1.

UVOD

Mentalna higijena predstavlja skup mera i tehnika usmerenih ka spreavanju mentalnih poremeaja i unapreenju mentalnog zdravlja. Ona se pre svega bavi spreavanjem duevnih poremeaja, slomova i drugih bolesnih stanja koja se ispoljavaju u ovekovom ponaanju prema sebi samom i prema svojoj okolini. Ljudsko ponaanje je uslovljeno biolokim i socijalnim aktorima. !ocijalni aktori su odreeni socijalnim nasleem koje predstavlja sumu iskustva i idejno"politikih, kulturnih i drugih znanja. #o je ono to svaki pojedinac prima kao deo prolih generacija bez potrebe da on to sam otkriva. $ioloki aktori su odreeni biolokim nasleem koje predstavlja osobine koje nasleujemo od svojih predaka odnosno genetsko naslee. %adatak mentalne higijene je da sprei dejstvo tetnih inilaca koji doprinose nepo&eljnom unkcionisanju linosti i ruenju njene unutranje strukture to se ispoljava u raznim duevnim poremeajima i oboljenjima. %dravlje je stanje potpunog izikog, psihikog i socijalnog blagostanja. 'deal duevnog zdravlja je zdrava zrela linost. #akva osoba je tolerantna, strpljiva, ima sposobnost prilagoavanja i stvaranja harmoninih odnosa sa spoljnom okolinom.

(ilj mentalne higijene je da doprinese stvaranju uravnote&ene i socijalno prilagoene linosti. %ahvaljujui velikom napredku medicine, preventiva je postigla velike rezultate i u mentalnoj higijeni. Mogue je predupreti niz oboljenja, poremeaja i oteenja koja su u prolosti dovodila do trajnog invaliditeta ili smrti. (ilj preventivnih mera je da se otklone uzroci koji dovode do poremeaja ili barem da ublae posledice. ) mentalno"higijenskom smislu primarna prevencija podrazumeva delatnost iji je cilj spreavanje pojave duevnog poremeaja ili oboljenja. !ekundarna prevencija je u domenu raznih specijalnih postupaka za zatitu i leenje duevnih poremeaja sa ciljem da sprei dalje propadanje i smrt a to podrazumeva ranu dijagnozu i rano leenje kako bi se spreio dalji razvoj bolesti. #ercijalna prevencija je usmerena ka spreavanju pojave recidiva i brizi osobe posle leenja. #o su aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se leene osobe ponovo integrisale u porodici, pro esionalnoj i iroj socijalnoj sredini.
1

2.NARKOMANIJA *arkomanija je stanje periodinog ili hroninog trovanja, tetnog za pojedinca, kao i za drutvo, prouzrokovanog ponavljanim uzimanjem prirodnih ili sintetikih droga +arakteristike narkomanije, neodoljiva &elja da se nastavi uzimanje droge i da se droga nabavi po svaku cenupostojanje tolerancije, usled dugotrajnog uzimanja droge, sa tendencijom da se doza droge poveavapostojanje psihike ili izike, ili i psihike i izike zavisnostipojava apstinencijalnog sindroma posle naglog prekida uzimanja drogezmena ponaanja narkomana, sa svim tetnim posledicama po njega samog i po njegovu okolinu i drutvo. 2.1. TA JE DROGA? .roga se kao termin u irem smislu, koristi za materije biljnog, hemijskog, ili &ivotinjskog porekla koje slu&e za izradu lekova. /ee je u upotrebi sa znaenjem da je re o supstanci koja, kad je uneta u organizam, mo&e da promeni stanje svesti i druge psihike unkcije 0opa&anje, miljenje, raspolo&enje, ponaanje i stav prema telu1, mo&e ubrzo da dovode do stvaranja navike 2 psihike i izike zavisnosti i tetnih posledica po ceo organizam. !ve vie se umesto termina droga koristi termin psihoaktivna supstanca. 2.1.1. Vrste droga Duvan e !e"#a $ drug$% su"stan&$' najee se udie lepak ali pored njega i druge supstance kao to su, aceton, boje, lakovi, benzin, plin za upalja...!vim sredstvima zajedniko je pto su dostupna 0nalaze se u domainstvu ili se lako kupuje u prodavnicama1. *jihovo udisanje utie na svest i menja je. Lepak se najee utisne u kesu kojom se pokriju usta i udie se isparenje. *akon pola sata korisnik postaje omamljen, suze mu oi, slabije vidi predmete i ljude oko sebe, zuji mu u uima, poremeti mu se ravnote&a, mo&e doi do halucinacija, padanje u san... .u&a upotreba ovih sredstava dovodi do poremeaja u pamenju i gubitak apetita.

Mar$%uana" preparat koji se dobija od biljke kanabis. 3o pravilu se pui jer joj je tada delovanje najintenzivnije ali se mo&e i &vakati, piti kao aj ili drugi napitak. !asueni listovi se seku, meaju sa duvanom i motaju u cigarete sa krajevima zavrnutim u pic, koje se popularno nazivaju d&oint. 3ri puenju marihuane stvara se eu orino
2

raspolo&enje, veselost, govorljivost, esti su napadi smeha, nerealan pojam o vremenu, pri veim dozama neartikulacija pokreta i poremeeno razmiljanje. Osoba izgleda kao da je pripita ali umesto tipinog mirisa alkohola osea se miris koji podsea na zapaljeno seno.

