Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Zatita ivotne sredine

(IVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE)

Beleke sa predavanja

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

PRVO POGLAVLJE

EKOLOGIJA

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd
Uz prvo poglavlje preporuuju se sve one publikacije koje tretiraju osnovne pojmove iz ekologije i zatite ivotne sredine. Za savladjivanje materije koja se predaje na poetku ovoga kursa, kao i uspeno reavanje prvih testova, studentima se preporuuje sledea literatura.

Savi I, Terezija V., 2002: Ekologija i zatita ivotne sredine, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. Stadnickii, G. V., Rodionov, A. I. 1988: Ekologiia, - V. Sh., Moskva. Ratajac R., Veselinovi D., Antonovi G., Bokovi B., Cvetkovi M., 2004: Ekologija i zatita ivotne sredine. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. Miljkovi M., 2000: Zatita radne i ivotne sredine. - Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. Withgott J., Brennan Scott, 2006: Environment, the science behind stories. Pearson, San Francisko. Markovi D., armati ., Greti I., Veselinovi D., 1996: Fizikohemijski osnovi zatite ivotne sredine, Knjiga II, Izvori zagaivanja, Posledice i zatita, Univerzitet u Beogradu. D. uri, Lj. Petrovi, 1996: Zagaivanje ivotne sredine i zdravlje oveka, Velarta, Beograd.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

1. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJE

(definicije, znaaj, zadaci);

Pojam ekologije; Zatita ivotne sredine i pojam ekolokih faktora; Klasifikacija ekolokih faktora
(abiotiki klimatski, orografski, edafski; biotiki; antropogeni faktori);

Ekoloka valenca; Biotop, ivotno stanite; ivotna zajednica - biocenoza, ekosistem. Kruenje materije i proticanje energije. Biosfera jedinstveni ekoloki sistem zemlje. Test - 1

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Definicije
Ekologija je relativno mlada nauka koja se bavi prouavanjem odnosa ivih bia prema neivoj i ivoj prirodi. Ekologija oikos stanite (dom, kua) i logos nauka, uenje. Prvi ga je upotrebio nemaki biolog Ernst Hekel u delu Opta morfologija organizama(1866. godina). Definicija ekologija izuava uzajamne odnose ivih bia, kao i odnose ivih bia i okolne neive sredine. Osnivaem ekologije, kao bioloke discipline, smatra se arls Darvin, tvorac nauke o organskoj evoluciji. U monografiji Poreklo vrsta, 1859. godine, arls Darvin objanjava pojmove adaptacije i prirodnog odabira, kao i pojam borbe za opstanak. Prema tome predmet prouavanja ekologije je ivotna sredina organizama, onda je ekologija nauka o oblicima borbe za opstanak u najirem smislu.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Definicije
Ekologija je i nauka o gazdovanju ili ekonomiji ive prirode, jer je ona i nauka o odravanju ivog sveta u celini. Na ovim prostorima utemeljiva ekologije je Sinia Stankovi, 1933. u svojoj znaajnoj knjizi Okvir ivota (izdatoj samo sedam godina posle prve knjige tampane u svetu pod nazivom Ekologija) pie: ovek nije samo lan svoje ue drutvene zajednice, nego u isto vreme i lan jedne daleko ire zajednice, koju ini ceo ivi svet oko njega. Odrediti odnos oveka prema ostaloj ivoj prirodi koja je jedna nerazdeljiva celina i koju ovek sve intenzivnije iskoriava jedan je od zadataka ekologije, i to zadatak od nedoglednog praktinog znaaja.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Definicije
Ekologija se moe podeliti i prema stepenu organizacije:
-analitika ekologija kod koje je postupak ispitivanja analitiki, a odnosi se na ekologiju individualnih organizama ekologiju vrste (ovo je zapravo autoekologija ili idioekologija); i -sintetsku (ekologija sinteze) i ona obuhvata ekoloka istraivanja tri osnovna stupnja organizacije ivoga sveta. Ekologija se moe podeliti i na oblast opte ili teorijske, i razliite oblasti primenjene ekologije. Ekologije oveka prouava sloeni splet meuodnosa oveka i njegove okolne ivotne sredine. Poslednjih godina uvode se i pojmovi inenjerska ekologija, tehnika ekologija, privredna ekologija itd.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Definicije
Znaaj ekologije danas je da prouava zakonitosti koje se odvijaju u odnosima u prirodi, odnosno koji su nastali u istorijskom razvoju svake vrste. Ukoliko poznajemo istoriju tih odnosa lako e se uoiti svako naruavanje (poremeaj prirodne ravnotee), kao i otkrivanje uzroka naruavanja ravnotee, te se mogu preduzeti mere da se ti uzroci otklone. Otklanjanjem uzroka, zatitie se prirodni odnosi u ekosistemima i ovekova aktivnost usmeriti u pravcu zatite spoljanje sredine.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naunu oblast uvode se i pojmovi inenjerska ekologija, tehnika ekologija, privredna ekologija itd. Sa aspekta struke i onih kojima je i namenjen ovaj material, pod inenjerskom ekologijom se podrazumeva sistem inenjersko tehnikih mera i delovanja koje treba preduzeti sa ciljem ouvanja kvaliteta sredine u uslovima stalno rastueg zadovoljavanja potreba veanstva za sirovinama i energijom. U sklopu ovoga se razlikuju dve grupe zadataka: ekoloki zadaci i grupa inenjerskih zadataka pri emu se prvi mogu reavati uz pomo drugih.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Zadaci e se moi sprovesti ukoliko specijalista bude ovladao osnovima ekologije i bude imao ekoloko miljenje odnosno bude razvijena ekoloka svest.

