ECDL MODUL 2

KORIENJE RAUNARA

Sadraj je napravljen na osnovu dokumenta:

EUROPEAN COMPUTER DRIVING LICENCE
SYLLABUS VERSION 4.0
(Module 2 Using the Computer and Managing Files)
MODUL 2 KORIENJE RAUNARA I RAD SA FAJLOVIMA
Autori:
Prof. dr Milan Milosavljevi
Prof. dr Mladen Veinovi
Mirko Vermezovi
Recenzenti:
Prof. dr Milovan Stanii
Doc. dr Ljubia Stanojevi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2005.
Tira:
1000 primeraka
tampa:
CICERO-print
Beograd
ISBN:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, 19.09.2005.g.
PREDMET: Saglasnost za korienje zatienog trgovakog znaka ECDL kod
izdavanja nastavnih sredstava
JISA - Jedinstveni Informatiki Savez Srbije i Crne Gore, kao neprikosnoveni
nosilac prava licence ECDL za podruje itave teritorije dravne zajednice Srbija i Cma
Gora, u vezi zahteva ovlaenog Test centra i autora predloenog nastavnog sredstva, a
u skladu sa lanovima 3. 10. 11. 12 i 13. Ugovora kojim je regulisano dodeljivanje
neekskluzivne licence ovlaenom TEST CENTRU od strane JISA, kojom se
omoguava korienje trgovakog i zatitnog znaka ECDL, nakon sprovedene provere
priloenog materijala, donosi sledeu odluku:
Daie se saglasnost autoritma
Milan Milosavljevi, Mladen Veinovi i Mirko Vermezovi za knjigu:
"Modul 2 Korienje raunara"
MOGU koristiti zatitni i registrovani znak ECDL u predloenom
obliku i na predloeni nain.
Autori imaju pravo i obavezu da koriste zatitni znak ECDL u formi
ECDL/JISA, uz obavezu pridravanja svih razumnih uputstava, dobijenih od strane
JISA, po pitanju boja i veliine prezentacije zatitnog znaka, stila i rasporeda na svim
odobrenim nastavnim sredstvima.
Zatitni znakovi moraju se koristiti na takav nain da ne izgube svoju
osobenost i ne nanose tetu dobrom imenu i ugledu ECDL i JISA.
TEST CENTAR i autori imaju obavezu da ne preduzimaju nijednu radnju
koja bi mogla ugroziti ili ponititi postupak i nain upotrebe zatitnih ili registrovanih
znakova, niti bilo koju radnju koja moe pomoi ili
dati povoda za uklanjanjc zatitnog i registrovanog znaka ili koja bi mogla ugroziti ili
naneti tetu ECDL Konceptu i sprovoenju ECDL Programa.
Generalni sekretar JISA
ore Duki, dipl. Ecc.

Modul 2 Korienje r ra a u un na ar ra a i i r ra ad d s sa a f fa aj jl lo ov vi im ma a
Materijal koji je izloen u ovoj knjizi predstavlja osnovu za polaganje
teorijskog testa iz gradiva koje obuhvata Modul 2 K Ko or ri i e en nj je e r ra a u un na ar ra a i i r ra ad d
s sa a f fa aj jl lo ov vi im ma a. Modul se sastoji od pet poglavlja, a test e sadrati pitanja iz
svakog od njih.
Ciljevi modula 2
Modul 2 - K Ko or ri i e en nj je e r ra a u un na ar ra a i i r ra ad d s sa a f fa aj jl lo ov vi im ma a, namenjen je da
kandidata upozna sa osnovnim funkcijama personalnog raunara i njegovog
operativnog sisitema. Kandidat treba da je sposoban da podesi raunar za
rad, da se snalazi u Windows okruenju, da organizuje i koristi fajlove i
foldere i da zna kako da kopira, premeta, brie, pakuje i raspakuje fajlove i
foldere. Kandidat takoe treba da je upoznat sa pojmom kompijuterskih
virusa i da je sposoban da efikasno koristi anti-virusne programe. Treba da
pokae sposobnost da koristi jednostavne editore teksta i tampanje koje je
mogue u okviru operativnog sisitema.
Pre nego to ponemo
U oblasti raunara i raunarskih sistema najee korieni jezik je
engleski. Mnogi originalni engleski termini nemaju adekvatan prevod na
srpski jezik, ili se ne mogu dovoljno precizno prevesti. Velika je dilema
autora da li da se koriste originalni termini ili njihovi neadekvatni prevodi. U
cilju olakavanja rada na raunaru autor je odluio da u ovoj knjizi
upotrebljavaju originalne engleske termine kako bi se korisnici to manje
zbunjivali. Molimo sve one koji se ne slau sa ovakvim pristupom da nam ne
zamere, jer smo miljenja da e onima koji treba da naue rad sa raunarima
ovakav pristup biti korisniji.
Jo jedna dilema autora bila je za koju od mnogih verzija Microsoft
Windows operativnih sistema da se odlii. Iako su skoro sve verzije
operativnih sistema koje su danas u upotrebi veoma sline, odreene razlike
u izgledu, podeavanjima i korienju ipak postoje. Autor je na kraju odluio
da se osloni na Windows XP Profesional operativni sistem, pre svega zbog
toga to je re o, za sada, najnovijem i najzastupljenijem operativnom
sistemu koji se nalazi na veini savremenih PC raunara.
SADRAJ:

NASTAVNI PLAN.......................................................................................... 1
1. RAUNARSKO OKRUENJE..................................................................... 5
1.1. Prvi koraci na raunaru ................................................................. 5
1.1.1. Ukljuivanje raunara............................................................... 5
1.1.2. Iskljuivanje raunara na ispravan nain.................................. 5
1.1.3. Resetovanje raunara na ispravan nain ................................... 6
1.1.4. Izlazak iz programa koji ne reaguje.......................................... 7
1.2. Osnovne informacije i operacije .................................................... 8
1.2.1. Pronalaenje osnovnih informacija o raunaru i operativnom
sistemu ...................................................................................... 8
1.2.2. Promena desktop konfiguracije: datum i vreme, jaina
zvuka i izgled desktopa............................................................. 9
1.2.3. Postavljanje i promena jezika i pisma na tastaturi .................. 15
1.2.4. Formatiranje prenosnih disk medija ....................................... 18
1.2.5. Instaliranje i deinstaliranje programa ..................................... 21
1.2.6. Korienje Print Screen tastera i prosleivanje dobijenog
sadraja u dokument ............................................................... 24
1.2.7. Korienje dostupnih Help funkcija ....................................... 24
1.3. Obrada teksta................................................................................ 27
1.3.1. Pokretanje programa za obradu teksta, otvaranje i kreiranje
novog dokumenta.................................................................... 27
1.3.2. Snimanje dokumenta na ureaj za uvanje podataka ............. 30
1.3.3. Zatvaranje programa za obradu teksta.................................... 31
2. DESKTOP............................................................................................... 33
2.1. Elementi Desktopa ........................................................................ 33
2.1.1. Prepoznavanje osnovnih elemenata na desktopu.................... 33
2.1.2. Selektovanje i pomeranje desktop ikona ................................ 36
2.1.3. Kreiranje shortcut ikona na desktopu ..................................... 37
2.2. Rad sa prozorima.......................................................................... 39
2.2.1. Delovi prozora: title bar, menu bar, toolbar, status bar i
scroll bar ................................................................................. 39
2.2.2. Minimiziranje, maksimiziranje, promena veliine,
pomeranje i zatvaranje prozora............................................... 41
2.2.3. Prelazak izmeu otvorenih prozora ........................................ 43
3. RAD SA FOLDERIMA I FAJLOVIMA........................................................ 45
3.1. Pojam foldera i fajlova ................................................................. 45
3.1.1. Hierarhijska struktura organizacije podataka na raunaru:
drajvovi, folderi, subfolderi i fajlovi....................................... 45
3.1.2. Ureaji za skladitenje podataka: hard disk, disk drajv,
USB stick, CD i DVD-ROM, mreni disk.............................. 47
3.2. Folderi ............................................................................................ 48
3.2.1. Navigacija do fajla i foldera na drajvu.................................... 48
3.2.2. Kreiranje foldera i subfoldera................................................. 48
3.2.3. Prozor za prikaz imena, veliine i lokacije foldera na drajvu. 49
3.3. Rad sa fajlovima............................................................................ 50
3.3.1. Najee korieni tipovi fajlova i njihove ekstenzije............ 50
3.3.2. Prebrojavanje fajlova .............................................................. 52
3.3.3. Promena statusa fajlova: read-only, read-write ...................... 54
3.3.4. Sortiranje fajlova i foldera ...................................................... 54
3.3.5. Vanost zadravanja pravilne ekstenzije fajla prilikom
promene imena........................................................................ 55
3.3.6. Promena imena fajlova i foldera............................................. 55
3.4. Kopiranje i premetanje fajlova .................................................. 56
3.4.1. Selektovanje pojedinanih, grupa susednih ili nesusednih
fajlova i/ili foldera ................................................................. 56
3.4.2. Kopiranje fajlova i foldera...................................................... 58
3.4.3. Premetanje fajlova i foldera .................................................. 59
3.4.4. Pravljenje backup-a na prenosivim ureajima i medijima
za skladitenje podataka.......................................................... 59
3.5. Brisanje i vraanje fajlova i foldera ............................................ 60
3.5.1. Brisanje fajlova i foldera......................................................... 60
3.5.2. Vraanje obrisanih fajlova i foldera iz Recycle Bin-a............. 61
3.5.3. Pranjenje Recycle Bin-a........................................................ 62
3.6. Pretraivanje foldera .................................................................... 64
3.6.1. Pronalaenje fajlova i foldera ................................................. 64
3.6.2. Pretraivanje fajlova prema njihovom sadraju, datumu
poslednje izmene, datumu kreiranja ili veliini fajla.............. 66
3.6.3. Lista nedavno korienih dokumenata.................................... 67
3.7. Komprimovanje fajlova................................................................ 69
3.7.1. Pojam komprimovanja............................................................ 69
3.7.2. Komprimovanje ...................................................................... 69
3.7.3. Dekomprimovanje .................................................................. 69
4. VIRUSI ................................................................................................... 71
4.1. Pojam.............................................................................................. 71
4.1.1. Virusi, crvi i trojanski konji .................................................... 71
4.1.2. Naini prenosa virusa.............................................................. 72
4.1.3. Programi za uklanjanje virusa................................................. 73
4.2. Postupanje sa virusima................................................................. 73
4.2.1. Upotreba antivirus programa .................................................. 73
4.2.2. Apdejt antivirus programa ...................................................... 74
5. KORIENJE TAMPAA....................................................................... 77
5.1. Instaliranje tampaa ................................................................... 77
5.1.1. Izbor Default tampaa iz liste instaliranih tampaa............. 77
5.1.2. Instaliranje novog tampaa.................................................... 78
5.2. tampanje ...................................................................................... 80
5.2.1. tampanje dokumenata iz programa za obradu teksta............ 80
5.2.2. Uvid u progres tampanja korienjem Print Manager-a........ 82
6. ISPITNA PITANJA................................................................................... 85
6.1. Raunarsko okruenje:................................................................. 85
6.2. Desktop: ......................................................................................... 88
6.3. Rad sa folderima i fajlovima:....................................................... 92
6.4. Virusi:........................................................................................... 106
6.5. Korienje tampaa:.................................................................. 108

- 1 -
Nastavni plan
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi
1. Raunarsko okruenje
1.1 Prvi koraci na raunaru Upoznavanje sa osnovnim radnjama
prilikom korienja raunara,
ukljuivanje i iskljuivanje
raunara, resetovanje i gaenje
programa koji ne reaguje.
1.2 Osnovne informacije i operacije Pronalaenje osnovnih informacija o
raunaru kao to su hardverske
karakteristike i podaci o tipu i
verziji operativnog sistema.
Upoznavanje sa osnovnim podea-
vanjima raunara: podeavanje
sistemskog vremena i datuma,
podeavanje nivoa zvuka audio
sistema i podeavanje izgleda
radnog okruenja.
Podeavanje regionalnih karakteri-
stika i jezika i pisma.
Objanjenje postupka formatiranja
prenosnih medija za skladitenje
podataka.
Uvebavanje postupka instaliranja i
deinstaliranja programa.
Objanjenje upotrebe Print Sceen
tastera pri kopiranju slike koja je
prikazana na ekranu u radni
dokument.
Korienje Windows Help funkcije.
- 2 -
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi
1.3 Obrada teksta Osnovne operacije u okviru
programa za obradu teksta WordPad
(kreiranje, otvaranje, zatvaranje i
snimanje dokumenata).
2. Desktop
2.1 Elementi Desktopa Upoznavanje sa elementima
desktopa i organizacija ikona na
desktopu.
2.2 Rad sa prozorima Upoznavanje sa osnovnim
elementima prozora u Windows
operativnom sistemu, osnovne
operacije pri radu sa prozorima
(minimiziranje, maksimiziranje,
promena veliine, pomeranje,
zatvaranje i promena aktivnog
porzora)
3. Rad sa folderima i fajlovima
3.1 Pojam foldera i fajlova Upoznavanje sa hierarhijskim
ureenjem podataka na raunaru i
pojmovima fajl i folder. Prikaz
najeih ureaja za skladitenje
podataka na raunaru.

3.2 Folderi Predstavljanje osnovnih radnji pri
navigaciji do eljenog fajla ili
foldera. Kreiranje novih foldera i
subfoldera na raunaru. Pronala-
enje informacija o lokaciji i
veliini foldera.
3.3 Rad sa fajlovima Upoznavanje sa osnovnim vrstama
fajlova i njihovim ekstenzijama.
Naini za prebrojavanje i sortiranje
fajlova. Promena osnovnih parame-
tara fajla (ime, atributi).
- 3 -
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi
3.4 Kopiranje i premetanje fajlova Upoznavanje sa osnovnim operacija
sa fajlovima i folderim (selekto-
vanje, kopiranje, premetanje, beka-
povanje)
3.5 Brisanje i vraanje fajlova i
foldera
Predstavljanje mogunosti brisanja i
restauriranja obrisanih fajlova i
foldera. Rad sa Recycle Bin-om.
3.6 Pretraivanje foldera Pronalaenje eljenih fajlova i
foldera prema odreenim kriteriju-
mima (ime, deo imena, tip, datum,
veliina). Upotreba liste nedavno
korienih fajlova.
3.7 Komprimovanje fajlova Predstavljanje mogunosti kompri-
movanja i dekomprimovanja
sadraja fajlova i foldera.
4. Virusi
4.1 Pojam Upoznavanje sa pojmovima virus,
crv i trojanski konj u raunarskim
sistemima. Razumevanje razliitih
naina za prenos virusa i programi
za njihovo pronalaenje i ukla-
njanje.
4.2 Postupanje sa virusima Upotreba antivirus programa.
Vanost i naini apdejt antivirus
porgrama.
5. Korienje tampaa
5.1 Instaliranje tampaa Postupak instaliranja novog ta-
mpaa i izbor default tampaa iz
liste instaliranih.
- 4 -
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi
5.2 tampanje Postupak tampanja iz programa za
obradu teksta. Upoznavanje sa
korienjem programa Print
Manager u porcesu tampanja.
- 5 -
1. Raunarsko okruenje
1.1. Prvi koraci na raunaru
1.1.1. Ukljuivanje raunara
Da biste koristio raunar, naravno, prva stvar koju korisnik treba da
zna da uradi je da ga ukljui. Kod veine raunara dugme za ukljuivanje se
nalazi sa prednje strane kuita, zajedno sa dugmetom za reset. Pored
raunara, ponekad je potrebno ukljuiti i monitor. Ako je korisnik ukljuio
oba ova ureaja, ubrzo bi trebalo da se na monitoru prikae poetna slika
koja mu prua osnovne informacije o hardveru raunara za kojim se nalazi.
U sluaju da je nema, potrebno je jo jednom proveriti da li je ukljuen
monitor. Ako jeste, treba proveriti da li su ispravno povezani kablovi sa
zadnje strane raunara.
Postoji jo jedna sitnica koja bi mogla da sprei ukljuivanje raunara,
a to je da je u flopi drajvu ostala disketa. Ukoliko je u BIOS-u raunara
podeeno da flopi drajv bude prvi ureaj sa koga se uitava operativni sistem
(First Boot Device), a u sluaju da se u njemu nalazi disketa na kojoj nema
operativnog sistema, raunar e ubrzo posle ukljuenja zastati i izbaciti
poruku: Remove disks or other media; Press any key to restart. U tom
sluaju potrebno je izvaditi disketu i pritisnuti bilo koji taster ili resetovati
raunar, nakon ega e se raunar ispravno ukljuiti.

1.1.2. Iskljuivanje raunara na ispravan nain
Dugme koje se koristi za ukljuivanje raunara, iako bi to moda bilo
logino, se ne koristiti i za njegovo iskljuivanje.
Pre iskljuivanja raunara treba uraditi nekoliko pripremnih radnji:
Snimiti promene koje su vrene na otvorenim dokumentima.
Zatvoriti sva dokumenta i sve aktivne prozore.
Tek nakon ovih radnji moe se krenuti u proces iskljuivanja raunara.
Proces zapoinje tako to u Start meniju izaberite opciju Turn Off
- 6 -
Computer... (Slika 1.). Otvorie se novi prozor u kome treba izabrati opciju
Turn Off.


Slika 1. Proces iskljuivanja raunara
Nakon ovih koraka, raunar bi trebalo automatski da se iskljui.
Meutim, ako se ovo ne dogodi i kompijuter izbaci poruku: It is now safe to
turn off your computer, treba pritisnuti i nekoliko sekundi zadrati dugme
za ukljuivanje raunara, nakon ega e se raunar iskljuiti.

1.1.3. Resetovanje raunara na ispravan nain
Nakon startovanja opcije Turn Off Computer iz Start menija na
ekranu se otvara prozor koji nudi tri opcije, kao to je prikazano u desnom
delu slike 1.:
Stand By, ijim izborom raunar prelazi u tedljivi mod rada u
kome minimalno troi elektinu energiju. Izlazak iz Stand By
reima se vri pritiskom na taster za ukljuenje, nakon ega se
raunar vraa u stanje u kojem je bio pre odlaska u ovaj reim.
Turn Off, ijim se izborom raunar iskljuuje na pravilan nain.
- 7 -
Restart, ijim se izborom raunar iskljuuje i nakon nekoliko
trenutaka kasnije ponovo ukljuuje. Ovom opcijom se raunar
postavlja u inicijalno stanje, kao da je tek ukljuen. Reset se esto
koristi u sluaju da raunar pone nepouzdano da radi ili po
zavretku instaliranja novih programa.
Ako korisnik grekom otvori pomenuti prozor, ili ne eli da iskoristi ni
jednu od opcija koje su u njemu ponuene, moe kliknuti na dugme Cancel i
time zatvoriti prozor bez korienja neke od opcija.

