Medjunarodno poslovno finansiranje

Pregled predavanja

Pojam i karakteristike investicija Pojam medjunarodnih investicija Oblici medjunardnih investicija Teorije medjunarodnog investiranja Efekti medjunarodnih investicija Struktura medjunarodnih investicija u Republici Srbiji

Pojam investicija

Investicija je svako jednokratno ili viekratno ulaganje koje e doneti niz oekivanih koristi, ali tek u budunosti. To je rtva u obliku proizvodnih resursa koja se podnosi u sadanjosti da bi se poveale koristi u budunosti. Investicije predstavljaju odricanje od potronje u sadanjosti da bi se ostvarile koristi u budunosti. Investiranje predstavlja razmenu neeg izvesnog za niz nada rasporedjenih u buduem vremenu. Iz definicija investicija se moe zakljuiti da su osnovni elementi investiranja: subjekat investiranja (investitor), predmet u koji se investira (investicioni projekat), cena odricanja od potronje (kamata) i vrednost nade (diskontna stopa).

Od tri osnovne odluke iz domena finansijskog upravljanja odluka o finansiranju, dividendama i investiranju, odluka o investiranju smatra se najvanijom jer: ima bitnu ulogu u procesu kreiranja vrednosti za vlasnike preduzea, alocira, po pravilu, veliki iznos kapitala koji se vezuje u dugom roku, i ima niski stepen ireverzibilnosti ulaganja.

Kapitalne investicije odnose se na alociranje ogranienog kapitala u investicione projekte ije e se koristi sa odredjenim stepenom rizika realizovati u budunosti. Kako su investiciona ulaganja neizostavno povezana sa rizikom, moraju biti vrednovana analizom odnosa rizik/oekivan prinos. Postojanje mogunosti da se ogranien iznos kapitala investira u alternativne projekte, implicira da preduzee izabravi jednu od dveju mogunosti rtvuje prinos koji bi ostrvarilo proputanjem druge alternative. Vrednost rtvovanog prinosa naziva se oportunitetnim trokom. Koncept oportunitenog troka od sutinskog je znaaja u procesu donoenja medjunarodnih investicionih odluka .

Medjunarodne investicije

Pod medjunarodnim investicijama (foreign investment) podrazumeva se kapital koji potie iz privatnih finansijskih ustanova i preduzea, meunarodnih institucija i organizacija i javnih finansija ili krae reeno bilo koje investicije koje u stranoj zemlji preduzimaju privatne kompanije, meunarodne institucije i ogranizacije, drave ili pojedinci. U domicilnoj zemlji strani kapital pojavljuje se u dva osnovna oblika: Inostrane direktne investicije, Portfolio investicije.

Donoenje odluke o medjunarodnom investiranju

Vii nivo prisutva na inostranom tritu

Analiza komparativne prednosti MNK

Proizvodnja u zemlji: Izvoz

Proizvodnja u inostranstvu

Licenciranje

Kontrolno vlasnitvo nad operacijama u inostranstvu

Vii nivo inostrane investic. aktivnosti

Zajednika ulaganja

Filijala u potpunom vlasnitvu matine firme

Greenfield investicije

Prekogranini merderi i akvizicije

Inostrane direktne investicije

Upravljaka dimenzija i vlasnitvo nad imovinom su obeleja po kojima se inostrane direktne investicije razlikuju od portfolio investicija.

Inostrane direktne investicije se javljaju kada investitor sa seditem u

jednoj zemlji zemlji izvoznici kapitala, u cilju obavljanja poslovne aktivnosti, investiranjem stie imovinu u drugoj zemlji (zemlji uvoza kapitala) i po osnovu imovine ostvaruje kontrolu upravljanja nad preduzeem u inostranstvu. Kod inostranih direktnih investicija, imovina (vlasnitvo) steena tom investicijom je najee organizacioni deo matine firme. Investitor se oznaava kao matina firma, a imovina odnosno vlasnitvo u inostranstvu kao filijala ili podrunica matine firme. Kontrola upravljanja nad filijalom podrazumeva i preuzimanje svih komercijalnih i nekomercijalnih rizika vezanih za poslovanje filijale.

Definicija inostranih direktnih investicija Meunarodnog monetarnog fonda:

Direktna investicija je kategorija medjunarodnih investicija koja odraava cilj subjekta u jednoj nacionalnoj ekonomiji da postigne trajan interes u preduzeu ije je sedite u drugoj nacionalnoj ekonomiji. Subjekat je direktan investitor, a preduzee u drugoj zemlji je direktno investirano preduzee. Trajan interes implicira postojanje dugorone veze izmedju direktnog investitora i preduzea i znaajan stepen uticaja investitora na upravljanje preduzeem.

