ore Vidicki

Struni rad

kola biznisa Broj 4/2010 UDC 330.354:330.322(497.11) ore Vidicki

INVESTICIONI FONDOVI U FUNKCIJI ODRIVOG PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE U GLOBALNOM OKRUENJU

Saetak: Visoka stopa inflacije i velike turbulencije na prostorima bive Jugoslavije, poremetili su poverenje graana u finansijsku sigurnost. Odrivi privredni razvoj je nova ekonomska paradigma. Uprkos tome, globalizacija i stvaranje monetarnih integracija doprineli su ruenju barijera nacionalnih trita i stvaranju jedinstvenog globalnog trita. U ovom radu uinjen je pokuaj sagledavanja relacije izmeu investicionih fondova i stepena privrednog razvoja, u cilju utvrivanja doprinosa razvoju investicionih fondova ukupnom privrednom razvoju. Opravdanost ovog istraivanja je injenica da investicioni fondovi mogu i treba da budu jedan od generatora razvoja domae privrede i da se podizanjem konkurentnosti privredna drutva lake prikljue svetskim tokovima savremenog poslovanja. Kljune rei: investicioni fondovi, privredni razvoj, Srbija, globalno okruenje

THE CONTRIBUTION OF INVESTMENT FUNDS TO SERBIAN ECONOMIC DEVELOPMENT IN THE GLOBAL ENVIRONMENT
Abstract: High inflation rate and high turbulence in the former Yugoslavia have disrupted the citizens' trust in financial security. Sustainable economic development is the new economic paradigm. However, globalization and the creation of monetary integration have contributed to the breaking of the barriers of national markets and creating a single global market. In this paper, an attempt was made to consider the relationship between investment funds and the level of the economic development, in order to determine the contributions to the development of investment funds to the overall economic development. Justification of this research is the fact that investment funds can and should be one of the generators of the development of domestic economy and that the companies, by increasing their competitiveness, can easier join to the global flow of modern business. Key words: investment funds, economic development, Serbia, global environment

1. Uvod
Svaka zemlja moe se posmatrati kao celoviti sistem koji se sastoji od velikog broja podsistema. Sa ekonomske take gledita posebno je znaajan privredni sistem, bez ijeg adekvatnog funkcionisanja ne bi bio mogu opstanak, dalji rast i razvoj celokupne drutvene zajednice. U okviru privrednog sistema svakako jedan od najznaajnijih podsistema je finansijski. Preko finansijskog podsistema i njegovih osnovnih elemenata privredni subjekti dolaze do neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje poslovanja, investicija, daljeg rasta i razvoja. Dakle, najznaajnija uloga finansijskog sistema je da obezbedi nesmetano funkcionisanje izmeu grupe privrednih subjekata, s jedne onih subjekata koji imaju suficitarna sredstva i s druge strane izmeu subjekata koji imaju deficitarna finansijska sredstava. Visoka stopa inflacije, veliki rizik investiranja, poremetili su poverenje graana u finansijske institucije, a naroito poverenje u banke. Visok stepen rizika znaajno je umanjilo finansijsku tednju graana plasiranu u

mr ore Vidicki, Izvrno vee Vojvodine

101

KOLA BIZNISA

Investicioni fondovi u funkciji odrivog privrednog razvoja Srbije u globalnom okruenju poslovne banke. Graani Srbije su tek poetkom 2000. godine ponovo vratili tednju u bankama, ali vrlo skromno i nepoverljivo. Posmatrajui vremenski period od godinu dana (decembar 2006. do decembra 2007. godine) moe se zakljuiti da se ukupna tednja poveala za 46%, to govori u prilog injenici da Srbija ima veliki finansijski potencijal za ukljuenje na svetska trita novca i kapitala.