(a)$)' se dobija od smolaste, smee ili smeezelenkaste mase koja se sakuplja na vrhovima biljke kanabis u cvetu, esto se od ostatka biljke odvaja mehaniki. *a nae tr&ite hai dolazi iz drugih zemalja, prete&no sa 'stoka i iz 4lbanije, a sadr&aj aktivne supstance kod njega je ak deset i vie puta vei nego kod marihuane. 5ai se kao i marihuana pui, a za puenje haia narkomani koriste pravljene lule. 3rvi iziki e ekti puenja haia slini su delovanju marihuane 2 svrab oiju, ote&ano gutanje, suva usta. *eki puai haia tvrde da ova droga za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, oputenost i &elju za mirovanjem.

*+D " ima glavni primat od halucinacionih droga na naem tr&itu. 5alucinogene droge su izdvojeni skup unutar psihostimulativnih droga i osnovna im je osobina da de ormiu oseaj stvarnosti proizvodei vizije, iluzije i halucinacije. 5aluciogene droge nemaju nigde nikakvu medicinski opravdanu primenu pa se njihova upotreba uvek smatrala zloupotrebom. L!. je droga koja kao takva u prirodi ne postoji, a proizvodi se polusintetikim putem iz lizerginske kiseline. L!. je beli prah koji je lako topljiv u svim
3

tenostima i nema ni mirisa ni ukusa. *jegovo delovanje je izuzetno jako pa je i nain dostave ove droge do krajnjeg korisnika prilagoen tome. .elovanje L!."a na ljudski mozak mani estuje se gotovo kao napad duevne bolesti. Obino se prvi znaci jave najkasnije posle jednog sata od trenutka konzumacije, a karakterie ih potpuno izoblienje stvarnosti, poremeaj rada ula i gubitak svesti o prostoru. Osoba ne gubi kontakt sa stvarnou, ali je do&ivljava u nepravom obliku. E&stas, 2se na naem tr&itu pojavila relativno skoro, ali njihova popularnost kod pripadnika mlade generacije munjevito raste..elovanje ove droge slino je delovanju dopinga u sportu, osoba koja je 6progutala7 tabletu ecstas8"a postaje prividno jaa, privremeno sna&nija, izdr&ljivija, raspolo&enija. 3od dejstvom ove droge mladim se ljudima ini da su nepobedivi, oni oseaju da mogu sve i da samo treba po&eleti 2 sve je mogue. 3rvi e ekti delovanja su ubrzavanje pulsa, znojenje dlanova, rumenilo lica i sjaj u oima. +ad delovanje ove droge potpuno proe, tri ili etiri sata nakon uzimanja 2 zavisno od telesne grae i ukupne konstitucije osobe 2 osea se depresija, nezadovoljstvo i razoarenje.

Ko#a$n je beli prah kristalnog izgleda, koji na jeziku ostavlja blagi oseaj bridnje, nalik 6anestetiku kod zubara7. *ajee se umrkuje direktno sa papira u koji je upakovan ili kroz cevicu, slamku, ili trubicu od papira.+okain gotovo trenutno nakon umrkavanja izaziva sna&nu eu oriju, osoba se odmah nekako 6trgne7, ne osea umor ve snagu, hrabrost, ini joj se da je va&nija u oima drugih. /esti konzumenti kokaina imaju problema sa sluzoko&om nosa, nos im je crven, stalno mrcaju, esto akaju nos, a esta su im i krvarenja iz nosa.3roblem sa kokainom je to deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, tek sat, dva, zavisno od doze. 'ako i za kokain neki tvrde da ne izaziva iziku zavisnost, &elja za ponovnim uzimanjem droge neodoljiva je.

(ero$n "je derivat mor ina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka, i verovatno je najopasnija droga dananjice po brzini razvijanja i obimu zavisnosti koju izaziva. 5eroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga ak ni u ahuri i stabljici maka, a na tr&ite sti&e kao kristalni prah. /ist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tr&ite droga. %avisno od istoe smee, odnosno o koliini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmee do smeecrvenkaste. .a bi se poveala koliina droge na tr&itu a samim tim i zarada, svi dileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazliitije supstance, od eera, 6vima7, i prakastih boja za zidove do gipsa.9otovo odmah nakon ubrizgavanja droge dolazi do oseaja zadovoljstva i smirenja- #o 6poletanje7, traje kratko, manje od minuta. *akon toga dolazi do olakanja i utiska sigurnosti i 6uukanosti7, pospanosti i dreme&a, ravnodunosti ka svemu. Osoba pod dejstvom heroina je pospana, zenice su joj jako su&ene, i nije voljna da govori ili bude telesno aktivna. +od nekih narkomana zavisnost se razvila vrlo brzo. )tvreno je da se zavisnost o heroinu razvije nakon tri nedelje svakodnevnog uzimanja ove droge. *akon prvog, pa makar i 6najbla&eg7 kriziranja motiv uzimanja droge bitno se menja. +oji god je bio motiv za prvi put on nestaje i ostaje samo jedan motiv. Ostaje strah od krize, odnosno &elja da se kako" tako unkcionie jer bez heroina to je nemogue.