1.1.4. Izlazak iz programa koji ne reaguje
Ve je ranije naglaeno da je pre iskljuivanja raunara, potrebno
snimiti i zatvoriti sve otvorene dokumente i ugasiti sve startovane programe.
Meutim, ponekad se moe desiti da neki program prestane da reaguje na
komande, pa samim tim i na komandu za njegovo iskljuenje.
Da bi se program koji ne reaguje iskljuio, potrebno je istovremenim
pritiskom na tastere Ctrl+Alt+Delete startovati program Windows Task
Manager (upravlja zadacima). U prozoru koji se otvorio treba izabrati
karticu Applications u kojoj e se pojaviti svi programi koji su trenutno
aktivni. Iz liste aktivnih programa treba selektovati program koji ne reaguje
(obino je njegov status Not Responding) i kliknuti na dugme End Task.
Nakon nekoliko trenutaka e se otvoriti novi prozor koji korisnika
upozorava da program koji eli da ugasi ne reaguje i da e svi podaci sa
kojima je raeno u programu, a nisu bili prethodno sauvani, biti trajno
izgubljeni. U dnu prozora se nalaze dve opcije End Now i Cancel.
- 8 -

Slika 2. Lista aktivnih programa u prozoru Task Manager-a
Izborom opcije End Now program koji nije reagovao se zaustavlja i
nestaje sa liste aktivnih programa kartice Applications. Izborom opcije
Cancel, prozor Windows Task Manager se zatvara bez promena statusa
programa koji su se nalazili u listi Task Manager-a.

1.2. Osnovne informacije i operacije
1.2.1. Pronalaenje osnovnih informacija o raunaru i
operativnom sistemu
Kada je raunar ukljuen i nije startovan ni jedan program, niti je
otvoren neki dokument, na monitoru se nalazi ekran koji se naziva Desktop
ili radna povrina. Na desktopu se uobiajeno nalazi nekoliko sliica, tzv.
ikona, meu kojima je i ikona My Computer. Desnim klikom mia na ovu
ikonu i izaborom opcije Properties otvara se prozor System Properties u
kome se nalazi nekoliko kartica.
Kartica General korisniku nudi uvid u glavne informacije o raunaru
kao to su: naziv i verzija operativnog sistema koji se nalazi na raunaru, ime
- 9 -
osobe ili firme na koju je operativni sistem registrovan i informacije o tip
procesora i koliini radne memorije (RAM-a) koja je instalirana na raunaru.

Slika 3. Prikaz osnovnih informacija o rauaru
Opisani nain pristupa do sistemskih informacija raunara je preica.
Inae, do ovih informacija se moe doi i izborom opcije Settings/Control
Panel iz Start menija. Tada se prvo otvara prozor Control Panel u kome
treba dvostrukim klikom startovati ikonu System, posle ega se otvara prozor
System Properties opisan u prethodnom postupku.

1.2.2. Promena desktop konfiguracije: datum i vreme,
jaina zvuka i izgled desktopa
U ve pomenutom prozoru Control Panel, do koga se dolazi izborom
Settings/Control Panel iz Start menija, pored ikone System nalaze se i
mnoge druge. Na primer:
Date and Time
Sounds and Audio Devices
Display
- 10 -
Izborom ikone Date and Time otvara se prozor Date and Time
Properties, koji u sebi sadri kartice za podeavanje razliitih parametara
vezanih za datum i vreme. Preica za dolazak do ovog prozora je dvostruki
klik na asovnik koji se nalazi u desnom kraju taskbara.


Slika 4. Podeavanje datuma i vremena u prozoru Date and Time Properties

Kartica Date&Time omoguava korisniku da podesi taan datum i
vreme. Podeavanje datuma i vremena u ovom prozoru je jednostavno i
intuitivno jasno.
Kartica Time Zone omoguava podeavanje vremenske zone u kojoj se
korisnik i njegov raunar nalaze. Ovo podeavanje je bitno ako, na primer,
korisnik dobija e-mail poruke od nekoga ko se nalazi u drugoj vremenskoj
zoni. Tada e datum i vreme slanja poruke biti korigovani za razliku u
vremenskim zonama, tako da e korisnik na raunaru imati informaciju o
tome kada je e-mail poslat po vremenu u vremenskoj zoni koja je podeena
na njegovom raunaru.
Kartica Internet Time omoguava automatsko podeavanje tanog
datuma i vremena prema asovniku koji se nalazi na izabranom Internet
serveru za vreme.
Izborom ikone Sounds and Audio Devices u Control Panel-u, otvara
se prozor Sounds and Audio Devices Properties. U okviru ovog prozora se
- 11 -
nalaze kartice za podeavanje osnovnih parametara vezanih za zvuk na
raunaru.

Slika 5. Podeavanje zvuka u prozoru Sounds and Audio Devices Properties

Kartica Volume korisniku nudi opcije za podeavanje jaine zvuka koji
se reprodukuje na zvunicima ili slualicama koje su prikljuene na raunar.
U centralnom delu ove kartice se nalazi kliza ijim se pomeranjem
podeava jaina zvuka. Selektovanjem opcije Mute, koja se nalazi ispod
klizaa, bez obzira na podeenu jainu zvuka, zvuk e biti potpuno utian.
Selektovanjem opcije Place volume icon in the task bar, u desnom kraju
taskbara e se pojaviti ikona sa izgledom malog zvunika , koja e
predstavljati preicu do prozora za podeavanje jaine zvuka. Pored
jednostavnog podeavanja jaine zvuka, pritiskom na taster Advanced...
otvara se prozor Master Volume u kome se mogu podesiti i neke napredne
opcije kao to su: ukupna jaina zvuka (Master volume), jaina zvuka audio
sekvenci (Wave), jaina analognog zvuka koji dolazi sa CD-ROM ureaja
kada je u njemu audio disk (CD Audio), ili pojaanje signala koji dolazi na
audio ulaz u raunar (Line In). Do ovog prozora se lake moe doi i
dvostrukim klikom na gore pomenutu ikonu sa zvunikom koja se nalazi na
desnom kraju taskbara. Jednim klikom na istu ikonu, pojavljuje se
- 12 -
pojednostavljeni prozor u kome se mogu podesiti samo jaina zvuka ili
izabrati opcija Mute.

Slika 6. Pojednostavljeni prozor za podeavanje jaine zvuka

Kartica Sounds omoguava korisniku da izabere zvuke koji e se uti
prilikom odreenih akcija ili dogaaja u Windows okruenju ili programima
(Program Events).
Izborom ikone Display u Control Panel-u otvara se prozor Display
Properties na kome postoji vie kartica za podeavanje izgleda desktopa i
Windows okruenja. Do ovog prozora se lake moe doi desnim klikom na
prazan prostor na desktopu i izborom opcije Properties.


Slika 7. Preica do prozora Display Properties
Na kartici Desktop se nalazi polje Background u kome se mogu
izabrati razliite pozadine za desktop. Ako ni jedna od ponuenih pozadina
nije odgovarajua, korisnik preko tastera Browse... moe izabrati neku drugu
sliku koja se nalazi na hard disku raunara.



- 13 -


Slika 8. Izgled kartice Desktop u prozoru Display Properties

Kartica Screen Saver omoguava korisniku da izabere pokretnu sliku
koja e se pojaviti na ekranu kada korisnik odreeno vreme ne koristi
raunar. Ova mogunost je korisna jer uva ekran monitora od oteivanja
do koga moe doi ako se na ekranu due vremena prikazuje statina slika.
Izbor screen saver-a se vri preko padajueg menija u polju Screen saver.
Pritiskom na taster Preview izabrani screen saver e se startovati i bie
aktivan do prvog pomeranja mia ili pritiska na neki taster. U istom polju se
nalazi i hit counter Wait u kome se moe podesiti vreme u minutima koje je
potrebno da proe, od poslednje akcije korisnika na raunaru, da bi se screen
saver aktivirao.
- 14 -

Slika 9. Izgled kartice Screen Saver u prozoru Display Properties
Kartica Settings korisniku nudi mogunost da podesi rezoluciju i da
izabere broj boja slike koja se prikazuje na monitoru. Pored toga, pritiskom
na taster Advance... mogu se izvriti i neka naprednija podeavanja o kojima
ovde nee biti rei.

Slika 10. Izgled kartice Settings u prozoru Display Properties
- 15 -
Podeavanje rezolucije se vri pomeranjem klizaa u polju Screen
resolution ovog prozora. Vea rezolucija znai da na ekranu moe da se
prikae slika sa vie detalja, ali i da e ti detalji biti sitniji. S obzirom na ovo,
optimalna rezolucija koju treba podesiti zavisi od veliine i tipa monitora,
kao i od potrebe korisnika.
Broj boja se podeava u padajuem meniju koji se nalazi u polju Color
quality. Postoji nekoliko predefinisanih vrednosti koje se mogu izabrati.
Ponuene vrednosti su obino date u formi broja bita koji se koriste za
prikaz boje jednog piksela. Standarno se mogu izabrati vrednosti od 8, 16, 24
ili 32 bita.

1.2.3. Postavljanje i promena jezika i pisma na tastaturi
Korisnicima raunara se esto namee potreba da koriste razliite
jezike i pisma prilikom pisanja tekstualnih dokumenta. Windows prua
mogunost da korisnik na lak i jednostavan nain promeni pismo kojim kuca
tekui dokument. Ova mogunosta je naroito korisna ako korisnik pie
jezikom koji nema standardna slova kao to su izmeu ostalih Srpski,
Nemaki, panski, Ruski ili Grki jezik.

Slika 11. Kartica Languages u prozoru Regional and Language Options
- 16 -
Meutim da bi se pisamo nekog od ovih jezika moglo koristiti,
potrebno ga je prvo instalirati. U okviru ranije pomenutog Control Panel
prozora, izmeu ostalih nalazi se ikona Regional and Language Settings.
Dvostrukim klikom na tu ikonu otvara se prozor Regional and Language
Options koji nudi nekoliko kartica.
Za podeavanje jezika i pisma od znaaja je kartica Languages na
kojoj, u okviru polja Text services and input languages, treba izabrati opciju
Details.... Izborom ove opcije otvara se novi prozor Text services and input
languages koji vam prua mogunost da instalirate nova pisma.

Slika 12. Instaliranje novog jezika i pisma
U okviru polja Installed services nalazi se lista jezika ija su pisma
instalirana. Ako ovoj listi elite da dodate novi jezik, pritiskom na taster
Add... otvara se prozor iz ije se padajue liste moe izabrati eljeni jezik.
Izbor treba potvrditi klikom na taster OK ime se vraa u prethodni prozor i
listi instaliranih dodaje novoizabrani jezik. Slino ovome, jezci koji nisu u
upotrebi mogu se deinstalirati selektovanjem eljenog jezika i pritiskom na
taster Remove. Da bi se unete promene zapamtile iz prozora Text services
and input languages treba izai pritiskom na taster OK. Pritiskom na taster
Cancel, takoe se izlazi iz ovog prozora, ali ni jedna promena nee biti
- 17 -
zapamena. Inae poslednje pravilo vai za skoro sva podeavanja i radnje
koje se vre u Windows okruenju.
U prozoru Text services and input languages se nudi jo nekoliko
interesantnih opcija. Pre svega u polju Default input languages mogue je
podesiti podrazumevani (eng. default) jezik, odnosno jezik koji e biti
aktivan prilikom ukljuenja ili resetovanja raunara. Izbor se vri u
padajuem meniju u kome se kao opcije nalaze svi instalirani jezici. Pored
toga, klikom na taster Language Bar..., koji se nalazi u okviru polja
Preferences, otvara se novi prozor Language Bar Settings. U njemu se
nalaze opcije kojima se moe podesiti da meni za promenu jezika, takozvani
Language Bar, bude dostupan na desktopu ili taskbaru. Da bi se ova
mogunost ostvarila u ovom prozoru treba selektovati opciju Show the
Language bar on the desktop i kliknuti na taster OK. Ovime e se Language
bar inicijalno postaviti na desktop, ali se kasnije moe prevui miem i
postaviti u desni kraj taskbara.

Slika 13. Podeavanje pojavljivanja Language Bar-a
Ako na taskbaru ne postoji language bar jednostavniji nain da se tu
postavi jeste ako se klikne desnim klikom na taskbar i iz pop-up menija u
okviru Toolbar-a selektuje opcija Language bar.

Slika 14. Preica za postavljanje Language Bar-a na desktop
- 18 -
Nakon instalacije novih pisama i postavljanja language bar-a na
desktop ili taskbar, izbor pisma kojim korisnik eli da kuca postaje veoma
lak. Dovoljno je kliknuti na language bar i iz pop-up menija koji se otvori,
izabrati pismo nekog od jezika koji postoje na raunaru. Promena jezika
moe se izvriti na laki nain pritiskom na tastere Alt+Shift. Ovom
kombinacijom tastera menja se trenutno izabrani jezik tako to se prelazi na
sledei koji se nalazi na listi instaliranih.
1.2.4. Formatiranje prenosnih disk medija
Formatiranje predstavlja proces pripreme medija ili hard disk ureaja
za upotrebu. U ovom poglavlju e biti rei samo o formatiranju prenosivih
medija, mada se formatiranje hard diska vri na slian nain.
Formatiranje se vri kada je medij, odnosno flopi ili zip disk, nov ili
kada se na njemu posle due upotrebe pojave problemi koji se mogu
otkloniti formatiranjem. Ovde treba naglasitit da se sa medija prilikom
formatiranja trajno gube svi postojei podaci i da o tome treba posebno
voditi rauna.
Jedan od naina da se izvri formatiranje medija jeste upotrebom
programa My Computer koji se pokree dvostrukim klikom na istoimenu
ikonu koja se nalazi na desktopu.

Slika 15. Prozor programa My Computer
- 19 -
U okviru prozora programa My Computer nalaze se ikone svih ureaja
za skladitenje podataka koji postoje na raunaru. Da bi se formatirala
disketa potrebno je kliknuti desnim klikom na ikonu koja predstavlja flopi
drajv i iz menija koji se otvorio izabrati opciju Format.... Izborom ove opcije
otvara se novi prozor pod nazivom Format 3 Flopy (A:) u kome korisnik
moe da podesi nekoliko opcija bitih za formatiranje i iz koga na kraju
pokree proces formatiranja.

Slika 16. Podeavanje opcija pre
formatiranja diskete
Opcijom Capacity se korisniku nudi mogunost da vidi, a u nekim
sluajevima i izabere, kapacitet na koji e medij biti formatiran.
Opcijom File System korisnik moe izabrati eljeni sistem za
organizaciju fajlova na mediju. Najee se mogu izabrati neki od sledeih
fajl sistema: FAT, FAT32 ili NTFS. Od izabranog fajl sistema zavisie
stabilnost i koliina podataka koji se mogu smestiti na formatirani medij ili
ureaj. Najstabilniji i najnoviji fajl sistem je NTFS, zatim sledi FAT32 i na
kraju FAT. Meutim jedini fajl sistem na koji je mogue formatirati disketu
je FAT, tako da se u padajuem meniju opcije File System samo on i nudi.
- 20 -
Opcijom Alocation unit size korisnik u nekim sluajevima moe
izabrati kolika e biti veliina minimalne memorijske jedinice
1
kojoj se na
formatiranom mediju moe pristupiti. Meutim kod flopi diska se nudi samo
mogunost Default allocation size to znai da se na ovaj parametar ne moe
uticati.
Opcijom Volume label korisnik moe da dodeli ime disketi, tako to u
prazno polje ove opcije unese eljeno ime. Broj karaktera rezervisanih za
ime diskete, zip diska ili hard diska je ogranien i moe iznositi maksimalno
11 karaktera.
U polju Format Options korisnik moe da selektuje opciju Quick
Format, ime se proces formatiranja vremenski znatno skrauje. Meutim
tada se nee izvriti formatiranje celog medija, ve samo tzv. FAT tabele, to
u veini sluajeva ima isti efekat kao da je medij kompletno formatiran.
Kada korisnik proveri i podesi sve opcije, moe da zapone proces
formatiranja. Formatiranja se pokree pritiskom na dugme Start... posle ega
se pojavljuje pomoni prozor koji korisnika upozorava da e formatiranjem
svi podaci na disketi biti trajno izgubljeni.

Slika 17. Upozorenje pred formatiranje diskete
Izborom opcije Cancel proces se prekida pre poetka formatiranja i
podaci ostaju neizmenjeni na disketi. Za poetak formatiranja treba
pritisnuti dugme OK.
Kada formatiranje pone potrebno je da proe izvesno vreme, koje
zavisi od tipa medija i opcija izabranih pre poetka formatiranja, nakon koga
e medij biti formatiran i spreman za upotrebu.

1
U ovoj knjizi nee biti razmatrano kakav efekat ovaj izbor ima na skladitenje podataka na
formatiranom mediju.
- 21 -
Formatiranje zip medija je veoma slino formatiranju flopi diska.
Razlika je u tome to je kod zip disketa mogue izabrati i podesiti vie opcija
u okviru prozora za formatiranje.

1.2.5. Instaliranje i deinstaliranje programa
Da bi koristili neki program (aplikaciju), potrebno je da taj program
bude instaliran na raunaru. Najee se postupak instaliranja automatski
zapoinje stavljanjem instalacionog diska (CD-a ili DVD-a) u odgovarajui
drajv na raunaru.
Meutim, postoji mogunost da se instalacija nee sama pokrenuti
kada se ubaci instalacioni disk ili da se instalacija nalazi na nekoj drugoj
vrsti medija (Flopy Disk, USB Stick ili Hard Disk) sa koga se ne moe
automatski pokrenuti. Tada je potrebno runo pokrenuti instalaciju, obino
pokretanjem setup.exe programa koji se nalazi na instalacionom disku ili u
istom folderu kao i instalacioni program. Pokretanje setup.exe programa
moe se obaviti iz nekog od programa za navigaciju i rad sa fajlovima kao
to je Windows Explorer, o kome e neto vie rei biti kasnije, tako to se
dvostruko klikne na naziv fajla.
Kada se zapone proces instaliranja, instalacioni program kroz
nekoliko dijaloga nudi opcije i podeavanja bitne za dalji tok instalacije.
Najee se kroz ove dijaloge:
bira lokacija na raunaru na kojoj e program biti instaliran,
bira pozicija ikona kojima e se program pokretati (desktop, taskbar
ili start meni),
selektuju delovi programa koji e se instalirat odnosno odbacuju oni
koji nee,
opredeljuje za jezik na kom e program raditi,
unose podaci o korisniku programa,
ukucava ifra za zatitu od protivpravnog korienja instalacije i
slino.
Kada se podese sve opcije i parametri instalacioni program nastavlja
sa instaliranjem, odnosno prenoenjem fajlova koji su potrebni za rad
programa na izabranu lokaciju. Ovaj proces moe trajati due ili krae u
zavisnosti od programa koji se instalira i od brzine samog raunara.
- 22 -
Na kraju procesa instaliranja, instalacioni program obino ponudi i
preporui da se izvri resetovanje raunara pre nego to se krene sa
upotrebom novog programa. Dobra praksa je da, iako se ova opcija ne
ponudi, korisnik ipak sam resetuje raunar pre korienja novog programa.
Nakon resetovanja program e biti spreman za upotrebu i moe se pokrenuti
dvostrukim klikom na ikonu koja je kreirana na jednom od izabranih mesta
(desktop, taskbar ili star meni).
Postupak deinstaliranja tj. uklanjanja aplikacije sa raunara se malo
razlikuje od postupka instaliranja. Prvo to korisnik treba da uradi je da iz
prozora Control Panel
2
dvostrukim klikom na ikonu Add/Remove Programs
otvori istoimeni prozor. U novootvorenom prozoru se nalazi lista sa
programima koji su trenutno instalirani na raunaru.