Oblici inostranih direktnih investicija:

Osnivanje novog preduzea (green-field investicije); Preuzimanje postojeih preduzea u drugoj zemlji (prekogranine akvizicije); Spajanje kompanija (prekogranini merderi); Kombinacija green-field investicije i akvizicije (brown-field investicije); Zajednika ulaganja (joint venture investicije).

Oblici inostranih direktnih investicija

Green-field investicije predstavljaju osnivanje potpuno novog preduzea tj. stvaranje nove proizvodne imovine to je po pravilu privilegija velikih multinacionalnih kompanija. Razgranavanjem svoje mree preduzea one poveavaju i svoj ekonomski uticaj na svetske privredne tokove. Prekogranina akvizicija predstavlja oblik preuzimanja preduzea, kada jedno preduzee stie kontrolni paket akcija nad drugim preduzeem u inostranstvu ili ga kupuje preuzimajui vlasnitvo nad njim. Sa pravne take gledita preduzee koje je predmet preuzimanja prestaje da postoji, a preduzee kupac nastavlja samostalno postojanje na tritu akcija.

Oblici inostranih direktnih investicija

Prekogranini merder nastaje kada jedno preduzee apsorbuje drugo tj. kada preduzee iz inostranstva koristi svu aktivu i pasivu preduzea iz zemlje domaina i nastavlja da posluje pod svojim nazivom dok domaa firma prestaje da postoji kao pravni entitet. Vlasnici domaeg preduzea menjaju svoje akcije za akcije inostranog preduzea. Bitna karakteristika spajanja je dobrovoljnost partnera u pogledu elje da kreiraju nov pravni entitet. Ove transakcije nisu suvie skupe, tj. trokovi njihove realizacije su nii nego kod drugih oblika nastajanja novih poslovnih kombinacija. Brown-field investicije predstavljaju kupovinu postojeih postrojenja i preduzea i preuzimanje kontrole u njima (najee su to objekti koji su naputeni ili su minimalno iskorieni, a esto u svojim sredinama izazivaju zagaenja). To su inostrana direktna ulaganja nastala privatizacijom, kombinacija akvizicije i greenfiled investicije.

Oblici inostranih direktnih investicija

Zajedniko ulaganje (joint venture) je ugovorno ulaganje inostranog i domaeg investitora sa ciljem da se formira zajedniko preduzee, ili ulaganje inostranih sredstava u postojee domae preduzee s ciljem ostvarivanja zajednike privredne saradnje kao to je proizvodnja, isporuka odreenih proizvoda, delova, ili sklopova i podsklopova, zatim zajedniki nastup na treim tritima, razvoj, oplemenjivanje i prenos tehnologije. Sloenost ovog investicionog aranmana se ne ispoljava samo u tehniko tehnolokoj saradnji u proizvodnji odreenih proizvoda, ve i u saradnji u oblasti komercijalizacije tih proizvoda i finansiranju zajednikih poduhvata, kao i zajedniki rizik itavog poduhvata.

Posebni oblici SDI

Specifian vid meunarodne ekonomske saradnje u oblasti eksploatacije prirodnih bogatstava i finansiranje infrastrukture je koncesija ili koncesioni reim. Osnovna karakteristika koncesije sastoji se u ustupanju prava korienja prirodnog bogatstva od strane domicilne drave koncedenta, domaem ili stranom licu koncesionaru, pod posebnim uslovima za odreeni vremenski period. U novijoj istoriji za strana ulaganja u oblastima infrastukturnih objekata kao to su putevi, eleznica, mostovi, tuneli, aerodromi, objekti za proizvodnju energije (hidro i termo centrale), eksploatacija nafte i gasa primenjuje se BOT sistem (skraenica ovog sistema potie od engleskih rei build izgradi, operate koristi, transfer predaj). Ovaj sistem podrazumeva da koncesionar izgraene objekte posle ugovorenog roka korienja preda koncedentu. Ovaj vid stranih ulaganja treba da bude veoma atraktivan za nedovoljno razvijene i zemlje u razvoju, jer se na ovaj nain postie investiciona aktivnost bez ulaganja sopstvenih sredstava. Ovaj model se u svetu najvie primenjuje u oblasti energetike (Turska, Kina, Malezija, Tajland).

