http://www.casopishorizont.com/knjaz_milos.

html#ostrvo

PREDANJA I LEGENDE Besane noi Knjaza Miloa

No uoi Aranelovdana, na godinjicu vodove smrti, za Kneza Miloa uvek je bila no strave i uasa. Gde god bi se zatekao, olujni vetar je ruio sve pred sobom

Nije ga htela ni voda ni zemlja No kada kum dolazi Karadjordjevo ubistvo

UBISTVO U RADOVANJSKOM LUGU NIJE IZMAKLO BOJOJ PRAVDI

Naa prolost je prepuna zloina uinjenih iz strasti, osvete ili borbe za vlast. Svojom brutalnou, ali i istorijskim posledicama, Karaorevo ubistvo u Radovanjskom lugu, 26. jula 1817. godine, ostalo je posebno upameno. Prola su skoro dva veka, a istoriari se jo nisu sloili na koji se nain ovaj dogaaj odrazio na kasnija zbivanja u Srbiji. Vodovim ubicama, meutim, brzo je postalo jasno kakva je plata za uinjeno delo. Zloin koji je naredio jedan, a sproveo drugi kum, izbegao je ljudskom zakonu. Onom drugom Boijem, izgleda da nije mogao. Karaore je, zajedno sa svojim pisarom Naumom, ubijen na spavanju. Glava koja je devet godina vladala Srbijom, sekirom je odvojena od tela da bi se kasnije, kao cirkuska atrakcija, etala od grada do grada. Tela su zakopana u neposrednoj blizini mesta ubistva, ali se izgleda, nisu smirila u grobu. To su, po svemu sudei, na svojoj koi prvi osetili nalogodavci i neposredni izvrioci ovog brutalnog zloina. Snovi o gospodstvu i bogatstvu, slasti i vlasti, ostali su samo san. Java je, meutim, bila znatno bizarnija.
Nije ga htela ni voda ni zemlja

Prema narodnom predanju, koje se i danas mogu uti u

smederevskom kraju, prvi je stradao Dragi Vojki, seljak iz Radovanja, na ijem se imanju ubistvo i dogodilo. Iako savremenici tvrde da nita nije znao o zloinakim namerama knjaza Miloa i vojvode Vujice Vulievia, sudbina nesrenih gostiju kao da je pratila i njega. Bezglave prikaze je sretao svuda, a gde god bi se pojavile, voda i zemlja bi postajali neupotrebljivi. Izvori su presuivali, bunari se zagaivali, stoka je bez vidljivog razloga krepavala. Za nekoliko godina, od imunog oveka, Dragi je stigao do prosjakog tapa. Nikola Novakovi, vojvodin momak koji je ubio Voda, imao je mnogo ozbiljniji problem. Dok su se seljacima iz Radovanja utvare samo prikazivale, on ih je, izgleda, nosio u sebi. Brzo se rastavi sa razumom, mahnito je lutao selima borei se sam sa sobom. Dve godine nakon zloina, hodajui besciljno pored Rasine, zemlja se odronila i nesreni ovek je pao u reku. Zemlja ga, kae narod, nije htela. Izgleda, meutim, da ni u vodi nije bio poeljan. Borei se da doe do daha, Nikola nije primetio da je upao u jaz koji ga je vukao ka vodeninom kamenu. Jezivi krik koji se nakon toga uo, godinama je dizao kosu na glavi sluajnih prolaznika. Vojvoda Vujica je brzo shvatio da tu nisu ista posla. Zato je i pourio da sa Gospodom to pre izmiri raune. Izgradnja crkve Pokajnice i bogat prilog trebali su, po njemu, da speru grehe prolosti. U poetku je izgledalo da e tako i biti. Ali, ne zadugo. Porodine tragedije koje su se nizale jedna za drugom, ali i nepoznata kona bolest koja ga je napala, bio je dovoljan razlog da ljudi ponu da ga izbegavaju. Nisu ga poseivali, jo manje primali u kuu. Samoa je poela da ga razdire. A onda su doli "gosti". U prvo vreme samo nou, kasnije i danju. Kada god bi zatvorio oi, pred njim bi se pojavljivale bezglave prikaze. Izbegavao je da spava, beao je od kue, traio je spas u manastiru. Kada je shvatio da pomoi nema, pomirio se sa sudbinom. Poeo je da se navikava na njihovo prisustvo, prestao je da se plai, poeo je sa njima i da razgovara. Slutio je smrt, ali ona nije dolazila. Telo mu se raspadalo, bolovi su bili sve tei. I kada je ve pomislio da je iv zakoraio u pakao, ponovo se setio svoje zadubine. Poslednjom snagom volje doao je pred vrata Pokajnice. Jedina elja bila je smrt. Pred svetenstvom i okupljenim narodom traio je oprotaj. Za manje od deset minuta, po seanju prisutnih, ispustio je svoju grenu duu.

Vod Karadjordje

No kada kum dolazi

Sa bezglavim telima Gospodar Milo se nije sretao. Njega je, po svemu sudei, muila kumova glava. itav ivot, pune 43 godine, srpski knjaz je strepeo od noi koja je dolazila svake godine. Avetinjska no uoi letnjeg svetog Aranelovdana, na godinjicu Karaore smrti, za Miloa je uvek bila no strave i uasa. Gde god bi je doekao - u Kragujevcu, Topideru, Vlakoj ili Beu, svejedno, kum ga je poseivao. Javljao se kao olujni vetar, koji je lomio sve pred sobom, upao drvee, nosio krovove, razbijao sve to bi mu se nalo na putu. Iz godine u godinu, vetrutina je bila sve razornija. Godinu dana pred smrt, prvog leta nakon povratka iz izbeglitva, no ga je zatekla u Vrbici. Trudio se da je nikada vie ne doeka sam. Iz Beograda je, na njegovu molbu, stigao i mitropolit Mihailo. Zajedno su proli kroz olujni uas. Milo se tada ispovedio. Ujutro je dao bogat prilog za izgradnju crkve, posveenu svetom Arhanelu Gavrilu. Naredio je i da se varo ubudue zove Aranelovac. Znao je, meutim, da e to biti od male pomoi. Jo od smrti sina prvenca Milana, koji je umro 1838. godine, nakon svega 20-tak dana vladavine, slutio je da od svega onog za ta se borio, otimao, ak i ubijao, nee ostati nita. Znao je da od Mihaila nee dobiti unuka. Slutio je, izgleda, i Koutnjaku tragediju. Zabranjivao je da se sin kree sam, bez zatite, po umama i pustarama. Nakon njega, niko vie u porodici Obrenovia nije umro kod kue u krevetu. Mihailo i Aleksandar, u razmaku od 35 godina, ubijeni su na isti dan. Milan je umro daleko u izbeglitvu. Do Aranelovdana, 1860. godine, ostareli gospodar je jo bio zdrav i pri svesti. No ga je zatekla u Brestovakoj banji, gde je boravio u novoizgraenoj kui bogatog Srbina iz Bea. Kua je ostala bez krova, a Milo bez ikakve nade da e mu biti oproteno. U naredna dva meseca bio je vie tamo nego ovde. Umro je u septembru, na Krstovdan. Kum ga je strpljivo ekao.

Milo Obrenovi