Zatita ivotne sredine

Definicije
IVOTNA SREDINA I EKOLOKI FAKTORI

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

ivotna sredina ili okvir ivota obuhvata sve ono to okruuje organizam i neposreno ili posredno deluje na njegovo stanje, rast, duinu ivota i tako dalje. Pod ivotnom sredinom organizama (pa i oveka) podrazumeva se skup raznovrsnih ekolokih faktora ili odgovarajuih elemenata spoljanje sredine (fizike, hemijske, bioloke prirode pa i antropogene) u odgovarajuem prostornom okviru koji neprekidno deluje na organizme i za koji su vezani svojim ivotnim potrebama. Kompleks elemenata ili faktora ivotne sredine neophodnih organizmu ine uslove opstanka ili ivotne uslove sredine.

Zatita ivotne sredine

IVOTNA SREDINA I EKOLOKI FAKTORI

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

KLASIFIKACIJA I ZNAAJ EKOLOKIH FAKTORA Celokupni razvoj jedinki svake vrste odvija se u vrlo sloenom spletu spoljanjih uslova koji ine njegovu spoljanju sredinu, ivu i neivu. Kompleks svih uticaja koji deluju na organizam na mestu na kome ivi ine ivotnu sredinu, a uticaji koji potiu iz sredine su ekoloki faktori ili spoljanji faktori. Oni su vrlo promenljivi i organizmi na promene reaguju ekolokim prilagoenostima koja su specifina za svaku vrstu odnosno jedinku.

Zatita ivotne sredine

Definicije
IVOTNA SREDINA I EKOLOKI FAKTORI

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

KLASIFIKACIJA I ZNAAJ EKOLOKIH FAKTORA Ekoloki faktori mogu se podeliti na razliite naine i prema razliitim kriterijumima. U celini osnovne kategorije ekolokih faktora su abiotiki i biotiki faktori, dok su u novije vreme od biotikih, kao posebna grupa po znaaju, izdvajaju i antropogeni faktori.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Definicije
EKOLOSKI FAKTORI KLASIFIKACIJA (ivotni uslovi spoljanji faktori - uticaji)