Prema metodologije Svetske banke, SDI se dele prema motivima investiranja (korisna podela, jer se na ovaj nain mogu jednostavno odrediti ciljne grupe investitora).

investicije koje trae resurse: - investicije koje trae prirodne resurse kao to su rude, sirovine ili poljoprivredni proizvodi; - investicije koje trae jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu; investicije koje trae trite: - investicije koje dolaze na trita na kojima je uvoz odreenih proizvoda visok; - investicije koje prate kretanje svojih kupaca velikih kompanija; - investicije koje prate odreene trendove na tritu i angauju lokalne dobavljae; investicije koje trae poveanje produktivnosti proizvodnje, to podrazumeva racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama u cilju smanjenja trokova i/ili specijalizacije proizvodnje; investicije koje trae ve postojee kapacitete kako bi zadrale i promovisale dugorone ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji, jer kupovinom postojeih kompanija zadravaju proizvodni program i postojee trite).

Podela stranih direktnih investicija moe se izvriti i na druge naine. Ipak, vano je razumeti da svaka kompanija ima razliite razloge za donoenje odluke o tome gde e i kako investirati. Da li e jedna strana kompanija odluiti da uloi kapital u jednu zemlju zavisi od mnogo inilaca, a, pre svega, od procene profita koji moe ostvariti, dugoronosti poslovanja, spremnosti zemlje domaina da prihvati, ubrza i olaka poslovanje, i konano od rizika sa kojim se suoava u procesu medjunarodnog investiranja. Samim tim, na svakoj dravi je da stvori dobru investicionu klimu, odnosno jasan i stabilan okvir za poslovanje kako bi privukla najbolje svetske kompanije.

Proces odluivanja o stranim investicijama

Tri glavna elementa u procesu odluivanja firme koja eli da investira u inostranstvu su: posedovanje vlasnikih prednosti, sposobnost internacionalizacije operacija i pristup lokacionim prednostima.

"OLI" paradigma (Ownership-Location-Internalization Paradigm)

Vlasnike prednosti obuhvataju tehnologiju, know-how, robne i trgovake marke i sl. Do internacionalizacije poslovnih operacija dolazi u dva sluaja: prvo, kada nesavrenosti trita dovode do visokih transakcionih trokova; i drugo, kada postoji mogunost imitacije proizvoda, i time preuzimanja vlasnikih prednosti investitora. Uslov za efikasnost internacionalizacije je izbor lokacija koje omoguavaju dalje iskoriavanje vlasnikih prednosti.

Portfolio investicije

Portfolio investicije predstavljaju indirektan oblik meunarodnog investiranja u okviru koga se vri transfer domaeg kapitala u inostranstvo, kojim se stie potraivanje, ali se ne zasniva svojina. Drugim reima, portfolio investicije u smislu meunarodnog investiranja znae kupovinu inostranih hartija od vrednosti radi oplodjivanja kapitala bez ambicija sticanja kontrole upravljanja nad emitentom hartija od vrednosti. Realizacija stranih portfolio investicija se najee vri kupovinom akcija kompanija u inostranstvu. Pored investicija u akcije, potrfolio ine i dravne hartije od vrednosti, korporativne obveznice i dr. Razumljivo da je osnovni preduslov portfolio investicija postojanje trita hartija od vrednosti u zemlji primaocu ovakvog oblika investicija.

Portfolio investicije

Motiv portfolio investitora je sticanje prinosa od kapitala uloenog u hartije od vrednosti, a ne i kontrola upravljanja. Ovaj oblik investicija uslovljen je razlikama u dividendnim (kamatnim) stopama korigovanim za sigurnost plasmana. Razlika izmeu portfolio investicija i inostranih direktnih investicija je isto funkcionalna, s obzirom da i portfolio i inostrane direktne investicije mogu katkada poprimiti slinu formu. Ako investitor kupi kontrolni stok akcija iskljuivo u cilju ostvarenja profita, koji mu se ini realan s obzirom na dobre izglede preduzea a pri tome nema nikakve pretenzije da utie na poslovanje i kontrolu preduzea, on je portfolio investitor. Portfolio investicije znae u svakom sluaju nii rizik za investitore u poreenju sa stranim direktnim investitorima.

Portfolio investicije

Prednost ulaganja u kupovinu akcija na meunarodnom tritu kapitala je i to je omoguen plasman relativno malih finansijskih iznosa (za razliku od direktnog ulaganja koje podrazumeva uglavnom velike novane sume). Portfolio investitor ima ogranieni horizont ve zbog toga to je njegov cilj mnogo ui od inostranog direktnog investitora. Dok inostrani direktni investitor ide na razvijanje poslovne delatnosti u stranoj zemlji i na osvajanje trita, portfolio investitor ne ide dalje od prikupljanja dividende (kamate). Ciljevi portfolio investitora su uglavnom geografska ili politika diversifikacija ulaganja, kao i iskoriavanje kamatnih razlika na domaem i stranom tritu.

