PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE

POJAM PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE Intelektualna svojina obuhvata dva dela industrijsku svojinu i autorsko pravo. Industrijska svojina je posebna grana prava, uobliena krajem XIX i poetkom XX veka, koja se posmatra u subjektivnom i objektivnom smislu: 1) O jektivni s!isao Industrijska svojina je skup pravnih normi (propisa) kojima se reguliu drutveni odnosi i pojave u oblasti duhovnog stvaralatva koje se tie tehnike i industrije. eli se u tri grupe: a. Pronalazako pravo; b. Pravo znakova razlikovanja; c. Pravo konkurencije. !) Su jektivni s!isao Industrijska svojina je pravo pri"nato duhovnim tvor#ima u oblasti tehnike i industrije povodom njihovog duhovnog stvaralatva, a po osnovu objektivnog prava industrijske svojine. $ravo intelektualne svojine je, po svojoj prirodi, privatno pravo. "# PRONALA$A%KO PRAVO Pred!et &a'tite O li,i -ravne &a'tite No# (re&ultat stvarala)ko* rada+ (su jektivno -ravo+ "# Pronala&ak Patent ("./0. *odina+ 0# Te1ni)ka inova,ija Te1ni)ko una-re2enje 3# Patentirani lekovi i sredstva &a &a'titu Serti4ikat o dodatnoj &a'titi iljaka Prava srodna -atentno! -ravu 5 KNO657O6 8# Trodi!enionalni ras-ored ele!enata i !e2uve&a u inte*risano! kolu sa To-o*ra4ija inte*risani1 kola elektronsko! 4unk,ijo! 9# Tvorevine s-oljno* o likovanja u-otre ljivo* -red!eta koje odre2uju Koristan !odel nje*ovu u-otre u (alati: -akovanja: ro e##+ Nove iljne sorte Pravo o-le!enjiva)a iljni1 sorti Nove slike i ,rte=i koji se 'tite u o liku u&orka: i nove *eo!etrijska tela koja se Di&ajn 'tite u o liku !odela

;# <#

Pronala&ak je novo reenje odre%enog tehnikog problema koje ima inventivni nivo, i koje se mo&e primeniti u industriji ili drugoj delatnosti. 'ahteva se ispunjenost tri uslova "atite: a) novost; b) inventivni nivo; c) primenjivost. Patent je oblik pravne "atite, ili subjektivno pravo pronala"aa, "a pronala"ak koji ispunjava materijalne i (ormalne uslove "atite. )aterijalni uslovi su novost, inventivni nivo, i primenjivost, a (ormalni uslovi se tiu pro#edure pred nadle&nim organom (u *rbiji 'avod "a intelektualnu svojinu). Te1ni)ka inova,ija je svaka ra#ionali"a#ija pro#esa rada primenom po"natih tehnikih sredstava i tehnolokih postupaka, kojom se posti&u neki korisni e(ekti (pove+avanje produktivnosti, smanjenje trokova, "atita &ivotne sredine..). )aterijalni uslovi su: a) relativna novost (u okviru preduzea); b) primenjivost. Prava srodna -atentno! -ravu (KON657O6+ skup praktinih "nanja i steenih iskustava koji se mogu primeniti u industriji ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti. 'a ra"liku od drugih prava, kno,-ho, se (ormalno-pravno ne titi, ve+ je to (aktiko "nanje i iskustvo. .jegovi elementi su: a) faktiki karakter; b) tajnost; c) prenosivost; d) tehnika priroda. Trodi!enionalni ras-ored ele!enata i !e2uve&a u inte*risano! kolu sa elektronsko! 4unk,ijo! "ahteva dva uslova "atite: a) novost (razliitost); b) komercijalna upotreba. Tvorevine s-oljno* o likovanja u-otre ljivo* -red!eta koje odre2uju nje*ovu u-otre u (alati, pakovanja, robe..) imaju manji inventivni nivo (pronala"ak inventivni nivo / koristan model), a "ahtevaju slede+e uslove "atite: a) novost; b) tehnika priroda; c) primenjivost. Nova iljna sorta je skup biljaka unutar jedinstvene botanike klasi(ika#ije najni&e po"nate kategorije (reda). 0slovi pravne "atite su: a) novost; b) razliitost; c) uniformnost; d) stabilnost; e) ime sorte.

Di&ajn je pravo kojim se titi dvodimen"ionalni ili trodimen"ionalni i"gled proi"voda ili njegovog dela, koji je odre%en vi"uelnim karakteristikama i1ili materijalima od kojih je sastavljen. .ekada je ovo pravo bilo sastavljeno od u"orka i modela. 0slove pravne "atite ine materijalni (novost i individualni karakter) i (ormalni uslovi (tiu se pro#edure pred nadle&nim organom). 0# PRAVO $NAKOVA RA$LIKOVANJA Pred!et &a'tite No# (re&ultat stvarala)ko* rada+ "# Ro ni i uslu=ni &na,i 0#a ?eo*ra4ske o&nake 0# O&nake -orekla O li,i -ravne &a'tite (su jektivno -ravo+ >i* (!arka+ ?eo*ra4ske o&nake -orekla

Ro ni i uslu=ni &na,i su "na#i koji slu&e "a obele&avanje roba ili usluga u prometu, i njihovo ra"likovanje od slinih roba i usluga drugih proi"vo%aa. 0slovi pravne "atite su: "+ !aterijalni i. distinktivnost (razliitost); ii. mogunost grafikog predstavljanja (2 ili ! ); iii. vezanost za odre"enu vrstu robe i usluga; !) 4or!alni (tiu se pro#edure pred nadle&nim organom). *astoje se od slova, brojeva, slika.. @rend je iri pojam jer, pored &iga, sadr&i i druge elemente (ljudske resurse, imid&..). 2o je #elokupni poslovni kon#ept. ?eo*ra4ske o&nake o"naavaju poreklo proi"voda sa nekog odre%enog lokaliteta. Ima ni&i kvalitativni nivo. O&nake -orekla imaju kvalitativno vii nivo, slu&e "a obele&avanje proi"voda i usluga koji potiu sa odre%enog lokaliteta i imaju spe#i(ina svojstva uslovljena geogra(skim, prirodnim i1ili ljudskim (aktorom. $redstavljaju geogra(ski na"iv nekog lokaliteta. 3# PRAVO KONKURENAIJE De4ini,ija -o staro! $akonu o tr*oviniB $od povredom konkuren#ije podra"umevaju se tri vrste povreda: #) nelojalna konkurencija (utakmica); 2) $pekulacija; !) povreda jedinstvenog tr%i$ta.

Nelojalna utak!i,a je svaka radnja trgov#a protivna dobrim poslovnim obiajima kojom se mo&e naneti teta drugom trgov#u, potroaima, ili drutvenoj "ajedni#i. De4ini,ija -o novo! $akonu o tr*ovini (0.".#+B $od povredom konkuren#ije podra"umevaju se tri oblika nedo"voljenog ponaanja: #) nepo$tena tr%i$na utakmica; 2) nedozvoljena $pekulacija; !) piramidalna trgovina. Nelojalna utak!i,a je svaka radnja trgov#a usmerena protiv drugog trgov#a (konkurenta) koja kri kodeks poslovnog morala i dobre poslovne obiaje, i koja mo&e naneti tetu drugom trgov#u. Pira!idalna tr*ovina predstavlja nemogu+nost kupovine robe u slobodnoj prodaju (primer: 'epter). De4ini,ija -o staro! $akonu o &a'titi konkuren,ije (0..;#+B $od povredom konkuren#ije se ubrajaju tri pojave: #) sporazum o naru$avanju konkurencije (po novom &'&( iz 2))*. + restriktivni sporazumi); 2) zloupotreba dominantnog polo%aja na tr%i$tu; !) koncentracija (fuzija) uesnika u prometu. POJAM AUTORSKO? PRAVA Autorsko -ravo se posmatra u subjektivnom i objektivnom smislu: 1) O jektivni s!isao 4utorsko pravo je skup propisa kojima se reguliu drutveni odnosi i pojave u oblasti nauke, knji&evnosti, i umetnosti. 5dnosi se na oblast neprivrede. 5snovni "adatak objektivnog autorskog prava je pru&anje pravne "atite autoru i njegovom delu. !) Su jektivni s!isao 4utorsko pravo je pravo pri"nato tvor#u knji&evne, umetnike, ili naune tvorevine u ve"i sa duhovnim stvaralatvom, na osnovu normi objektivnog autorskog prava. .astaje samim inom nastanka dela, i sastoji se od imovinsko-pravnih i moralno-pravnih ovla+enja. 'a ra"liku od prava industrijske svojine, koja nastaju u upravnom postupku pred nadle&nim organom donoennjem reenja, autorsko pravo nastaje samim inom nastanka dela. Autor je (i"iko li#e koje je stvorilo neko autorsko delo. a bi neko li#e postalo autor, nije potrebna poslovna sposobnost, dovoljna je pravna sposobnost.

Autorsko delo .a novi 'akon o autorskom i srodnim pravima (!778.) u de(inisanju autorskog dela koristi metod generalne klau"ule, u" eg"emplarno navo%enje najtipinijih nominovanih autorskih dela. $o 'akonu, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina jednog ili vie (i"ikih li#a i"ra&ena u odre%enoj (ormi, be" ob"ira na namenu, veliinu, sadr&aj, komer#ijalnu, naunu, ili umetniku vrednost, nain ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njegove sadr&ine. 9ao tipina autorska dela navode se: #) 2) !) ,) -) knji%evna; muzika; kinematografska; pozori$na; kartografska i druga dela..

(Zakonodavac u definisanju autorskog dela, dela nelojalne konkurencije, i monopolistikog sporazuma koristi metod generalne klauzule, dodajui na to egzemplarno nabrajanje najtipinijih dela.) I" navedene de(ini#ije proi"ila"e dva bitna uslova koja je potrbno ispuniti da bi se jedno delo smatralo autorskim: #) originalnost; 2) forma. .ebitni uslovi su namena, veliina, (orma.. PRAVA SRODNA AUTORSKOM PRAVU *astavni deo autorskog prava su i srodna prava autorskom pravu: #) 2) !) ,) :) pravo interpretatora (umetnika. izvo"aa); pravo proizvo"aa fonograma i videograma; pravo proizvo"aa emisja; pravo proizvo"aa baza podataka; pravo prvog izdavaa slobodnog dela. POJAM INTELEKTUALNE SVOJINE Intelektualna svojina je generiki pojam (na"iv) koji obuhvata dva dela: #) pravo industrijske svojine; 2) autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu.

Intelektualna svojina se de(inie u objektivnom i subjektivnom smislu: 1) O jektivni s!isao C 2o je skup pravnih normi (propisa) koji reguliu drutvene odnose i pojave u ve"i sa intelektualnim stvaralatvom u najirem smislu; !) Su jektivni s!isao 2o je pravo pri"nato pojedin#u na osnovu njegove intelektualne tvorevine, a na osnovu normi objektivnog prava. $ojam intelektualne svojine nije opte prihva+en u teoriji i praksi. 0 intelektualnu svojinu spadaju slede+a prava (po 6IPO konven#iji (onvencija o osnivanju /vetske organizacije za intelektualnu svojinu): #) 2) !) ,) -) 0) autorska prava; prava srodna autorskom pravu; patentno pravo; prava znakova razlikovanja; nelojalna konkurencija; nauna otkria.

'ajednike karakteristike autorskog prava i prava industrijske svojine su u predmetu i ekonomskoj (unk#iji: 1) Pred!et isti je predmet "atite (re"ultat duhovnog stvaralatva); !) Ekono!ska 4unk,ija njen #ilj je da obe"bedi njihovim titularima iskljuiva ovla+enja na privredno iskori+avanje, kro" garantovanje subjektivnog prava. $ostoje i "naajne ra"like. *koro sva prava industrijske svojine mogu biti predmet ulaganja ili osnivaki ulog jednog predu"e+a (osim o"naka geogra(skog porekla, kolektivnog &iga, &iga garan#ije..). $rava industrijske svojine koja nisu prenosiva ne mogu biti predmet ulaganja. * druge strane, samo neka autorska prava i prava srodna autorskom pravu bi mogla biti predmet ulaganja. *va prava industrijske svojine imaju tr&inu vrednost koja "avisi od vie (aktora. 'atim, industrijska svojina se odnosi na oblast privrede (tehnike), dok autorsko pravo i njemu srodna prava se odnose na oblast ne-privrede (kultura). .ajva&nija ra"lika je u nainu sti#anja (nastanka) prava industrijske svojine (osim 9.5<-=5<) se stiu donoenjem reenja od strane nadle&nog organa u upravnom postupku, dok autorsko i njemu srodna prava nastaju samim inom stvaranja dela. 9od autorskog prava nema upravno-pravne "atite (jer nema reenja), "a ra"liku od prava industrijske svojine. $reduslov "a "atitu autorskog prava je objavljivanje i i"davanje autorskog dela. I"davanje predstavlja putanje u promet primeraka dela.

>

ODNOS PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE PREMA DRU?IM ?RANAMA PRAVA "+ Autorsko -ravo i li)na -rava $ostoje dodirne take (ime, slika..), u oba sluaja se titi (i"ika linost. ?a"lika je u tome to se autorsko delo mo&e odvojiti od autora, a lino pravo od imao#a ne. .osila# linog prava je uvek samo jedno (i"iko li#e, a nosila# autorskog prava mo&e biti (i"iko li#e kao orignarni (i"vorni), ili druga (i"ika li#a kao derivativni (i"vedeni) nosio#i, po osnovu ugovora ili "akona. ?a"lika postoji i u gaenju lina prava se gase smr+u (i"ikog li#a, a prava autora traju neogranieno. 0+ Autorsko -ravo i stvarno -ravo *linosti se sastoje u tome to oba prava tite imovinske interese svog titulara. ?a"like se nala"e u: 1) !) 3) 6) o jektu &a'tite kod stvarnog prava je to stvar (res), a kod autorskog prava je to duhovna tvorevina (autorsko delo i druge intelektualne tvorevine su, po svojoj prirodi, in(orma#ije); na)inu sti,anja svojina se mo&e ste+i na posebne naine (okupa#ija, odr&aj, prirataj..), a autorsko pravo ne; autorsko pravo ne mo&e biti predmet -rinudno* i&vr'enja; u odre%enim sluajevima, autorsko pravo mo&e biti ja)e i od sa!o* -rava svojine (primer umetnika slika velikog slikara).

3+ Pravo industrijske svojine i *ra2ansko (i!ovinsko -ravo+ $ravo industrijske svojine je najsrodnije sa gra%anskim pravima, nastalo je u njihovom krilu. *linosti postoje u nainu sti#anja, nainu prestanka (imovinsko-pravna komponenta prava intelektualne svojine traje odre%eni broj godina, a moralno-pravna komponenta traje veno), i jo nekim momentima. *utinska ra"lika i"me%u stvarnopravne svojine i intelektualne svojine je i u dr&avini. uhovne tvorevine se ne mogu dr&ati (ali mogu njihove materijali"ovane (orme), i ne mogu se unititi, "a ra"liku od stvari (res). 8+ Pravo industrijske svojine i o li*a,iono -ravo 'akono obliga#ionim odnosima je supsidijarni i"vor prava intelektualne svojne (ugovor o li#en#i je regulisan ovim "akonom). 9+ Pravo industrijske svojine i radno -ravo $ostoje odre%eni sluajevi u kojima se pravni odnosi nastali "atitom novog pronalaska reguliu na drugaiji nain u odnosu na redovni, kod situa#ija gde pronala"aev radni

odnos dovodi do i"vesnih spe#i(inosti u raspodeli ovla+enja u okviru prava na kori+enje pronalaska. ;+ Pravo industrijske svojine i tr*ovinsko -ravo Ae"a postoji po pitanju prava konkuren#ije, kao i po pitanju predmeta ulaganja u predu"e+e, ili osnivakog udela predu"e+a.. <+ Pravo industrijske svojine i u-ravno -ravo *linosti su u nastanku, kao i u "atiti u sluaju povrede. OPRAVDANOST PRAVNE $ADTITE INTELEKTUALNE SVOJINE Bedan teoretiar je rekao da su patenti Csr#e i dua svojineD i da, Cako oni nestanu, nesta+e svetaD. Elavna karakterisitika intelektualnih prava jeste mogu+nost njihovog neogranienog iskori+avanja od strane neogranienog broja li#a u neogranienom prostoru i vremenu, a da se pritom supstan#ijalno ne umanjuje njihova vrednost. 9ljuni ra"log "a odre%ivanje prava "atite jeste drutvena korisnost kada stvarao#i ne bi bili "ati+eni, ne bi ni stvarali. RA$VOJ PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE Istorija ra"vitka ljudskog drutva nije nita drugo do istorija pronala"atva. $rve oblike pronala"atva sre+emo u najranijem dobu ljudske #ivili"a#ije. 'ahvaljuju+i njima, ovek se stalno ra"vijao. 0 antikom dobu nije postojala potreba "a pronala"atvom, usled obilja radne snage. $rvi "ae#i pronala"atva u o"biljnijem vidu se mogu sresti u srednjem veku. $rvi obli#i pravne "atite su bile -rivile*ije vladara. 2o su bili akti u obliku otvoreno* -is!a (litere -atentes+, odakle datira dananji na"iv CpatentD. Aladar je na osnovu diskre#ione o#ene dodeljivao pronala"au privilegiju, na osnovu koje je on imao monopol na proi"vodnju pronalaska. $rvu po"natu privilegiju odobrio je eki kralj pronala"au sprave "a odvo%enje vode i" rudnika 131:. $rivilegije su bile pojedinani akti. *lede+i oblik pravne "atite su dekreti o davanju privilegija ve+em broju li#a. $rvi po"nati dekret je donet u )letakoj republi#i u XAII veku. .akon toga, naredni oblik pravne "atite su bili statuti ,e1ovni1 kor-ora,ija. $rvi pravni propis u oblasti pronala"atva je /tatut of monopolis (*tatut o monopolima), donet u Fngleskoj 1>!3. o"volio je monopol samo prvom i pravom pronala"au. $rvi savremeni "akon o patentima je donet 1@87. u *4 -u. 0sledili su i slini "akoni u drugim dr&avama.

?a"voj industrijske svojine nije tekao pravolinijski, ve+ je pun uspona i padova. 0 dananjem obliku poinje da se javlja u kapitali"mu. 9ljuna ra"lika i"me%u srednjevekovnih privilegija i dananjih "akona o industrijskoj svojini je u tome to su se privilegije donosile na osnovu diskre#ione o#ene vladara, a dananja prava industrijske svojine su "akonski utemeljena. ?a"voj me%unarodnog prava u ovoj oblasti je poeo sa )e%unarodnom i"lo&bom u Heu 1G@6. $roblem se javio u injeni#i da su samo doma+i pronala"ai bili "ati+eni, te je dolo do masovne kra%e, to je dovelo do odr&avanja $ariske kon(eren#ije 1GG3. godine, gde je doneta (onvencija o za$titi industrijske svojine , prvi dokument univer"alnog karaktera u ovoj oblasti. I"me%u ostalih, jedna od potpisni#a bila je i 9raljevina *rbija. RA$VOJ AUTORSKO? PRAVA uhovno stvaralatvo u oblasti kulture staro je koliko i ljudski rod. 0 starom ?imu je kulturna delatnost bila veoma #enjena. )e#ena, najpo"natiji 4vgustov ministar, bio je "atitnik knji&evnika i umetnika. )ar#ijan je kradljiv#e stihova na"ivao CplagijatorimaD (kradljiv#ima ljudi). 2u&ba "bog uvrede asti datira i" tog doba. I u ovoj oblasti su prvi obli#i pravne "atite doli tek sa srednjim vekom. $rva takva privilegija i"data je tamparu )anu#u u Aene#iji "a tampanje nekog 4ristotelovog dela 168:. 9ljunu ulogu u ra"voju autorskog prava je i"a"vala Eutenbergova tamparija, jer je ona omogu+ila umno&avanje autorskih dela. $rvi koji su ustali u "atitu autorskog prava su bili i"davai (tampari). $rvi "akonski propis u ovoj oblasti je donet u Fngleskoj &akon 1ne /tjuart (#2#).). godine, a prvi savremeni "akon je donet u Iran#uskoj 1@81. .a me%unarodnom planu je 1G@G. osnovano me%unarodno 3dru%enje knji%evnika i umetnika. $rvi predsednik ovog udru&enja je bio Aiktor Igo, koji je ini#irao donoenje 4ernske konvencije za za$titu knji%evnih i umetnikih dela 1GG>. .akon toga, doneta je 3niverzalna konvencija o autorskom pravu 18:!. Eodine 18>@. u *tokholmu je doneta 56P' (onvencija koja objedinjuje autorsko pravo i pravo industrijske svojine. 786P/ 1ran%man spora"um o trgovinskim aspektima intelektualne svojine donet je 1886. UNIEIKAAIJA I 7ARMONI$AAIJA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE $rvobitni (primarni) prin#ip va&enja "akona je prin#ip teritorijalnosti. )e%utim, ovaj prin#ip ima odre%ene nedostatke i mane, te je uveden prin#ip u"ajamnosti (re#ipro#iteta), kao i prin#ip asimila#ije. $oto primena prin#ipa u"ajamnosti u praksi nije dovoljno pou"dana, dr&ava pribegava "akljuivanju me%unarodnih ugovora, spora"uma, i konven#ija (bilateralnih i multilateralnih). $ostoje dva metoda "a preva"ila&enje problema koje stvaraju ra"like i"ne%u na#ionalnih "akonodavstava u regulisanju odnosa sa elementom inostranosti. $rvi metod je metod

reavanja sukoba "akona koli"ionim normama. jednoobra"nih pravila t"v. uni(ikovanog prava.

rugi metod je stvaranje "ajednikih

0ni(ika#ija je stvaranje suprana#ionalnog prava, kao jedinstvenog prava koje "amenjuje na#ionalno pravo, a harmoni"a#ija je pro#es uskla%ivanja na#ionalnog prava sa pravom me%unarodnih udru&enja. .a primeru Fvropske unije se najbolje mo&e videti harmoni"a#ija i uni(ika#ija prava. 0 Fvropskoj uniji primarne i"vore prava stvaraju dr&ave lani#e i organi 0nije, a sekundarne iskljuivo organi 0nije. *ekundarni i"vori su pravilni#i, direktive i odluke kao obave"uju+i, a preporuke i miljenja kao neobave"uju+i i"vori. $ostoji vie kategorija me%unarodnih konven#ija. $rimeri "a me%unarodne konven#ije po kojima se jednom prijavom "a patent, &ig, di"ajn, o"naku porekla itd. stie pravo u vie dr&ava su: #) 2) !) ,) -) 9adridski aran%man o registraciji %igova; :a$ki sporazum za uzorke i modele; ;isabonski sporazum za geografske oznake porekla; (<P (onvencija o evropskom patentu; 3govor o saradnji u oblasti patenata.

.a#ionalni i"vori na sna"i u ?epubli#i *rbiji se mogu na+i na ,,,."is.rs. .aj"naajniji su: #) &akon o posebnim ovla$enjima radi efikasne za$tite prava intelektualne svojne (2))0.); 2) &akon o patentima (2)),.); !) &akon o %igovima (2))*.); ,) &akon o pravnoj za$titi dizajna (2))*.); -) &akon o oznakama geografskog porekla (2)#).) 0) &akon o za$ititi topografija integrisanih kola (2))*.); 2) &akon o autorskom i srodnim pravima (2))*.); =) &akon o za$titi prava oplemenjivaa biljnih sorti (2))*.); *) &akon o za$titi konkurencije (2))*.); #)) &akon o za$titi potro$aa; ##) &akon o trgovini (2)#).); #2) &akon o op$tem upravnom postupku (2))#.); #!) &akon o upravnim sporovima (2))*.). POJAM I PREDMET PRONALASKA Jentralni deo prava industrijske svojine je pronala"ako (patentno) pravo. $ronala"ak predstavlja najvii stepen ljudske inventivnosti. 2o je novo reenje odre%enog tehnikog problema koje poseduje inventivni nivo, i koje je primenjivo u industriji, "anatstvu, i

17

drugim slinim granama.prvrede. $o svojoj prirodi je duhovna, nematerijalna tvorevina (dobro). 5d pronalaska treba ra"likovati njegov materijali"ovani oblik (proi"vod ili postupak). 2reba od njega ra"likovati i patent, koji predstavlja oblik njegove pravne "atite, tj. subjektivno pravo pronala"aa "a pronala"ak koji ispunjava "akonom propisane uslove (materijalne i (ormalne). .e+e svaki pronala"ak postati patent, ve+ samo onaj koji je patentibilan, tj. onaj koji ispunjava materijalne i (ormalne uslove, i koji nije i"u"et i" patentne "atite. $ronala"ak je predmet patentne "atite. $ronala"ak predstavlja nov proi"vod ili nov postupak. $roi"vod mo&e biti: #) 2) !) ,) ure"aj > ma$ina (toak. parna ma$ina); supstanca; kompozicija nekih materijala; biolo$ki materijal.