ABIOTIKI FAKTORI

BIOTIKI FAKTORI

ANTROPOGENI FAKTORI

KLIMATSKI FAKTORI -Svetlost -Toplota -Voda -Vlanost -Padavine -Vazduh -Vetar

EDAFSKI FAKTORI (hemiski) obuhvataju fiziko-hemijska svojstva i bioloke osobine zemljita

OROGRAFSKI FAKTORI (osobine reljefa) obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, i druge karakteristike reljefa od znaaja na rasprostranjenost pojedinih vrsta

BIOTIKI FAKTORI sredine obuhvataju meusobne odnose razliitih vrsta, i odnose jedinki u okviru vrste poseban je uticaj oveka na ivi svet i ivotnu sredinu. Svi organizmi utiu na neivu sreedinu i menjaju je.

Antropos-ovek Period antropogena u kenozojskoj eri (period razvoja ivog sveta na zemlji i pojave oveka)

HIDROEDAFS KI Edaphoszemljite. Grupe ekolokih faktora koji se odnose na fizike, hemijske i bioloke osobine vode, zemljita i odgovarajuih organizama.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Fotosinteza

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.
Tropske ume Tropske kine ume

Savane

ume umerenog pojasa etinari Tundre

Panjaci Pustinje

Toplo Vlano Temperatura

Padavine
Hladno Suvo

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

Visokogorski etinari Pojas etinara Nadmorska visina a

Listopadne ume

Zatravnjeni pojasevi

Pustinjski pojas

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

ANTROPOGENI FAKTORI
Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje oveka na ivu prirodu. ovek je ve svojom pojavom znatno uticao na okolnu sredinu. Oslobaaju se ogromne koliine ugljendioksida iz godine u godinu raste potreba oveanstva za hranom, za energentima i td.

10

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

EKOLOKA VALENCA
Granica kolebanja jednog ekolokog faktora i mogunost opstanka organske vrste u tim granicama oznaava se kao ekoloka valenca. Ona je kod jednog organizma razliita za razliite faktore, a razliita je i za jedan factor kod razliitih vrsta organizama. Organizmi s uskom ekolokom valencom su stenovalentni, a za organizme sa irokom valencom kae se da su eurivalentni.

Zatita ivotne sredine

Definicije
IVOTNA SREDINA I EKOLOKI FAKTORI

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Skup ekolokih faktora (ivotnih uslova) bez kojih organizam ne moe da opstane predstavlja uslov opstanka ili uslov ivota svakog organizma. Razliiti organizmi na razliite naine reaguju na dejstvo jednog istog faktora. Za svaku vrstu organizma karakteristini su posebni uslovi.
Razlikuje se donja (minimum) i gornja (maksimum) granica izdrljivosti. Najpovoljnije dejstvo ekolokog faktora oznaava se kao optimum, a najnepovoljnije kao pesimum. Za svaki organizam, odnosno vrstu, postoji odreeni optimum dejstva faktora spoljanje sredine.

11

Zatita ivotne sredine

Definicije
IVOTNA SREDINA I EKOLOKI FAKTORI

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Svojstvo, odnosno sposobnost prilagoavanja vrste na odreeni opseg (dijapazon) dejstva faktora sredine naziva se ekoloka valenca, odnosno ekoloka plastinost ili tolerancija vrste; iri opseg kolebanja dejstva ekolokog faktora, utoliko je ira njena ekoloka valenca.
Organizmi sa uzanom ekolokom valencom su stenovalentni (od grkog stenos uzan), a organizmi sa irokom ekolokom valencom su eurivalentni (od grkog exros irok).

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

EKOLOKA NIA Mesto koje jedna organska vrsta zauzima i uloga koju ima u spletu odnosa, naroito ishrane u ivotnoj zajednici, oznaava se kao ekoloka nia, a koja podrazumeva iskoriavanje odreenih ivotnih mogunosti. Razliite vrste imaju i razliite mogunosti. One koje su ograniene na odreen izvor hrane i ogranien prostor imaju usku ekoloku niu i njihovo preivljavanje moe biti u odreenim uslovima dovedeno u pitanje.