Slika 18. Lista programa koji su instalirani na raunaru
U prozoru Add or Remove Programs prozora treba selektovati
program koji se eli deinstalirati, ime e se u okviru selekcije pojaviti taster
Change/Remove. Klikom na ovaj taster pokree se postupak deinstaliranja
izabranog programa koji se ponovo odvija u nekoliko koraka. Kroz ove

2
Da se podsetimo, do prozora Control Panel se dolazi na sledei nain:
Start/Settings/Control Panel
- 23 -
korak, na slian nain kao i kod instaliranja, korisnika vodi deinstalacioni
program.
Prilikom deinstaliranja, deinstalacioni program brie fajlove koji su
pripadali programu koji se deinstalira. U tom procesu, deinstalacioni
program moe naii na sistemske fajlove koje je program koristio, ali su u
isto vreme oni zajedniki (shared-deljeni) i za neke druge programe koji se u
ovom procesu ne deinstaliraju. Ako sistem pretpostavi da je pronaeni fajl
nepotreban drugim programima, otvorie se novi prozor u kome pita
korisnika da li eli da obrie pronaeni zajedniki fajl ili ne. Ponuene su
etiri mogunosti: Yes, Yes to All, No i No to All. Izborom opcije Yes, brie
se samo trenutno ponueni fajl dok se izborom opcije Yes to All, pored
njega, briu i svi ostali zajedniki fajlovi na koje e deinstalacioni program
naii, bez ponovnog pitanja. Ako korisnik izabere opciju No, trenutno
pronaeni fajl se ne brie i nailaskom na sledei zajedniki fajl otvara se isti
prozor u kome se ponovo nude sve etiri mogunosti. Manje iskusnim
korisnicima se preporuuje da izaberu opciju No to All kojom se zadrvaju
svi sistemski fajlovi koje eventualno koriste drugi programi. Ovim izborom
se sigurno nee naneti teta sistemu i ostalim programima.

Slika 19. Brisanje zajednikog sistemskog fajla
prilikom deinstalacije programa
Pojedine aplikacije prilikom instaliranja, zajedno sa ikonama za
korienje programa, kreiraju i ikonu za deinstaliranje koja se obino zove
Uninstall. Dvostrukim klikom na ovu ikonu, pokree se deinstalacioni
program koji korisnika, slino kao i u prethodnom sluaju, voditi do kraja
ovog procesa. Iako je krajnji rezultat isti, ako postoji, preporuljivo je
koristiti ovu ikonu za deinstaliranje programa umesto opcije Add/Remove
Programs iz Control Panel-a.
- 24 -
1.2.6. Korienje Print Screen tastera i prosleivanje
dobijenog sadraja u dokument
Windows operativni sistem nudi mogunost da se sadraj ekrana na
jednostavan nain pretvori u digitalnu sliku i prosledi u neki dokument. Ta
mogunost je veoma eto koriena prilikom pisanja ove i ostalih knjiga iz
ECDL biblioteke.
Za ovu potrebu se koristi taster Print Screen koji se nalazi u gornjem
desnom kraju tastature iza sistemskog tastera F12. Pritiskom na ovaj taster,
celokupan sadraj koji se u tom trenutku nalazi na ekranu monitora (bez
strelice koja predstavlja pointer mia), se pretvara u sliku koja se privremeno
smeta u takozvani Clipboard. Cela operacija se izvodi veoma brzo, tako da
ostaje potpuno neprimetna za korisnika, odnosno korisnik ima utisak da se
nita nije desilo.
Slika je u Clipboard smetena u Bitmap formatu (takvi fajlovi imaju
.bmp ekstenziju o emu e vie rei biti kasnije), sa rezolucijom koja je
jednaka rezoluciji na koju je podeen prikaz slike na monitoru. Ako je
potrebna slika velikog kvaliteta, preporuuje se da se prethodno rezolucija
monitora podesi na maksimalnu moguu.
Dobijeni sadraj ekrana se na jednostavan nain moe proslediti u neki
dokument, obino u program za obradu teksta ili u neki od programa za
obradu i gledanje slika. Potrebno je samo pozicionirati kursor na eljeno
mesto u dokumentu i istovremno pritisnuti tastere Ctrl+V.
Meutim, korisniku moe biti potrebna samo slika prozora koji je
aktivan na ekranu, bez ostatka sadraja ekrana koji ukljuuje pozadinu i
taskbar. Slika aktivnog prozora moe se dobiti ako se istovremeno pritisnu
tasteri Alt+Print Screen. Dalje je postupak prosleivanja slike iz Clipboard-
a na dokument isti kao u prethodnom sluaju.
1.2.7. Korienje dostupnih Help funkcija
Operativni sistem Windows, sa grafikim okruenjem nastao je sa
ciljem da korisnicima raunara olaka rad. Ipak i pored toga, manje iskusni
korisnici mogu imati problema prilikom uputrebe raunara. Treba naglasiti
da ni svakodnevni korisnici Windows-a nisu savladali sve mogunosti ovog
operativnog sistema. Kako bi se olakao rad svim korisnicima, u sklopu
Windows-a dolazi i baza podataka o nainu upotrebe Windows-a i terminima
- 25 -
koji se u njemu koriste. Ovo znanje objedinjeno je u programu Help And
Support Center.
Da bi se pokrenuo Help And Support Center potrebno je iz Start
menija izabrati opciju Help and Support, ili, kada ni jedan prozor nije
aktivan, pritisnuti taster F1 na tastaturi. Izborom ove opcije otvara se
program koji po svom izgledu i opcijama na Tool Bar-u podsea na Internet
Explorer - program za pretraivanje interneta. Tu su pre svega nalaze tasteri
Back i Forward

koji slue za kretanje po stranicama help-a koje je
korisnik prethodno otvarao i taster Home koji korisnika uvek vraa na
poetnu stranicu koja se otvara prilikom startovanja programa.

Slika 20. Poetna strana programa Help and Support
Pritiskom na taster Index dolazi se do najkorienijeg dela help
programa, a to je pretraivanje nepoznatih termina po njihovom imenu.
Donji deo prozora je sada podeljen na dva dela. Sa leve strane nalazi se
spisak termina za koje postoji informacija o njihovom znaenju. Termini su
poreani po abecednom redu i do eljenog termina se moe doi na dva
naina:
- 26 -
Kretanjem po listi pomou horizontalnog Scrroll Bar-a,
Ukucavanjem celog ili poetnog dela naziva termina u polje Type in
the keyword to find.

Slika 21. Pronalaenje eljenog termina u programu Help and Support
Pritiskom na taster Display, u desnom delu prozora pojavljuju se
informacije o terminu koji je korisnik prethodno izabrao.
Ako je korisnik, prilikom jednog otvaranja programa Help and
Support Center, traio informacije o vie termina, tada se pomou tastera
Back i Forward, koji se nalaze u toolbaru, moe kretati po prozorima u
kojima su prethodni termini pronaeni.
Izlazak iz programa vri se na standardan nain pritiskom na taster
u gornjem desnom uglu prozora.
Ovde treba napomenuti da svaki ozbiljniji Windows program
(aplikacija) ima svoj help koji dolazi uz njega. Taj help se naravno pokree
iz samog programa, a nain upotrebe je dosta slian onome koji je ovde
opisan. U njemu se moe nai pomo i termini koji su specifini za dati
program.
- 27 -
1.3. Obrada teksta
1.3.1. Pokretanje programa za obradu teksta, otvaranje i
kreiranje novog dokumenta
Za unos teksta u raunar koriste se tekst edtori, kao to je npr. Notepad,
a ako je potrebno neko sloenije formatiranje teksta i tekst procesori, kao to
je npr. WordPad. Upravo WordPad e biti korien kao primer programa za
obradu teksta. U ovoj knjizi e biti razmotrene samo njegove osnovne
funkcije koje su neophodne korisniku da bi mogao da kreira i zapamti
jednostavan tekstualni dokument.
WordPad je besplatan program koji se dobija uz Windows operativni
sistem. Pokree se kao bilo koja druga Windows aplikacija na jedan od tri
naina:
korienjem Start menija, pri emu se bira opcija
Programs/Accessories/WordPad,
pomou ikone sa desktopa i
pomou ikone sa taskbara.

Slika 22. Pokretanje programa WordPad preko Start menija
Pokretanjem WordPad-a otvara se prozor u kome se program izvrava.
Kao i u drugim Windows programima, na vrhu prozora je naslovna linija (u
- 28 -
kojij se nalazi naziv otvorenog dokumenta), ispod koje je standardni
Windows meni i toolbar.


Slika 23. Prozor programa WordPad
Da bi se u programu WordPad napravio novi dokument, potrebno je u
meniju File izabrati opciju New.... Drugi nain je da se klikne na ikonu sa
belim papirom na toolbar-u ili da se pritisne kombinaciju tastera Ctrl+N.
Nakon ovog poetnog koraka, otvora se pomoni prozor u kome treba
izabrati tip fajla u kome e dokument biti zapamen dokument. U ponudi je
nekoliko formata:
Rich Text Document, koji se u ovom sluaju preporuuje.
Text Document. U ovom sluaju kreirae se obian tekstualni
dokument koji korisnika uskrauje za sve napredne funkcija koje
WordPad nudi (kao to su naprimer promena fonta i veliine slova).
Unicode Text Document.
- 29 -

Slika 24. Izbor tipa fajla
u kome e dokument biti zapamen
Izbor formata se potvruje klikom na taster OK, ime program postaje
spreman za unos teksta.
Ukoliko korisnik eli da radi sa ve postojeim tekstualnim
dokumentom, onda je prvo potrebno da ga otvoriti. Postojei dokument se
moe otvoriti na nekoliko naina:
U File meniju, izborom opcije Open.
Istovremenim pritiskom na tastere Ctrl+O.
U standardnoj paleti sa alatima klikom na dugme .
U sluaju da je dokument korien u skorije vreme, njegov naziv e se
pojaviti direktno u File meniju. Klikom na njegovo ime, dokument e se
otvoriti bez otvaranja dodatnog prozora za izbor dokumenta.
U prva tri sluaja otvara se novi prozor za izbor dokumenta (kao i u
ostalim Windows programima). U ovom prozoru je potrebno pronai eljeni
dokument, selektovati ga i na kraju kliknuti na dugme Open.
Da bi korisnik pronaao dokument, potrebno je da zna njegovu tanu
lokaciju na raunaru. Izbor diska na kome se dokument nalazi vri se
pomou padajue liste Look in, koja se nalazi u gornjem delu ovog prozora.
Kada se jednom izabere disk, njegov sadraj e se prikazati u centralnom
delu prozora. Dalje je potrebno doi do foldera u kome se traeni dokument
nalazi. Dvostrukim klikom na neki od foldera koji se nalaze na izabranom
disku, na istom mestu e se prikazati njegov sadraj (svi subfolderi i fajlovi
koji se i njemu nalaze). Suprotna opercija, povratak u prethodni folder, se
vri pritiskom na taster koji se nalazi u toolbaru u produetku Look in
- 30 -
padajue liste. Postupak se ponavlja dok se ne dodje do foldera u kome se
nalazi traeni dokument. Na kraju ulaskom u taj folder, selektovanjem
dokumenta i pritiskom na taster Open, dokument se otvara u radnom delu
prozora WordPad-a.


Slika 25. Prozor za otvaranje dokumenta

1.3.2. Snimanje dokumenta na ureaj za uvanje
podataka
Po zavretku unosa teksta u dokument, potrebno je da se kreiranom
dokumentu dodeli ime i da se snimi na eljenu lokaciju. Snimanje
dokumenta vri se na nain uobiajen za sve Windows programe, izborom
opcije Save u File meniju. Postoji i preica za snimanje Ctrl+S.
U sluaju da se radi o ve postojeem dokumentu, koji je otvoren radi
editovanja ili koji je ve ranije sniman, bie automatski zapamen na
njegovoj lokaciji pod starim imenom.
Ako se radi o novom dokumentu otvorie se prozor u kome treba:
izabrati na kom mestu e se dokument sauvati
- 31 -
uneti ime dokumenta (polje File name)
prema potrebi promeniti format u kojem se dokument pamti (polje
Save as type).


Slika 26. Prozor za snimanje dokumenta
Na kraju treba pritisnuti taster Save ime se postupak snimanja
zavrava.
Ako korisnik eli da dokument snimi pod novim imenom, potrebno je
iz File menija izabere opciju Save as. Dalji postupak je slian kao i kod
izbora opcije Save u sluaju da dokument nije ranije sniman.

1.3.3. Zatvaranje programa za obradu teksta
Program za obradu teksta WordPad se moe zatvoriti na dva naina:
Izborom opcije Exit u File meniju.
Klikom na dugme za zatvaranje programa koje se nalazi u
gornjem desnom uglu prozora.
U sluaju da promene, koje su uneene u dokument koji je otvoren,
nisu zapamene, aplikacija prikazuje dodatnu prozor u kome pita korisnika
- 32 -
da li pre izlaska iz programa eli da zapamti novonastale promene.


Slika 27. Pamenje promena u dokumentu pre izlaska iz programa

U ponudi su tri opcije: Yes kojom se dokument snima i izlazi iz
programa, No kojom se samo izlazi iz program i Cancel kojom se vraa u
dokument bez izlaska iz programa i bez snimanja.
- 33 -
2. Desktop
2.1. Elementi Desktopa
2.1.1. Prepoznavanje osnovnih elemenata na desktopu
Ranije je ve pomenuto da se osnovna slika na ekranu monitora, kada
nije startovana nijedna aplikacija, naziva Desktop ili radna povrina. Na njoj
se, osim slike koju bira korisnik da mu bude pozadina, nalaze: Start dugme,
Quick Launch, Taskbar i ikone.

Slika 28. Izgled Desktop-a bez aktivnih prozora
Start dugme, koje se nalazi u donjem desnom uglu, slui za pokretanje
osnovnog menija operativnog sistema. Preko tog menija se moe doi do
veine instaliranih programa, do dokumenata koji su nedavno korieni ili do
prozora u kojima se mogu vriti razliita podeavanja operativnog sistema.
Pored toga tu su i opcije za pokretanje pretraivaa fajlova (Search), za
otvaranje prozora za pomo (Help and Support) i prozora za gaenje
raunara (Turn Off Computer...).
- 34 -
Quick Launch se nalazi desno, odmah do start dugmeta. Ikone koje se
nalaze u Quick Launch-u su uvek dostupne i dovoljan je samo jedan klik na
neku od njih da bi se program kome ona pripada pokrenuo. Iz tog razloga
korisnik u Quick Launch postavlja ikone programa koje najee koristi i za
koje eli da mu budu lako dostupne.
Taskbar se nalazi u produetku Quick Launch-a. Na njemu se nalaze
task
3
-ovi svih programa i prozora koji su trenutno otvoreni. Task je zapravo
polje u okviru taskbara u kome se nalazi poetni deo title bar-a programa
kome task pripada. Da bi se na ekranu pojavio prozor ili program koji je
pokrenut, ali je trenutno prekriven drugim prozorima ili je sputen, potrebno
je samo jednom kliknuti na njegov task na taskbaru. U krajnjem desnom
uglu taskbara opciono se moe nalaziti sat realnog vremena i language bar o
kome je ranije bilo rei.
Na ostatku povrine desktopa nalaze se ikone. Sve ikone koje se nalze
na desktopu moemo svrstati u tri grupe:
Ikone koje predstavljaju programe
Ikone koje predstavljaju dokumente
Ikone koje predstavljaju foldere
Ikone koje predstavljaju programe imaju izgled koji odgovara
programu koji se preko njih pokree. Pokretanje programa se vri
dvostrukim klikom na odgovarajuu ikonu. Primeri takvih ikona su sledei:

ikona programa My Computer

ikona programa Windows Explorer

ikona programa Recycle Bin

ikona programa WordPad

3
Task (zadatak) je engleska re za koju na naem jeziku ne postoji odgovarajui prevod koji
bi za ovaj sluaj zadrao smisao originalnog izraza. Iz tog razloga ova re se u nastavku
knjige nee prevoditi, ve e se koristiti u svom originalnom obliku.
- 35 -

ikona programa Microsoft Word

ikona programa Microsoft Excell

ikona programa Microsoft Power Point

ikona programa Internet Explorer

ikona programa Outlook Express

ikona programa Calculator
Ikone koje predstavljaju dokumente najee imaju izgled lista papira
u ijem se gornjem levom kraju nalazi umanjena slika ikone programa u
kome je dokument kreiran. Tekst koji se nalazi ispod ikone predstavlja naziv
dokumenta. Dvostrukim klikom na takvu ikonu, pokree se odgovarajui
program i u njemu se automatski otvara dokument na iju ikonu se kliknulo.
Evo nekoliko primera takvih ikona:

ikona dokumenta kreiranog u Microsoft Word-u

ikona dokumenta kreiranog u Microsoft Excell-u

ikona dokumenta kreiranog u Microsoft Power Point-u
Ikone koje predstavljaju foldere imaju oblik male ute fascikle. Ispod
ikone se nalazi tekst koji predstavlja naziv foldera. Dvostrukim klikom na
takvu ikonu otvara se prozor u kome se vidi sadraj foldera, odnosno
subfolderi i fajlovi koji se u njemu nalaze.

ikona koja predstavlja folder
- 36 -
2.1.2. Selektovanje i pomeranje desktop ikona
Selektovnje desktop ikona se se vri jednostrukim klikom mia na nju.
Izgled selektovane ikone se razlikuje od one koja nije selektovana po tome
to je selektovana ikona osenena (promenjena joj je boja).

selektovana ikona programa Microsoft Excell
Pored jedne, mogue je selektovati i vie desktop ikona od jednom.
Selektovanje se obavlja na taj nain to se pritisne i zadri levi taster mia na
praznom delu desktopa, i pomeranjem mia, pravougaonikom koji se stvara,
obuhvate eljene ikone. Kada se obuhvate sve eljene ikone treba otpusti levi
taster mia i obuhvaene ikone ostaju selektovane.
Ako korisnik eli da pomeri neku desktop ikonu, potrebno je da
pozicionira pokaziva mia iznad nje, pritisne levi taster mia, zadri ga i
prevue ikonu na eljeno mesto. Kada se ikona nae iznad eljenog mesta
treba otpustiti levi taster na miu. Ikona se na ovaj nain moe premestiti na
drugo mesto na desktopu, ali se moe postaviti i u Quick Launch ili smestiti
u folder ija se ikona nalazi na desktopu otputanjem stisnutog tastera kada
se ikona nae iznad nekog od ovih objekata.
Prethodno opisani postupak je bio nain da se ikone runo pomeraju po
desktopu. Meutim, ako na radnoj povrini ima mnogo ikona, a korisnik eli
sve da ih sloi, moe biti naporno da to radi sa svakom ikonom pojedinano.
Takoe nije lako poreati ikone tako da budu pravilno sloene (tano jedna
iznad i pored druge). Operativni sistem iz tog razloga korisniku nudi
nekoliko korisnih mogunosti koje mogu da mu pomognu u ovom poslu.
Do njih se dolazi desnim klikom na desktop i izborom opcije Arrange
Icons By u novootvorenom pop-up meniju. U produetku e se otvoriti jo
jedan prozor u kome korisniku na raspolaganju stoje opcije za ureivanje
ikona na desktopu. Da bi se ikone uredile na neki od naina potrebno je da
opcija Auto Arrange iz ovog prozora bude selektovana.
- 37 -

Slika 29. Pop-up meni za ureivanje ikona na desktopu
Nakon toga ikone se mogu sloiti u zavisnosti od izabrane opcije po
nekom od sledeih kriterijuma:
Name po imenu
Size po veliini
Type po tipu
Modified po datumu i vremenu poslednje modifikacije
Opcija Align to Grid korisniku nudi mogunost da se desktop ikone
poravnjaju po vertikali i horizontali tako da stoje u pravilnom rasporedu i na
jednakom odstojanju jedna od druge.