@iolo'ki !aterijal je materijal koji sadr&i genetsku in(orma#iju, i koji je sposoban da se sam reprodukuje, ili da bude reprodukovan u ekolokom sistemu. $redmet pronalaska koji se titi malim patentom (pronalaska kome nedostaje inventivni nivo) mo&e biti proi"vod u su&enom obimu (obliku), ne mo&e biti i postupak, a odnosi se na neko reenje koje predstavlja konstruk#iju ili kon(igura#iju proi"voda ili njegovih elemenata. $ostoje neke kategorije inventinosti koje se ne smatraju pronalas#ima: #) 2) !) ,) nauna otkria; naune teorije; matematike metode; programi igara i sl.

Nau)no otkriFe je otkrivanje postoje+ih, ali nama nepo"natih pojava i stvari u prirodi (peni#ilin, elektrina energija..). ?a"log "a nepostojanje pravne "atite je drutveni interes i spreavanje monopola na ovakve kategorije. .e smatra se pronalaskom ni ljudsko telo, niti geni i"olovani i" ljudskog tela. $ronalas#i i"u"eti i" patentne "atite su: 1) pronalasci ija je komercijalna upotreba protivna javnom poretku i moralu , a naroito postup#i kloniranja oveka, promene genetskog identiteta +elija i sl. 5vde se "apa&a tenden#ija promene morala i drutvenih shvatanja i standarda (to je danas "abranjeno, mo&da ne+e biti sutra); !) pronalasci hirur$kog ili dijagnostikog postupka (leenja) na ljudskom ili %ivotinjskom telu, osim proi"voda i supstan#i koji se koriste u leenju, i" ra"loga humanosti, kao i spreavanja monopola na ovakve pronalaske;

11

3) pronalasci koji se odnose na biljnu sortu i %ivotinjsku rasu , osim biotehnolokog postupka "a dobijanje biljaka ili &ivotinja, mada se i ovde "apa&a tenden#ija ka promeni postoje+ih pravila. MATERIJALNI USLOVI $A STIAANJE PATENTA a bi jedan patent bio odobren od strane nadle&nog organa, "ahteva se ispunjavanje materijalnih i (ormalnih uslova, kao i to da pronala"ak nije i"u"et i" patentne "atite. 'ahteva se kumulativno ispunjenje uslova, a materijalni uslovi su: 1) ?ovost. $ronala"ak treba da ini doprinos naunom i tehnikom sa"nanju, tra&i se apsolutna (svetska), objektivna, vremenski i teritorijalno neograniena novost. !) 6nventivni nivo je pravni standard (aktike prirode, a podra"umeva da reenje odre%enog problema "a strunjake u toj dotinoj oblasti ne proi"ila"i na oigledan nain i" po"natog stanja tehnike u svetu (da se ne radi o rutinskoj primeni nekog reenja). 3) Primenjivost podra"umeva da se pronala"ak mo&e primeniti u nekoj privrednoj delatnosti. VRSTE PATENATA $ostoji vie podela, prema ra"liitim kriterijumima: 1) !) 3) 6) prema teritoriji nacionalni i nadnacionalni; prema sadr=ini patent i mali patent; prema li,i!a osnovni. dopunski. zavisni i poverljivi; prema -red!etu &a'tite patent za proizvod i patent za postupak.

Na,ionalni patent va&i samo u jednoj dr&avi, a nadna,ionalni va&i u vie "emalja. Patent titi pronala"ak punog kapa#iteta, a !ali -atent titi pronala"ak be" inventivnog nivoa (pronala"ak u su&enom obimu). Osnovni patent je prvo"ati+eni patent, a do-unski titi eventualno usavravanje pronalaska od strane istog li#a. $avisni patent slu&i da se "atiti pronala"ak koji je pove"an sa drugim ve+ "ati+enim pronalaskom, s tim to su nosio#i prava ova dva patenta ra"liita li#a. Poverljivi patent slu&i "a "atitu pronala"aka koji se koriste u slu&bi be"bednosti dr&ave, unekoliko je spe#i(ian, a nosila# prava ima samo pravo na naknadu, dok iskljuivo kori+enje pripada nadle&nom dr&avnom organu. EORMALNI USLOVI $A STIAANJE PATENTA $ravo na patent se stie u upravnom postupku. $ostupak se pokre+e podnoenjem pisane prijave 'avodu "a intelektualnu svojinu. $rijavu mo&e podneti doma+e ili strano (i"iko

1!

ili pravno li#e. .a dr&avljanin podnosi prijavu najpre naem 'avodu, pa potom inostranom nadle&nom organu. Aa&i oboriva pretpostavka da je podnosila# prijave pronala"a, Aa&i i pravilo tajnosti patentne prijave, to podra"umeva da 'avod mora da uva u tajnosti sve to je navedeno u patentnoj prijavi i prate+im spisima. $rijava se podnosi direktno 'avodu, a mo&e se podneti i potom, (aksom.. *adr&ina patentne prijave se sastoji od pet elemenata; #) 2) !) ,) -) zahtev za priznanje prava (procesni zahtev); opis pronalaska; zahtev za za$titu pronalaska (patentni ili materijalnopravni zahtev); nacrt pronalaska; apstrakt.

O-is -ronalaska obuhvata elaborat i #elokupnu tehniku dokumenta#iju, a to je potrebno da bi se doka"alo da pronala"ak ispunjava sve uslove. A-strakt je si&e pronalaska, kratak sadr&aj njegove sutine. PRAVO PRVENSTVA U PATENTNOM PRAVU $otrebno je da prijava ispunjava tri uslova: #) naznaenje da se tra%i priznanje patenta; 2) opis pronalaska; !) podaci o prijaviocu. 2renutak prijave je bitan i" nekoliko ra"loga. $rvo, od tog trenutka pronala"a stie pravo prioriteta i eksklu"iviteta u odnosu na sve kasnije podnosio#e prijava; drugo, ispunjenost materijalnopravnih uslova se #eni prema tom momentu; tre+e, reenje o pri"nanju prava na patent va&i od tog trenutka (retroaktivno). ?eenje ima deklarativan karakter. $ostoje i odre%eni i"u"e#i od pravila da se urednom prijavom stie pravo prvenstva i eksklu"iviteta: #) unionistiki prioriteti; 2) sajamski prioriteti; !) diplomatski prioriteti. Saja!ski -rioritet podra"umeva da pronala"a koji prvi put i"lo&i na nekom sajmu svoj nepatentiran proi"vod ima pravu da, po "avretku sajma, podnese prijavu nadle&nom organu u roku od ! meseca, a onda +e se pravo prioriteta "asnivati od trenutka i"laganja na sajmu. Di-lo!atski -rioritet se sastoji u tome to na dr&avljanin koji &ivi u inostranstvu mo&e podneti prijavu naem diplomatsko-kon"ularnom predstavnitvu, koje +e "atim proslediti prijavu naem 'avodu, a onda +e pravo prioriteta va&iti od momenta podnoenja prijave diplomatsko-kon"ularnom predstavnitvu. Unionisti)ki -rioritet podra"umeva da na dr&avnjanin koji podnese urednu prijavu naem 'avodu ima pravo

13

da, nakon toga, u roku od 1! mese#i podnese prijavu i u drugim dr&avama, a patent +e mu va&iti od momenta podnoenja prve prijave naem 'avodu. POSTUPAK OD PRIJEMA PRIJAVE DO DONODENJA REDENJA $ostupak se sastoji od etiri (a"e. $rva (a"a je 4a&a -rije!a i utvr2ivanja datu!a -rijave. 0 ovoj (a"i se vri (ormalno ispitivanje prijave. 'a mali patent, ova (a"a je ujedno i poslednja, dok "a standardni patent postupak tee dalje. ruga (a"a je 4a&a o jave -atentne -rijave. 5na se vri u slede+ih 1G mese#i (nekada i u samo 3 mese#a), i podra"umeva objavljivanje patentne prijave u @Patentnom glasnikuA. 2re+a (a"a, 4a&a su'tinsko* is-itivanja is-unjenosti !aterijalno-ravni1 uslova , se odvija u narednih > mese#i, i kre+e tako to pronala"a podnosi 'avodu "ahtev "a sutinsko ispitivanje ispunjenosti materijalnopravnih uslova. 4ko to ne uini, smatra+e se da je odustao od prijave, te +e "avod doneti reenje o obustavi postupka. Ispitivanje se vri u grani#ama postavljenih patentnih "ahteva. $ostoji nekoliko sistema "a ispitivanje. .a 'akon prihvata sistem odlo&enog ispitivanja ispunjenosti uslova, to podra"umeva da pronala"a koji je podneo urednu prijavu automatski stie (aktiko pravo na patent, a to "nai da mo&e odmah da raspola&e pronalaskom i da ga koristi, a o sudbini ovog (aktikog prava odlui+e se donoenjem reenja od strane 'avoda. Ketvrta (a"a je 4a&a dono'enja re'enja o -ri&nanju/ne-ri&nanju -atenta . ?eenje ima deklarativan karakter, to "nai da +e pri"nato pravo va&iti retroaktvno, od momenta podnoenja prijave. ?eenje se objavljuje u @Patentnom glasnikuA, a podnosi#u se i"daje patentna isprava, na osnovu koje on stie (ormalno pravo na patent sa pripadaju+im imovinskopravnim i moralnopravnim ovla+enjima. SU@JEKTI $ADTITE I PRAVA PRONALA$A%A *ubjekti "atite su li#a koja mogu tra&iti patentnu "atitu, a to su doma+a i strana (i"ika i pravna li#a. *trana li#a imaju pravo na "atitu po osnovu me%unarodnog ugovora ili naela u"ajamnosti, a doma+a li#a na osnovu "akona. $ravo na "atitu prvenstveno ima pronala"a. 5n je i"vorni (ini#ijalni) nosila# prava na patent sa maksimalnim korpusom ovla+enja. 'akonska oboriva pretpostavka je da je podnosila# prijave ujedno i pronala"a. 5sim pronala"aa, i druga li#a imaju pravo na podnoenje patentne prijave, iako nisu pronala"ai. $ravni osnov "a ovakvo postupanje mo&e biti: 1) ugovor (pravo se mo&e preneti odmah nakon podnoenja prijave); !) zakon (pronalas#i u radnom odnosu); 3) nasle"ivanje (nasledni#i mogu podneti prijavu "a pronala"ak koji je i"umeo ostavila#, ali ga nije "atitio).

16

Elede broja li#a u pitanju, to mo&e biti jedno ili vie li#a (sapronala"ai). 9orpus ovla+enja drugih li#a je odre%en osnovom nastanka njihovog prava. 9ada pronala"a dobije subjektivno pravo na patent, on ima dve grupe ovla+enja: #) moralnopravna ovla$enja; 2) imovinskopravna ovla$enja. Moralno-ravna ovla'Fenja podra"umevaju da ime, "nak ili pseudonim nosio#a prva budu o"naeni u patentnim spisima i dokumenta#iji, ali i na proi"vodu. I!ovinsko-ravna ovla'Fenja podra"umevaju da nosila# prava ima iskljuiva (apsolutna) ovla+enja da to svoje pravo iskori+ava, da "abrani svim drugim li#ima neovla+enu upotrebu, i da to pravo prenese na druga li#a putem ugovora (ugovora o li#en#i, o #esiji, o (rani"ingu, itd.). Iskori+avanje prava pokriva vie radnji: #) proizvodnja proizvoda po osnovu pronalaska; 2) stavljanje u promet putem prodaje. zakupa..; !) ogla$avanje. reklamiranje.. $otrebna je kvali(ikovana upotreba (o"biljna i stvarna). 5vo je du&nost nosio#a prava na patent, tako da se kori+enjem prava ve+im delom "adovoljavaju potrebe doma+eg tr&ita. 4ko nosila# prava ne bude iskori+avao svoje pravo, slede sank#ije. SADR>INA: STIAANJE I O@IM PRAVA NA PATENT $ravo na patent se stie u upravnom postupku u" ispunjenje materijalnopravnih i (ormalnopravnih uslova. $o pitanu meritornog odluivanja, postoje dva dominiraju+a sistema: #) sistem prethodnog odluivanja; 2) sistem odlo%enog odluivanja. .a "akon prihvata drugi sistem (sistem odlo&enog ispitivanja) i" ra"loga #elishodnosti, tako da pronala"a samim inom podnoenja prijave stie (aktiko pravo na patent sa svim ovla+enjima koja i" njega proistiu. 9onano pravo se stie nakon sprovo%enja #elokupnog postupka, donoenjem reenja o pri"nanju patenta od strane 'avoda, i objavljivanjem reenja u @Patentnom glasnikuA, kao i i"davanjem isprave o patentu. ?eenje ima deklarativan karakter (va&i retroaktivno). 4ko nosila# prava na patent ne iskori+ava to svoje pravo, bi+e podvrgnut sank#ijama: 1) prinudna licenca (vid ogranienja patenta); !) oduzimanje patenta (ako prinudna li#en#a ne da uinka). O i! -rava na -atent je odre%en prijavom, a veri(ikovan reenjem.

1:

O?RANI%ENJE PRAVA NA PATENT $ravo na patent ima iskljuiv karakter. )e%utim, "bog irih drutvenih interesa (ekonomskih, pravno-politikih), to pravo podle&e odre%enim "ahvatima (ogranienjima). O*rani)enja su "akonom propisane situa#ije u kojima tre+a li#a, koja nisu nosio#i prava na patent, niti su u pravnom odnosu s nosio#em, mogu da iskori+avaju tu%e pravo na patent, be" saglasnosti nosio#a prava i be" pla+anja naknade, ili be" saglasnosti nosio#a prava, a u" pla+anje naknade. 'akon o patentima propisuje tri situa#ije u kojima su ogranienja doputena: #) primena u line i nekomercijalne svrhe; 2) za istra%ivanje i razvoj; !) izdavanje leka na pojedinani recept. $ojedinani sluajevi ogranienja prava na patent su: #) 2) !) ,) -) 0) 2) iscrpljenje prava na patent; pravo ranijeg korisnika; ogranienje u korist me"unarodnog saobraaja; prinudna licenca; prinudna licenca u javnom interesu; prinudna licenca u korist oplemenjivaa bilja; ogranienja u vezi sa biolo$kim materijalom.

"# ISARPLJENJE PRAVA NA PATENT Is#rpljenje (kon"uma#ija) prava na patent postoji u sluaju kada je patentirani proi"vod legalno puten u promet voljom svog titulara. 5nda novi pribavila# proi"voda mo&e slobodno raspolagati tim proi"vodom be" ikakvog ogranienja. *matra se da je inom prodaje nosila# prava kon"umirao svoje pravo, te da vie nema nikakva prava povodom njega. 9od ovog ogranienja se ne pla+a naknada, niti se tra&i saglasnost. 5vo ogranienje postoji i u autorskom pravu, ali je drugaije (ormulisano. 0# PRAVO RANIJE? KORISNIKA 5vo ogranienje postoji u sluaju da dva li#a istovremeno do%u do istog pronalaska, a samo ga jedan "atiti. $ravinost onda nala&e (kao i "akon) da li#e koje nije "atitilo svoj pronala"ak ima pravo da koristi taj pronala"ak u line (nekomer#ijalne) svrhe. 5vo se pravo na"iva i Lpravom paralelnih pronala"akaM. .i "a ovo ogranienje nije potrebna ni saglasnost, ni naknada.

1>

3# O?RANI%ENJA U KORIST MEGUNARODNO? SAO@RAHAJA 5vo ogranienje je u korist li#a koje je dr&avljanin dr&ave lani#e Pariske unije (/7'). 2o li#e ima pravo da koristi patentnirane proi"vode "a brodove, avione, ili kopnena prevo"na sredstva. .e tra&i se saglasnost, niti se pla+a naknada. 8# PRINUDNA LIAENAA 0govorna li#en#a je redovan instrument prenosa prava na patent. )e%utim, u odre%enim situa#ijama propisanim "akonom, primenjuje se prinudna li#en#a: #) ako nosilac patenta samostalno ne iskori$ava svoj patent. a ne %eli da ustupi pravo drugom licu; 2) sluaj postojanja zavisnih patenata. .osila# prava na patent je du&an da pone sa iskori+avanjem u roku od 6 godine od podnoenja prijave, ili u roku od 3 godine od pri"nanja prava. 'ainteresovana li#a mogu da tra&e dodeljivanje prinudne li#en#e, u" prilaganje odgovaraju+ih doka"a o svojim tehnikim kapa#itetima. 4ko im 'avod pri"na prinudnu li#en#u, imaju ista prava na patent, ali li#en#a nije iskljuive prirode. .aknada se pla+a, saglasnost nosio#a prava na patent se ne tra&i. $o svojoj prirodi, to je oblik ogranienja prava na patent, i svojevrsna sank#ija "a nosio#a prava na patent. 5vakva li#en#a se mo&e dodeliti samo "a patent. $ostoji i sluaj gde se jedan patent ne mo&e koristiti be" istovremene primene nekog ranije "ati+enog pronalaska, te se ovde govori o "avisnim patentima. 9# PRINUDNA LIAENAA U JAVNOM INTERESU 5rgan koji odluuje o ovoj li#en#i je vlada ?epublike *rbije. 5na se dodeljuje u dva "akonom propisana sluaja: #) ako je kori$enje za$tienog pronalaska potrebno zbog $irih nacionalnih interesa; 2) ako se za$tieni pronalazak koristi protivno naelu slobodne konkurencije. ;# PRINUDNA LIAENAA U KORIST OPLEMENJIVA%A @ILJA 9ada nosila# patenta koji se tie biotehnolokog pronalaska ne mo&e da koristi svoje pravo, a da ne povredi neije ranije "ati+eno pravo biljne sorte, onda on mo&e da tra&i ovu prinudnu li#en#u. <# O?RANI%ENJA U VE$I SA @IOLODKIM MATERIJALOM 9ada poljoprivrednik kupi neko "ati+eno seme ili sadni#u radi "asada, ima pravo da slede+e godine od semena i" plodova ponovo "asadi istu vrstu biljke, be" da pla+a li#en#u, ali samo "a line (nekomer#ijalne) potrebe.

1@

PRESTANAK PRAVA NA PATENT 5pti nain prestanka svih prava industrijske svojine je protek roka pravne "atite. $atent traje !7 godina od dana podnoenja prijave. 5sim opteg naina prestanka, "akon predvi%a jo neke posebne sluajeve: #) 2) !) ,) neplaanje takse; odricanje nosioca prava na patent; prestanak nosioca prava na patent; ogla$avanje ni$tavim re$enja o priznanju prava.

Ne-laFanje takse 2akse se pla+aju "a "atitu, a onda i "a odr&avanje steenog prava. 5ne progresivno rastu svake godine, jer se smatra da se patent tokom vremena sve vie koristi, ali nije uvek tako, te "bog toga oko G7N patenata prestaje jer njihov titular odustane od pla+anja takse. $ravo prestaje prvog narednog dana po isteku roka "a pla+anje takse. Odri,anje nosio,a -rava na -atent $oto je pravo na patent subjektivno pravo, njegov ga se titular mo&e odre+i. $otrebno je da odri#anje bude u pismenoj (ormi, da bude dostavljeno 'avodu, a pravo prestaje prvog narednog dana nakon prijema i"jave o odri#anju. 4ko su vie li#a nosio#i prava, onda je potrebna saglasnost svih njih. 4ko je postoji pravo u korist tre+eg li#a (li#en#a, "aloga), potrebna je i njegova saglasnost. Prestanak nosio,a -rava .osila# mo&e biti (i"iko ili pravno li#e. *mr+u (i"ikog li#a, odnosno steajem1likvida#ijom pravnog li#a, prestaje pravo na patent na ime tog li#a, ali se pravo ne gasi, ve+ prela"i na njegove naslednike1sledbenike, s tim to sledbeni#i pravnog li#a nasle%uju samo pojedine komponente (ovla+enja) u okviru prava na patent, i to ona koja nisu vrsto ve"ana "a linost. O*la'avanje ni'tavi! re'enja o -ri&nanju -rava 'akon i" !776. Eodine je uveo neke novine u odnosu na raniju regulativu. 0veo je mogu+nost proglaavanja nitavim ne samo reenja "a patent, nego i reenja "a serti(ikat o dodatnoj "atiti. 5vo je mogu+e tra&iti samo na "ahtev "ainteresovane strane, a ne i po slu&benoj du&nosti. 'avod mora da oglasi reenje nitavim ako su ispunjeni odre%eni uslovi, koji se #ene na dan podnoenja patentne prijave. $redlog "a oglaavanje reenja nitavim mo&e podneti svako "ainteresovano li#e. 5rgan koji odluuje je 'avod "a intelektualnu svojinu. ?ok "a odlaavanje nitavim je sve vreme pru&anja pravne "atite. ?eenje +e se oglasiti nitavim u slede+im sluajevima: #) 2) !) ,) -) ako predmet za$tite nije pronalazak (ako je to neko otkrie. nauna teorija..); ako je pronalazak izuzet iz patentne za$tite; ako pronalazak ne ispunjava tra%ene uslove za priznanje (naroito novost); ako pronalazak nije opisan na jasan nain; ako je priznat $iri obim prava.

1G

?eenje o serti(ikatu o dodatnoj "atiti se mo&e oglasiti nitavim u slede+im "akonom propisanim sluajevima: #) ako je izdat protivno zakonskim uslovima; 2) ako je patent prestao na neki od navedenih naina. POSLEDIAE O?LADAVANJA NIDTAVIM REDENJA O PRI$NANJU PRAVA NA PATENT 5glaavanje nitavim reenja o pri"nanju prava na patent nema dejstava na "akljuene ugovore i na pravosna&ne presude, ako je titular bio savestan. )e%utim, ukoliko se radi o te&im povredama, odnosno ako predmet "atite nije pronala"ak, ili je i"u"et i" patentne "atite, onda reenje o oglaavanju nitavim ima "a posledi#u ponitaj svih predu"etih radnji, be" ob"ira na savesnost. PRONALASAI U RADNOM ODNOSU $ronala"atvo mo&e biti individulno, a mo&e se i pojaviti i u radnom odnosu. $ostoje tri ktegorije pronala"aka nastalih u radnom odnosu. 2o su: 1) pronalas#i nastali pri izvr$avanju radne obaveze i zadataka od strane radnika, ili oni koji su nastali na osnovu ugovora o istra%ivakom radu; !) pronalas#i nastali u vezi sa aktivno$u poslodavca ili kori$enjem njegovih materijalnoBtehnikih. finansijskih. informacionih i drugih sredstava i resursa; 3) pronalas#i koji nastanu u roku od godinu dana od prestanka radnog odnosa i"me%u radnika i poslodav#a, a odnose se na delatnost poslodavca. 0 -rvo! sluaju, pravo na pravnu "atitu ima poslodava#. 4ko nije drugaije ugovoreno, poslodava# ostvaruje pravnu "atitu tra&e+i patent, a onda on stie imovinskopravnu, a radnik moralnopravnu komponentu prava na patent, kao i pravo na naknadu od strane poslodav#a. 0 dru*o! sluaju, pravo na "atitu ima "aposleni (radnik). 5n ima moralnopravna ovla+enja, kao i pravo na naknadu "a iskori+avanje. $oslodava# ima pravo na ekonomsko iskori+avanje patenta, u" obave"u da radniku pla+a naknadu "a iskori+avanje patenta. 0 treFe! sluaju, stanje stvari se kvali(ikuje prema prvom ili drugom sluaju, s ob"irom na injenino stanje, i shodno tome +e se pravo na patent deliti posle "atite.