Inostrani direktni investitor za razliku od portfolio investitora tei da svoje investicije u stranoj zemlji svede na minimum na taj nain to pokazuje tendenciju da jedan deo kapitala potrebnog za investiranje, pribavi u odnosnoj stranoj zemlji. Inostrana direktna investicija njemu omoguuje pristup kapitalu zemlje u kojoj investira. On e na primer traiti u toj zemlji zajam za izvoenje graevinskih radova, za nabavku sirovina, pogonskog goriva itd. Na taj nain inostrano direktno investiranje ukljuuje u sebi izvesno ekonomisanje kapitala zemlje koja investira. Toga kod portfolio investicija nema.

Znaaj meunarodnih investicija

U dananjoj svetskoj ekonomiji, strane direktne investicije predstavljaju najbri nain razvoja jedne zemlje i regiona i, kao takve, dobrodole su i u najrazvijenijim zemljama sveta. Danas su one osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede, preuzimajui ulogu kljunog razvojnog faktora svake drave. Pozitivna strana inostranih direktnih investicija se najee vezuje za okolnost da se posredstvom inostranih direktnih investicija vri i svojevrstan transfer tehnologije u zemlje u koje se plasiraju inostrane direktne investicije. Znaaj medjunarodnih investicija za domicilnu zemlju ogleda se u poveanju spoljne trgovine, otvaranju novih radnih mesta, poboljanju socijalne osnove i uopte ubrzanju privrednog razvoja i integracija domae privrede u svetsku privredu i trgovinu.

Znaaj meunarodnih investicija

U potencijalnu zemlju domaina inostrane direktne investicije donose integrisani paket materijalnih resursa (kapital, tehnologija, menadment, marketing,organizaciona znanja, obuka radne snage i sl.) koji slui kao alternativa migraciji radne snage i kao stimulans privrednom razvoju. Investicioni paket, s jedne strane, dopunjava raspoloive domae faktore proizvodnje i kreira uslove za novu zaposlenost i rad, a sa druge strane, stimulie rast zemlje domaina preko transfera tehnologije, obuke radne snage, uspostavljanja veza s ostalim delom privrede i otvaranja puteva domaim proizvodjaima prema svetskom tritu. Otvaranjem filijala u zemlji domainu multinacionalne kompanije unose savremenu tehnologiju i druga potrebna znanja. One osposobljavaju lokalnu radnu snagu za rad na nivou savremene tehnologije, koluju kadrove za funkcije upravljanja i organizacije savremenih procesa proizvodnje. Bez uvoza inostranog kapitala preduzea u manje razvijenim zemljama (zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju) bi umnogome oteala realizaciju svojih razvojnih ciljeva i aspiracija, jer bi tee dolazila do savremenih tehnologija i neophodnog znanja za organizaciju procesa proizvodnje.

Znaaj meunarodnih investicija

Pored ovih direktnih koristi, inostrane direktne investicije mogu da imaju i indirektne koristi koje se realizuju putem eksternalija. U mnogim sluajevima najvaniji pozitivni efekti inostranih direktnih investicija upravo potiu od eksternalija. Naime, inostrane direktne investicije ne donose u zemlju domaina samo kapital i devizna sredstva, ve i menaderske vetine, tehniko osoblje, tehnoloko znanje, administrativnu organizaciju i inovacije u proizvodima i proizvodnim tehnikama to sve nedostaje zemljama domainima. Pozitivne posledice inostranih direktnih investicija postoje u sluaju ako one poveavaju nacionalni dohodak zemlje u koju se investira vie nego to bi bilo poveanje nacionalnog dohotka u zemlji investitora od tog istog ulaganja. Sve dok inostrane direktne investicije poveavaju nacionalni dohodak, a to poveanje nije u potpunosti prisvojeno od strane inostranog investitora, zemlja u koju se investira ostvaruje pozitivan rezultat. Najvidljivije koristi su u poveanju plata domaih radnika (vie realne zarade), a za dravu kroz poveavanje fiskalnih prihoda (kroz takse, poreze i slino).

Vaniji negativni efekti medjunarodnih investicija za zemlju domaina:

opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala, iskoriavanje domaih resursa, poveavanje tehnoloke zavisnosti, mogunost otputanja radnika, formiranje modela potronje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaina, mogunost ugroavanja nacionalnog suvereniteta itd.