2. Pojam i znaaj investicionih fondova

Ukoliko bi se pojedinani investitor opredelio da svoja suficitarna sredstva ulae na berzi, morao bi da poseduje potrebna znanja, kako bi precizno analizirao hartije od vrednosti, kao i formiranje njihovog portfelja. Ukoliko investitor ne poseduje odreena znanja moe doi do pogrenog investiranja, a uz sve to potrebno je jo da brokeru plati odreenu proviziju. To su ujedno i razlozi pojave institucionalnih investicionih fondova koji oslobaaju investitore od svih ovih problema i briga. Likvidnost je jedna od najbitnijih karakteristika koji fondove ini atraktivnim u odnosu na tedno depozitne institucije. Investicioni fondovi su znaajni finansijski transaktori koji u velikim koliinama kupuju i prodaju hartije od vrednosti. Velika koliina trgovanja hartijama od vrednosti daje visok stepen popusta ak i do 90% transakcionih trokova u odnosu na trokove koje bi imao sam investitor. Investicioni fondovi se smatraju najznaajnijim vidom prikupljanja usitnjene i disperzovane tednje stanovnitva i njene alokacije u profitabilna preduzea. znaaj investicionih fondova se ogleda u: Porastu tednje i u njenom usmeravanju u inovativna preduzea, koji se smatraju nosiocem razvijenih trinih ekonomija, Obogaivanju finansijskog sistema i jaanju konkurentnosti meu finansijskim institucijama, to poveava finansijsko posredovanje, Produbljivanju i razvoja trita akcija i obveznica, kao i razvoja novih finansijskih instrumenata.

Relativni mali nivo tednje u Srbiji od samo 14% BDP predstavlja pesimistiki stav o daljem nivou investiranja. tednja predstavlja osnovni nivo daljeg investiranja to znaajno pojeftinjuje kredite. Razvoj investicionih fondova poveava stepen tednje sitnih investitora, to dalje daje vee uee u BDP. Ubrzani rast tednje u BDP daje Srbiji relativno veliki potencijal da unapredi ivotni standard stanovnitva u cilju poveanja trine ekonomije. Kljune prednosti Srbije, koje daju dodatnu garanciju i perspektivu njenom buduem razvoju koji se realno moe ostvariti angaovanjem jo neuposlenog domaeg kapitala i privlaenjem stranih investicija. Kretanje tednje moe se posmatrati kroz sledei tabelarni prikaz:
Godina 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. Ukupna tednja 22.553 49.489 73.971 133.866 193.403 268.211 392.367

Visok koncentracija tednje i prognoza da graani Srbije u kunim rezervama imaju od 2 do 4 milijarde evra, ini znaajan faktor daljeg poveanja investicionih aktivnosti. esto, pojedini investitori imaju mogunost da svoja sredstva plasiraju u jednu ili dve hartije od vrednosti, to znaajno poveava rizik ulaganja. Upravo jedan od prednosti investicionih fondova u alokaciji tednje se ogleda u mogunostima da pojedinanim investitorima nude diversifikaciju njihovog portfelja, to znaajno umanjuje njihov rizik.

3. Vrste investicionih fondova

Po Zakonu o investicionim fondovima u Srbiji razlikujemo tri vrste investicionih fondova:
102 KOLA BIZNISA

ore Vidicki

Otvoreni investicioni fond, Zatvoreni investicioni fond, Privatni investicioni fond.

U Srbiji funkcionie 15 investicionih fondova u ijoj strukturi ak 13 fondova su otvorenog, a dva zatvorenog tipa. Investicioni fondovi zatvorenog tipa preteno svoju imovinu ulau u akcije kompanije kojima se ne trguje na berzi, dok otvoreni investicioni fondovi oko 80% svoje imovine ulau u akcije kojima se trguje na berzi. Za razliku od otvorenih fondova koji u svakom trenutku otkupljuju investicione jedinice od investitora, zatvoreni fondovi ne otkupljuju svoje akcije osim u sluajevima koji su navedeni u osnivakom aktu. Privatni investicioni fondovi obino funkcioniu tako to ulaze u vlasnitvo kompanije sa odreenom koliinom novca, sa ciljem da uveaju njihovu vrednost. Dakle, karakteristika privatnih investicionih fondova se ogleda po tome to mogu da ulau samo veliki investitori. Za razliku od Zakona investicionih fondova u Srbiji, koji diferencira samo tri vrste investicionih fondova, u svetu postoje brojne podele investicionih fondova, tako postoje investicioni fondovi koji se razlikuju na osnovu ronosti hartija od vrednosti gde spadaju: investicioni fondovi koji investiraju na tritu novca i investicioni fondovi koji investiraju na tritu kapitala.