18

SERTIEIKAT O DODATNOJ $ADTITI *erti(ikat o dodatnoj "atiti spada u pronala"ako pravo u irem smislu. 2o je novouvedeno pravo ("akonom i" !776.), iji predmet "atite obuhvata: #) patentirane lekove; 2) sredstva za za$titu bilja. ?a"log uvo%enja ovog prava jeste pokuaj da se omogu+i ranije putanje u promet ovih proi"voda, i to odmah po odobrenoj patentnoj "atiti, budu+i da je "a njihovo putanje u promet potrebna do"vola ministarstva "dravlja1poljoprivrede. 'bog toga je pro#enjeno da bi nosio#i prava na patent ovih proi"voda bili na neki nain ote+eni, odnosno da njihovo pravo ne bi moglo e(ektivno da traje !7 godina. *toga im je "akonom pru&ena mogu+nost da, u" ispunjenje odre%enih uslova, mogu dobiti ovaj serti(ikat. 2i uslovi su: #) 2) !) ,) da su lek>sredstvo za za$titu bilja patentirani; da su lek>sredstvo za za$titu bilja pu$teni u promet dozvolom nadle%nog organa; da lek>sredstvo za za$titu bilja nisu ve bili predmet sertifikata; jo$ dva proceduralna uslova vezana za neke rokove.

5 ovome odluuje 'avod "a intelektualnu svojinu. *ubjektivno pravo na serti(ikat je, po sadr&ini slino patentu ali je prema njemu ak#esorne prirode. *erti(ikat podra"umeva dodatnih : godina "atite nakon !7 godina "atite po patentu (ukupno !: godina). KEP C EVROPSKA PRIJAVA PATENTA I EVROPSKI PATENT (onvencija o evropskom patentu doneta je 18@3. godine u )inhenu. $o njoj, postoji mogu+nost da pronala"a podnoenjem jedne (evropske) prijave patenta <vropskom patentnom birou u )inhenu, ili (ilijali u =agu, dobije patent koji +e va&iti u 31 "emlji. $ostupak se sastoji i" dve (a"e. 0 -rvoj 4a&i, Hiro vri (ormalno i sutinsko ispitivanje (resear#h), i donosi reenje o pri"nanju prava evropskog patenta. 5vo je me%unarodna (a"a postupka. 0 dru*oj 4a&i, pronala"a podnosi istom organu "ahtev "a proirenje evropskog patenta, nakon dobijanja istog, navode+i "emlje na koje &eli da bude proiren. 'atim, Hiro do"voljava takav proireni patent, sa navo%enjem "emalja proirenja. ?eenja se u oba sluaja objavljuju u L<vropskom patentnom glasnikuA. 'atim, Hiro dostavlja reenje dr&avama (njihovim na#ionalnim organima) "a koje je reenje do"voljeno, a njihovi organi samo konstatuju i evidentiraju da je proiren evropski patent, i od tog trenutka evropski patent va&i u pojedinanoj dr&avi. $o pravilu, od tog trenutka va&i na#ionalno pravo dr&ave, ali u nekim sluajevima primat "adr&ava evropsko pravo (kod ponitaja patenta, i kod obima "atite). 4ko je pri"nata "atita nekog postupka, ona +e se proiriti i na proi"vod koji se dobija tim postupkom.

!7

PRAVA SRODNA PATENTNOM PRAVU (KNO657O6+ Be"iko "naenje pojma knoI51oI jeste L"nati kako da se neto uradiM, a predstavlja skup praktinih "nanja i steenih iskustava koji se mogu primeniti u nekoj privrednoj, ali i vanprivrednoj delatnosti. .a sinonim je Lposlovna tajnaM. 5d njega treba ra"likovati *ood Iill, to je iri pojam (slino rendu), jer pored kno,-ho,-a obuhvata i human resour#es, i jo neke druge komponente. 9no,-ho, se (ormalno-pravno ne titi, kao to se tite ostali re"ulatati intelektualnog rada, ve+ je to (aktiki monopol nad odre%enim "nanjem. 9ad neko li#e do%e do sa"nanja u oblasti pronala"atva, mo&e da ga "atiti, ili da ga uva kao (aktiko i tajno, a mo&e i da ga prenese drugom li#u. 9arakteristike kno,-ho,-a su: #) 2) !) ,) faktiki karakter; tajnost; prenosivost; tehniki karakter.

.jegov predmet je svako "nanje, vid inventivnosti (pronala"atva), a mo&e biti i neki pronala"ak, ili drugo "nanje i iskustvo ni&eg nivoa. 9no,-ho, traje dok traje tajnost. TOPO?RAEIJA INTE?RISANI7 KOLA 2opogra(ija integrisanih kola spada u prava srodna patentom pravu, iji je predmet "atite trodimen"ionalni raspored elemenata i me%uve"a u inetgrisanom kolu sa elektronskom (unk#ijom. Integrisano kolo je gotov proi"vod, ili poluproi"vod, integralno (ormiran u ili na komadu materijala. *adr&e ga svi elektronski ure%aji. 5vo pravo se titi na osnovu prava industrijske svojine, a ne po autorskom pravu, jer ako bi se titilo po osnovu autorskog prava, onda bi to omogu+ilo "abranu svim drugim li#ima da vre i"menu topogra(ije, tako da nosila# prava na topogra(iju ima samo imovinskopravna ovla+enja. 0slovi "atite su: #) novost (razliitost); 2) komercijalna upotreba. $rijava "a "atitu se podnosi u roku od dve godine od prve upotrebe, odnosno u roku od 1: godina od nastanka, inae je nemogu+e ostvariti ovo pravo. POSTUPAK STIAANJA TOPO?RAEIJE INTE?RISANI7 KOLA $ravo na topogra(iju integrisanih kola stie se u upravnom postupku pred 'avodom. $ostupak se pokre+e prijavom, koja sadr&i priloge propisane "akonom. .akon podnoenja prijave, 'avod vri (ormalno i materijalno ispitivanje. $ostupak je "natno kra+i i

!1

jednostavniji od postupka "a patent. .akon sprovedenog postupka, 'avod donosi re$enje o pri"nanju1nepri"nanju prava, "avisno od ispunjenosti uslova. $ri"nato pravo va&i od dana podnoenja prijave, ili od dana prve komer#ijalne upotrebe topogra(ije, "avisno od kriterijuma i roka "a koji se opredelio podnosila# prijave. $ravo traje najmanje G godina prema 9onven#iji, a 17 godina prema naem "akonu. SADR>INA: O?RANI%ENJA: I PRESTANAK PRAVA NA TOPO?RAEIJU INTE?RISANI7 KOLA .osila# prava na topogra(iju ima subjektivno pravo na topogra(iju, koje se sastoji samo i" imovinskopravnih ovla+enja. Bedino kod ovog prava ne postoje moralnopravna ovla+enja. Imovinskopravna ovla+enja obuhvataju: #) pravo na reprodukciju topografije; 2) pravo na proizvodnju integrisanih kola na osnovu te topografije; !) pravo na komercijalnu upotrebu topografije na bilo koji nain. .osila# prava je du&an da trpi odre%ena "akonska o*rani)enja od strane tre+ih li#a: #) ogranienja u line. nekomercijalne svrhe; 2) organienja za nastavu i istra%ivanje; 3) ogranienja za reverzibilni in%enjering (mogu+nost da se kon#ept i metod ve+ postoje+e stvorene topogra(ije iskoristi u #ilju stvaranja nove genera#ije topogra(ije); ,) iscrpljenje prava. Prestanak $ravo prestaje protekom roka (17 godina po naem pravu), ili ponitenjem prava u "akonom propisanim sluajevima. KORISTAN MODEL (MALI PATENT+ 2okom pronala"akog rada dola"i se do ra"liitih re"ultata, prvenstveno pronala"aka, ali i drugih oblika. 5dre%eni re"ultati stvaralakog rada nemaju dovoljan nivo inventivnosti, a ispunjavaju druga dva uslova (novost i primenjivost), pa se ne mogu "atititi patentom. * ob"irom na injeni#u da ovi re"ultati predstavljaju reali"a#iju neke pronala"ake ideje, i imaju odre%enu vrednost ili "naaj, smatra se da i oni treba da dobiju "atitu. 9oristan model je tvorevina spoljnog oblikovanja nekog upotrebljivog predmeta, koji odre%uje ili opredeljuje upotrebu tog predmeta. 2o je oblik pravne "atite "a pronalaske ni&eg inventivnog nivoa, kod kojih je bitna prostorna (orma (novi obli#i alata, pakovanja..). 0slovi "atite su: #) novost; 2) tehnika primena; !) primenjivost.

!!

9oristan model se, po svojoj sutini, nala"i i"me%u pronalaska i di"ajna. $rednost korisnog modela je jednostavniji i kra+i postupak "atite od patenta, a njegov nedostatak je kra+e trajanje "atite (>O!O! godine). 5bli#i primene su: #) 2) !) ,) jedini oblik za$tite (mali patent) za pronalaske kojima nedostaje inventivnost; supsidijarni oblik za$tite; pogodniji oblik za$tite; pomoni oblik za$tite. PRAVNA $ADTITA @ILJNI7 SORTI 'akon o patentima je iskljuio "atitu "atitu biljne sorte i &ivotinjske rase, osim biotehnolokog postupka "a dobijanje istih. ananja "akonodavstva pri"naju ipak odre%eni vid "atite i ovim tvorevinama, odnosno re"ultatima stvaralakog rada u ovoj oblasti. .e pri"naje im se patentna "atita, ve+ "atita sui generis, te se ova "atita smatra pravom srodnim patentnom pravu. Me2unarodni i&vor ove vrste pravne "atite je 3P'C (onvencija (9e"unarodna konvencija o za$titi novih biljnih sorti) , prema kojoj biljna sorta, da bi dobila pravnu "atitu, mora da ispuni jedan (ormalnopravni (o"naenje sortne o"nake), kao i etiri materijalnopravna uslova: #) 2) !) ,) novost; distinktivnost; stabilnost; homogenost.

Do!aFi i&vori .ovi &akon o za$titi oplemenjivaa novih biljnih sorti donet je !778. godine, po kome je biljna sorta skup biljaka unutar jedinstvene botanike klasi(ika#ije najni&e po"nate kategorije. $o istom "akonu, reproduk#ioni materijal predstavlja #ele biljke ili delove biljaka, ukljuuju+i i seme, koji se mogu koristiti "a u"goj biljaka. O-le!enjiva) je li#e koje je stvorilo novu, ili unapredilo postoje+u biljnu sortu na bilo koji nain. a bi se ostvarila pravna "atita, potrebno je ispuniti odre%ene uslove. Iormalnopravni uslovi se tiu pro#edure u upravnom postupku, pred )inistarstvom poljoprivrede. )aterijalnopravni uslovi pravne "atite su: #) 2) !) ,) -) novost; razliitost; uniformnost; stabilnost; ime sorte.

!3

2rajanje reenja o pri"natom pravu je !: godina, a "a krompir, vinovu lo"u, i drvenaste biljke 37 godina. DI$AJN i"ajn (drugi na"iv Lindustrijsko oblikovanjeM) je pravo kojim se titi dvodimen"ionalni ili trodimen"ionalni i"gled #elog proi"voda, ili njegovog dela, koji je odre%en njegovim vi"uelnim karakteristikama (i"gledom) i1ili materijalima od kojih je sainjen. 2o je pravo industrijske svojine, a po ranijoj regulativi, to su bila dva odvojena prava u"orak i model. 0"or#i su ve"ani "a dvodimen"ionalnost, to su obli#i "atite "a nove slike i #rte&e koji mogu da se prenesu na neki proi"vod. )odeli su obli#i "atite "a nove oblike geometrijskih tela. i"ajn ima dvostruku namenu: #) za uobliavanje neke materije u obliku proizvoda; 2) privlanost i estetski izgled proizvoda. radi privlaenja potro$aa na tr%i$tu. i"ajn ima trostruku pravnu "atitu: #) kao pravo industrijske svojine; 2) kao delo primenjenih umetnosti (u okviru autorskog prava); !) po osnovu nelojalne konkurencije. MATERIJALNOPRAVNI USLOVI $A STIAANJE PRAVA NA DI$AJN $ostoje dva uslova: #) novost; 2) individualni karakter. Novost "ahteva da slian di"ajn nije postao dostupan javnosti pre podnoenja prijave. $ri o#enjivanju novosti, pola"i se od distinktivnosti, ali treba ista+i da di"ajn (proi"vod) ne mora biti u #elini nov, ve+ je do"voljeno da budu novi samo neki od elemenata. Individualni karakter se ogleda u njegovoj originalnosti, ali i podobnosti "a ra"likovanje od strane in(ormisanog potroaa (ne prosenog). 0 uporednom pravu se esto "ahteva i tre+i uslov -ri!enjivost. .avedeni uslovi su po"itivni, a 'akon predvi%a i neke negativne uslove (o*rani)enja): #) ne mo%e se dizajnom za$tititi slika ili geometrijsko telo protivno javnom moralu; 2) ne mogu se dizajnom za$tititi slika ili geometrijsko telo kojima se vre"aju prava intelektualne svojine; !) ne mo%e se dizajnom za$tititi neki dr%avni ili me"unarodni grb ili amblem; ,) ne mo%e se dizajnom za$tititi lik neke osobe.

!6

$oslednja dva ogranienja su otklonjiva. 4ko proi"vo%a &eli da upotrebi neki amblem ili lik, to mo&e uiniti u" do"volu. 4ko je li#e &ivo, tra&i se njegov pristanak, ako nije, onda njegovih naslednika, a ako se radi o nekoj "namenitoj linosti, tada je potrebna i do"vola dr&avnog organa. $ravo na "atitu ima autor. njegov naslednik, i poslodava#. Autor mo&e biti isto li#e koje je osmislilo di"ajn i proi"vodi tu robu, a autor mo&e anga&ovati neko drugo li#e "a proi"vodnju (onda se njihovi me%usobni odnosi reguliu ugovorom). $ravo traje !: godina. POSTUPAK STIAANJA PRAVA NA DI$AJN $ravo na di"ajn se stie u upravnom postupku pred 'avodom "a intelektualnu svojinu, a pokre+e se podnoenjem pismene prijave 'avodu. $rijava sadr&i: #) zahtev za priznanje prava; 2) opis dizajna; !) dvodimenzionalnu sliku predmeta za$tite. Bednom prijavom mogu+e je pri"nati "atitu "a najvie 177 modela1u"orka. $ostupak je slian postupku "a patent, ali je kra+i i jednostavniji. $ostoji pravo prvenstva koje se stie podnoenjem prijave, a prisutne su i dve (ik#ije: #) sajamska fikcija; 2) me"unarodna fikcija. .a "akon uvodi mogu+nost ispitivanja prijave po hitnom postupku. I ovde se postupak sprovodi kro" ispitivanje materijalnih i (ormalnih uslova, a "avrava se reenjem o pri"nanju1nepri"nanju prava. SADR>INA I O?RANI%ENJA PRAVA NA DI$AJN .osila# prava na di"ajn ima subjektivno pravo na svoj di"ajn, koje se sastoji i" dve komponente: #) moralnopravna ovla$enja; 2) imovinskopravna ovla$enja. Moralno-ravna ovla'Fenja podra"umevaju pravo titulara da njegovo ime, pseudonim, ili ini#ijali budu o"naeni u svim spisima kod nadle&nog organa, ali i na samim proi"vodima, u reklamama, marketingu, itd. I!ovinsko-ravna ovla'Fenja se ogledaju u tome to nosila# prava na di"ajn ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskori+avanje "ati+enog di"ajna. 2o dalje impli#ira da nosila# prava prvenstveno ima pravo da sam proi"vodi proi"vode "ati+ene di"ajnom, da "abrani svim li#ima da neovla+eno

!:

upotrebljavaju di"ajn, kao i da prenese svoje pravo na di"ajn tre+em li#u putem ugovora (ugovor o li#en#i, #esiji..). $ravo na di"ajn stie se donoenjem reenja o pri"nanju1nepri"nanju prava, a poinje da tee danom podnoenja uredne prijave. 5vde su prisutna ogranienja prava u korist tre+ih li#a, a to su slede+a prava: #) 2) !) ,) pravo ranije upotrebe; ogranienje u nekomercijalne i nastavne svrhe; ogranienja u korist me"unarodnog saobraaja; iscrpljenje prava. PRESTANAK PRAVA NA DI$AJN $ravo na di"ajn prestaje na slede+e naine: #) 2) !) ,) istekom roka; neplaanjem takse; odricanjem od prava; prestankom na osnovu sudske odluke (poni$taj ili ogla$avanje ni$tavim re$enja o priznanju prava). ili odluke &avoda; PRAVO $NAKOVA RA$LIKOVANJA $ravo "nakova ra"likovanja obuhvata dva prava: #) %ig; 2) geografsku oznaku porekla. .jihovi "ajedniki uslovi "atite su: #) distinktivnost (razliitost); 2) primenjivost. >I? (MARKA PROI$VODA I USLU?A+ Pig je pravo kojim se titi "nak koji u privrednom prometu slu&i "a obele&avanje proi"voda i usluga, i njihovo ra"likovanje od roba i usluga drugih proi"vo%aa. Pig nije isto to i "nak. 9od &iga, predmet "atite su "na#i, a njihov oblik "atite je &ig. 'nak +e postati &ig tek kad ispuni "akonom propisane materijalne i (ormalne uslove, i kad njegov titular to ostvari u postupku pred 'avodom, kao to je sluaj i sa drugim pravima industrijske svojine. 5d samog proi"vo%aa "avisi da li +e svoje proi"vode ili usluge obele&iti &igom. 4li, ako proi"vo%a dobije pravo na &ig, onda to postaje njegova

!>

obave"a. 'nak kreira sam privredni subjekt, po svojoj volji, ukoliko &eli da ostvari pravo na &ig. Pig mo&e biti: #) verbalni (od slova. slova i brojeva. slova. brojeva i slika. slogana + @ubojnog pokliaA); 2) slikovni; !) akustini; ,) mirisni; -) muziki. .adalje, &ig mo&e biti i: #) dvodimenzionalni; 2) trodimenzionalni (Doca Dola. 7oblerone. 9ercedez). Pig se ra"likuje od odre%enih slinih kategorija. Pig nije isto to i (irma, mada su mogu+a i podudaranja (Jo#a Jola); nije isto to i odre%eni "na#i ('9, '=), jer kod &iga "nak kreira sam proi"vo%a i registruje ga, a navedene "nakove dodeljuje dr&avni organ "a proi"vode koji ispunjavaju odre%ene uslove; nije isto to i &ig-serti(ikat (pravo *4 ), to predstavlja spoj &iga i, naje+e, geogra(ske o"nake porekla, ime se garantuje odre%eni kvalitet. Pig se esto i"jednaava sa brendom, mada je brend iri pojam, jer obuhvata i druge komponente, te predstavlja #elokupni poslovni kon#ept jednog privrednog subjekta. $ostavlja se pitanje ta predstavlja osnov nastanka prava na &ig upotreba "naka, ili njegova registra#ijaQ $o naem "akonu, i u ve+ini pravnih sistema, va&i prin#ip registra#ije. 0e+e &iga kao prava industrijske svojine u kapitalu odre%enog predu"e+a ide i do G7N vrednosti (Jo#a Jola G7.777.777.777, .ike :7.777.777.777). Iunk#ije &iga su: 1) identifikacija proizvo"aa (vidi se ve"a sa proi"vo%aem); !) individualiziranje robe (prepo"navanje vrste robe); 3) garantna funkcija (proi"vod o"naen &igom treba da ima konstantan kvalitet kro" du&i ni" godina, ne i natprosean); 6) reklamna funkcija (prestavlja "naajno sredstvo propagande). VRSTE >I?OVA $ostoji nekoliko podela, prema ra"liitim kriterijumima: 1) prema teritoriji: a. nacionalni; b. me"unarodni.

!@

!) prema vrsti ro e: a. robni; b. uslu%ni. 3) prema titularu: a. individualni; b. kolektivni; c. %ig garancije. Na,ionalni &igovi su registrovani samo "a teritoriju jedne dr&ave, a !e2unarodni, registrovani "a teritoriju vie dr&ava na osnovu me%unarodnih konven#ija ()e%unarodni aran&man o registra#iji &igova), s ob"irom na globali"a#iju, su sve e+i. Ro ni ((abriki, trgovaki) &igovi se odnose na robu, a uslu=ni na usluge (&igovi u ter#ijarnoj delatnosti bankarstvu, osiguranju). $ravo na individualni =i* je ostvario pojedina#, kao individualni subjekt, a =i* *aran,ije koristi vie predu"e+a pod nad"orom nosio#a prava, i garantuje odre%eni kvalitet, geogra(sko poreklo, nain proi"vodnje i slino. POSE@NE VRSTE >I?OVA 5vde spadaju: #) 2) !) ,) deskriptivni %igovi; nominativni %igovi; notorni i renomirani %igovi; internet adresa.

Deskri-tivni &igovi su najni&eg nivoa, a o"naavaju samo neko svojstvo robe (kvalitet, koliinu, namenu..), i opte je pravilo da se ovi "na#i ne mogu ni "atititi u obliku &iga (bela okolada, #rno vino), ali se ipak mogu "atititi ako su o"biljnim, dugotrajnim kori+enjem postali podobni "a ra"likovanje u prometu (LAoda-vodaM). No!inativni &igovi "a predmet "atite imaju ime nekog li#a, ili na"iv imanja privatnog poseda. )ogu se "atititi i dobiti pravnu "atitu u obliku &iga. .otorne i renomirane &igove neki autori i"jednaavaju, ali se ipak ra"likuju. Notorni (proseni, obini) su oni &igovi koji su po"nati bitnom delu relevantne javnosti, koja ih pove"uje sa odre%enim robama ili uslugama (LHestM, LJlassi#M, LEalebM). Reno!irani (uveni) slu&e "a obele&avanje roba i usluga natprosenog kvaliteta, oni su sinonimi "a odre%enu vrstu roba i usluga (L)ilkaM, L)arlboroM, L.okiaM). a bi &ig postao renomiran, "ahteva se ispunjenje odre%enih uslova: #) 2) !) ,) da ga poznaje 2)B=)E stanovni$tva; da je jedinstven na tr%i$tu; da je originalan; da je izuzetno cenjen kod potro$aa.

$otrebna je dugotrajna proi"vodnja kvalitetnih, natporsenih proi"voda i usluga. .otorni &igovi u&ivaju pravnu "atitu samo u svom domenu. $rimer ako je LHestM marka I.-

!G

ovih #igareta, to "nai da nijedan drugi proi"vo%a #igareta ne sme da koristi takav "nak "a svoje #igarete, ali proi"vo%a druge vrste robe mo&e da ga koristi "a svoje proi"vode (LHestM kao marka sladoleda). ?enomirani &igovi u&ivaju naroitu "atitu u smislu da su "ati+eni "a sve vrste robe i usluga. INTERNET ADRESA Internet adresa predstavlja nematerijalno dobro iji je #ilj da obele&i mesto u virtualnom (sRber) prostoru na kojem se nala"i odre%ena in(orma#ija o vlasniku adrese. 5na nije isto to i ,eb-site, jer ona samo obele&ava mesto pristupa sajtu, a in(orma#ija (sadr&ina) koja se nala"i na adresi se na"iva ,eb-site. *vaka adresa sadr&i najmanje dva domena, a ita se s desna na levo. Prvi nivo (top level domen) se nala"i na samom kraju adrese, i o"naava geogra(sku pripadnost (#rs) ili delatnost vlasnika adrese ("a privredu - #,o!; "a obra"ovnu - #edu; "a provajdersku - #net). Dru*i nivo (se#ond level domen) je subjektivno odre%en od strane nosio#a adrese, jer u ve+oj meri odre%uje nosio#a (,,,. ankerinter.net). a bi vladao red u ure%ivanju i"bora adresa, postoje odre%eni organi "a dodelu i registra#iju domena "ainteresovanim li#ima. 0 poslednje vreme, s ob"irom na sve ve+e irenje interneta, adrese mogu da imaju i po 3-6 domena. $ostavlja se pitanje pravnih problema koji mogu da nastanu upotrebom internet adrese: 1) registracija imena neije firme za svoju internet adresu , u #ilju kasnije prodaje te adrese toj istoj (irmi; !) upotreba adrese skoro identine adresi nekog drugog subjekta , to stvara "abunu. $ovreda prava nekog li#a upotrebom internet adrese mo&e imati slede+e oblike: 1) izazivanje zabune u prometu u pogledu roba i usluga koje se nude na internetu; !) @razvodnjavanjeA tu"eg %iga (notornog). USLOVI PRAVNE $ADTITE >I?A )aterijalnopravni uslovi "atite &iga su: 1) distinktivnost (razliitost) mora se ra"likovati od drugih "nakova "a obele&avanje roba i usluga, a prilikom o#ene ispunjenosti ovog usluva, koriste se tri kriterijuma; a. naelo specijalnosti; b. dovo"enje u zabunu uesnika u prometu; c. kriterijum prosenog potro$aa !) mogunost grafikog predstavljanja (dvodimen"ionalnog ili trodimen"ionalnog); 3) vezanost znaka za odre"enu vrstu roba i usluga (naelo spe#ijalnosti).

