama.

Rekao je to stoga, znajui da e ga Korinani radije posluati, ako uju da i drugima zapoveda to isto.

18. Je li ko prizvan kao obrezan? Neka se ne gradi neobrezan.

Verovatno je da su mnogi, stidei se obrezanja, pribegavali nekim lekarskim sredstvima i dovodili obrezani ud u prvobitno stanje, dodavajui na njega koicu.

Je li ko prizvan kao neobrezan? Neka se ne obrezuje.

S druge strane, neki su se, nalazei u obrezanju neto vano, obrezivali nakon to stupe u veru. Zato i kae, da to ni najmanje ne pomae veri.

19. Obrezanje nije nita, i neobrezanje nije nita, nego dranje zapovesti Boijih.

Svagda se, kae, uz veru zahtevaju i vrline, a sve ostalo ili se zahteva malo, ili se uopte ne zahteva.

20. Svako neka ostane u onom zvanju, u kome je prizvan. 21. Jesi li prizvan kao rob? Nemoj da brine, nego i ako moe da postane slobodan radije se strpi (doslovno: iskoristi ono bolje).

U onom zvanju, u kome je prizvan, tj. u kom nainu ivota, u kom inu i u kom stanju si poverovao, u njemu i ostani. Pod prizivom se podrazumeva privoenje veri. Da li si veru primio kao rob? Ne brini i ne smuuj se, jer ti ropstvo ni najmanje nee nakoditi. ak i ako bi mogao da postane slobodan, iskoristi ono bolje, tj. rtvuj sebe radi koristi drugih.

22. Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodnjak je Gospodnji; tako i koji je prizvan kao slobodnjak, rob je Gospodnji.

Slobodnjakom je nazvan onaj, koji je osloboen ropstva. Apostol, dakle, kae: ti, koji si poverovao kao rob, slobodnjak si Gospodnji, jer te Hristos oslobodio i od greha i od onog spoljanjeg ropstva, ak i ako si rob. Ko se ne pokorava strastima, ima plemenitu duu i nije rob, ak i ako izgleda tako. S druge strane, onaj, koji je kao slobodnjak pr izvan u veru, jeste rob Hristov. Dakle, ako imenovanje ropstva zbunjuje roba, neka razume da je on postao slobodan u Hristu, i ta sloboda je daleko vanija od ljudske slobode. I opet, ako imenovanje slobode preuznosi slobodnjaka, neka takav razume da je on rob Hristov i neka se smiri, znajui da je potinjen takvom Gospodaru i da je duan da Mu ugodi. Uvia li mudrost, s kojom apostol pouava i robove i slobodnjake?

23. Kupljeni ste skupo; ne budite robovi ljudima. 24. Svaki, brao, u emu je prizvan, u onome neka ostane pred Bogom.

Ovo ne govori samo robovima, nego i slobodnjacima, savetujui svim hrianima da nita ne ine da bi ugodili ljudima i da im se ne pokoravaju, ako su njihove zapovesti protivzakonite. To znae rei: Bog vas je kupio, i ne budite robovi ljudima. On ne ubeuje da robovi otpadnu od svojih gospodara. To se vidi iz njegovih sledeih rei: u emu je ko prizvan, itd, tj. ako je neko prizvan kao rob, neka u tome i ostane. Pred Bogom je dodao zbog toga, da kroz pokoravanje bezakonitim gospodarima ne bi otpali od Boga. Brinuo se i o jednom i o drugom, odnosno da,

pod izgovorom pokornosti Bogu, robovi ne otpadnu od gospodara, a sa druge da, pokazujui svojim gospodarima poslunost veu od potrebne, ne otpadnu od Boga.

25. A za devojke (ili: za devstvenike) nemam zapovest od Boga, nego dajem savet, kao onaj koji je stekao milost od Gospoda da je verodostojan (veran).

Prethodno nam je govorio o celomudrenosti, a sada se obraa vanijem predmetu, odnosno devstvenosti. Kae da Gospod nije dao zakon, niti da je dao zapovesti u vezi sa devstvenou, nego da je rekao samo: Ko moe primiti, neka primi (Mt. 19; 12). Zbog toga se ni ja, kae, ne usuujem da bilo ta propiem u vezi s tim predmetom. To je vano pitanje, ali istovremeno i opasno. Uostalom, dajem svoje miljenje, tj. savet, jer sam i ja po milosti Boijoj udostojen da budem veran, tj. NJemu blizak i onaj, kojem se mogu poveriti tajne.

26. Mislim, dakle, da je to dobro zbog sadanje nevolje, da je dobro oveku ovako biti.

Prema mom miljenju, kae, najbolje je da se ovek uzdrava od braka usled nepovoljnosti i neprijatnosti koje su s njim povezane, a ne zbog toga to je brak neist.

27. Jesi li se privezao za enu? Ne trai da se razdrei. Jesi li se odreio od ene? Ne trai enu. 28. Ako li se i oeni, nisi sagreio.

Reima: Jesi li se privezao za enu, pokazuje da brak, slino okovima, sa sobom nosi neprijatnosti. Razdreenjem ne naziva uzdravanje prema uzajamnoj saglasnosgi, nego razdvajanje (= razvod) bez dovoljno razloga. Ako se suprunici uzdravaju prema uzajamnoj saglasnosti, onda to nije razvod. Rekao je: ne trai enu, a da ne bi pomislili da zapoveda bezbranost dodaje: Ako li se i oeni, nisi sagreio. Pogledaj, meutim, kako neprimetno podstie na devstvenost, nazivajui brak okovima, a devstvenost razdreenjem i slobodom.

I devojka ako se uda, nije sagreila.

Pod devojkom ovde ne podrazumeva onu, koja je posveena Bogu (takva e, ukoliko se uda, nesumnjivo sagreiti, jer e time, osim svog enika - Hrista, uvesti kod sebe i preljubnika), nego misli na jo neudatu devojku. Ako se, dakle, takva uda, nee sagreiti, jer brak u sebi ne sadri nita neisto.

Ali e takvi imati nevolju telesnu, a ja bih da vas potedim.

Nevoljom naziva brige i alosti koje su povezane s brakom. A ja bih, kae, da vas potedim, kao svoju decu, i elim da i vi budete slobodni i bezbrini. Brak - to su okovi, i oni, koji su pod njegovim jarmom, nemaju vlast nad sobom, kao to je prethodno reeno.

29. A ovo vam kaem, brao, da je ostalo malo vremena.

Da njegovim reima: takvi e imati nevolju telesnu, neko ne bi dodao: "ali istovremeno i zadovoljstvo", preseca svaku nadu na zadovoljstvo i istie da nema mnogo vremena. Sve hita ka razreenju (razlaganju, unitenju). Pribliilo se Carstvo Hristovo i najzad treba da se pokaemo pred Hristom. Dakle, ako i postoji neko zadovoljstvo u branom ivotu, ono je nepostojano i kratkotrajno.

Od sada i oni koji imaju ene da budu kao da ih nemaju. 30. I koji plau kao da ne plau; i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da nita nemaju. 31. I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju.

Ako i oni, koji imaju ene, treba da budu kao da ih nemaju, kakva je onda korist od svezivanja brakom i polaganja bremena na sebe? ta znai: kao da ih nemaju? Znai da se ne privezuju za brak i za enu i da ne iscrpljuju sve svoje brige na njih. Na isti nain, niko ne bi trebalo da se isuvie bavi ni nekim drugim stvarima: niti tunim prilikama, koje je nagovestio reima: oni koji plau, niti radou, koju je oznaio reima: oni koji se raduju, ni ugovorima, koje je nagovestio reima: oni koji kupuju. Zbog ega, kae, nabrajati ovo i ono? Jednostavno, oni koji upotrebljavaju ovaj svet, trebalo bi da budu kao da ga ne

upotrebljavaju, tj. da se ne privezuju za njega usrdno i pristrasno. Prekomerna upotreba, koja izlazi iz granica neophodnog, predstavlja zloupotrebu .

Jer prolazi oblije ovoga sveta.

Prolazi i razlae se (raspada se). Zato bi se vezivali za ono, to se raspada? Imenicom "oblije" pokazao je da stvari ovoga sveta samo proleu ispred oiju, da su izuzetno lake, i da u sebi nemaju nita vrsto i sutastveno (sutinsko).

A ja hou da ste vi bezbrini.

Na koji nain mogu da budu bezbrini? Ukoliko ostanu bezbrani. Zato dodaje i sledee:

Ko je neoenjen brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu; 33. A ko je oenjen brine se za ovosvetsko, kako e ugoditi eni.

Kako da ti, Pavle, elei da budemo bezbrini, a zbog ega nam i savetuje bezbranost, opet kae: Ko je neoenjen brine se za Gospodnje? I tu su, dakle, brige. Meutim, one nisu onakve, kae, kao one to su povezane s brakom. Brige o Gospodnjem su spasonosne i slatke, a brige u svetu tetne i teke. U stvari, zar nije teko i alosno starati se da ugodi eni, posebno onoj, koja voli da se ukraava i trai zlato i bisere i druge isprazne stvari? To i primorava nesrene mueve na nepravdu i duegubne stvari.

34. Razlikuje se i ena od devojke.

One su meusobno razliite i nemaju iste brige. Jed na se brine o ovim a druga o onim stvarima. I ukoliko su njihove brige razliite, moraju odabrati one, koje su bolje i lake.

Koja je neudata brine za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu, da bude sveta telom i duhom; a koja je udata brine za ovosvetsko, kako e ugoditi muu.

Nije dovoljno biti svet telom, nego se takav mora biti i duhom, jer se u tome, tj, u istoti tela i due, sastoji istinska devstvenost. U sutini su mnogi, budui isti i neporoni telom, oskrnavljeni duom. Pored toga, obrati panju na to da devstvenica nije ona, koja se brine o svetskom. Kada, dakle, vidi enu koja se prikazuje kao devstvenica (devojka) a pri tom se brine o svetovnom, znaj da se ona niukoliko ne razlikuje od udatih. Pavle je i za jednu i za drugu dao odreena obeleja prema kojima ih moemo raspoznavati - to nisu brak i uzdranje, nego, s jedne strane, veliko i nespokojno delanje a sa druge spokojno zanimanje svojim poslovima. Prema tome, devojka nije ona, koja se optereuje mnotvom ispraznih poslova. Udata pak nastavlja da se brine kako da ugodi muu i pri tom se posebno brine o svojoj lepoti ili, da bi je smatrali dobrom domaicom, pokazuje se kao tedljiva i marljiva.

35. A ovo govorim za vau sopstvenu korist, ne da vam nametnem zamku.

Govorio sam, kae, o devstvenosti, znajui da je to korisno za vas, jer ste tada slobodni od briga i alosti, i dua od toga ima vie koristi. Nisam vam pak besedio zbog toga, da bih vas prisilio da i protiv svoje volje ostanete u devstvenosti (jer je zamkom nazvao prisiljavanje).

Nego za blagoobrazno i istrajno sluenje Gospodu u sabranosti.

Zbog toga, kae, da biste iveli blagoobrazno i u istoti, jer ta moe da bude blagoobraznije i istije od devstvenosti? Govorio sam vam i zbog toga da biste vi, budui slobodni od branih neprijatnosti, nerasejano sluili Gospodu i svagda stajali pred NJim, poloivi na NJega sve svoje brige (v. 1. Petr. 5; 7).

36. Ako li pak neko misli da je runo za njegovu devojku da bude neudata, i ako tako treba da bude, neka ini ta hoe, ne grei, neka je uda.

Ako, neko, kae, budui uistinu slab po dui, smatra da je runo da njegova ki ostane devojka, posebno ukoliko je prela zreli uzrast, neka, kae, tako i bude. Kako? Neka ini ta hoe, tj. ako

hoe da je uda, neka je uda, jer nee pogreiti. Meutim, bolje je zadrati devojku, kao to kae u nastavku.

37. A koji je postojan u srcu, i nije mu nuda, i ima vlast nad svojom voljom, i ovo je odluio u srcu svome, da zadri svoju devojku, dobro ini. 38. Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro ini, ali koji ne udaje bolje ini.

Zapazi kako se na poetku divi onome, koji zadrava svoju devojku, nazivajui ga postojanim i vrstim i govorei da razborito tvori svoje delo, jer kae: koji je postojan u srcu. Znai da onaj, koji udaje svoju devojku, nije postojan. Reima: nije mu nuda pokazuje da otac ima vlast da svojoj kerki ponudi mua, i niko ne moe da ga primora da je ne udaje. Prema tome, ast onom koji svoju ker ostavlja neudatu. Apostol ga zato i hvali jer, kae, dobro ini. Meutim, i onaj, koji udaje svoju ker, takoe dobro ini, jer udaja nije greh. Sve pak to nije greh - dobro je. Najzad, daleko je bolje ako je ne udaje, jer je to savrenstvo u dobru.

39. ena je privezana zakonom, za vreme dok joj ivi mu; ako li joj mu umre, slobodna je za koga hoe da se uda, samo u Gospodu. 40. Ali je blaenija, ako ostane tako, po mojemu miljenju, a mislim da i ja imam duha Boijega.

Ovde pouava o drugom braku. Iako ga dozvoljava, za blaeniju smatra onu, koja ne stupi u drugi brak. Kao to je devstvenost uzvienija od prvog braka, tako je i prvi brak uzvieniji od drugog. ena je svezana zakonom, tj. opreznou zakona uzdrava se od preljubnitva, od toga da, kroz sjedinjenje sa drugim dok joj je jo mu iv, postane preljubnica. Meutim, ukoliko joj umre mu, ona postaje slobodna od okova i zakona prvog braka i dobija razreenje. Samo u Gospodu, tj. samo s celomudrenou i asno ona moe da stupi u drugi brak, radi raanja i odgajanja dece, a ne zato to je privlai pouda. Po mojemu miljenju, dodaje, da ti to ne bi smatrao za nunost, nego samo za savet, boanstveni savet. Mislim, kae, da i ja imam Duha Boijeg. Tim reima pokazuje veliko smirenoumlje, jer nije rekao: "imam", nego: mislim da i ja imam, tj. pretpostavljam, smatram.

OSMA GLAVA

sadraj 1. A o rtvama idolskim poznato nam je da svi imamo znanje. Znanje nadima, a ljubav izgrauje.

Neki od Korinana su bili savreni i, znajui da oveka ne pogani ono to u usta ulazi (v. Mt. 15; 11), kao i da su idoli drvo i kamen i da ne mogu da nakode, ravnoduno su ulazili u hramove i jeli od (mesa) idolskih rtava. Drugi pak, koji su bili manje savreni, kad su videli ove, i sami su ulazili u hramove i prinosili rtve idolima, ali ne sa istom milju s kakvom su ulazili oni prvi, nego mislei da su idoli dostojni potovanja i sposobni da prihvate rtve. To je Pavla podstaklo na revnost, jer je to nakodilo i jednima i drugima: savrenima time, to su se naslaivali demonskim jelima, a nesavrenima time, to su se priklonili idolosluenju. Apostol, dakle, uri da ispravi ovo zlo, i po svom obiaju, ostavivi nesavrene, obraa se savrenima. Kao prvo, on smiruje njihovo preuznoenje (nadimanje) znanjem i kae: "Vi niste jedini koji imate to znanje, nego svi mi znamo da idol nije nita u svetu. To znanje, meutim, ne samo da ne donosi nikakvu korist, nego vam i kodi, jer preuznosi i nadima onoga, koji ga poseduje." Time ga udaljuje od blinjeg, ukoliko uz to znanje ne bude imao i ljubav koja, naprotiv, moe da izgradi. Ono, to znanje bez ljubavi srui, to ljubav vaspostavi (obnovi) i sazida, sve inei na korist blinjeg.

2. Ako li neko misli da neto zna, jo nita nije saznao kao to treba znati.

Ovde govori vie, tj. da e znanje, ak i kad se sjedini s ljubavlju, biti nesavreno. Niko, ak i kad bi bio Petar ili Pavle, nita ne zna onako, kao to bi trebalo znati. Zato se onda nadimate vi, koji imate znanje bez ljubavi? ak i ako biste imali i znanje i ljubav, opet nita ne biste savreno znali.

3. A ako neko ljubi Boga, toga je Bog poznao.

Ove rei imaju sledei smisao: ako neko ljubi blinjeg, on, nesumnjivo, ljubi i Boga. Onoga, pak, koji ljubi Boga, Bog je poznao, tj. Bog ga zna i usvojio ga je. Takav dobija znanje od Boga, ali je i to znanje nesavreno. Usled toga, ako bude imao znanje, nemoj se nadimati, jer ono nije savreno i nije plod tvog napora, nego ti je darovano od Boga. Pogledaj, kakvim merama kroti njihovu razmetljivost.

4. to se pak tie jedenja idolskih rtava, znamo da idol nije nita u svetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga. Opet ih kroti i uoptava znanje. Svi mi, kae, znamo, da idol nije nita u svetu. Prema tome, ne postoje idoli? Ne postoje kipovi? Postoje, ali oni su nita, tj. nemaju nikakvu mo . To nisu bogovi, nego kamenje i demoni. Meu Jelinima je bilo i prostih ljudi i mudraca. Prosti ljudi u idolima nisu videli nita osim kamenja, dok su mudraci smatrali da u njima obitavaju boanstvene sile koje su oni i nazivali bogovima. Zbog toga apostol prostom narodu kae da idol nije nita u svetu, a mudracima kae da nema drugog Boga osim jednog. Prema tome, u idolima ne ive boanstvene sile, jer je Bog jedan, i ne postoji mnotvo bogova.

5. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu, bilo na z emlji, kao to je mnogo bogova i mnogo Gospoda, 6. Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo mi.

Rekao je da nema drugoga Boga. Meutim, kako su Jelini govorili da ima mnogo bogova, a da ne bi smatrali da im on (Pavle) otvoreno protivurei, kae: ima takozvanih bogova, tj. onih, koje tako nazivaju, ali koji uistinu nisu bogovi. Bilo na nebu, kao to su sunce, mesec i ostale zvezde, koje su Jelini obogotvorili. Bilo na zemlji, kao to su neki od ljudi, koje su oni smatrali za bogove. Mi imamo samo jednog Boga Oca, od kojega je sve. Time ukazuje da je On Tvorac. I za kojega smo mi: time ukazuje na verovanje u NJega i da nas je On usvojio. Kao da je time rekao: mi smo Mu se obratili i privezali se za NJega.

I jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz NJega.

Kroz Sina je sve privedeno u bie; i mi smo kroz NJega privedeni u bie i dobrobie, tj. postali smo verujui i iz zablude preli u istinu. Sluajui rei: jedan je Bog Otac i jedan Gospod Isus Hristos, nemoj da pomisli da se kao Bog imenuje iskljuivo Ot ac, a da se kao Gospod imenuje Sin. Sin se isto tako naziva Bogom, na primer: Od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima Bog (Rim. 9; 5). Isto tako, i Otac se naziva Gospodom: Ree Gospod Gospodu mojemu (Ps. 109; 11). Meutim, kako se apostol obraa Jelinima, koji su potovali mnogo bogova i mnogo gospoda, on Sina nije nazvao Bogom, kako oni, naviknuti na mnogobotvo, ne bi pomislili na dva boga. I opet, ni Oca nije nazvao Gospodom, kako ne bi pomislili da i mi imamo mnogo gospoda. Iz istog razloga, tj.

snishodei prema slabosti slualaca, ovde nije pomenuo Duha, slino kao to ni proroci zbog slabosti Judejaca nisu jasno pominjali Sina, da oni ne bi pomislili na strasno. Zbog toga stalno dodaje: nema Boga osim jednoga i jedan je Bog i jedan je Gospod. Dakle, Oca je nazvao Bogom da bi Ga razlikovao od lanih bogova, a ne zato, da bi ga razlikovao od Sina. Isto tako, i Sina je nazvao Gospodom, da bi Ga razlikovao od lanih gospoda a ne zato, da bi Ga razlikovao od Oca.

7. Ali svi nemaju to saznanje.

Ne znaju svi, kae, da je Bog jedan, da nema mnogo bogova i da su idoli nita.

Jer neki, sa saveu naviklom na idole, do sada jedu kao idolsku rtvu, i njihova savest, budui slaba, prlja se.

Rekao je neodreeno: neki, elei da ih pred svima pokae. Bilo je mnogo onih, koji su iz idolopoklonstva preli u veru, ali koji sve do sada, dakle i nakon to su poverovali, jedu meso idolskih rtava, kao idolske rtve. Sa saveu naviklom na idole, tj. imajui o idolima isto onakvo miljenje, kakvo su imali i pre obraanja u veru, smatrajui ih za neto i plaei ih se kao onih, to mogu da im nakode. Zato nije rekao da idoli prljaju, nego da se prlja njihova savest, jer je ona slaba i ne moe da podnese da su idoli nita, da sami po sebi nikoga ne mogu da uprljaju (oskrnave). Razumi, dakle da su oni, koji su jeli od mesa idolskih rtava, oseali neto slino kao onaj to je, prema judejskom obiaju, dodirivanje mrtvaca smatrao za skrnavljenje. Videvi pak da to drugi ine iste savesti, a zbog stida pred njima, i on sam bi uinio to isto. On se, dakle, ne bi time oskrnavio, ali bi se oskrnavila njegova savest, budui da ga je ona osuivala.

8. A jelo nas ne postavlja pred Boga.

Da neko ne bi rekao: " Ja jedem iste savesti, i ne marim ako se neko zbog svoje slabosti sablanjava", objanjava da i samo jedenje mesa idolskih rtava, ak i uz odluno preziranje idola, nema nikakav znaaj. ak i kad se tvoj brat ne bi sablanjavao, ti ni u tom sluaju ne bi uinio nita pohvalno niti bogougodno, jer nas hrana ne pribliava Bogu.

Jer niti dobijamo ako jedemo, niti gubimo ako ne jedemo.

Drugim reima, i u sluaju da jedemo nemamo nikakvu prednost pred drugima, niti inimo neto, to je posebno ugodno Bogu. Isto tako, ako ne jedemo, ne trpimo nikakav gubitak niti ponienje.

9. A uvajte se da kako ova vaa sloboda ne postane spoticanje slabima.

Time ih plai. Nije rekao: "ovo vae znanje", nego: ova vaa sloboda, tj. neka vaa samovolja i gordost ne poslue kao sablazan za slabe. Vie ih optuuje to, to ne tede slabe, kojima je trebalo pomagati.

10. Jer ako tebe, koji ima znanje, vidi neko gde sedi za trpezom u idolskom hramu, nee li se savest njegova, zato to je slab, ohrabriti da jede idolske rtve!

Ako neko od slabih vidi tebe, koji sebe naziva savrenim, kako jede idolske rtve, zar nee pronai veliki povod da i sam jede ovo meso i zar se nee utvrditi u miljenju da je idol neto? Ne znajui tvoje misli s kojima to ini, on e, nesumnjivo, tvoj postupak smatrati za savet.

11. I zbog tvoga znanja propada slabi brat, za kojega Hristos umre.

Na taj nain e tvoje savrenstvo biti uzrok za propast drugoga, i to slaboga, za kojega je umro Hristos. " Ako Hristos nije odbio da umre za njega, kako onda da se ti ne uzdri od hrane, da se on ne bi sablaznio tvojim jelom", kae sv. Jovan Zlatousti.

12. A tako greei se o brau i ranjavajui njihovu slabu savest, o Hrista se greite.

Nijerekao: "sablanjavajui" nego: ranjavajui, kako bi ukazao na njihovu kamenosrdnost, kad ranjavaju i slabu savest. Taj greh je uzneo na sami vrh prestupa kad je rekao: O Hrista se greite. U kom smislu se taj greh savrava protiv Hrista? Ono, to se ini NJegovim slugama, Hristos prihvata na Sebe; ranjeno je NJegovo telo, i NJegovi udovi. Oni rue to, to je On s atvorio kroz sopstveno zaklanje, odnosno rue spasenje.

13. Zato, ako jelo sablanjava brata mojega, neu jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svojega.

Kao izvrstan uitelj, sopstvenim primerom dokazuje ono, o emu govori. Nije rekao: ako Ga sablanjava pravedno, nego: ako ga na bilo koji nain sablanjava. Nije rekao: "neu jesti meso od idolskih rtava", nego: neu jesti meso uopte, ak i ako je to dozvoljeno. I opet, nije rekao: " neu jesti jedan ili dva dana", nego: itavog svog ivota, jer to znai re doveka. Najzad, nije rekao: "da ne pogubim", nego: da ne sablaznim.

DEVETA GLAVA sadraj 1. Nisam li apostol? Nisam li slobodan? Zar nisam video Isusa Hrista, Gospoda naega?

Prethodno je rekao:" Ako hrana sablanjava moga brata, uopte neu jesti meso." Da ga neko ne bi smatrao razmetljivim i slavoljubivim, prinuen je, najzad, da objavi da se uzdravao i od dozvoljenoga, kako nekoga ne bi sablaznio. I dok je Hristos zapovedio propovedniku Evanelja da se hrani od Evanelja (v. Lk. 10; 7), tj, na raun onih koje pouava, ja sam, kae, odluio da je bolje da iznemognem od gladi i da nita ne uzimam od vas, i da, umesto toga, radim svojim rukama i da se hranim od sopstvenog truda. ini se pak da je meu njima bilo i bogatih uitelja, koji su bili potovani zbog toga to su besplatno pouavali i nastojali da postide Pavla. On je to razumeo i, kao to sam rekao, nije hteo da se hrani na raun svojih uenika, ak i ako je imao pravo na to. Tako se, kae, ja ponaam, a vi se ne uzdravate ak ni od mesa idolskih rtava. Takva je, uopteno, misao ovog mesta, koju on razvija u nekoliko stihova. Uostalom razmotrimo svaku izreku pojedinano. Nisam li apostol! Da neko ne bi rekao: "Ti ne moe da uzima, i zato i ne uzima", kae: "Kako? Zar ostali apostoli ne uzimaju?" "Da", odgovorie taj. "I ta sad? Nisam li ja apostol", tj. isti onakav, kakvi su i oni. Nisam li slobodan, tj. niko mi ne zabranjuje da to uzimam. Da mu

opet ne bi prigovorili: "Ostali apostoli su vaniji od tebe, jer su oni videli Gospoda", kae: Zar nisam video Isusa Hrista, Gospoda naega... A posle sviju, kao kakvom nedonoetu, javio se i meni (1. Kor. 15; 8). Videti Hrista sopstvenim oima predstavljalo je veliko preimustvo, jer je i On Sam govorio: Blago oima koje vide, to vi vidite, jer vam kaem da su mnogi proroci i carevi eleli videti to vi vidite (Lk. 10; 23-24).

Niste li vi delo moje u Gospodu?

Ako si i slobodan, ako si i apostol, ali nisi savrio nikakvo apostolsko delo, ta to onda znai? I Juda je bio apostol, i on je video Gospoda. Zbog toga kae: Vi ste moje delo, to znai da sam ispunio apostolsko sluenje. Kad je to rekao, dodao je i: u Gospodu, tj, nisam ga ispunio svojom silom, nego silom Gospodnjom.

2. Ako drugima nisam apostol, ali vama jesam.

Ne kaem da sam uitelj celoj vaseljeni, ali zar ja nisam va uitelj? Zato nita nisam uzeo od vas, kad sam na to imao posebno pravo? Kroz takav ustupak jo vie potvruje svoje slovo.

Jer ste vi peat mojega apostolstva u Gospodu.

To jest, dokaz. Ako neko poeli da se uveri, da li sam ja zaista apostol, ja u ukazati na vas. Vi ste peat i potvrda mog apostolstva, jer sam meu vama savrio sve, to je apostol duan da uini.

3. To je moja odbrana pred onima, koji me osuuju.

Onima koji ele da znaju, odakle se vidi da sam ja apostol, ponudiu vas u svoju odbranu. Dokazavi da ste se svemu od mene nauili, poraziu one to me osuuju.

4. Zar nemamo pravo (dosl. vlast) jesti i piti?

Odnosno, da od uenika uzmemo ono, to nam je potrebno. Mi se, meutim, ne koristimo tim pravom, iako ga imamo.

5. Zar nemamo pravo sestru enu sa sobom voditi, kao i ostali apostoli, i braa Gospodnja, i Kifa?

Apostole su sledile bogate ene, koje su im donosile sve to im je bilo potrebno i svu brigu o tome preuzimale su na sebe, kako bi se oni iskljuivo bavili propovedanjem. Zapazi da je vrhovnog, kao najvanije, pomenuo na kraju, izraavajui sledeu misao: "Zato da govorim o ostalima? I sam Petar tako postupa." Braom Gospodnjom naziva Jakova, episkopa jerusalimskog, Josiju, Simona i Judu (Mt. 13; 55). Oni se braom Gospodnjom nazivaju zato, to je Josif bio zaruen s Presvetom Bogorodicom.

6. Ili samo ja i Varnava nemamo pravo ovo initi?

Zar mi nemamo pravo da ivimo bez rada i da se, ne radei, izdravamo na raun svojih uenika? Nije preutao ni o Varnavi koji je, kao to je to njemu bilo poznato, bio isti takav u tom pogledu, budui da je i on iveo od svog rada.

7. Ko ikad vojuje o svom troku?

Svi vojnici dobijaju izdravanje od drave. Dolino je na prvo mesto postavio sluenje vojnika, jer je ono slino apostolskom sluenju - kako po opasnostima koje su s njim sjedinjene, tako i po borbi s duhovnim neprijateljima.

Ko sadi vinograd, i ne jede od roda njegova?

Tim primerom je ukazao na tekoe, mnotvo nedaa i briga. Uostalom, nije rekao: jede sav rod, nego: od roda. Isto tako, nije rekao ni: ko se ne obogauje od roda, nego: ko ne jede. Tako svuda ubeuje da se trai samo ono neophodno a ne suvino.

Ili ko uva stado, a od mleka stada ne jede?

Nije rekao: "prodaje ovce ili ih jede", niti "sve mleko", nego: od mleka. Time pokazuje da uitelj mora da se zadovolji malom nagradom i neophodnim izdravanjem. Pominjui pastira, ukazuje na to da uitelj mora imati veliku brigu.

8. Zar ovo govorim po ljudskom? Ili ne govori ovo i zakon?

Zar ja to potvrujem samo ljudskim primerima? Zar nemam i svedoenje Pisma? Ja mogu da dokaem da je to i Bogu ugodno: to isto zapoveda i zakon, koji nije od ljudi nego od Boga.

9. Jer je u Mojsejevu zakonu napisano: Ne zavezuj usta volu koji vre.

Obilje je onoga, to potvruje ovaj predmet, pa zbog toga navodi i primer volova.

Brine li se to Bog za volove?

A zar se ne brine? Brine se, ali ne tako, da bi davao zakon o njima. Zato je brigom o beslovesnima napomenuo neto drugo, odnosno, pouio je Judejce da se brinu o uiteljima. Odatle znamo da sve, to se u Starom Zavetu govori o beslovesnima, slui za pouavanje ljudi.

10. Ili govori upravo radi nas? Jer se radi nas napisa...

Upotrebio je re "upravo", kao kad je re o optepoznatom predmetu, kako sluaocima ne bi dao povoda da bilo ta prigovore.

Da koji ore, treba u nadi da ore.

Uitelj je duan da obrauje njivu srca i da se trudi s nadom na platu i nagradu.

I koji vre, u nadi da e primiti po svojemu nadanju.

Od oranja je preao na vridbu, kako bi i time izrazio koliko se trude apostoli, jer se i oni bave i oranjem i vridbom. Kako se onaj, koji ore, samo nada, dok se onaj, koji vre, donekle i naslauje, rekao je da onaj, to vre, prima po svom nadanju. Da niko ne bi rekao: "Zar ti za tako veliki trud apostola nudi samo onu nagradu, kojom e dobiti prehranu", dodao je; s nadom tj. s nadom u budua dobra. Neophodno je da se nadaju i u ta dobra, i to mnogo vie nego u to, to e jesti i piti na raun uenika,

11. Ako mi vama posejasmo ono to je duhovno, zar je mnogo ako mi od vas ponjemo ono to je telesno?

Ovde dokazuje ispravnost toga dela. Vi, kae, neravnomerno uzvraate za ono, to ste primili. Mi smo u vas posejali duhovno, a vi nam uzvraate telesnim. Zar je to veliko?

12. Ako li se drugi koriste vaim pravom, kako li ne bi mi.

Ukazuje na neke lane uitelje, koji su od njih uzimali samovoljno i bez ikakvog stida. Zato nije rekao: ako drugi uzimaju, nego: ako se drugi koriste vaim pravom, tj. ako gospodare i vladaju nad vama, i ako vam nareuju kao robovima, zar onda nemamo vea prava mi, koji smo istinski apostoli?

Ali se mi ne koristimo ovim pravom.

Iako imamo pravo da jedemo i pijemo na va raun, mi to pravo nismo iskoristili, da se vi ne biste sablaznili. A vi ne moete da se uzdrite niti od (jedenja mesa) idolskih rtava, da kroz to ne biste sablaznili slabe meu braom!

Nego sve podnosimo da ne uinimo kakve smetnje evanelju Hristovu.

Da neko ne bi rekao: "Nije ti bilo potrebno, pa zato nisi ni uzimao", kae: iako smo u velikoj oskudici, ipak sve podnosimo - i glad, i e, i golotinju, da ne bismo napravili neku smetnju, odnosno, neku prepreku za evanelje i propoved.

13. Ne znate li da oni koji vre svetu slubu od svetinje se hrane!

Ne zadovoljivi se navedenim primerima, navodi i drugo mesto iz zakona, da bi dokazao da je imao pravo da uzima od uenika. Kako je zapovest o volovima objasnio u prenesenom smislu, kae da zakon doslovno zapoveda da se oni, koji vre svetu slubu, hrane od svetinje, kao i Leviti, koji su po svom inu manji od svetenika. Nije rekao: hrane se od onih koji prinose, nego: od svetinje, da se ni oni, koji primaju ne bi stideli to ih hrane ljudi, ali i da se oni, koji daju (prinose), ne bi pogordili.

I koji rtveniku slue sa rtvenikom dele.

Podrazumeva svetenike i arhijereje. Glagolom ukazuje na neprestano sluenje i obitavanje. Nije rekao da oni uzimaju sveteno, jer ukazuje na umerenost i da ne treba sakupljati novac. Takoe nije rekao ni da uzimaju od onih, koji prinose rtve, nego da uzimaju od rtvenika. Ono, to je bilo prineto, nije vie pripadalo onima to su prineli, nego hramu i rtveniku. Rekao je: uzimaju deo jer je krv zaklanih rtava izlivana na rtvenik, salo je spaljivano a ostali delovi mesa, kao to su grudi, desno plee i neke iznutrice svetenik je uzimao za sebe (3. Mojs. 10; 14). Meutim, rtve paljenice su pripadale iskljuivo rtveniku (3. Mojs. 9; 12-14).

14. Tako i Gospod zapovedi da oni koji evanelje propovedaju od evanelja i ive.

Najsnaniji od svih dokaza naveo je na kraju. Zato bih kae, iznosio as jedno, a as drugo? Gospod je tako zapovedio, dajui zakon saglasan sa starozavetnim (Lk. 10; 7). Kao to je prethodno rekao: od svetinje, tako kae i ovde, ne da se hrane od uenika, nego od evanelja, kako se ne bi preuznosili oni, koji ih hrane. Ne hrani ga, kae, ti, nego njegovo delo - evanelje (blagovetenje). Rekao je: da ive a ne da trguju ili da sabiraju bogatstvo.

15. A ja od toga nita ne koristih.

Nisam se koristio nijednim od pomenutih starozavetnih primera, pa ak ni zapoveu Hristovom, da bih jeo i pio ono to je vae.

I ne napisah ovo da meni tako bude.

Da mu neko ne bi prebacio: "ta to znai? Do sada nisi koristio, ali hoe da se koristi ubudue, pa zato o tome i govori", hita da ispravi takvo miljenje i kae: Ne napisah ovo da meni tako bude, tj. da bih ja uzimao od vas.

Jer bi mi bolje bilo umreti, nego da ko moju pohvalu uniti.

Ja u se, kae, radije saglasiti da umrem od gladi, nego to u dopustiti da neko uniti moju pohvalu, tj. da je proglasi za sujetnu i praznu. Rekao je: pohvalu, da bi iskazao preobilje svoje radosti. Neko bi moda i rekao: "On uistinu nije uzimao, ali je tako postupao s bolom i aljenjem." On, meutim, kae: ja sam toliko daleko od alosti, da se ak i hvalim tim.

16. Jer ako propovedam evanelje, nema mi pohvale, jer mi i obaveza nalae; i teko meni ako ne propovedam evanelje.

ta to govori? Tvoja pohvala nije u propovedanju evanelja, nego u besplatnom propovedanju? Zar je poslednje bolje od prvog? Nije, kae. Meutim, meni je zapoveeno da propovedam evanelje i to je moja obaveza. Ako je ispunjavam, u tome nema nikakvog savrenstva. Meutim, ako je ne ispunjavam, teko meni, jer u biti mnogo bijen, kao onaj koji nije izvrio volju svog Gospodara (v. Lk. 12; 47). Besplatno propovedanje je delo slobodne volje, i zato je to pohvalno delo. Rei: obaveza mi nalae nisu izreene radi ukidanja slobodne volje, nego da bi se razlikovala sloboda da se uzme i strah od kanjavanja zbog neispunjavanja dunosti.

17. Jer ako ovo inim od svoje volje, platu imam; ako pak bez svoje volje, sluba mi je poverena.

Da mi nije povereno delo propovedi, ja bih ga savravao sam od sebe i imao bih velike i mnoge nagrade. Ako mi je pak povereno, oigledno je da ga ne savravam sam od sebe, nego da to inim po volji Vladike. To znae rei: bez svoje volje. Zato ovo delo ne zasluuje poast: ja samo ispunjavam sluenje koje mi je povereno. Zapazi i sledee. Nije rekao: ako radim bez svoje volje, neu imati nagradu, da bi pokazao da e on biti nagraen i za propoved, iako u tom sluaju postupa po volji Vladike. Bilo bi nesaglasno s pravdom ako svi apostoli ne bi dobili nagradu za propoved, samo ne onakvu, kakvu e dobiti oni, to su besplatno propovedali.

18. Kakva mi je, dakle, plata? Da blagovestei besplatno izloim evanelje Hristovo, da se ne koristim svojim pravom u evanelju.

Za mene je velika i pohvale dostojna nagrada da ne koristim svoje pra-vo da uzimam, i to da ga u potpunosti ne koristim. Uzimanje svagda naziva pravom (dosl. vlau), kako bi pokazao da i oni, koji su uzimali, uopte nisu sagreili. Rekao je: u evanelju, da bi pokazao da onaj, koji blagovesti i trudi se, treba i da uzme, a da onaj, koji ne dela, ne treba ni da uzima.

19. Jer budui slobodan od sviju, svima sebe uinih robom, da ih to vie pridobijem.

Govori jo vie. Ne samo da nisam uzimao nego sam, budui slobodan i nikome potinjen, bez tueg podsticaja svima postao rob, ne jednom ili dvojici nego itavoj vaseljeni i ne zbog toga da bih svima ugodio laskanjem, nego da bih zadobio vie verujuih, poto je nemogue sve zadobiti.

20. I postadoh Judejcima kao Judejac, da Judejce pridobijem.

Na primer, kad je obrezao Timoteja (Dela ap. 16; 3). Nije rekao: Judejac, nego: kao Judejac, da bi pokazao da je to delo imalo poseban cilj.

Onima koji su pod zakonom kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom.

Pod tim podrazumeva prozelite, ili one meu Judejcima koji su poverovali, ali su se jo uvek pridravali zakona. Bilo je to onda, kad je postrigao glavu (Dela ap. 18; 18) i kad je prineo rtve prema obredu oienja. inio je to s posebnim ciljem i javno, da bi ispravio one, koji su tako postupali iz ubeenja.

21. Onima koji su bez zakona postadoh kao bez zakona.

Pod onima, koji su bez zakona, podrazumeva one, koji nisu imali Mojsejev zakon i koji su se obratili u veru iz neznabotva, kakav je bio Kornilije (Dela ap. 10). Kad ih je poseivao, Pavle je snishodio ka njihovoj slabosti. Moda tu podrazumeva i Grke, kojima se takoe prilagoavao. Na primer, kad je besedio pred Atinjanima, zapoeo je od rtvenika koji se kod njih nalazio, i o Hristu ih nije uio kao o Bogu, nego kao o oveku, jer oni nita takvo nisu mogli da razumeju. Oni su i NJega smatrali za jednog od svojih bogova, kakvi su bili Herakle[1] ili Eskulap (Asklepije).[2] Svagda dodaje re kao, da bi ti znao da se Pavle samo prilagoavao, iako, u stvari, nije bio takav.

Premda nisam bio Bogu bez zakona, nego sam u zakonu Hristovu, da pridobijem one koji su bez zakona.

Da ne bi pomislili da je Pavle besedei s onima bez zakona menjao svoje miljenje, kae: Premda nisam bio bez zakona, nego sam u zakonu Hristovom, tj. imajui zakon koji je uzvieniji od drevnog zakona, zakon Hristov. I zato to? Da bi pridobio one, koji su bez zakona.

22. Slabima postadoh kao slab, da slabe pridobijem.

Tako i sada, usled vae kolebljivosti i raspoloenja vaeg duha, koji je sklon sablazni, nisam hteo da se hranim na va raun. ak i u onim sluajevima, kada on usled slabosti slualaca ne govori jasno o boanstvenosti Sina ili o boanstvenosti Duha, znaj da on slabima postade kao slab.

Svima sam bio sve, da kako god neke spasem.

I zato da mnogo nabrajam? Ja sam se svima prilagoavao. Iako se nisam nadao da u sve spasti, eleo sam da bar neke spasem. I to jo vie zadivljuje. Veliko je delo truditi se do iscrpljenosti radi nekolicine. Dodao je: bar neke, da bi uteio uitelje. Iako niko ne spasava sve, nesumnjivo je da e neke spasti. Zato ne treba biti neradan.

23. A ovo inim za evanelje, da budem njegov zajedniar.

Evaneljem naziva verujue, koji se spasavaju kroz evanelje, kao to je i ranije rekao: od evanelja da ivite, tj. od verujuih. Ja, kae, postupam tako stoga, da bih zajedno s verujuima bio zajedniar u vencima. Ne govori tako zbog toga, kao da je to inio zbog nagrade, nego da ih ubedi da sve uine za brau, nadajui se da e zadobiti nebeska dobra. Zapazi smirenoumlje apostola. Iako je dostojan prvenstva, on u priasnosti dobrima postavlja sebe uporedo s verujuima uopte.

24. Ne znate li da oni to tre na trkalitu tre svi, a jedan dobija nagradu!

Dokazavi da je neophodno da snishode ka brai, obraa im se stroije. NJegove rei imaju ovaj smisao. Nemojte misliti da je za vae spasenje dovoljno i to to ste poverovali i to ste stupili na poprite Crkve (u arenu Crkve). To je malo, kao to je i onima na trkalitu malo da samo tre. Oni, osim toga, moraju da tre besprekorno, i to do samog cilja. Ko je tako trao, jedino je on i dobio nagradu. Vi ste pak u opasnosti da je ne dobijete jer, znajui vie nego drugi, nipodatavate svoju brau i okuate meso idolskih rtava.

Tako trite da je dobijete. 25. A svaki koji se bori od svega se uzdrava.

Vi kae, treba da trite tako, da je dobijete. To se, meutim, ne dogaa bez ljubavi, koju vi nemate. Iako sebe smatrate savrenima, to nije pravedno, jer vi to jo niste dostigli. Nagovetavajui da meu njima ima mnogo nedostataka, u koje su spadali stomakougaanje, blud i pijanstvo, kae: A svaki koji se bori u svemu se uzdrava, ne od ovoga ili od onoga, nego se od svega uzdrava. Priznajte, dakle, da ste jo daleko od savrenstva i znajte da je dobijanje nagrade uslovljeno uzdranjem.

Oni pak da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv.

To je razoblienje. Oni se uzdravaju radi dobijanja propadljivog venca, a mi to ne inimo ni za onaj nepropadljivi!

26. Ja, dakle, tako trim, kao na nepouzdano.

ta to znai: kao na nepouzdano! To, da ja sve radim s ciljem: i kad obrezujem, i kad seem kosu. Nita ne inim bez razmiljanja i bez cilja, kao vi. Kakav je cilj jesti meso idolskih rtava, kad drugi zbog toga propadaju? Uistinu nikakav. inei to bez razboritog temelja, vi trite kao na nepouzdano, bez cilja i uzaludno. Kao prevashodni uitelj, apostol najpre samoga sebe daje kao primer.

Tako se borim, ne kao onaj, koji bije vetar.

Znam koga u da porazim, odnosno, avola. Vi, meutim, ne poraavate njega, nego savrenstvo znanja upotrebljavate za sujetu (ispraznost).

27. Nego iznuravam telo svoje i savlaujem ga.

Ovde im ukazuje da su se oni predali stomakougaanju i opravdavaju ga izgovarajui se savrenstvom. Ja, meutim, podnosim svaki trud, da bih iveo celomudreno. Iznuravam znai: bijem se sa telom. Dakle, apostol hoe da pokae da je borba s prirodom veoma teak podvig. Telo je, kae, veoma samovlasno i snano u borbi. Kako je rekao iznuravam i pomenuo modrice, odmah je dodao i: savlaujem, da bi ti znao da nije potrebno unitavati telo nego ga, kao svojevoljnog roba, treba krotiti i potinjavati, to je svojstveno gospodaru a ne neprijatelju. Neki misle da je iznuravam reeno umesto: iscrpljujem glau.

Da propovedajui drugima ne budem sam odbaen.

I kroz to ih pobuuje na veu budnost (trezvenoumlje). Ako ni meni, kae, za spasenje nije dovoljno da propovedam i uim, nego je potrebno i da se u svemu pokaem neporoan, kako onda vi moete da se spasete jedino verom, kad sluite tolikim strastima?

NAPOMENA: 1. Najproslavljeniji junak grke mitologije, poznat po neobinoj snazi, kojom se odlikovao jo od detinjstva. Poznat po tome to je izvrio dvanaest velikih podviga i to je putovao s Argonautima u potrazi za zlatnim runom. NJegova sudbina obraena je, izmeu ostalog, i u dramama Sofokla i Euripida. 2. Grko boanstvo lekarske vetine, posebno potovano u Epidauru. NJegov atribut je zmija obavijena oko tapa.

DESETA GLAVA sadraj 1. A neu da ne znate, brao, da oci nai svi pod oblakom bejahu, i svi kroz more prooe.

Nabraja kolikih je darova Bog udostojio Judejce i objavljuje da ak ni posle takvih darova mnogi nisu ugodili Bogu. Govori to s ciljem da dokae da zadobijanje obilnih darova Judejcima nije bilo na korist. I kao to ni oni sami nisu ispunili svoju dunost, tako ni vama nee koristiti to ste poverovali i udostojili se duhovnih tajni, ako se ne pokaete kao dostojni blagodati Boije. Svi, kae, bejahu pod oblakom, jer je Bog rairio oblak da bude pokrov nad njima, i oni su proli kroz more (v. 2. Mojs. 13; 21 i 14; 22).

2. I svi se u Mojseja krstie u oblaku i moru.

Zajedno s Mojsejem bili su pod senkom oblaka i zajedno su proli kroz more. Kad su videli da on prvi prelazi, tada su i sami smelo proli izmeu voda. Slino se dogaa i kod nas. Prvi je umro i vaskrsao Hristos, a zatim smo se i mi krstili, podraavajui NJegovu smrt kroz pogruavanje u vodu, kao i vaskrsenje kroz izlazak iz nje (vode). I svi se u Mojseja krstie. To znai da im je on prethodio u praobrazu krtenja, jer su hodanje pod oblakom i prolazak kroz more predstavljali praobraz krtenja.

Z. I svi isto jelo duhovno jedoe. 4. I svi isto pie duhovno pie...

Kao to mi, nakon to se krstimo, okuamo telo Gospodnje, tako su i Izrailjci, nakon prelaska kroz more, okusili mannu (2. Mojs. 16; 4). I kao to mi pijemo Krv Gospodnju, tako su i oni pili vodu iz tvrde stene (2. Mojs. 17; 6). Mannu i vodu naziva duhovnima zbog toga to se one, iako su bile ulne (opipljive, vidljive), nisu pojavile po prirodnom zakonu nego po blagosti Duha. Osim toga, one su zajedno s telom hranile i due, i privodile ih veri.

Jer pijahu od duhovne stene koja ih je sledila, a stena bee Hristos.

to se tie hrane, tu im nije bila potrebna nikakva potvrda, jer je njena neobinost bila oigledna. Meutim, to se tie pia, bila je potrebna potvrda, jer je neuobiajen bio samo nain njegovog dobijanja. Zato i kae: nije priroda stene dala vodu (jer bi ona i ranije odatle isticala), nego je sve savrila druga Stena, odnosno Hristos. Reima: koja ih je sledila izrazio je misao da je Hristos svagda bio prisutan i da je sva uda On savravao.

5. Ali veina od njih ne bee po Boijoj volji, jer bie pobijeni u pustinji.

Iako im je Bog u ljubavi objavio mnogo znakova i udostojio ih mnogih dobara, veina od njih nije Mu bila ugodna, ne bee po Boijoj volji. Naime, nisu bili odbaeni svi, nego mnogi. Rei veina od njih izraava istu misao, odnosno, da im njihovo mnotvo ni najmanje nije posluilo na korist, kad oni sa svoje strane nisu pokazali dela ljubavi svom Dobroinitelju. Reima bie pobijeni ukazuje na njihovu iznenadnu propast i na kazne, koje su im bile poslate od Boga.

6. A ovo bie primeri nama da ne elimo zla kao to oni elee.

Kao i dobroinstva, tako su i kazne Judejaca bile primeri (praobrazi). Pokazuje da greni meu hrianima nee biti tako kanjeni, nego daleko vie nego Judejci. Dobroins tva Judejcima bila su praobrazi, dok su dobra hriana istina; i kao to je u darovima preimustvo na strani hriana, tako je i u kaznama. U reima da ne elimo zlo govori o svakom zlu uopte, jer svako zlo dolazi od elje (upor. Jak. 1; 14-15). Zatim iznosi i neke vidove zla. Zato su oni bili tako poudni? Traili su beli luk, meso, posebne bogove, kao to i sam apostol u nastavku ukazuje na njihovo idolopoklonstvo.

7. Niti bivajte idolopoklonici kao neki od njih, kao to je napisano: Sede narod da jede i pije, i ustade da igra.

Na poetku se obraa onima, koji su jeli u idolskim hramovima. Pokazuje im da su Izrailjci zbog stomakougaanja pali u idolopoklonstvo (jer su napravili kolo oko teleta i igrali pred njim). Tako i vama, koji ste zbog stomakougaanja okusili meso idolskih rtava, preti opasnost da postanete idolopoklonici. Gde je vae prividno (umiljeno) savrenstvo, kad ste bliski idolopoklonstvu?

8. Niti da bludniimo, kao to neki od njih bludniie, i pade ih u jedan dan dvadeset tri hiljade.

Opet je pomenuo blud, kako bi kroz stalno razoblienje uinio svoje slovo delotvornijim. Taj greh se takoe raa od stomakougaanja. Kad je poginulo dvadeset tri hiljade? Kada su se po Valaamovom savetu madijamske ene pojavljivale u izrailjskom taboru, privlaile mladie i kroz blud ih pridobijale da prinesu rtve Velfegoru. Tada je izginuo narod, koji se nalazio u taboru (v. 4. Mojs. 25; 1-9).

9. Niti da kuamo Hrista kao to neki od njih kuae, i od zmija izgiboe.

Ukazuje na to da Korinani, traei znakove, iskuavaju Hrista.

10. Niti ropite kao to neki od njih roptae, i izgiboe od istrebitelja.

Odnosno, od neke sile koja ih je pogubila. Time im ukazuje da su bili netrpeljivi u iskuenjima, da su roptali i govorili: "Kad emo biti sreni? Kad e proi nedae?"

11. A sve ovo njima se dogaae za primer, i napisa se za pouku nama, na koje doe svretak vekova.

Zastrauje ih u dva sluaja: i onda, kada kae da je to napisano nama za pouku, i da i mi treba da oekujemo kazne, i to utoliko stranije, ukoliko smo se veih darova udostojili; zastrauje ih i onda, kada im pominje svretak vekova, i objavljuje da e nas nakon smrti obuzeti muke, koje nee biti privremene, nego beskonane. Taj sud je ve pred vratima, jer se okonavaju vekovi ovoga sveta.

12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne.

Opet ukazuje na one, koji su se gordili svojim znanjem. Iako ti misli da stoji, ipak pazi da ne padne. I sama tvoja uverenost da stoji pokazuje da ti, zapravo, ne stoji. Ti samo tako misli, a u stvari ne stoji. Meutim, ak i ako stoji, uz gordost se lako moe dogoditi da padne.

13. Drugo vas iskuenje nije snalo, osim oveijega; veran je Bog koji vas nee pustiti da se iskuavate vema nego to moete, nego e uiniti sa iskuenjem i kraj, da moete podneti.

Zastraio ih je reima: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne. Meutim, bilo je i onih, koji su ve podneli mnoga iskuenja. Da takvi ne bi rekli: "Zato nas plai", kae: "Snalo vas je malo i umereno iskuenje", jer se malo svagda naziva oveijim. Zatim ih opet tei, ubeujui ih da gledaju na Boga, koji je veran, tj. istinit, i nee slagati. On je obeao: Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja u vas odmoriti (Mt. 11; 28). On, dakle, nee dopustiti da budete iskuavani preko vae snage, nego e ustrojiti da vas sustigne iskuenje srazmerno vaoj snazi. Uostalom, svako iskuenje e prevazii vau snagu, ukoliko On ne bude pomogao i ako ne prui olakanje u iskuenjima, tj. olakanje brzo i istovremeno s dolaskom iskuenja. Tako e vam ono, pored tog brzog olakanja, postati podnoljivo. Rekao je i: uinie s iskuenjem kraj, da moete podneti, tj. iskuenje e vam se uiniti lako i srazmerno vaim snagama.

14. Zato, ljubljeni moji, beite od idolopoklonstva.

Kako ih je dovoljno prekoreo, sada ublauje prekor i naziva ih ljubljenima. Uostalom, on im ne zabranjuje da jedu od mesa idolskih rtava samo zbog toga, to je to tetno za brau, nego kudi to delo samo po sebi, nazivajui ga idolopoklonstvom, zahtevajui da se od njega brzo udalje i rekavi: beite.

15. Kao mudrima govorim; sudite vi ta kaem.

Nazvavi njihov postupak idolopoklonstvom, pripisuje im veliki prestup. Sada ublauje strogost svojih rei i same krivce postavlja za sudije (a t o je svojstveno jedino onome, koji je nesumnjivo uveren u istinitost svojih rei), i kae: "Nisu mi potrebne druge sudije. Budui da ste mudri, sudite sami."

16. aa blagoslova koju blagosiljamo, nije li zajednica krvi Hristove?

Blagoslova, odnosno blagodarenja. Drei au u rukama, mi blagosiljamo i blagodarimo Onome, koji je nas radi izlio Svoju Krv i udostojio nas neizrecivih dobara. Nije rekao: "uee" nego zajednica, da bi izrazio neto vie, odnosno, najprisnije sjedinjenje. NJegove rei imaju sledee znaenje: ono, to se nalazi u ai, jeste ono isto, to je isteklo iz rebara Hristovih. Kada to primimo, stupamo u zajednicu, tj. sjedinjujemo se sa Hristom. Zar vas nije sramota, Korinani, da od one ae, koja vas je izbavila od idola, pritiete ai idolskoj?

Hleb koji lomimo, nije li zajednica Tela Hristova!

Ono, to Gospod nije pretrpeo na Krstu (jer se kost NJegova nije slomila, v. Jn. 19; 33 -36), On trpi sada, budui da se za nas lomi, jer kae: koji lomimo. Rei: zajednica Tela Hristova znae: kao to je to telo sjedinjeno s Hristom, tako se i mi kroz taj hleb sjedinjujemo s NJim.

17. Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi.

Pre toga je rekao: zajednica Tela. Meutim, onaj koji je s nekim u zajednici, nije jedno isto to i on, nego je neto drugo. Sada objavljuje neto vie i kae da smo mi samo to telo. ta je taj hleb? Telo Hristovo. ta postaju oni, koji se njime prieuju? Telo Hristovo, i to ne mnoga tela, nego jedno Telo. Kao to hleb od mnotva zrna postaje jedan, tako i mi, bez obzira na nau mnotvenost, postajemo jedno Telo Hristovo.

Poto se svi od jednog hleba prieujemo.

Zbog toga i jesmo jedno. Kako onda da ne uvamo ljubav i da ne budemo u jedinstvu? Bog nam zato i daje Svoje Telo, da bi nas sjedinio i sa Samim S obom i jedne s drugima. Budui da je prvobitna priroda tela povreena grehom i da je izgubila ivot, On nam je dao Svoje bezgreno i ivototvorno Telo, ali slino naem, da bismo se, prieujui se njime, sjedinili s NJim i iveli, koliko je mogue, bez greha.

18. Gledajte Izrailja po telu: koji jedu rtve, nisu li zajedniari rtvenika!

Iz najjednostavnijeg primera nauite se da je ono, to vi inite, zajedniarenje s idolima. Rekao je: Izrailja po telu, jer su hriani (Izrailj) po duhu. Zapazi i ovo : nije rekao da su Judejci zajedniari Boga, nego zajedniari rtvenika, jer se ono, to je bilo posveeno Bogu, polagalo na rtvenik i spaljivalo. O Telu Hristovom se drugaije izrazio, kao o zajednici Tela Hristovog, jer mi ne postajemo zajedniari rtvenika, nego (zajedniari) Samog Hrista. Strahovao je, meutim da bi sluaoci, kada uju da Bog koji od Judejaca prima rtvu moe i da im nakodi, mogli da pomisle da i idoli, koji primaju rtve od neznaboaca, takoe mogu da nakode onima, koji rtve ne pr inose. Zbog toga je dodao sledee:

19. ta, dakle, kaem? Da je idol neto, ili da je idolska rtva neto? Ja vas od idola ne odvraam zbog toga, to oni toboe imaju mo da vam nakode ili da vam koriste - ne, jer su oni nita - nego zbog toga to rtva, koju im prinosite, ne ide vaem Gospodaru. Zatim nastavlja:

20. Ne, nego da ono to neznaboci rtvuju, demonima rtvuju a ne Bogu.

Prema tome, ne pritiite neprijateljima svog Gospodara. Ako bi ti napustio carsku trpezu i preao za trpezu osuenika, nesumnjivo je da bi pogreio, ali ne zato to bi ti ona nakodila ili to bi ti koristila, nego zato to bi tvoj postupak predstavljao uvredu za carsku trpezu.

A ja neu da ste zajedniari s demonima,

Ako oni, koji se prieuju za tajanstvenom trpezom, postaju zajedniari Hristovi, onda i oni, koji uestvuju u demonskoj trpezi, oigledno bivaju zajedniari demona.

21. Ne moete piti au Gospodnju i au demonsku, ne moete uestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj.

U vidu saveta, rekao je: ja neu da ste zajedniari demona. Da taj savet ne bi zanemarili, sada tu istu misao izraava u odrinom obliku: ne moete piti au Gospodnju i au demonsku. I samim nazivima dokazuje da se moraju uzdravati od idolskih rtava.

22. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jai od NJega?

Govori im to kao prekor. Zar emo ispitivati i ljutiti Boga, da bismo videli moe li da nas kazni kad preemo na stranu NJegovih neprijatelja? Da bi pokazao svu nedolinost takvog ponaanja, kae: Jesmo li jai od NJega? Time podsea na veoma otru izreku: Oni me razdraie na revnost onim to nije Bog, razgnevie svojim tatinama (5. Mojs. 32; 21).

23. Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi,

Da neko ne bi prigovorio: "Meni je savest ista, i imam pravo da tako postupam", kae: "Ne, tebi je sve doputeno jer te Bog stvorio kao slobodnog, ali ti nije korisno da jede od idolskih rtava. Ako stalno uestvuje za idolskim trpezama, ti e, korak po korak, postati naklonjen i samim idolima."

Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne izgrauje.

Kao to sam i ranije govorio, tvoje ponaanje nije korisno ni za tebe, ni za tvog brata. Ono ga ne izgrauje, i pre bi se moglo rei da ga rui (razgrauje) i da izopauje njegovu veru. Ako tu nema koristi ni za tebe ni za tvog brata, zato onda to ini?

24. Niko neka ne trai to je njegovo, nego svaki ono to je drugoga.

Nemoj imati u vidu samo to, da li jede iste savesti, nego i to, da li tvoj postupak izgrauje. Na mnogim mestima svoje poslanice, on to delo istie kao najneophodnije. Ne zabranjuje da se trai samo svoja korist, ali zabranjuje onda, kad je to tetno za brata. U takvom sluaju, duni smo da njegovu korist stavimo iznad svoje i da nju izaberemo.

25. Sve to se prodaje na tritu jedite, nita ne ispitujui savesti radi.

Mnogim domiljanjima potvrdio je da su duni da se uzdravaju od okuanja mesa idolskih rtava. Da se opet ne bi bavili sitnicama vie nego to je potrebno i da se ne bi odricali od onoga, to se prodaje na tritu, strahujui da moda potie od idolskih rtava, kae: "Sve to se prodaje jedite bez raspitivanja o prodavcima, i bez istraivanja da li se prodaje neto od idolskih rtava, kao da vas toboe grize savest i da elite da je oistite." Ili drugaije: "Da te ne bi muila savest, nita ne ispituj, jer bi prilikom istraivanja mogao da dozna da ono, to ti se nudi na prodaju, potie od idolskih rtava, pa e tvoja savest biti nemirna."

26. Jer je Gospodnja zemlja, i sve to je na njoj.

Gospodnja a ne demonska. Ako je zemlja Gospodnja, Gospodnji su i plodovi, i drvee, i ivotinje. Ako je pak sve Gospodnje, onda u prirodi nema niega neistog, i sve zavisi od misli (razumevanja) svakoga pojedinano.

27. Ako li vas neko od nevernika zove, i hoete ii, jedite sve to vam se prinese, nita ne ispitujui savesti radi.

Dobro je rekao: ako hoete, jer on sam nije hteo niti da ih savetuje, niti da ih odgovara. Nita ne ispitujte, da u preteranoj brinosti ne biste pokazali bojazan pred idolima, i da biste svoju savest sauvali istom i nepomuenom.

28. Ako li vam neko ree: Ovo je idolska rtva, ne jedite radi onoga koji vas izvesti i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i sve to je na njoj.

Ne zapovedam ti da se uzdrava zato, to je idolska rtva toboe tetna, nego radi onoga koji te obavestio da je to idolska rtva, da on ne bi bio oteen i da ne bi pomislio, da hriani nisu duni da se odvraaju od idolskih stvari. Ne pouavam te da se uzdrava od idolskih rtava zbog toga, to su one toboe neiste i potpuno tue naem Gospodu. To se vidi otuda, to je Gospodnja zemlja i sve to je na njoj, tj. sve to postoji na njoj. Ili ovako: uzdravaj se od te hrane, jer je sva zemlja Gospodnja, i moe da se nasiti neim drugim, poto ti je sve otvoreno.

29. Ali ne govorim za savest tvoju, nego drugoga.

Odnosno neznaboca. Kao to sam rekao, on e se moda sablazniti i smatrati da ugaa stomaku ili e, moda, pomisliti da i ti, slino njemu, prihvata idole. Da neko ne bi rekao: "Zato bi se ti brinuo za onoga, koji te izvestio", jer si pre toga rekao: to da sudim onima, koji su napolju (1. kor. 5; 12), kae: "Ne brinem se za njega, nego za vas, da vi ne budete osueni." Zbog toga je i dodao sledee:

Jer zato da moju slobodu sudi savest drugoga?

Slobodom naziva neobraanje panje i neograniavanje zabranom. Ja u, kae, jesti slobodno i bez razlikovanja, ali e me neznaboac osuditi i rei: "Hrianska vera je isprazna: kau da se gnuaju idola, a ono, to im se prinosi na rtvu, jedu!"

30. Ako ja s blagodarnou jedem, zato da me rue za ono, zato ja blagodarim!

Ja, kae, sa svoje strane, slobodno koristim tvorevinu Boiju, po blagodati Boijoj koja me utvrdila i ukrepila, tako da ne moram da pazim. Meutim, neznaboac e me klevetati kao da sam se licemerno udaljio od idola a da zbog stomakougaanja jedem ono, to im se prinosi na rtvu. Rei za ono, za to ja blagodarim, znae: ja sa svoje strane blagodarim Bogu to me tako visoko uzdigao, ak i iznad judejskog smirenja, tako da ni u emu ne nalazim tetu." Meutim, kao to sam rekao, sablanjava se i kleveta neznaboac.

31. Ako li, dakle, jedete, ako li pijete, ako li to drugo inite, sve na slavu Boiju inite.

Sve, kae, inite na slavu Boiju, jer se vaim sadanjim delom Bog ne proslavlja, i pre moglo rei da se huli. Ako neko jede i pije u slavu Boiju i kad time nikoga ne sablanjava, onda to ne ini zbog stomakougaanja ili zbog slastoljublja, nego da bi svoje telo pripremio za tvorenje vrlina. Uopteno, delo se tvori na slavu Boiju onda, kada nikome ne kodi kroz sablazan, ali kad ne kodi ni samom oveku, kao to kodi ono, koje se tvori zbog ovekougaanja ili zbog neke strasne pomisli.

32. Ne budite na spoticanje (sablazan) ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Boijoj.

Nikome nemojte dati povod za klevetu. To e se dogoditi onda, kad ne budemo sablanjavali niti Judejca, niti neznaboca, a utoliko pre svoju brau, jer su oni Crkva Boija. Zapazi: najvanije je rekao na kraju. Hriani su duni da i druge privlae veri a ne da progone ak i svoju brau. P od njima (braom) podrazumeva sve, koji su se sablaznili zbog njihovog okuanja idolskih rtava.

33. Kao to i ja u svemu svima ugaam, ne traei korist svoju nego mnogih, da se spasu.

Proglasio ih je krivcima za nanoenje tete i neznabocima i Judej cima, a zatim im zapovedio veliko delo. Da bi im pokazao lakou toga dela, kao primer je naveo samoga sebe. Da on nije traio svoju korist, vidi se iz mnogo ega, to je prethodno reeno, na primer: Svima sam bio sve (1. Kor. 9; 22). Posebno se to vidi odatle, to je eleo da on sam bude odluen zbog svoje brae (v. Rim. 9; 3).

JEDANAESTA GLAVA sadraj 1. Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.

Rei kao ja na Hrista nemoj prihvatiti kao izraz gordosti, jer su one izreene s ciljem da ih snanije podstakne na podraavanje. Ako sam, kae, ja podraavao Hrista, Koji nije potedeo ni sopstveni ivot da bismo mi oiveli, zar onda vi, utoliko pre, ne moete da podraavate mene? Ja nisam toliko bolji od vas, koliko je On bolji od mene, jer On neuporedivo prevashodi sve nas.

2. Hvalim vas pak, brao, to sve moje pamtite...

Okonavi slovo o kuanju idolskih rtava kao o tekom grehu, sada ispravlja donekle laki greh. On, naime, im obiaj da meu tekim grehovima pomene i one koji su manje vani. ta je to bilo? To, to su se ene molile i prorokovale otkrivene glave (tada su i ene prorokovale), dok su mukarci u vreme prorokovanja pokrivali glavu, kao oni koji se bave mudroljubljem (filosofijom). Takav je bio jelinski obiaj. Apostol je to ve primetio, moda u vreme dok je boravio kod njih. Meutim, neki od njih su ga posluali, a neki nisu. Za poslune kae: Hvalim vas to sve moje pamtite. Iako je u vidu imao samo to, da mukarci ne pokrivaju glavu, on ipak kae sve moje pamtite. Svagda je imao obiaj da razborito pohvali one koje je pohvala mogla da podstakne na vee savrenstvo.

I drite predanja kao to vam predadoh.

Odatle se vidi da su Pavle i ostali apostoli mnogo toga predali i bez Pisma.

3. Ali hou da znate da je svakome muu Glava Hristos.

Sudei po toku slova, on, kako se ini, nastavlja besedu sa onima koje hvali zbog ouvanja onoga to im je predao, iako, u stvari, ispravlja neposlune. Kad uje da je Hristos glava svakom

muu, treba da razume: svakom vernom (verujuem) muu, jer smo mi, verujui, Telo Hristovo, a ne neznaboci, zbog ega ni On nije njihova glava.

A mu je glava eni, a Bog je glava Hristu.

Mu je glava eni, zato to joj gospodari. Bog je glava Hristu, jer Mu je On uzrok, kao Otac Sinu. Ono to je reeno o glavi, ne mora se nuno u istom smislu razumeti i o Hristu. Hristos je nama glava i zbog toga to je On na Tvorac i zbog toga to smo mi NJegovo Telo. Otac je pak glava Hristu, kao NJegov uzrok. Ako, pak, nazivanje Oca glavom Hristo vom bude razumeo i po oveijoj prirodi (Hristovoj), u smislu u kojem je i Hristos nazvan naom glavom, u tome nee biti niega bezbonog. Otac se naziva Bogom Hristovim prema oveijoj prirodi (Hristovoj, v. Jn. 20; 17). Kako je On hteo da nam se upodobi i kako se nazvao naim bratom i naom glavom, onda nije nita udno ako On prihvata i imena uniavanja, i ako Svog Oca po boanstvenosti (po boanskoj prirodi) ima za glavu po oveijoj prirodi, kao Svog Cara i Boga.

4. Svaki mu koji se s pokrivenom glavom (dosl. imajui na glavi) moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.

Muu (mukarcu) ne zabranjuje se da svagda ima pokrivenu glavu, nego samo u vreme molitve i prorokovanja. Nije rekao jednostavno s pokrivenom glavom, nego imajui neto na glavi. Da bi unizio pokrivanje glave ne samo odeom, nego i kosom, kae da onaj koji ima dugu kosu ima na glavi, odnosno ima tu kosu. Zato pak on sramoti svoju glavu? Zato to je postavljen za stareinu i upravitelja, a opet samoga sebe pokazuje kao potinjenog. Pokrivanje glave oznaava polaganje vlasti na glavu, dok pokrivalo na glavi oznaava mesto stareine, tako da slui kao znak potinjenosti. Ili ovako: postiuje svoju glavu - Hrista, sebe uniava i gubi slobodu. Kao to malo telo postiuje glavu, tako i onaj koji je od Boga stvoren kao slobodan i samovlastan, ali samoga sebe uniava kao potinjenoga, postiuje i Hrista koji je NJemu glava kao telu. Dostojno je ispitivanja, zbog ega to apostol istie kao greh. Muu i eni, od kojih jedno oznaava vlast a drugo potinjenost, dato je mnogo i razliito; izmeu ostalog, da jedno ima otkrivenu, a drugo pokrivenu glavu. Kako da nije greh ako se postupa protiv prirode, pa se mu ukraava kosom, a ena se ne pokriva? On iskorenjuje tu pojavu kao znak samovolje, koja je veoma pogubna u crkvenim stvarima. I jeresi proizilaze otuda, to svaki izlazi izvan granica zakonitog.

5. I svaka ena, koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je jedno isto i kad je oiana.

Postojale su, kaem, i ene s prorokim darom, kao to su Filipove keri (v. Dela ap. 21; 9) i mnoge druge. ime postiuje svoju glavu? Time to glavu predstavlja kao nekog prognanika to je odstupio vlasti koju mu je Bog poverio. Znaj takoe da je muu, kao to je reeno, zabra njeno da bude pokriven u vreme molitve i prorokovanja, a eni se zabranjuje da bude gologlava ne samo u to, nego i u svako drugo vreme. On to eli da kae reima jer je jedno isto kao i oiana. I kao to je za nju sramno da bude oiana, tako je sramno i da bude gologlava. Kosa zamenjuje pokrivalo i zato ona koja skine pokrivalo lii na onu koja je oiala kosu.

6. Jer ako se ena ne pokriva, neka se i ia; ako li je stidno eni iati se ili brijati se, neka se pokriva.

Nastavlja da dokazuje da je gologlava ena slina onoj koja je oiana. I kao to je sramno ovo drugo, tako je sramno i prvo. Svim tim izraava da je eni svagda sramno da bude gologlava.

7. Ali mu ne treba da pokriva glavu, jer je slika i slava Boija.

Kao prvi razlog naveo je to to mu za svoju glavu ima Hrista i zato ne bi trebalo da se pokriva. Sad navodi i drugi razlog, odnosno da je on slava Boija, tj. namesnik Boiji i NJegova slika. Zato se predstavnik vlasti Svecara svagda mora pojavljivati pred NJim sa oznakama te vlasti, tj. s nepokrivenom glavom. Ona slui kao znak, da mu nije potinjen nikome od zemnorodnih, nego da sam nad svim gospodari, kao slika (ikona) Boija.

A ena je slava muevljeva.

Tj. ena je potinjena muu. Zbog toga i treba da ima znak potinjenosti, a kao takav znak slui pokrivena glava.

8. Jer nije mu od ene, nego je ena od mua.

Iznosi razlog zbog kojeg mu ima prvenstvo u odnosu na enu, odnosno ena je stvorena od njegovog rebra, i nije stvoren on zbog nje, nego ona zbog njega. Reeno je: Hajde da mu nainimo pomonika (1. Mojs. 2; 18). Kako mu da se pokriva, kad je tako poastvovan od Boga? U tom sluaju, on e ugrabiti ensku odeu i uinie kao da je, dobivi dijademu, zbacio ovu sa glave i obukao odeu sluge.

9. Zato ena treba da ima vlast na glavi, radi anela.

Po onome to je reeno, kae, ena treba da ima znak svoje potinjenosti, tj. pokrivalo na glavi, ako nita drugo a ono bar zbog strahopotovanja pred anelima i da se pred njima ne bi pokazala kao bestidnica. I kao to pokrivenom glavom i oima oborenim nadole ena dokazuje svoju vernost poloaju potinjene, tako i nepokrivenom glavom pokazuje bestidnost, od ega se odvraaju aneli koji prate verujue. Sveti Kliment, pisac knjige "Stromata", pod anelima podrazumeva pravednike Crkve. ena je, kae on, duna da se pokriva, kako ih ne bi sablaznila na blud.

11. Ipak, u Gospodu niti je mu bez ene ni ena bez mua.

Kae to zato da bi veu prednost dao muu, dokazavi da je ena od njega, za njega i pod njegovom vlau. Da se muevi ne bi uzvisili vie nego to je potrebno, i da se ene ne bi unizile, kae da je pri prvobitnom stvaranju ena uistinu stvorena za mua, ali da se sada ni mu ne raa bez ene. Uostalom, reeno je u Gospodu, tj. sve tvori Bog, Koji oivotvorava seme i krepi utrobu.

12. Jer kao to je ena od mua, tako je i mu kroz enu.

ena je, kae, od mua. Mu ima i tu osobinu, da je ena od njega. A mu je kroz enu, tj. ena slui za raanje oveka, dok najvee dejstvo ima seme. Zato se za oveka ne moe sa svom strogou rei da je od ene, nego od svog oca, kroz enu, kao onu koja je posluila raanju.

Pavle o Gospodu nije rekao tako, nego da se rodio od ene (Gal. 4; 4). Bojao se da upotrebi predlog kroz, da jereticima ne bi dao povoda da kau da je Gospod proao kroz Djevu kao kroz kanal, ili je pak tako rekao zato, to u NJegovom roenju nije uestvovao mu, nego je On bio plod jedino NJene utrobe.

Sve je od Boga.

To nije savrenstvo mua, nego savrenstvo Boije. Ako se sve izvrava silom Boijom, On Sam je ustanovio poredak u odnosima izmeu mua i ene, i zato nemoj da se spori, nego se povinuj.

13. Sami u sebi sudite.

Opet ih postavlja za sudije, da bi u potpunosti potvrdio ono to eli.

Je li lepo da se ena gologlava Bogu mol i?

Ovde nagovetava neto strano, odnosno da bestidnost ushodi do Boga.

14. Zar vas i sama priroda ne ui da je muu sramota ako ima dugaku kosu, 15. A eni je slava ako ima dugaku kosu? Jer joj je kosa data umesto pokrivala.

Kako da nije sramota za mua da ima dugaku kosu, kad on na taj nain dobija izgled ene i, mada je postavljen za stareinu, prihvata znak potinjenosti. Za enu je, meutim, dugaka kosa ast, jer ona u tom sluaju zadrava sopstveni in. Ouvanje ina je, pak, za svakoga ast. Zato je potrebno da se stavi i drugo pokrivalo, ako i kosa slui kao pokrivalo? Zato da bi izrazila svoju potinjenost ne samo po prirodi, nego i po slobodnom izboru.

16. Ako li neko misli da se svaa, mi takvoga obiaja nemamo, niti Crkve Boije.

Protivureenje u slinim stvarima predstavlja delo svadljivosti, a ne razbora i saznanja. Moda su Korinani poeleli da mudruju i upustili se u rasuivanja da bi dokazali da je ovo pitanje nevano. Apostol zbog toga kae da kod nas, a ni u drugim Crkvama, nije takav obiaj, mislei ili na rasprave ili na to da mukarci imaju dugu kosu, a da se ene ne pokrivaju. Zato se vi ne protivite samo nama, nego i vasceloj Crkvi. Sluaocima bi trebalo pokazati da se nita ne ini mimo apostolskog obiaja.

17. A ovo zapovedajui ne hvalim vas.

Kao to su prvi verujui imali sve zajedniko i hranili se za zajednikim stolom, tako su u Korintu, da bi ih makar i nesavreno podraavali, u neke utvrene dane, moda praznine, posle prieivanja Sv. Tajnama postavljane zajednike gozbe. Bogati su donosili jela i pozivali i gostili siromane. Kroz takvu podelu, ovaj udesni, drueljubivi i mudroljubivi obiaj se iskvario, i nisu ga se svi pridravali. Da bi to ispravio, Pavle im pie. I kako je u razoblienju onog poroka, koji je pomenut pre svih, imao mnogo poslunih, kae: Hvalim vas. Meutim, kako su u ovom pitanju stvari bile drugaije, kae: Ovo zapovedajui, ne hvalim vas, tj. ne hvalim vas zato, to vas opet opominjem i ubeujem u ono, o emu bi trebalo da govorim. Po vaem sopstvenom razumevanju, vi niti uopte greite, niti su vam potrebni saveti.

Jer se ne sakupljate na bolje, nego na gore.

Trebalo bi da napredujete ka boljem i da sakupljanja budu tedrija, a vi ste umanjili i obiaj koji je postojao: mada se sabirate u jednoj crkvi, ne inite to stoga da biste i jeli zajedno. Upravo to i jeste veoma loe, to ste se vi izmenili na gore.

18. Jer, pre svega, kad se sakupljate u Crkvu, ujem da postoje podele meu vama.

Ne poinje odmah da govori o trpezama, nego ih najpre kudi zbog toga to su se meu njima pojavile podele. I zaista, zbog toga je i jeo svaki posebno, zato to su se pojavile podele.

I neto od toga verujem.

Da ne bi rekli da oni koji nas klevetaju lau, nije rekao "verujem", da ih ne bi uinio jo bestidnijim, ali ni "ne verujem", da se ne bi pokazalo da ih bezrazlono razobliuje. Zato kae: Neto od toga verujem. Osim toga, verovatno je i da su taj obiaj naruili neki, a ne svi.

19. Jer treba i podvajanja (razliita miljenja, lat. haereses) da budu meu vama.

Ne govori o razliitim miljenjima u pogledu dogmi, nego o onim razlikama koje se, na primer, tiu trpeza. ta znai re treba? Budui da ste vi ljudi, to je i mogue i neminovno, jer ne koraaju svi pravo. Ja zbog toga i verujem. Slino je govorio i Sam Gospod: Potrebno je da dou sablazni (Mt. 18; 7), tj. budui da u svetu ive zli, pojavie se i doi e sablazni.

Da se pokau koji su postojani (opitni, iskusni, ispitani) meu vama.

Reima da se (gr. gua) ovde ne oznaava uzrok, nego posledicu dela, kao to se vidi iz mnogih mesta. Kada gordi ne prihvataju za svoj sto, tada se pojavljuju ispitani (iskuani, postojani), tj. siromasi, jer oni podnose prezir; pre ovoga, njihovo trpljenje se nije videlo. Ili ispitanima (iskuanima, postojanima) naziva one koji su se jo pridravali obiaja vezanog za trpezu, jer taj obiaj nisu svi naruili. Dakle, kad su se naruioci pokazali kao neispitani (nepostojani), uvari obiaja su se pokazali kao ispitani (postojani).

20. Kad se, dakle, sakupljate na jedno mesto, ne jede se veera Gospodnja.

Sakupljanje slui kao znak ljubavi i zajednice; na delu, meutim, toga nema. Veerom Gospodnjom se naziva zajednika trpeza, koja podraava onu Tajnu veeru, koju je Gospod jeo sa Svojim uenicima. Obed je zato i nazvan veerom. Zapazite, kae, ega se liavate: vi se liavate podraavanja trpeze svog Gospodara.

Jer svako svoju veeru pre drugih jede.

Vi ste tu Veeru Gospodnju pretvorili u svoju linu. Dok je bila zajednika, ona se i nazi vala veerom Gospodnjom, jer su Gospodareva dobra zajednika za sve sluge. Kako pak svaki od vas uri da pojede svoju veeru ne saekavi siromahe, vi ste svoju veeru osramotili, i uinili da bude vaa sopstvena umesto Gospodnja,

Tako jedan gladuje a drugi se opija.

Siromah gladuje, a bogati se opija. To su, dakle, dva poroka: jedan je taj, to prezirete siromane, a drugi taj to se vi sami opijate i sami uzimate ono, to je trebalo da ponudite siromasima. Izraajno je rekao: opija se.

22. Zar nemate kui da jedete i pijete?

Ako ne nameravate da jedete svi zajedno, zato onda ne jedete kod kue?

Ili prezirete Crkvu Boiju?

Kad veeru Gospodnju pretvara u svoju sopstvenu, i sam jede, pokazuje prezir i prema Crkvi i prema mestu.

I sramotite one koji nemaju.

Siromahe ne raalouje toliko to to ih ne hranite, koliko to to ih postiujete, razobliujui njihovu nematinu, dok se vi razmeete i opijate.

ta da vam kaem? Hou li vas zato pohvaliti? Ne pohvaljujem.

Nakon to je razobliio njihovu greku, ublaava svoje rei. Mogao je da kae da to zasluuje hiljadu smrti. Meutim, ta on kae? Hou li vas zao pohvaliti! Ne pohvaljujem. Postupio je tako, da bi ih uinio snishodljivijima prema siromasima. Da ih je do kraja snano razobliavao, oni bi se razjarili protiv siromaha, jer ih zbog njih prekoreva.

23. Jer ja primih od Gospoda to vam i predadoh.

Zato pominje tajne i onu Veeru? Sasvim uzgredno, da bi ih ubedio da je Vladika (Gospodar) sve udostojio jedne iste trpeze, dok ti odbacuje i prezire onog koji je istog roda kao i ti. 3ato kae da je primio od Gospoda, kad u to vreme nije bio s Gospodom i kad je bio progonitelj? Zato da bi ti znao da i sada na tajanstvenoj trpezi tajne predaje Sam Gospod, kao i tada.

Gospod Isus one noi kad bee predan uze hleb, 24. I, zahvalivi, prelomi i ree: Uzmite, jedite, ovo je telo Moje, koje se za vas lomi.

Setite se, kae, da vam je On tu tajnu predao kao poslednju i to u onoj noi u kojoj je bio predat na zaklanje. On ni svog izdajnika nije odluio od trpeze, a ti prezire svoga brata! Ti si nauen da blagodari (zahvaljuje), jer je i On blagodario, kako bi nam dao primer, a ti ini ono to je nedostojno blagodarnosti, jer uniava Crkvu i dok je drugi gladan, ti se opija! On je svima uopte rekao: Uzmite, jedite, i pri tom je Svoje Telo, koje je prelomio podjednako za sve, predao na smrt, a ti uri da jede i ne iznosi zajedniki hleb, kako bi podelio mnogima, nego ostavlja samome sebi.

Ovo inite u moj spomen.

ta ti govori? Ako bi ti tvorio spomen o Sinu ili Ocu, savest bi te muila jer nisi ispunio ono to je ozakonjeno i nisi pozvao siromahe i, dok tvori spomen Gospodaru, ti jednostavno ne deli trpezu.

25. Isto tako i au, po veeri, govorei: Ova je aa Novi Zave t u Mojoj krvi.

I u Starom Zavetu su postojale ae, u koje su nakon prinoenja rtava odlivali krv beslovesnih (v. 2. Mojs. 4; 6-8), prihvatali su je u pehare i ae. Dakle, umesto krvi beslovesnih, koja je zapeatila Stari Zavet, Ja sada polaem Svoju krv i njome zapeaujem Novi Zavet. Ne zbunjuj se kada slua o krvi. Ako si u Starom Zavetu prihvatao krv beslovesnih, zar onda sada nisi utoliko pre duan da prihvati boanstvenu Krv?

Ovo inite, kad god pijete, u Moj spomen.

I kroz au, kae, ti tvori spomen na smrt Vladike (Gospodara). Kako da onda samo ti pije i napija se, kad je ova strana aa data podjednako za sve?

26. Jer kad god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne doe.

Vi ste, kae, duni da budete u takvom raspoloenju duha, kao da primate rtvu od Samog Hrista, i to u isto ono vee, i leei na onom istom mestu. Ova veera je ona ista, i mi objavljujemo tj. spominjemo, tu istu smrt, do Drugog dolaska.

27. Tako koji jede ovaj hleb ili pije au Gospodnju nedostojno, bie kriv Telu i Krvi Gospodnjoj.

Nagovetava da se i oni sami nedostojno prieuju, jer preziru siromahe. Kako biva kriv onaj koji se nedostojno prieuje? Tako to i on proliva krv. Kao to oni, koji su tada proboli, nisu

proboli da bi pili nego da bi prolili, tako i onaj koji nedostojno pije i zato i nema nikakve koristi, uzaludno proliva krv. Judejci su pocepali Carev hiton (ogrta) i ko se nedostojno prieuje, taj ga baca u blato, tj. baca ga u svoju duu. Zar to nije isto bezbonitvo? Zato je i kriv u istoj meri.

28. Ali ovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ae neka pije.

Kad se kod Pavla u nekoj reenici usled neophodnosti pojavi i druga, on obino ispita i tu drugu. Tako je i sada. Prethodilo je slovo o trpezama. Meutim, kako je poveo re o Sv. Tajnama, on se njima i bavi, kao najneophodnijim. Ukazujui da je najvee blago u tome, da im se pristupi iste savesti, kae: "Ja ne postavljam nad tobom drugog sudiju, osim tebe samoga. Opravdaj se, dakle, pred svojom saveu, i na taj nain pristupi, ne onda kad je praznik, nego kad nae da si ist i dostojan."

29. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije.

Ne po sutini Tajni (jer su one ivototvorne), nego prema nedostojnosti onog koji pristupa, slino kao to je gledanje u sunce kodljivo za bolesne oi.

Ne razlikujui Tela Gospodnjega.

Odnosno, ne ispitujui i ne pomiljajui o veliini onoga to je pred njim. Ako bismo bili svesni ta u odreeno vreme lei pred nama, ne bi nam ni bilo potrebno drugo buenje: i samo to bi nas probudilo da bdijemo.

30. Zato su meu vama mnogi slabi i bolesni i dosta ih umire.

Dokaz za ono to sam vam rekao uzmite iz onoga to se dogaa meu vama. Odatle i primeri prevremene smrti, odatle mnoge dugotrajne bolesti, poto se mnogi nedostojno prieuju. Zar

onda oni koji ne bivaju bolesni do duboke starosti ne gree? Gree. Onima, meutim, koji nedostojno pristupaju, predstoje ne samo ovdanje kazne, nego ih jo tee (kazne) oekuju u drugom ivotu. Mi ni ovde ne bismo bili kanjavani kad ne bismo greili, kako i kae u nastavku.

31. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osueni.

Nije rekao "da smo same sebe kanjavali", nego "da smo sudili i osuivali sebe, ni ovde nam ne bi sudio Bog, i izbegli bismo i ovdanje i tamonje kazne".

32. A kad nas sudi Gospod kori nas, da ne bismo bili osueni sa svetom.

Kako, kae, ne savravamo tako lako i dolino delo, tj. samoosuivanje, ni Bog ne postupa s nama nepotedno, nego nas ovde kanjava da bi nas tamo pomilovao. Kori nas, kae, ovde. Nismo izloeni kaznama, nego dobijamo oinske savete, da ne bismo bili osueni sa svetom tj. sa neverujuima. Budui da se nalaze pod pokrovom Boijim, verujui ovde dobijaju platu prema svojim gresima.

33. Stoga, brao moja, kad se sastajete da jedete, iekujte jedan drugoga .

Nakon to je pomenuo kazne i smrt, opet se vratio slovu o siromasima. Nije rekao "podajte jedan drugome", nego iekujte, da bi pokazali da je ono to se tu donosi zajedniko, i da treba iekivati zajedniko sabiranje.

34. Ako li je neko gladan, neka jede kod kue.

Rei zbog kojih bi trebalo da se zastide. Govori s njima kao s decom koja su razdraljiva kad osete glad, i osuuje njihovo stomakougaanje. Zato ih izvodi iz crkve i upuuje kui, ime ih je u velikoj meri postideo.

Da se na osudu ne sastajete.

Odnosno, sebi na tetu i na osudu. Sakupljanja su odreena zbog toga da bi oni koji se u ljubavi sabiraju bili jedni drugima od koristi. Ako pak nije tako, onda je bolj e da ste kod kue. To ne kae zato da bi oni ostajali kod kue, nego da bi ih to snanije privukao da se sakupljaju na dolian nain.

A ostalo urediu kad doem.

Govori ili o nekim drugim pogrekama, koje su se dogodile meu njima i zahtevale su zapov esti, ili pak o tome da e se neki, verovatno, braniti protiv onoga to je reeno. Ako neko ima da kae neto drugo, neka saeka moj dolazak. Zastrauje ih svojim dolaskom zato da bi se smirili i popravili ukoliko imaju neto loe.

DVANAESTA GLAVA sadraj 1. A o duhovnim darovima, brao, neu da ne znate.

Odnosno, o darovima Duha. Evo o emu je re. Svi oni koji su na poetku poverovali i krstili se, dobili su Duha. Budui da je On nevidljiv, davao se spoljanji dokaz NJegovog prisustva: oni koji su ga zadobili ili su govorili na raznim jezicima, ili su prorokovali, ili su tvorili uda. Kod Korinana se zbog toga pojavila pometnja: oni koji su dobili vie preuznosili su se, a oni koji su dobili manje zavideli su im. Pored toga, pojavili su se i neki predskazivai (gatari) i lani proroci, i teko ih je bilo razlikovati od bogonadahnutih proroka. Dakle, sve se to ispravlja, a prevashodno delo predskazivaa.

2. Znate da kad bejaste neznaboci idoste bezglasnim idolima, kako vas odvoahu.

Daje obeleje predskazivaa da bi ga razlikovali od proroka, i kae: ko predskazuje u idolima, po nagovoru neistog duha, taj kao da je od nekoga voen, povlai se, jer ga je duh vezao i nita ne zna od onoga to govori jer je u stanju zanosa i bezumlja (avoimanosti). Prorok pak nije takav, jer sve oglaava trezvenog uma. To je prva razlika izmeu avoimanog predskazivaa i bogonadahnutog proroka.

3. Zato vam dajem na znanje, da niko ko Duhom Bojim govori ne kae: Anatema na Isusa! I niko ne moe rei: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim.

I to govori kao oznaku predskazivaa : on "anatemie", tj. huli i kleveta Isusa. Naprotiv, oznaka je proroka da ime Gospodnje iznosi s velikom pohvalom. ta je sa oglaenima? Kako to da oni, koji jo nemaju Duha, imenuju Isusa? Nije sada o njima re, nego o verujuim i neverujuim. ta sa demonima? Zar nisu i oni nazvali Isusa Gospodom (v. Mk. 5; 7)? Oni ga tako nazivaju pod udarcima i protivno svojoj volji, a dobrovoljno i bez prisile - nikada.

4. Razlini su darovi, ali je Duh jedan isti.

Pokazavi razliku izmeu proroka i lanog proroka, govori i o darovima, jer hoe da ispravi one, meu kojima je zbog njih dolo do pometnje. Najpre isceljuje onoga, koji je dobio manji dar i zbog toga jadikuje. Zato jadikuje zbog toga to nisi dobio onoliko, koliko i drugi? To nije nikakva obaveza (Boija), nego milost i dar. Zato budi blagodaran to ti je Bog, Koji ti nita nije duan, ipak neto dao. Pored toga, i tebi i njemu dao je isti Bog. Nije tebi dao aneo a njemu Bog, nego je i jednom i drugom dao jedan isti Duh.

5. I razliite su slube, ali je Gospod isti.

Pomenuo je i Sina, kao Darovatelja dobara. Govorio je i o sluenju, da bi uteio oaloenoga. Naime, kada uje re dar, i ako je dobio manje, on je mogao da jadikuje zbog toga to je uskraen u darovanju. Nije, meutim, tako, kada uje re sluenje, jer ona ukazuje na trud i znoj. Zato onda jadikuje, kad je On drugima zapovedio da vie slue, dok je tebe potedeo?

6. I razliita su dejstva, ali je isti Bog Koji dejstvuje sve u svima.

Ovde je pomenuo i Oca, Koji uzrokuje dejstva u svim verujuim. Na taj nain ti je pokazao savrenu Trojicu. Darovanje, dejstvo i sluenje su jedno isto, iako se razlikuju po nazivima, jer ih podjednako daju i Duh, i Sin, i Otac. Zapazi i to da je najpre pomenuo Duha a Oca na kraju. Uinio je to zbog onih koji su isuvie sitniavi u redosledu.

7. No svakome se daje projava Duha na korist.

Da neko ne bi rekao: "ta to znai? Zar jedan isti Gospod, i jedan isti Duh, i jedan isti Bog, a ja sam ipak dobio manje", on to predupreuje i kae: "Za tebe je tako bilo korisno." Projavom Duha naziva uda, jer je iz njih bilo jasno da Duh obitava u onima koji su se krstili. Zato onda jadikuje? Bilo da ti je darovano vie ili manje, vidi se da ti ima Duha. Zato se onda brine?

8. Jer jednome se daje kroz Duha re premudrosti.

Kakvu je imao sv. Jovan, Sin groma (Bogoslov), a takoe i sam Pavle. Zapazi da je u vezi s Duhom ovde upotrebljen predlog "kroz".

A drugome re znanja po istom Duhu.

Kakvu su imali mnogi verujui. Oni sami su imali znanje, ali druge nisu mogli da naue. Naime, mudrost ui, budui da je ona neka jasnoa, jer projavljuje i skriveno. Svagda pominje jednog istog Duha, da bi, kao to je vie puta reeno, uteio onoga koji je manje primio.

9. A drugome vera istim Duhom.

Vera, ali ne u dogme, nego vera koja udotvori, koja i gore pomera (Mt. 7; 20).

A drugome darovi isceljivanja istim Duhom.

Dar da se isceli svaka bolest i svaka slabost.

10. A drugome injenje udesa.

Takav je mogao i da kazni nepokorne, kao to je Pavle kaznio Elimu slepilom (v. Dela ap. 13; 11), dok je Petar Ananiju usmrtio (Dela ap. 5; 3-5). Onaj koji je dobio darove iscelenja, nije mogao to da uini.

A drugome prorotvo, a drugome dar razlikovanja duhova.[1]

Odnosno, sposobnost da zna ko je duhovan a ko neduhovan, ko je prorok a ko varalica.

A drugome razlini jezici, a drugome tumaenje jezika.

Korinani su u izobilju posedovali dar jezika. Upravo zbog njega su se toliko i preuznosili, jer je to bio prvi dar koji su dobili apostoli. Zato su ga smatrali vanijim od ostalih. To, meutim, nije tako. Dar uiteljstva je vaniji, i tumaenje jezika je vanije nego jednostavno govorenje jezika.

11. A sve to ini jedan i isti Duh, delei svakome ponaosob kako hoe.

Opet nudi istu utehu, odnosno kae da sve tvori jedan i isti Duh. Posebno zatvara usta onome koji je nezadovoljan svojim darom, jer kae: "Kako je NJemu ugodno, tako i tvori." Ko si ti, da

ne bude zadovoljan? Zapazi tu izreku i protiv onih, to su ustali na Duha. On, naime dejstvuje ne onako kako Mu je zapoveeno, nego onako kako je NJemu ugodno. Zato je On Gospodar i Bog, i dejstvuje kao Otac, sve u svima (v. st. 6).

12. Jer kao to je telo jedno i ima udove mnoge, a svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo, tako i Hristos.

I primerom tela tei onoga, koji jadikuje zbog manjih darova, dokazujui mu da nije uskraen. Kako je telo i jedno i mnogo, budui da ima udove, tako su i udovi i mnogi i jedno, jer svi zajedno sainjavaju jedno telo. Gde je razlika? Gde je vee? Gde je manje, kad je sve jedno? Tako, kae, i Hristos, tj. Crkva Hristova, kao to je Hristos glava Crkve, i kao to su telo i glava jedno, tako znaj da su i Hristos i Crkva kao glava i telo jedno. Ovde je umesto Crkve stavio ime Hrista. Kae, dakle, da u Crkvi, iako je ona sloena iz mnogih delova, svi mi predstavljamo neto jedinstveno (jedno).

13. Jer se i jednim Duhom svi mi krstismo u jedno telo, bili Judejci ili Jelini, bili robovi ili slobodni.

Sada pokazuje da je Crkva slina primeru jedinstvenog tela i kae: svi mi, i ja, Pavle, jednim i istim Duhom krstili smo se u jedno telo, tj. da bismo bili jedno telo. Ja se nisam krstio jednim, a ti drugim Duhom, nego smo se krstili jednim i istim. Zato ja nemam nita vie u odnosu na tebe. Mi smo se krstili u jedno telo, tj. da bismo bili jedno telo - i Judejci i Jelini, i robovi i slobodni. Ako je Duh sjedinio one koji su bili toliko daleki, onda utoliko pre, nakon to smo postali jedno, ne treba da jadikujemo, ak i ako postoji neka razlika meu nama.

I svi smo jednim Duhom napojeni.

ini se da on govori o duhovnoj trpezi, o hlebu i vinu, jer je reima: Duhom napojeni ukazao i na jedno i na drugo: i na Krv i na telo. Uostalom, blie je istini da on nama ovde govori o dolasku Duha, Koji se savrava u vreme sv. krtenja, pre prieivanja Sv. Tajnama. Rekao je napojeni, pozajmivi primer od drvea, koje se oroava sa jednog i istog izvora. Dakle, jedan Duh nas je napojio i orosio, i uinio delovima jednog tela.

14. Jer i telo nije jedan ud, nego mnogi.

Ne udi se, kae, to smo mi i pored takvog mnotva jedno telo. I ljudsko telo, i pored mnogo udova, opet ini samo jedno telo.

15. Ako ree noga: poto nisam ruka, nisam od tela, zar ipak nije od tela! 16. I ako ree uho: poto nisam oko, nisam od tela, zar ipak nije od tela?

Predstavlja delove tela kako govore i negoduju zbog toga, to su umanjeni (unieni) u odnosu na ostale delove. Uinio je to stoga da bi, dokazavi nerazumnost negodovanja telesnih udova, razobliio one koji i u Crkvi negoduju na to to su neki vei od njih. Pominje dva krajnja uda, nogu i uho; nogu predstavlja ne kako govori s okom, nego s rukom, koja ima neznatno preimustvo u odnosu na nju. Uho predstavlja kako govori s okom, jer mi obino ne zavidimo onima koji nas u velikoj meri prevazilaze, nego onima koji su neznatno vei od nas. Ako, dakle, noga kae: "Ja nisam deo tela, jer ne zauzimam sredinje mesto kao ruka, nego se nalazim nie od svih", zar ona zbog toga to nije ruka ne pripada telu? To da li e ona biti deo tela ili nee ne zavisi od mesta, nego od toga da li je ona sjedinjena s telom ili nije. Na isti nain, ako i uho kae; "Poto nisam oko, u potpunosti se odriem da budem deo tela", ono e ipak ostati na mestu koje mu je od poetka odreeno i ispunjavae svoje naznaenje. Tako i ti koji si, prema svom miljenju, dobio manje darove, nemoj da negoduje. Ti si deo Crkve Hristove, ak i ako si dobio nie mesto. Meutim, kad se sam odvoji od Crkve i kad raskine savez s NJom, tada vie nee biti njen deo. Ako, dakle, eli da bude deo Crkve, ouvaj jedinstvo s njom.

Ako bi sve telo bilo oko, gde je onda sluh?

Kako je pomenuo oko i nogu, uho i ruku, i predstavio ih kako rasuuju o ponienosti i uzvienosti, i kako je za Korinane prirodnije bilo da se kroz to opet raaloste a ne da se utee, sada pokazuje da je korisno i nuno da darovi budu razliiti. Ako bi telo bilo samo jedan ud, gde bi bili ostali udovi? Zar nije sramno da odbacuje toliko udova i da uzvisuje samo sebe?

18. A sada, Bog postavi udove u telu, svaki pojedini od njih kako htede.

S velikom silom zatvara njihova usta govorei da je Bog tako hteo i da je svakom pojedinom udu odredio njemu svojstveno mesto (jer to znai postavi). Ni noga, koja zauzima najnie mesto, ne bi trebalo da jadikuje, jer je Bogu tako bilo ugodno, i za nju je korisno upravo to, da bude nisko. Ni glava, koja se nalazi na vrhu, ne bi trebalo da se preuznosi, jer je i to od Boga, i nije njeno delo. Tako je i u Crkvi Bog jednoga postavio nisko, jer je to za njega korisno, dok je drugog postavio visoko. Prvi treba da bude zadovoljan, a drugi ne sme da se preuznosi.

19. A ako bi svi bili jedan ud, gde je telo? 20. Sada pak, mnogi su udovi a jedno telo.

Zapazi njegovu mudrost: zatvara im usta onim istim to je, kako se inilo, raalo malodunost, tj. time to su darovi razliiti i nemaju jednaku ast. Ako pak ne bi bilo razliitih udova, ne bi bilo ni jedinstvenog tela. Ako ne bi bilo jedinstvenog tela, ne bi bilo ni podjednake asti. Sada svi imaju jednaku ast, upravo zbog toga to se svi sjedinjuju u jedno telo. Usled toga to postoje razliiti udovi, sastavlja se jedinstveno telo, i usled toga to je telo jedinstveno (jedno), svima njima pripada jednaka ast, samim tim to slue punoi jedinstvenog (jednog) tela, jer se kae: Mnogi su udovi, ali je jedno telo.

21. A oko ne moe rei ruci: ne treba mi; ili opet glava nogama: ne trebate mi.

Ukrotivi one koji imaju manje darova, sada svoje slovo upuuje onima koji imaju vee darove i preuznose se nad onima, koji ih nemaju. Kao to, kae, oko ne moe rei ostalim udovima: "Vi mi niste potrebni" (jer je pri nedostatku jednog dela itavo telo nesavreno), tako ni oni koji su dobili vee darove ne mogu da se preuznose nad onima koji su dobili manje (darove). Prvima su potrebni drugi, jer oni sami od sebe ne mogu da ustroje Crkvu. Dobro je rekao ne moe, jer se neto moe poeleti, a da na delu ne bude tako.

22. Nego, tavie, koji se udovi tela ine da su slabiji, neophodni su.

23. I koji nam se ine manje asni na telu, njima pridajemo najveu ast. 24. I neugledni nai udovi imaju vei ugled...

Sada dokazuje da su i oni udovi koji se smatraju manjim i korisni i neophodni. Oni samo izgledaju kao manji, iako, u stvari, nije tako. Koji su to udovi, za koje se ini da su najslabiji i najneasniji, dok su, meutim, neophodni? Jedni kau da su to detorodni udovi, koji se smatraju sramnim i neuglednim, ali su toliko neophodni da bez njih ne bi bilo ivota. I mi im ukazujemo veliku ast: neko moe da bude sasvim nag, ali ove udove ne ostavlja nepokrivenim. Drugi kao slabe ali neophodne udove imenuju oi. Iako male i mnogo slabije od ostalih udova, one su sasvim neophodne. Najmanje asnim i najneuglednijim udovima nazivaju se noge. O oima se mnogo brinemo, jer su one slabe. Pazimo na noge i brinemo o njima, iako one zauzimaju nisko mesto i ini se da su manje asne. Neko u ovim reima moe razumeti tri poretka: prvi udovi su slabi i neophodni, na primer oi; drugi su manje asni, na primer noge, a trei neugledni, na primer detorodni organi.

Dok onim uglednima to ne treba.

Da neko ne bi rekao: "Iz kog razloga bismo brinuli o neuglednim i manje asnim udovima, dok bismo ugledne zanemarili" kae: "Mi ih ne preziremo, ali kako su po svojoj prirodi ugledni, nije im nita potrebno od nas."

Ali Bog tako sloi telo...

Tako ga sloi, da ga je uinio jednim. Ono pak to je sloeno, biva jedno, a gde je u jednom vee ili manje?

Davi slabom udu veu ast, 25. Da ne bude razdora u telu.

Nije rekao: neuglednom ili neasnom, nego: slabom, jer nijedan ud nije po prirodi neugledan i neastan. Slabijem je, kae, dao veu ast. Ne jadikuj, dakle, jer si poastvovan vie od drugih. Evo i razloga: da ne bude razdora u telu. Ako bi neki udovi uivali nau panju a drugi bili ostavljeni bez nae brige, oni bi se meusobno razdelili, jer ne bi bili u stanju da odre savez (vezu, povezanost). Nakon njihovog deljenja, i ostali udovi bi bili rastrojeni, usled podele u telu.

Tako i vi koji ste se udostojili veih darova, nemojte da se preuznosite nad onima koji su dobili manje, da ne biste i vi, kad se odvoje od vas, pretrpeli veliku tetu.

Nego da se svi udovi podjednako brinu jedan za drugoga.

Nije dovoljno, kae, da se udovi ne razdeljuju, nego je potrebno da meu njima postoji i velika ljubav i saglasnost. Svaki je duan da se brine i stara o malom, i to ne samo da se brine, nego da se brine podjednako, kako bi i mali uivali istu panju kao i oni vani. Kad se trn zabode u petu noge, celo telo osea i brine se: glava se priklanja, lea se povijaju, utroba i bedra se steu, oi posmatraju s velikom brigom, ruke prihvataju nogu. Slino se deava i sa ostalim udovima.

26. I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi.

Tesno jedinstvo ini i nesreu i radost zajednikim. Kao to smo rekli, kada boli peta, strada itavo telo. Naprotiv, kad se glava ovenava, tada je to slava i radost i za ostale udove: oi postaju svetlije i itavo telo biva prekrasno.

27. A vi ste telo Hristovo i udovi ponaosob.

Da ne bi rekli: "Kako da na nas primenimo primer tela i udova", kae: I vi ste telo Hristovo i udovi. Ako u oveijem telu ne bi trebalo da bude sporova, zar to ne znai da utoliko pre ne bi trebalo da ih bude u telu Hristovom? Budui da punou tela Hristovog ne ine samo oni nego verujui koji ive po itavoj vaseljeni, dodao je i udovi ponaosob. Iako oni nisu inili celo telo, ipak su bili udovi, i to ponaosob. U odnosu na vau crkvu, vi ste telo Hristovo, kao cela Crkva. U odnosu na vaseljensku Sabornu Crkvu, koja postoji po celom svetu, ije telo ine pomesne crkve i ija je glava Hristos, vi ste udovi, budui da ste njen deo.

28. I ove postavi Bog u crkvi: najpre apostole, drugo proroke...

Bog je postavio, ko si ti da se protivi? Na prvo mesto je postavio apostole, jer oni dele sva dobra. Na drugo - proroke, ali ne starozavetne, jer su oni prorokovali o dolasku Hristovom do Jovana (v. Mt. 11; 13), nego one koji su nakon dolaska Hristovog prorokovali u Novom Zavetu, kakve su bile Filipove keri, Agav i mnogi drugi. Naime, ova blagodat Duha izobilovala je u svakoj crkvi. Nabraja ih po redu - prvo, drugo, da bi, postavljajui na kraj dar jezika, smirio one koji su se njime preuznosili.

Tree uitelje.

Prorok sve obznanjuje od Duha, a uitelj i od samoga sebe, i zato je on trei.

Zatim udotvorce, onda darove isceljivanja.

udotvorci su i bolesnike isceljivali, i neprijatelje kanjavali, dok su iscelitelji samo leili. Zbog toga je prve postavio iznad drugih. Meutim, pre i jednih i drugih pravedno je postavljen uitelj, koji pouava i reju i delom.

(Darove) pomaganja, upravljanja...

Tj. pomaganja slabima i upravljanja i rasporeivanja bratske imovine. Iako to zavisi i od naeg staranja, on to naziva darom Boijim, ubeujui nas da budemo blagodarni, da gledamo na NJega i da se ne preuznosimo.

(Dar) razliitih jezika.

Taj dar je postavio na poslednje mesto, da bi se smirili oni koji su se njim razmetali.

29. Jesu li svi apostoli? Jesu li svi proroci? Jesu li svi uitelji? Jesu li svi udotvorci? 30. Imaju li svi darove isceljivanja? Govore li svi jezike? Da li svi tumae?

Kad su po redu nabrojani vei i manji darovi, bilo je prirodno da se raaloste. Zbog toga opet tei one koji imaju manje darove. Zato bi, kae, tugovao, ako moda nema dar prorotva? Zamisli da ti ima ono, to prorok nema, i to ovaj ima, onaj nema. Vama bi dolikovala i bila daleko korisnija takva raspodela darova, pri kojoj bi svakome od vas bio potreban blinji.

31. Revnujte za vee (dosl. bolje) darove.

Potajno im je nagovestio da su oni sami krivi to su dobili manje darove. Reju revnujte ukazuje da je potrebno i staranje s njihove strane, i vea tenja ka duhovnom. Nije rekao: "vee", nego bolje, tj. korisnije.

I pokazau vam jo uzvieniji put.

Ako budete odluno revnovali za darovima, zajedno s tim putevima (na to ukazuje re jo), pokazau vam i uzvieniji put, koji privodi svim darovima. Pod tim putem podrazumeva ljubav.

NAPOMENA: 1. U podvinikoj literaturi, ovaj dar se najee naziva darom rasuivanja (prim.prev.)

TRINAESTA GLAVA

sadraj 1. Ako jezike oveije i aneoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje jei, ili kimval koji zvei.

Apostol im nije odmah ukazao put, nego ga je najpre uporedio s onim darom koji su oni smatrali veim, tj. sa darom jezika, i pokazuje im da je taj put neuporedivo uzvieniji od ovog dara, pa ak i od svih ostalih darova, a zatim ukazuje koliko je on poeljan. Pod jezicima oveijim podrazumeva jezike svih naroda vaseljene. Ne zadovoljivi se time, on doda je i drugo preimustvo: jezike, kae, anelske. To nije rekao zato to aneli navodno imaju jezike, nego u nameri da im ukae na neto bolje i uzvienije od ljudskih jezika. Pod anelskim jezikom se podrazumeva ona njihova misaona sila da jedan drugome pr edaju boanstvene pomisli. Nazvao ju je tako radi poreenja s naim oruem rei, slino kao to je i izrazom: neka se pokloni svako koleno to je na nebesima (Filiplj. 2; 10) oznaio njihovu najusrdniju potinjenost, poto oni nemaju kosti. Ja sam, kae, kao zvono koje jei tj. isputam glas, ali uzaludno govorim i uznemiravam druge: nikome ne donosim korist, jer nemam ljubavi.

2. I ako imam dar prorotva, i znam sve tajne i sve znanje...

Ne jednostavno prorotvo, nego ono najvie, i poznanje svih tajni . Zapazi: o jezicima je rekao da od njih nema nikakve koristi, a o prorotvu da ono zna sve tajne i da ima svako poznanje.

I ako imam svu veru...

Da ih ne bi optereivao nabrajanjem pojedinanih darova, preao je na koren i izvor svih njih na veru, i to svu.

Da i Gore premetam, a ljubavi nemam, nita sam.

Kako je premetanje gora izgledalo kao veliko delo, on ga je i pomenuo, a ne zbog toga to, navodno, sva vera samo to i moe da radi. Gospod pomeranje gora predstavlja kao malu veru,

kada kae: Ako imate vere koliko zrno goruiino (Mt. 17; 20). Pogledaj kako je on prorotvom i verom obuhvatio sve darove. uda se, naime sastoje ili u reima, ili u delima. Nije rekao: ako nemam ljubavi mali sam i ubog, nego: nita sam.

3. I ako razdam sve imanje moje...

Nije rekao "ako dam deo svog imanja", nego sve imanje, i nije rekao "dam" (nego razdam), tako da gubitku prisajedinim i sluenje, i to najbriljivije.

I ako predam telo svoje da se saee, a ljubavi nemam, nita mi ne koristi.

Nije rekao "ako umrem", nego navodi ono to je najsurovije od svega, odnosno, da iv sagori, i kae da je bez ljubavi i to beskorisno. Neko e rei: "Kako se imanje moe razdati bez ljubavi?" Takvom se moe odgovoriti na dva naina. Ili je apostol pretpostavio nemogue moguem, slino kao u reima: Ako vam i mi i aneo s neba propoveda evanelje drukije nego to vam propovedasmo (Gal. 1; 8), poto ni on ni aneo nisu ni pomiljali da propovedaju drugaije. On se tako izraava i na mnogim drugim mestima (Rim. 8; 39), ili drugaije: moe se davati i bez ljubavi, tj. onda kad se to ne dogaa iz samilosti prema drugima, nego iz ovekougaanja. S ljubavlju se to pak deava onda kada neko to ini uz sastradanje i plamenu ljubav.

4. LJubav dugo trpi, blagotvorna je...

Odatle poinje da nabraja obeleja ljubavi, i kao prvo meu njima pominje dugotrpljenje, koren svakog mudroljublja. Meutim, kako neki dugotrpljenje ne koriste za mudroljublje nego se esto izruguju onima koji su ih uvredili i pritvorno se suzdravaju, znajui da ih dugotrpeljivi ljudi jo vie razjaruju u gnevu, on kae da je ljubav blagotvorna, tj. ispoljava krotku i nezlobivu narav, a ne kao pomenuti ljudi, koji su pritvorni i zlonamerni. Rekao je to na raun onih meu Korinanima koji su voleli da se raspravljaju i da potajno gaje uzajamno neprijateljstvo.

LJubav ne zavidi.

Neko moe i da bude dugotrpeljiv, ali zavidljiv. LJubav se, meutim, i toga kloni. Rekao je to zbog onih zavidljivih meu Korinanima.

LJubav se ne gordi.

Odnosno, ljubav ne postupa nepromiljeno, nego onoga koji je poseduje ini razboritim i postojanim (vrstim). Gordi se umiljen, lakomislen i bezuman ovek. To je reeno lakomislenima i povrnima.

Ne nadima se.

Mogu se posedovati sve navedene vrline, ali one mogu i nadimati. LJubav to nema nego je, i pored pomenutih vrlina, smirenoumna. To je rekao protiv nadmenih.

5. Ne ini to ne pristoji.

LJubav ne samo da se ne gordi, nego ni u sluaju da doivi krajnje nedae zbog onog kojeg ljubi, nee to smatrati za sramotu i beae. I Hristos iz ljubavi prema nama ne samo da je pretrpeo neslavno raspee, nego ga je smatrao za Svoju slavu. Moe razumeti i ovako: ne ini to ne pristoji, tj. ne vrea, jer nita nije sramnije od oveka koji vrea. To je protiv onih koji ne snishode prema drugima.

Ne trai svoje, ne razdrauje se...

Objanjava na koji nain ljubav ne osea sramotu: zato, kae, to ona ne trai svoju, nego korist blinjeg, i za svoju sramotu smatra kad blinjeg ne oslobodi sramote. To je protiv onih koji su prezirali ostale.

LJubav se ne razdrauje, jer ne ini to ne pristoji, dok gnevljiv ovek ne moe da sauva pristojnost. LJubav ne ini to ne pristoji i zato se i ne razdrauje, tj. nije brza na gnev. To je protiv onih koje su vreale uvrede drugih.

Ne misli o zlu.

LJubav, kae, trpi svako zlo, ne razdrauje se gnevom, i ne samo da se ne sveti zlom, nego i ne pomilja na to. Zapazi i ovo. On ne kae: ljubav zavidi, ali se zaustavlja, razdrauje se, ali se savladava. Naprotiv, on kae da ljubav odluno ne doputa nikakvom zlu da se pokae, ak ni u svom zaetku, kao to kae i ovde: ne misli o zlu. I to je reeno Korinanima, da za uvredu ne bi uzvraali uvredom.

6. Ne raduje se nepravdi.

Ne raduje se kad neko pretrpi nepravdu, nasilje ili uvredu.

A raduje se istini.

Ono, kae, to je daleko vanije, jeste da se raduje s onima koji su u dobrim mislima i smatra za svoju slavu kada istina uznapreduje. To je protiv zavidljivih.

7. Sve snosi.

I uvrede, i udarce, i smrt. Tu osobinu daje joj dugotrplje nje. To je protiv onih koji smiljaju zlo.

Sve veruje.

Ma ta da kae onaj kojeg ljubi, jer i ona sama ne govori nita licemerno, i ne pomilja da bi drugi mogao tako da govori.

Svemu se nada, sve trpi.

LJubav, kae, ne oajava zbog onog kojeg ljubi, nego se nada da e on svagda ushoditi ka boljem. To je rekao onima koji su oajavali. Ako se, mimo oekivanja, i dogodi da ljubljeni obitava u zlu, ona odvano podnosi njegove nedostatke. Ona, kae, sve trpi. To je upueno onima, koji lako osete neprijateljstvo.

8. LJubav nikad ne prestaje...

Nikada se ne uklanja od cilja, nego sve dovodi do ispunjenja. Ili to je jo bolje, ne prestaje, ne preseca se, nikad se ne prekida, nego se nastavlja i u buduem veku, kad e se sve ostalo ukinuti, o emu apostol govori u nastavku.

Dok e prorotva nestati, jezici e zamuknuti...

Nabrojavi izdanke ljubavi, ponovo je uzvisuje na drugi nain, govorei da e i prorotva prestati, i da e jezici zamuknuti, a da e ljubav postojati trajno i beskonano. Naime, a ko prorotva i jezici postoje zbog toga, da bi se vera lake prihvatila, onda je prirodno to e, kad se vera svugde proiri, oni nestati kao suvini, i u sadanjem, a posebno u buduem veku.

Znanje e prestati. 9. Jer delimino znamo, i delimino prorokujemo. 10. A kada doe savreno, onda e prestati ono to je delimino.

Ako znanje prestane, hoemo li onda iveti u neznanju? Nipoto! Naprotiv, on kae da e prestati delimino znanje, kada doe znanje savreno, tj. ono, kakvo je svojstveno buduem ivotu. Tada neemo znati onoliko koliko sada znamo, nego daleko vie. Na primer, mi sada

znamo da Bog svagda postoji, ali na koji nain, to ne znamo. Znamo i da je Djeva rodila, ali ne znamo kako. Tada emo o tim tajnama doznati neto vie i korisnije.

11. Kad bejah dete...

Rekavi da e se dolaskom savrenog ukinuti ono to je delimino, istovremeno izlae i primer kojim objanjava koliko je velika razlika izmeu sadanjeg i budueg znanja. Sada smo slini deci, a onda emo biti zreli ljudi.

...kao dete govorih.

To odgovara jezicima.

Kao dete miljah.

To odgovara prorotvima.

Kao dete razmiljah.

To odgovara znanju.

A kad sam postao ovek, odbacio sam to je detinjsko.

U buduem veku imau zrelije znanje; tada e se ukinuti malo i detinj asto znanje, kakvo sada imamo. Zatim nastavlja:

12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki.

Objanjava ono to je reeno o detetu i pokazuje da je nae sadanje znanje nekako tamno, a da e tada biti jasnije. Sada, kae, vidim u ogledalu. Budui da ogledalo dovoljno jasno pokazuje predmet koji se u njemu odraava, dodaje: u zagonetki, kako bi s najveom tanou pokazao nepotpunost tog znanja.

A onda emo licem u lice...

Ne govori to zato to Bog navodno ima lice, nego da bi na taj nain pokazao jasnost i oiglednost znanja.

Sad znam delimino, a onda u poznati kao to bih poznat.

Udvostrueno uniava njihovu gordost, pokazujui da je sadanje znanje nepotpuno i da ono nije nae sopstveno. Nisam ja, kae, poznao Boga, nego je On Sam poznao mene. I kao to je On sada poznao mene i Sam snishodio ka meni, tako u i ja tada daleko vie poznati NJega, nego sada. Onaj koji sedi u tami ne vidi sunce i ne stremi njegovoj prekrasnoj lui. Svetlost mu se, meutim, pokazuje svojim prekrasnim blistanjem i, kada primeti sunevo sijanje, tada i on sam stremi ka svetlu. Dakle, rei kao to sam poznat ne znae da emo poznati Boga onako kao to je On poznao nas, nego da emo, kao to On sad snishodi ka nama, i mi ushoditi ka NJemu. Evo jednog poreenja. Neko je naao odbaeno dete, plemenito i prekrasno. On ga je priznao, podigao i uzeo sebi, brinuo se o njemu, izvrsno ga odgajio i najzad mu podario bogatstvo i uveo ga u carsku palatu. Dete, dok je mlado, nita od toga ne osea i ne poznaje ovekoljublje ono g, koji ga je odgajio. Meutim, kada odraste, istog trenutka prihvata svog dobroinitelja i uzvraa mu dolinom ljubavlju. Evo ti primer i objanjenje onoga, to je prikriveno izraeno u reenome.

13. A sad ostaje vera, nada i ljubav, ovo troje; ali od njih najvea je ljubav.

Postoje i darovi jezika, i prorotva i znanja, iako su oni prividni. Kad se vera rairi meu svima, oni e se ukinuti. Vera, nada i ljubav su postojanije od njih (jer to oznaava reima a sada ostaje, tj. oznaava postojanost ovo troje). Meu njima je najvea ljubav, jer e se ona produiti i u buduem veku.

ETRNAESTA GLAVA sadraj 1. Drite se ljubavi.

Pokazavi da je ljubav veliki dar, u nastavku ih podstie da streme ka njoj. Nije rekao "traite ljubav", nego drite se ljubavi, zahtevajui pojaano staranje. Ona se udaljuje od nas, i moraemo mnogo da trimo, ukoliko elimo da je dostignemo.

Starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.

Da ne bi pomislili da je uzdigao ljubav s ciljem da omalovai ostale darove, dodaje starajte se za duhovne darove, a prevashodno za prorotvo. Rekao je to, protivei se gordosti Korinana zbog dara jezika.

2. Jer koji govori jezik, ne govori ljudima nego Bogu, jer niko ne razume, poto on duhom govori tajne. 3. A koji prorokuje govori ljudima za nazidanje, bodrenje i uteenje.

Uporeuje jezike s prorokovanjem i pokazuje da su oni potpuno beskorisni sami po sebi, jer ne govore ljudima nego Bogu. Drugim reima, ne govore ono to je lako razumljivo i shvatljivo za ljude, nego Duhom Svetim govore ono to je tajanstveno. Kao oni, koji govore od Duha, oni tvore veliko delo; meutim, kako su ljudima beskorisni, oni su nie od prorotva. I ono je od Duha, ali je veoma korisno: izgrauje kolebljive, savetuje i podstie nemarne, tei malodune. Pavle je uvek isticao kao vie ono to je korisnije.

4. Koji govori jezik sebe izgrauje, a koji prorokuje Crkvu izgrauje.

Mnogi koji su govorili jezicima nisu mogli da objasne ono to su sami govorili. Zbog toga su oni bili od koristi jedino samima sebi. Onaj pak koji prorokuje, koristan je za sve sluaoce. Prema tome, koliko je rastojanje izmeu koristi za jednog i koristi za Crkvu, toliko je rastojanje izmeu jezika i prorokovanja.

5. A hteo bih da svi govorite jezike, a osobito da prorokujete.

Poto su meu Korinanima mnogi govorili jezike, a da ne bi pomislili, kako on jezike uniava zbog zavisti, kae: Hteo bih da svi govorite jezike, a ne jedan ili dvojica. Meutim, jo vie bih hteo da prorokujete, jer je to mnogo korisnije. Jer je vei onaj koji prorokuje nego onaj koji govori jezike, sem ako i tumai da se Crkva izgrauje.

Prorok je, kae, vei, ali je vei od onoga koji samo govori jezike, a ne ume i da protumai. Ako pak ume i da protumai, onda je jednak proroku. Objanjavajui ono to jezikom nejasno govori, on izgrauje Crkvu. Tumaenje je takoe bilo dar i davalo se nekima koji su govorili jezike, a nekima ne.

6. A sad, brao, ako doem k vama govorei jezike, ta u vam koristiti ako vam ne budem govorio ili u otkrivenju, ili u poznanju, ili u prorotvu, ili u pouci?

Hoete li da znate da su jezici bez tumaenja beskorisni? Neka ja, Pavle, va uitelj, govorim jezike. Ni u tom sluaju nee biti nikakve koristi za sluaoce, ukoliko neto ne objasnim otkrivenjem, tj. kao to obino govore oni koji su dobili otkrivenje od Boga. I to je takoe vid prorotva, kad se u prisustvu mnogih otkrivaju pomisli svakoga. Ili u poznanju, tj. onako, kao to mogu da govore oni koji imaju znanje i sluaocima tumae tajne Boije. Ili u prorotvu, tj. onda kad neko govori o prolosti, sadanjosti ili o budunosti. Prorotvo je, dakle, opirnije nego otkrivenje.

Ili u pouci, tj. u vidu uiteljske besede, kada se govori o vrlinama ili o dogmama. I uenje biva od koristi sluaocima. Neki su re otkrivenje razumevali kao govorenje neega lako razumljivog, jasnog i oiglednog, a poznanje - ono to je reeno na takav nain, da se moe poznati.

7. I bezdune stvari koje daju glas, bilo svirala ili gusle, ako ne daju razgovetne glasove, kako e se razumeti ta se svira ili gudi?

I zato, kae, ja govorim da je nejasno beskorisno, a jasno korisno? Ako na bezdunim stvarima ne bude bilo razgovetnih Glasova, ne moe se raspoznati ni ta sviraju, ni da li se odatle moe dobiti naslada i radost.

8. Jer ako truba da nejasan glas, ko e se pripremiti za boj?

Od onoga to nije neophodno prelazi na nuno i kae da i truba isputa skladne zvukove, tako da jedne privlai u boj a druge odvlai od njega. Ako bude trubila nejasnim i neodreenim zvukom, vojnici se nee pripremiti, i kakva je onda korist od zvuka?

9. Tako i vi, ako reete jezikom nerazumljivu re, kako e se znati ta govorite? Jer ete govoriti u vetar.

Da ne bi upitali: "Kakve to veze ima sa sviralom i trubom", kae: "Ukoliko i vi darom jezika ne budete izgovarali razgovetne tj. jasne rei, onda ete govoriti uzaludno i u vetar, jer vas niko nee razumeti". Sva sila je u tome da dar bude od koristi, jer zato bi se inae davao? Zar samo zbog toga, da bi od njega imao koristi onaj koji ga je dobio? Ako eli da bude od koristi i drugima, trebalo bi da se moli Bogu i da kroz ist ivot dobije i dar tumaenja, ili pak da se obrati onome koji moe da protumai. Pavle i to govori zato to eli da ih sjedini jedne s drugima, da ne smatraju da su samima sebi dovoljni, nego da kod sebe prime i one to mogu da protumae, jer e tada dar biti korisniji.

10. Ma koliko da je na svetu vrsta glasova, ali nijedan od njih nije bez znaenja.

Koliko se jezika pojavilo u svetu: skitski, indijski, traki i jezici drugih naroda, i sva plemena neto govore, jer niko od njih nije bez jezika.

11. Ako, dakle, ne znam znaenje glasa, biu tuin onome koji govori, i onaj koji govori bie meni tuin.

Ako ne budem razumeo znaenje rei, onda e onaj, koji govori, meni biti tuin (dosl. varvarin)[1] tj. onaj koji nerazgovetno govori. Takvim u se i ja pokazati njemu, ali ne zbog slabosti besede, nego zbog naeg nerazumevanja.

12. Tako i vi, budui da ste revnitelji duhovnih darova, trudite se da izobilujete u onima, koji su za izgraivanje Crkve.

Neki su posle rei tako i vi stavljali taku, i tumaili ovako: tako i vi, koji nerazgovetno govorite jezicima, sluaocima izgledate kao tuini, a zatim ponovo poinju i itaju: revnitelji duhovnih darova... Meutim, sv. Jovan Zlatousti ita bez razdvajanja. Kako, kae, revnujete na duhovnim darovima, i ja to elim i prihvatam, kao to sam i pre rekao. Vi se pak starajte da se njima obogatite radi izgraivanja, tj. radi koristi Crkve. Ja ne samo da vas ne spreavam da govorite jezicima, nego i elim da se obogatite tim darom, ali samo ako ete ga upotrebljavati na zajedniku korist.

13. Zato, koji govori jezik, neka se moli Bogu da i tumai.

Ukazuje na nain na koji e taj dar postati koristan za mnoge. Kae: neka se onaj koji govori jezike moli Bogu da dobije i dar tumaenja. Prema tome, oni su sami krivi za to to ne dobijaju dar tumaenja, budui da ga ne trae od Boga.

14. Jer kad se tim jezikom molim Bogu, moj duh se moli a moj um je bez ploda.

U starini su neki, zajedno s darom jezika, dobijali i dar molitve, i izgovarali persijske ili rimske rei, ali njihov um nije razumevao ono, to su govorili. Pavle zato i kae da se duh moj tj. dar koji pokree jezik moli, ali da um moj ostaje bez ploda, jer ne razume nita od onoga to se izgovara. Pogledaj kako je postepeno dokazao da je onaj koji samo govori jezikom beskoristan i za samoga sebe. Tako ovo mesto tumai sv. Jovan. Neki pak razumevaju ovako: ako ja govorim jezikom ali ne tumaim, duh moj, tj. moja dua sama po sebi ima koristi, a moj um ostaje bez ploda, jer ne donosi korist drugima. Oni koji su ovako shvatili tu izreku prema mom mpljenju su se uplaili Montanove zablude. On je uveo takvu jeres, da proroci uopte nisu razumevali svoje rei. Meutim, budui obuzeti duhom, oni su neto govorili, iako nisu razumevali ta govore. Ovde bi to pak bilo neumesno, jer apostol nije rekao da proroci ne razumeju svoje rei, nego oni sa darom jezika, i to ne svi, nego samo neki od njih.

15. ta treba dakle? Moliu se Bogu duhom, a moliu se i umom; hvaliu Boga duhom a hvaliu i umom.

ta je, kae, korisnije? I ta treba traiti od Boga? To da se molimo duhom, tj. darom, a takoe i umom, tj. milju, razabirajui rei molitve. Na slian nain govori i o hvali.

16. Jer ako blagosilja duhom, kako e onaj koji zauzima mesto obinog vernika rei amin na tvoje blagodarenje, kad ne zna ta govori?

Kada, kae, uznosi hvalu, ako bude blagosiljao duhom, tj. duhovnim darom posredstvom jezika, kako e onaj koji je na mestu obinog vernika, tj. mirjanin, na tvoju molitvu rei amin! Ti si rei u vekove vekova izgovorio nejasno i na njemu nepoznatom jeziku, koji on nije razumeo, i zato od toga nije imao koristi.

17. Jer ti dobro blagodari, ali se drugi ne izgrauje.

Da ne bi pomislili kako odluno uniava dar jezika, kae: "Ti sa svoje strane dobro blagodari, ali kako blinji pri tom nema koristi, i tvoje blagodarenje je beskorisno."

18. Blagodarim Bogu mojemu to govorim jezike vie od sviju vas.

Da ne bi pomislili da on taj dar uniava zato to ga on sam nema, kae: Govorim jezike vie od sviju vas.

19. Ali u Crkvi volim rei pet rei umom svojim, da i druge pouim, negoli hiljade rei jezikom.

Umom svojim, tj. razumevajui i shvatajui svoje rei, i budui u stanju da ih objasnim, kako bi i drugi imali koristi. Negoli hiljade rei jezikom tj. kad ne mogu da ih protumaim, jer se i u tom sluaju korist ograniava na mene samog. Pet rei izgovara svaki uitelj, koji prilae dolian lek za svako od naih pet ula.

20. Brao, ne budite deca umom, nego zloom detinjite, a umom budite savreni.

Pokazavi kakvo mesto zauzima dar jezika, na kraju upotrebljava otru re i prekoreva ih zbog toga to mudruju kao deca. Uistinu, deci je svojstveno da se dive malim stvarima jer one mogu da zaprepaste, kao to to mogu i jezici, a da pri tom zapostave one velike, jer one ne pokazuju nita novo, kao i prorotva. Ovde ih, dakle, ubeuje da se ne preuznose, pa ak i da ne znaju ta je zloba, kao to to ni deca ne znaju, ali da zato umom budu savreni, tj. da rasuuju koji su darovi uzvieniji i korisniji. Zloom detinjast je onaj koji nikome ne ini zlo nego svima donosi korist, i ne samo da izbegava zlo, nego dostie i vrlinu, i samoga sebe uspeva da sauva od privremenih stvari. Ta pouka je slina sledeoj: Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10; 16).

21. U zakonu je napisano: tuim jezicima i tuim usnama govoriu narodu ovome, i ni tako me nee posluati, govori Gospod.

Opet poredi prorotvo s jezicima i pokazuje njegovo prevashodstvo, a u emu se ono sastoji vidi se iz onoga to sledi. Zakonom obino naziva ceo Stari Zavet. Zato i ovde, o reima koje su napisane na kraju Isaijine knjige, kae da su napisane u Zakonu. Reima ni tako me nee posluati pokazuje da je udo moglo da ih zaprepasti ali da, ako se nisu ubedili, onda je to

njihova krivica. Bog svagda dela Svoje i projavljuje Svoju promisao, iako zna da se ljudi nee pokoriti.

22. Tako su jezici ne znak verujuim nego neverujuim.

Znakovi zadivljuju, ali ne pouavaju i ne donose korist, a esto mogu i da nakode, kao jezik bez tumaenja, zbog ega dalje (st. 23) i kae: nee li rei da ludujete? Znakovi su pri tom i dati za neverujue: verujuima oni nisu potrebni, jer oni ve veruju.

A prorotvo ne neverujuim, nego verujuim.

Prorotvo je, kae, korisno za verujue, jer ih ono pouava. Meutim, zar prorotvo ne slui i za verne? Kako onda kae "ako svi prorokuju i ue neko od neverujuih" (st. 24)? Sledi da je prorotvo i za neverujue. Na to se moe odgovoriti: apostol nije rekao da je prorotvo beskorisno za neverujue, nego da ono ne slui kao beskorisno znamenje, kakvi su jezici. Ukratko reeno, jezici slue kao znakovi za neverujue, tj. slue samo da bi ih zaprepastili, dok je prorotvo korisno i verujuim i neverujuim, razobliuje ih, iako se za njih ne naziva znakom.

23. Ako se, dakle, skupi sva crkva na jedno mesto, pa svi uzgovore jezike, a uu neupueni ili neverujui, nee li rei da ludujete!

Prikriveno objanjava da dar jezika bez dara tumaenja moe da bude i povod za tetu. Govori to s ciljem da smiri njihovu gordost. Oni su mislili da ih dar jezika ini predmetom divljenja. Pavle im, naprotiv, dokazuje da ih on sramoti, jer daje povod da ih smatraju bezumnima. Da ti ne bi pomislio da od samog dara zavisi da li e se oni koji ga imaju prekriti sramotom, kae: nerazumni govore da ludujete. Neupueni, kae, ili neverujui, kakvi su bili oni koji su o apostolima govorili da su se napili slatkog vina (v. Dela ap. 2; 13). Razboriti pak imaju koristi i od dara jezika, kao, na primer, oni to su bili uz apostole i divili se to ovi govore o velikim delima Boijim (Dela ap. 2; 19).

24. A ako svi prorokuju, i ue kakav neverujui ili neupueni, biva prekoren od sviju i suen od sviju. 25. I tako tajne srca njegova bivaju otkrivene, i tada e pasti niice i pokloniti se Bogu, objavljujui da je zaista Bog sa nama.

Vidi li kako je prorotvo korisno? Ono otkriva tajne srca i primorava neverujueg da prizna Boga, da padne niice i da kae: zaista je s nama Bog. Bog je neto slino satvorio i sa Navuhodonosorom. Kad mu je Danilo otkrio znaenje sna, on je rekao: Uistinu va Bog jeste Bog, Koji otkriva tajne (Dan. 2. 47). Poznaj odatle i znaenje onoga to je prethodno reeno otkrivenjem (st. 6). I otkrivenje je jedan vid prorotva. Zapazi i to da Duh jeste Bog, jer kae: Uistinu je s vama Bog. U prorocima, nesumnjivo, dejstvuje Duh, jer je prethodno rekao (12; 1011) da se prorotva daju Duhom.

26. ta dakle, brao? Kad se sabirate, svaki od vas ima psalam, ima pouku, ima jezik, ima otkrivenje, ima tumaenje; sve neka bude za izgraivanje.

U starini su i psalmi sastavljani prema daru, a kao dar je davano i uiteljstvo. Otkrivenjem se naziva prorotvo, koje rodu daje ime vrste. Pominje i dar jezika, da ne bi taj dar smatrali sasvim prezrenim i mislili da ak i ne spada u red darova. Neka, kae, sve to bude za izgraivanje, jer je osobito svojstvo hrianina da izgrauje i da donosi korist. Kako moe da izgrauje i da donosi korist onaj koji ima samo dar jezika? Ovako: ako se udrui s onim, koji ima dar tumaenja, i ako u savezu budu projavljivali svoje darove.

27. Ako neko govori jezike, onda neka ih po dvojica, ili najvie trojica, i to redom, a jedan neka tumai.

Ne zabranjujem da se govori na jezicima, ali da to ne bude bez tumaenja. I neka njih nekoliko govori na jezicima, da ne bi dolo do pometnje i nereda. I to redom, tj. uzastopno. U svakom sluaju, mora da postoji tuma.

28. Ako li ne bude tumaa, neka uti u Crkvi, a neka govori samome sebi i Bogu.

Ako ne bude tumaa, neka uti u crkvi, da ne bi izgledalo da je stranac koji izgovara ono to je mnogima nepojmljivo i nerazumljivo. Ako je toliko slavoljubiv, pa nee da uti, neka govori sebi i Bogu, tj. bez glasa i tajno, u sebi, tako da njegove rei moe da uje samo Bog, a ne ljudi. Pogledaj kako se inilo da doputa, iako zapravo zabranjuje.

29. I proroci dva tri neka govore a ostali neka rasuuju.

Meu prorocima su se prikrivali i arobnjaci. Zbog toga i kae ostali neka rasuuju, da se potajno ne bi prikrio i neki arobnjak. Kao to je ve reeno, postojao je i dar razlikovanja duhova (12; 10), za raspoznavanje pravih i lanih proroka. Zapoveda da prorokuje dvoje ili troje, da bi se ouvala dolinost i da se u mnotvu ne bi sakrio i arobnjak (lani prorok).

30. Ako li se otkrije drugome koji sedi, prvi neka uuti. 31. Jer moete prorokovati svi, jedan po jedan, da svi ue i svi da se tee.

Ovde ih pouava dolinosti i smirenoumlju. Kada, kae, Duh pobudi drugog, ti, prvi, uuti. Meutim, ako bi Duhu bilo ugodno da i ti govori, moete prorokovati svi, jedan po jedan. Ne alosti se, jer moe da prorokuje i ti, i drugi, pojedinano i uzastopno. Taj dar nije ogranien na jednoga, nego se daje svima, da bi se vascela Crkva pouavala i dobijala podsticaj za vrlinu.

32. I duhovi proroki pokoravaju se prorocima.

To je za utehu onome kojem je zapoveeno da uti. Te rei imaju sledee znaenje: ne prigovaraj, ne protivi se. Sam duh, tj. dar koji se nalazi u tebi, i dejstvovanje duha koji se nalazi u tebi, povinuje se daru drugog, podstaknutog da prorokuje. I ako se duh povinuje, onda utoliko pre ti, koji si dobio duha, ne treba da prigovara. Neki su razumevali ovako: neznaboaki predskazivai, kad bi ih jednom obuzeo demon, nisu mogli da uute ak i kad bi to hteli. Kod naih svetih proroka nije tako: od njihove volje zavisi hoe li utati ili govoriti. To i znae rei: duhovi proroki, tj. darovi, posluni prorocima. Da onaj koji ima taj dar ne bi rekao: "Kako ja mogu da utim po tvojoj zapovesti, kada govorim po podsticaju duha", kae da se ovaj duh koji te podstie tebi i povinuje, i u tvojoj je vlasti hoe li da uti. Prema tome, ne pozivaj se uzaludno na duha.

33. Jer Bog nije Bog nereda nego mira. 34. Kao po svima crkvama svetih.

Pokazuje da je Bogu tako ugodno, da prvi uuti, jer Bog nije Bog pometnje i nereda (a nered e nastati ukoliko niko ne uti nego svi prorokuju), nego Bog mira. Ovaj mir se odrava u svim crkvama svetih, tj. verujuih. Postoje crkve jelinske i grke. Postidite se i vi, ukoliko se ponaate drugaije, nego kao to se ponaaju u crkvama.

ene vae u crkvama da ute; jer njima nije doputeno da govore, nego da se pokoravaju, kao to i zakon govori.

Ukazavi na dobar poredak u svemu to se ticalo dara prorokovanja i jezika, odnosno da samo neki prorokuju, kako odatle ne bi proistekla pometnja i nered, sada zabranjuje nered koji potie od ena i kae da su one dune da ute u crkvi. Zatim govori o neemu veem, odnosno da njima prilii da budu potinjene. Potinjenost, zapravo, oznaava utanje usled straha kao to je to sluaj kod robinja. Zakonom naziva Knjigu Postanja, u kojoj je napisano: Volja e tvoja stajati pod vlau mua tvojega, i on e ti biti gospodar (3; 16). Ako je eni odreeno da bude potinjena muu, onda utoliko pre mora biti potinjena duhovnim uiteljima u crkvi.

35. Ako li hoe to da naue, neka kod kue pitaju svoje mueve.

Da neko ne bi rekao: "Ako budu utale, kako e se nauiti onome to ne znaju?", odgovara da su one dune da ue kod kue, kod svojih mueva. To ih ini skromnima, a mueve paljivijima, jer su duni da ono to sluaju u crkvi, tano prenesu svojim enama, po njihovim pitanjima. Zapazi da enama nije dozvoljeno da u crkvi govore ak ni o neophodnim i duekorisnim stvarima.

Jer je neprilino eni da govori u crkvi.

Moda su se odlikovale duhovnim besedama u crkvi, a on, naprotiv, kae da je to za njih sramotno i neslavno.

36. Eda li od vas re Boija izie? Ili samo do vas doe?

Re je upuena nekome ko bi mu mogao prigovoriti. Vi se dakle protivite i ne smatrate da je dobro ako ena uti u crkvi? Da li je to zato to ste vi uitelji i to je propoved od vas prela i na druge? Vi ste verujui, ali niste prvi i niste jedini. Zato ste duni da rado prihvatite ono to je ugodno vaseljeni.

37. Ako ko smatra da je prorok ili duhovan, neka razume ta vam piem jer su ovo Gospodnje zapovesti.

Na kraju je izneo ono to je najsnanije, odnosno da tako kroz mene zapoveda Bog. To e, nesumnjivo priznati onaj koji se meu vama smatra prorokom ili koji ima neki drugi duhovni dar, na primer dar znanja.

38. Ako li ko nee da zna, neka ne zna.

Ja sam rekao, a ko hoe taj e i poverovati. Takav ton pokazuje oveka koji se ne trudi da ispuni svoju elju, nego ima u vidu optu korist. Pavle obino postupa tako onda kada nije nuno da se protivurei. Kakva je potreba Pavlu da se suprotstavlja i da ubeuje da su njegove rei zapovesti Boije, kada govori svojim uenicima i kad je ve rekao da e onaj koji je duhovan priznati njihovu boanstvenost? Oigledno da e svi pouriti da ih nazovu boanstvenima da bi se pokazali duhovnima.

39. Tako, brao moja, revnujte da prorokujete, i jezike govoriti ne zabranjujte.

Govorio je o darovima, pa je uneo i slovo o enama, i sada opet govori o darovima. Daru prorokovanja daje prvo mesto, rekavi revnujte, dok daru jezika daje drugo mesto. Nije rekao "dozvolite", nego ne zabranjujte. Tako obino govorimo o predmetima koji nisu neophodni: niti ih doputamo, niti ih zabranjujemo.

40. A sve neka biva blagoobrazno i uredno.

Kao da u jednom trenutku sve ispravlja, i ono to se ticalo govorenja jezika, i ono to se ticalo ena koje su govorile u crkvi, i uopte sve to je kod njih bilo u neredu. Blagoobrazno i uredno e biti onda kada oni to govore jezike budu govorili s tumaima, a ne kao da luduju, kad proroci budu ustupali prvenstvo jedan drugome i kad ene budu utale.

NAPOMENA: 1. Kod starih Grka, izraz "varvarin" se prevashodno odnosio na jezik, tako da su oni kao varvare ili "varvarofone" imenovali sve one koji nisu govorili grkim jezikom (prim.prev.)

PETNAESTA GLAVA sadraj 1. Ali vam napominjem, brao, evanelje, koje vam propovedah.

Prelazi na uenje o vaskrsenju, koje ini temelj nae vere. Ako nema vaskrsenja, onda ni Hristos nije vaskrsao. Ako nije vaskrsao, nije se ni ovaplotio i na taj nain e sva naa vera ieznuti. Poto su takva kolebanja postojala kod Korinana (jer su spoljanji mudraci bili spremni da prihvate sve, osim vaskrsenja), Pavle se borio za uenje o vaskrsenju. On veoma mudro napominje o tome, da su oni to ve prihvatili verom. Ne govorim vam, kae, nita udno, nego vam dajem na znanje i napominjem da vam je to ve bilo preneto, ali se zaboravilo. Nazvavi ih braom, delimino ih je smirio, a delimino podsetio na ono zbog ega smo postali braa, odnosno zbog Hristovog javljanja u telu, u koje su mogli da prestanu da veruju, i zbog krtenja, koje slui kao obraz pogrebenja i vaskrsenja Gospodnjeg.

Koje i primiste.

Nije rekao "koje ste sluali" nego koje ste primili, jer ga nisu primili samo po slovu, nego i po delima i udima. Rekao je to da bi ih ubedio da ga odre kao davno primljeno.

U kome i stojite, 2. Kroz koje se i spasavate...

Iako su se kolebali, kae da stoje u njemu. On se namerno predstavlja kao neupuen, i predupreuje ih da ne bi mogli da poreknu, ak i ako bi to silno poeleli. Kakva je korist od toga to stojite u njemu? Ta to se spasavate.

Ako drie onako, kako pripovedah...

Kao da im kae: "Nita vam ne predajem o tome ta je vaskrsenje, jer u tu istinu niste ni posumnjali. Meutim, moda bi trebalo da znate na koji e se nain desiti vaskrsenje, o kojem sam vam blagovestio? O tome kako e biti vaskrsenje ja vam sada i govorim".

Osim ako uzalud ne poverovaste.

Da ih reima u kome stojite ne bi uinio nemarnima, kae "ako drite", osim ako niste uzaludno poverovali, tj. ako se hrianima ne nazivate uzaludno, jer se sutina hrianstva sadri u uenju o vaskrsenju.

3. Jer vam najpre predah to i primih...

Kako je uenje o vaskrsenju veoma vano, predao sam ga onakvo kakvo sam i primio. Ono je temelj celokupne vere, a ja sam ga primio od Hrista. Prema tome, kako ga se ja pridravam, i vi

ste duni da ga se pridravate. I ako ste ga primili na poetku, niste u pravu to ste sada posumnjali, makar i privremeno.

Da Hristos umre za nae grehe, po Pismu.

Te rei, oigledno, pripadaju Samom Hristu, Koji je govorio kroz Pavla. Poto e manihejci kasnije govoriti da Pavle smru naziva grehe a vaskrsenjem oslobaanje od njih, NJemu je bilo ugodno da ih ovim reima unapred razoblii. Hristos je, dakle, umro. Kakvom smru? Nesumnjivo, telesnom, a ne grehovnom, jer On nije poinio greh. Ako se oni ne stide da kau da je i On umro grehovnom smru, kako je onda reeno da je umro za nae grehe? Ako je i On bio grenik, kako je umro za nae grehe? Sasvim jasno ih pobija i ovom primedbom - po Pismu, jer Pismo svagda pripisuje Hristu telesnu smrt. Tako se kae: Probodoe ruke Moje i noge Moje (Ps. 21; 17) i: Pogledae na Onoga, koga su proboli (Zah. 12; 10) i: On bi ranjen za Grehe nae, za prestupe naroda moga On ide na smrt (Isa. 53; 5,8).

4. I da bi pogreben.

Dakle, On je imao telo, jer telo se sahranjuje. Rei po Pismu nije dodao ili zato to je grob svima bio poznat, ili zato to se rei po Pismu odnose na sve uopte.

I da je ustao u trei dan po Pismu.

Gde se u Pismu kae da je On vaskrsao u trei dan? U praobrazu Jone, ali i u mnogim drugim praobrazima. Takoe i u Isaijinim reima: Gospod hoe da Ga oisti od rana, da Mu pokae svetlost, kao i u Davidovim reima: Nee ostaviti duu moju u adu (15; 10).

5. I da se javio Kifi.

Kao prvog navodi svedoka, koji je najverodostojniji od svih. Iako Evanelje kae da se Gospod najpre javio Mariji (Mk. 16; 9), od mukaraca se prvom javio Petru kao najboljem od uenika.

Trebalo je da onaj koji Ga je prvog ispovedio kao Hrista, prvi vidi i vaskrsenje. Javio mu se prvom i zbog njegovog odricanja, da bi mu pokazao da nije odbaen.

Zatim Dvanaestorici.

Nakon Vaznesenja Gospodnjeg, Matej je pribrojan umesto Jude. Kako onda da Pavle kae dvanaestorici? Odgovaramo: verovatno da se On Mateju javio posle Vaznesenja, kao to se javio i Pavlu, prizvanom posle Vaznesenja. Neki kau da je ovde greka pisca. Ili je pak Gospod unapred znao i provideo da e Matej biti pribrojan Jedanaestorici, pa se javio i njemu, da on ni u tom pogledu ne bi bio nii od ostalih apostola. Neto slino izraava i Jovan, kada kae Toma, jedan od Dvanaestorice (Jn. 20; 24). Skoro e svako rei da je On prema predznanju pribrojao Mateja ostalim apostolima, umesto Jude i nakon njegove izdaje i samoubistva.

6. Potom se javio odjednom vie od pet stotina brae.

Posle dokaza iz Pisma, navodi kao svedoke apostole i ostale verujue ljude. Re vie (preko, iznad) neki objanjavaju kao "odozgo", sa nebesa, tj. da se On sa visine i iznad glava ljudi javio zato da bi ih uverio u istinu Vaznesenja. Neki su pak prevodili kao "vie od" pet stotina brae, itd.

Od kojih su veina i sada ivi a neki se upokojie.

Ja, kae, imam ivih svedoka. Izrekom upokojie se priprema poetak vaskrsenja, jer ko spava, on i ustaje.

7. Potom se javio Jakovu.

Bratu Gospodnjem, kojega je On postavio za prvog episkopa u Jerusalimu.

Zatim svima apostolima.

Jer je bilo i drugih apostola, kao to su Sedamdesetorica uenika.

8. A posle sviju, kao kakvom nedonoetu, javio se i meni.

To je slovo smirenoumlja. Razborito je upotrebio smirenoumlje, da mu, kada se uzvieno izrazi o sebi ja se potrudih vie od ostalih, ne bi otkazali poverenje kao hvalisavcu. Nedonoe je dete koje ena pobacuje. Kako sebe naziva nedostojnim apostolskog znanja i odbaenim ovekom (st. 9), nazvao se i nedonoetom, kao nezrelim u odnosu na apostolsko dostojanstvo. Neki su pod tim nazivom podrazumevali pozno roenje, jer je Pavle poslednji od apostola. Pavla, meutim, ne uniava to to je poslednji video Gospoda. Ni Jakov nije nii od ostalih pet stotina, zbog toga to je Gospoda video posle njih.

9. Jer sam najmanji od apostola, koji nisam dostojan nazvati se apostolom, zao to gonih Crkvu Boiju.

Sam o sebi iznosi sud: ja sam, kae, manji ne samo od Dvanaestorice, nego i od svih ostalih. Pogledaj, ovde napominje one grehove, od kojih se izbavio kroz krtenje, da bi pokazao kakvu je blagodat dobio od Boga. Zbog ega on, kao svedok Hristovog vaskrsenja, jer s e On javio i njemu, nabraja svoje nedostatke? Zato da bi zasluio vee poverenje. Onaj koji iz sute pravednosti iznese sopstvene nedostatke nee uzaludno govoriti u korist drugoga.

10. No blagodau Boijom jesam to jesam.

Nedostatke pripisuje samome sebi, a savrenstva blagodati Boijoj.

I blagodat NJegova koja je u meni ne osta prazna, nego se potrudih vie od sviju njih.

I to je rekao sa smirenjem, jer nije rekao: "Postao sam dostojan blagodati", nego: Blagodat Boija, koja je u meni, ne osta prazna. Kako? Zato to sam se potrudio vie od ostalih apostola. Nije rekao: "Izlagao sam se opasnostima", nego je svoju pohvalu ograniio na skromno ime truda. Govori to za samog sebe zato da bi se pokazao dostojan vere, jer je uitelj duan da bude dostojan vere.

Ali ne ja, nego blagodat Boija koja je samnom.

I to to sam se potrudio nije moje savrenstvo, nego delo blagodati Boije.

11. Bilo dakle ja, bilo oni, tako propovedamo i tako poverovaste.

Da li sam se vie potrudio ja ili oni, ali u propovedi smo, kae, svi saglasni. I nije rekao:" Ako meni ne verujete, verujte njima", jer bi unizio samoga sebe i pokazao se kao svedok istine koji ne stoji u veri. Naprotiv, kae da je i on sam po sebi dovoljan svedok, i da su i oni, sami po sebi, dovoljni. Reju propovedamo takoe potvruje istinitost svojih rei.

12. A ako se Hristos propoveda da je ustao iz mrtvih, kako neki meu vama govore da nema vaskrsenja mrtvih?

Prekrasno rasuuje. Na poetku je dokazao da je Hristos vaskrsao i da tako propovedaj u i on i ostali apostoli. Nakon toga, NJegovim vaskrsenjem potvruje opte vaskrsenje, jer za glavom slede i ostali delovi tela. Svojom optubom ne obuhvata sve, da ih ne bi uinio bestidnima, nego kae: Neki meu vama govore.

13. A ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao.

Da ne bi rekli kako, mada je Hristos ustao, nema opteg vaskrsenja, potvruje ovo drugo i kae: "Ako nema vaskrsenja, onda ni Hristos nije vaskrsao, jer jedno potvruje drugo. Zato je On inae vaskrsao, ako ne zato, da bude naa prvina (prvenac)?"

14. A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naa pa prazna i vera vaa.

Ako On, umrevi, nije mogao da vaskrsne, onda ni greh nije iskorenjen, niti je smrt ukinuta. Najzad, mi smo vam propovedali isprazno, i vi ste ispraznom poverovali.

15. A pokazujemo se i lani svedoci Boiji to svedoismo protiv Boga da vaskrse Hrista, Kojega ne vaskrse, ako, dakle, mrtvi ne ustaju.

Pokazujemo se, kae, kao nepravedni, jer smo lano svedoili protiv Boga, govorei da je vaskrsao Onoga, Kojega nije vaskrsao. To je ono to sledi ukoliko mrtvi ne vaskrsavaju. Ako je takva posledica besmislena (dosl. neumesna), besmisleno je (neumesno) i ne verovati da mrtvi vaskrsavaju.

16. Jer ako mrtvi ne ustaju, to ni Hristos nije ustao. 17. A ako Hristos nije ustao, uzalud vera vaa; jo ste u gresima svojim.

Opet brani istu tvrdnju. On je vaskrsao radi toga, da bi satvorio (savrio, ustrojio) sveopte vaskrsenje. Ako nema vaskrsenja, onda ni On nije vaskrsao. Ako se to dopusti, onda je vaa vera uzaludna, to je besmisleno. Jo ste u gresima svojim. Ako On nije vaskrsao, onda nije ni umro, ako nije umro, ni greh nije iskorenio, jer je NJegova smrt - za istrebljenje greha, poto je reeno: Gle, Jagnje Boije, koje na Sebe uze Grehe sveta (Jn. 1; 29). Nesumnjivo da Ga je Jagnjetom nazvao zbog zaklanja. Ako greh nije uniten, i vi, naravno, ostajete u njemu. Kako ste onda poverovali da ste izbavljeni od njega?

18. Onda i oni koji usnue u Hristu propadoe.

Onda su i oni koji su za Hrista umrli i koji su za NJega svedoili propali, jer nema vaskrsenja. Uopteno, ako ne bude vaskrsenja, svi koji su umrli u veri Hristovoj, u teskobnom i alosnom ivotu, propali su, jer su se liili svetovnih naslada a nakon toga nee dobiti nikakvo blago.

19. I ako se samo u ovome ivotu nadamo u Hrista, jadniji smo od sviju ljudi .

Ako je, kae, sve nae ogranieno na ovaj ivot, i ako mi koji se uzdamo, koji se nadamo u Hrista, postojimo samo u njemu i ako tamo nema drugog ivota, onda smo nesreniji od svih, jer niti smo se naslaivali ovdanjim dobrima, niti emo, kao to je reeno, dobiti ona budua, poto, kako neki kau, neemo vaskrsnuti. Neko e moda rei: naslaivae se samo dua. Zato? Nije se trudila samo ona, nego i telo. Gde je onda pravda a ko telo, koje je podnelo najvee tekoe, ne dobije nikakvo blago i ako bude ovenana samo dua?

20. No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac, onih koji su umrli.

Pokazavi koliko se besmislica raa zbog neverovanja u vaskrsenje, ponavlja svoje rei i kao da kae: evo ta sledi ukoliko nema sveopteg vaskrsenja i ako Hristos nije vaskrsao. Meutim, Hristos je vaskrsao. Zbog toga e i biti sveopteg vaskrsenja, i te besmislice se nee dogoditi. Neprestano ponavlja iz mrtvih, da bi zatvorio usta manihejcima. Ako je On prvenac iz mrtvih, onda, nesumnjivo, i oni moraju da vaskrsnu. Prvenac, naime, ima i one koji za njim slede, na primer, kad neko neto uini i u tome bude prvi, a ostali to nastave.

21. Jer poto je kroz oveka smrt, kroz oveka je i vaskrsenje mrtvih. 22. Jer kao to u Adamu svi umiru, tako e i u Hristu svi oiveti.

Dodaje razlog, kojim se potvruje ono to je reeno. Bilo je, kae, neophodno da sama pobeena priroda pobedi i da sam srueni pobedi. Ko to u Adamu, tj. u Adamovom padu svi umiru, tako e i u Hristu svi oiveti. Budui da je Hristos bio bezgrean i da nije bio kriv smrti, On je, mada je svojevoljno umro, vaskrsao, jer propadljivost nije mogla da zadri NJega, ivotonaalnika (v. Dela ap. 2; 24). Sve je to upueno protiv manihejaca.

23. No svaki u svome redu...

Da ne bi, kada uje da e svi vaskrsnuti, pomislio da e se i grenici spasti, dodaje: "to se tie vaskrsenja, svi e oiveti, ali e svaki biti u svom redu, tj. u onome, ega je bio dostojan".

Prvenac Hristos, potom, o NJegovu dolasku, oni koji su Hristovi. 24. Onda kraj.

Hristos je postao Prvenac i putem vaskrsenja. Posle njega e, pre ostalih, vaskrsnuti oni koji Mu pripadaju, tj. verujui i NJemu ugodni, kad On bude siao s nebesa (jer to znae rei: o NJegovu dolasku). Pravedno je da pravednici imaju neku prednost i prilikom samog vaskrsenja. Poto e oni biti uzneseni na oblacima u sretenje Gospodu (1. Sol. 4; 17), oni e pre vaskrsnuti. Grenici e, meutim, kao osueni, dole ekati Sudiju. Zatim je kraj svega i samog vaskrsenja, jer e vaskrsnuti svi uopte. Sada je vaskrsao samo Hristos, dok su dela ljudska ostala kao i ranije. Tada, meutim, nee biti tako, nego e svemu biti kraj.

Kad preda Carstvo Bogu i Ocu...

Pismo zna za dva carstva: jedno, prema usvojenju, a drugo prema stvaranju. Prema stvaranju, On caruje nad svima, nad Jelinima, Judejcima pa ak i nad samim demonima i nad onima koji to ne ele. Prema usvojenju, On caruje nad verujuima i svetima, koji se dobrovoljno potinja vaju. O tom Carstvu je reeno: Trai od Mene i dau Ti narode u nasledstvo Tvoje (Ps. 2; 7) Dade Mi se svaka vlast (Mt. 28; 18). NJega e i predati Ocu, tj. ustrojiti i okonati. Zamislimo da je neki car poverio sinu da ratuje s narodima koji su se odvojil i od njega. Kad sin zavri rat i pokori te narode, moe se rei da je on rat predao ocu, tj. pokazao mu da je delo, koje mu je poverio, okonano. Pavle, dakle, kae da e svemu biti kraj kada Sin sve pokori. Hristos e se tada potpuno zacariti nad nama, kad vie ne budemo podeljeni izmeu Boga i kneza ovoga sveta. On e preoteti carstvo koje je prigrabio tiranin i tako osloboeno predati ga Ocu.

Kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.

Tj. kad pobedi i ukroti lukave sile. One sada dejstvuju ve oma snano, a tada e prestati da dejstvuju.

25. Jer On treba da caruje dok ne poloi sve neprijatelje pod noge svoje. 26. Poslednji neprijatelj ukinue se - smrt.

Poto je rekao da e ukinuti protivnike sile, neko bi mogao da posumnja i kae: "Moda e On oslabiti i nee moi sve to da uini", dodaje da On nee oslabiti, nego da e carevati, tj. biti kao Car i Silni dok ne pokori sve neprijatelje, kao i poslednjeg od njih - smrt. Onaj koji je pokorio avola oigledno je pokorio i njegovo delo, tj. smrt. Odakle e se videti da je ona pokorena, ako ne bude predala tela koja je prigrabila? Ona e, naime, biti pobeena upravo onda, kad joj plen bude oduzet. Kada, dakle uje da e On ukinuti svako poglavarstvo i svaku vlast, ne strahuj da e On oslabiti i da nee moi to da uini. On e uiniti sve, carujui i upravljajui ratom, dok sve ne pokori. Vidi li da re dok nije postavljena zbog unitavanja onoga to je posle toga, nego iz razloga iz kojeg je reeno? Carstvo NJegovo traje i ne slabi, dok On sve ne ustroji, a utoliko pre e postojati kad On sve ustroji, jer NJegovom carstvu nee biti kraja (v. Lk. 1;33). Sveti Grigorije Bogoslov kae da se ovde carstvom naziva to to nas On potinjava i stavlja pod Svoju vlast. Zbog toga e se onda kad se mi pokorimo NJemu, takvo NJegovo carstvo, tj. briga i delanje na tome da Mu budemo potinjeni, okonati. I kao to se graditelj brine o zdanju samo dotle dok ne postavi krov, a zatim prekida delo izgradnje, tako i Sin caruje, tj. u nama ustrojava Svoje carstvo dotle, dok mi ne postanemo NJegovi podanici.

27. Jer sve pokori pod noge NJegove. A kada kae da Mu je sve pokoreno, oigledno, osim Onoga Koji mu pokori sve.

Poto je za Sina rekao da e sruiti neprijatelje, uplaio se da bi Sina mogli da smatraju za ne ko drugo, neroeno naelo. Zbog toga sve pripisuje Ocu, govorei da je On Sinu pokorio neprijatelje. S obzirom na to da je pisao Jelinima, kod kojih se prialo da se Zevs pobunio protiv oca Hronosa, kae da je Sinu sve pokoreno osim Oca, jer je upravo On p okorio Sinu sve ostalo.

28. A kad Mu se sve pokori, onda e se i Sam Sin pokoriti Onome Koji Mu sve pokori.

Da neko ne bi rekao da, iako se Otac nije pokorio Sinu, Sina nita nije spreavalo da bude silniji od NJega, potpuno rui takvu pretpostavku i kae da e se i Sin pokoriti Ocu, pokazujui potpuno jedinomislije sa Ocem. Stoga znaj da je Otac uzrok i izvor ove sile za Sina i da Sin nije nikakva druga sila, protivna Ocu. Neka te ne udi to je upotrebio izraz koji vie ukazuje na smirenje: kada eli da neto u potpunosti iskoreni, Pavle koristi snane izraze. Na primer, kada

eli da dokae da verujua ena, ivei s neverujuim muem, ne trpi nikakvu tetu, on kae da se mu osveuje (1. Kor. 7; 14). On ne kae da mu koji ostaje neverujui postaje svet, nego pojaanim izrazom pokazuje da verujua ena ne trpi nikakvu tetu. Tako i ovde, pomenuvi pokoravanje, u korenu unitava lukavu pomisao koja bi se kod nekoga mogla pojaviti, tj. pomisao o tome da je Sin, moda, jai od Oca, ako moe da savri toli ko dela. Sveti Grigorije Bogoslov kae da Sin, prisvojivi za Sebe sve nae, i nau potinjenost (pokornost) smatra Svojom. Mi se sada protivimo Bogu: neverujui tako to Ga ne priznaju, a verujui tako to mnogi slue strastima, zbog ega Mu nismo pokoreni. Meutim, kad ovi prvi jednom priznaju Onoga Kojeg sad odbacuju a drugi, tj. mi, odustanemo od strasti u ovom ivotu, tada se, nesumnjivo, moe rei da se i Sin pokorio. Prihvativi oveiju prirodu, On je sve nae uinio i Svojim (osim greha).

Da bude Bog sve u svemu.

Odnosno, da sve zavisi od Oca i da niko ne misli da postoje dva bespoetna i razdvojena naela. Kad neprijatelji budu pod nogama Sina, a Sin se ne protivi Ocu nego se, kao to i prilii Sinu, Ocu pokorava, tada e, naravno, Bog Otac biti sve u svemu. Neki kau da se time, tj. pokornou svega, oznaava prekidanje zla. Naime, kad ne bude greha, oigledno je da e Bog biti sve u svemu. Tada oni, koji u sebi nemaju nita boanstveno, ili ga imaju vrlo malo, nee moi da se prepuste niskim pobudama i strastima, nego emo svi biti bogopodobni i svi emo u sebi imati Boga i samo NJega. Bog e za nas biti sve: i hrana, i pie, i odea, i misao, i kretanje.

29. Inae, ta e initi oni koji se krtavaju za mrtve, ako mrtvi uopte ne vaskrsavaj u? Zato se i krtavaju za mrtve?

Kad se jereticima markionitima dogodi da neko umre bez krtenja, oni onda nekoga od ivih sakriju ispod mrtvakog odra, prilaze odru i pitaju umrloga eli li da se krsti. Onaj to se sakrio ispod odra odgovara odande da eli i na taj nain njega krtavaju umesto umrloga. Kada ih pak optue zbog toga, onda oni u svoju odbranu kau da je apostol tako rekao i navode, bezumnici, ovu izreku. To, meutim, nije tako. Nego kako? Onaj, koji eli da se krsti, izgovara Simvol vere, a u njemu su i sledee rei: Verujem u vaskrsenje mrtvih. On, dakle, kae: ta da rade oni koji su poverovali buduem vaskrsenju mrtvih tela i koji su se u toj nadi krstili, kad su se obmanuli? Zato se, najzad, ljudi i krste zbog vaskrsenja, tj. u oekivanju vaskrsenja, ako mrtvi ne vaskrsavaju?

30. Zato se i mi izlaemo opasnosti svaki as?

Ako kao dokaz ne prihvatate ono ispovedanje reima, koje izgovaraju krteni, imate svedoanstvo delima. Svi mi, apostoli, stalno smo izloeni opasnostima. Kad ne bi bilo vaskrsenja, zato bismo trpeli nevolje? Ako se nekad neko odlui na nevolje zbog slavoljublja, on to uini samo jednom. Meutim, svakodnevno trpljenje nevolja, kakvo trpimo mi, slui kao najvei dokaz nae uverenosti u vaskrsenje.

31. Svaki dan umirem, tako mi, brao, vae pohvale, koju imam u Hristu Isusu, Gospodu naem.

U reima izlaemo se opasnosti ukazao je na nevolje, a ovde navodi i neto vie, tj. svakodnevno umiranje. Kako on to umire svaki dan? Svojom odlunou i spremnou na to i podnoenjem nevolja koje su za sobom povlaile smrt. Tako mi, brao, vae pohvale (dosl. svedoim o tome vaom pohvalom...), tj. svedoim vaim uspehom, kojim se hvalim, jer je uspeh uenika pohvala za uitelja. Zatim to pripisuje Hristu i kae: Koju imam u Hristu Isusu, Gospodu naem, jer je to NJegovo a ne moje delo. Ovo im je veoma mudro napomenuo: kao to se hvalim vaim uspehom, tako u se i postideti ako do kraja budete sumnjali i ako ne poverujete u vaskrsenje.

32. Jer ako se po oveku borih sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist?

Koliko je to mogue, kae, borio sam se sa zverima. Meutim, kakva je korist od toga to me je Bog izbavio od iskuenja, ako nema vaskrsenja? Borbom sa zverima naziva borbu s Judejcima i sa zlatarem Dimitrijem (v. Dela ap. 19). Po emu su se oni razlikovali od zveri?

Ako mrtvi ne ustaju - da jedemo i pijemo, jer sutra emo umreti!

Ako mrtvi ne vaskrsavaju i ako tamo ne bude blaenstva, onda emo se naslaivati ovozemaljskim dobrima i sadanjim ivotom, jeemo i pie mo, jer samo od toga ima koristi. Naveo je ovde rei proroka Isaije (22; 13), podsmevajui se nerazumnosti onih koji ne priznaju vaskrsenje.

33. Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre obiaje.

Poinje da ih savetuje, ali ih prikriveno optuuje zbog bezumlja i lakomislenosti, to izraavaju rei ne varajte se. Dobrim obiajima naziva obiaje, koji se lako mogu iskriviti obmanama. Istovremeno pokazuje da ih drugi privlae takvim rasuivanjima.

34. Otreznite se kao to treba, i ne greite. Jer neki ne poznaju Boga, na sramotu vam kaem.

Kae im kao da su pijani: Otreznite se kao to treba, tj. radi svoje koristi, jer i trezni mogu da budu nepravedni, na primer u tvorenju zla. Ne greite, kae. Vi zbog toga i ne verujete u vaskrsenje. Oni koji su svesni da su ravi ne priznaju vaskrsenje zbog straha od kazne. Oni koji ne veruju u vaskrsenje ne poznaju Boga, jer ne poznaju svemogustvo Boije. Nije rekao "vi ne poznajete", nego ne poznaju, da bi olakao optubu. Na sramotu vam kaem. Poto ih je dovoljno dugo razobliavao, sada ih tei: "Nisam to rekao zbog neprijateljstva ili zbog prekora, nego da bih vas postideo i da bih vas, kad se postidite i ponete da rasuujete kako dolikuje, doveo do popravljanja".

35. Ali rei e neko: Kako e ustati mrtvi? I u kakvom e telu doi?

Sumnjalo se u dve stvari: prva je bio nain vaskrsenja, tj. kako e vaskrsnuti tela koja su se raspala, a druga u kakvom e telu vaskrsnuti, u ovom ili u nekom drugom. Primerom zrna razreava obe nedoumice.

36. Bezumnie, ono to ti seje.

Reenje preuzima od onoga to je oigledno i to se svakodnevno savrava. Zbog toga ih i naziva nerazumnima, jer ne poznaju tako oigledno delo. Ono to ti seje ti, propadljivi - kako to da sumnja u Boga? - nee oiveti, kae, ako ne umre. Upotrebio je rei koje se ne primenjuju na semena, nego na tela. Nije rekao: "Nee ponii ako ne istruli", nego: Nee oiveti ako ne umre.

Pogledaj kako je svom slovu dao sasvim protivan tok: njima je bilo neshvatljivo da emo posle smrti vaskrsnuti, a on kae da emo vaskrsnuti upravo zato to emo umreti. Drugaije ne bismo ni mogli da budemo oivotvoreni, ako ne bi bilo smrti.

37. I to seje, ne seje telo koje e nestati, nego golo zrno, bilo penino ili neko drugo.

Kao to je reeno, postojale su dve nedoumice: jedna - kako emo vaskrsnuti, a druga - u kakvom telu. Prvu, tj. kako emo vaskrsnuti, razreio je: kroz smrt, kao zrno. Sada objanjava u kakvom emo telu vaskrsnuti i razreava i drugu nedoumicu. Kae da e vaskrsnuti ono isto telo, tj. telo iste sutine, ali u blistavijem i slavnijem vidu. Jeretici kau da nee vaskrsnuti ovo isto telo, jer to, kau oni, govori apostol kad kae: Telo koje e nestati. Apostol, meutim, ne kae to. A ta kae? To da ti ne seje zrno onakvo kakvo e biti, ne seje ga svetlo i slavno, nego golo, ali da klas izrasta kao prekrasan. I on nije ono isto to je zasejano, jer nije posejan klas, tj. nije posejan kao stabljika nego kao golo zrno. On, meutim, nije ni u potpunosti neto drugo, jer to nije klas iz drugog zrna, nego iz onog istog, golog.

38. A Bog mu daje telo kako hoe...

Ako pak Bog daje telo, zato se raspituje u kakvom emo telu vaskrsnuti, i ne veruje vaskrsenju, kada slua o sili i volji Boijoj? Bog e vaskrsnuti raspadnuto telo, samo e ga vaskrsnuti kao slavnije i oduhotvorenije. To se moe videti i na semenima, jer poniklo seme je bolje (lepe) od onoga koje je baeno u zemlju.

I svakome semenu svoje telo.

Ove rei bespogovorno zatvaraju usta jeretika koji govore da u vaskrsenju nee o iveti ovo, nego neko drugo telo. Odavde vidi da se svakome daje njegovo sopstveno telo.

39. Nije svako telo isto telo, nego je drugo telo oveije, i drugo telo ivotinjsko, a drugo riblje, a drugo ptiije.

Da ne bi, sluajui o penici, ije je sve klasje isto, pomislio da e i sva vaskrsla tela biti ista, ovim pokazuje da e meu vaskrslima biti razlike (to je i ranije napomenuo govorei svaki u svome redu) i kae da nije svako telo isto, tj. da nee svi vaskrsnuti u jednom istom dostojanstvu, nego da e se najpre pravednici razlikovati od grenika, kao to se razlikuju nebeska od zemaljskih tela, a zatim e se u velikoj meri razlikovati i tela pravednika, kao i samih grenika, o emu govori kasnije. Kao to postoji razlika izmeu ljudskog tela i tel a zveri, kao i tela drugih ivotinja, tako e postojati i razlika u kanjavanju grenika. Ono to je reeno o razlici meu telima reeno je o razlici meu grenicima.

40. I postoje telesa nebeska i telesa zemaljska, ali je druga slava nebeskih a druga zemaljskih.

I ovde, kao to je prethodno reeno, ukazuje na razliku izmeu pravednih i grenih. Tela prvih naziva nebeskim, a tela drugih zemaljskim, i kae da je druga slava pravednika a druga grenika, samo to to nije slava (jer se to ne moe podrazumevati), nego ivot.

41. Druga je slava sunca, a druga slava meseca, a druga slava zvezda, jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.

Kao to je prethodno poneto rekao o telima grenika, poevi od ljudi i pomenuvi zatim ptice, ivotinje i ribe - jer su i grenici, koji su u poetku bili ljudi, pali do upodobljenja beslovesnima tako i sada ukazuje na razlike meu pravednicima. Svi su, kae, u slavi, ali se svetlost sunca razlikuje od svetlosti meseca ili svetlosti nekog drugog tela; i zvezda se od zvezde razlikuje u slavi, tj. u svetlosti, jer slavu zvezda ini svetlost. Neki su pod nebeskim telima podrazumevali anele, ali ja mislim da to nije tano. Iz toga to je pomenuo sunce, mesec i zvezde, oigledno je da je re o njima.

42. Tako i vaskrsenje mrtvih:

Kako? Sa mnogo razlika, kao to se vidi iz navedenih primera.

Seje se u raspadljivosti, ustaje u neraspadljivosti.

Kad je govorio o semenima, upotrebljavao je rei kakve dolikuju telima. Na primer, kae: Nee oiveti ako ne umre. Sada pak, kada govori o telima, upotrebljava rei koje bi vie priliile semenima, jer kae: Seje se u raspadljivosti. Pod sejanjem ovde ne podrazumeva nae zaee u utrobi, nego pogrebenje mrtvih tela u zemlju i kao da kae: mrtvo telo se u zemlju sahranjuje u raspadljivosti, tj. zato, da bi istrulelo. Dobro je rekao ustaje, a ne "nie", da ti ovo ne bi smatrao za delo zemlje.

43. Seje se u beau, ustaje u slavi.

ta je beasnije (tj. ponienije) od mrtvoga? Meutim, vaskrsnue u slavi nepropadljivosti, iako nee svi dobiti istu ast.

Seje se u nemoi, ustaje u sili.

Ne proe ni pet dana i telo vie ne moe da se suprotstavi raspadanju. Meutim, vaskrsnue u sili neraspadljivosti, i vie nee biti podlono nikakvoj trulenosti, iako e neraspadljivost za grenike posluiti kao vea kazna.

44. Seje se telo duevno, ustaje telo duhovno.

Duevno je ono telo koje upravlja silama due i nad kojim dua gospodari i vlada. Duhovno je ono koje ima izobilno dejstvovanje Duha Svetoga koji njime upravlja u svemu. Iako Duh i sada dejstvuje u nama, to nije tako i nije uvek, jer se od onih koji gree Duh udaljuje. Iako je Duh i sada prisutan, telom upravlja dua. Tada e pak Duh neprekidno obitavati u telima pravednika. Ili moda duhovnim naziva nepropadljivo telo, samo ne vazduno i etarsko, tj. ono ija je sutina vazduh i etar, kao to govori Origen. Ako ne veruje neraspadljivosti, pogledaj nebeska tela koja sve do sada nisu ni ostarila, ni oslabila. Onaj Koji ih je stvorio takvima uinie i nae raspadljivo telo neraspadljivim.

Postoji telo duevno.

Ono koje imamo u ovom ivotu.

Postoji telo duhovno.

Ono koje emo imati u buduem ivotu, po sutini isto ali duhovno, neraspadljivo.

45. Tako je i napisano: prvi ovek, Adam, postade dua iva, a poslednji Adam duh koji oivljuje.

Tano da je prvo napisano (1. Mojs. 2; 7), dok drugo nije napisano. Meutim, kako se ono dogodilo prema redosledu dogaaja, kae da je napisano. I prorok je slino govorio o Jerusalimu (Zah. 8; 3) i rekao da e se on nazvati gradom pravde, iako nije doslovno tako nazvan. Evanelje je Gospoda nazvalo Emanuilom. On se nije tako zvao, ali Mu dela daju takvo ime. Prvi Adam je, dakle, bio duevni ovek, tj. imao je telo kojim su upravljale duevne sile. Poslednji Adam, Gospod, jeste duh koji oivljuje. Nije rekao da "ivi u Duhu", nego da je duh koji oivljuje. Gospod je imao Duha Svetoga Koji je po sutini svojstven samo NJemu; NJime je on oiveo Svoje telo, NJime i daruje nepropadljivost. Dakle, u prvom Adamu smo dobili zalog sadanjeg propadljivog ivota, a u Hristu - zalog budueg.

46. Ali nije prvo duhovno, nego duevno, potom duhovno.

Da neko ne bi upitao zato sada imamo duevno i loije telo, dok emo duhovno tek dobiti, kae: zato to su u tom poretku postavljeni poeci jednom i drugom. Adam je bio pre, a Hristos posle, a na nama je da svagda idemo ka boljem, i budi uveren da e se ono to je u tebi sada raspadljivo i ravo preobraziti u neraspadljivo i bolje.

47. Prvi ovek je od zemlje, zemljan; drugi ovek je Gospod s neba.

Da ne bi postali nemarni prema blagoestivom ivotu, hoe da ih ubedi da ive bogougodno i kae da je Adam bio od zemlje, zbog ega je tako i nazvan, jer ime Adam oznaava onog koji je od zemlje i praha. Prvome daje ime po loijem, a drugome po boljem, ne zato to je ovek, tj. primljena oveija sutina, navodno dola s neba - kao to je praznoslovio Apolinarije - nego zato to je jedno lice u jednom Hristu. Zbog tog jedinstva (dve prirode) kae se da je On ovek s neba. Iz istog razloga, kae se da je Bog raspet (1. Kor. 2; 8).

48. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani.

Tj. tako e propasti i umreti. Ili: oni koji su se privezivali za zemaljsko umree grehovnom smru.

I kakav je nebeski, takvi su i nebeski.

Tj. bie isto tako besmrtni i slavni iako je umirao i drugi Adam, On je umirao zato da bi unitio smrt. Ili: oni koji su vodili bogougodan ivot bie proslavljeni kao oni to su pomiljali na nebesko.

49. I kao to nosimo sliku zemljanoga, tako emo nositi i sliku nebeskoga.

Ovde se jasnije ispoljava savetodavni ton njegovog slova. Slikom zemljanog naziva porona, a slikom nebeskog - dobra dela. I kao to smo pre iveli u zlu, kao sinovi zemljanog koji mudruju na zemaljski nain, tako i sada treba da ivimo u vrlini, da bismo sauvali obraz i podobije nebeskog. Slika zemljanog sastoji se u sledeem: Prah si, i u prah e se vratiti (1. Mojs. 3; 19), a slika nebeskog - u vaskrsenju mrtvih i u neraspadljivosti. Prema tome, ako ono to se govori o vaskrsenju ne treba da razumemo u vezi s nainom ivota, onda i rei tako emo nositi i sliku nebeskoga treba da shvatimo u vezi s buduim dogaajem, tj. da emo je nositi.

50. A ovo kaem, brao, da telo (plot, meso) i krv ne mogu naslediti Carstva Boijega.

Poto je rekao sliku zemljanoga, kao objanjenje kae da su slika zemljanog telo (meso, plot) i krv, tj. telesna dela i ono to je svojstveno masivnosti (pretilosti) tela, koja ne mogu da naslede Carstvo Boije.

Niti raspadljivost nasleuje neraspadljivost.

Tj. zlo, koje unitava plemenitost due, ne moe naslediti onu slavu i nepropadljiva dobra. Moe razumeti da sve to nije reeno o nainu ivota, nego o vaskrsenju. Na primer, rei telo (meso, plot) i krv znae da se u buduem veku nee naslaivati sadanje telo, koje se sastoji od mesa i krvi, jer tamo nema hrane i pia kojima se hrani sadanje telo. Raspadljivost, tj. raspadljivo telo ne nasleuje neraspadljivost. Zato je nuno da nae telo postane duhovno i neraspadljivo. Uostalom, znaj da je sv. Zlatoust ove rei apostola shvatio kao savet za poboljavanje ivota.

51. Evo vam kazujem tajnu.

Opet se vraa na uenje o vaskrsenju i kae da namerava da im kae neto strano i skriveno. Time ih podstie na vee uvaavanje onoga to e rei, jer saoptava tajnu.

Svi neemo pomreti, a svi emo se promeniti.

Iako kae, nee svi umreti, svi e se izmeniti, tj. i oni koji ne budu umrli obui e se u neraspadljivost. Dakle, kada bude umirao, ne plai se da nee vaskrsnuti. Kaem ti da neki nee umreti, ali da im to nije dovoljno za vaskrsenje, ako se ne izmene i na taj nain ne preu iz smrtnih tela kakva su imali u besmrtna. I kao to za njih nije korisno da ne umru, tako ni za nas nije tetno da umremo. I za njih e promena posluiti kao smrt, jer e u njima umirati raspadljivost, izmenivi se u neraspadljivost.

52. Ujedanput, u tren oka, pri poslednjoj trubi.

Za najkrae i najbre vreme, u tren oka, savrie se tolika i takva dela. To je veoma udno. Moramo se diviti ne samo tome to e vaskrsnuti istrulela tela ili tome to e svaki dobiti svoje sopstveno telo, nego i tome to e se sve savriti tako brzo da se to ne moe ni opisati. Rei pri poslednjoj trubi neki su razumeli u smislu one, o kojoj se pie u Otkrovenju (gl. 7,8 i 9) evaneliste Jovana. On kae da postoji sedam truba, od kojih e prve pogubiti ljude, ali nee svi zajedno umreti, nego je to, kae, prema ustrojstvu Boijem, da bi oni koji ostanu videli da su prvi izginuli i da bi se pokajali. Poslednja truba e oglasiti vaskrsenje i izmenu onih koji su ve vaskrsli, i to e se dogoditi u trenu oka.

Jer e zatrubiti, i mrtvi e vaskrsnuti neraspadljivi.

Da neko ne bi posumnjao da e se ta dela savriti u trenu oka, verodostojnost svojih rei potvruje silom Boga, Koji to delo savrava. Zatrubie i desie se, slino kao: On ree, i postadoe (Ps. 32; 9). Truba ne oznaava nita drugo do zapovest i znak Boiji, koji svemu prethodi.

I mi emo se promeniti.

Ne govori to o samome sebi, nego o onima koji e tada biti ivi.

53. Jer treba ovo raspadljivo da se obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u besmrtnost.

Da neko ne bi, kada uje da telo (plot, meso) i krv nee naslediti Carstvo Boije i da e mrtvi vaskrsnuti kao neraspadljivi, pomislio da tela nee vaskrsnuti - jer se ona sada sastoje od mesa (ploti) i krvi - dodaje da e tela vaskrsnuti, ali ne ona koja su meso (plot) i krv, nego preobraena i neraspadljiva Ove su rei izgovorene protiv onih to kau da e vaskrsnuti tela, ali ne ova ista nego neka druga. Apostol kae ovo raspadljivo i ovo smrtno; ne dakle neko drugo, nego ovo. Telo e biti ovo isto (jer se u njega oblaimo). Meutim, unitie se smrt i raspadljivost, jer e se ono obui u neraspadljivost i besmrtnost. Izmeu smrti i raspadljivosti postoji razlika, jer se re "smrt" koristi samo za bia koja imaju duu, dok se raspadljivost koristi za ona bia koja su bez due. Mi imamo neto slino neivom (tj. onom bez due), kao to nokti ili kosa, ali e se i to obui u neraspadljivost.

54. A kad se ovo raspadljivo obue u neraspadljivost, i ovo smrtno obue u besmrtnost, onda e se ispuniti ona re to je napisana: Pobeda prodre smrt.

Kad se to dogodi, ispunie se ono to je napisao prorok Osija. Poto je rekao neto zaprepaujue, u istinu svojih rei uverava svedoenjem Pisma. Pobeda, tj. konano, jer e se pobeena unititi, i nee joj ostati nikakva nada da e bilo kad vratiti snagu.

55. Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, pakle, pobeda?

Kao da je video da se to i na delu izvrilo, nadahnjuje se, uzvikuje i trijumfuje, kao da je stao na poraenu smrt i zgazio je. Izmeu ada i smrti moe da otkrije neku razliku, odnosno ad zadrava due, a smrt tela, jer su due besmrtne.

56. A alac je smrti greh.

Jer je ona kroz njega (greh) dobila snagu, koristei ga kao neko oruje ili alac. Kao to je i sam korpion sitna ivotinja, ali ima silu u aoki, tako je i smrt dobila silu kroz greh, jer bi inae bila nedelotvorna. To se vidi i iz primera Samog Gospoda, jer smrt u NJemu nije nala greh, tako da nije mogla ni da deluje na NJega.

A sila je greha zakon.

Zato? Kad ne bi bilo zakona, mi bismo greili u neznanju i ne bismo potpadali pod tako strogu osudu. Kada je zakon pokazao greh, on nas je izloio veoj kazni, jer mi znamo i greimo. On ga je uinio silnim, ne prema njegovoj prirodi, nego usled naeg nemara jer zakon nismo koristili kako je dolikovalo, odnosno kao lek, o emu je vie govorio u Poslanici Rimljanima. Ne sumnjaj, dakle, ovee, u vaskrsenje. Ti vidi da je uniten greh, koji je bio orue smrti, i da je ukinut zakon, koji je sluajno postao sila greha. Kad je smrt razoruana, ona, oigledno, nema snage.

57. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista.

Podvizavao se (borio se) Gospod Isus, a nama je darovana pobeda, ne po zaslugama niti po dugu, nego po blagodati i ovekoljublju Boga Oca, Koji nas je kroz podvig Svoga Sina uinio pobednicima.

58. Zato, brao moja mila, budite vrsti, nepokolebivi, napredujte neprestano u delu Gospodnjem.

Poto znate da e biti vaskrsenja i nagrade i dobrima i zlima, budite vrsti. Kae to jer su se kolebali u pogledu uenja o vaskrsenju. Kako se nisu trudili na vrlinskom ivotu, mislei da nema vaskrsenja, kae napredujte neprestano u delu Gospodnjem. Delo Gospodnje, koje Gospod ljubi i zahteva od nas, jeste vrlina.

Znajui da trud va nije uzalud u Gospodu.

Tj. nadajte se da e biti vaskrsenja i da neete izgubiti nita od svog truda. Ranije niste verovali vaskrsenju i niste hteli da se uzaludno trudite; sada pak znate da nikakav va trud nee biti uzaludan. U Gospodu znai ili va trud koji je u Gospodu, tj. za koji ste imali pomo sa visine, ili da u Gospodu va trud nee biti uzaludan, nego da ete od njega dobiti nagradu.

ESNAESTA GLAVA sadraj 1. A to se tie milostinje za svete, kao to uredih po crkvama Galatijskim, tako inite i vi.

Okonavi dogmatsko uenje, preao je na poglavlje o vrlini i milostinji. Milostinjom naziva sabiranje (sakupljanje) onoga to e olakati delo na samom njegovom poetku. Ono to se sabiralo od mnogih za svakoga je bilo lako. Zato ih podstie na nadmetanje, pripovedajui o onome to su drugi uinili i kako su to, kae, uinili Galati. Nije rekao "predloio sam", nego uredio (dosl. ustanovio), da bi ti znao da je to carsko ustanovljenje i da ga ne bi zapostavljao.

2. Svakog prvog dana nedelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajui koliko moe...

Prvim danom nedelje naziva dan Gospodnji. I samim tim danom priklanja ih milostinji, podseajui ih na sv. Tajne koje se savravaju na ta j dan. Veoma razborito savetuje svakome da sabira koliko moe, tj. ta mu Bog poalje i ta bude imao kod sebe. Nije rekao "odmah donesi", da ne bi postideo nekoga ko ima malo, nego neka ostavlja kod sebe, a kad doe vreme, tada i donesi.

Da ne bivaju prikupljanja onda kada doem.

Da ne sakupljate onda, kae, kada treba da date. Reima kada doem navodi ih da budu usrdniji prema sabiranju (sakupljanju), jer e prilozi biti pred njegovim oima.

3. A kada doem, one koje izaberete poslau sa pismima u Jerusalim da odnesu vau milostinju.

Dobro je rekao one koje izaberete, da bi se izbegla svaka sablazan, da ne bi posumnjali kako neto od sakupljenoga hoe da prisvoji za sebe. Kae poslau sa pismima, tako da u im se i sam pridruiti, i svojim pismima uestvovati u tom sluenju. To delo, tj. priloge, nazvao je milostinjom (doslovno: blagodau) da bi pokazao da izvravaju neto veliko, i da izvravaju bez aljenja i prinude, jer je takva priroda blagodati.

4. A ako bude vredno da i ja idem, poi e sa mnom.

Ako, kae, ono to saberete bude toliko, da zahteva i moje sluenje, poi u i ja. Time ih takoe podstie na velikodunost. Osim toga, eli da ima svedoke da nita nee uzeti za sebe. Zato i kae poi e sa mnom.

5. A vama u doi kad proem Makedoniju; jer u proi kroz Makedoniju. 6. A kod vas moda u se zadrati ili i prezimiti, da me otpratite kuda poem. 7. Jer neu da vas vidim sada uzgredno, nego se nadam da neko vreme ostanem kod vas, ako dopusti Gospod.

Nije rekao "kad poem u Makedoniju", da ne bi rekli: "Nama pretpostavlja Makedonce", nego je rekao da e proi kroz Makedoniju, tj. da e nakratko i uzgredno posetiti Makedonce, a da e se kod njih zadrati. Time pokazuje da ih kao najiskrenije i najdostojnije uenike pretpostavlja Makedoncima, jer je korintska crkva bila velika. Reima moda u se zadrati zastrauje one koji su sagreili. Zbog neizvesnosti dodaje ako dopusti Gospod, jer nije znao hoe li mu to Duh dozvoliti ili nee. Duh ga je vodio kuda je On hteo. Nalazei se u Efes u, nameravao je da odatle otputuje u Makedoniju, da proe tim krajem i da doe kod njih. Na mnogo mesta dokazuje svoju blagonaklonost prema njima, izmeu ostalog i time to nee samo uzgredno da ih poseti, i time to eli da ga oni otprate.

8. A u Efesu u ostati do Pedesetnice.

I to je znak velike ljubavi, jer im govori gde e biti i koliko e tamo ostati. Zatim dodaje razlog i nastavlja:

9. Jer mi se otvorie velika vrata za rad, i protivnika je mnogo.

Mnogo je onih koji ele da pristupe veri i meni su se otvorila velika vrata da uem k njima, jer su dozreli za sluenje u veri. Uitelj je stenjen kad uenici nisu revnosni. Meutim, kad su uenici spremni, za njega postoji iroko polje. Samim tim, protivnika je mnogo, jer kada avo vidi da ga liavaju njegovih slugu jo vie se uznemiruje i podstie protivnike.

10. A ako doe Timotej, gledajte da bude kod vas bez straha...

Bilo je verovatno da e Timotej, ako doe, razobliavati one to su greili i da e ih prekorevati. Zato ih opominje da bogati mudraci ne ustanu protiv njega, ne zato to Timotej nije imao odvanosti i to bi mogao da padne, nego zato to bi oni sami bili oteeni. On je pak bio sasvim spreman za opasnost. Dobro je rekao kod vas. Ne govorite mi o Jelinima, kad od vas traim ono to je potrebno.

Jer on radi delo Gospodnje kao i ja.

Propoveda i ui, i to kao ja, to predstavlja veliku pohvalu za Timoteja. Poto je takav, neka ga niko ne uniava. On je bio mlad i sam, a bilo mu je povereno da se pobrine za mnoge, i to nadmene. Takoe je verovatno da su ga nipodatavali.

11. Zato niko da ga ne prezre. Ispratite ga s mirom da doe k meni, jer ga ekam s braom.

On im govori jo vie: Niko da ga ne prezre. S mirom, to znai bezbedno, bez rasprava i borbe, sa svakom pokornou. Reju ekam hoe da ih zastrai, da znaju da e Timotej o svemu govoriti Pavlu i da ga niim ne raaloste. Istovremeno im pokazuje da je dostojan potovanja, jer ga smatra toliko neophodnim da ga eka.

12. A to se tie brata Apola, mnogo ga molih da doe k vama sa braom; i svakako ne bee volja da sada doe...

Apolos je bio stariji od Timoteja i veoma krasnoreiv. Da se ne bi pitali zato im nije poslao njega umesto Timoteja, kae: Mnogo ga molih. I nije rekao: "On mi se usprotivio", nego ga oslobaa prekora i kae: Ne bee volja da sada doe, tj. nije bilo ugodno Bogu. Da ne bi rekli da je to samo pravdanje i izgovor, nastavlja:

Ali e doi kad bude prilika.

Istovremeno titi i njega i njih koji ele da ga vide, teei ih nadom u njegov dolazak.

13. Bdite...

Ukazuje im da se ne smeju u svemu oslanjati na uitelje, nego da je potreban i njihov lini trud.

Stojte u veri...

A ne u spoljanjoj mudrosti, jer u njoj ne moete da se utvrdite, nego samo da lebdite. Rekao je to zato, to su oni bili kolebljivi.

Muki se drite, snaite se.

Zato to postoje loi savetnici. Kae to stoga to su klonuli duhom.

14. Sve da vam biva u ljubavi.

Govori protiv onih koji su izazivali pometnju i podrivali Crkvu. Bilo da neko ui, bilo da nekoga ue, bilo da nekoga razobliuju - sve neka bude s ljubavlju, jer posredstvom ljubavi nee biti ni gordosti ni podela.

15. Molim vas pak, brao...

Trebalo bi premestiti uz sledei stih: Da se i vi pokoravate takvima.

Znate za dom Stefaninov daje prvenac iz Ahaje.

Znate i nema potrebe da vam ja govorim. Stefaninov dom naziva prvencem Ahaje ili zato to su prvi poverovali, ili zato to su vodili blagoestiv ivot. Prvenac (prvina) svagda treba da ima prvenstvo nad onim emu slui kao poetak. Ahajom naziva J eladu.

I da sebe posvetie sluenju svetima.

Oni su odluili da prihvate verujue siromahe i da im slue, ne zato to ih je neko prisilio, nego po svojoj slobodnoj volji.

16. Da se i vi pokoravate takvima, i svakome koji pomae i trudi se.

Tj. da uestvujete i vi u novanim trokovima i u telesnom sluenju. Nije rekao samo "uestvujte", nego da se pokoravate, zapovedajui im poslunost. Da ne bi pomislili da istie samo Stefanina, dodaje: Svakome koji pomae i trudi se. U emu? U sluenju svetima, jer su svi takvi dostojni potovanja. U tom sluaju e i oni odvanije podnositi svoj podvig.

17. A radujem se dolasku Stefanina i Fortunata i Ahajika, jer mi oni popunie vae odsustvo.

Oni su obavestili Pavla o podelama i o ostalim grekama, koje su se pojavile u Korintu. Moda su ga upravo preko njih obavestili Hlojini (1. Kor. 1; 11). Poto je bilo prirodno da se Korinani razjare protiv njih, kae: Oni mi popunie vae odsustvo, tj. doli su umesto svih vas, i radi svih vas su i preduzeli taj put.

18. Jer umirie duh moj i va.

Obznanjuje da je njegovo spokojstvo i njihovo spokojstvo. Kako su oni mene uspokojili, onda je moje spokojstvo korisno i za vas, i neka sa vae strane ne bude izreeno nita to bi bilo neprijatno njima samima.

Uvaavajte, dakle, takve.

Tj. potujte ih.

19. Pozdravljaju vas crkve azijske.

Prema svom svagdanjem obiaju, kroz pozdrav sjedinjuje sve lanove Crkve Hristove.

Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priskila sa domaom svojom crkvom.

Kod njih je boravio, poto su se i oni bavili izradom atora (v. Dela ap. 18; 1 -3). Zapazi njihovu vrlinu u tome to su svoj dom pretvorili u crkvu, ureujui u njemu okupljanja verujuih.

20. Pozdravljaju vas sva braa. Pozdravite se meusobno celivom svetim.

Samo je ovde pomenuo sveti celiv, jer je bilo mnogo podela. Kako ih je mnogo nagovarao na jedinstvo, na kraju ih sjedinjuje svetim celivom, tj. iskrenim a ne licemernim.

21. Pozdrav je mojom rukom, Pavlovom.

Svojom rukom je dopisao pozdrav, da bi im pokazao kako veliki znaaj pridaje ovoj poslanici.

22. Ako neko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista, neka je anatema. Maran ata (Gospode, doi, tj. Gospod doe)!

Jednom reju je zastraio sve: i bludnike, i one to su uzrokovali podele, i one koji su jeli od idolskih rtava, i one koji nisu verovali u vaskrsenje, i sve koji su izazivali nesuglasice meu njima i ponaali se nesaglasno s njegovim uenjem i predanjem. Maran ata (Gospod doe). Rekao je to delimino zato da bi utvrdio uenje o ikonomiji a kroz to i o vaskrsenju, a delimino i zbog toga da bi ih postideo: Gospod je zbog nas sve prihvatio na Sebe, a vi Ga gnevite, tako da se neki nazivaju po imenima ljudi, a neki se porono ponaaju. Nije upotrebio grki izraz, nego jevrejski, tj aramejski. Govorio je Korinanima, koji su veliku vanost pridavali spoljanjoj mudrosti i lepoti grkog jezika, ime im pokazuje da njemu to ni najmanje nije potrebno, nego da se hvali prostotom i da govori grubim jezikom.

23. Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista s vama.

Dunost uitelja nije samo da ubeuje, nego i da se moli. On im na taj nain dvostruko pomae: kako poukama, tako i nizvoenjem vinje pomoi posredstvom svojih molitava.

24. LJubav moja sa svima vama. Amin.

Poto je prostorno bio daleko od njih, kao da ih obuhvata rukama ljubavi i kae: LJubav moja sa svima vama tj. ja sam sa svima vama, iako sam na drugom mestu. Time pokazuje da, iako ono to je napisao pokazuje njegovu alost, nije napisano zbog gneva ili jarosti, nego zbog ljubavi i brige. Da ne bi pomislili da nekome eli da laska, dodaje u Isusu Hristu, tj. u mojoj ljubavi nema niega oveijeg ili telesnog, nego je duhovna i u Hristu. I mi emo se moliti da, ljubei jedne druge u Hristu, ne unosimo u sebe nita od svetovne (mirjanske) ljubavi, koja je neprijateljska prema Bogu. Na taj nain udostojiemo se i obitelji Boijih za kojima eznemo, u Hristu Isusu Gospodu naem Koji nas ljubi i Kojem neka je slava u vekove vekova. Amin. sadraj