2.1.3. Kreiranje shortcut ikona na desktopu
Windows operativni sistem korisniku prua mogunost da ikone
programa, dokumenata i foldera koje esto koristi postavi na desktop, gde e
mu biti lake dostupne. Meutim te ikone najee nisu sami programi,
dokumenta ili folderi ve samo linkovi koji do njih vode, odnosno takozvani
Shortcut-i. Ovakve ikone izgledaju isto kao i originalne s tim to imaju belo
polje sa strelicom u donjem desnom uglu, to simboliki znai da one
predstavljaju samo vezu do originalnog objekta.


shortcut ikona programa Internet Explorer
Korisnik moe sam da kreira shortcut do eljenog programa,
dokumenta ili foldra i da ga postavi na desktop. Da bi se ova procedura
- 38 -
izvela potrebno je u nekom od programa za rad sa fajlovima (npr. Windows
Explorer) doi do eljenog fajla koji predstavlja program ili dokument ili do
eljenog foldera. Ukoliko je re o programu, do njega se moe doi i preko
Start menija. Desnim klikom na objekat iji se shortcut eli napraviti, otvara
se pop-up meni u kome treba izabrati opciju Send to. Ovime se u produetku
pop-up menija otvora jo jedan prozor. Izborom prve opcije u
novootvorenom prozoru (Desktop (create shortcut)), na desktopu e se
kreirati ikona koja predstavlja shortcut do izabranog objekta. Primer
kreiranja shortcut-a programa Internet Explorer prikazan je na slici 30.


Slika 30. Kreiranje shortcut ikone programa na desktopu preko Start menija
Bitno je razumeti da je shortcut fajl koji samo predstavlja vezu do
programa ili nekog drugog objekta koji se nalazi na drugom mestu. Ako
korisnik obrie shortcut time nije obrisao i fajl ili folderdo koga je on vodio,
ve e se on i dalje nalaziti na raunaru na svom originalnom mestu. Slino
tome ako korisnik obrie originalni fajl ili folder, nee obrisati i shortcut ali
e posle toga shortcut ostati neupotrebljiv.
- 39 -
2.2. Rad sa prozorima
2.2.1. Delovi prozora: title bar, menu bar, toolbar, status
bar i scroll bar
Kod svakog prozora u Windows okruenju moe se uoiti nekoliko
karakteristinih delova:
Title Bar traka sa naslovom
Menu Bar traka sa menijima
Toolbar traka sa alatima
Status Bar statusna traka
Scroll bar klizai

Na Title Bar-u nalazi se naziv prozora ili naziv dokumenta i programa
u kome je dokument otvoren.

Slika 31. Title Bar
Na desnoj strani Title Bar-a nalazi se nekoliko kvadratnih tastera ija
e funkcija biti objanjena kasnije.
Ispod trake sa naslovom nalazi se Menu Bar. Razliite opcije ili
naredbe vezane za program ili prozor grupisane su po nekom smislu u
nekoliko padajuih menija koji se na njemu nalaze. U okviru Menu Bar-a
najee se nalaze meniji File, Edit, View i Help, a pored njih postoje i
mnogi drugi specifini za razliite aplikacije.

Slika 32. Menu Bar
Padajui meniji se otvaraju levim klikom na neki od njih. U okviru
svakog padajueg menija nalaze se opcije, a kod onih opcija koje imaju
strelicu sa desne strane postoje i podmeniji. Podmeniji se otvaraju tako to se
pokaziva mia pozicionira iznad opcije sa strelicom i nakon nekoliko
trenutaka e se sa desne strane otvariti prozor podmenija.
- 40 -

Slika 33. Otvaranje prozora podmenija u okviru padajueg menija
Ispod trake se menijima se nalazi Toolbar odnosno traka sa alatima.
Ova traka, ili njen deo, se moe nalaziti i u drugim delovima ekrana. Na traci
sa alatima se nalaze grupisane alatke i naredbe koje se najee koriste u tom
programu.

Slika 34. Toolbar
Na dnu prozora se nalazi Status Bar (statusna traka) na kojoj se nalaze
najvanije informacije o otvorenom dokumentu. Ako se za primer uzme
tekstualni dokument te informacije mogu biti: broj tekue strana koje je
otvorena, ukupan broj strana koje dokument ima, broj linije i kolone na
tekuoj strani na kojoj se nalazi kursor, izabrani jezik i pismo i slino.

Slika 35. Status Bar
Scroll Bar-ovi su trake koje se nalaze sa desne strane prozora (Vertical
Scroll Bar) i u dnu prozora (Horizontal Scroll Bar). Koriste se za kretanje po
dokumentu koji je vei od veliine prozora u kome se nalazi.
- 41 -

Slika 36. Horizontal Scroll Bar
Pomou strelica na vertikalnom klizau korisnik se moe kretati po
dokumentu gore i dole, dok se pomou strelica na horizontalnom klizau
moe kretati levo i desno. Ako se korisnik eli kretati po dokumentu bre
nego to mu to omoguavaju strelice, moe direktno da pomera
pravougaonik koji se nalazi izmeu strelica na klizau. Pozicija
pravougaonika oznaava trenutnu poziciju na dokumentu, a njegova duina
kod Horizontal Scroll Bar-a, odnosno visina kod Vertical Scroll Bar-a,
proporcionalno predstavlja veliinu dela dokumenta koji se vidi na ekranu u
odnosu na ceo dokument.

2.2.2. Minimiziranje, maksimiziranje, promena veliine,
pomeranje i zatvaranje prozora
Pored u prethodnom poglavlju pomenutih delova prozora, na svakom
prozoru se u gornjem desnom uglu na Title bar-u nalaze i 3 od 4 mogua
tastera:
taster minimize koji slui za minimiziranje prozora
taster restore koji slui za prozora
taster maximize koji slui za maksimiziranje prozora

taster close koji slui za zatvaranje prozora ili za naputanje
programa
Ako korisnik eli da skloni prozor sa ekrana, a pri tome ne eli da ga
zatvori, to moe uiniti klikom na taster minimize. Prozor e nestati sa
ekrana, odnosno bie minimiziran, ali e na taskbaru ostati njegov task, to
znai da se on nije zatvorio. U svakom trenutku klikom na odgovarajui task
na taskbaru korisnik moe ponovo vratiti prozor na ekran.
Desno od tastera minimize, nalazi se jedan od dva tastera: taster restore
ili taster maximize, to zavisi od moda u kom se prozor trenutno nalazi. Ako
je prozor u modu maksimalne veliine, tj. preko celog ekrana, na ovom
mestu e se nalaziti taster restore. Klikom na njega, prozor e se smanjiti i
- 42 -
postaviti na podrayumevano mesto i veliinu, dok e se na mesto ovog
tastera pojaviti taster maximize. Sada se pored ovog prozora u pozadini mogu
videti i delovi desktopa ili drugi prozori ako postoje to korisniku daje
mogunost da im pristupi.
Kada se prozor nalazi u ovom modu (tj. kada nije maksimalne veliine)
njegove ivice mogu odvojeno da se pomeraju kako bi dobio eljeni oblik i
veliinu. Da bi korisnik izveo ovu poperaciju, potrebno je da postaviti
pointer mia na ivicu prozora koju eli da pomeri. Kada se izgled pointera
promeni u strelice levo-desno, ako je u pitanju bona ivica prozora ili strelice
gore-dole, ako je u pitanju gornja ili donja ivica prozora, pritiskom i
dranjem levog tastera mia i pomeranjem mia u eljenom smeru pomera se
i ivica prozora.
Povratak prozora na maksimalnu veliinu se moe postii klikom na
taseter maximize. Prozor e ponovo zauzeti celu povrinu ekrana, a na mestu
tastera maximize, opet e se pojaviti taster restore.
Taster close, koji se nalazi u krajnjem desnom uglu prozora, slui za
njegovo zatvaranje odnosno za izlazak iz programa.
Postoje i prozori kod kojih postoji samo taster za zatvaranje prozora
close i kojima nije mogue menjati veliinu. Ovakvi su npr. tzv. dijalog
prozori preko kojih operativni sistem komunicira sa korisnikom.
Ako korisnik eli da pomeri prozor na neki drugi deo ekrana, potrebno
je da postavi pointer mia na Title bar i da pritisne i zadri levi taster mia.
Sada se pomeranjem mia pomera i prozor. Kad sa prozor nae iznad
eljenog mesta, treba otpustiti levi taster mia ime e prozor zauzeti novu
poziciju.
- 43 -

2.2.3. Prelazak izmeu otvorenih prozora
Svi pokrenuti programi i veina otvorenih prozora, na taskbaru imaju
svoj task. Do svakog pokrenutog programa ili otvorenog prozora se moe
doi u bilo kom trenutku klikom na njegov task u takbaru. Ova mogunost je
veoma korisna kada korisnik ima potrebu da otvori ili pokrene vei broj
programa iji e prozori obino stajati jedan preko drugog.
Program koji je trenutno aktivan se na taskbaru razlikuje od drugih po
tome to njegov task izgleda kao da je uputen u taskbar (odnosno ima
tamniju boju).
Prelazak izmeu prozora mogue je izvriti i bez koriena taskbara.
Ova mogunost se koristi kada taskbar iz nekog razloga nije dostupan.
Pritiskom na tastere Alt+Tab otvara se mali pomoni prozor na sredini
ekrana. U njemu se nalaze ikone svih programa i dokumenata koji su
pokrenuti. Ako se taster Alt zadri i istovremeno pritiska taster Tab,
selekcija e prelaziti sa trenutno selektovane ikone na ikonu koja joj se
nalazi sa desne strane. Kada se na ovaj nain doe do ikone eljenog
programa, potrebno je otpustiti taster Alt i eljeni program e se pojaviti na
ekranu.
- 44 -
- 45 -
3. Rad sa folderima i fajlovima
3.1. Pojam foldera i fajlova
3.1.1. Hierarhijska struktura organizacije podataka na
raunaru: drajvovi, folderi, subfolderi i fajlovi
Svi programi, delovi programa i dokumenta koji postoje na raunaru
se jednim imenom zovu fajlovi. S obzirom na to, na raunaru postoji veoma
veliki broj fajlova. Kada bi se svi oni nalazili na jednom mestu, ne bi bilo
lako pronai upravo onaj koji je u nekom trenutku potreban. Zbog toga
postoji hijerarhijska organizacija podataka na raunaru.
Vie fajlova koji pripadaju jednom programu ili koji predstavljaju
srodna dokumenta se grupiu u strukturu koja se naziva folder
4
. Folder se
moe zamisliti kao fascikla, a tako se u Windows-u vizuelno i predstavlja
( ), u koju korisnik i operativni sistem smetaju srodna dokumenta i
fajlove. U jedan folder (fasciklu), mogue je smestiti vie drugih foldera,
koji se u tom sluaju zovu subfolderi (pod-folder).
Svi folderi, sa svojim pripadajuim subfolderima se nalaze na nekom
od ureaja ili medija za skladitenje podataka. Ovih ureaja moe biti vie
tako da su im dodeljena poetna imena u vidu jednog slova, A:, B:, C:, D:,
E:, F:,...kako bi se znalo o kom ureaju je re.
U svakom programu koji se koristi za pristup i rad sa fajlovima, lako
se uoava opisana hijerarhijska struktura podataka. Pokazaemo to na
primeru programa Windows Explorer koji dolazi uz Windows operativni
sistem i predstavlja njegov sastavni deo.
Postoji nekoliko naina da se pokrene Windows Explorer. Meutim,
najjednostavniji nain da se to izvede je desnim klikom mia na Start dugme
i izaborom opcije Explore. Nakon toga se otvara prozor Windows Explorer-
a koji je podeljen na dva dela. Leva strana ovog prozora prikazuje
hijerarhijsku strukturu podataka na raunaru, a desna sve to se nalazi u

4
Domai termin za folder je direktorijum, ali se autor opredelio za prvi termin jer e
korisnici prilikom rada u Windows-u nailaziti samo na njega. Slino tome domai termin za
fajl je datoteka, ali se termin fajl toliko odomaio da je uao u optu upotrebu.
- 46 -
okviru objekta koji je selektovan u levom delu prozora. Selekcija se u levom
delu prepoznaje po tome to je naziv selektovanog objekta osenen.

Slika 37. Prozor programa Windows Explorer
Na slici 37 je u levom delu prozora selektovan My Computer tako da
se u desnom delu prozora mogu videti svi drajvovi koji se nalaze na
raunaru. U ovom sluaju sa C: i D: su oznaeni hard diskovi ili particije
(delovi) istog hard diska, sa E: je oznaen DVD drajv i sa F: USB memory
stick. Slova A: i B: su rezervisani za flopi drajv, ali u ovom sluaju taj ureaj
nije prisutan na raunaru, pa je izostala i njegova oznaka. Ikone koje se
nalaze ispred naziva ureaja simboliki prikazuju njihov izgled. Klikom
mia na neki od ovih drajvova u desnom delu prozora, prikazuje se njihov
sadraj po folderima i fajlovima koji se nalaze u njegovom rutu
5
. U levom
delu prozora folderi koji sadre subfoldere imaju sa leve strane znak . Ako
se klikne miem na ovaj znak, on se pretvara u znak i ispod foldera se
prikazuje lista subfoldera koji se nalaze u okviru njega. Levim klikom mia
na znak lista subfoldera se zatvara i znak ponovo prelazi u znak .

5
Rut predstavlja hierarhijski najnii nivo na kome se mogu smestiti podaci na nekom
ureaju ili mediju za skladitenje podataka.
- 47 -
Ako se u levom delu prozora levim klikom selektuje neki folder, sa
desne strane e se prikazati njegov celokupan sadraj, to ukljuuje sve
subfoldere i fajlove koji se u njemu nalaze.
Fajlovi predstavljaju najniu instancu u hierarhijskoj strukturi
podataka na raunaru. Oni mogu predstavljati neki dokument, program ili
samo njegov deo.

3.1.2. Ureaji za skladitenje podataka: hard disk, disk
drajv, USB stick, CD i DVD-ROM, mreni disk
Operativni sistem moe da koristi veliki broj razliitih ureaja za
skladitenje i uvanje podataka. Osnovni ureaji na kojima se uvaju
programi i ostali podaci su hard diskovi. To su ureaji sa magnetnim
medijom na koje moe da stane veoma velika koliina podataka. Hard
diskovi mogu biti razliitih kapaciteta (od nekoliko GB do nekoliko stotina
GB). Kada je potrebno sauvati neto na raunaru to se najee snima na
hard disk, koji moe biti (fiziki) na raunaru sa koga se zadaje snimanje, ili
ako je raunar umreen, na nekom drugom raunaru (mreni disk). Svakome
od njih moe se pristupiti preko slova koje ih oznaava (najee C:, D:..).
Ako je potrebno da se prenese vea koliina podataka na drugi raunar
za to se moe iskoristiti npr. CD-ROM, DVD-ROM, USB memory stik ili
disketa.
CD i DVD su optiki mediji. Na CD je mogue snimiti do 700MB
podataka, dok na DVD staje znatno vea koliina podataka, od 4.7GB do
17GB.
Za prenos manje koliine podataka, do 1.44MB moe se koristiti flopi
disketa. Ovo je, pre svega zbog malog kapaciteta i male brzine protoka
podataka, relativno zastareo medij. Flopi deisketa je poslednjih godina ostala
u upotrebi samo zbog niske cene flopi drajva u kome se koristi.
Verovatno najzgodniji ureaj za prenos podataka je USB memory stick.
Odomaeni termin je USB fle ili samo fle. To je ureaj ija se memorija
bazira na poluprovodnikim komponentama to ga ini malim po
dimenzijama. Pored toga ovaj ureaj nema pokretnih delova, to ga ini
pouzdanim i zgodnim za prenos podataka. Kapacitet savremenih fleeva je
od 64MB do 2GB podataka.
- 48 -
3.2. Folderi
3.2.1. Navigacija do fajla i foldera na drajvu
Ranije je ve bilo rei o tome da se razliitim drajvovima, folderima i
fajlovima moe pristupiti iz prozora My Computer. Meutim, za
pretraivanje sadraja diskova najee se koristi, takoe, ve pomenuti
program Windows Explorer.
Da bi se pristupilo do foldera koji se nalazi na raunaru, potrebno je
kliknuti na My Computer u levom delu prozora Windows Explorer-a. Nakon
ovog koraka u oba dela prozora e se prikazati drajvovi, odnosno ureaji za
skladitenje podataka koji postoje na raunaru. eljeni drajv se moe izabrati
klikom na njegovu ikonu u levom prozoru, ime e se njegova struktura
prikazati u oba prozora. Kao to je ve ranije reeno ispred foldera koji
sadre subfoldere nalazi se znak . Klikom na ovaj znak u levom prozoru
e se otvoriti i prikazati sadraj foldera na iji se znak kliknulo. Ovaj
postupak se moe ponavljati sve dok se ne doe do foldera u kome se nalaze
eljen folder ili fajl. Konano levim klikom na taj folder u desnom prozoru
e se prikazati njegova sadraj u kome e se nalaziti i traeni folder ili fajl.

3.2.2. Kreiranje foldera i subfoldera
Da bi se kreirao novi folder ili subfolder, korisnik prvo treba da odredti
lokaciju gde e se on nalaziti i da se u nekom od programa za rad sa
fajlovima (npr. Windows Explorer) pozicionira na tu lokaciju. Dalji
postupak kreiranja se moe izvesti na dva naina. Prvi je da se iz padajueg
menija File izabere opcija New/Folder. Drugi je da se u desnom delu
prozora Windows Explorer klikne desnim tasterom mia na praznu povrinu
koja pripada folderu u kome se eli kreirati novi folder i u otvorenom pop-up
meniju izabere ista opcija, New/Folder.
Nakon ovih koraka u desnom delu prozora e se pojaviti nova uta
fascikla sa imenom New Folder koje je oseneno. Sve to ostaje da se uradi
je da se da eljeno ime novom folderu i pritisne taster Enter na tastaturi, da
bi se to ime zapamtilo. Duina imena koje se moe dati folderu je do 255
karaktera pri emu postoji skup od nekoliko specijalnih karaktera koji se u
imenu ne mogu nai (meu njma su: /,\,-,*,?).
- 49 -

Slika 38. Kreiranje novog foldera
3.2.3. Prozor za prikaz imena, veliine i lokacije foldera na
drajvu
Osnovne informacije vezane za neki folder, kao to su, pored njegovog
imena, njegova veliina i pozicija na disku, mogu se videti ako se desnim
tasterom mia u Windows Explorer-u klikne na eljeni folder i iz pop-up
menija izabere opcija Properties. U prozoru koji se pri tome otvara nalaze se
sve gore pomenute informacije, ali, pored njih i mnoge druge, kao to su:
datum kreiranja, koliko prostora izabrani folder zauzima na disku, koliko
subfoldera i fajlova sadri itd.

Slika 39. Prikaz osnovnih podataka o direktorijumu My Documents
- 50 -
3.3. Rad sa fajlovima
3.3.1. Najee korieni tipovi fajlova i njihove ekstenzije
Fajlovi predstavljaju najmanju jedinicu za smetanje podataka na
raunaru, nedeljivi su i predstavljaju jednu logiku celinu. Vie razliitih
fajlova se moe smestiti u jedan folder, a vie foldera i fajlova u neki drugi
folder. Fajlovi se razlikuju prema svom sadraju, prema svojoj nameni i vrsti
programa koji sa njima rukuje. Kada se u nekom od programa napravi fajl,
zahteva se od korisnika da se kreiranom fajlu da ime, ili e program u nekim
sluajevima dati neko podrazumevano ime. Svaki fajl u okviru svog imena
poseduje i dodatnu oznaku koja se naziva ekstenzija (proirenje imena).
Ekstenzija se navodi posle imena iza simbola taka i ima ulogu da blie
opie vrstu fajla, kako bi se na prvi pogled odmah znalo o kakvom je fajlu
re i koji program je namenjen za njegovo pokretanje. Ekstenzija se najee
sastoji od tri karaktera, mada u novijim Windows operativnim sistemima
broj karaktera predvienih za ekstenziju moe biti i vei. Kada se u nekom
programu za pretraivanje fajlova, kakav je npr. Windows Explorer, dva
puta klikne na ime fajla, Windows e na osnovu ekstenzije otvoriti
odgovarajui program i u njemu fajl na koji je korisnik kliknuo.
Fajlovi u kojima se nalazi samo jednostavan tekst kreiraju se u
tekstualnim editorima i imaju ekstenziju .txt. Ovakvi fajlovi sadre samo
ASCII karaktere. Sloeniji tekstualni fajlovi, dokumenti, kreiraju se u
tekstualnim procesorima i imaju ekstenziju .doc ili .rtf. Fajlovi sa ovim
ekstenzijama kreiraju se u programu Microsoft Word, koji je inae najee
korieni tekst procesor u Windows okruenju.
Posebni tipovi tekstualnih fajlova, koji se otvaraju u programu Adobe
Acrobat imaju ekstenziju .pdf. Ovaj format tekstualnog fajla slui samo za
itanje i tampanje, odnosno u njemu nije mogue praviti izmene. Zbog toga
je pogodan kao format za distribuciju tekstualnog sadraja preko interneta.
Fajlovi koji sadre tabelarno sortirane podatke nad kojima se vre
izvesna izraunavanja, crtaju grafici i prikazuju razultati prorauna, kreiraju
se najee u programu Microsoft Excel i poseduju ekstenziju .xls.
U sluaju rada sa velikom koliinom podataka koja je viestruko
logiki povezana, nad kojom se izvode komplikovane operacije, potrebno je
koristiti program za rad sa bazom podataka. Program koji dolazu u sklopu
- 51 -
Microsoft Office programskog paketa namenjen obradi baza podataka naziva
se Microsoft Access. Fajlovi kreirani u ovom programu nose ekstenziju
.mdb.
Najee korien program za pravljenje grafikih prezentacija je
Microsoft Power Point. Ekstenzije datoteka napravljenih u ovom programu
je .ppt.
Grafike informacije kao to su slike i video zapisi zbog svoje
sloenosti i opirnosti informacija, snimaju se u razliitim formatima. Veliki
broj formata je nastao prvenstveno sa ciljem da se grafike informacije to
kvalitetnije komprimuju kako bi fajlovi bili to manji, i kako bi se sa njima
to lakte rukovalo. Najei formati slika su: .bmp, .jpg, .gif, .tif, dok su
najei formati video zapisa .mov, .avi, .mpeg. Slike i video zapisi se kao
grafiki multimedijalni fajlovi mogu nai u sklopu svakog multimedijalnog
fajla, kao to su: .html, .doc, .ppt,. .xsl. Video zapisi sadre i sliku i zvuk i
kao takvi su najzahtevniji to se tie zauzimanja prostora na raunaru.
Neto malo manje zahtevni po tom pitanju su zvuni zapisi. Oni
najee imaju ekstenziju .mp3, ako su u pitanju komprimovani zvuni
zapisi, ili .wav za nekomprimovane.
Pomenute kompresije, koje se koriste za komprimovanje audio i video
informacija, koriste nesavrenost ljudske percepcije. Na taj nain postiu
veliku kompresiju gubei malo na informativnosti sadraja jer se prilikom
kompresije uklanja onaj sadraj koji se ne moe ni primetiti. Za
komprimovanje raunarskih podataka opte namene gubici nisu tolerantni,
tako da se mora izvriti komprimovanje podataka bez gubitaka. To znai da
kad se fajl jednom komprimuje i nakon toga ponovo dekomprimuje, mora se
dobiti indentian fajl. Fajlovi koji sadre ovakve komprimovane (sabijene)
podatke bez gubitaka najee poseduju ekstenziju, .zip, .arj, .rar ili .lha u
zavisnosti od toga koji je program korien za kompresiju.
Ako je korisnik skinuo stranicu sa interneta, tzv. Web prezentaciju, fajl
sa njenim sadrajem imae ekstenziju .html.
Programi koji mogu samostalno da se izvravaju (izvrni programi), tj.
bez otvaranja nekog drugog programa, imaju ekstenziju .exe, .com ili .bat
(fajlovi sa ekstenzijom .bat su specijalna vrsta tekstualnih fajlova u kojima se
na specifian nain pozivaju fajlovi sa ekstenzijama .exe i .com)
- 52 -
Operativni sistem ili neki programi koji sa esto izvravaju mogu
kreirati privremene fajlove koji su im trenutno potrebni za rad. Kada im vie
nisu potrebni, oni ih briu. Ovi fajlovi mogu imati veliki broj razliitih
ekstenzija, a najea je .tmp.

3.3.2. Prebrojavanje fajlova
Nakon upoznavanja sa vrstama fajlova potrebno je savladati i osnovne
operacije sa njima. U programu za rad sa fajlovima Windows Explorer-u
treba prvo uoiti kako se prikazuju fajlovi. Za razliku od foldera koji se
prikazuju ikonom u obliku fascikle fajlovi se prikazuju prema svojoj
ekstenziji. Treba primetiti da ikona uz svaki fajl podsea, asocira, na
program koji se koristi za podrazumevano otvaranje fajla.

Slika 40. Otvaranje prozora za prebrojavanje fajlova u folderu
Ve je pomenuto da su fajlovi organizovani u folderima i jedna lepa
praksa je da korisnik svoje fajlove orgnizuje u folderima po logikom
smislu. Da bi se brzo pregledao sadraj nekog foldera dovoljno je da se
klikne desnim tasterom mia na njega i izabere opcija Properties. Na ovaj
nain e se pokrenuti dijalog u kom se pod karticom General nalazi broj
fajlova i podfoldera koji se u tekuem folderu nalaze kao i ukupno zauzee u
izraeno u bajtovima.
- 53 -

Slika 41. Prebrojavanje fajlova u folderu Program Files
Ponavljanjem prethodne procedure za fajlove doi e se do slinog
prozora u kome se mogu pronai osnovne inforamcije za tekui fajl kao to
su: ime fajla sa ekstenzijom, program koji se podrazumeva za njegovo
otvaranje, veliina u kilobajtima, atributi fajla, itd.

Slika 42. Osnovne informacije o fajlu Notepad
- 54 -
3.3.3. Promena statusa fajlova: read-only, read-write
Pored svog imena i ekstenzije fajlovi poseduju jo neke bitne
informacije kao to su: datum kreiranja, modififikacije i atributi. Atributi
predstavljaju niz osobina koje bolje opisuju status fajla. Fajl je namenjen
samo za itanje ako mu je selektovan atribut Read only. Isto tako fajl je
oznaen kao sistemski odnosno, vrlo znaajan, ako mu je selektovan atribut
skriveni (Hiden). Atributi fajlova se mogu menjati kroz prethodni dijalog
File Properites pod karticom General.

3.3.4. Sortiranje fajlova i foldera
Kako bi se olakao i ubrzao rad sa fajlovima i folderima, oni se mogu
sortirati i pregeldavati na osnovu vie kriterijuma. Uoimo u programu
Windows Explorer oznake kolona u listi fajlova u desnom delu prozora. Da
bi se u tekuem direktorijumu ove oznake prikazale, u Windows Exploreru
iz padajueg menija View treba izabrati opciju Details.

Slika 43. Oznake kolona u programu Windows Explorer
Fajlovi i folderi se mogu sortirati po bilo kojoj koloni i to u oba smera
- rastuem i opadajuem po jednom od kriterijuma:
Name - imenu
Size - veliini
Type - tipu
Modified - datumu modifikovanja.
Najjednostavnije pokretanje sortiranja je klik levim taterom mia na
oznaku kolone. Tada e se fajlovi sortirati po kriterijumu koji se nalazi u
nazivu kolne na koju se kliknulo. Pored naziva e se pojaviti strelica ili

koja govori da li su fajlovi sortirani u rastuem ili opadajuem redosledu.
Levim klikom na naziv kolone po kojoj su fajlovi ve sortirani, strelica
menja smer i fajlovi se sortiraju u obrnutom redosledu.
Sortiranje se takoe moe pokrenuti desnim klikom tasterom mia na
prazni prostor bilo gde u desnoj oblasti prozora i izborom opcije iz pop-up
- 55 -
menija Arange Icons. Ova opcija se moe selektovati i iz glavnog menija
izborom menija View i opcije Arange Icons.
Treba napomenuti da se, bez obzira na izabrani kriterijum sortiranja,
folderi uvek grupiu odvojeno od fajlova, to korisniku daje bolju
preglednost sortiranog sadraja.

3.3.5. Vanost zadravanja pravilne ekstenzije fajla
prilikom promene imena
U ranijem tekstu su pomenute najee koriene ekstenzije fajlova.
Takoe, navedeno je da te ekstenzije slue Windows-u da odredi uz pomo
kog programa treba da otvori izabrani fajl. U sluaju promene ekstenzije
moe se dogoditi da operatini sistem ne prepozna novu ekstenziju ili da
pokua da otvori fajl pogrenim programom. Otvaranjem fajla pogrenim
programom dobie se besmisleni sadraj ili e program prijaviti greku. Neki
fajlovi u sebi sadre i posebno zaglavlje koje opisuje program koji je
namenjen za njegovo pokretanje i o kom tipu fajla je re, tako da e prosta
zamena ekstenzije biti ignorisana, a fajl nee biti otvoren. Promena
ekstenzije iziskuje veliku odgovornost i ne treba je obavljati ishitreno.
Izmeu ostalih postoje i fajlovi od velikog znaaja za rad samog
operativnog sistema. Promena njihove ekstenzije moe dovesti do znaajnog
pada performansi sistema ili ak do prestanka rada dela sistemskih programa
ili celog sistema. Fajlovi kojima nikako ne treba menjati ekstenziju imju
sledee ekstenzije:
.dll
.sys
.ini
.bat
.com
.exe
3.3.6. Promena imena fajlova i foldera
Promena ekstenzije, kako je objanjeno u prethodnom poglavlju,
obavlja se izuzetno retko. Promena imena fajla bez menjanja ekstenzije je
ve radnja koja se esto obavlja. U toku rada, znaajna promena sadraja
- 56 -
fajla od strane korisnika bi trebala da prouzrokuje i promenu naziva fajla,
ija je prvenstvena uloga da asocira na njegov novi sadraj. Postoji vie
naina da se promeni ime fajla, a u nastavku e biti ilustrovani samo
najei.
Promena fajla se moe obaviti selektovanjem fajla i izborom opcije
Rename koja se nalazi u meniju File u okviru glavnog menija programa
Internet Explorer. Pokretanjem ove opcije, pojavie se mali edit box na
mestu imena fajla gde se od korisnika oekuje da unese novo, ili prepravi
staro, ime fajla. Nakon izmene, da bi ona bila prihvaena, treba pritisnuti
taster Enter na tastaturi.
Najbri nain, za korisnike koji vie vole da koriste tastaturu, je da
selektuju eljeni fajl i pritisnu taster F2 na tastaturi. Za one korisnike koji
vie vole da koriste mia, najbri nain za pokretanje komande Rename je da
kliknu levim tasterom mia na fajl, a posle seknde-dve jo jednom. Ova
komanda se nee protumaiti kao dvoklik (double click) ve kao dva
jednostruka klika, odnosno u ovom sluaju, komanda Rename.

3.4. Kopiranje i premetanje fajlova
Jedna od najeih radnji koja se obalja prilikom rukovanja fajlovima
je njihovo premetanje i kopiranje. Osnovna razlika izmeu ove dve
operacije je u tome to se prilikom kopiranja prave dva primerka istog fajla u
dva razliita foldera, dok se kod premetanja isti fajl prebacuje iz foldera u
folder.

3.4.1. Selektovanje pojedinanih, grupa susednih ili
nesusednih fajlova i/ili foldera
Kako bi se izvrilo kopiranje jednog ili vie fajlova ili foldera,
potrebno je prvo izvriti selekciju eljenih fajlova odnosno foldera.
Selektovati se mogu susedni i nesusedni fajlovi. Da bi se uoila razlika
izmeu selektovanog i neselektovanog fajla potrebno je kliknuti levim
tasterom mia na neki fajl. Pre klika fajla je bio normalno osvetljen sa
normalnom pozadinom dok su posle selektovanja i naziv fajla i pozadina
- 57 -
promenili boju. Ako se istim postupkom selektuje sledei fajl, prethodno
selktovani fajl se automatski deselektuje.
Selektovanje vie susednih fajlova, foldera, se moe obaviti na sledei
nain: potrebno je prvo kliknuti levim tasterom mia na prvi fajl u grupi,
potom pritisnuti taster Shift na tastaturi, pa zatim kliknuti na poslednji fajl u
grupi. Automatski e biti selektovana cela grupa fajlova od prvog do
poslednjeg na koji se kliknulo.
Da bi se selektovalo vie nesusednih fajlova potrebno je drati pritisnut
taster Ctrl i selektovati fajl po fajl. Tada se prethodno selektovani fajlovi ne
deselektuju, tako da e na kraju svi pojedinani fajlovi na koje se kliknulo
biti u selekciji.

Slika 44. Selektovanje pojedinanih fajlova
Na slian nain kao fajlovi, mogu se selektovati i folderi ili ak fajlovi i
folderi istovremeno.

- 58 -
3.4.2. Kopiranje fajlova i foldera
Selektovanje predstavlja poetni korak prilikom kopiranja. Po
izvrenoj selekciji moe se pristupiti zadavanju komande kopiranja.
Operacija kopiranja se sastoji iz dva dela: prebacivanje sadraja fajla sa
jedne lokacije u radnu memoriju poznatiju kao Clipboard memoriju (ovaj
deo operacije se naziva Copy) i sputanje sadraja fajla iz radne memorije u
drugu lokaciju (ovaj deo operacije naziva se Paste). Kopiranje se kao i kod
preimenovanja moe izvriti na nekoliko naina.
Najjednostavniji nain da se izvri kopiranje je sledei:
Pronadje se eljeni fajl, ili grupa selektovanih fajlova, klikne bilo
gde na selekciju desnim tasterom mia i selektuje opcija Copy iz
pop-up menija.
Potom se pronae ciljni folder i na njega klikne desnim tasterom
mia i iz pop-up menija izabere opcija Paste.
Za sve one koji vie vole da koriste tastaturu, komande Copy i Paste
mogu zadati preicama preko tastature Ctrl+C i Ctrl+V respektivno.
Za sve one koji vie vole korienje mia postoji jo jedan nain da se
selektovani fajlovi iskopiraju.
Drag-and-Drop kopiranje predstavlja esto korien nain kopiranja
fajlova. Da bi se izvrilo Drag-and-Drop kopiranje potrebno je:
Pritisnuti i drati pritisnutim taster Ctrl za vreme kopiranja.
Kliknuti, i drati pritisnutim, levim tasterom mia na selektovanu
grupu fajlova
Potom izvriti prevlaenje selektovane grupe fajlova do eljenog
foldera koji se nalazi na levoj strani prozora sve dok eljeni folder
ne postane selektovan.
Na kraju je potrebno otpustiti levi taster mia i kopiranje je
obavljeno.
- 59 -

Slika 45. Kopiranje foldera Slike na Drajv D: Drag-and-Drop postupkom

3.4.3. Premetanje fajlova i foldera
Procedura premetanja je slina operaciji kopiranja i sastoji se takoe
iz dva dela: prebacivanja u Clipboard memoriju, ali sada komandom Cut, i
sputanja na eljenu lokaciju Paste. Klasian postupak prebacivanja je
identian samo se umesto komandi Copy i Ctrl+C koriste komande Cut i
Ctrl+X.
Da bi se obavilo Drag-and-Drop prebacivanje potrebno je ponoviti
istu operaciju kao i kod kopiranja samo bez dranja pritisnutog tastera Ctrl.

3.4.4. Pravljenje backup-a na prenosivim ureajima i
medijima za skladitenje podataka
Pravljenje backup-a predstavlja nezaobilazan postupak prilikom
uvanja vrednih podataka. U toku rada, s vremena na vreme, potrebno je
snimiti, odnosno sauvati, tekuu verziju fajla na kome se radi. Potrebno je
fajl sauvati na nekom drugom mediju, a ne samo na radnom hard disku
kako bi se u sluaju havarije na njemu, podaci sauvali na nekom drugom
mestu. Takoe postoji mogunost da korisnik sluajno obrie svoj fajl, kao i
- 60 -
da neko drugi, ako koristi isti raunar, svesno ili nesvesno, obrie neki fajl
koji je korisniku bitan. Iz tih razloga najbolje je na vreme obezbediti
neophodne kopije radnih i konanih verzija fajlova.

3.5. Brisanje i vraanje fajlova i foldera
Brisanje fajlova predstavlja jednu jednostavnu operaciju kojoj treba
odgovorno pristupiti. Pre svega mora se znati ta se sme obrisati, a ta ne.
Postoje fajlovi ijim brisanjem moe da se naruiti pouzdan rad nekog
programa ili samog operativnog sistema. Brisati treba samo one fajlove za
koje korisnik zna emu slue, ko ih je kreirao i da mu vie nisu potrebni. ak
i ako se brisanjem fajla nee naruiti rad sistema potrebno je proveriti da ne
sadre neku korisnu informaciju.

3.5.1. Brisanje fajlova i foldera
Ako je korisnik siguran da se fajl sme obrisati i da ne sadri bitne
informacije, operaciju brisanja moe izvriti na nekoliko naina.
Nakon selektovanja fajla, za brisanje potrebno je kliknuti na njega
desnim tasterom mia i iz pop-up menija izabrati opciju Delete ili iz glavnog
menija izabrati podmeni File i opciju Delete. Istu akcija se mogla sprovesti
pritiskom tastera Delete na tastaturi.


Slika 46. Dijalog za potvrdu brisanja fajla
- 61 -
Kako god da je pokrenuta operacija brisanja, pred korisnikom e se
pojaviti upozoravajui dijalog podseajui ga da jo jednom razmisli pre
nego to fajl obrie i smesti u Recycle Bin.
Treba primetiti da Windows operativni sistem ne brie odmah fajlove
ve ih smeta u poseban sistemski folder Recycle Bin, gde fajlovi mogu
stajati sve dok se on ne isprazni. Znai da fajlovi nisu definitivno obrisani
ak ni kada se izvri komanda za birsanje. Ova mera predostronosti je
uvedena iz razloga to se esto deava da se korisnici predomisle u vezi sa
brisanjem i imaju potrebu da vrate obrisane fajlove i foldere.

3.5.2. Vraanje obrisanih fajlova i foldera iz Recycle Bin-a
Svi obrisani podaci komandom Delete uvaju su u folderu Recycle Bin
ili, u slobodnom prevodu, kanti za otpatke. Folderu Recycle Bin se pristupa i
pregledava njegov saraj kliktanjem na ikonu u obliku kante za otpatke na
desktopu. Ova ikona moe imati jedan od dva izgleda:


ako je Recycle Bin prazan

ako se u Recycle Bin-u nalaze obrisani fajlovi

U ovom folderu se nalze svi fajlovi koji su obrisani od poslednjeg
pranjenja Recycle Bin-a. Da bi se neki fajl povratio na svoju originalnu
lokaciju potrebno je kliknuti desnim tasterom mia na eljeni fajl i iz pop-up
menija izabrati opciju Restore. Takoe izborom opcije Restore all items
mogue je istovremeno povratiti sve obrisane fajlove koji se nalaze u
Recycle Bin-u.
- 62 -

Slika 47. Prozor Recycle Bin-a u kome se nalaze obrisani fajlovi


3.5.3. Pranjenje Recycle Bin-a
Pranjenje Recycle Bin-a predstavlja odgovoran zadatak i zahteva od
korisnika da jo jednom proveri njegov sadraj i da se uveri da u njemu ne
postoji ni jedan fajl od znaaja. Treba naglasiti da se pranjenjem Recycle
Bin-a nepovratno i trajno briu svi fajlovi koji su se u njemu nali. Da bi
se ispraznio Recycle Bin potrebno je u glavnom prozoru uoiti opciju Empty
Recycle Bin ili iz glavnom menija selektovati meni File i opciju Empty
Recycle Bin.
Pranjenje Recycle Bin-a se moe izvriti i bez njegovog otvaranja,
direktno sa desktopa. Potrebno je desnim miem kliknuti na ikonu Recycle
Bin-a na desktopu i iz pop-up menija izabrati opciju Empty Recycle Bin.

- 63 -

Slika 48. Pranjenje Recycle Bin-a direktno sa desktopa
U Windows operativnom sistemu postoji mogunost da se neki fajl
trajno obrie bez prolaska kroz Recycle Bin. Ovakvo brisanje se jo naziva i
nepovratno brisanje i treba ga koristiti samo onda kada je korisnik apsolutno
siguran da mu taj fajl vie nee biti potreban. Da bi se pokrenula komada za
trajno brisanje potrebno je selektovati fajl i pritisnuti kombinaciju tastera
Shift+Delete na tastaturi. Pojavie se drugaiji dijalog u kome se korisnik
upozorava da e se fajl stvarno obrisati bez smetanja u Recycle Bin.

Slika 49. Upozorenje pred brisanje fajla bez smetanja
u Recycle Bin
Treba napomenuti da postoje specijalizovani programi koji slue za
vreenje ak i onih fajlova koji su ispranjeni iz Recycle Bin-a. Meutim
uinak ovakvih programa nije uvek stoprocentan i zavisi od vremena koje je
proteklo od brisanja fajlova i od aktivnosti korisnika za raunarom u periodu
posle brisanja. Iz tog razloga, ovakav program je potrebno upotrebiti
neposredno posle brisanja fajlova, ili to je mogue pre.
- 64 -
3.6. Pretraivanje foldera
Taan broj fajlova na raunaru nikada nije poznat, ali sa sigrunou
sme da se kae da je broj fajlova reda veliine nekoliko stotina hiljada. Samo
Windows poseduje vie desetina hiljada fajlova, to sistemskih to
privremenih. Da bi se ubrzalo pronalaenje fajlova na raunaru potrebno je
koristiti program za pretraivanje fajlova i foldera.
3.6.1. Pronalaenje fajlova i foldera
U sluaju da se traga za specifinim fajlom ili folderom, najlakni
nain da se to izvede je da se koristi program koji dolazi u sklopu Windows
Explorer-a, koji se zove Searh for Files and Folders. Ovaj program se
pokree levim klikom tastera mia na dugme Start i izborom menija Search i
opcije For Files or Folders....
Pretraga se moe zapoeti izborom neke od ponuenih opcija:
Pictures, music, or video - Slike, zvuni ili video zapisi
Documents (word processing, spreadsheet, etc.) - Razna
dokumenta, najpre tekstualni fajlovi
All Files and Folders - Svi fajlovi i folderi
Computers or people - Raunari ili ljudi.

Slika 50. Prozor programa za pronalaenje fajlova i foldera
- 65 -
Najee upotrebljavana opcija je All Files and Folders. Po
startovanju ove opcije moe se zadati kriterijum na osnovu koga e se
izvriti pretraga. Kriterijum moe biti: ime, deo imena, ekstenzija, datum
kreiranja, ili neki drugi znaajni parametar fajla. Da bi se zadao deo imena
moe se upotrebiti dokerski znak (*) koji moe zameniti proizvoljan deo
teksta.
U sledeem primeru u desnom delu prozora, kao rezultat upita *.mp3,
prikazae se se svi fajlovi sa ekstenzijom .mp3.


Slika 51. Rezultat upita *.mp3
Ako korisnik zna kog je tipa fajl koji se trai, pretraivanje e biti
efikasnije ako selektuje opciju koja mu nudi pretraivanje prvo po tom tipu
fajla. Znai, ako se trai slika, neki zvuni ili video zapis treba izabrati
opciju Pictures, music, or video. Otvorie se prozor u kome treba da se
selektuje ta se tano od pomenute tri vrste objekata trai, zatim da se unese
ime ili deo imena traenog fajla i na kraju klikne na dugme Search. Lista
pronaenih fajlova koji odgovaraju kriterijumu pojavie se u desnoj strani
prozora.
- 66 -
Ako se trai neki tekstualni dokument, treba izabrati opciju Documents
i pojavie se prozor u kome treba izabrati kada je taj dokument poslednji put
modifikovan:
Don't remember ne seam se
Within the last week tokom prole nedelje
Past month tokom prolog meseca
Within the past year tokom prole godine.
Nakon toga treba uneti ime ili deo imena traenog fajla na mestu
predvienom za to i pritisnuti dugme Search. Rezultat pretrage pojavie se u
desnom delu prozora.
3.6.2. Pretraivanje fajlova prema njihovom sadraju,
datumu poslednje izmene, datumu kreiranja ili
veliini fajla
Fajlovi se mogu pretraivati i prema drugim svojim osobinama kao to
su: veliina, datum kreiranja i sadraj. Da bi se ovo obavilo potrebno je
izabrati opciju All Files and Folders.
Ve je pomenuto da, ako nije poznato ime ili deo imena, mogue je
uneti neku re ili deo rei koja se nalazi u dokumentu koji se trai u polju A
word or phrase in the file. U tom sluaju se obavlja pretraga po sadraju.
Ako korisnik eli da podesi kriterijume za pretraivanje po datumu,
treba da klikne miem na strelicu pored natpisa When was it modified? i
otvorie mu se prozor u kome moe uneti eljei datum. U okviru ovog
prozora moe se izabrati opcija Specify dates i u okviru nje selektovati da li
se pretrauje po datumu modifikovanja dokumenta (Modified Date), datumu
nastanka (Created Date) ili datumu pristupa dokumentu (Accessed Date).
Takoe, ako se ne eli specificirati taan datum, moe se izabrati da se
pretraivanje izvri po datumima modifikovanja u okviru poslednje nedelje
(Within the last week), poslednjeg meseca (Past month) ili poslednje godine
(Within the past year). Ako korisnik eli da pretrauje fajlove po njihovoj
veliini, treba da klikne miem na strelicu pored natpisa What size is it? Iz
ponuene liste opcija moe se izabrati neka od ponuenih veliina: mali fajl
(Small (less than 100KB)), srednji (Medium (less than 1MB)), veliki
(Large(more than 1MB)) ili proizvoljno zadat (Specify size (in KB)).
Prilikom porizvoljnog zadavanja veliine fajla oekuje se da se naglasi da li
- 67 -
veliina ne sme da prelazi zadatu vrednost (at most) ili ne sme da bude
manja od zadate vrednosti (at least).


Slika 52. Pretraga fajlova po datumu modifikacije i veliini

3.6.3. Lista nedavno korienih dokumenata
Lista nedavno korienih dokumenata predstavlja praktian i
jednostavan nain da se dodje do dokumenata koji su korieni u nekom
prethodnom vremenskom periodu. Uvid u ovu listu se moe obaviti klikom
levog tastera mia na dugme Start i selektovanjem pod menija Documents,
nakon ega e se pojaviti lista prethodno korienih dokumenata. Da bi se
neki od dokumenata sa ove liste pokrenuo, dovoljan je klik levim tasterom
mia na njegovo ime. Na ovaj nain nedavno korieni dokumenti postaju
lako dostupni korisniku.
- 68 -

Slika 53. Lista nedavno korienih fajlova
Ova lista se moe obrisati kako bi se eventualno spreilo neeljenom
korisniku da vidi spisak prethodno korienih dokumenata. Potrebno je
kliknuti desnim tasterom mia na taskbar i iz pop-up menija izabrati opciju
Properties. U dobijenom dijalogu treba selektovati karticu Start Menu i u
okviru ovog dijaloga dugme Customize. Pojavie se dijalog u kome se lista
nedavno korienih dokumenata moe obrisati pritiskom na taster Clear.

Slika 54. Brisanje liste nedavno korienih fajlova
- 69 -
3.7. Komprimovanje fajlova
3.7.1. Pojam komprimovanja
Komprimovanje fajlova i foldera predstavlja proces u kome se
smanjuje njihova veliina, a samim tim i koliina prostora potrebnog za
njihovo uvanje na raunaru.
Pored pomenutih vrsta kompresije sa gubicima koje se koriste za
komprimovanje audio-vizuelnih fajlova, postoji i veliki broj drugih vrsta
komprimovanja bez gubitaka namenjenih komprimovanju fajlova opte
namene. Programe koji vre komprimovanje fajlova esto nazivaju i arhiveri
jer se podaci komprimuju najee da bi se u takvom obliku uvali ili
prenosili. Najei formati arhiviranih fajlova su: ZIP, RAR, ARJ, TAR,
LHA, ACE, UC2, GZ, TGZ.

3.7.2. Komprimovanje
Postupak komprimovanja iziskuje da se prethodno pronae i selektuje
drajv, folder ili fajl u okviru programa Windows Explorer koji se eli
komprimovati. Potom je potrebno kliknuti na selekciju desnim tasterom mia
i iz pop-up menija izabrati podmeni Send to i u njemu opciju Compressed
(zipped) Folder. Ista ova komanda se mogla zadati izborom menija File,
podmenija New i opcije Compressed (zipped) Folder.
Novodobijena arhiva e se pojaviti u tekuem folderu i ima izgled
foldera sa za rajsferlusom (zipper) .
Kada je napravljen komprimovani fajl, mogu se dodavati novi fajlovi u
njega Drag-and-Drop prebacivanjem (videti poglavlje Kopiranje i
premetanje fajlova). Na ovaj nain e se izvriti komprimovanje dodatih
fajlova u okviru stare arhive.

3.7.3. Dekomprimovanje
Dekomprimovanje predstavlja postupak suprotan komprimovanju,
odnosno predstavlja postupak pristupanju originalnim fajlovima u okviru
arhive. Da bi se otvorio neki fajl koji se nalazi u komprimovanom folderu,
- 70 -
potrebno je dva puta brzo kliknuti na taj folder kao to se to radi sa klasinim
folderima. Pojavie se lista fajlova i foldera koji se nalaze u arhivi. Da bi se
raspakovao neki od fajlova potrebno je iskopirati ga ili prebaciti u neki
regularan folder. Treba naglasti da se prebacivanjem fajla iz arhive u neki
drugi folder vri dekomprimovanje tog fajla, dok se iz arhivi ne brie njegov
original. Ako se fajl eli ukloniti iz arhive potrebno je obrisati ga komandom
Delete (videti poglavlje Brisanje fajlova i foldera)
Ako je, pak, potrebno dekomprimovati ceo komprimovani folder, treba
kliknuti na njega desnim tasterom mia u okviru programa Windows
Explorer, i izabrati opciju Extract All, iz pop-up menija ili istu opciju
izabrati iz padajueg menija File. Nakon ovih koraka, otvorie se prozor tzv.
arobnjaka koji pita korisnika gde eli da smesti raspakovane fajlove.


Slika 55. Prozor arobnjaka koji korisnika vodi kroz
proces dekomprimovanja fajlova
eljena lokacija se moe runo uneti u polje Files will be extracted to
this directory ili se moe pronai pomou opcije Browse.... Klikom na taster
Next zapoinje se operacija dekomprimovanja koja moe trajati due ili
krae u zavisnosti od veliine i sadraja arhive.
- 71 -
4. Virusi
4.1. Pojam
4.1.1. Virusi, crvi i trojanski konji
Virusi, crvi i trojanski konji su zlonamerni programi koji mogu da
izazovu tetu na raunaru i podacima koji se na njemu nalaze. Oni takoe
mogu da uspore Internet vezu ili da koriste raunar za dalje irenje na druge
raunare. Meutim, uz malo prevencije i malo razmiljanja, anse da e
raunar biti zaraen mogu biti znatno manje.
Virusi su prvobitno nastali zbog potreba programera da zatite svoj
program od nelegalne upotrebe. U sluaju nelegalne uputrebe programa,
virus bi se aktivirao i npr. blokirao rad raunara. Savremene viruse obino
piu i ire zlonamerni pojedinci kako bi napravili tetu na raunarima drugih
korisnika ili kako bi stekli protivrpavnu korist. Virus je kd napisan sa
namenom da sam sebe umnoava irei se od raunara do raunara tako to
se kai na program koji koristi za transport. On moe da oteti softver,
podatke ili ak i hardver. Isto kao to opasnost kod ljudskih virusa varira od
jednodnevne prehlade do HIV-a, tako i meu raunarskim virusima postoje
oni koji su samo mala smetnja pri radu do onih koji su potpuno destruktivni.
Meutim virus ne moe da se iri bez postupaka korisnika koji bi ga
pokretali, kao to su deljenje fajla ili slanje e-poruke.
Crv je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog raunara na
drugi, samo to on to radi automatski, preuzimanjem kontrole nad
funkcijama raunara koje omoguuju prenos fajlova i podataka. Kada crv
ue u sistem, on dalje moe da se iri sam. Velika opasnost kod crva jeste
njihova sposobnost da se umnoavaju u ogromnim koliinama. Na primer,
crv moe da poalje kopije samog sebe svima koji se nalaze u address book-
u raunara, a zatim bi njihovi raunari uradili to isto. Ovime se izaziva
domino efekat zaguenja u mrenom saobraaju to usporava poslovne
mree i Internet u celini. Crv moe da zauzme memoriju ili propusni opseg
mree toliko da raunar prestane da reaguje. Poto crvima nije potreban
program-domain ili fajl da bi se prenosili, oni mogu neprimeeno da uu
u sistem i omogue nekome drugome da daljinski kontrolie raunar na
kome se nalaze.
- 72 -
Trojanski konji, poput mitolokog trojanskog konja koji je liio na
poklon, ali su u njemu bili sakriveni grki vojnici koji su zauzeli Troju,
savremeni trojanski konji su raunarski programi koji deluju kao koristan
softver, a zapravo ugroavaju bezbednost raunara i podataka i mogu da
naprave veliku tetu. Trojanski konji se ire tako to navode korisnike
raunara da otvaraju programe mislei da oni potiu iz legitimnih izvora. Oni
se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji se moe preuzeti na internetu,
ali se najee ire pomou Attach-a u e-mail porukama. Preporuka je da se
nikada ne otvaraju Attach-evi e-mail poruka koje dolaze od nepoznatih i da
se nikada ne preuzima softver iz nepouzdanih izvora.

4.1.2. Naini prenosa virusa
Gotovo svi virusi i mnogi crvi ne mogu se iriti ukoliko ne otvorite ili
ne pokrenete zaraeni program.
Mnogi najopasniji virusi su se proirili pre svega preko priloga e-mail-
a datoteka koje su poslate uz e-mail. Da e-mail ima prilog vidi se po ikoni
sa spajalicom koja predstavlja prilog i prikazuje njegovo ime. Fotografije,
pisma napisana u programu Microsoft Word, ak i Excelove tabele, sve su to
samo neki od fajlova koje korisnik svakodnevno moe dobijati putem e-
mail-a. Virus se pokree kada se otvori fajl iz priloga (obino dvostrukim
klikom na ikonu priloga).
Savet: Nikad ne otvarajte prilog e-pote ako ga niste oekivali i ako
ne znate taan sadraj priloene datoteke.
Ukoliko korisnik primi e-mail sa prilogom od nepoznate osobe, odmah
treba da izbrie kompletnu poruku. Naalost, vie nije bezbedno ni otvarati
priloge od ljudi koje korisnik poznaje. Virusi i crvi imaju sposobnost da
ukradu podatke iz programa za e-mail i da poalju sami sebe svima sa spiska
u adresaru. Tako, ako korisnik dobije e-mail od nekoga, sa porukom koju ne
razume ili sa fajlom koji nije oekivao, uvek treba da se obratiti osobi koja je
poslala poruku da bi utvrdo sadraj priloga pre nego to ga otvori.
Drugi virusi se mogu iriti pomou programa koje je korisnik preuzeo
sa Interneta ili preko zaraenih diskova koje je pozajmio od prijatelja ili ak
kupio u prodavnici. Primeri zaraze ovim putem su rei. Veina ljudi dobija
viruse tako to otvori i pokrene nepoznati prilog e-mail-a.
- 73 -
4.1.3. Programi za uklanjanje virusa
Antivirusni softver je program koji slui da korisniku raunara
pomogne u borbi protiv virusa. On titi raunar od veine virusa, crva,
trojanskih konja i drugih neeljenih posetilaca koji mogu da ga zaraze. On
koristi unapred poznate podatke o dejstvu postojeih virusa i na taj nain ih
otkriva.
Veina savremenih antivirus programa korisniku nudi brojne
mogunosti, kao to su: skeniraje dolaznih i odlaznih e-mail poruka,
automatski apgrejd dok je raunar povezan na internet, upozorenje da je lista
virusa zastarela ili upozorenje da je provera celog sistema uinjena previe
davno.
Danas se korisnicima nudi nekoliko kvalitetnih antivirus programa. Pre
svih tu su Norton Antivirus, Kaspersky i Panda koji su se pokazali kao
najbolji. Da bi neki antivirus program bio dobar, jedna od najbitnijih stvari
jeste da se do nove definicije virusa za taj program moe doi nakon to
kraeg vremena od trenutka pojave tog virusa. Jedino tako korisnik i njegov
raunar mogu biti maksimalno mogue zatieni.

4.2. Postupanje sa virusima
4.2.1. Upotreba antivirus programa
Pored toga to veinu stvari antivirus program radi sam, povremeno je
potrebno izvriti skeniranje celog sistema da bi se utvrdilo da li postoje novi
neotkriveni fajlovi sa virusima, crvima ili trojancima. Skeniranje se vri iz
antivirus programa, obino izborom opcije Scan my computer.
Skeniranje je proces u kome antivirus program pristupa svakom fajlu
koji se nalazi na raunaru i proverava da li je zaraen virusom. Pri tome se
ne proveravaju samo fajlovi koji se nalaze na nekom od drajvova, ve i
fajlovi koji se nalaze u memoriji raunara. Uklanjanje virusa ili dezinfekcija
je postupak odstranjivanja dela kda iz programa koji je zaraen. Kada naie
na zaraeni fajl, u zavisnosti od tipa virusa i naina zaraze, antivirus program
e uraditi jednu od sledee tri stvari:
- 74 -
U najboljem sluaju virus e moi da se odstrani iz zaraenog fajla,
i fajl e moi normalno da se koristi.
Ako virus ne moe da se odstrani, program e pruiti korisniku
mogunost da obrie fajl ili da ga stavi u karantin.
Ako virus ne moe da se odstrani, ali i ako zaraeni fajl ne moe da
se obrie, antivirus program e ga svakako saviti u karantin.
Karantin nije neko posebno mesto na raunaru, ve predstavlja sistem
zabrane pristupa zaraenom fajlu. Na taj nain fajl nee moi da se pokrene i
virus koji je u njemu nema mogunost da se aktivira.
Antivirus programi pruaju mogunost da se, prema potrebi, skenira
samo deo raunara ili ak samo jedan folder ili fajl. Ova opcija se najee
koristi kada korisnik sumnja da je neki konkretan fajl zaraen virusom, ili
kada eli da proveri podatke na prenosivom mediju, koji je dobio iz
nepouzdanog izvora, pre nego to tim podacima pristupi.

4.2.2. Apdejt antivirus programa
Antivirus program moe da zatiti raunar samo od virusa koji su mu
poznati, tako da je zastareli antivirusni softver beskorisan. Antivirusni
softver se oslanja na redovni apdejt (auriranje) kako bi proirio listu
poznatih virusa i time omoguio zatitu od najnovijih pretnji. Apdejt
predstavlja proces u kome se u bazu podataka, u kojoj antivirusni softver
dri podatke o virusima, dodaju podaci o novonastlim virusima. Danas je
tempo razvoja novih virusa, crva i trojanaca takav da se antivirusni softver
smatra zastarelim, ako nije apdejtovan due od 10-ak dana.
U osnovi postoje dva naina za apdejt antivirus programa. Prvi se vri
automatski dok je raunar povezan na internet, a za drugi je potrebno da
korisnik sam izvede operaciju apgrejda.
Automatski apdejt antivirus softvera se naziva i On Line apdejt. On u
osnovi ima nekoliko prednosti. Pre svega korisnik ne mora da brine o tome
kada je poslednji put obavio apdejt. Potrebno je da samo dovoljno esto
koristi internet i raunar e uvek biti snabdeven definicijama za najnovije
viruse. Postupak je za korisnika praktino neprimetan, a prilikom apdejt
dovlae se definicije samo onih virusa koje na raunaru nedostaju.
- 75 -
Kada korisnik sam treba da izvede apdejt, tada je prvo potrebno da sa
interneta, sa sajta proizvoaa antivirus softvera koji koristi, skine fajl u
kome se nalaze definicije virusa. Nevolja je u tome to fajl obino sadri
definicije svih virusa koji postoje, a ne samo onih koji korisniku u tom
trenutku nedostaju. Ovo za posledicu ima to da je fajl koji treba skinuti dosta
veliki (i do desetak megabajta) to, ako je u pitanju sporija internet veza,
moe da predstavlja problem. Kada je fajl sa definicijama jednom na
korisnikovom raunaru, sam proces apdejta je veoma jednostavan. Kako je
obino re o samoizvrnom fajlu (ima ekstenziju .exe), dovoljno ga je samo
pokrenuti iz naprimer Windows Explorer-a, a on e ostalo obaviti sam.
- 76 -
- 77 -
5. Korienje tampaa
5.1. Instaliranje tampaa
5.1.1. Izbor Default tampaa iz liste instaliranih tampaa
Podrazumevani ili default tampa je onaj na kome e se automatski
tampati dokument kada u programu, iz koga korisnik eli da tampa,
izabere opciju Print.
Na raunaru moe biti instalirano vie tampaa, ali samo jedan e biti
default. Podeavanje default tampaa moe se izveszi u okviru prozora
Printers and Faxes iz Control Panel-a. Iz razloga to je ovaj prozor jedan
od ee korienih, ostavljena je mogunost da mu korisnik moe pristupiti
direktno iz podmenija Settings menija Start.


Slika 56. Postupak otvaranja prozora Printers and Faxes preko Start menija
U desnom delu ovog prozora se nalazi lista svih instaliranih tampaa
na raunaru. Pored default tampaa se nalazi kvaica. Ako korisnik eli da
neki drugi tampa sa liste instaliranih proglasi za default, potrebno je da
klikne na njega desnim tasterom mia i iz pop-up menija izabere Set as
Default Printer. Ova opcija se moe izabrati i iz padajueg menija File.
- 78 -

Slika 57. Prozor Printers and Faxes

5.1.2. Instaliranje novog tampaa
tampa moe biti na raunaru za kojim korisnik radi, odnosno lokalni
tampa ili moe biti mreni tampa, tj. tampa koji je povezan na neki
drugi raunar, a na kome se moe tampati preko mree.
tampa koji korisnik eli da instaliran mora da bude povezan sa
raunarom preko odgovarajueg kabla, povezan na napajanje i ukljuen.
Windows e, najee sam prepoznati Plug and Play ureaj i instalirati
softver potreban za njega bez asistencije korisnika. Nakon toga tampa je
spreman za upotrebu.
Ukoliko je u pitanju stariji model tampaa Windows obino nee
automatski pokrenuti proces instaliranja kada se tampa povee na raunar.
Tada je potrebno iz levog dela prozora Printer and Faxes izabrati opciju
Add a printer. To e pokrenuti arobnjaka za instaliranje tampaa. Posle
uvodnog prozora ovog arobnjaka, pojavljuje se prozor u kome korisnik
- 79 -
treba da izabere da li je tampa koji instalra lokalni ili mreni. Ako je
tampa lokalni, u prozoru arobnjaka treba izabrati Local printer or stand-
alone network printer, deselektovati opciju Automatically detect and install
my Plug and Play printer i kliknuti Next.


Slika 58. Poetni prozor arobnjaka za instaliranje tampaa
U novotvorenom prozoru treba izabrati tip porta na koji se tampa
povezuje. Iz liste portova treba izabrat LPT1 (Recommended Printer Port) i
kliknite Next.
Ovime se otvara novi prozor u kome se u listi sa leve strane nalazi
spisak proizvoaa tampaa, a sa desne strane spisak modela tampaa
proizvoaa izabranog u spisku proizvoaa. Ukoliko korisnik poseduje
originalni disk sa drajverom za tampa, preporuuje se da ga u ovom
koraku iskoristi i opcijom Have Disk izabere drajver sa lokacije na disku na
kojij se nalazi. U suprotnom treba izabrati proizvoaa i model tampaa sa
liste koju je Windows prethodno ponudio.
- 80 -

Slika 59. Izbor proizvoaa i modela tampaa koji se instalira
Klikom na dugme Next otvara se jos nekoliko prozora u kojima krisnik
treba da izabere da li eli da mu tampa koji instalira bude default tampa,
da li e tampa deliti sa nekim drugim korisnikom i da li eli da mu se na
kraju instaliranja odtampa test starnica. Nakon odgovora na ova pitanja
poinje proces instaliranja koji obino traje veoma kratko.

5.2. tampanje
5.2.1. tampanje dokumenata iz programa za obradu
teksta
U svakom programu za obradu teksta u okviru padajueg menija File
nalazi se opcija Print. Ako korisnik eli da odtampa trenutno otvoreni
dokument, treba da izabere ovu opciju nakon ega e se otvoriti prozor u
kome se podeavaju opcije vezane za tampanje i pokree tampanje
dokumenta.

- 81 -

Slika 60. Podeavanje opcija bitnih za tampanje
Na vrhu prozora Print u okviru polja Printer nalazi se padajua lista iz
koje korisnik moe da izabere tampa na kome eli da tampa dokument.
Na poetku se u ovom polju uvek nalazi default tampa. Klikom na dugme
Properties u ovom polju, otvorie se novi prozor u kome se mogu podesiti
razne opcije koje nudi izabrani tampa, kao to su veliina i vrsta papira,
orijentacija papira, opcije vezane za boju (ako je u pitanju kolor tampa) itd.
U okviru polja Page range prozora Print korisnik moe izabrati da li
eli da tampate ceo dokument (u tom sluaju treba selktovati All), trenutnu
stranicu (Current page) ili odreeni opseg stranica (Pages). Ako se ele
odtampati tano odreene stranice ili opsezi stranica koji nisu susedni, u
polju Pages treba otkucati brojeve stranica odvojene zarezima, a za opseg
stranica broj prve i poslednje stranice u opsegu spojene znakom -. Ispod
polja za unos postoji primer koji ilustruje kako treba da izgleda upis u ovo
polje.
Iz liste Print korisnik moe izabrati da li eli da tampa sve izabrane
stranice ili samo parne ili neparne od njih. Ovo opcija je korisna kada se vri
obostrano tampanje (tampanje sa obe strane lista papira), jer je tada
mogue izvriti tampanje u samo dva koraka. Prvo treba odtampati sve
neparne stranice, a potom vratiti okrenute papire u tampa i odtampati sve
parne stranice.
- 82 -
U polju Copies korisnik moe izabrati u koliko primeraka eli da
tampa izabrane stranice.
Kada se sve opcije podese, klikom na dugme OK, poinje tampanje.
Preica za pokretanje tampanja dokumenta je CTRL+P nakon ega se
otvara prethodno opisani prozor sa opcijama za tampanje. esto i na
toolbar-u postoji ikona tampaa . Klikom na ovu ikonu zapoinje
tampanje svih stranica na default tampau bez prethodnog otvaranja
prozora sa opcijama za tampanje.

5.2.2. Uvid u progres tampanja korienjem Print
Manager-a
Kada korisnik zada tampau da odtampa dokument, u desnom delu
taskbara (notification area) e se pojaviti ikon tampaa . Dvostrukim
klikom na ovu ikonu otvora se prozor Print Manager-a u kome korisnik
moe pratiti proces tampanja. Ovaj prozor se moe otvoriti i dvostrukim
klikom na ikonu tampaa u prozoru Printer and Faxes ili izborom See
what's printing iz istog prozora.


Slika 61. Prozor Print Manager-a
U prozoru Print Manager-a se nalazi lista dokumenata koja su poslata
na tampanje. Za svaki od dokumenata postoji vie korisnih informacija kao
to su:
Ime dokumenta koje se nalazi ispod polja Document Name,
Trenutni status dokumenta koji se tampa (Spooling, Paused ili
Printing) koji se nalazi ispod polja Status,
- 83 -
Ime korisnika koji je poslao dokument na tampanje se nalazi ispod
polja Owner,
Broj strana koje ima dokument se moe videti ispod polja Pages,
Veliina dokumenta se nalazi ispod polja Size,
Vreme i datim kada je dokument poslat na tampanje se nalazi
ispod polja Submitted.
Print Manager korisniku nudi jo nekoliko korisnih mogunosti kao
to su: zaustavljanje procesa tampanja dokumenta, pokretanje zaistavljenog
procesa ili potpuno odustatajanje od ampanja nekog od dokumenata iz liste.
Ove opcije se nalaze u pop-up meniju koji se pojavljuje kada se klikne
desnim tasterom mia na dokument iz liste sa kojim se elit neto uraditi.
Takoe se mogu nai i u okviru padajueg menija Document.
Opcija Pause Printing omoguava korisniku da privremeno zaustavi
proces tampanja dokumenta. Kada je zaustavljeno tampanje ova opcija u
padajuem meniju Printer e biti tiklirana. Kada korisnik ponovo klikne na
nju, nastavie se tampanje i opcija Pause Printing e biti detiklirana.
Opcija Cancel omoguava korisniku da izbrie odreeni dokument iz
liste tampanja. Takodje opcijom Cancel All Documents mogu se izbrisati
svi dokumenti iz liste tampanja. Proces brisanja dokumenta iz liste
tampanja ponekd moe de traje i nekoliko destina sekundi u zavisnosti od
tipa tampaa i statusa tampanja u kome se dokument u trenutku brisanja
nalazio.
Korisnik moe da promeni prioritet dokumenta koji eka u redu za
tampanje ako iz pomenutog pop-up menija izabere opciju Properties i na
kartici General, na klizau Priority, promeni prioritet dokumenta.

- 84 -
- 85 -
6. Ispitna pitanja
6.1. Raunarsko okruenje:
1. Kolika je veliina RAM-a raunara na kojem trenutno radite?

2. Kako se zove operativni sistem na raunaru na kojem trenutno radite?

3. ta moete rei o procesoru raunara na kojem trenutno radite?

4. Postavite novi datum i vreme na raunaru (30. Avgust 2007; 15h
32min). Sliku (capture) prozora u kome ste podesili datum i vreme
kopirajte u fajl pod nazivom DatumVreme koji ete kreirati i snimiti na
disketu.

5. Koje od navedenih podeavanja utie na izgled desktopa?
(a) Promena default tampaa
(b) Podeavanje parametara modema
(c) Promena broja boja monitora
(d) Kompresija fajlova

6. Gde se u dijalogu za podeavanje parametara monitora nalazi opcija za
promenu slike na desktopa?
(a) Kartica Appearance
(b) Kartica Desktop
(c) Kartica Settings
(d) Kartica Background


7. Gde se u dijalogu za podeavanje parametara monitora nalazi opcija
kojom moete da promenite rezoluciju?
- 86 -
(a) Kartica Appearance
(b) Kartica Desktop
(c) Kartica Settings
(d) Kartica Background

8. Na raunaru na kom radite instalirajte sledee jezike: English (United
States), Serbian (Cyrilic), Serbian (Latin). Sliku (capture) prozora u
kome se vide instalirani jezici, kopirajte u fajl pod nazivom Jezici koji
ete kreirati i snimiti na disketu.

9. Koja je svrha formatiranja diskete?
(a) Da se dozvoli samo itanje podataka sa diskete
(b) Da se proveri da li disketa sadri viruse
(c) Da se zabrani upisivanje podataka na disketu
(d) Da se disketa pripremi za upisivanje podataka

10. Koja je svrha formatiranja diska?
(a) Dozvoljava se samo itanje podataka sa diska
(b) Deo fajlova se brie sa diska
(c) Zabranjuje se upisivanje podataka na disk
(d) Disk se priprema za upisivanje podataka

11. Koja od navedenih operacija moe da se obavi direktno sa desktopa
bez otvaranja foldera?
(a) Promena default tampaa
(b) Podeavanje vremena i datuma
(c) Podeavanje modema
(d) Deinstalacija programa

12. Sliku (capture) desktopa kopirajte u fajl pod nazivom Desktop koji ete
kreirati i snimiti na disketu.

- 87 -
13. Korienjem Help-a pronaite informacije o terminu paint.

14. Korienjem Help-a pronaite informacije o terminu toolbars.

15. Korienjem Help-a pronaite informacije o terminu media player.

16. Korienjem Help-a pronaite informacije o terminu viewing files.

17. Korienjem Help-a pronaite informacije o terminu calculator.

18. Korienjem Help-a pronaite informacije o programu notepad.

19. Korienjem Help-a pronaite informacije o terminu multimedia.

20. Pokrenite editor teksta Notepad. Kreirajte novi tekstualni fajl pod
nazivom ECDLtest i snimite ga na disketu. Napustite editor teksta.

21. Pokrenite editor teksta Notepad. Kreirajte novi tekstualni fajl pod
nazivom ECDLtest i snimite ga na disketu. Napustite editor teksta.

22. Otvorite fajl ECDLtest koji se nalazi na disketi. Unesite vase ime,
prezime i broj indeksa i sauvajte fajl.

23. Pokrenite editor teksta Notepad. Kreirajte novi tekstualni fajl pod
nazivom Pisma. Otkucajte po jednu re latininim pismom, latininim
pismom sa naim slovima (,,,,) i irilinim pismom. Snimite fajl na
disketu. Napustite editor teksta.
- 88 -
6.2. Desktop:
24. Koja od navedenih ikona predstavlja dokument?
(a) (b) (c) (d)




25. Koja od navedenih ikona predstavlja folder?
(a) (b) (c) (d)





26. Koja od navedenih ikona predstavlja folder?
(a) (b) (c) (d)




27. Koja od navedenih ikona ukazuje na program?
(a) (b) (c) (d)








- 89 -
28. Koja od navedenih ikona ukazuje na program?
(a) (b) (c) (d)





29. Podesite da ikona Recycle Bin na desktopu bude u gornjem desnom
uglu.

30. Podesite da ikona My Computer na desktopu bude u gornjem levom
uglu.

31. emu slue shortcut ikone?