!8

'akon je neophodne uslove odredio metodama generalne klau"ule i negativne enumera#ije. .ajpre, "akon stipulira da se &igom titi "nak koji se mo&e gra(iki predstaviti. 'atim, 'akon nabraja 1:-ak situa#ija u kojima odre%ene kategorije "nakova ne mogu dobiti "atitu u vidu &iga: #) ne mo%e se za$tititi znak protivan javnom poretku i moralu; 2) ne mo%e se za$tititi znak koji povre"uje pravo intelektualne svojine u naj$irem smislu; !) ne mo%e se za$tititi znak koji nije distinktivan (podoban za razlikovanje); ,) ne mo%e se za$tititi znak koji iskljuivo predstavlja vrstu ili neko svojstvo robe; -) ne mo%e se za$tititi znak koji stvara zabunu u prometu u pogledu bilo kojih svojstava robe; 0) ne mo%e se za$tititi znak koji predstavlja prevod. reprodukciju. imitaciju. ili transkripciju uvenog stranog %iga; 2) ne mo%e se za$tititi dr%avni ili me"unarodni amblem; =) ne mo%e se za$tititi lik ili slika nekog lica; *) ne mo%e se za$tititi znak koji predstavlja nacionalni ili verski simbol. 'abrane navedene pod brojevima 3, 6, @, i G su otklonjive. POSTUPAK $A $ADTITU >I?A $ravo na &ig se stie u upravnom postupku pred 'avodom, koji se sastoji i" vie (a"a: #) faza podno$enja prijave; 2) faza formalnopravnog i materijalnopravnog ispitivanja prijave; !) faza dono$enja re$enja. Ea&a -odno'enja -rijave $rijava mora da sadr&i slede+e elemente: #) zahtev za priznanje %iga; 2) znak koji se %eli za$tititi; !) spisak roba ili usluga koje se %ele za$tititi %igom. $rijavu mo&e podneti samo privredni subjekt. $otrebno je da se navede "a koje robe i usluge se &eli "atita. Bednom prijavom se mo&e pri"nati "atita "a najvie 177 roba i usluga, svrstanih prema klasama po 1ran%manu iz ?ice. $odnoenjem prijave se stie pravo prvenstva, kao i kod drugih prava industrijske svojine, a postoje i odre%ene (ik#ije: #) unionistiki prioritet; 2) sajamski prioritet. Ea&a 4or!alno-ravno* i !aterijalno-ravno* is-itivanja -rijave ?a"lika u odnosu na patentni postupak je u tome to kod &iga uslovi moraju biti ispunjeni u vreme donoenja reenja. .ema objavljivanja prijave, kao ni "ahteva "a sutinsko ispitivanje

37

prijave. 0 ovoj (a"i postoji novouvedeni institut dis,lai!er koji podra"umeva da podnosila# prijave u toku postupka mo&e da odustane od "ahteva "a "atitu delova "naka koji nisu distinktivni. Ea&a dono'enja re'enja ?eenje donosi 'avod, a podnosila# prijave dobija ispravu o &igu, dok se reenje objavljuje u L*lu&benom glasnikuM. STIAANJE: SADR>INA I O@IM PRAVA NA >I? 9ao i druga prava industrijske svojine, pravo na &ig se stie po pravilima upravnog postupka. $odnosila# mo&e biti doma+e ili strano (i"iko ili pravno li#e koje obavlja neku privrednu delatnost. $odnosila# prijave, kao i kod patenta, odmah stie (aktiko, privremeno pravo pod suspen"ivnim uslovom. $ravo na &ig se stie donoenjem reenja, i njegovim upisom u registar 'avoda. *adr&inu prava na &ig ine imovinskopravna i moralnopravna ovla+enja I!ovinsko-ravna ovla'Fenja podra"umevaju pravo nosio#a da koristi &ig, da "abrani drugim li#ima neovla+enu upotrebu &iga, kao i da prenese pravo na &ig na neko drugo li#e ugovorom. Moralno-ravna ovla'Fenja podra"umevaju da titularevo ime, ili ini#ijali, budu o"naeni u &igovnim spisima, kao i na proi"vodu. .osila# prava na &ig ima ekslu"ivno pravo na &ig, ogranieno u vidu is#rpljenja prava. PRESTANAK PRAVA NA >I? $ravo na &ig traje 17 godina, ali se mo&e produ&avati neogranien broj puta, i upravo nosio#i renomiranih &igova predu"imaju sve da bi njihov &ig trajao to du&e. O-'ti nain prestanka prava na &ig jeste protek roka njegove "atite. $ored opteg, postoje i odre%eni -ose ni naini prestanka prava: 1) neplaanje takse (pravo ne prestaje prvog narednog dana po isteku roka "a pla+anje takse, nego nosila# ima gra#e period od godinu dana, sa pravom da "adr&i &ig "a to vreme, kao dodatni rok "a pla+anje takse); !) odricanje nosioca od prava (potrebno je da odri#anje bude u pismenoj (ormi, da bude dostavljeno 'avodu, a pravo prestaje prvog narednog dana nakon prijema i"jave o odri#anju, a ako su vie li#a nosio#i prava, onda je potrebna saglasnost svih njih, a ako je postoji pravo u korist tre+eg li#a (li#en#a, "aloga), potrebna je i njegova saglasnost); 3) prestanak nosioca prava (smr+u (i"ikog li#a, odnosno steajem1likvida#ijom pravnog li#a, prestaje pravo na &ig na ime tog li#a, ali se pravo ne gasi, ve+ prela"i na njegove naslednike1sledbenike, s tim to sledbeni#i pravnog li#a nasle%uju

31

samo pojedine komponente (ovla+enja) u okviru prava na &ig, i to ona koja nisu vrsto ve"ana "a linost); 6) prestanak prava na %ig na osnovu sudske odluke (u sluaju osporavanja prava na &ig od strane tre+eg li#a, koje tu&i nosio#a prava na &ig i dobije parni#u); :) ogla$avanje %iga ni$tavim (kao i kod patenta, u sluaju da nisu bili ispunjeni uslovi "a pri"nanje &iga, mo&e se tra&iti "a sve vreme "atite, na "ahtev "ainteresovane strane, ali i po predlogu javnog tu&io#a eS o((i#io); >) prestanak prava zbog nekori$enja (ako se pravo ne koristi neprekidno : godina, bilo poev od sti#anja prava na &ig, bilo poev od dana poslednjeg kori+enja, "ainteresovano li#e pred 'avodom mo&e da "ahteva prestanak prava). *vi ovi naini prestanka su upravno-pravne prirode, i do njih dola"i u upravnom postupku pred 'avodom, osim prestanka prava na &ig na osnovu sudske odluke, koji je sudske prirode. ?EO?RAESKA O$NAKA POREKLA Eeogra(ska o"naka porekla je pravo industrijske svojine kojim se tite dva predmeta "atite. 2o su: 1) ?eo*ra4ska o&naka prost geogra(ski na"iv koji o"naava da odre%eni proi"vod potie sa odre%enog lokaliteta; !) O&naka -orekla je vii, kvali(ikovaniji oblik, koji predstavlja na"iv nekog lokaliteta (mesta, "emlje, regiona) koji slu&i "a obele&avanje proi"voda i usluga koji potiu sa tog lokaliteta i imaju spe#i(ina svojstva u"rokovana geogra(skim (prirodnim) i1ili ljudksim (aktorom. 5blik "atite "a ova dva predmeta je geogra(ska o"naka porekla. $o starom "akonu su se titili samo proi"vodi, a po novom i usluge. 5vo pravo je naroito bitno kod poljoprivrednih proi"voda, i kada su u pitanju manje ra"vijene "emlje. 5vakav proi"vod stie odre%enu prednost na tr&itu, jer geogra(ska o"naka porekla se "asniva na svesti i ube%enju potroaa da proi"vod "ati+en na ovaj nain ima visok kvalitet. *matra se da geogra(ska o"naka porekla ima garantnu (unk#iju u pogledu kvaliteta, a predstavlja i "naajno sredstvo privredne propagande (reklame). 0 ve+im "emljama se "atita pru&a po osnovu propisa o nelojalnoj konkuren#iji, ili po osnovu propisa o &igovima. 0 *rbiji se titi posebnim "akonom, va&e+i je i" !717. 0slovi "atite su odre%eni dvojako: "+ !etodo! ne*ativne enu!era,ijeB a. ne $tite se oznake protivne zakonu ili moralu; b. ne $tite se oznake kojima se vre"aju prava intelektualne svojine; c. ne $tite se ozanke koje mogu stvoriti zabludu u prometu u pogledu bilo kojih svojstava.

3!

0+ -o&itivni! !aterijalno-ravni! uslovi!a ste)eni! i& -rakseB a. lokalitet; b. specifina svojstva; c. uzrona veza izme"u lokaliteta i svojstava. POSTUPAK $ADTITE ?EO?RAESKE O$NAKE POREKLA $ostoje dva sistema "a ostvarivanje ovog prava: #) francuski (sudski) sistem; 2) e$ki (upravnopravni) sistem. 9od nas je u upotrebi eki, upravnopravni sistem ostvarivanja "atite. $ostupak je drugaiji u odnosu na ostala prava industrijske svojine, nije uni(orman, ve+ se radi o dva odvojena, samostalna postupka. $rvi je -ostu-ak &a ustanovljenje *eo*ra4ske o&nake -orekla. 5vo je upravnopravni postupak, gde se podnosi samo dokumenta#ija "a geogra(sko podruje, kao i elaborat o proi"vodu. 0 drugom postupku, -ostu-ku &a -ri&nanje svojstva ovla'Feno* korisnika, podnose se spisi i dokumenta o samim korisni#ima, doka"i da oni poseduju sposobnost i mogu+nost da proi"vode proi"vode spe#i(inog kvaliteta, de(inisane u prvom postupku. SADR>INA PRAVA I O@IM KORIDHENJA ?EO?RAESKE O$NAKE POREKLA *ve to inae va&i kod drugih prava intelektualne svojine, va&i i ovde, osim novine da li#a registrovana u drugom postupku mogu da proi"vode proi"vode sa "ati+enom o"nakom. 2o "nai da nijedno drugo (neregistrovano) li#e nema pravo da takve proi"vode proi"vodi. $o pravnoj sna"i, geogra(ska o"naka porekla je najjae pravo, sledi (irma, a onda &ig. $o starom "akonu, pravo na geogra(sku o"naku porekla je trajalo : godina, i moglo je da se produ&ava neogranieno, dok, po novom "akonu, nije neogranieno. PRESTANAK PRAVA ?EO?RAESKE O$NAKE POREKLA $o pitanju prestanka prava geogra(ske o"nake porekla analogno va&i sve ono to va&i i "a prestanak prava na &ig. O-'ti nain prestanka prava na geogra(sku o"naku porekla jeste protek roka njegove "atite. $ored opteg, postoje i odre%eni -ose ni naini prestanka prava: 1) neplaanje takse (pravo ne prestaje prvog narednog dana po isteku roka "a pla+anje takse, nego nosila# ima gra#e period od godinu dana, sa pravom da "adr&i geogra(sku o"naku porekla "a to vreme, kao dodatni rok "a pla+anje takse); !) odricanje nosioca od prava (potrebno je da odri#anje bude u pismenoj (ormi, da bude dostavljeno 'avodu, a pravo prestaje prvog narednog dana nakon prijema

33

i"jave o odri#anju, a ako su vie li#a nosio#i prava, onda je potrebna saglasnost svih njih, a ako je postoji pravo u korist tre+eg li#a (li#en#a, "aloga), potrebna je i njegova saglasnost); 3) prestanak nosioca prava (smr+u (i"ikog li#a, odnosno steajem1likvida#ijom pravnog li#a, prestaje pravo na geogra(sku o"naku porekla na ime tog li#a, ali se pravo ne gasi, ve+ prela"i na njegove naslednike1sledbenike, s tim to sledbeni#i pravnog li#a nasle%uju samo pojedine komponente (ovla+enja) u okviru prava na geogra(sku o"naku porekla, i to ona koja nisu vrsto ve"ana "a linost); 6) prestanak prava na geografsku oznaku porekla na osnovu sudske odluke (u sluaju osporavanja prava na geogra(sku o"naku porekla od strane tre+eg li#a, koje tu&i nosio#a prava i dobije parni#u); :) ogla$avanje geografske oznake porekla ni$tavom (kao i kod patenta, u sluaju da nisu bili ispunjeni uslovi "a pri"nanje geogra(ske o"nake porekla, mo&e se tra&iti "a sve vreme "atite, na "ahtev "ainteresovane strane, ali i po predlogu javnog tu&io#a eS o((i#io); >) prestanak prava zbog nekori$enja (ako se pravo ne koristi neprekidno : godina, bilo poev od sti#anja prava na geogra(sku o"naku porekla, bilo poev od dana poslednjeg kori+enja, "ainteresovano li#e pred 'avodom mo&e da "ahteva prestanak prava). *vi ovi naini prestanka su upravno-pravne prirode, i do njih dola"i u upravnom postupku pred 'avodom, osim prestanka prava na geogra(sku o"naku porekla na osnovu sudske odluke, koji je sudske prirode. PRENOS PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE Bedna od osnovnih karakteristika ve+ine prava industrijske svojine (osim geogra(ske o"nake porekla) je prenosivost. Ima vie naina (instrumenata) prenosa u vidu imenovanih ugovora, od kojih su naj"naajniji ugovor o #esiji i ugovor o li#en#i. U?OVOR O AESIJI 0govor o #esiji je spora"um i"me%u #edenta i #esionara kojim #edent prenosi na #esionara odre%eno pravo industrijske svojine, a #esionar "a to pla+a odre%enu naknadu #edentu. $redmet #esije mogu biti: #) za$tiena prava industrijske svojine; 2) neza$tiena prava industrijske svojine; !) prijava prava industrijske svojine.

36

Bedino nosila# prava na topogra(iju ne mo&e svoje pravo preneti u (a"i prijave, nego mora da eka pri"nanje prava. $redmet #esije mogu biti sva prava industrijske svojine, osim neprenosivih (geogra(ska o"naka porekla, jer je ve"ana "a lokalitet; kolektivni &ig; &ig garan#ije). $o obimu prenetih prava, #esija je iri obim prenosa od li#en#e, jer se #esijom prenosi #elo pravo, odnosno sve imovinskopravne komponente, dok se li#en#om prenosi samo jedno imovinskopravno ovla+enje pravo na privredno iskori+avanje predmeta li#en#e. 'a #esiju va&e opta pravila 'akona o obliga#ionim odnosima, te #esija mo&e biti: #) potpuna; 2) delimina. Jedent je du&an da #esionaru garantuje da predmet prenosa nema ni stvarne, ni pravne mane. 0govor o #esiji mora biti "akljuen u pisanoj (ormi ad solemnitatem, i upisuje se u 'avodov registar. U?OVOR O LIAENAI 0govor o li#en#i je spora"um kojim davala# li#en#e ustupa sti#ao#u (korisniku) li#en#e pravo privrednog iskori+avanja predmeta li#en#e, a sti#ala# se obave"uje da to pravo iskori+ava na ugovoren nain, i da "a to plati odre%enu naknadu. $redmet #esije mogu biti sva prava industrijske svojine, osim neprenosivih (geogra(ska o"naka porekla, jer je ve"ana "a lokalitet; kolektivni &ig; &ig garan#ije). Ti#en#a je od #esije u&a po obimu prenetih prava, jer se #esijom prenosi #elo pravo, odnosno sve imovinskopravne komponente, dok se li#en#om prenosi samo jedno imovinskopravno ovla+enje pravo na privredno iskori+avanje predmeta li#en#e dok ostala ovla+enja i" korpusa imovinskopravnih ovla+enja davala# li#en#e "adr&ava. 4ko je ustupanje kori+enja prava iskljuivi predmet jednog ugovora, onda se radi o li#en#i; ako je to samo jedan od elemenata ugovora (nije iskljuivi predmet ugovora), onda je to neki iri ugovor. 9orisniku li#en#e je naj"naajnije pravo privrednog iskori+avanja, te je "ato li#en#a u praksi naje+e kori+eni ugovor o prenosu. 9ada je u pitanju pravna priroda ugovora o li#en#i, smatra se da je u pitanju ugovor sui generis. VRSTE U?OVORA O LIAENAI $ostoji nekoliko podela ovih ugovora, prema ra"liitim kriterijumima: 1) prema teritoriji: a. prostorno ogranien; b. prostorno neogranien.

3:

!) prema vre!enu: a. vremenski ogranien; b. vremenski neogranien (ogranien je samo rokom trajanja "atite samog prava). 3) prema eksklu&ivitetu (mogu+no+u daljeg prenosa prava): a. iskljuiv; b. neiskljuiv. O@AVE$E DAVAOAA LIAENAE 5bave"e davao#a li#en#e se mogu podeliti u dve grupe: "+ osnovne o ave&eB a. predaja predmeta licence; b. garancija za tehnika svojstva; i. garancija za tehniku izvodljivost; ii. garancija za tehniku upotrebljivost. c. garancija za pravne mane. 0+ 4akultativne o ave&eB a. garancija za konkurentnost; b. garancija za rentabilnost; c. druge garancije. Predaja -red!eta li,en,e podra"umeva predaju svih sredstava i dokumenata kojima se omogu+uje primao#u da proi"vodi predmet li#en#e. ?aran,ija &a te1ni)ka svojstva obuhvata dve podgrupe ovih garan#ija: garanciju za tehniku izvodljivost, i garanciju za tehniku upotrebljivost. ?aran,ija &a -ravne !ane podra"umeva "atitu od evik#ije. avala# li#en#e garantuje da je on nosila# "ati+enog prava be" tereta i ogranienja. 4ko je predmet ugovora kno,-ho,, onda garantuje i "a tajnost. Eakultativne o ave&e su te&e obave"e "a davao#a, te se re%e sre+u u praksi, jer davala# ne &eli da preu"me odgovornost "a re"ultate koje proi"vede korisnik li#en#e. O@AVE$E KORISNIKA LIAENAE 5snovna njegova obave"a jeste pla+anje naknade, to se mo&e uiniti na vie naina: 1) pau$alno (u ovom sluaju nije du&an da privredno iskori+ava predmet li#en#e); !) u procentima; 3) po komadu (jedinici) proizvoda. ruga njegova obave"a jeste da iskori+ava predmet li#en#e na ugovoreni nain i u ugovorenom obimu, ako je naknada pla+ena na bilo koji nain, osim paualom.

3>

PRI@AVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE U MEGUNARODNIM PRIVREDNIM U?OVORIMA *va prenosiva prava industrijske svojine mogu biti predmet prenosa u na#ionalnim i me%unarodnim okvirima, i e+e +e biti sluaj da se prenos vri na me%unarodnom nivou, posebno kada je u pitanju prenos i"me%u "emalja ra"liite ra"vijenosti. $renos na me%unarodnom nivou ima odre%ene prednosti i nedostatke, kako "a davao#e tehnologije, tako i "a sti#ao#a. $renos prava industrijske svoine na me%unarodnom planu kod nas se odvija po 'akonu o spoljnotrgovinskom poslovanju i" !777. godine, u" potovanje pravila i propisa i" oblasti industrijske svojine. $ostoje odre%ene sutinske ra"like u odnosu na prenos na na#ionalnom nivou: 1) 0govor o prenosu u me%unarodnim okvirima mora biti "akljien u -isanoj 4or!i; !) .adle&ni organ dr&ave donosi re'enje o u-isu u*ovora u re*istar, ali pre upisa, potrebno je pribaviti tri vrste -otvrda: a. potvrdu &avoda za standardizaciju da proizvod ispunjava na$e standarde; b. potvrdu &avoda za intelektualnu svojinu da se radi o za$tienom pravu; c. potvrdu 9inistarstva za rad i socijalnu politiku (ako se radi o leku). odnosno potvrdu 9inistarstva poljoprivrede (ako se radi o sredstvu za za$titu bilja). 3) Elede sadr&ine ugovora o prenosu na me%unarodnopravnom nivou naelno va&i sve ono to va&i "a prenos u na#ionalnim okvirima, ali predvi%ene su i tri *aran,ije koje davala# prava treba da ispuni: a. tehnika garancija ; b. ekolo$ka garancija; c. pravna garancija. Te1ni)ka *aran,ija podra"umeva jemstvo prenosio#a da +e sti#ala# prava mo+i da proi"vede robu odre%enog kvaliteta, a davala# prava se jo obave"je da sti#ao#u prenese sva eventualna poboljanja u pro#esu proi"vodnje. Ekolo'ka *aran,ija podra"umeva da davala# tehnologije garantuje da proi"vod ne+e imati tetna dejstva po &ivot i "dravlje ljudi, ili po &ivotnu sredinu. Aa&i pravilo da u ovim ugovorima va&i "abrana upotrebe t"v. restriktivnih odredbi (nisu isto to i klau"ule eg"ogenera#ije). Pravno! *aran,ijo! prenosila# garantuje sti#ao#u "atitu od evik#ije, tj. da preneto pravo nema tereta ili ogranienja, odnosno da se njime ne povre%uju prava tre+ih li#a. NASLEGIVANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE *va prava industrisjke svojine mogu se naslediti, ula"e u sastav "aostavtine i podpadaju pod opti naslednopravni re&im. 5pte pravilo je da na naslednike prela"e imovinskopravna ovla+enja i" korpusa subjektivnih prava industrijske svojine, dok od moralnopravnih ovla+enja na naslednike prela"e samo ona koje nisu vrsto ve"ana "a linost.

3@

NEPOSREDNA I POSREDNA POVREDA PATENTA $ostoje dva vida povrede patenta: 1) Ne-osredni vid podra"umeva bilo koji oblik ekonomskog iskori+avanja patenta be" do"vole nosio#a prava (a da to nije obuhva+eno ogranienjima prava, "ato to ona ne "nae i povredu prava); !) Posredna -ovreda patenta podra"umeva radnje koje imaju karakter pomaganja da se i"vri neposredna povreda. 2o pomaganje mo&e biti dvojako: a. u vidu snabdevanja delovima i materijalima koji su pogodni za to (neutralni delovi); b. u vidu snabdevanja delovima koji su namenjeni za neporednu povredu patenta (prilago"eni delovi). PRAVNA $ADTITA PRAVA NA PATENT 'akon o patentima sadr&i dva vida pravne "atite, a postoji jo jedna po 9rivinom "akonu: 1) U-ravno-ravna &a'tita - $ravo na patent se stie u upravnom postupku, a upravnopravna "atita se odvija pred 0pravnim sudom u upravnom postupku. 2u&ila# je "ainteresovano li#e kome je povre%eno pravo na patent, tu&eni je 'avod "a intelektualnu svojinu, a predmet je neko reenje 'avoda. !) ?ra2ansko-rvna &a'tita - 5stvaruje se u parninom postupku pred redovnim sudovima. $rvostepeni je Aii sud, a drugostepeni Arhovni kasa#ioni sud. 0 okviru gra%anskopravne "atite, "akon propisuje 6 vrste tu&bi: a. 7u%ba zbog povrede prava na patent; b. 7u%ba za utvr"ivanje prava na za$titu; c. 7u%ba za za$titu prava zaposlenog>poslodavca; d. 7u%ba za utvr"ivanje svojstva pronalazaa. "+ Krivi)no-ravna &a'tita# Tu= u & o* -ovrede -rava na -atent mo&e podneti podnosila# prijave (nakon njene objave), nosila# patenta ili malog patenta, sti#ala# iskljuive li#en#e, sti#ala# iskljuive li#en#e objavljene prijave. 2u&ba se mo&e sastojati i" > ili vie tu&benih "ahteva, od kojih su naj"naajniji: a. b. c. d. e. f. 3tvr"ivanje povrede; &abrana vr$enja povrede; ?aknada $tete; 'bjavljivanje presude o tro$ku tu%enog; 'duzimanje koristi i>ili predmeta nastalih injenjem povrede; Privremene mere.