4. Faktori razvoja investicionih fondova

Faktori uticaja na razvoj i funkcionisanje investicionih fondova mogu se posmatrati kao: Eksterni i Interni faktori. tednja je jedan od najznaajnijih faktora koji omoguuje opstanak i funkcionisanje investicionih fondova, jer zapravo tednja predstavlja osnovu daljeg ulaganja. Privredni rast je inilac koji privue osnivae investicionih fondova, da osnuju investicioni fond u odreenoj zemlji, ali takoe privue i investitore da plasiraju svoja suficitarna sredstva. Finansijska pismenost stanovnitva edukacija graana i transparentnost finansijskih usluga, jaa poverenje graana u investicione fondove. Zakonska regulativa se zasniva na stvaranju povoljnih uslova za domaa i strana ulaganja, kako bi se poboljalo ukupno poslovno okruenje. Poreska politika je znaajna mera pospeivanja investiranja. Ukoliko se poreska stopa smanjuje dovelo bi do porasta investitora, to bi doprinelo razvoju finansijskog trita. Alternativni oblici ulaganja daje mogunost investitorima da svoja finansijska sredstva plasiraju i u druge vidove ulaganja.

U eksterne inioce funkcionisanja investicionih fondova spadaju:

Pored eksternih inioca, koji su preteno makroekonomskog karaktera, interni inioci su vie orijentisani na konkretne investicione fondove. U interne faktore spadaju: Portfolio menaderi su lica koja su odgovorna za investiranje imovine fonda, primenu investicione strategije, kao i za svakodnevno upravljanje portfoliom fonda. U Srbiji je do sredine 2008. godine bilo ukupno 62 portfolio menadera. Uspeh portfolio menadera meri se relativnom dobiti portfolia. Tehniki analitiari su osobe koje vre analizu domaih i stranih preduzea , analiziraju i prouavaju stanje na tritu, i pripremaju osnovu u koje hartije od vrednosti da se vri ulaganje. Prvo se analizira odreena zemlja, zatim industrijska grana, a potom kompanija u kojoj se namerava ulagati. Kratkorona procena se zasniva na oceni faze privrednog ciklusa u kojoj se ekonomija nalazi. Dugorono, se posmatra kroz ekonomski napredak, meren kroz rast u domaem bruto proizvodu po glavi stanovnika.
103

KOLA BIZNISA

Investicioni fondovi u funkciji odrivog privrednog razvoja Srbije u globalnom okruenju Prodajna mrea je klju uspeha poslovanja investicionih fondova. Perspektiva i budunost investicionih fondova u Srbiji se ogleda da se investicione jedinice nude graanima preko bankarskih altera. Sinergija sa bankom je svuda u svetu trend, pa e tako biti i kod nas, jer e graani ovaj posao moi da zavre na alterima banaka. Meutim, mnoge banke u Srbiji ne prihvataju da u svojim filijalama prodaju jedinice drugih fondova. To je velika greka, jer na takav nain gube potencijalne investitore. Baze podataka upravljanje kapitalom fonda zahteva dugorone vremenske serije u cilju uspostavljanja adekvatnih analiza podataka i prognoza. Pored podataka o privrednim kretanjima, istorijskim vrednostima hartija od vrednosti, podaci o navikama stanovnitva imaju znaajnu ulogu u investicionom odluivanju. Analitika predstavlja glavnu stvar u ovom poslu. Ona je preduslov uspenog predvianja i pridobijanja investitora.