32. Navesti jedan od naina za kreiranje shortcut ikona na desktopu?

33. Kreirajte shortcut koji e ukazivati na folder ECDLtest na disketi.

34. Kreirajte shortcut koji e ukazivati na fajl posters.doc koji se nalazi u
folderu odgovori na disketi.

35. Koja od ikona predstavlja shortcut za folder Squash?
(a) (b) (c) (d)







- 90 -
36. Koji je taan naziv za objekat na donjoj slici?

(a) Toolbar
(b) Menu Bar
(c) Title Bar
(d) Scroll Bar

37. Koji je taan naziv za objekat na donjoj slici?

(a) Title Bar
(b) Menu Bar
(c) Status Bar
(d) Scroll Bar

38. Koji je taan naziv za objekat na donjoj slici?

(a) Title Bar
(b) Menu Bar
(c) Status Bar
(d) Scroll Bar

39. Koji je taan naziv za objekat na donjoj slici?

(a) Title Bar
(b) Menu Bar
(c) Status Bar
(d) Scroll Bar



- 91 -
40. Koja od sledeih ikona slui za minimiziranje prozora?
(a) (b) (c) (d)


41. Koja od sledeih ikona slui za zatvaranje prozora?
(a) (b) (c) (d)


42. Koja od sledeih ikona slui za maksimiziranje prozora?
(a) (b) (c) (d)


43. Koja od sledeih ikona slui za postavljanje prozora na
podrazumevanu veliinu i lokaciju?
(a) (b) (c) (d)


44. Na koji nain se vri promena veliine i oblika prozora?

45. Na koji nain se vri pomeranje otvorenog prozora na desktopu?

46. Na koji nain se vri prelazak izmeu otvorenih prozora?

- 92 -

6.3. Rad sa folderima i fajlovima:
47. Objasniti hijerarhijsku strukturu organizacije podataka na raunaru.

48. Objasniti hijerarhijsku strukturu organizacije podataka na raunaru.

49. Nabrojati ureaje za skladitenje podataka na raunaru.

50. Na disketi kreirajte strukturu foldera kao na sledeoj slici.


51. Na disketi kreirajte strukturu foldera kao na sledeoj slici.




- 93 -
52. Na disketi kreirajte strukturu foldera kao na sledeoj slici.


53. Na disketi kreirajte strukturu foldera kao na sledeoj slici.


54. Na disketi kreirajte strukturu foldera kao na sledeoj slici.


55. Na disketi kreirajte strukturu foldera kao na sledeoj slici.

- 94 -

56. Pronaite folder astronomy na disketi i kreirajte strukturu subfoldera
kao na sledeoj slici.

57. Pronaite folder wines na disketi i kreirajte strukturu subfoldera kao na
sledeoj slici.

58. ta je to ekstenzija fajla i koliko znakova je rezervisano za njenu
duinu?

59. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre muziku?
(a) (b) (c) (d)
.pdf .doc .mp3 .gif

60. Koja od nabrojanih ekstenzija se koristi za dokumente kreirane u
programu za obradu teksta Microsoft Word?
(a) (b) (c) (d)
.ppt .doc .xls .gif

- 95 -
61. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre tabelarne
kalkulacije kreirane u programu Microsoft Excel?
(a) (b) (c) (d)
.mp3 .doc .gif .xls

62. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za komprimovane fajlove?
(a) (b) (c) (d)
.zip .mp3 .gif .doc

63. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre sliku?
a) b) c) d)
.zip .arj .gif .doc

64. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre sliku?
a) b) c) d)
.txt .jpg .avi .doc

65. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre sliku?
a) b) c) d)
.ppt .wav .tmp .bmp


66. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre sliku?
a) b) c) d)
.mp3 .doc .tif .xls
- 96 -

67. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre
prezentaciju kreiranu u programu Microsoft PowerPoint?
a) b) c) d)
.doc .ppt .gif .jpg

68. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre video
zapis?
a) b) c) d)
.avi .tmp .gif .ppt

69. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre video
zapis?
a) b) c) d)
.bmp .tmp .gif .mpg

70. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za fajlove koji sadre muziku?
a) b) c) d)
.gif .doc .wav xls

71. Koja se od nabrojanih ekstenzija koristi za privremene fajlove koje je
kreirao operativni sistem?
a) b) c) d)
.gif .doc .tmp xls

72. Koliko ima fajlova u folderu ecdltest (ukljuujui i subfoldere)?
- 97 -

73. Koje sve atribute ima jedan fajla.

74. ta je to status fajla (read-only, read-write) i kako se on moe
promeniti?

75. Promenite atribute fajla comet.doc u folderu ecdltest tako da bude
read-only.

76. Promenite atribute fajla stock.doc u folderu ecdltest tako da bude read-
only.

77. Promenite atribute fajla conference.doc u folderu ecdltest tako da
bude read-write.

78. Promenite atribute fajla stock.doc u folderu ecdltest tako da bude
read-only.

79. Promenite atribute fajla origins.doc u folderu ecdltest tako da bude
read-write.

80. Podesite nain prikazivanja fajlova u folderu ecdltest tako da budu
prikazani: ime, veliina, tip i datum modifikacije.
81. Podesite nain prikazivanja fajlova u folderu ecdltest tako da budu
prikazani: ime, veliina, tip i datum modifikacije.

82. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema datumu modifikacije tako da
fajl koji je poslednji modifikovan bude prvi na listi. Koji je fajl prvi
modifikovan?

- 98 -
83. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema datumu modifikacije tako da
fajl koji je prvi modifikovan bude prvi na listi.

84. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema veliini tako da najvei fajl
bude prvi na listi.

85. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema veliini tako da najmanji fajl
bude prvi na listi.

86. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema imenu od A ka Z.

87. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema imenu od Z ka A.

88. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema tipu od A ka Z.

89. U ecdltest folderu sortirajte fajlove prema tipu od Z ka A.

90. Zbog ega je bitno da fajlovi imaju korektnu ekstenziju?
(a) Da bi fajl mogao da se otvori odgovarajuom aplikacijom
(b) Da bi fajl mogao da se smesti u odgovarajui folder
(c) Da bi fajl mogao da se kompresuje
(d) Da bi se spreilo brisanje fajla
91. Zbog ega je bitno da fajlovi imaju korektnu ekstenziju?
(a) Da bi se fajl zatitio od raunarskih virusa
(b) Zbog toga to ekstenzija fajla odreuje kada je fajl kreiran
(c) Zbog toga to ekstenzija fajla odreuje folder u kojem e se fajl
smestiti
(d) Da bi fajl mogao da se otvori odgovarajuom aplikacijom

92. Opiite jedan od naina za promenu imena fajla.
- 99 -

93. Opiite jedan od naina za promenu imena foldera.

94. Pronaite fajl charge.doc u ecdltest folderu i promenite mu ime u
invoice.doc.

95. Pronaite fajl origins.doc u ecdltest folderu i promenite mu ime u
history.doc.

96. Pronaite fajl test2.doc u ecdltest folderu i promenite mu ime u
test4.doc.

97. Pronaite fajl year.doc u ecdltest folderu i promenite mu ime u new
members.doc.

98. Pronaite fajl modul2.doc u ecdltest folderu i promenite mu ime u
modul2 new.doc.

99. Pronaite fajl debit.doc u ecdltest folderu i promenite mu ime u
credit.doc.

100. Na koji nain se selektuju fajlovi i folderi?
101. Kako se selektuje grupa susednih fajlova i foldera?

102. Kako se selektuje grupa ne susednih fajlova i foldera?

103. Istovremeno selektujte fajl koji je prvi na listi i fajlom comet.doc koji
se nalaze u folderu ecdltest.

- 100 -
104. Istovremeno selektujte fajl koji je poslednji modifikovan i fajl
posters.doc koji se nalaze u folderu ecdltest.

105. Selektujte grupu faljova poevi od oil.doc do origins.doc u ecdltest
folderu.

106. Objasnite postupak kopiranja fajlova. Da li se kopiranjem briu fajlovi
sa originalne lokacije?

107. Otvorite ecdltest folder i selektujte fajlove delivery.xls i statement.doc.
Kopirajte selektovane fajlove u folder delivery notes.

108. Otvorite ecdltest folder i selektujte fajl magazines.doc. Kopirajte
selektovani fajl u folder magazines.

109. Selektujte fajlove pop art.doc i picasso.doc koji se nalaze u folderu
ecdltest. Kopirajte selektovane fajlove u folder painting.

110. Kopirajte fajl redplanet.doc iz ecdltest foldera u subfolder mars.

111. Kopirajte fajlove oil.doc i origins.doc iz ecdltest foldera u oil
subfolder.

112. Kopirajte folder wine iz foldera ecdltest u folder port.

113. Objasnite postupak premetanja fajlova. Da li se premetanjem trajno
briu fajlovi sa originalne lokacije?

114. Premestite fajl invoice3.doc iz ecdltest foldera u subfolder fiction.
- 101 -

115. Premestite dva najvea fajla iz ecdltest foldera u subfolder invoices.

116. Premestite dva fajla koja su poslednja modifikovana iz ecdltest foldera
u subfolder newspapers.

117. Premestite fajl planets.doc iz ecdltest foldera u subfolder venus.

118. Premestite fajl coal.doc iz foldera ecdltest u folder coal.

119. Premestite fajl sherry.doc iz foldera ecdltest u folder sherry.

120. Zbog ega je vano praviti rezervne kopije fajlova na izmenljivim
medijima za uvanje podataka?
(a) Da biste proverili da li fajlovi imaju viruse
(b) Da biste fajlove premestili sa hard diska
(c) Da biste poveali prostor na hard disku
(d) Da biste spreili gubitak podataka



121. Zbog ega je vano praviti rezervne kopije fajlova na izmenljivim
medijima za uvanje podataka?
(a) Da biste mogli lake da instalirate novu aplikacije na hard disku
(b) Da biste spreili gubitak podataka u sluaju kvara hard diska
(c) Da biste lake pronali vane fajlove
(d) Da biste poveali prostor na hard disku

122. Zbog ega je vano praviti rezervne kopije fajlova na izmenljivim
medijima za uvanje podataka?
- 102 -
(a) Da biste spreili gubitak podataka u sluaju kvara hard diska
(b) Izmenljivi mediji su pouzdaniji od hard diska
(c) Izmenljivi mediji su najjeftiniji
(d) Da biste lake instalirali nove aplikacije

123. Objasniti postupak za brisanje fajlova i foldera.

124. ta se deava sa fajlom koji izbriemo.

125. Izbriite fajl coal.doc iz foldera ecdltest.

126. Selektujte fajlove invoice1.doc i newfinancial.txt u ecdltest folderu i
izbriite ih.

127. Izbriite fajl origins.doc iz foldera ecdltest. Vratite obrisani fajl na
lokaciju na kojoj se nalazio.

128. Izbriite folder impresionist iz foldera ecdltest. Vratite obrisani fajl na
lokaciju na kojoj se nalazio.

129. Na koji nain se mogu povratiti izbrisani fajlovi?

130. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje naredbu Restore u Recycle
Bin-u?
(a) Pravi se rezervna kopija fajlova (back-up)
(b) Fajlovi ostaju sauvani u Recycle Bin-u
(c) Fajlovi se uvek vraaju na desktop
(d) Fajlovi se vraaju na originalnu lokaciju

- 103 -
131. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje naredbu Restore u Recycle
Bin-u?
(a) Fajlovi se vraaju na lokaciju koju vi odredite
(b) Fajlovi vie nisu read-only
(c) Fajlovi se permanentno briu
(d) Fajlovi se vraaju na originalnu lokaciju

132. Na koji nain se prazni Recycle Bin i ta se deava sa fajlovima koji su
se u njemu nalazili?

133. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje naredbu Empty the Recycle
Bin?
(a) Fajlovi se premetaju na desktop
(b) Fajlovi se permanentno briu sa hard diska
(c) Fajlovi postaju read-only
(d) Fajlovi se premetaju na originalnu lokaciju

134. Koja od navedenih operacija moe da se obavi direktno sa desktopa?
(a) Podeavanje parametara mree
(b) Podeavanje parametara monitora
(c) Formatiranje diska
(d) Brisanje sadraja foldera Recycle Bin

135. Na koji se nain pronalazi fajl ili folder koji se nalaze na raunaru?

136. Po kojim je sve kriterijumima mogue vriti pretraivnaje fajlova?

137. Otvorite ecdltest folder na disketi. Pronaite sve fajlove sa ekstenzijom
.doc u ecdltest folderu (ukljuujui i subfoldere). Koliko ima takvih
fajlova?

138. Koliko ima fajlova sa ekstenzijom .gif u folderu ecdltest (ukljuujui i
subfoldere)?
- 104 -

139. Koliko ima fajlova sa ekstenzijom .doc u folderu ecdltest (ukljuujui i
subfoldere)?

140. Koliko ima fajlova sa ekstenzijom .xls u folderu ecdltest (ukljuujui i
subfoldere)?

141. Koliko ima fajlova sa ekstenzijom .txt u folderu ecdltest (ukljuujui i
subfoldere)?

142. Pronaite u ecdltest folderu (ukljuujui i subfoldere) sve fajlove ija
imena poinju slovima de. Koliki je broj fajlova koje ste pronali?

143. Pronaite u ecdltest folderu (ukljuujui i subfoldere) sve fajlove ija
imena poinju slovima po. Koliko ste takvih fajlova pronali?

144. Kako se dolazi do liste nedavno korienih fajlova (dati putanju)?

145. Objasniti postupak komprimovanja fajlova.

146. Zapakujte fajl redplanet.doc iz ecdltest foldera u fajl pod nazivom
redplanet.zip.
147. Zapakujte fajlove oil.doc i origins.doc iz ecdltest foldera u fajl pod
nazivom pack2.zip.

148. Raspakujte fajl pack.zip iz ecdltest foldera u proizvoljan folder na hard
disku.


- 105 -
149. ta se postie kompresijom fajlova?
(a) Fajlovi e biti sa atributom hidden
(b) Smanjuje se veliina fajlova
(c) Fajlovi e biti izbrisani
(d) Ponitava se operacija brisanja fajlova

150. ta se postie kompresijom fajlova?
(a) Brie se ekstenzija fajla
(b) Skrauje se ime fajla
(c) Smanjuje se veliina fajla
(d) Briu se parametri fajla

151. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuju efekte kompresije fajlova?
(a) Smanjuje se veliina fajlova
(b) Briu se fajlovi
(c) Smanjuje se broj fajlova
(d) Poveava se raspoloivost RAM-a

152. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuju efekte kompresije fajlova?
(a) Smanjuje se veliina fonta u tekstualnim fajlovima
(b) Smanjuje se veliina fajlova
(c) Smanjuje se broj rei u tekstualnim fajlovima
(d) Smanjuje se duina imena fajla

153. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuju efekte kompresije fajlova?
(a) Kompresijom se fajlovima dodeljuje atribut hidden
(b) Kompresijom se fajlovi briu
(c) Kompresijom fajlovi postaju manji
(d) Kompresija smanjuje mogunosti RAM-a
- 106 -
6.4. Virusi:
155. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje delovanje raunarskih
virusa?
(a) Neki fajlovi mogu da se otete ili unite
(b) Samo kompresovani fajlovi mogu da budu oteeni
(c) Samo se programi oteuju
(d) Fajlovi se permanentno oteuju

156. Koji je od navedenih iskaza taan za antivirus program?
(a) Antivirus program obavetava korisnika o aktiviranju neeljenih
programa
(b) Antivirus program obavetava korisnika o grekama (bugs) u programu
(c) Antivirus program nije potrebno aurirati
(d) Antivirus program uvek detektuje i brie viruse iz fajlova

157. Zbog ega uvek morate da koristite antivirus program koji je auriran?
(a) Da bi se izbeglo sluajno brisanje antivirus programa
(b) Da bi bilo mogue identifikovati, izolovati i izbrisati nove vrste virusa
(c) Da bi se spreio nelegalan pristup vaem raunaru
(d) Da bi se potvrdilo vlasnitvo licence za antivirus program

158. Koji od navedenih iskaza opisuje postupak ienja fajlova od virusa?
(a) Selektujete fajl, a zatim ga kopirate
(b) Selektujete fajl, a zatim ga kompresujete
(c) Selektujete fajl, a zatim ga dezinfikujete
(d) Selektujete fajl, a zatim ga izbriete

159. Koji od navedenih izraza opisuje delovanje raunarskih virusa?
(a) Fajlovi se kompresuju
(b) Fajlovi se oteuju
(c) Fajlovi se dezinfikuju
(d) Pravi se rezrvna kopija fajlova
- 107 -

160. Koju od navedenih operacija spreava antivirus program?
(a) Brisanje fajlova
(b) Infekciju fajlova
(c) Kompresiju fajlova
(d) Promenu sadraja fajlova

161. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje delovanje raunarskih
virusa?
(a) Samo tekstualni fajlovi mogu da se otete
(b) Fajlovi mogu da se otete ili izbriu
(c) Fajlovi se uvek permanentno oteuju
(d) Samo fajlovi operativnog sistema mogu da se otete

162. Zbog ega se antivirus programi moraju redovno apdejtovati?
(a) Da bi se izbeglo sluajno brisanje antivirus programa
(b) Da bi se spreio nelegalan pristup vaem raunaru
(c) Da bi bilo mogue identifikovati, izolovati i izbrisati nove vrste virusa
(d) Da bi se potvrdilo vlasnitvo licence za antivirus program

163. Koji od navedenih iskaza u vezi raunarkih virusa je taan?
(a) Postoji manje od stotinu vrsta virusa
(b) Raunarski virusi mogu da otete fajlove
(c) Nije mogue otkriti raunarski virus
(d) Raunarski virusi se ne mogu izbrisati

164. Zbog ega se antivirus programi moraju redovno apdejtovati?
(a) Da bi se izbeglo sluajno brisanje antivirus programa
(b) Da bi se spreio nelegalan pristup vaem raunaru
(c) Da bi bilo mogue identifikovati, izolovati i izbrisati nove vrste virusa
(d) Da bi se potvrdilo vlasnitvo licence za antivirus program

- 108 -
6.5. Korienje tampaa:
165. Koja vam od navedenih opcija omoguava da promenite na koji
instalirani printer ete tampati tako da promene ostanu zapamene i
posle iskljuenja raunara?
a) File / Print
b) Set as Default (Printer)
c) Use Printer Offline
d) Add Printer

166. Koja opcija e biti dozvoljena u meniju kada selektujete neki printer u
folderu Printers?
a) Print document
b) Current page
c) Print to file
d) Set as Default (Printer)

167. Odtampajte jednu kopiju fajla origins.doc na tampau.

168. Koja opcija e biti dozvoljena u meniju kada selektujete neki printer u
folderu Printers?
a) Print
b) Pause Printing
c) Print to file
d) Current page

169. Koje opcije su dostupne korisniku u okviru Print Manager-a.