3G

Uteta mo&e biti materijalna i nematerijalna, a po obimu, nadokna%uju se stvarna teta i i"gubljena dobit. 4ko je prou"rokovana namerno, mo&e se dosuditi trostruki i"nos tete. $o '$$-u, objektivni (rauna se od trenutka injenja povrede) rok je : godina, subjektivni (rauna se od trenutka sa"nanja "a povredu) 3 godine. Tu= a &a utvr2ivanje -rava na &a'titu mo&e se podneti do okonanja postupka "a pri"nanje prava na patent. Tu= u &a &a'titu -rava &a-osleno*/-oslodav,a mo&e podneti "aposleni ili poslodava# u roku od ! godine od objave prijave patenta, ali najkasnije ! godine od prestanka radnog odnosa. Tu= a &a utvr2ivanje svojstva -ronala&a)a - ?ok nije odre%en, te se mo&e podneti ne samo u toku trajanja pravne "atite, nego i kasnije. PRAVNA $ADTITA PRAVA NA DI$AJN 9ao i u sluaju "atite patenta, i ovde postoje tri vida "atite: 1) u-ravno-ravni o lik (kao i "a patent); !) *ra2ansko-ravni o lik obuhvata tri tu&be: a. tu%ba zbog povrede prava na dizajn. ili prava iz prijave; b. tu%ba za ostvarivanje prava; c. tu%ba za priznanje autorstva. 3) krivi)no-ravni o lik. Tu= u & o* -ovrede -rava na di&ajn: ili -rava i& -rijave mo&e podneti nosila# prava na di"ajn, podnosila# prijave, i sti#ala# iskljuive li#en#e, protiv svakog li#a koje na bilo koji nain povredi pravo na di"ajn. 5bjektivni rok "a ovu tu&bu je : godina, a subjektivni 3 godine. Tu= u &a ostvarivanje -rava podnosi stvarni stvarala# di"ajna protiv li#a na ije ime je 'avod pri"nao pravo. ?ok podnoenja ove tu&be je rok trajanja pravne "atite di"ajna. Tu= u &a -ri&nanje autorstva podi&e idejni tvora# slike, #rte&a, ili tela protiv nosio#a prava. ?ok nije odre%en. PRAVNA $ADTITA >I?A $ravna "atita &iga se mo&e ostvariti kro" tri oblika: 1) u-ravno-ravni o lik (kao i "a patent); !) *ra2ansko-ravni o lik obuhvata dve tu&be: a. tu%ba za povredu %iga; b. tu%ba za osporavanje %iga. 3) krivi)no-ravni o lik.

38

Tu= u &a -ovredu =i*a mogu podneti nosila# &iga, podnosila# prijave, sti#ala# iskljuive li#en#e, korisnik kolektivnog &iga (u" saglasnost nosio#a), korisnik &iga garan#ije (u" saglasnost nosio#a), protiv li#a koje povre%uje pravo na &ig. 5bjektivni rok "a ovu tu&bu je : godina, a subjektivni 3 godine. 2u&beni "ahtev je isti kao i kod patenta. Tu= u &a os-oravanje =i*a podnosi li#e koje je stvarni stvarala# "naka protiv nosio#a prava na &ig. ?ok "a podi"anje tu&be je : godina od upisa &iga u registar na ime nosio#a ili tu&enog. ve su (unk#ije ove tu&be: #) da omogui za$titu savesnog od nesavesnog lica; 2) da omogui za$titu neregistrovanog. a poznatog (notornog) %iga. PRAVNA $ADTITA ?EO?RAESKE O$NAKE POREKLA $ravna "atita geogra(ske o"nake porekla se mo&e ostvariti kro" tri oblika: 1) u-ravno-ravni o lik (kao i "a patent); !) *ra2ansko-ravni o lik (tu&ba "a povredu prava geogra(ske o"nake porekla); 3) krivi)no-ravni o lik. Tu= u &a -ovredu -rava *eo*ra4ske o&nake -orekla mogu podneti ovla+eni korisni#i, udru&enja potroaa i javni tu&ila#, protiv svakog li#a koje ini povredu prava. 5bjektivni rok "a ovu tu&bu je : godina, a subjektivni 3 godine. PRAVNA $ADTITA PRAVA NA TOPO?RAEIJU INTE?RISANI7 KOLA $ravna "atita prava na topogra(iju integrisanih kola se mo&e ostvariti kro" tri oblika: 1) u-ravno-ravni o lik (kao i "a patent); !) *ra2ansko-ravni o lik obuhvata dve tu&beB a. tu%ba za povredu prava na topografiju integrisanih kola; b. tu%ba za ostvarivanje prava na topografiju integrisanih kola. 3) krivi)no-ravni o lik. Tu= u &a -ovredu -rava na to-o*ra4iju inte*risani1 kola mo&e podneti nosila# prava i sti#ala# iskljuive li#en#e, ali ne i podnosila# prijave (koji mora ekati pri"nanje prava na topogra(iju). ?okovi "a podi"anje tu&be su kra+i, objektivni rok i"nosi 3 godine, a subjektivni 1 godinu. 2u&ila# mora da vodi rauna o ogranienjima prava, naroito o rever"ibilnom in&enjeringu i is#rpljenju prava. 2u&beni "ahtevi mogu biti ra"liiti. Tu= u &a ostvarivanje -rava na to-o*ra4iju inte*risani1 kola mo&e podneti stvarni stvarala# topogra(ije protiv li#a koje je "atitilo topogra(iju. ?ok nije odre%en. ( va prava industrijske svojine se mogu !tititi po osnovu propisa o nelojalnoj konkurenciji, koja predstavlja supsidijaran nain za!tite svih ovih prava.)

67

MEGUNARODNA $ADTITA PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE 0 na#ionalnim okvirima se pravo industrijske svojine titi na#ionalnim "akonima (optim i posebnim), a osnov me%unarodne "atite prava industrijske svojine su me%unarodne konven#ije. Ima ih vie, a najva&nije su: 1) 56P' (onvencija B (onvencija o osnivanju svetske organizacije za intelektualnu svojinu, doneta 18>@. u *tokholmu. !) 786P/ 1ran%man + /porazum o trgovinskim aspektima intelektualne svojine , "akljuen 1886. godine, stupio na snagu 188:. 'asniva se na naelu na#ionalnog tretmana i naelu najpovla+enije na#ije, regulie i autorska i srodna prava, i pravo industrijske svojine. 3) Pariska konvencija za za$titu industrijske svojine i" 1GG3. godine, "asniva se na naelu na#ionalnog tretmana, prin#ipu asimila#ije, i prin#ipu minimalnih prava. KONVENAIJE O MEGUNARODNOJ $ADTITI PATENTA .aj"naajnije konven#ije i" ove oblasti su: #) 2) !) ,) 3govor o saradnji u oblasti patenata. zakljuen u Ca$ingtonu #*2). godine; (<P (onvencija o evropskom patentu. doneta u 9inhenu #*2!. godine; /trazbur$ki aran%man o klasifikaciji patenata iz #*2#. godine; 4udimpe$tanski sporazum o mikroorganizmima iz #*22. godine.

.a osnovu prve dve konven#ije omogu+eno je sti#anje patenta kod jednog me%unarodnog organa, koji +e va&iti u vie dr&ava. KONVENAIJE O MEGUNARODNOJ $ADTITI DI$AJNA: >I?OVA: I ?EO?RAESKI7 O$NAKA POREKLA .aj"naajniji me%unarodni i"vori i" ove oblasti su: #) 9adridski aran%man o me"unarodnom registrovanju %igova. sa prateim protokolom; 2) 1ran%man o klasifikaciji proizvoda i usluga iz ?ice; !) ;isabonski aran%man o me"unarodnom registrovanju geografskih oznaka porekla; ,) :a$ki sporazum za uzorke i modele. RE?ULATIVA PRAVA EU U O@LASTI INDUSTRIJSKE SVOJINE Klan 6> 8imskog ugovora o osnivanju <3 je "abranio sve monopole u privredi, osim monopola u domenu intelektualne svojine. 5vu oblast regulie i nekih 2)Bak direktiva, a prvi dokument donet u ovoj oblasti, koji nije stupio na snagu, je ;uksembur$ka konvencija o komunitarnom patentu i" 18@:.

61

NASTANAK AUTORSKO? DELA Jentralno pitanje autorskog prava je pojam autorskog dela. .jegov nastanak obuhvata vie (a"a: #) faza ideje; 2) faza unutra$nje forme; !) faza spolja$nje (izra%ene) forme. 4utorsko delo je duhovna tvorevina, a primerak autorskog dela je njegov materijali"ovani oblik. 4utorsko delo ima ani!us (sadr&inu) i ,or-us ((ormu, materijali"ovani oblik). $AKONSKI USLOVI $A $ADTITU AUTORSKO? DELA Hitni uslovi proi"ila"e i" generalne klau"ule "akona, a to su: #) originalnost; 2) forma. Ori*inalnost je (aktiko pitanje, pravni standard koji se pro#enjuje ad ho#. 5vaj pojam je danas sve u&i, jer je postalo skoro nemogu+e govoriti o nekoj potpunoj originalnosti. 5na se posmatra i" dva ugla. Autorska ori*inalnost podra"umeva da delo i"ra&ava individualne osobine autora dela, predstavlja re"ultat emana#ije njegove linosti, i njegove line intui#ije. Ori*inalnost dela je bliska pojmu LnovostM, pro#enjuje se objektivno, dok se autorska originalnost #eni subjektivno. $ravno-teoretski, "a autorsko pravo bitna je autorska originalnost. Iorma mo&e biti 4i&i)ka (klasi)na+ ili analo*na, a mo&e biti i u elektronskoj (di*italnoj+ (ormi, kao i us!ena. I"ra&ena (orma ne mora biti i de(initivna, te +e "atitu u&ivati i ne"avrene tvorevine. 4utorskim delom se ne smatraju: #) zakoni i drugi propisi; 2) slu%beni materijali dr%avnih organa; !) podnesci i drugi akti u upravnom i sudskom postupku. OSTALI USLOVI $A $ADTITU AUTORSKO? DELA 0 nekim dr&avama, naroito u dr&avama anglosaksonskog pravnog podruja, postoje jo neki uslovi "atite autorskog dela: 1) U!etni)ka vrednost 2o je estetski karakter dela, utisak koji ostavlja na u&ivao#a dela, jedan (aktiki standard koji je kod nas irelevantan.

6!

!) O javljivanje dela 5vaj uslov je nekad postojao u anglosaksonskom pravu, ali je i tamo ve+ naputen. 5stao je da va&i kao uslov pravne "atite u pojedinim me%unarodnim konven#ijama (4ernskoj konvenciji i 3niverzalnoj konvenciji). $redstavlja prvo injenje dela pristupnim javnosti od strane autora, ili li#a koje je autor "a to ovlastio, uinjeno bilo gde i na bilo koji nain. 5bjavljivanje se mo&e vriti samo jednom, i objavljeno delo se ne mo&e vratiti u status neobjavljenog. Bavnost mo&e biti a. apsolutna (skup li#a me%usobno pove"anih odgovaraju+im rela#ijama); b. relativna (skup li#a me%usobno nepove"anih odgovaraju+im rela#ijama). 3) I&davanje dela 2o je umno&avanje primeraka dela i putanje istih u promet sa #iljem da se "adovolje ra"umne potrebe javnosti. $ostoji mogu+nost da se i"dato delo vrati u status nei"datog (ako jo nije puteno u distribu#iju). 6) O&naka J,o-Kri*1tL Aa&i "a pravo *4 . :) De-onovanje kon*resni! i dru*i! i lioteka!a - Aa&i "a pravo *4 , a kod nas postoji slian institut deponovanja dela (naroito mu"ikih), ali to ima samo doka"ni (proba#ioni) karakter, "a sluaj spora. >) Re*istra,ija dela - Aa&i "a pravo *4 . NASLOV AUTORSKO? DELA .a"iv autorskog dela je na"iv kojim je delo obele&eno radi njegove identi(ika#ije i ra"likovanja od drugih dela iste ili sline vrste. $o pravilu, na"iv dela predstavlja njegovu sutinu, ali ne i obave"no. .aslov je ak#esorne prirode u odnosu na delo, ali u&iva i samostalnu "atitu. $ostoji pravilo o "abrani kori+enja istog ili slinog naslova u dva sluaja: #) ako se radi o delima iste vrste; 2) ako mo%e da do"e do zabune u prometu. 5va "atita ima svog osnova i u propisima o nelojalnoj konkuren#iji. I$VEDENA AUTORSKA DELA I $@IRKE * ob"irom na sadr&inu, obim originalnosti, ili vreme nastanka dela, postoje: #) originarna dela; 2) izvedena dela.

63

Ori*inarno delo je delo koje je prvobitno nastalo, i koje sadr&i ve+i stepen originalnosti u odnosu na i"vedeno. I&vedeno delo je nastalo na osnovu originarnog dela kori+enjem ideje, kompo"i#ije, ili u"ora i"vornog dela, u" unoenje i"vesnih elemenata originalnosti. 5vo je relativno originalno delo, mo&e biti stvoreno u istoj (ormi kao i i"vorno, a mo&e imati i drugaiju (ormu, ali se radi o istoj vrsti dela. 5riginarna i i"vedena dela se ra"likuju po umetnikoj originalnosti (svojstvo jednog dela da na javnost ostavi utisak neeg posebnog, neobinog, novog). 9ada se stvara i"vedeno delo, mogu se koristiti objektivni (opti) elementi originarnog dela, tj. kulturna batina ranijeg stvaralatva, ali ako se koriste lini elementi autora originarnog dela, onda se radi o plagijatu. $rimeri i"vedenih mu"ikih dela su: #) 2) !) 6) aran%mani; varijacije; imitacije; potpuri ("bir #itata i" pesama nekih autora, sjedinjeni u jednu #elinu).

Dela -rerade (ada-ta,ije+ su autorska dela ra"liite vrste na u odnosu postoje+a autorska dela, nastala na osnovu njih. .a primer, to bi bio s#enario "a (ilm nastao na osnovu romana. 4utor prera%enog dela mo&e biti isto ono li#e koje je i"radilo originarno delo, ali i ne mora, ali je onda potrebna saglasnost autora originarnog dela. Prevod dela nije ni i"vedeno, ni prera%eno delo, ve+ i"vorno delo iska"ano drugim je"ikom. elo stranog autora se ne sme prevoditi be" pismene saglasnosti autora, dok ne protekne odre%eni rok (po 4ernskoj konvenciji 17 godina, a po Fenevskoj univerzalnoj konvenciji @ godina). $ irke dela se smatraju autorskim delima koja predstavljaju skup (olklornih, knji&evnih, umetnikih, ili drugih dela, ili skup dokumenata (sudskih odluka i sl.) 0 praksi su to en#iklopedije, "borni#i radova, antologije pesama i sl. Ha"a podataka se ne smatra "birkom. PISANA I ?OVORNA DELA 9od ovih autorskih dela je sredstvo i"ra&avanja knji&evni je"ik, kod pisanih i pisanom, a kod govornih u usmenom obliku. .ebitna je injeni#a koji je je"ik u pitanju, bitno je da je ra"umljiv "a odre%enu grupu ljudi. ?ovorna dela mogu biti predavanja, pledoajei, politiki ili struni govori.. Pisana dela obuhvataju knji&evna dela, nauna dela, "birke dela, slikovni#e, stripove.. 5va dela u&ivaju "atitu be"uslovno (u" ispunjenje uslova originalnosti i (orme), ali postoje i odre%ene kategorije pisanih tvorevina koje se samo uslovno smatraju autorskim delima: #) 2) !) ,) novinski lanci; privatna i poslovna korespondencija; privatni dnevnici; bele$ke i sl.

66

.ovinski lan#i i privatna i poslovna konkuren#ija se, po pravilu, ne smatraju autorskim delima, osim ako sadr&e i neke strune, analitike komentare. $rosta (aktogra(ija (golo injenino stanje) u&iva pravnu "atitu po osnovu propisa o nelojalnoj konkuren#iji. RA%UNARSKI PRO?RAM KAO AUTORSKO DELO ?aunarski program predstavlja posebnu vrstu autorskog dela. ?aunar u irem smislu se sastoji i" dve komponente: #) softGare; 2) hardGare. 7ardIare obuhvata elektronske ure%aje koji sainjavaju raunar (monitor, tastatura, mi, tampa, skener...). So4tIare predstavlja ni" uputa koji korisnik i"daje hard,are-u na odre%enom programskom je"iku, po odre%enom redosledu, sa #iljem da se i"vri odre%ena (unk#ija ("adatak). 2o je iri pojam od raunarskog programa, jer ukljuuje, osim samog programa, i opis programa, dodatnu dokumenta#iju, pakovanje i sl. ?aunarski program u irem smislu ima tri elementa: #) programski koncept; 2) algoritam; !) set instrukcija. $rva dva elementa treba da ispune uslov apsolutne novosti, i mogu se tititi po pravu industrijske svojine, a tre+i element treba da ispuni uslov originalnosti, po autorskom pravu. ?aunarski program naje+e u&iva "atitu po propisima autorskog prava, negde po patentnom pravu, a negde kao "atita sui generis. ?aunarski program se od klasinih autorskih prava ra"likuje u slede+im momentima: #) umno%avanje dela; 2) menjanje i prevo"enje dela; !) ogranienja prava. a bi se koristilo pravo na kopiranje neke knjige, na primer, nije potrebno da se ona ima u svom vlasnitvu, a "a kopiranje raunarskog programa se mora koristiti kupljeni primerak, da se taj primerak ima u svom vlasnitvu. 'akon o autorskom pravu uvodi i jednu novinu, po kojoj se program mo&e davati na poslugu i u "akup, u skladu sa direktivama Fvropske 0nije.

6:

PO$ORIDNO DELO $o"orina dela su autorska dela namenjena s#enskom i"vo%enju posredstvom jednog ili vie umetnika-i"vo%aa (gluma#a), ili pomo+u lutaka. *redstva i"ra&avanja su govor, mu"ika, pokret, i igra (alternativno ili kumulativno). 4utor po"orinog dela ima pravo objavljivanja i i"davanja dela, kao i pravo i"vo%enja i predstavljanja dela (poslednja dva ovla+enja se na"ivaju Lpo"orinim pravomM). 5vo delo se mo&e i"voditi i ne-s#enski (radio-emisija dramskih i dramsko-mu"ikih dela, kao i kon#ertna i"vo%enja dramskomu"ikih dela). $ostoje etiri vrste po"orinih dela: 1) Dra!sko delo je delo iji je predmet postavljanje na s#enu neke dramske radnje. ramska dela mogu biti: a. komedije; b. tragedije; c. monodrame; d. melodrame i sl. !) Dra!sko5!u&i)ko delo je vrsta po"orinih dela, po prirodi je to koautorsko delo, sastavljeno je i" teksta i mu"ike. $rimer je opera, koja se sastoji i" libreta i mu"ike. 9oautori imaju pravo objavljivanja i s#enskog i"vo%enja #elog dela, kao odvojena prava. 3) Koreo*ra4sko delo je vrsta po"orinih dela koje se i"ra&ava pokretom, glasom, ritmom, mu"ikom. $o prirodi je spojeno delo, tipian primer je balet, koji se sastoji od libreta, igre, i mu"ike. 6) Panto!i!sko delo je vrsta po"orinog dela koje se i"ra&ava pokretima tela, mimikom li#a i sl. MU$I%KO DELO )u"iko delo je vrsta po"orinog dela u kojem autor (kompo"itor) i"ra&ava svoje misli i ose+anja pomo+u "vukova, koji mogu biti: #) tonovi odre"ene visine; 2) $umovi neodre"ene visine. )u"ika dela mogu biti: #) dela vokalne muzike; 2) dela instrumentalne muzike; !) dela vokalnoBinstrumentalne muzike.

6>

*vako mu"iko delo se sastoji i" tri elementa: #) melodija>arija (sr% muzikog dela); 2) ritam (odnos razliitih zvukova sa razliitim trajanjem i nagla$avanjem); !) harmonija (istovremeno skladno zvuanje razliitih zvukova). )u"iko delo mo&e biti ori*inarno i i&vedeno (aran&mani, imita#ije, varija#ije, potpuri..); mo&e sadr&ati rei, a mo&e biti i be" rei; mo&e biti "abele&eno na materijalnoj podlo"i, ali i ne mora. $roblem sa ne"abele&enim delom je mogu+nost nastanka poteko+a oko doka"ivanja u sporu. Ko!-o&itor je autor mu"ikog dela. 5n ima eksklu"ivna prava i"davanja i objavljivanja dela. 'a svako javno i"vo%enje (emitovanje) dela (kon#ert, radio i 2A prenosi, emitovanje u ka(i+ima i restoranima) samo on mo&e dati do"volu, a naje+e +e to raditi preko odgovaraju+ih organi"a#ija "a kolektivno ostvarivanje, u *rbiji *595B. 9upovinom jednog nosaa mu"ikog dela (gramo(onske ploe, 4J-a, A=*-a, J -a, A -a..), ne dobija se i pravo na javno i"vo%enje. EILMSKO DELO Iilmsko delo je autorsko delo ije je sredstvo i"ra&avanja pokretna slika sa reima i1ili mu"ikom ("vukom). 5vo delo je dobilo "atitu tek polovinom XX veka. $ostoje slede+e vrste (ilmskog dela: #) kinematografska dela; 2) televizijska dela. a bi (ilmsko delo u&ivalo "atitu, mora da ispuni dva opta uslova: #) originalnost (da je autor ulo%io dovoljan napor i ve$tinu u stvaranje dela); 2) forma (da je delo fiksirano na materijalnu podlogu + filmsku traku). 2o je delo posebne vrste, slo&eno delo u ijem stvaranju uestvuje veliki broj li#a. Arste (ilmskih dela su: #) dokumentarni; 2) igrani; !) animirani. $o originalnosti, (limsko delo dalje mo&e biti: #) izvorno; 2) izvedeno.

6@

Iilmsko delo je tipino koautorsko delo. $o 'akonu, koautori (ilmskog dela su: #) 2) !) ,) -) re%iser; scenarista; glavni snimatelj; kompozitor (samo ako je muzika bitan element filma); glavni animator (kod animiranih filmova).