STRUKTURA MEUNARODNIH INVESTICIJA U REPUBLICI SRBIJI

Srbija deli iskustvo ostalih tranzicionih zemalja: efekti dosadanjeg priliva SDI su proporcionalni njihovom skromnom obimu. SDI su pratile proces privatizacije, i u najveem delu plasirane u preuzimanje postojeih firmi. Na greenfield investicije je otpadao manji deo, i one tek poslednjih godina poinju da rastu. Najvei deo SDI je plasiran u sektoru usluga: trgovini, bankarstvu, telekomunikacijama, turizmu i ugostiteljstvu, poslovnim uslugama, distribuciji naftnih derivata. U proizvodnom sektoru, SDI su plasirane u primarnu i sekundarnu preradu metala i nemetala, eksploataciju mineralnih voda, prehrambenu industriju, proizvodnju piva, mleka i mlenih proizvoda. Najvei broj stranih investitora u Srbiji potie iz zemalja Evropske Unije.

MEUNARODNE INVESTICIJE U SRBIJI

Dosadanji efekti priliva stranih investicija na srpsko trite i privredu:

kupovina trita pre nego kupovina proizvodnih kapaciteta; distorzije trita (oligopoli u veletrgovini i lancima hipermarketa, bankarstvu, proizvodnji cigareta, piva, kafe, mleka i mlenih proizvoda; monopol u proizvodnji elika), ali i odreen rast konkurencije; poveanje izvoza, ali i uvoza (najznaajnije: US Steel Serbia); poeci greenfield SDI orijentisanih na izvoz na trea trita; preuzimanje menaderskih znanja od strane uspenijih domaih firmi.

Uticaj svetske finansijske krize na tokove SDI

Pad obima meunarodnih investicija u uslovima globalne krize moe se objasniti delovanjem dva znaajna faktora. Dolo je do pada sposobnosti investiranja MNK koje su u uslovima krize suoene se dodatnim internim (pad profita, problem odranja likvidnosti) i eksternim (via cena kapitala) finansijskim ogranienjima. Kao posledica najozbiljnije globalne recesije do dananjih dana, smanjena je spremnost multinacionalnih kompanija da meunarodno investiraju, posebno u zemljama u razvoju, i poveana njihova averzija prema svim oblicima rizika u procesu meunarodnog investiranja.

Projekcije osnovnih faktora rizika stranih direktnih investicija u periodu 20082010.god

Uticaj rizinog faktora (% odgovora anketiranih multinacionalnih kompanija) Faktor rizika Rat, konflikti i politika nestabilnost Pretanja linoj i poslovnoj sigurnosti Nestabilnost cena nafte i drugih sirovina Finansijska nestabilnost Nebitan 10 12 12 6 Manje bitan 13 14 27 17 Neutralan 21 20 22 28 Bitan 12 23 19 31 Veoma bitan 43 32 21 18

Promene investicionog reima

Fluktuacije deviznog kursa Globalna ekonomska recesija Inflacija

5
6 4 8

18
24 19 26

29
33 25 41

33
26 33 22

15
12 18 3

Priliv stranih direktnih investicija i prekograninih M&A po regionima tokom 2007. i 2008.god.

Region / nacionalna ekonomija 2007. SVET Razvijene zemlje Evropa SAD Japan Zemlje u razvoju Zemlje u tranziciji

Strane direktne investicije 2008. 1.449,1 840,1 562,3 220,0 17,4 517,7 Stopa rasta (%) -21,0 -32,7 -33,7 -5,5 -22,6 3,6

Prekogranini merderi i akvizicije 2007. 1.637,1 1454,1 825,0 379,4 21,4 152,9 2008. 1.183,7 981,8 548,7 314,9 19,1 177,0 Stopa rasta (%) -27,7 -32,5 -33,5 -17,0 -10,8 15,7

1.833,3 1.247,6 848,5 232,8 22,5 499,7

85,9

91,3

6,2

30,1

25,0

-17,0

Rezime

Investicioni kapital se transferie u medjunarodnim okvirima u obliku direktnih i portfolio investicija. Upravljaka dimenzija i vlasnitvo nad imovinom su obeleja po kojima se inostrane direktne investicije razlikuju od portfolio investicija. Osnovni oblici SDI su: green-field investicije, prekogranine akvizicije i merderi, brown-field investicije i zajednika ulaganja. Ekonomsko opravdanje medjunarodnog investiranja objanjavaju teorija meunarodne trgovine, teorija faktora mesta proizvodnje i teorija industrijske organizacije. Osnovni elementi procesa odluivanja o medjunarodnom investiranju su: posedovanje vlasnikih prednosti, sposobnost internacionalizacije operacija i pristup lokacionim prednostima. Pored prednosti koje strane investicije imaju za zemlju domaina, treba analizirati i negativne efekte medjunarodnih investicija.