12

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

EKOLOKA NIA Ekoloka nia podrazumeva ne samo fiziki prostor u kome ivi organizam (tip ivotnog stania jezero, reka, pustinja) ve i njegovu funkcionalnu ulogu u ivotnoj zajednici (vrstu hrane), kao i poloaj koji zauzima u spektru ekolokih faktora, u odnosu na temperaturu, vlanost, hemizam sredine, kao i u odnosu na ostale faktore opstanka.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

BIOTOP, IVOTNO STANITE Prostorno ograniena jedinica koja se odlikuje specifinim kompleksom abiotikih faktora naziva se biotop (od grkih rei bios-ivot i topos-mesto). Prema tome, biotop se moe definisati kao mesto ili prostorni okvir koji zauzima jedna ivotna zajednica, odnosno abiotika komponenta ekosistema. Mesto gde jedna vrsta obino ivi zovemo ivotno stanite podrazumevajui pod tim pojmom kompleks abiotikih i biotikih faktora sredine.

13

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

IVOTNE ZAJEDNICE, BIOCENOZE Jedinke jedne vrste ne ive izolovano, ve u populacijama, a same populacije na istom stanitu ive u zajednicama. Populacije organskih vrsta, u prirodnim uslovima, ne ive izolovano ve zajedno, u okviru viih organizacionih celina ili makrosistema koji se nazivaju ivotne zajednice ili biocenoze (od grkih rei bios-ivot i koinos-zajedniki). ivotne zajednice su organizovane grupe populacija biljaka, ivotinja i mikroorganizama, koje ive zajedno u istim uslovima ivotne sredine. Prostor koji naseljava ivotna zajednica naziva se ivotno stanite ili biotop. Oni ine ekoloku celinu. ivotna zajednica predstavlja biotiku, a stanite abiotiku komponentu tog skupa.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

EKOSISTEM Ekosistem je ekoloki sistem na takvom nivou organizacije koji predstavlja kompleksno strukturno funkcionalno jedinstvo neive i ive prirode, odnosno biotopa i biocenoze.

14

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

BIOSFERA Biosfera je globalni ekoloki sistem koji predstavlja vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode na Zemlji i obuhvata itav prostor naseljen ivim svetom. Bosfera odnosno ivotni prostor na Zemlji, obuhvata donje slojeve atmosfere, hidrosferu i gornje delove litosfere zemljinu koru. Sve komponente biosfere meusobno su vezane biogeohemijskim ciklusima razmene materije i energije. Osnovna strukturna jedinica biosfere je ekosistem jedinstvo odgovarajueg biotopa i biocenoze.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

BIOSFERA
Energija Sunce

Atmosfera VAZDUH

IVOT

Hidrosfera VODA

BIOSFERA

Litosfera ZEMLJITE

Zemlja MINERALI

Osnovni procesi koji se u biosferi odvijaju imaju po pravilu ciklini karakter i nazivaju se biogeohemijski ciklusi. ovek na njih danas snano utie, menja ih, tako da postaje odluujui factor dalje evolucije i opstanka ivota u biosferi. Dejstvo oveka na prirodne procese predstavlja poseban biotiki factor, antropogeni faktor.

15

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

BIOSFERA

Energija Sunce

Atmosfera VAZDUH

IVOT

Hidrosfera VODA

BIOSFERA

Litosfera ZEMLJITE

Zemlja MINERALI

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd
Reflektovano zraenje 107

Sunevo zraenje 342

Dugotalasno zraenje 235

Emisija oblaka 195 Proputanje atmosfere 40

Refleksija zbog zagadjenja 77

Absorbuje atmosfera 67

Termali 24 Refleksija sa povrine 30

Isparenja 78

Gasovi staklene bate 324 Refleksija 324 Absorbcija tla 324

Zraenje tla 390

Absorbcija vode 168 324

Efekat staklene bate, usled zagadjenja viih slojeva atmosfere

16

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

17