.aslov dela u&iva pravnu "atitu, kao i naslovi ostalih vrsta autorskih dela Iilmsko delo nastaje na osnovu ugovora o kinematogra(skom delu koji "akljuuje (ilmski proi"vo%a (produ#ent) sa koautorima u pravom smislu, kao i sa koautorima pojedinih autorskopravnih doprinosa (li#a ija su imena navedena u najavnoj1odjavnoj pi#i, i koja se ne smatraju koautorima dela, ve+ su to tvor#i sekundarnog nivoa). 5vaj ugovor nije jedinstven, ve+ je to "birni na"iv "a ni" ugovora i"me%u produ#enta i svih li#a koja na bilo koji nain uestvuju u stvaranju (ilma. .a osnovu ovih ugovora, sva ova li#a prenose na produ#enta svoja ovla+enja. $ostavlja se pitanje ta je produ#entQ 5n je nosila# prava po osnovu ugovorne ideje. a li je mogu+e da neko li#e bude jedini autorQ )ogu+e je kod dokumentarnih i animiranih (ilmova, a delimina kumula#ija autora je uobiajena i "a druga (ilmska dela. LIKOVNA DELA: DELA PRIMENJENE UMETNOSTI: I DELA INDUSTRIJSKO? O@LIKOVANJA Likovna dela su dela i"ra&ena dvodimen"ionalnim ili trodimen"ionalnim obli#ima radi estetskog do&ivljaja. vodimen"ionalna dela mogu biti slike u ulju, akvareli, gra(ike, dok trodimen"ionalna dela su vajarska dela, re"barije, bakrore"i, dubore"i i sl. Tikovna dela imaju slede+e osobine: #) prostornost; 2) individualnost; !) originalnost. 0slovi "atite su: #) originalnost; 2) materijalno fiksiranje dela. Tikovna dela mogu biti: #) izvorna (ona koja su prvobitno nastala); 2) izvedena (reprodukcije. kopije).

6G

0metnik (nosila# prava) ima subjektivno pravo koje se sastoji i": #) moralnopravnih ovla$enja; 2) imovinskopravnih ovla$enja. Dela ar1itekture se negde smatraju delima likovne umetnosti u irem smislu, a negde posebnom vrstom autorskog dela. 2o su gra%evinski objekti koji ispunjavaju uslov originalnosti, i koji i"a"ivaju estetski ugo%aj kod gledala#a. 0slovi "atite su: #) originalnost; 2) forma. .e smatraju se svi gra%evinski objekti delima arhitekture, nego +e se samo mali broj objekata posebnog oblika smatrati autorskim delom. ela arhitekture mogu biti: #) 2) !) ,) dela unutra$nje arhitekture (enterijer); dela spoljne arhitekture (eksterijer); hortikulture; pozori$ne i scenske dekoracije.

Eoto*ra4ska dela mogu biti autorska dela ako sadr&e odre%eni stepen originalnosti, koji je ra"likuje od proste (aktogra(ije. POJAM AUTORA *ubjektivno autorsko pravo pru&a pravnu "atitu prvenstveno autoru, a posredno i njegovom delu. 4utor je (i"iko li#e koje je stvorilo neko autorsko delo. 'a sti#anje svojstva autora se ne tra&i poslovna sposobnost, dovoljna je samo pravna sposobnost, te +e se autorom smatrati i maloletna, duevno bolesna, i na drugi nain poslovno nesposobna li#a (onda +e ovla+enja vriti "akonski "astupnik). 4utor stie subjektivno autorsko pravo samim inom nastanka dela, eS lege. 4utor je li#e koje je tvora# i"vornog, kao i i"vedenog dela (prevoda, adapta#ija, reproduk#ija..). 5n je i"vorni nosila# subjektivnog autorskog prava, a tako%e i duhovni tvora# dela, to je naroito bitno kod koautorstva. uhovno stvaralatvo se ne smatra pravim poslom, ve+ je to pravna injeni#a "a koju se ve"uju odre%ene posledi#e. 4utorstvo i vlasnitvo se mogu, ali i ne moraju podudarati, jer autor mo&e prodati ili pokloniti primerak dela, ali i dalje ostaje autor, iako je novi sti#ala# onda vlasnik. *ti#ala# mora da potuje autorsko pravo autora. .ekada vlasnik primerka dela mo&e biti i poslodava#. 4utor je li#e ije je ime, pseudonim, ili "nak na primerku dela, dok se suprotno ne doka&e ("akonska pretpostavka). 4utorsko delo mo&e biti i anonimno, a u tom sluaju, ako je i"dato, autorska prava ima i"dava; ako je samo objavljeno, onda ih ima objavljiva. 4nonimnost je re(leks jednog od moralnopravnih ovla+enja.

68

4utor je prvo li#e u autorskopravnom odnosu, a ima i drugih li#a (nosila# autorskih prava po nekom osnovu, korisni#i dela, u&ivao#i dela..). POJAM KOAUTORSTVA 9oautori su dva ili vie (i"ikih li#a koja "ajednikim stvaralakim (intelektualnim) doprinosom stvaraju neko autorsko delo. 'a pojam koautorstva je bitno "ajedniko intelektualno stvaralatvo (doprinos). ruga li#a koja na neki nain uestvuju u stvaranju autorskog dela, a iji doprinosi nisu intelektualne prirode se ne smatraju koautorima ((inansijeri, spon"ori, pomo+no osoblje..). 9oautorsko delo predstavlja, po pravilu, jednu nedeljivu #elinu, ali po novom "akonu, to ne mora da bude sluaj. $o svojoj prirodi, koautorsko delo mo&e biti: #) prinudno (pretpostavljeno. nu%no. prirodno); 2) voljno. $rimer "a koautorsko delo je opera (kao dramskomu"iko delo), a balet je spojeno delo koje se sastoji i" tri elementa spojenih u jednu #elinu, radi "ajednikog iskori+avanja dela. KOAUTOR EILMSKO? DELA Iilmsko delo je primer nu&nog koautorstva, jer u stvaranju (ilmskog dela uestvuje veliki broj li#a. $ostavlja se pitanje ko +e u ovom sluaju imati svojstvo autoraQ $ostoje dva shvatanja: 1) Bedni toeoretiari smatraju da autorstvo pripada samo jednom licu pa, s ob"irom na to kojem li#u daju prevagu, smatraju da je autor a. re%iser; b. scenarista; c. producent. !) rugi smatraju da postoji vi$e lica koja se mogu smatrati autorima (ilmskog dela koautorima.

$o naem "akonu (koji prihvata teoriju o koautorima), koautori (ilmskog dela su: #) 2) !) ,) -) re%iser; scenarista; glavni snimatelj; kompozitor (samo ako je muzika bitan element filma); glavni animator (kod animiranih filmova).

:7

$ostoji i shvatanje da se i glum#ima treba pri"nati svojstvo koautora, ali se oni ipak smatraju samo interpretatorima (pravo srodno autorskom pravu), jer ne ispunjavaju uslov originalnosti. Eluma# mo&e biti autor samo u sluaju kumula#ije (unk#ija (npr. ako gluma#, pored toga to glumi, ujedno i pie s#enario, ili re&ira (ilm..). 4nglosaksonsko pravo smatra da (ilmsko delo nastaje po narud&bini, te smatra da je koautor poslodava#. 9oautori (ilmskog dela imaju subjektivno autorsko pravo koje se sastoji i": imovinskopravnih i moralnopravnih ovla+enja. I!ovinsko-ravna ovla'Fenja sainjavaju: #) 2) !) ,) -) 0) ovla$enje da svoje tvorevine snime na odgovarajui medij; ovla$enje da svoje tvorevine reprodukuju; ovla$enje da svoje tvorevine stave u promet; ovla$enje da svoje tvorevine prikazuju emitovanjem. ili na neki drugi nain; ovla$enje da svoje tvorevine prevode (pravo sinhronizovanja + subtitling) ovla$enje da svoje tvorevine prera"uju. ili da za to ovlaste druga lica.

9oautorska prava na kinematogra(skom delu su nedeljiva, ali to ne "nai da se pojedine tvorevine i doprinosi ne mogu ikori+avati odvojeno, pod uslovom da su odvojivi. $ored koautora u u&em smislu, postoje jo neka li#a koja uestvuju u stvaranju (ilmskog dela: #) 2) !) ,) glumci; scenograf; $minker; masker. itd.

5va li#a nisu koautori u u&em smislu, ve+ su ona koautori pojedinih autorsko-pravnih doprinosa. Iilmsko delo kao #elinu stvara produ#ent ((ilmski proi"vo%a), on je duhovni pokreta, (inansijer, i objedinitelj svih koautorskih tvorevina koji sve to reali"uje putem ugovora o kinematogra(skom delu. $ostavlja se pitanje ta je produ#entQ a li je on nosila# prava, koautor, ili neto tre+eQ 5n je nosila# prava po osnovu ugovorne #esije, putem koje koautori, u" naknadu koju im pla+a produ#ent, prenose na njega svoja imovinskopravna ovla+enja: #) snimanje; 2) pu$tanje u promet; !) prikazivanje dela. .a "akon, imaju+i u vidu "naaj i opti interes u ve"i sa (ilmskim delom, predvi%a dva ogranienja "a koautore kinematogra(skih dela u korist produ#enta:

:1

#) 1ko neki koautor odbije da zavr$i do kraja svoj doprinos. producent mo%e upotrebiti ve stvoreni doprinos. ili anga%ovati neko lice da to zavr$i. 2) oprinosi pisca scenarija i kompozitora muzike se mogu odvojeno koristiti. NOSILAA AUTORSKO? PRAVA Autor je i"vorni nosila# autorskog prava sa maksimalnim korpusom ovla+enja. )e%utim, osim autora, i druga li#a mogu biti nosio#i autorskog prava, kao derivativni nosio,i. *vojstvo derivativnog nosio#a autorskog prava se stie po nekoliko osnova: 1) U*ovoro! se mogu preneti pojedina imovinskopravna ovla+enja. 'a &ivota, autor ne mo&e preneti moralnopravna ovla+enja, nego samo vrenje nekih od njih. !) Nasle2ivanje! se mo&e preneti autorsko pravo, jer ula"i u ostavinsku masu, a prenos mortis #ausa je iri od prenosa inter vivos. )ogu se naslediti sva imovinskopravna, kao i pojedina moralnopravna ovla+enja. 3) $akon propisuje da se ovla+enja kod autorskih dela stvorenih u radnom odnosu, kao i kod dela stvorenih po narud&bini drugaije reguliu. 9od ovih autorskih dela poslodava# ima ovla+enje da delo objavi, i nosila# je iskljuivih imovinskopravnih ovla+enja na iskori+avanje dela, a autor "adr&ava moralnopravna ovla+enja, i ima pravo na posebnu naknadu, "avisno od e(ekata iskori+avanja dela. 5sim u sluaju da je autorsko delo nastalo u radnom odnosu raunarski program, prava poslodav#a prate dva "akonska ogranienja: a. vremensko ogranienje (traje - godina od zavr$etka dela); b. predmetno ogranienje (podrazumeva da je delo nastalo. i iskori$ava se. u okviru poslodaveve redovne delatnosti). O i! ovla+enja derivatnivnih nosila#a prava odre%en je osnovom nastanka. PRAVNA PRIRODA SU@JEKTIVNO? AUTORSKO? PRAVA 5drediti pravnu prirodu "nai podvesti pojam pod neku iru kategoriju ili institut. Ima vie vrsta teorija o pravnoj prirodi autorskog prava: #) teorija svojine (Hfrancuska teorijaI. podrazumeva da nema nikakve razlike izme"u svojine na predmetu i svojine na duhovnoj tvorevini kakva je autorsko pravo); 2) teorija o autorskom pravu kao intelektualnoj svojini; !) teorija o isto linom pravu.

:!

anas preovla%uju dve novije teorije: 1) Dualisti)ka teorija, nastala u Iran#uskoj, ka&e da se subjektivno autorsko pravo sastoji i" dva "asebna prava: a. imovinskog (materijalnog) prava; b. moralnog (linog) prava. !) Monisti)ka teorija, nastala u .emakoj, koju prihvata i na "akon, ka&e da je subjektivno autorsko pravo jedinstveno sui generis pravo sastavljeno i" vie ovla+enja, podeljenih u dve grupe: a. imovinskopravna ovla$enja; b. moralnopravna ovla$enja. SADR>INA SU@JEKTIVNO? AUTORSKO? PRAVA Ae+ina "akonskih propisa, na#ionalnih i me%unarodnih, vri ekspli#itno i"dvajanje i nabrajanje moralnopravnih i imovinskopravnih ovla+enja u okviru jedinstvenog subjektivnog autorskog prava. .asuprot tome, postoji miljenje da nema mesta striktnom ra"dvajanju jednih ovla+enja od drugih, poto je teko podvu+i grani#u jer, tite+i jedno, titi se i drugo pravo. MORALNOPRAVNA OVLADHENJA AUTORA )oralnopravna ovla+enja su ovla+enja kojima se prvenstveno tite nematerijalni interesi autora. 5na su iskljuiva, apsolutna, sui generis ovla+enja, koja se ne mogu u potpunosti identi(ikovati sa drugim srodnim ovla+enjima. )oralnopravna ovla+enja su ira od linih prava (ime, ast, slika..) po predmetu "atite, jer je predmet lnih prava lino dobro oveka, dok je objekt moralnopravnih ovla+enja linost autora i njegovo delo. $o pitanju me%usobnog odnosa imovinskopravnih i moralnopravnih ovla+enja, postoje dve kon#ep#ije: 1) an*losaksonska kon,e-,ija, po kojoj ve+i "naaj imaju imovinskopravna ovla+enja, a "atita moralnopravnih ovla+enja je supsidijarna, slabijeg inten"iteta, u&a po obimu; !) kontinentalna kon,e-,ija, koja moralnopravna ovla+enja stavlja u prvi plan koja, po njoj, imaju prevagu u odnosu na imovinskopravna ovla+enja. )oranlopravna ovla+enja su iskljuiva, apsolutna ovla+enja koja deluju erga omnes. .jihove karakteristike su: 1) neotu"ivost (konstituivni su elementi autorskog prava, odre%eni lino+u autora, vrsto ve"ani "a nju, neprenosivi); !) relativna nasledivost (neka ovla+enja se nasle%uju, neka ne);

:3

3) nezastarivost (imovinskopravna ovla+enja traju "a &ivota autora i odre%eni broj godina posle smrti (naje+e @7), a moralnopravna ovla+enja su neogranienog karaktera); 6) nemogunost prinudnog izvr$enja na njima + neuzaptivost (predmet prinudnog i"vrenja mo&e biti samo imovinska korist nastala i" njih). VRSTE MORALNOPRAVNI7 OVLADHENJA AUTORA .a 'akon o autorskim o srodnim pravima navodi pet konkretnih ovla+enja: 1) Pravo -aterniteta podra"umeva da se autor mo&e suprotstaviti svakom plagijatu njegovog dela. !) Pravo na na&na)enje i!ena podra"umeva mogu+nost, ali ne i obave"u autora da svoje delo o"nai punim imenom, ini#ijalima, ili pseudonimom, tako da delo mo&e biti i anonimno. 4nonimnost je re(leks ovog ovla+enja koje, "ajedno sa prvo navedenim ovla+enjem, ini Cpravo na pri"nanje autorstvaD. 3) Pravo o javljivanja dela podra"umeva iskljuivu mogu+nost autora da odlui da li +e, kada, i kako saoptiti svoje delo javnosti. *am pojam objavljivanja podra"umeva injenje dela pristupnim javnosti od strane autora, ili li#a koje je on na to ovlastio, na bilo koji nain, i bilo gde u svetu. elo se mo&e objaviti samo jednom, i ne mo&e se vratiti u status neobjavljenog. 6) Pravo na &a'titu inter-retatora dela se sastoji i" ovla+enja autora da se suprotstavi svakoj neovla+enoj i"meni ili preradi dela, kao i njegovom javnom saoptavanju u i"menjenoj, ili nepotpunoj (ormi. 5vo ovla+enje mo&e do+i u sukob sa pravom na reproduk#iju i adapta#iju dela. 5ve radnje mo&e vriti samo autor, ili na to ovla+eno li#e. :) Pravo na su-rotstavljanje nedostojno! iskori'Favanju dela podra"umeva da autor mo&e da se suprotstavi iskori+avanju dela u neprimerenoj (ormi, na nain na koji se vre%a ugled i ast autora.. $ored ovih, 'akon regulie i tako"vano M-ravo -okajanjaN, pravo na povlaenje dela i" prometa. ?adi se o mogu+nosti autora da uskrati do"volu "a kori+enje dela, ako bi se time njemu nanela teta, i" ra"loga nastalih posle "akljuenja ugovora, a "a koji ne odgovara sti#ala# prava. 5vo pravo se nala"i na grani#i i"me%u imovinskopravnih i moralnopravnih ovla+enja, jer sadr&i primese obe vrste ovla+enja. 5vakve je prirode i pravo objavljivanja dela, jer i ono ima primese imovinskopravnih, iako je svrstano u moralnopravna ovla+enja.

:6

IMOVINSKOPRAVNA OVLADHENJA AUTORA Imovinskopravna ovla+enja autora ine drugu komponentu jedinstvenog subjektivnog autorskog prava, pored moralnopravnih ovla+enja. .ajire, sadr&inu imovinskopravnih ovla+enja ini pravo na ekonomsko iskori+avanje dela. .aini i modaliteti iskori+avanja su brojni, ali nisu bitni u smislu autorskog prava. 4utor mo&e sam iskori+avati svoje delo, ali +e se to naje+e odvijati preko nekog drugog li#a. Bedino je autor ovla+en da iskljuivo iskori+ava svoje delo. 'a svako iskori+avanje autorskog dela od strane drugih li#a potrebna je saglasnost autora i pla+anje naknade "a iskori+avanje. $ravo na ekonosko iskori+avanje dela sadr&i ovla+enje autora da pusti u promet delo (primerke dela) putem autorskopravnih ugovora. Imovinskopravna ovla+enja su iskljuiva, apsolutna prava koja deluju erga omnes. Bedna od bitnih karakteristika, koja ih ra"dvaja od moralnopravnih ovla+enja, je i mogu+nost otu%enja (prenosivost) putem autorskopravnih ugovora. VRSTE IMOVINSKOPRAVNI7 OVLADHENJA AUTORA ?anije nae "akonodavstvo o autorskom pravu je vrilo podelu imovinskopravnih ovla+enja s ob"irom na nain iskori+avanja, te su postojale dve vrste ovih ovla+enja: #) iskori$avanje dela u telesnoj formi (putem telesnih nosaa); 2) iskori$avanje dela u bestelesnoj formi (bez nosaa. neposrednim putem + npr. izvo"enjem dela). .ovi 'akon o autorskim i srodnim pravima je napustio ovu striktnu podelu, i vri jedinstveno nabrajanje pojedinih imovinskopravnih ovla+enja autora, ubrajaju+i ovde 1! ovla+enja: 1) Pravo na ele=enje ili u!no=avanje# Hele&enje se mo&e vriti na bilo koji nain, i na bilo koji nosa. 4ko se radi o prvom bele&enju autorskog dela, onda je to snimanje dela. 0mno&avanje je stvaranje vie primeraka istog autorskog dela na osnovu originalnog primerka, na bilo koji nain, i u bilo kojoj (ormi. 9od dela arhitekture, umno&avanjem dela se smatra i sama gradnja objekta, a kod raunarskog programa se i sam rad na raunaru smatra umno&avanjem. !) Stavljanje -ri!eraka dela u -ro!et, na ta je jedino autor ovla+en, podra"umeva i "abranu i do"volu drugim li#ima da to ine. 3) Davanje -ri!eraka dela u &aku- podra"umeva da je autor ovla+en da primerke svog dela da u "akup preko javnih biblioteka, video klubova, ili mu"ikih ku+a. 8+ Davanje -ri!eraka ra)unarsko* -ro*ra!a na -oslu*u

::

:) Pravo i&vo2enja dela je ovla+enje autora da lino i"vede svoje delo, odnosno da do"voli drugom li#u da to uini umesto njega. I"vo%enje je nes#ensko iskori+avanje dela (npr. re#itali, kon#erti..). >) Pravo -redstavljanja dela podra"umeva s#ensko iskori+avanje dela pred publikom (npr. po"orina dela, opere, baleti..). @) Preno'enje i&vo2enja ili -redstavljanja je vrenje direktnog prenosa nekog doga%aja, s#enskog ili nes#enskog dela (kon#erata, utakmi#a..), putem nekog tehnikog sredstva ("vunika, videoprojektora..). G) Pravo e!itovanja predstavlja pravo na "vuno prenoenje signala od mesta doga%aja do krajnjih u&ivala#a. .aelno postoje dve (tri) vrste emitovanja: a. %ino; b. be%ino (satelitsko)J i. direktno (neposredno); ii. distributivno (posredno). I &ino, i be&ino emitovanje su dva odvojena oblika iskori+avanja dela, i "a svaki od nih je potrebna posebna do"vola autora, odnosno nosio#a prava. $ostoje dva i"u"etka u kojima do"vola data "a be&ino (satelitsko) emitovanje podra"umeva i do"volu "a &ino emitovanje: a. kada je %ino emitovanje preduslov za sprovo"enje be%inog emitovanja do kraja. kod nepristupanih terena; b. kod tzv. @kolektivnih antenaA. ili manjih naselja + za snabdevanje signalom manje od #)) korisnika na komercijalnoj osnovi (kod kolektivnih antena na stambenoj zgradi signal ide be%ino do zgrade. a %ino kroz zgradu). 8) Pravo javno* sao-'tavanja obuhvata i interaktivno injenje dela dostupnim. ".+ Pravo -rerade ili ada-ta,ije ""+ Javno sao-'tavanje dela koje se e!ituje "0+ Javno sao-'tavanje dela sa nosa)e! &vuka ili slike PRAVA AUTORA PREMA VLASNIKU DELA 4utorsko pravo je jae i ire od prava svojine, tako da uprkos tome to je autor otu%io primerak svog dela, on "adr&ava neka ovla+enja na osnovu "akona. 2a ovla+enja su:

:>

1) Pravo autora na -ristu- -ri!erku dela# 4utor ima pravo da "atra&i od vlasnika primerka dela pristup primerku dela, a vlasnik primerka dela je du&an da mu omogu+i pristup da pogleda delo, ali nije du&an da mu primerak dela preda. !) Pravo sledovanja (sle2enja+# 5vo ovla+enje se sastoji i" prava autora da prati sudbinu primerka svog dela. .a&i "akoni i" !776. i !778. propisuju da autori likovnih, knji&evnih, naunih, i mu"ikih dela imaju pravo da budu obaveteni u odre%enom roku od momenta preprodaje dela o njegovom novom vlasniku. 'atim, autori likovnih dela i originalnih rukopisa knji&evnih dela imaju pravo na 3N prodajne #ene, u sluaju preprodaje dela. 5vaj i"nos duguju: a. prodavac (fiziko lice); b. galerija; c. organizator javne prodaje. $ravo sledovanja ne postoji "a dela arhitekture, (ilmska dela, i dela iji je primerak predmet prodaje i"me%u (i"ikih li#a koja istupaju u linom svojstvu. 3) $a rana i&la*anja ori*inalno* -ri!erka likovno* dela# 4utor mo&e "abraniti i"laganje svog likovnog dela svim li#ima, osim mu"eju ili galeriji. 6) Pravo -re)e -rerade dela ar1itekture# 4ko vlasnik anga&uje arhitektu da mu saini gra%evinu koja je delo arhitekture, kasnije ne+e mo+i da vri i"mene ili promene objekta be" saglasnosti arhitekte. PRAVO AUTORA NA POSE@NU NAKNADU *avremeni tehniki aparati "a snimanje i umno&avanje autorskih dela (kaseto(oni, videorekorderi, (otokopir-aparati, raunari..) vre o"biljan napad na autorsko pravo nanoenjem tete njegovim legitimnim interesima. igitalna tehnologija je danas omogu+ila br"o, lako, je(tino, i masivno umno&avanje autorskih dela i predmeta srodnih prava. 'bog toga, da bi se koliko-toliko kompen"ovao gubitak autora i nosio#a prava, "akon je uveo obave"u pla+anja naknade "a odre%ene subjekte koji na bilo koji nain koriste ure%aje "a mehaniku ili digitalnu reproduk#iju autorskih dela: #) za proizvo"ae; 2) za uvoznike; !) za prodavce ovih ure"aja. 'akon predvi%a dve vrste naknade: #) naknadu za prodati ure"aj za fotokopiranje i slino umno%avanje dela; 2) naknadu koju plaaju fotokopirnice koje vr$e umno%avanje autorskih dela na komercijalnoj osnovi.