5. Uticaj investicionih fondova privredni rast i razvoj

Kao preduslov za isplativo ulaganje na organizovanim berzama svih institucionalnih investitora, pa i investicionih fondova u Srbiji je velika ponuda razliitih hartija od vrednosti, koja investitorima daje mogunost kvalitetnog i sistematizovanog ulaganja. S obzirom da u Srbiji postoji mali broj akcija i obveznica jo uvek postoji veliki rizik investiranja ak i u investicione fondove. Knjigovodstvena vrednost javnih kompanija predstavlja znaajan potencijal razvoja finansijskog trita u Srbiji, imajui u vidu pri tome da investitori preferiraju akcije preduzea od stratekog znaaja. Posmatrajui zemlje u regionu moe se zakljuiti da je rast trine kapitalizacije praen rastom drutvenog proizvoda. Tako da, kapitalizacija i listiranje akcija stratekih preduzea na berzi dovelo do rasta BDP, smanjenje nezaposlenosti i razvoja investicionih fondova. Pri alokacija ulaganja na pojedinim tritima, dravama, investicioni fondovi uzimaju dugoroni potencijal rasta BDP, makroekonomsku stabilnost, kao i potencijal daljeg razvoja trita kapitala. Kao mera daljeg razvoja investicionih fondova u Srbiji moe se navesti injenica da Srbija mora dostigne odreeni stepen rasta BDP, kako bi postala interesantno podruje osnivanja i funkcionisanja ne samo domaih, ve i inostranih investicionih fondova. Paralelno posmatranje kretanje ukupne tednje 2007. godine u odnosu na 2006. godinu pokazuje da je dolo do rasta ukupne tednje za 46%, dok se BDP u datom periodu poveao za 7,5%. Isti makroekonomski indikator, za isti vremenski period u Maarskoj se poveao za 2,5%, u Sloveniji za 4,3%, u Hrvatskoj za 4,6%, dok se u Slovakoj BDP poveao 2007. godine u odnosu na 2006. godinu za 9,0%. Na bazi datih pokazatelja, moe se zakljuiti da Srbija spada u zemlje koje imaju potencijal privrednog razvoja, u odnosu na zemlje u okruenju. Srbija moe dobro da iskoristi svoj razvojni potencijal u narednih deset godina, i da u tom periodu ostvari snaan privredni rast, unapredi ivotni standard stanovnitva, kao i poveanje funkcionisanje trine privrede. Prednosti Srbije, da uposli domai kapital i da privue strane investicije, su: Jeftina radna snaga, Geografski poloaj dobar poloaj pristupa EU, Prirodni resursi i tradicija proizvodnje u poljoprivredi i umarstvu, Poboljanje investicione klime i sl.

Jedan od najvanijih inioca u privlaenju stranih investicija se ogleda u uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, prvenstveno uspostavljanju niske stope inflacije. Investicioni fondovi, druge finansijske institucije i institucionalni investitori, mogu uticati na razvoj malih i srednjih preduzea, kao njihovi osnivai, kao veinski ili manjinski vlasnik. Dugorono finansiranje takvih preduzea omoguuje ostvarivanje regionalnog i privrednog razvoja. Znaaj investicionih fondova je posebno karakteristian za zemlje u razvoju koje imaju nedostatak finansijskih sredstava za efikasan razvoj. Za zemlje u razvoju, kao i za Srbiju je karakteristino su visoke kamatne stope koje su posledica rizika investiranja i slabog kreditnog rejtinga. Prema tome, u takvom okruenju investicioni fondovi su nali svoje mesto u finansiranju daljeg razvoja.
104 KOLA BIZNISA

ore Vidicki

to vei broj investicionih fondova na finansijskom tritu, dovode do veeg obima prikupljanja kapitala, to se kasnije plasira u razliite sektore, delatnosti preduzea koja su svoje mesto na tritu ve potvrdile. Na takav nain investicioni fondovi postaju suvlasnici kompanija, ali i pruaju dugorono i jeftinije finansiranje.

6. Zakljuna razmatranja
Sa makroekonomskog stanovita, pojava institucionalnih investitora, sposobnih da finansijska sredstva alociraju u razliite finansijske instrumente, potvrena je u razvijenim zemljama kao mogunost uspostavljanja stabilnosti. Pojava investicionih fondova predstavljaju jedan od bitnih uslova uspostavljanja likvidnosti i uspostavljanja makroekonomske stabilnosti. Razvoj finansijskog trita predstavlja proces koji treba da obezbedi efikasnu alokaciju novca i kapitala u svakoj nacionalnoj privredi. Ovaj proces se najvie odvija posredstvom hartija od vrednosti. Upravljanje investicijama u hartije od vrednosti predstavlja jednu od najznaajnijih funkcija, a investicioni fondovi jednu od najvanijih institucija savremenih finansijskih sistema. Poto je Srbija trite koje ima potencijal uz nizak nivo znanja pojedinih malih investitora, investicionim fondovima je lake da pridobiju poverenje malih investitora, jer su to institucije kolektivnog ulaganja.

LITERATURA:
[1] [2] [3] [4] Dostani, G., (2006) Investicioni fondovi i kompanije za upravljanje izbor tekstova, Beogradska berza Kohn, M., (1994) Financial Institutions and Markets Krneta, S., (2006) Portfolio hartija od vrednosti, Beogradska berza irovi, M., (2001) Bankarstvo, Bridge Company

KOLA BIZNISA

105