GOVOR I VERBALNA KOMUNIKACIJA

Predmet: Komunikologija Profesor: Lelica Kosti

LOGO

 Ontogenetski i filogenetski (razvoj pojedinca i vrste) najrazvijeniji oblik komunikacije je govor koji koristi rei kao semantike znakove, simbole. Re je simbol koji ima opte, zajedniko i posebno znaenje. Re je istovremeno i misao i red. Prvobitna ljudska potreba je da trai re za svoja unutranja doivljavanja i iskustva. Re oznaava vezu izmeu unutranjeg i spoljanjeg sveta.
2

MISAO > ZVUK > IVA RE (jezik)

Primarni zadatak verbalne komunikacije je spoznajni momenat (kognitivni) prenoenje informcije

Verbalna komunikacija kao posrednika u komunikaciji koristi re.

Re je simbol koji ima opte, zajedniko (semanti ko) i ( posebno (li ( no) znaenje.

Razvoj govora
Beba trai da ublai napetost -vie i plae, nema namere saoptavanja. Majka tumai i odgovara kao da je znak - opaa kao signal. Rastereenje postie svoj cilj. Tek sekundarno i pod dejstvom ponavljanja znak nosi odreeno znaenje.

 Jezik omoguava detetu da prepozna (internalizuje) i odredi svoja oseanja Zahvaljujui razvrstavanju koje omoguava jezik mogua je predvidivost.

Vezuju se unutranje predstave za misli i saoptavaju reima.

Civilizacija ljudskog roda je i poela onog trenutka kada je ovek svoje pokrete, namere i delovanje poeo da saoptava reima.
7

Jezik omoguava : odgaanje neposrednog zadovoljenja potreba razumevanje i prihvatanje okruenja sagledavanje zabrana potrebe, odluke stiu izvestan red i mogua je predvidivost.

 Neophodna je trajnost i istinitost izvesnih govornih znakova Da bi se pribeglo govornim znacima potrebno je da rei izgledaju uspenije orue nego neverbalni znaci. Ako su rei odraslog u protivrenosti sa ponaanjem - ne moe se imati poverenja u vrednost predvianja verbalnog saoptavanja (verodostojnost).

Problemi u verbalnoj komunikaciji

Roditelji (okruenje) mogu da upadnu u : protivrenosti, primena prinude, namerne ili sluajne, dvostruke poruke-nesklad izmeu verbalnog i neverbalnog dela. Tako stvorena zbunjenost i nesklad mogu izazvati neprimereno korienje rei.

10

 Dogaa se da roditelji ele da sakriju neku porodinu situaciju koju ele da zatakaju - rei su u protivrenosti s injenicama, i dete, budui da je svesno iskrivljene realnosti, ne usuuju se da sumnja i trai objanjenje. Gubi se poverenje u rei koje upotrebljavaju roditelji (okruenje) ili postoji sumnja u svoju sposobnost razumevanja. Uspenost verbalnog saoptavanja moe izgledati umanjena. Iskrivljavanje jezika unutar porodinog saoptavanja odraava se na dalje probleme u komunikaciji kao i na formiranje ega, linosti.

11

 Re ne postoji u reniku kao znaci na drumovima. Re

postoji kao znak u onome koji je poseduje i koristi se za izazivanje iluzije komunikacije. Govor ne moe stvoriti komunikaciju - komunikacija se deava u interpersonalnom odnosu.

12

Osnovni elementi verbalane komunikacije 1. Re 2. Smisao 3. Konstrukcija reenice

13

Znaenje rei
Re je posrednik u komunikaciji. Rei mogu da se koriste za nova promiljanja i za stvaranje novih simbolikih predstava. Govorenje (ventilacija, katarza) samo po sebi deluje rastereujue - oslobaa od napetosti i strepnje Uspostavlja se bolji odnos izmeu unutranjeg stanja i stvarnih okolnosti preduslov za dobru kmunikaciju (kodiranje) Napetost i smetnje reavaju se na svrsishodniji nain ostvaruje se cilj komunikacije.

14

Govor i faze poslovnog govora

Javni govor i govor u javnosti, u poslovnoj komunikaciji, ima izrazitu odgovornost spram kazane rei. Dobar stil u govoru podrazumeva potovanje pravila knjievnog izraavanja kao to su : 1. Gramatika norma pravilno izraavanje u govoru i pisanju 2. Leksika norma ouvanje same prirode jezika 3. Ortoepska norma odreuje pravila izgovora rei, pravilno naglaavanje i izraajnost u govoru 4. Stilska norma odabir retorikih sredstava
15

GOVOR
Motivisanost za govor - preduslov Galsovni i vokalni kvalitet govora Pauze: 1. misaona (iza celovite misli) 2. dah pauza 3. pauza za skretanje panje 4. dramska pauza 5. nelogina pauza (trema)

16

Brz govor
elja da se komukacija zavri (strah) Onemoguavanje postavljanja pitanja Nezainteresovanost za komunikaciju

17

Sadraj govora Sardaj ideje, teme (zamisao) Sama intrepretacija plan kako rei Cilj: - obavetavanje - ubeivanje - pridobijanje slualaca - zabavljanje

18

Retorika
Retor govornik Tehnika govorne komunikacije- uveravanje sagovornika 1. Politiko govornitvo-govornik podstie ili odvraa od konkretnih radnji u budunosti 2. Sudsko govornitvo-ukazati na istinitost ili neistinitost o radnjama iz prolosti 3. Sveani govor-nekoga ili neto hvali u sadanjosti

19

 U verbalnoj komunikaciji postoje dva oblika saoptavanja: monoloka forma i dijaloka forma. Monolog - intenzivna upuenost ka sluaocu uz izrazitu kontrolu dinmike govornog ina unutranje sluanje i praenje reakcija sagovornika ili sluaoca

20

Dobar monolog:
- Jasan, koncizan i ivopisan tok izlaganja - Isticanje teme, fokusa govornog ina - Odabir govornih konstanti (i vokalnu ekspresiju) - Momenat improvizacije - Poentiranje - Zakljuak

21

Dijalog po formi sadri: 1. osnovni koncept teme koja se saoptava; 2. spremnost sluanja sagovornika i razmenu miljenja (interakcija); 3. pregovaranje; 4. kontrolu sagovornika; 5. ubeivanje ( kontrola konverzacije); 6. mogunost zakljuivanja.

22

U pripremi poslovnog razgovora obratiti panju na: vreme koje je potrebno i eventualne pauze priprema se tema uz isticanje fokusa govornog ina argumenti koji se postepeno izlau iznoenje najvanijeg argumenta kojim se stvara zakljuak.

23

 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

U pogledu sadraja razgovor se moe podeliti u nekoliko faza : ekspozicija ili uvod; obrazlaganje teme; isticanje fokusa bitnog argumenta; povezivanje razliitih elementa, injenica; iznoenje primera; poenta prednost proizvoda,usluge, ideje; zakljuak.

24

Uslovi za dobro prenoenje poruke i informacije:

1. Saznajni kognitivni deo - fokusiranje teme, argumentovano i kompetentno izlaganje, dinamika konverzacija, izbor odreenih znakova i kodova 2. Izgraivanje linog stila, sticanje govorne i jezike kulture uopte 3. Usklaivanje govornog ina sa znacima neverbalne komunikacije koji prate proces fonacije, govora i komunikacije

25

 Lini stil izraavanja i osobeni manir ( u pozitivnom smislu) , predstavlja nain na koji se obraamo sagovornicima, sluaocima, publici, klijentima, kao i izbr odreenih rei i izraza

26