:@

O?RANI%ENJA IMOVINSKOPRAVNI7 OVLADHENJA AUTORA 5granienja subjektivnog prava autora su "akonom propisani sluajevi gde tre+a li#a koja nisu nosio#i prava, i nisu sa nosio#em u nekom pravnom odnosu, mogu da iskori+avaju tu%a "ati+ena prava (dela) be" saglasnosti nosio#a prava, i be" pla+anja naknade, ili be" saglasnosti nosio#a prava, a u" pla+anje naknade. 5granienjima podle&u samo imovinskopravna ovla+enja, ne i moralnopravna (osim kod @prava citataA, gde eventualno mo&e da se govori o nekom obliku ogranienja). Arste ovih ogranienja su: "+ Iskori'Favanje e& sa*lasnosti i e& naknade (sus-en&ija -rava+B a. b. c. d. radi sprovo"enja slu%benog postupka pred sudom ili dr%avnim organom; u cilju informisanja javnosti; u nastavne i naunoistra%ivake svrhe; za line (nekomercijalne) potrebe (ukljuuje i @pravo citataA).

!) Iskori'Favanje e& sa*lasnosti u& naknadu (-rinudna li,en,a+ predstavlja bla&i vid ogranienja; 3+ Is,r-ljenje -rava# 5pti uslovi "a kori+enje ogranienja: #) kad se neko tree lice koristi ogranienjem neijeg prava. ono mora da po$tuje njegova moralnopravna ovla$enja (mora se navesti ime autora. naziv dela. i njegov izvor); 2) ne smeju se povrediti legitimni interesi autora (iskori$avanje treba da bude razumno); !) ogranienje ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskori$avanjem dela. *utinski, sva ova ogranienja su ustanovljena u optem (javnom) interesu, a nekada i u privatnom interesu. TRAJANJE SU@JEKTIVNO? AUTORSKO? PRAVA Aremensko ogranienje trajanja subjektivnog autorskog prava re"ultat je kompromisa i"me%u autora (koji bi hteli da to pravo veno traje) i dr&ave. 9ao odgovor na ovo pitanje postoje dva sistema u svetu: 1) an*losaksonski siste!, po kome je trajanje moralnopravnih i imovinskoprvnih ovla+enja i"jednaeno; !) evro-sko5kontinentalni siste!, u koji spada i nae pravo, i po kome imovinskopravna ovla+enja traju "a &ivota autora i odre%eni broj godina nakon njegove smrti (naje+e @7 godina), dok moralnopravna ovla+enja traju i po

:G

prestanku imovinskopravnih, i imaju tenden#iju ka venosti (njihovo trajanje "avisi od vrste i kvaliteta dela). ?ok od @7 godina "a koautorska dela poinje da tee od smrti koautora koji je poslednji umro, a kod anonimnih i pseudonimnih dela od dana objavljivanja dela. *taranje o "atiti moralnopravnih ovla+enja, po isteku imovinskopravnih ovla+enja, preputeno je nasledni#ima, udru&enjima autora, i institu#ijama i" oblasti kulture. 'akon uvodi i t"v. actio popularis, tu&bu koju mo&e podneti svako li#e radi "atite moralnopravnih ovla+enja autora ne"avisno od odnosa sa autorom. PRAVNI PROMET AUTORSKO? PRAVA Eeneralno, subjektivno autorsko pravo se mo&e prenositi pravnim poslovima inter vivos, kao i mortis #ausa. $renosiva su samo imovinskopravna ovla+enja, a od moralnopravnih samo neka. Inter vivos, tj. "a &ivota autora se mogu preneti neka imovinskopravna ovla+enja, dok se moralnopravna ne mogu preneti, ali mo&e se preneti vrenje pojedinih moralnopravnih ovla+enja. .a primer, mo&e se preneti ovla+enje na objavljivanje, a ono se mo&e i ipso (a#to preneti, ako je preneto ovla+enje na i"davanje dela koje nije objavljeno. Mortis ,ausa, tj. posle smrti autora, subjektivno autorsko pravo prela"i na njegove naslednike, s tim to se imovinskopravna ovla+enja nasle%uju u potpunosti, a moralnopravna do&ivljavaju preobra&aj, te se samo neka od njih mogu naslediti. $renos autorskog prava na osnovu u*ovora se vri naje+e "ato to autor nije u mogu+nosti da u potpunosti iskori+ava svoje autorsko pravo, te ga prenosi na druga li#a. 0govor je osnovni instrument prenosa autorskih imovinskopravnih ovla+enja. $ostoji vie vrsta ugovora, regulisani su 'akonom o autorskim i srodnim pravima kao leS spe#ialis-om, ali se supsidijarno primenjuju pravila obliga#ionog i imovinskog prava, kao leS generalis. 'a &ivota, autor mo&e preneti pravo kori+enja dela u najirem smislu na druga li#a, koja postaju derivativni nosio#i autorskog prava. 0 ugovoru se mora tano odrediti nain (obim) kori+enja prava (ovla+enje koje se prenosi), i "a svaki nain kori+enja se daje posebna saglasnost. $ostoje dva osnovna oblika prenosa imovinskopravnih ovla+enja: 1) Konstituivni o lik (li,en,a+ podra"umeva da i"vorna imovinskopravna ovla+enja ostaju autoru, ali se i" njih i"vodi jedno u&e ovla+enje pravo kori+enja u korist drugog li#a. 4utor, odnosno njegovi nasledni#i, mogu vriti samo konstituivni prenos. !) Translativni o lik (,esija+ podra"umeva prenos #elog prava sa nosio#a na novog sti#ao#a, i ovaj prenos vri li#e koje nije ni autor, ni njegov pravni sledbenik. Ti#e koje ovako stekne neko pravo, mo&e ga preneti na drugo li#e, u" do"volu autora, ili njegovih naslednika.

:8

OPDTA PRAVILA O AUTORSKIM U?OVORIMA 4utorski ugovori se "akljuuju u pisanoj (ormi, kao doka"noj ( ad probationem). I"u"etak je da se ugovori o objavljivanju lanaka i #rte&a u tampi ne moraju "akljuivati u pisanom obliku. *vaki autorski ugovor mora imati odre%ene slede+e elemente: #) 2) !) ,) -) ugovorne strane; naziv dela; prava koja se ustupaju; nain kori$enja; naknadu.

.ovi 'akon o autorskom i srodnim pravima ka&e da naknada vie nije "akonski bitan element, ali praksa poka"uje da je teko na+i ugovor be" odre%ene naknade, te mo&emo re+i da ona ostaje ugovorno bitan element. I$DAVA%KI U?OVOR 5va vrsta autorskog ugovora se primenjuje kod knji&evnih, naunih, dramskih, i mu"ikih dela. 2o je spora"um kojim autor prenosi na i"davaa pravo na umno&avanje dela tampanjem i putanjem u promet umno&enih primeraka, a i"dava se obave"uje da delo umno&i i stavi primerke u promet, kao i da plati odgovaraju+u naknadu. $ostoji vie vrsta ovih ugovora: #) pravi i nepravi ugovori; 2) komisioni ugovori; !) ugovori o buduim delima i dr. I"davaki ugovor spada u iskljuive autorske ugovore. 'a isto govorno podruje va&i jedan ovakav ugovor. .jegovi neophodni elementi su: #) 2) !) ,) -) 0) ugovorne strane; naziv dela; rok izvr$enja ugovora (po dispozitivnoj zakonskoj normi + # godina); broj izdanja (vrlo bitan element); visina tira%a (po dispozitivnoj zakonskoj normi + -)) kom.); izgled i tehnika oprema dela (pakovanje. korice..).

$redmet ugovora mora biti tano navedeno autorsko delo. 0govor "akljuuje autor, ili na to ovla+eno li#e. 7onorar nije "akonski bitan element, ali ostaje ugovorno bitan, a mo&e se odrediti na vie naina: #) po autorskom tabaku (#0 lista); 2) po procentu; !) pau$alno..

>7

4ko je neko li#e i"dalo delo u tampanom i"danju, pa po&eli da ga i"da i u elektronskom obliku, onda i"dava prvobitnog i"danja ima pravo preeg i"davanja dela u elektronskom obliku. 0govor naje+e prestaje i"vrenjem ugovora, a mo&e prestati i smr+u autora ili i"davaa, protekom roka, is#rpljenjem tira&a.. U?OVORI O PREDSTAVLJANJU I I$VOGENJU DELA 'ajednika de(ini#ija ova dva ugovora glasi: spora"um i"me%u autora i korisnika dela, kod koga autor ustupa korisniku pravo javnog predstavljanja1i"vo%enja dela, a korisnik se obave"uje da to delo predstavi1i"vede na ugovoren nain. .aknada nije "akonski bitan element, ali ostaje ugovorno bitna. 5va dva ugovora, ra"dvajaju odre%ene ra"like. 9od ugovora o predstavljanju dela, predmet ugovora su dramska, dramskomu"ika, koreogra(ska ili pantomimska dela, odnosno dela namenjena s#enskom i"vo%enju. 9od ugovora o i"vo%enju dela, predmet ugovora je mu"iko delo, ili knji&evno (re#ita#ija), odnosno ne-s#enska dela. *#enska dela se na"ivaju i Lvelikim autorskim pravimaM, a ugovor o predstavljanju dela i Lpo"orinim ugovoromM, dok se ne-s#enska dela na"ivaju Lmalim autorskim pravimaM. 9od ugovora o predstavljanju dela, honorar se utvr%uje spora"umom, a kod ugovora o i"vo%enju dela, utvr%uje se na osnovu optih akata (tari(a) organi"a#ije kojoj autor pripada ("a mu"ika dela *595B). 'ajednika karakteristika ova dva ugovora jeste da su oba ugovori intuitu personae. 'atim, oba su ugovora neiskljuiva, to "nai da autor mo&e preneti pravo ve+em broju korisnika dela.$redmet oba ugovora mo&e biti objavljeno i neobjavljeno, pa ak i jo uvek ne-nastalo delo (po porud&bini). 9orisni#i ugovora su li#a koja autorsko delo pretvaraju u robu, sa kojom i"la"e na tr&ite prema javnosti (publi#i). 9od ugovora o predstavljanju dela, korisni#i su naje+e po"orita, domovi kulture, i slino, a kod ugovora o i"vo%enju, korisni#i su radio i 2A stani#e, kon#ernte poslovni#e, ugostiteljski objekti, i sva druga mesta na kojima se vri javno emitovanje nes#enskih dela. U?OVOR O EILMSKOM DELU 0govor o (ilmskom delu je generini pojam "a vie ugovora koje (ilmski produ#ent "akljuuje sa koautorima (ilmskog dela i autorima pojedinih autorskopravnih doprinosa. *astoji se od vie pojedinanih ugovora: #) ugovora o scenariju; 2) ugovora o re%iji; !) ugovora o komponovanju muzike itd.

>1

Bedna ugovorna strana je uvek produ#ent, a druga strana mogu biti ra"liita li#a, "avisno od toga o kojem pojedinanom ugovoru se radi. .a osnovu ugovora, koautori autorskog dela i autori pojedinih autorskopravnih doprinosa se obave"uju da stvore odre%ene tvorevine (elemente (ilma), a produ#ent se obave"uje da sve te doprinose objedini u #elinu ((ilm), i da to pusti u promet. 5vaj ugovor ima karakteristike autorskog ugovora, iji elementi dominiraju, ali i ugovora o porud&bini dela, ugovora o radu, itd. *matra se da je (ilmsko delo "avreno onda kada se postigne dogovor o konanoj ver"iji (ilma i"me%u produ#enta i svih drugih li#a koja na bilo koji nain uestvuju u stvaranju (ilma. *#enarista i kompo"itor mu"ike "adr&avaju pravo da samostalno iskori+avaju svoje tvorevine, sem ako je drugaije predvi%eno ugovorom, ili ako je to (aktiki nemogu+e. .akon snimanja (ilma, produ#ent je du&an da ga u roku od godinu dana (ako nije ugovoren neki drugi rok) pusti u promet, i da ga javno emituje putem bioskopa, 2Aa, kao i da svim li#ima plati odgovaraju+u naknadu "a njihove doprinose, ime postaje nosila# prava na (ilm. U?OVOR O PRERADI (ADAPTAAIJI+ DELA 4utor je iskljuivo ovla+en da daje ovla+enje "a preradu svog i"vornog dela drugim li#ima, a prerada predstavlja stvaranje nove vrste autorskog dela na osnovu postoje+eg. NASLEGIVANJE AUTORSKI7 PRAVA $osle smrti autora, autorsko pravo prela"i na njegove naslednike, to predstavlja najpotpuniji nain prenosa subjektivnog autorskog prava, odnosno iri nain od inter vivos prenosa. *ubjektivno autorsko pravo smr+u autora ula"i u ostavinsku masu, potpada pod opti naslednopravni re&im, te prela"i na naslednike. .asle%uju se imovinskopravna ovla+enja u potpunosti, dok od moralnopravnih ovla+enja nasledni#i mogu da vre samo t"v. @negativne prerogativeA (npr. pravo na objavljivanje dela, pravo na pri"nanje autorstva, kao i pravo na "atitu linosti autora..), dok t"v. @pozitivni prerogativiA (npr. pravo na vrenje i"mena dela, "atita integriteta dela, pravo pokajanja..) ie"avaju smr+u autora. .asledni#i mogu objaviti neobjavljeno autorsko delo ostavio#a, pod uslovom da ih je on na to ovlastio, ili ako je on nameravao da ga objavi pred smrt. POJAM PRAVA SRODNI7 AUTORSKOM PRAVU *ubjektivno autorsko pravo se sastoji i" mnogobrojnih ovla+enja. 'bog toga, postojanje samo autorskih prava u u&em smislu ne bi bilo dovoljno da autori reali"uju #elokupni korpus subjektivnog prava, odnosno svih ovla+enja, tim pre to se pojedine vrste autorskih dela iskori+avaju na poseban nain. *toga i postoji potreba "a postojanjem i posebne kategorije prava prava srodnih autorskom pravu, ili t"v. Lsusednih pravaM.

>!

anas, po 'akonu o autorskim i srodnim pravima, postoje slede+e kategorije prava srodnih autorskom pravu: #) 2) !) ,) -) pravo interpretatora (umetnika. izvo"aa); pravo proizvo"aa fonograma i videograma; pravo proizvo"aa emisja; pravo proizvo"aa baza podataka; pravo prvog izdavaa slobodnog dela.

Odnos i&!e2u autorsko* -rava i srodni1 -rava je takav da postoji bliskost i"me%u ove dve grupe prava, u smislu da je "a kori+enje srodnih prava potrebno prethodno postojanje autorskih dela, a neke vrste autorskih dela ne bi mogle da se iskori+avaju be" postojanja srodnih prava. *rodna prava su ak#esorne prirode u odnosu na autorska prava, tj. "avise od njih. 0prkos tome, srodna prava imaju i i"vesnu autonomiju u odnosu na autorska prava, jer su interesi koje tite srodna srodna prava iri i drugaiji. Ra&like i"me%u ove dve grane prava su slede+e: 1) Pred!et &a'tite# 9od autorskog prava je to autorsko delo, odnosno duhovna (nematerijalna) tovrevina, a kod srodnih prava su to prvenstveno industrijski proi"vodi, retko i intelektulna tvorevina. !) Su jekti koji se -ravo! 'tite# 9od autorskog prava je to autor, a kod srodnih prava su to gore navedene kategorije (interpretator, proi"vo%a (onograma i videograma, emisija, ba"a podataka, prvi i"dava slobodnog dela). 3) Sadr=ina -rava# 4utori u autorskom pravu uvek imaju subjektivno pravo u #elosti, koje se sastoji i" imovinskopravnih i moralnopravnih ovla+enja, dok subjekti srodnih prava uglavnom imaju samo imovinskopravna, i"u"ev interpretatora, koji ima i moralnopravna ovla+enja. $ajedni)ke karakteristike su slede+e: #) apsolutnost (iskljuivost); 2) prenosivost inter vivos i mortis causa; !) vremenska ogranienost. O*rani)enja srodnih prava su ista kao i kod autorskih prava, jer va&i pravilo o shodnoj primeni propisa koja va&e "a autorsko pravo po pitanju ogranienja, a to su: #) suspenzija prava; 2) prinudna licenca; !) iscrpljenje prava.

>3

PRAVO INTERPRETATORA Interpreta#ija je u autorskom pravu relativno kasno uveden pojam, javio se tek krajem XX veka. $otreba "a njegovim uvo%enjem nastala je sa pojavom mehanikih sredstava "a registrovanje i reprodukovanje "vuka i slike, odnosno pojedinih autorskih dela. o tada se smatralo da nema potrebe "a pravnom "atitom, "bog prola"nosti interpreta#ije. Inter-reta,ija je duhovna tvorevina koja nastaje linim anga&ovanjem interpretatora radi "vunog i1ili vi"uelnog saoptavanja javnosti. 'a pojam inter-retatora se naje+e koristi sinonim @umetnik izvo"aA (npr. u 8imskoj konvenciji, osnovnom me%unarodnom i"voru prava u ovoj oblasti). )e%utim, interpretator je iri pojam, jer umetnik-i"vo%a samo i"vodi neko autorsko delo, a interpreta#ija, pored i"vo%enja, mo&e obuhvatiti i predstavljanje dela (njegov predmet mogu biti i s#enska i ne-s#enska dela). Interpretator mo&e biti jedno li#e, a mo&e se raditi i o vie li#a. 4ko u interpreta#iji dela uestvuju, pored soliste i dirigenta, jo vie od pet interpretatora, onda se radi o ansamblu umetnika (hor ili orkestar). Interpretator mo&e biti samo (i"iko li#e, a to su u praksi: #) 2) !) ,) -) pevai; glumci; pantomimiari; cirkuski artisti; dirigenti i sl.

*utinski, pod -ravo! inter-reta,ije se podra"umeva skup propisa koji reguliu odnose i"me%u interpretatora i korisnika njegove interpreta#ije. $ostoji neslaganje oko toga na koji nain treba pru&iti pravnu "atitu interpretatorima, odnosno po pitanju da li je predmet interpreta#ije duhovna tvorevina, te ga treba tititi po osnovu autorskog prava, ili to nije, pa mu treba pru&iti neku drugu vrstu "atite. Pred!et interpreta#ije je autorsko delo, naje+e knji&evno ili mu"iko, be" ob"ira na injeni#u da li je delo "ati+eno ili ne. $o 8imskoj konvenciji, predmet interpret#ije mogu biti i neki drugi sadr&aji (#vrkut pti#a, um vodopada, onomatopeja &ivotinja..). Ae+ina autorskih dela mogu biti predmet interpreta#ije, ali ne i sva (dela arhitekture, kartogra(ska dela, na primer, ne mogu). $ravo interpreta#ije nastaje samim inom stvaranja dela. Sadr=inu prava interpretatora ine imovinskopravna i moralnopravna ovla+enja. Moralno-ravna ovla'Fenja su ista kao i kod autorskih dela (ima ih pet), a i!ovinsko-ravna ovla'Fenja su: "+ 0+ 3+ 8+ :) sni!anje inter-reta,ijeO u!no=avanje inter-reta,ijeO -u'tanje u -ro!et inter-reta,ijeO davanje u &aku- sni!ka inter-reta,ijeO -reno'enje inter-reta,ije (putem "vunika, video-bimova..)O

>6

>) e!itovanje inter-reta,ije u=ivo (interpretator nema pravo emisije u irem smislu, jer to ine drugi subjekti umesto njega, ve+ samo u&ivo, ali on to kompen"uje preko prava proi"vo%aa (onograma1videograma)O <+ )injenje inter-reta,ije interaktivno dostu-no! -ute! =i)ne/ e=i)ne e!isije# *voja ovla+enja interpretator mo&e na druga li#a preneti ustupanjem ili li#en#om, putem interpretatorskog ugovora. $ravo je ogranienog trajanja, traje :7 godina od dana prvog i"davanja ili objavljivanja interpreta#ije, "avisno od toga koji je rok raniji. PRAVO PROI$VOGA%A EONO?RAMA I VIDEO?RAMA $od proi"vo%aem (onograma1videograma podra"umeva se (i"iko ili pravno li#e u ijoj je organi"a#iji (onogram1videogram sainjen. Ftimoloki, @fonogramA "nai "abele&eni "vuk, a @videogramA "abele&ena slika. Eono*ra! je telesni nosa, industrijski proi"vod koji slu&i "a "vuno reprodukovanje autorskih dela (gramo(onske ploe, 4J, J , A ). Bedini uslov "atite jeste da je na njemu "abele&en ni" "vukova. $roi"vo%a (onograma ima subjektivno (onogra(sko pravo, koje se sastoji i" ovla+enja na iskori+avnje (onograma (koja proi"vo%a koristi sam, ili preko drugih li#a), i "atitu od nedo"voljenog iskori+avanja. 5n stupa u pravne odnose sa dve kategorije subjekata, s jedne strane sa autorima, a s druge strane sa interpretatorima. $roi"vo%a (onograma nema moralnopravna ovla+enja, jer je u pitanju industrijska delatnost, ve+ samo i!ovinsko-ravna ovla'Fenja iskljuive ili neiskljuive prirode, u koja pravenstveno spadaju: #) 2) !) ,) -) umno%avanje fonograma; stavljanje u promet fonograma; davanje u zakup; injenje fonograma interaktivno dostupnim javnosti bilo kojim putem; pravo na naknadu od svih lica koja koriste fonogram za javno saop$tavanje njegovog sadr%aja bilo kojim putem.

$ravo traje :7 godina od nastanka (onograma. Video*ra! predstavlja "abele&eni ni" slika sa ili be" "vuka na odgovaraju+oj podlo"i (2A ili prenoenje u&ivo nisu predmet prava i"vo%enja videograma). $roi"vo%a videograma je (ilmski produ#ent, a primer#i videograma mogu biti A=*, A i"danja. $roi"vo%a videograma ima ista prava kao i proi"vo%a (onograma, a pravo tako%e traje :7 godina.

>:

PRAVO PROI$VOGA%A EMISIJA ?adio di(u"ija je "naajni tehniki medijum "a saoptavanje autorskih dela javnosti, ali i drugih sadr&aja. $od pravom proi"vo%aa emisija se podra"umeva pravo nekog li#a ((i"ikog ili pravnog) koje je stvorilo neku emisiju i emitovalo je javnosti putem radiokomunika#ionog sistema Proi&vo2a) e!isija je li#e u ijoj orgni"a#iji, i ijim sredstvima je stvorena neka emisija. 5n je u autorskopravnom smislu korisnik autorskog dela i predmeta srodnih prava. $roi"vodnja emisija je jedno od najkompleksnijih srodnih prava, jer proi"vo%a emisija stupa u pravne odnose sa ni"om subjekata, najpre sa autorima, "akljuuju+i ra"liite ugovore, pre svega, ugovor o emitovanju dela. $rimer "a proi"vo%ae emisija su radio i 2A stani#e (?2*, H8!, $I.9..). ruga grupa subjekata sa kojima proi"vo%a stupa u pravne odnose su interpretatori (pevai i kompo"itori, re%e glum#i). 5ni "akljuuju t"v. interpretatorske ugovore. E!itovanje je javno saoptavanje dela &inim ili be&inim putem, i"vreno na bilo koji nain (na klasian nain radio i 2A; ili na novi nain internet, 2A na "ahtev, video na "ahtev..). $redmet "atite je emisija. E!isija je "vuni i1ili vi"uelni sadr&aj koji se pretvara putem snimanja u elektrini, elektromagnetski, ili drugi signal, koji se emituje radi saoptavanja nekog sadr&aja javnosti. $rimeri "a emisiju su stavke u 2A programu ((ilmovi, serije, prenosi utakmi#a, vesti..). $ravo proi"vo%aa emisija ne obuhvata moralnopravna, ve+ samo i!ovinsko-ravna ovla'Fenja: #) 2) !) ,) -) 0) 2) pravo da dozvoli>zabrani reemtovanje emisije; pravo na snimanje emisije; pravo na umno%avanje snimka; pravo na stavljanje u promet snimaka; pravo na davanje u zakup; pravo na javno saop$tavanje emisije; pravo na injenje emisije interaktivno dostupnom javnosti.

$ostoje dva vida nedo&voljeno* kori'Fenja emisije, a to su: #) nedozvoljeno reemitovanje ili retransmitovanje emisije; 2) neovla$eno snimanje i presnimavanje emisije. $ravo je ogranienog trajanja, traje !7 godina od dana prvog emitovanja emisije, a po isteku ovog roka, postaje javno dobro. Fmisija, "a ra"liku od interpreta#ije, ne mo&e da bude anonimna, jer proi"vo%a emisije nema moralnopravna ovla+enja.

