UZROCI DEFORMACIJA KICMENOG STUBA

- Kicmeni stub je najslabija tacka aparata za kretanje. - Osnovni deformiteti su:

kifoza lordoza skolioza

- Deformacije mogu biti kombinovane kao npr. kifoza i lordoza.

KIFOZA
-

Najcesce polozajna, smanjuje se plucni kapacitet, javlja se kod mladjih osoba. Ledjni misici torakalno atrofiraju i elongiraju, a trbusni atrofiraju i skracuju se. Slicno je sa pasivnim stabilizatorima ( kapsule i ligamenti ).

PREVENCIJA KIFOZE

Prevencija kifoze je sa povoljnim odmarajucim polozajem koji sprecava pasivno pogrbljen polozaj. Postize se skolskom klupom ( sediste stolice i sto sa adekvatno smanjenim rastojanjem ). Potrebno je da svaka klupa bude prilagodjena detetu.

LORDOZA

Slabinska krivina povecana i fiksirana, a pokretljivost smanjena. Smanjena zapremina abdomena. Povecana duzina sedenja ( vremenski ) izaziva lordozu. Povecano pregibanje u kukovima dovodi do skracenja misica, tetiva i kapsula sto izaziva okretanje karlice gornjom ivicom napred. Zbog jake veze kicme i karlice, kicmeni stub se naginje napred povlaceci tezinu tela i teziste tela se pomera unapred.

Skracenje stabilizatora sa prednje strane izaziva potrebu odrazavanja ravnoteze pa povecanje krivine slabinske kicme postaje stalno.

SKOLIOZA

Skolioza je devijacija kicmenog stuba u frontalnoj ravni. Prikljucuje se momenat rotacije u vecem stepenu skolioze.

Kod statickih skolioza postoji nejednakost ekstremiteta sa momentom pomaka karlice odnosno poprecne karlicne ose.

KLINICKA
Prikazan je precnik koji pokazuje savijanje pod dejstvom momenta sile M

U slucajevima velike krivine, tezina gornjeg dela tela pomera se lateralno u odnosu na aksijalnu osu i logicno je da iz toga dolazi do progresije, odnosno povecanja krivine.

Od momenta kada krene skolioza krivina joj se ne zaustavlja dok ne postigne novi ekvilibrijum.

Pod silama kompresije nalazi se unutrasnji deo, dok je spoljasnji pod pritiskom koji izaziva elongaciju muskulature ali i rotaciju. Na unutrasnjoj strani muskulatura je zategnuta po principu tetive luka.

USPRAVNI STAVOVI SA TERETOM

Telo sa teretom predstavlja jedinstven sistem tereta i tela. Ravnoteza ce biti odrazna ako se zajednicko teziste odrzava vertikalno iznad bilo koje tacke povrsine oslonca.

Izmena polozaja tezista zajednickog sistema se menja, a povrsina oslonca ostaje ista i zato je potrebno sprovesti kompenzatorne pokrete koji su na suprotnoj strani od strane prikljucenja tereta.

Teret se moze drzati spreda, pozadi, sa strane, na ramenu i na glavi.

DRZANJEM TERETA SPREDA POSTIZE SE:

Jacanje PV muskulature. Jacanje zadnje strane ramenog pojasa. Smanjenje grudne krivine. Poboljsanje uslova za udah.

DRZANJE TERETA POZADI IZAZIVA:

Jacanje trbusne muskulature. Smanjenje slabinske krivine. Poboljsanje uslova za izdah.

DRZANJE TERETA SA STRANE IZAZIVA:

Jacanje misica bocnih pregibaca kicmenog stuba. Bocna devijacija kicmenog stuba na suprotnu stranu od strane nosenja tereta.

DRZANJE TERETA NA RAMENU:

Smanjenje obrtog momenta sile tereta. Smanjenje misicnog naprezanja. Poboljsanje uslova rada muskulature pomocnih udisaca.

Drzanje tereta na glavi

Izbegavanjem formiranja obrtnog momenta sile tereta dolazi do smanjenja misicnog naprezanja uz smanjenje krivina misicnog stuba. To dovodi do poboljsanja uslova rada misica pomocnih udisaca.

STAV NA PARALELNO POSTAVLJENIM STOPALIMA

Paralelni polozaj stopala tezina se prenosi na spoljasnji uzduzni svod stopala. Paralelna pozicija povecava povrsine oslonca u sagitalnoj ravni. Primena je kod skoka gde je odraz sa obe noge. Pri hodanju cuva se duzina poluge duzina stopala.

RASKORACNI STAV SA PARALELNO POSTAVLJENIM STOPALIMA

Adductori kuka zategnuti, karlica fiksirana. Pri ovom stavu vezbe se prenose na gornji deo tela.

STAV NA PRSTIMA

Teziste tela je podignuto navise. Povrsina oslonca je smanjena. Ugao sigurnosti se smanjuje. Uslovi ekvilibrijuma otezani.

Stav na prstima povecava slabinsku a smanjuje grudnu krivinu. Prikazani su normalni stav i stav na prstima sa tezistem tela.

CUCANJ NA PRSTIMA

Sigurnost ekvilibrijuma je povecana spustanjem tezista tela, ali je pogorsana smanjenjem povrsine kontakta.

CUCANJ SA CELIM STOPALOM

Ravnoteza je veca nego u prethodnom polozaju zbog povecanja kontakta sa tlom.

NAGINJANJE GORNJEG DELA TELA NAPRED TT teziste tela G gravitacija T tangencijalna komponenta R radijalna komponenta ugao nagiba

Kompenzatorno dejstvo sile teze pri naginjanju gornjeg dela tela napred.

G tezina gornjeg dela tela TT teziste gornjeg dela tela T tangencijalna komponenta R radijalna komponenta

Tx horizontalna projekcija T Rx horizontalna projekcija R Ry vertikalna projekcija R ugao nagiba

Rekompenzacija sile teze naginjanjem gornjeg dela tela napred. G sila teze T tangencijalna komponenta R radijalna komponenta

Tx horizontalna projekcija T Rx horizontalna komponenta R

*
Odrzavanje tezista tela na istoj vertikali pri naginjanju gornjeg dela tela napred od polaznog polozaja do dubokog pretklona.

*
Naginjanje gornjeg dela tela unazad.

TT teziste gornjeg dela tela G tezina gornjeg dela tela R radijalna komponenta teze T tangencijalna komponenta teze ugao nagiba

Kompenzatorno dejstvo sile teze naginjanjem gornjeg dela tela unazad gde je Tx horizontalna projekcija tangencijalne komponente.

Rx horizontalna projekcija radijalne komponente Ry vertikalna projekcija radijalne komponente ugao nagiba

Donji deo tela je pomeren unapred koliko je gornji deo tela pomeren unazad i time se postize labilna ravnoteza dok se teziste krece vertikalno nanize.

NAGINJANJE GORNJEG DELA TELA U STRANU Kretanje je izmedju grudne i slabinske kicme, a ne u kukovima.

TT teziste tela G tezina gornjeg dela tela R radijalna komponenta T tangencijalna komponenta ugao nagiba

Da se kranijalni deo izvede iz ravnoteze, kontrakuju se bocni pregibaci slabinske kicme. Pri formiranju obrtnog momenta sile teze, sila teze je jednaka tezini kranijalnog dela gornjeg dela tela.

Laterofleksija u torakolumbalnom delu ide do 45.