2.2. RA-*O-I .RVOG U-IMANJA DROGE I DA*JEG EK+.ERIMENTI+ANJA :. radoznalost;. dru&enje sa narkomanima 0ugledanja, imitacija, indenti ikacija1, esto u vidu &elje za ouvanjem prijateljstva sa vrnjacima koji uzimaju drogu5

<. =. >. ?. @. A. B.

sugestija induktora 0starijeg, iskusnijeg narkomana1lina nesigurnostu cilju samoanalizepotreba za dokazivanjem 6zrelosti7buntovnitvooslobadjanje od oseanja dosadenespremnost za suoavanje sa problemima u porodici ili koli10. ili zbog dr. loih medjuljudskih odnosa u u&em ili irem okru&enju. 2./.KAKO +E RA-VIJA -AVI+NO+T OD DROGA %loupotreba droga u adolescenciji obino prolazi kroz > aza, 0A-A .O+MATRA1A koja poinje radoznalou, koja je praena nedovoljnom in ormisanou mlade osobe. 0A-A .RVOG O.RO2AVANJA u kojoj mlada osoba stie prva iskustva sa drogama 0ili alkoholom1 najee u drutvu vrnjaka. $ez dovoljno razvijenog samopouzdanja i iz sna&ne &elje da se oseti prihvaenom medju vrnjacima koji uzimaju drogu, mlada osoba ih sve ee imitira. Cerovatno je ascinirana vrnjacima koji piju ili koriste drogu jer joj izgleda da se oni mnogo bolje zabavljaju. Lako prihvata mitove koji su uobiajeni medju mladima, da to svi rade, da to nije nita strano, da se upotreba droge mo&e kontrolisati, da se mo&e koristiti bez posledica. 0A-A EK+.ERIMENTI+ANJA sa razliitim 34!, mlada osoba ui kako da koristi droge i otkriva da pomou njih mo&e da menja svoje raspolo&enje. +oristi ih povremeno, obino samo vikendom i iskljuivo u drutvu, na &urkama, kada neko drugi nabavi i donese drogu. ) ovoj azi se obino koriste takozvane 6uvodne droge7 0alkohol, duvan, marihuana i lekovi za smirenje1. .ERIOD -A.O1INJANJA REDOVNE U.OTRE2E t . -*OU.OTRE2E karakterie &udnja za drogom, odnosno njenim e ektima. Mlada osoba, na osnovu sopstvenog iskustva, razvija svoj lini odnos prema drogi, nalazi svoje izvore za nabavku, ima svoj pribor. +orienje droge ne vezuje vie za grupu vrnjaka, ve za odredjene situacije kada &eli da se 6opusti7. .rogu koristi svakog vikenda, a ponekad i radnim danom. !ve se vie udaljava od porodinih, kolskih i drutvenih obaveza i vrednosti. .ERIOD -AVI+NO+TI karakterie preokupiranost drogom i njenim e ektima. Mlada osoba gubi kontrolu nad svojim &ivotom. !ve njene misli i aktivnosti usredsredjene su na nabavku i korienje droge. +ada ne mo&e da dodje do droge, ispoljava se apstinencijalna kriza i neraspolo&enje. +ada nema droge ova mlada osoba se osea bolesno, apatina je, umorna i zna da je jedini nain da olaka patnje ponovno uzimanje droge. #ako ulazi u zaarani krug. .aljim korienjem droge mlada osoba ulazi u azu 6&ivota u paklu7 kada droge ne pru&aju vie nikakvo zadovoljstvo, ali postoji sna&na potreba i pritisak da se one uzmu da bi se osoba smirila, da bi se izbegla kriza. +oristi sve jae droge, najee intravenskim putem. #elesno i psihiki osoba vidljivo propada, samodestruktivna je uestalije. 2.3. UTI4AJ DROGE NA +O4IJA*NI I .+I(I1KI 5IVOT -AVI+NIKA O6!$&$ ant$so&$ a!nog "ona)an a nar#o7ana :. la&i i obmanjivanja6

;. zapostavljanje line higijene i kole<. otudjenje stvari4. kradja>. prosjaenje?. obijanje apoteka@. prostituisanjeA. distribucija droge 0dilovanje1B. neovlaena proizvodnja, prerada i prodaja droga:D. krijumarenje::. alsi ikovanje recepata. Na 8e)9$ du)evn$ "ore7e9a $ #od nar#o7ana :. ;. <. =. psihopatoloke pojave 0vizije, iluzije, halucinacije, strah, dezorijentisanost, panika,...1psihozepokuaji samoubistvakarakterne promene.

*arkoman je izrazito nesiguran, napet, preplavljen strepnjom, bez vere u budunost. On ne podnosi autoritete, ne vidi svoje mesto u svetu koji deluje zastraujue i neprijateljski svojim zahtevima za postizanje line i socijalne zrelosti. On nema do&ivljaj sebe, zato esto postavlja pitanje" +o sam jaE 2na koje ne nalazi odgovor. Ovo ukazuje na injenicu da je njegovo ja do te mere slabo i oteeno i nije u stanju da podnese ni najmanji napor, odricanje ili odlaganje zadovoljstva koje posti&e uzimanjem droge. *edovoljno izgraeno i oteeno 6ja7 nije omoguilo da se kod njega razvije moralna svest, to kasnije dovodi i do antisocijalnog ponaanja u irem smislu. )samljeni, nesreni i nesposobni da odgovore zahtevima spoljnog sveta uz drogu, bez napora, pasivno posti&u samopotovanje, sigurnost, oseanje moi. 3oto je ovo stanje kratkotrajno, narkoman se budi jo vie usamljen, nesrean i preplaen i ula&e sve svoje snage da se ponovo vrati u stanje 6bla&enstva7. 2.:. KRI-A IDENTITETA 'dentitet je jedna od pojava ije postojanje i va&nost jasno i duboko do&ivljavamo ali nismo u stanju da to jasno izrazimo reima. #o je samo jezgro linosti koje omoguava osobi da do&ivi sebe kao posebnu i nezavisnu linost, svesnu sebe u kontinuitetu, omoguava da do&ivi druge ljude i ormira svoj odnos prema njima. 3ru&a oseanje unutranjeg jedinstva i celovitosti, Fudobnost u sopstvenoj ko&iF. *astajanje identiteta je proces koji poinje roenjem i stalno se obogauje i razvija. ) ormiranju identiteta od kljune je va&nosti povezivanje iskustva zadovoljstva i iskustva odricanja da bi se postigao sklad sa realnou. !vako &eli da bude srean i zadovoljan, da mu bude prijatno, da bude prihvaen od drugih ali takoe &eli da bude svoj, slobodan, da slobodno odluuje o sebi. #e dve tendencije su u razliitim odnosima tokom razvoja i te&e meusobnom usklaivanju. +od zavisnika nastaje nesklad u tim tendencijama i samim tim identitet ostaje de ektan i poremeen. Oni se zarad potrebe za zadovoljstvom odriu slobode, odriu svoga ja i zato je zavisnost u svom ekstremnom, bolesnom obliku duboko poni&avajue iskustvo. ) zadovoljstvu koje donosi droga nema samopotovanja ni potovanja, nema ljubavi ni saoseanja. !av psihiki &ivot osobe se svodi na oseanje da je sve lepo, lako, prijatno, oputeno, sve se do&ivljava na isti nain bez obzira na to da li je bli&njima dobro ili su tu&ni, pate ili im treba pomo. %avisnik ne mo&e da odr&i svoju re, niko se na njega ne mo&e osloniti, ne mo&e biti odgovoran " identitet je jednostavno slomljen. 2.;. .ORODI4A I NARKOMANIJA
7

Gventualne ideje o ulozi porodice u nastanku FnarkomanijeF, mogu se svesti na opte stavove i iskustva i laika i strunjaka da su odnosi sa najbli&ima izvor zdravlja, zadovoljstva, sree ali i patnje, nesporazuma, besa, straha, to sve pod uticajem raznih okolnosti, nasledenih, uroenih, unutranjih i spoljanjih, dovodi do razliitih psiholokih sklopova. *ema jasno odreenog tipa porodice koji nekoga ini FpodobnimF da se razboli od bolesti zavisnosti. 'pak se neke pojave mogu izdvojiti kao znaajne. Ciegeneracijska tendencija ka zavisnikom ponaanju 0alkoholizam nekih lanova porodice, pasivnost, FparazitizamF1 ili ponaanju sa gubitkom kontrole 0patoloko kockanje, kleptomanija, piromanija1. Ceoma va&an F aktor rizikaF je neujednaen stav roditelja u vaspitavanju " jedan roditelj ispoljava neopravdanu toleranciju a drugi nerazumljivu strogost i agresiju. 3oto je porodica osnovni okvir za zadovoljenje jedne od bazinih ljudskih potreba " potrebe za pripadanjem, ukoliko ona nije u stanju da pru&i dovoljno iskustva sloge, podrke i uva&avanja, dete e potra&iti neku kohezivniju grupu 0npr. grupu zavisnika1 u kojoj ce stei sigurnost i prihvatanje, ali esto nautrb gubitka samostalnosti i nezavisnosti. #akoe, meu osnovnim potrebama je i potreba za orijentacijom shodno uzrastu i okolnostima. )koliko u porodici nema jasnih i direktnih poruka, razgovora, ukoliko nema slobodnog izra&avanja oseanja, ako postoji detetu nerazumljiva promenljivost ponaanja, atmos ere, oekivanja, ono ce biti u nekoj vrsti kon uzije 0nee mu biti jasno ta mu se ka&e, ta drugi oseaju, ta oekuju, ta vole ta ne vole itd.1. 4 onaj ko nema orijentaciju ne mo&e imati sigurnost u sebe i ne mo&e slobodno odluivati i ne mo&e normalno sazrevati kao linost i graditi identitet. 3orodica treba da obezbedi deci temelje za zadovoljenje svojih osnovnih potreba, potrebe za ukorenjenou " preko jasnog i konzistentnog sistema vrednosti, potrebe za pripadanjem, potrebe za identitetom, potrebe za orijentacijom. /. EM.IRIJ+KI DEO Mo&e se sa sigurnou rei da bolest zavisnosti nije sticaj iskljuivo individualnih nesrenih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i lei se kroz interakciju brojnih inilaca koji bi se mogli svesti na etiri osnovna, psihoaktivna supstanca, linost, porodica i drutvo. $rojna istra&ivanja su pokazala da ne postoji speci ina psihika struktura linosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. 'pak, meu zavisnicima ee se susreu oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povueni, pasivni, uplaeni ili oni izuzetno buntovni, agresivni. Moglo bi se rei da je njihova zajednika karakteristika psihika nezrelost. Ceina strunjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije ce se slo&iti da savremeno doba predstavlja do sada najvei izazov ouvanju ovekovog identiteta i da je to podruje vrlo problematino, da su poremeaji identiteta sve ei i sve masovniji, naroito kod mladih ljudi gde je ponekad teko razlikovati krizu identiteta 0koja nije bolesno stanje ve esto deo razvoja linosti1 od poremeaja u ovoj s eri. Hazlozi za poetno uzimanje droge, *isu obaveteni o tetnosti, :<";>I 3o nagovoru drugih, @":BI Ceruju da mogu da se kontroliu, <":>I Jele da budu posebni, @":DI %bog mode,<":DI

/.1.I+KU+TVO DETETA 1IJI +U RODITE*JI 2I*I NARKOMANI

8

'mala sam A.godina. ' jo uvek se seam scene sa suzama u oima, kada su moja mama i tata le&ali na krevetu, uspavani. Kta dete znaE *isam znala ta je to. Mislila sam da su tata i mama umorni od posla. 4li zapravo, bilo totalno drugaije. Oni su bili u tom 7kruguL i nisu obraali pa&nju na dete , koje je gladno, koje treba okupati, spremiti za kolu, sesti i uiti sa njim kako bi kasnije moglo da uspe u &ivotu. i odraste zdravo.%a sve to sam bila uskraena. *iko nije hteo sa mnom da se igra, drugovi iz kole stalno vreali i zadirkivali za pocepane pantalone, koje je neko zaboravio da zaije, ili da mu kupi makar polovne. 4 oni bli&i 7drugariL iz ulaza i zgrade, su znali da su moji roditelji narkomani.#ako to su ih roditelji savetovali 7*emoj sa njom, ona je dete narkomanaMLMo&ete misliti kako je to mene rastu&ilo. +ada gleda kako se svi igraju, a ti sedi sam na klupi i plae , ne shvata zato sa mnom niko nee tako da se igraE 9de su mi drug i drugarica da delim sa njim &ivotne i deije radostiE)nitavalo me. Nelo iznutra.$ila sam potpuno sama. .alja rodbina je zaboravila na mene. !amo zbog njih. *isu shvatali da meni treba pa&nja, da me neko pomiluje po kosi, da me pita ta mi se jede, da mi kupi okoladu, da uradi sa mnom domai. +ada sam dolazila kod bake, obino sam jela duplo vie nego inae, jer mi nisu spremali zdraviju hranu.Male stvari, koje bi mene tada uinile srenom. 3a&nja. #o mi je alilo. $ila sam potpuno sluena. *isam znala ni ko sam ja, niti da li je mene neko osudio na ovu samouE!matrala sam da me neko ka&njava, i nije mi bilo jasno zbog ega. !amu realnost nisam shvatila. $ila sam ubeena da je neki klinac pustio priu kroz itav opor dece da se ne igraju sa mnom.) kui ako razbijem neto, pokvarim, dobijala potene batine, kaiem, kaznom od sedenja u oku ili u kupatilu do jutra, ili bih pobegla od buke i galame, da bih spavala ispred vrata.4 komije isto nisu marile za to. $ilo ih je briga..o osme godine sam spavala u krevetcu, mogla sam onako mrava i brljava da stanem, nisam imala svoj krevet. .olazili su nam neki ljudi stalno. /udni neki.!eam se boice koje su dobijali kada izau iz kue. !reni. 3ojma nisam imala zato. )stvari, duboko u sebi sam sigurno znala. 4li, sam to odbacivala.#ata je bio numizmatiar i sakupljao je ordenje i razne vrlo vredne stvari.'mali smo u kui maete iz prolog veka, znake, ordenje...+ada se svaaju, tata je imao svoje 7oru&jeL i jurio je mamu ispred zgrade sa da je zakolje.+riza.+oji blam 2 pred decomM4 ja mislila, da sam kriva. .rao se kada neto zgreim, kada se potuem sa nekim. *iko nije smeo vie da mi prie. %ar nije bilo jednostavnije sii, i razreiti situaciju sa decom. Mrzelo ga, oigledno.5erion je njemu oduzeo da se pokrene i zatiti svoje deteM5eroin je njima oduzeo roditeljstvo. Mo brige, vaspitavanja i brige za svoje dete.Mo realnosti. !ve.3ostala sam vrlo nestana. *ije niko mogao da me obuzda. !talno sam pravila neke gluposti, polivala sam vodom komije sa terase, palila papir i ekala da vetar oduva da stane na neiji balkon./ak sam ila u prodavnicu i krala slatkie koje sam mogla samo da gledam kako druga deca jedu.) koli me uiteljica, i apsolutno sam sigurna da je ona znala ta se sa mnom deava, i opet mi nije pomogla, izbacivala me napolje kada ka&em psovku ili istuem kolskog druga.+ada sam kasnije odrastala, shvatila sam da je to bio bes. Morala sam nekako svoju samou da dopunim. *estalucima. $io je avgust mesec. *eko je jako lupao kroz kuu.3robudila sam se. #o je bila baka, koja je pakovala ve. )plakana. *isam znala ta se desilo. Onda mi je mama onako mrava prila i rekla 7'mam neto da ti ka&em. #ata ti se ubio, i on je gore sada na nebuML!koio je sa estog sprata, ostavljajui kratko oprotajno pismo.9odinama kasnije, ja sam to pismo itala, i razumela njegovu muku.*ije mogao, nije imao kome da ode po pomo. Morao je tako. !kupila sam snage i oprostila.#o je &ivot. 4 on nije ru&iast, ve surov, mora da ga razume, sebe, svoje ciljeve da bi shvatio koliko je vredan &ivljenja.*isam osetila tugu.4psolutno oseanje se negde izgubilo. ) glavi mi je bilo drago to je na taj nain otiao, i sad nee niko vie moi da me bije i vie sa prozora na mene.Olakanje. 3ut ka slobodi. $aba i deda su me od tada uvali povremeno.Caljda su shvatili ko su mi roditelji, pa su se
9

sa&alili posle samoubistva oca.!tekla sam grozne navike. .a etam sama svuda, da ne uim, jer su bili polupismeni, i nisu mogli da mi pomognu da steknem radne navike. $ila sam najloiji ak u odeljenju. !ada imam ;D.godima, zavrila sam srednju jedva.
3.2..RI1A MAJKE 1IJI JE +IN NARKOMAN

Moja pria poinje negde aprila meseca ;DD;.godineO.o tada, majka sam dvoje dobre deceO !in svojevremeno vrhunski sportista,dobar djak,o&enjen svojom prvom ljubavlju iz 9imnazije " odmah posle odslu&enja vojnog rokaOPerka mladja A godina..dobar djak,student 0prosek B,<1 O.!ve normalno, jedini problem ,+ada cu dobiti unueE #ada te ;DD;.godine dolazi mi sin na vrata stana i jednostavno kaze, LMajka ja se razvodim " narkoman sam i hou da se leim,pomozi miL 3rvo to sam osetila bilo je neverica, bezbroj glasnih i tihih pitanja, +ako, zatoE+ako se to nije primetilo, zato mi snaja nije signalizirala da postoji problem i bezbroj suvinih nagadjanja u pokuaju da nekako opravdam svoje dete koje tada ima ;>.godinaO Odmah poinjemo sa leenjem na 3sihijatrji u Caljevu. *aravno, oseala sam neku vrstu stida " sramote O Oseala sam se, kratko reeno jadno"bespomonoO 3oinjem javno i glasno da molim za pomoO!vi be&e od meneO9ubim prijatelje, gubim posaoMOstajem sama sa ocem koji ima skoro Ao god. ' sestrom u vrtlogu beznadjaO3oinju da kucaju na vrata ljudi kojima duguje novac, prete, policijaO.) nadi da e se sve reiti leenjem prodajem jedan stan 2 koji odlazi na dugove dilerima i ostalimaO3osle dve godine reavam da krenem sa drugom vrstom leenjaOCidim da dosadanje leenje ne daje rezultat " samo tonemo svi dublje ' dubljeO .odatni ok je saznanje da erka poinje da se drogiraO.!ve mi priznajeO%apravo oboje priznaju, o tome normalno govore u kui..govore o tome ta da prodaju da bi doli do heroinaO Na bespomonaOHazdvajam ih tako to moj otac odlazi sa sinom u izolovanu vikendicu, a erka ostaje sa mnom i sa sestromO' dalje leenje i terapija sa 3sijatrije u Caljevu.. 3ored nas troje koji pazimo na svaki njihov pokret, pogled..dr&imo se datih upustava oni i dalje uzimaju ili naprave recidiv i ne krijuO !a u&ivanjem sve mi govore,a ja bez snage 2nemona , jednostavno sam se oseala kao otira kojim briu svoje prljave postupke, nasladjuju se mojim mukama " vidim samo dva monstruma u obliku i liku rodjene deceO..!ve vreme odlazimo porodino na grupnu, individualnu terapiju na 3sihijatriju u Caljevu.OOni se lee ,a istovremeno se i drogirajuO!in pokuava suicid 0jedva mu spaavaju &ivot1 odmah nakon toga isto ini i erkaO.!ve se odvija brzinom svetlostiOOni tonu, ja sa njima, a pored mene i jedina dva bia koja mi poma&u ,otac i sestraO. *akon < godine bezumlja0 u medjuvremenu poela sam da uim o bolesti " itala sam sve to je bilo dostupno, tra&ila po netu podatke, itala iskustva1 donosim odlukuO#ada sam naravno mislila da je 3H4C4 O.L)+4O. /./.O JEDNOM DAMIRU
10

.amir umire u svojoj trideset drugoj godini potpuno sam. *arkoman je od svoje esnaeste. Leen je hiljadu puta, izleen je isto tolikoO hiljadu puta se skidao, navodno uvek uspeno, i uvek poinjao iznova i iznova. *ema mu spasa. $ar tako ka&e, i ja bar tako mislimO .eo jetre mu je odstranjen. Jeludac mu je u potpunosti uniten. !ve na njemu otkazuje. +o&a menja boju. 'ma hepatitis, ima strane boloveO Lice mu je skroz sasueno, izborano i unaka&eno nesvakidanje velikim podonjacima. #elo sve vie poinje da bazdi na trule&, izgleda starije od mnogih staraca, izgleda kao sopstvena karikatura, izgleda kao sopstvena senka, ili na neto to je jo gore od svega togaO.amir nema ljude oko sebe. *ema apsolutno nikoga. Mrak poploen mrakom. *e kupa se. *i ne planira da se kupa. *e pria, jer ni nema ta da ka&eO 3reputen je na milost i nemilost sebi. 3reputen je valu beznaa koje ga rasturaO !vuda su ga vodili, dok su naravno mogli 2 od manastira do komuna, od najpoznatijih strunjaka pa do nadrilekara 2 svi su obeavali brz i lak oporavak, svi su obeavali sve, dok, realno, niko od njih nije mogao nita da uradi. 'li on, realno, nije mogao nita od toga da prihvati. )glavnom, on se spaava tako to se lagano predaje, on se bori tako to se ne bori uopte, on se bori tako to odustaje od svake borbeO 3. .RI*OG ) naoj zemlji i u inostranstvu postoje razne klinike za leenje narkomanije. 3rivatne klinike kotaju veoma mnogo i po pravilu garantuju uspeh i diskreciju svojih pacijenata. Mnoga iskustva govore da to uvek nije sluaj i da uspeh leenja nekada i izostane. .a bi se uopte pristupilo leenju potrebna je motivacija samog narkomana. %atim se esto pristupa detoksikaciji i primeni blokada, zatim individualna, grupna, porodina psihoterapija, planiranje aktivnosti tokom dana, uspostavljanje komunikacije, interesovanja, preuzimanje odgovornosti 2 to su ciljevi takozvane resocijalizacije, reintegracije DETOK+IKA4IJA"je kompleks mera usmerenih na ienje organizma od supstanci i savladavanje apstinencijalnog sindroma 0kriza1. Crsta detoksikacije zavisi od niza aktora , supstance, doze, nivoa tolerancije, uestalost upotrebe narkotika u toku dana, du&ina neprekidne upotrebe, nain upotrebe, stanje zdravlja i prisustvo propratnih bolesti, saradnje, motivacijeO *aje ikasniji i najbezopasniji nain je bolniko leenje. ) tom sluaju pacijentu je onemoguen pristup narkoticima, terapija je pod dvadesetetvoroasovnom kontrolom l ekara i uz monitoring savremene aparature, u svakom trenutku pacijent mo&e da dobije odgovarajuu pomo, to ini process maksimalno bezbolnim i ugodnim. ) uslovima stacionara u veoj meri je mogue otkloniti posledice upotrebe narkotika 2 poboljati apetit, spavanje, imunitet, smanjiti nervozu, depresiju, &elju za narkoticima , potrebu za medikamentima. #o se posti&e zahvaljujui primeni opreme za izioterapiju, uz pomo psihoterapije, kineziterapije, akupunkture. 0ARMAKOTERA.IJA" traje oko >"@ dana. ) toku detoksikacije glavna je kombinacija medikamenata koja otklanja osnovne simptome apstinencijalne krize. $ol u krstima, zglobovima, nogama otklanja se pomou nenarkotikih analgetika, preparata koji slabe a erentnu bolnu impulsaciju koji smanjuju reakciju na bol u centralnom nervnom sistemu. .rugi neprijatni sindrom je vegetativna nestabilnost 0oseaj toplo"hladno, kijanje, zevanje, naje&ena ko&a, groznica, osetljivost ko&e na vodu1. Ovi simptomi se dobro otklanjaju al a ; adrenomimeticima, tiapridom, baklo enom. ) psihopatoloke simptome spadaju, razdra&ljivost, dis orija, sni&eno
11

raspolo&enje, nemogunost da se zauzme udobna poza u krevetu, nervoza, nesanica, opsesivne misli o narkoticima. %a otklanjanje ovih simptoma koriste se korektori ponaanja, psihostabilizatori, hipnotici, antidepresivi. %a terapiju se koriste preparati koji ne izazivaju navikavanje na njih i sami ne mogu da izazovu novu zavisnost. 9astrointestinalni poremeaji 2 munina, povraanje, dijareja otklanjaju se antiemeticima, sredstvima za normalizaciju motorike probavnog sistema. %bog esto poremeene ishrane, nedovoljnog ili prekomernog apetitom u terapiju se uvode ermenti koji olakavaju sposobnost asimilacije hrane, aminokiseline, vitamini. #akoe je predviena terapija za otklanjanje posledica upotrebe narkotika 2 inhalacije za ienje plua, hepatoprotektori za regeneraciju jetre, neurometabolici, nootropi za poboljanje procesa razmene u mozgu. 2*OKADA" Metod blokade ili armakoloke izolacije, zabrane uzimanja narkotika odavno se smatra jednim od naje ikasnijih u narkologiji. 3onekad je osobi veoma teko da odoli iskuenju da uzme &eljenu supstancu. )vek se nalazi povod, nekako se nameste okolnosti da se nae i vreme i novac i sam narkotik. ) tom trenutku zavisnik vie nije sposoban da se zaustavi, on ne razmilja o posledicama. #ada mo&e da ga spasi poslednja linija odbrane od narkotika 2 blokada. !misao je u tome da je u organizmu pacijenta prisutan medikament koji ometa dejstvo narkotika ili alkohola. ) ovom trenutku to je naltrekson koji blokira opioidne receptore i disul iram koji menja ermentni metabolizam alkohola. ;D:>. godine na tr&itu obeavaju pojavu vakcine protiv kokaina koja povezuje molekul kokaina s velikim molekulom proteina zbog ega ovo jedinjenje ne mo&e da iz krvi dospe u receptore mozga 3rednost koriscenja blokada"implanata, :. )potreba supstance postaje nemoguaQopasna. ;. 3redstavlja metodu izbora kod pacijenata sa nestabilnom motivacijom. <. $lokada mo&e da bude duga, neprekidna, e ikasna, to realno omoguava da se kontrolie apstinencija. =. Rarmakoloka izolacija omoguava pacijentu da ostane socijalno aktivan 2 da radi, dru&i se sa svojim najbli&ima, putuje, a da se pritom ne nalazi mnogo meseci u zatvorenom rehabilitacionom centru. >. 3acijent je prinuen da se pomiri sa tim da je za njega upotreba narkotika i alkohola sada nemogua. Mnogi tek posle ovoga poinju ozbiljno da razmatraju trezvenost kao jedino mogue dugotrajno stanje ?. $lokada 6cementira7 remisiju, dozvoljava da se pacijent zatiti od recidiva u najte&em poetnom periodu, tako to stie iskustvo u trezvenosti.

12

/. -AK*JU1AK

%loupotreba droge jenaroito karakteristina za moderno drutvo. .roga se vise ne dogaa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde meu nama. *aglo raste broj u&ivalaca droga, naroito meu mladima, meu srednjokolcima, pa i starijim osnovcima. Medicinski strunjaci tvrde da nijedna droga nije bezopasna, napotiv, ostavlja teke posledice i po mentalno i po iziko zdravlje. )pravo zbog toga neke kole u saradnji sa lekarima i policijskim strunjacima organizuju sastanke sa uenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem. 3orodica treba da bude mesto gde e mlad ovek ,pa jo i dete ,imati priliku da se osea voljeno, da mo&e da iznese svoj problem i da se on rei. Kto zavisi od toga koliko se ljubav i poverenje neguju u samoj porodici. Hoditelji moraju biti upueni u to gde ' kako njihovo dete provodi vreme. .eca i mladi treba u potpunosti da budu upoznati sa posledicama uzimanja narkotika putem raznih prezentacija, ilmova predavanja i sl. 'skustvo ljudi koji su se suoili sa tim velikim ,po &ivot opasnim problemom koji se zove droga, mo&e pomoi da neke budue generacije na vreme shvate opasnost. Obrazovne i kulturne institucije treba vise da se posvete tom pitanju. #akoe znaajan aktor jeste i sama sloboda rasturanja i prodaje narkotika, pri emu se bezbednosne mere moraju poveati na svim mestima gde su prisutni deca i mladi u cilju predostro&nosti. Kkolski policajac koji predstavlja retkost 0samo u nekim1 kolama trebalo bi da postane stalna pojava.

13

3. *ITERATURA

7*arkomanija mladihL M.4ntonijevi, N. $ukeli i grupa autora, $'9%"+ultura $eograd SSS.stetoskop.in o SSS.nikad"heroin.com
petarj.blogspot.com

lecenjezavisnosti.rs

!avetovaliste.nshc.org.rs *arkovodic.tripod.com
narkomanija-narkomanija.blogspot.com

14