>>

PRAVO PROI$VOGA%A @A$A PODATAKA $ravo proi"vo%aa ba"a podataka je relativno novo pravo, prvi put je uvedeno 786P/B om, a kod nas naim &akonom o autorskim i srodnim pravima i" 188G. @a&a -odataka je "birka posebnih podataka koji mogu biti autorsko delo, ili predstavljati neki drugi sadr&aj koji nije autorsko delo, sre%enih i sistemati"ovanih, kojima se pojedinano mo&e pristupiti elektronskim ili klasinim putem. 5ne mogu biti ra"liite vrste i prirode, mogu sadr&ati autorska dela, bibliogra(ske predmete, raunovodstvene podatke, mogu biti u vidu imenika, adresara, itd. Elavna podela ba"a podataka je na: #) analogne (klasine). poput imenika. adresara; 2) digitalne (elektronske). poput Paragraf;eKBa i sl. $roi"vo%a ba"a podataka nema moralnopravna, ve+ ima samo i!ovinsko-ravna ovla'Fenja, jer ba"i podataka nedostaje intelektualni (stvaralaki) karakter u ve+oj meri. $ravo traje 1: godina od nastanka ba"e podataka. PRAVO PRVO? I$DAVA%A SLO@ODNO? DELA 9od ovog prava, "atitu u&iva li#e koje, po proteku imovisnkopravnih ovla+enja autora, prvi put "akonito i"da, saopti javnosti, do tada nei"dato delo. 2om li#u +e pripasti samo i!ovinsko-ravna ovla'Fenja koja traju !: godina, od dana i"davanja. AUTORSKA DELA EMITOVANA PUTEM SATELITA Sateliti su ure%aji koji se nala"e u kosmosu (orbiti), i slu&e "a prijem i prenos signala. Fmitovanje putem satelita je me%unarodna pojava koji ima dosta korisnih strana, ali mo&e stvarati i probleme u autorskopravnim odnosima. *ama radnja emitovanja putem satelita podra"umeva #eo put emitovanja, od emisione stani#e sa 'emlje, do satelita u kosmosu, a onda do krajnjih u&ivala#a dela (javnosti). * ob"irom na put signala, postoje dve vrtse satelita: 1) Direktni (ne-osredni+ su sateliti kod kojih signal kre+e od emisione stani#e, preko satelita, do u&ivala#a dela. !) Posredni (distri utivni+ su slo&eniji sateliti kod kojih postoji jo jedan punkt relej na 'emlji, koji vri krajnju distribu#iju do u&ivala#a dela. Ae+e probleme u autorskopravnom smislu mogu da stvore digitalni sateliti, jer nema releja, kontrolne stani#e na 'emlji, "a ra"liku od distributivnih. 9ori+enje autorskih dela i drugog sadr&aja podle&e optim prin#ipima autorskog i srodnih prava. 2o "nai da emisiona stani#a, kada emituje signal ka satelitu, mora da potuje autorska i srodna prava u svim "emljama koje su na neki nain tangirane emitovanjem. 2o dalje "nai da emisiona stani#a treba da pribavi do"volu "a emitovanje, i da plati naknadu u svakoj "emlji prijema signala.

>@

Neovla'Feno kori'Fenje satelitskog signala se mo&e javiti u dva vida: #) kori$enje bez dozvole autora (nosioca prava); 2) preuzimanje signala od strane korisnika koji nisu njemu namenjeni; !) skremblovanje (sabijanje podataka u $ifrovanu formu) i dekodiranje (de$ifrovanje). $ADTITA AUTORSKI7 I SRODNI7 PRAVA PO NAAIONALNIM PROPISIMA .ovi &akon o autorskom i srodnim pravima , slede+i kurs prethodnog "akona, kao leS spe#ialis u ovoj materiji, predvi%a dva vida pravne "atite u sluaju povrede autorskog i srodnih prava: #) gra"anskopravnu za$titu; 2) kaznenopravnu za$titu. Krivi)no-ravna &a'tita je regulisana (rivinim zakonikom /rbije. .ema upravnopravne "atite, jer se autorsko i srodna prava stiu samim inom stvaranja te, "a ra"liku od prava industrijske svojine, nema ni upravnog postupka, ni upravnog reenja. 5sim navedenih, postoje jo neki "akoni koji reguliu "atitu autorskih i srodnih prava: 1) $akon o -ose ni! ovla'Fenji!a radi e4ikasne &a'tite -rava intelektualne svojine (0..;/0..P+ predvi%a nadle&nost organa dr&avne uprave, prvenstveno ministarstava trgovine, "dravstva, poljoprivrede, prosvete, kao i #arinskih organa, koji su ovla+eni na predu"imanje odre%enih mera u sluaju povrede prava intelektualne svojine. !) $akon o visokote1nolo'ko! kri!inalu predvi%a krivina dela u ve"i sa sRber kriminalom. ?ra2ansko-ravna &a'tita# 0 sluaju povrede autorskih i srodnih prava, ovla+eno li#e (nosila# prava) mo&e podneti tu&bu nadle&nom sudu (vii sud). 0 skladu sa optim prin#ipima gra%anskog i obliga#ionog prava, postoje dva vida povrede, kao i dve vrste odgovornosti: 1) U*ovorna od*ovornost postoji kada i"me%u nosio#a prava i li#a koje ini povredu postoji ugovor, koji biva prekren. !) Vanu*ovorna od*ovornost podra"umeva da i"me%u li#a koje ini povredu i nosio#a prva ne postoji pravni odnos. a bi nosila# autorskog ili srodnog prava mogao da tra&i sudsku "atitu, tra&i se ispunjenje slede+ih uslova: a. posotjanje povrede autorskog ili srodnog prava; b. odgovornost poinioca;

>G

c. protivpravnost radnje koja prestavlja povredu (da se ne radi o ogranienju prava); d. postojanje $tete u bilo kom obliku; e. uzrona veza izme"u radnje i posledica. Aktivno le*iti!isana li,a (li#a koja mogu tra&iti "atitu) su: #) nosilac autorskog ili srodnog prava; 2) naslednici nosioca prava; !) sticaoci iskljuivih ovla$enja. 5va li#a uvek mogu biti aktivno legitimisana, a kad su u pitanju moralnopravna ovla+enja, to mogu biti i udru&enja autora, kao i svako li#e (a#tio popularis). Tu= eni &a1tev mo&e imati ra"liitu sadr&inu: #) 2) !) ,) -) utvr"enje povrede; prestanak povrede; uni$tenje ili preinaenje predmeta ili koristi steenih povredom prava; naknada $tete; objavljivanje presude o tro$ku tu%enog.

5va lista nije is#rpljuju+a, te se mogu postaviti i drugi "ahtevi (npr. "ahtev "a privremene mere). Povreda -rava je svaka radnja tre+eg li#a koja je protivpravna, i kojom se mo&e naneti teta nosio#u prava. Dteta mo&e biti: #) materijalna; 2) nematerijalna. 4ko je povredom imovinskog prava uinjena teta namerno ili krajnjom nepa&njom, tu&ila# mo&e "ahtevati naknadu tete do trostrukog i"nosa uobiajene naknade koju bi tetnik platio da je legalno sklopio ugovor sa nosio#em prava. Rok "a podnoenje tu&be je 3 godine (subjektivni), odnosno : godina (objektivni rok). KA$NENOPRAVNA $ADTITA AUTORSKI7 I SRODNI7 PRAVA 'a sluaj povrede autorskih i srodnih prava, &akon o autorskom i srodnim pravima predvi%a ka"nenopravnu "atitu predvi%aju+i privredne prestupe i prekraje "a privredna drutva, sank#ioniu+i to novanim i"nosom od 177.777 do 377.777 dinara "a pravno li#e, kao i odgovaraju+om novanom ka"nom "a (i"iko li#e. (rivini zakonik /rbije predvi%a krivino delo neovla+enog kori+enja autorskog i srodnih prava, sank#ioniu+i to delo novanom ka"nom, ali i ka"nom "atvora trajanja 3-G godina, "a te&e sluajeve.

>8

OSTVARIVANJE AUTORSKO? I SRODNI7 PRAVA I EVIDENAIJA DELA .osila# autorskog i srodnih prava mo&e ostvarivati svoje pravo: #) individualnoJ a. neposredno; b. preko zastupnika; 2) kolektivno. Individualno ostvarivanje -rava je podesniji i sigurniji nain ostvarivanja prava "a autora. )e%utim, i" ra"novrsnih ra"loga ((aktikih, tehnikih..), autor esto nije u mogu+nosti da individualno ostvari #elokupan korpus subjektivnog prava. $ostoje situa#ije kori+enja prava koje autor (nosila# prava) ne mo&e u potpunosti da kontrolie i prati, naroito kod sekundarnog iskori+avanja autorskih dela i predmeta srodnih prava putem telenog nosaa. 5tuda potreba "a kolektivnim ostvarivanjem. .ain iskori+avanja je, po ranijim "akonima, bio i"bor autora. .ovi "akon sve vie naginje kolektivnom ostvarivanju prava, navode+i sve ve+i broj situa#ija u kojima je ono obave"no. Kolektivno ostvarivanje -rava podra"umeva postojanje odgovaraju+ih organi"a#ija "a ostvarivanje prava. 5rgani"a#ije "a kolektivno ostvarivanje prava osnivaju autori (nosio#i autorskih i srodnih prava), ili njihova udru&enja. 9ada sami autori osnivaju organi"a#iju, osnivaki akt je ugovor, a kad je osniva neko udru&enje, osnivaki akt je odluka udru&enja. 5vla+enja koja se ostvaruju kolektivno su iskljuiva imovinskopravna ovla+enja, kao i pravo na potra&ivanje naknade. .ajpo"natija organi"a#ija ove vrste je SOKOJ ('rganizacija muzikih autora /rbije), a postoje i PI (Prava interpretatora), OEPS ('rganizacija proizvo"aa fonograma /rbije), i druge. Postu-ak kolektvino* ostvarivnja -rava# $ola"na taka "a kolektivno ostvarivanje prava je auor (nosila# prava), a prva (a"a jeste uspostavljanje pravnog odnosa sa organi"a#ijom "a kolektivno ostvarivanje prava ugovorom. 0 pitanju su iskljuivi ugovori o ostvarivanju njihovih prava, jer jedan autor (nosila# prava) mo&e "akljuiti ugovor sa samo jednom ovakvom organi"a#ijom. 0 dugoj (a"i, organi"a#ije istupaju kao komisionari autora (nosio#a prava), "akljuuju u svoje ime, a "a raun autora, neiskljuive ugovore sa korisni#ima autorskih dela i predmeta srodnih prava (radio i 2A stani#e, hoteli, restorani, disko-klubovi..). 2re+a (a"a se odvija i"me%u korisnika dela i u&ivao#a (publike), koji kro" ula"ni#e, pretplate, Lmu"iki dinarM, pla+aju "a u&ivanje dela. Eviden,ija dela# Iako autorsko pravo nastaje samim inom nastanka dela, postoji i institut deponovanja primerka autorskog dela (naroito mu"ikog) - eviden#ija dela s tim to deponovanje nije uslov nastanka dela, ve+ ima doka"ni karakter u sluaju spora.

@7

KONVENAIJE U O@LASTI AUTORSKO? PRAVA 0 okviru autorskog prava, prvi naj"naajniji univer"alni dokument je @ernska konven,ija &a &a'titu knji=evni1 i u!etni)ki1 dela i" 1GG>. godine, koja je revidirana vie puta, i koja se "asniva na nekoliko naela: #) naelo asimilacije; 2) naelo za$tite autora i dela bez formalnosti; !) naelo minimalnih prava (propisuju se odre"ena prava koje dr%ave moraju priznati. nezavisno od toga da li su ta prava priznata njihovim nacionalnim zakonodavstvima). $oto ovaj sistem naginje kontinentalnom pravu, i"ostao je masovniji pristup "emalja anglosaksonskog pravnog podruja, kao i "emalja u ra"voju. *toga je 18>@. potpisan Protokol koji predvi%a odre%ene re"erve "a "emlje u ra"voju. Univer&alna konven,ija o autorsko! -ravu je doneta 18:!. u Penevi, s #iljem da se privole "emlje anglosaksonskog pravnog podruja, kao i ***?, da je prihvate. a bi se uinio ustupak amerikom pravu, 9onven#ija iskljuuje "atitu moralnopravnih ovla+enja. Konven,ija o osnivanju Svetske or*ani&a,ije &a intelektualnu svojinu (6IPO Konven,ija+, koja objedinjuje autorsko pravo i pravo industrijske svojine, je doneta 18>@. u *tokholmu. TRIPS Aran=!an (S-ora&u! o tr*ovinski! as-ekti!a intelektualne svojine+ donet je 1886. godine u )arakeu ()aroko), stupio na snagu 188:. 'asniva se na naelu na#ionalnog tretmana i naelu najpovla+enije na#ije, regulie i autorska i srodna prava, i pravo industrijske svojine. U*ovor o autorsko! -ravu je donet 188>. godine KONVENAIJE U O@LASTI PRAVA SRODNI7 AUTORSKOM PRAVU 0 ovoj oblasti donete su slede+e konven#ije: #) 8imska konvencija o za$titi prava interpretatora. proizvo"aa fonograma. i ustanova za radio difuziju (#*0#.) 2) (onvencija o za$titi fonograma (2))2.); !) <vropski sporazum o za$titi 7C emisija (#*0).); ,) 4riselska satelitska konvencija (#*2,.); -) 3govor o interpretatorima i fonogramima (#**0.).

@1

RE?ULATIVA EVROPSKE UNIJE $od okriljem F0 donete su slede+e direktive: "+ Direktiva o &a'titi ra)unarski1 -ro*ra!a ("PP"#+O !) Direktiva o &aku-u i -oslu&i autorsko* i srodni1 -rava pravi ra"liku i"me%u i"najmljivnja (koje je u" naknadu), i po"ajmljivanja (koje je be" naknade), a korisni#i iskljuivih prava na i"najmljivanje i po"ajmljivanje su: a. autor; b. izvo"a; c. proizvo"a fonograma i videograma. 3+ Direktiva o satelitsko! e!itovanju i ka lovskoj retrans!isijiO 8+ Direktiva o a&a!a -odatakaO 9+ Direktiva o 1ar!oni&a,iji autorsko* i srodni1 -rava i in4or!ati)ko! dru'tvuO ;+ Direktiva o -ravu -re-rodaje# POJAM KONKURENAIJE 9onkuren#ija je stara drutvena pojava koja podra"umeva nadmetanje privrednih subjekata na tr&itu u oblasti proi"vodnje i prometa dobara i usluga. 5na je po&eljna, korisna, i potrebna drutvena pojava, jer dovodi do po"itivnih e(ekata "a potroae, dok se kre+e u grani#ama "akona i morala. 'a ra"likovanje do"voljene od nedo"voljene konkuren#ije postoje ra"ni kriterijumi, prema ra"liitim gleditima. $o jednim autorima, kriterijum ra"likovanja su upotrebljena sredstva, po drugima je kriterijum #ilj koji se &eli posti+i, tre+i predla&u kombinovani metod. Kini se najprihvatljivijim kriterijum prosenog potroaa. $itanje konkuren#ije je u *rbiji regulisano prvenstveno &akonom o za$titi konkurencije (2))*.), i &akonom o trgovini (2)#).). $o starom 'akonu o trgovini, pod povredom konkuren#ije podra"umevaju se tri vrste povreda: #) akti i dela nelojalne konkurencije (utakmice); 2) $pekulacija; !) povreda jedinstvenog tr%i$ta. $o novom 'akonu o trgovini, pod povredom konkuren#ije podra"umevaju se tri oblika nedo"voljenog ponaanja: #) nepo$tena tr%i$na utakmica; 2) nedozvoljena $pekulacija; !) piramidalna trgovina.

@!

Nelojalna utak!i,a, po starom 'akonu o trgovini, je svaka radnja trgov#a protivna dobrim poslovnim obiajima kojom se mo&e naneti teta drugom trgov#u, potroaima, ili drutvenoj "ajedni#i; po novom 'akonu o trgovini, to je svaka radnja trgov#a usmerena protiv drugog trgov#a (konkurenta) koja kri kodeks poslovnog morala i dobre poslovne obiaje, i koja mo&e naneti tetu drugom trgov#u. 9onstituivni elementi dela nelojalne utakmi#e su protivnost dobrim poslovnim obiajima i teta koja nastaje. obre poslovne obiaje treba ra"likovati od naela savesnosti i potenja jer prvi pojam "abranjuje odre%eno ponaanje, a drugi nala&e inidbu. 'akonodava# u de(inisanju pojma nelojalne utakmi#e koristi metod generalne klau"ule, u kombina#iji sa eg"emplarnim navo%enjem njegovih najtipinijih oblika, a to su: #) 2) !) ,) -) 0) nelojalna reklama; ocrnjivanje; zloupotreba rasprodaja; fiktivne rasprodaje; podmiivanje; zloupotrebe cena i sl.

D-ekula,ija predstavlja sti#anjem koristi i"a"ivanjem poreme+aja na tr&itu (vetakih nestai#a i sl.). O*rani)avanje jedinstveno* tr=i'ta predstavlja radnje i postupke kojima se ograniava ra"mena robe i slobodno istupanje na tr&itu. Pira!idalna tr*ovina predstavlja nemogu+nost kupovine robe u slobodnoj prodaju (primer: 'epter). .elojalna konkuren#ija je sank#ionisana na#ionalnim "akonima i me%unarodnim ugovorima. $ostoji vie vrsta sank,ija: #) gra"anskopravne sankcije; 2) kaznenopravne sankcije; !) upravnopravne sankcije. ANTIMONOPOLSKO PONADANJE NA TR>IDTU 0 *rbiji je 188>. donet save"ni antimonopolski "akon, koji je regulisao antimonopolsko ponaanje na tr&itu, i "abranio monopol. 4ntimonopolska komisija je (ormirana 188G. $o ovom "akonu, monopolski spora"um je de(inisan putem generalne klau"ule i eg"emplarnog nabrajanja najtipinijih imenovanih spora"uma ove vrste. Mono-olski s-ora&u! (mono polos Lsam vladatiM) je spora"um i"me%u trgova#a usmeren ka naruavanju ili spreavanju slobodne konkuren#ije, kojim se neki trgova# dovodi u povla+eni (monopolski) polo&aj u odnosu na druge trgov#e i potroae. 5vi spora"umi se mogu javiti kao: #) sporazumi o podeli i zatvaranju tr%i$ta; 2) sporazumi o cenama.

@3

$AKON O $ADTITI KONKURENAIJE .ajnovija ver"ija ovog "akona doneta je !778. godine. $o starom "akonu, pod povredom konkuren#ije se smatraju tri grupe radnji: #) radnje kojima se naru$ava konkurencija u u%em smislu; 2) zloupotreba dominantnog polo%aja na tr%i$tu; !) koncentracija (fuzija) uesnika u prometu. $o novom 'akonu, pod povredom konkuren#ije se smatraju tri grupe radnji: #) restriktivni sporazumi; 2) zloupotreba dominantnog polo%aja na tr%i$tu; !) koncentracija (fuzija) uesnika u prometu. Restriktivni s-ora&u!i slu&e "a dodatno ograniavanje sti#ao#a prava u pravima koja stie. RE?ULISANJE KRIVOTVORENE I PIRATSKE RO@E NA TR>IDTU Piraterija spada u jedan od najra"vijenijih i najrasprostranjenijih vidova spoljne trgovine. ?a"vijene dr&ave po osnovu piraterije godinje gube desetine milijardi 0* . 5na predstavlja pojavu masovnog, nekontrolisanog, i kontiuniranog krenja prava intelektualne svojine, kojim se nanosi teta nosio#ima prava intelektualne svojine, ali i drutvenoj "ajedni#i u #elini. $iraterija ne obuhvata i pojadinane akte i pojave krenja prava intelektualne svojine, ve+ to predstavlja obinu povredu prava. 0sled problema koje stvara, na me%unarodnom i na#ionalnom nivou ine se ra"ni pokuaji da joj se stane na put donoenjem me%unarodnih konven#ija i na#ionalnih "akona. .ajva&niji me%unarodni dokument ove vrste je 786P/ 1ran%man, koji dr&avama potpisni#ama nala&e predu"imanje ni"a e(ikasnih mera "a "atitu prava intelektualne svojine, te predvi%a i ekonomske sank#ije "a dr&ave koje ovo ne potuju. ?a"lo"i "a postojanje piraterije, koja postoji i u domenu industrijske svojine (naroito kod &igova i di"ajna, manje kod patentata), kao i autorskog prava (mu"ika, (ilmska dela, raunarski programi..) su: #) 2) !) ,) -) visoka profitabilnost; nedostatak pravne i faktike za$tite intelektualne svojine; jeftina tehnologija i radna snaga; enormna razlika u ceni izme"u originalnog i piratskog dela (glavni razlog); digitalna tehnologija u oblasti autorskog i srodnih prava (nema razlike izme"u originala i kopije).

@6

$iraterija se mo&e javiti u dva vida: 1) Piraterija u -uno! s!islu podra"umeva da tre+a li#a kre neija prava. !) Auto-iraterija se ostvaruje paralelnim putanjem u prodaju i legalnih i piratskih primeraka dela od strane i"davaa. Krivotvorena ro a se ra"likuje od piratske po tome to se kod prve radi o nedo"voljenim radnjama u proi"vodnji i obele&avanju robe, a kod druge je nedo"voljena sama proi"vodnja. 5sim leS spe#ialis-a namenjenih "a ovu materiju se koriste se i: 1) $akon o -ose ni! ovla'Fenji!a radi e4ikasne &a'tite -rava intelektualne svojine (0..;/0..P+ predvi%a nadle&nost organa dr&avne uprave, prvenstveno ministarstava trgovine, "dravstva, poljoprivrede, prosvete, kao i #arinskih organa, koji su ovla+eni na predu"imanje odre%enih mera u sluaju povrede prava intelektualne svojine. !) $akon o visokote1nolo'ko! kri!inalu predvi%a krivina dela u ve"i sa sRber kriminalom. $A@RANA $LOUPOTRE@E DOMINANTNO? POLO>AJA NA TR>IDTU $rema regulativi F0, "loupotreba dominantnog polo&aja na tr&itu se sastoji u: #) 2) !) ,) nametanju nepravine cene; ograniavanju proizvodnje ili razvoja tr%i$ta; nametanju nejednakih uslova trgovinskim partnerima; @vezana trgovinaA (uslovljavanje zakljuenja zakljuivanjem dodatnih ugovora).

odre"enih

ugovora

Do!inantni -olo=aj na tr=i'tu o"naava sposobnost, "nanje, i mo+ nekog privrednog subjekta da vodi ne"avisnu tr&inu strategiju, ne u"imaju+i u ob"ir interese i volju drugih subjekata, tj. ne oba"iru+i se na konkurente (horizontalna nezavisnost), ni na snabdevae, distributere i potroae ( vertikalna nezavisnost). *matra se da neko ima dominantan polo&aj na tr&itu ako je pod njegovom kontrolom vie od :7N tr&ita odre%ene teritorije ()iroslav )ikovi+). $ropisi predvi%aju dva do"voljena i"u"etka (o*rani)enja) u odnosu na dominantan polo&aj na tr&itu: 1) Eksklu&ivna distri u,ija podra"umeva da nosila# prava ovla+uje nekog privrednog subjekta na vrenje eksklu"ivne prodaje i distribu#ije njegovih proi"voda na odre%enoj teritoriji, kao i na servisiranje proi"voda i "amenu delova. !) Eran'i&in* je ugovor intuitu personae koji se "akljuuje u pisanoj (ormi, i kojim se prenosi #elokupni poslovni kon#ept sa jednog subjekta na drugog (&ig, geogra(ska o"naka porekla, kno,ho,, obe"be%ivanje sirovina, obuka kadrova, pakovanje, ambala&a..). $rimeri "a (rani"ing su )# onaldVs, Iornetti i sl.

@: