Eshil

Za razumevanje Eshilovog dela znaajno je da se upoznamo sa drutvenim i istorijskim okolnostima u kojima je iveo. Vreme u kome je iveo nam omoguuje da saznamo toliko stvari koje su bitne za Eshila da ne moramo da alimo zbog krtosti podataka iz njegovog ivota ili zato to neko pitanje nismo u stanju da razreimo. Roen je 525god pre n. e. u Eleusini, u vreme tekih potresa koji su se oseali usled raspada i preureenja stare aristokratske drave (Atine . Upravo se pribliavao kraj njegovih deakih godina, kada je 5!" godine #ilo okon$ano vreme tiranije, koje uprkos dugom miru i pro vatu grada nije donelo konano razreenje sporova. !ada je Eshil bio deak izgledalo je da je novoosnovana drava u prvim godinama svog postojanja ve krenula u susret svojoj propasti. "eko da bi neko mogao da porekne blagonaklonost bogova koji su tako oevidno zatitniki drali svoju ruku nad #tinom, poto je sukob izme$u spartanskih kraljeva u poslednjem trenutku osujetio peloponeski napad. # da zemlja #tike stoji pod zatitom boanskih sila pokazae se i u vreme kada je Eshil bio zreo ovek. U onoj bezuslovnosti odluke s kojom #tina, suoena sa opasnou da bude unitena, svom snagom suprotstavila nadiranju ogromnog arstva, u nepokolebljivosti volje koja ne odstupa od odbrane rodnog grada, mi prepoznajemo dranje tragikog oveka koje e se u narednim de enijama obelodaniti na atikoj pozorni i, kao i iskonsku snagu jednog htenja koje ne zna za poga$anje, svejedno da li na njegovom kraju pobedonosni opstanak ili potpuno unitenje. %aralela nije sluajna, jer je tragedija doivela svoje kona$no uo#li$enje u trenutku kada su se susreli Eshilov genije i veliko do#a Atine. Eshil je bio i uesnik bitke na &aratonskom polju i na njegovon nadgrobnom spomeniku pie da eli da ga pamte po tome. %a tom i takvom tlu i&raslo je ono du#oko uverenje o isprepletanosti svekolikog ljudskog delanja sa #oanskim, koje $ini osnovni element Eshilovske tragedije. 'mro je (5).god pre n. e. u gradu *eli na +i,iliji. Za ivota je po#edio na dramskim takmi$enjima !- puta. %oslednji put je pobedio sa jedinom sauvanom organskom trilogijom starog sveta ' Orestijom. (anas imamo . njegovih sa$uvanih tragedija/ Persijanci, Pribeglice, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Orestija (Agamemnon, Pokajnice, Eumenide). #tinjani su ga izuzetno enili i posle njegove smrti) doneli su zakonsku uredbu po kojoj svako ko eli da prikazuje Eshilove drame, dobija hor i moe da se takmii sa njima kao da su nove. 0restija %ut od %ersijana a iz *+,. do -restije iz *./. god. sa njena tri glum a oznaava besprimeran napredak u upotrebi dramskih izraajnih sredstava. Eshilovo dramsko stvaralatvo je zapoelo etvrt veka pra %ersijana a. "i rani komadi nisu sauvani ali su verovatno bili jo primitivniji i jo u veoj meri odre$eni pesmama hora. &ogue je da je kompozi ionu 0ormu trilogije upravo razvio Eshil. Eshila u punoj meri upo&najemo u njegovoj Orestiji koja je sastavljena od sa$uvanih tragedija/ Agamemnon, Pokajnice (rtva na grobu) i Eumenide kao i od i&gu#ljene satirske igre Protej. Lanac zloina porodice Pelopida, koji je kulminrao u Orestiji, je podui. Da bi se lake pratili dogaaji u ovim tragedijama potrebno je upoznati se sa deavanjima koja su im pret odila i uslovila i .. Pelop, !antalov sin je eleo da se oeni "ipodamejom,#erkom $nomaja, kralja %rkadije. $nomaj, upozoren od proroita da #e ga ubiti budu#i zet, a moda i potajno zaljubljen u svoju #erku, nametao je proscima trku s koijama. Onaj ko bi je izgubio morao je da umre, a kako je $nomaj imao kobile bre ak i od &evernog vetra, %resov dar, uvek je pobeivljavao. 'ada je tako ubio maem () prineva, *ogovi sa Olimpa su reili da 1

se umeaju.. Posejdon je poklonio Pelopu zlatne, krilate koije u koje su buli upregnuti krilkati konji. +eutim, kada je Pelop video glave bivi prosaca uplaio se i obe#ao +rtilu, kraljevom koijau, da #e mu dati pola kraljevstva i prvu branu no# sa "ipodamejom ako izda $nomaja. +irtil je to i uinio. 'ralj je poginuo ali Pelop nije ispunio svoje obe#anje i bacio je +irtila sa svoji lete#i koija u more. Dok se davio +irtil je prokleo Pelopa i njegove potomke. 'asnije je Pelop stvorio kraljevstvo koje je po njemu dobilo ime peloponez ,Pelopovo ostrvo- ali kletva je stigla njegove sinove, %treja i !ijesta koji su bili pretendenti na mikenski presto. 'ao stariji, %trej je smatrao da on ima puno pravo da bude kralj. !ijest je postao ljubavnik %trejeve ene $vrope i dokopao se runa. !ako je !ijest postao kralj +ikene. +eutim, .evs je bio naklonjen %treju i naterao svog brat "elija da okrene sunane koije ka istoku.. !o je protumaeno kao ljutnja bogova i !ijest je prognan.!ada je %trej postao kralj. .loini su se nastavili kada je %trej saznao za vezu !ijesta i $vrope i da bi se osveti pozvao je brata iz izgnanstva kako bi se navodno pomirili..atim je ubio njegova tri sina,skuvao i izneo neke nji ove delove pred brata.'ada se ovaj najeo, izneo mu je nji ove udove. !ijest i je prepoznao i pobegao povra#aju#i, a zatim prokleo %trejevo seme stranom kletvom. 'asnije je !ijestov sin $gist uspeo da ubije %treja i stavi oca na mikenski presto. !ijest je vladao sve dok ga %gamemnon, %trejev najstariji sin, nije zbacio i ponovo prognao. %gamemnon i +enelaj su bili bra#a. Obojica su bili optere#eni stranim kletvama +irtilovim i !ijestovim, a uz to je Agamemnon vi e puta poka!ao surovost i "astoljublje. Prvi ratni po od ga je odveo na svog daljeg roaka !antala koga je ubio kao i njegovog sina,a njegovu #erku 'litemnestru je nasilno oenio uz blagoslov njenog oca !indareja, kralja &parte. %gamemnonov brat +enelaj se oenio drugom !indarejevom #erkom ,"elenom i u miraz dobio spartanski presto. %gamemnonovo astoljublje se iskazalo i kada je Paris oteo "elenu i odveo je u !roju. &tao je na elo grke vojske i odveo je u rat. / %ulidi je vojska morala da stane zbog nepovoljnog vremena. 0ra 'al ant prorekao 1rcima da ne#e iza#i iz aulidskog zaliva ako ne #rtvuju Agamemnonovu $erku %&igeniju boginji %rtemidi. %gamemnon je to uinio izazvavi veliku tugu i bes 'litemnestre. Pod !rojom je za ljubavnicu imao lepu robinju "riseidu, a pred kraj se zaljubio u proroicu 'asandru, Prijamovu #erku. & njom se, poto je poruio grad njenog oca, !roju, zaputio ku#i, 'litemnestri, iji je ljubavnik postao $gist. !u poinje Orestija.. 2a osnovu broja stihova sve tri drame 314+5, 16+4,16*/7 vidimo da je prvi komad ujedno i ekspozi ija za elu trilogiju. 8 in %ozorni a nam se predoava u novom izgledu) prvi put imamo vrst s enski zid, koji je potom za klasinu dramu ostao jedna privremena tvorevina od drveta, s tim to ovde predstvalja palatu #trida u #rgu. 2a krovu lei straar i ali se na tegobe nonog straarenja, koje obavlja po nalogu !litemnestre. -na mu je stavila u zadatak da pomno osmatra hoe li se ukazati vatreni znak koji, prenoen s brda na brdo, #rgu treba da dojavi pad "roje. 9traar se ali ne samo na muke nonog straarenja, ve ga mue i brige zbog prilika u domu njegovog gospodara 3zato to sada !litemnestra, #gamemnonova ena, ivi sa Egistom7. U tom trenutku se u daljini ukazao vatreni znak koji oglaava pobedu. Usred pobednike razdraganosti, obuzima ga i oseanje zebnje i nelagodnosti) iako se raduje to e uskoro prihvatiti ruku svog gospodara brine se zbog stanja u palatai koje e zatei #gamemnon. Zatim odlazi da javi !litemestri novosti. -vaj prolog straara deluje na nas kao govorni prolog koji kao objanjenje prethodi horskom pevanju. %rolog :#gamemnona; kao bitan deo ekspozi ije nije samo sasvim ukljuen u igru, ve je u njegovim malobrojnim stihovima data i ela osnovna atmos0era drame. "o isto oseanje provejava i iz hora agrivskih stara a koji sada stupaju na s enu,pa prema tome vidimo da dvosmislenost boji dramu od poetka 3i dobro je i nije to se vraa7. 1or govori o %arisu koji se otmi om <elene ogrio o gostoprimsvo i nee moi da izbegne propast, najavljuje misao o krivi,i i ka&ni koja $ini osnovni motiv ,ele trilogije. 2aredna pesma hora zapoinje sa znamenjem orla koji prodire zei u, pri emu ta

slika vojs i u #ulidi nagovetava konanu pobedu, ali ujedno i &ahtev Artemide da joj #ude rtvovana 23igenija. <or govori dalje kako je boginja zaista onemoguila 0lotu da zaplovi, pa se #gamemnon neizbeno suoava sa odlukom koju mora da donese) da li da svoje sopstveno dete rtvuje na oltaru boginje ili pak da rtvuje slavu i ilj ratnog pohoda. 4u moemo da vidimo Eshilovog $oveka u sud#onosnoj situa,iji koja ga ne oslo#aa li$ne odgovornosti5 $ovek sam mora da donese odluku. ' ovoj s,eni vidimo kako Eshil ljudsko delanje tuma$i i& spleta sud#inske nunosti i sopstvenog htenja kada &a Agamemnona kae/6stavio je jaram nude i pristao na svako delo.6 Zatim nam se nemilosrdno prikazuje slika 80igenije=devi e koja nemilosrdno moli za svoj ivot. -vaj deo prevazilazi grani e horsko=lirske pesme, koju Euripiod, na primer, koristi kao neki ukrasni detalj.. 80igenija je prineena na rtvu, 0lota moe da zaplovi ali ostaju budni mrnja i osvetoljublje !litemnestre u palati u #tridu. >ei straara koje su bile pune nagovetaja, sada su dobile svoje dublje znaenje. -va pesma hora je sastavljena iz tri eline. 8zme$u dela koji prikazuje sliku orla koja ima proroanske najave 387 i njihovim ispunjenjem rtvovanjem 80igenije 38887 stoji himna Zevsu 3887. "u je upotrebljena prastara, kultna 0orma dozivaja);(ive, (ive, milil ti se tim imenom da te zovem, njime tebi zborim sada...; -vde se Zevs prikazuje kao bog koji nadrasta sve ostale bogove, u njegovim rukama je pravda kojuoj on omoguava da se ostvari) :9mrtnom stvoru on pokaza kojim putem um da ide) %atnjama se pamet stie...... 9vet bogovi snano dre, al su opet milostivi.; 8z ovih stihova se jasno izdvaja misao koja se javlja i na drugim mestima trilogije a to je u$iti i spo&nati putem patnje jer ,elinu posedujemo tek kada joj dodamo i onu drugu spo&naju/ ko dela, mora da pati. 7elajui $ovek postaje kriv, svaka krivi,a &a so#om povala$i svoju ka&nu u patnji, a patnja vodi $oveka sa&naju stvari. 4o je put #oanskog kro& svet kako ga je Eshil video. U me$uvremenu je prikazana !litemnestra koja stavlja rtvu. 88 in !litemnestra stupa na pozorni u i tumai star ima 3horu7 znaenje poruke plamena koji se prenosi sa brda na brdo sve dok nije stigao do #rga. U pesmi hora koja zatim sledi se ne osea nikakva glasna radost. <or govori da jedino Zevsova volja i njegovo nepogreno su$eje stoji iza pada "roje. Ubrzo zatim se pesma ponovo usmerava ka optoj misli o krivi i i kazni, da bi se spominjanjem <elene govorilo o prokletstvu koje lei na vojs i u kojoj radi jedne ene mora da strada eo jedan narod. U me$uvremenu se vojska iskr ala i mi vidimo da je u Eshilovom umetni$kom delu merljivo proti,anje vremena nevano u odnosu na o#lik pesni$kog dela. 888 in "rei in poinje najavom hora da dolazi glasnik. 9rean to je preiveo i ugledao svoju zemlju, glasnik govori i o nevoljama za vreme vojnog pohoda i o oluji koja je unitila deo 0lote i odnela &enelaja. U svakoj Eshilovoj drami postoji neko sporedno li e. -vde je to glasnik7. Zatim se ponovo javlja !litemnestra koja trijum0iuje nad sumnjama hora zato to se njeno tumaenje, u koje je hor sumnjao, pokazalo tanim. -d nje saznajemo da e ona to bolje moe doekati mua i da e on nai vernu enu koja ga je ekala deset godina. "o je u stvari samo njeno pretvaranje, jer znamo da ona mua mrzi zato to je rtvovao njihovu erku i da ga je ve odavno izneverila sa Egistom. !ada glasnoik ode hor opet poinje svoju pesmu kazivanjem o <eleni koja je uzrok unitenja "roje 3pore$enje sa malim lavom kada se uva7 ali se brzo vraa tumaenju eline. Vaan deo je kada se isti$e pesnikovo uverenje koje se suprotstavlja uverenju svoga vremena da #ogovi svijom podmuklom &avisnou unitavaju preveliku ljudsku sreu/ :?esto stare kazuju se rei) roditi se,

ne mreti bez de e to je puna srea ljudska. #l iz sree unu ima alost nie neizmerna. @a drukije mislim o tom. *rena dela i #e&#ona Raaju jo vie greha.... # estitioj kui usud lepu de u uvek daje. 2a kraju zakljuuje da :!, svrsi sve pravda vodi;. -vim stihovima se jasno kae da prokletstvo, koje stvara krivi,u kao najvee od svih &ala, ispoljava se na taj na$in to tokom genera,ija uvek nanovo nastaje krivi,a, i& koje sa samim tim uvek nanovo raa i nesrea. 8ako smo doli skoro do polovine drame, spoljanja zbivanja jo uvek nisu razvijena, zato to ovoj 0ormi eshilovske drame spoljanje zbivanje ne znai sve. &e$utim, Eshil sa majstorstvom nadvija nad dvora sve gue, rne oblake. 8V in U toj krajnje napetoj atmos0eri i punoj iekovanja na s enu stupa #gamemnon koji se vratio kui. 3 !ao i uvek in poinje pesmom hora koja hvali #gamemnona7 8ako je pobedio i zahvaljuje se bogovima koji su mu pomogli u njegovom govoru se osea neveselost zato to su razorili grad radi jedne ene. 8zlazi !litemnestra koja pokorno doekuje mua, hvalei ga i :kujui me$u zvezde;. 3-bjanjava mu da njihov son -rest nije tu ve kod njihovog prijatelja 9tro0ije kako bi se sklonio ako :udari puk;.7 -na nare$uje slukinjama da rasprostru purpurni tepih preko koga e kralj ui u dvor ne znajui da ga u njemu eka smrt. %ored #gamemnonovog protivljenja da gazi po skerletnom tepihu kao da je neki bog, njegova ena uspeva da ga privoli da to uini. "ako ona prua nevidljivu mreu svoje pritvornosti na svog mua. !ralj obavetava da je doveo jednu tu$inku i nare$uje da je milostivo uvedu;, jer kako kae);milim gledom zna bog gledat gospodara milosnog;. 2a kraju ove napete situa ije3ube$ivali su se kako e ui7 !litemnestra ulazi za svojim muem, ali se pre toga obraa Zevsu pozivajui ga da izvri ono to namerava da uini) :- Zevse, Zevse svemogui elju mi izvri;. 9ada ujemo hor koga, iako je video povratak pobednika, ispunjava samo strava. -n predosea ta e se desiti, boji se za kralja zbog mogueg krvoprolia. <teo je to kralju da kae ali kao podanik nije smeo, ve je obuzdao svoje sr e i korisni saveti su ostali neizreeni. V in 9ada !litemnestra jo jednom izlazi iz palate kako bi pozvala pomenutu prispelu tu$inku koja je erka %rijamova a zove se !asandra. !ralji a je ljubazno poziva u kuu jer namerava da i nju ubije sa #gamemnonom. 8asandra joj odgovara utanjem. *otovo nijedan pesnik nije tako majsorski upotre#io utanje kao i&raajno sredstvo. !litemnestra odlazi i u tom trenutku se prolama !asandrin divlji krik. !ako je ona proroi a kojoj je bog #polon nametnuo tu nezahvalnu slubu, otvara joj se pogled u jezivu prolost kue pred kopjom stoji. 8ako smo iz pesama koje je hor pevao saznali mnogo o krivi i i kaznama ove porodi e, tek e vidovita !asandra sasvim ispriati istoriju doma #trid koji je obavijen kletvom. !asandra po njegovim stepeni ama vidi krv, u uglu uplakanu de,u koju je Atrej &akalao i i&neo svome #ratu 4ijestu na trpe&u. 0na vidi da e se lana, &lo$ina nastaviti) u njoj e !litemnestra ubiti #gamemnona. <or sasvim ne veruje u to strano proroanstvo ali shvata da ova prori a iako potie iz daleka poznaje sve doga$aje koji su se u porodi i deavali. 2a kraju !asandra vidi da je tu i njen kraj, da e i ona zajedno sa kraljem biti ubijena. @avljaju joj se nove vizije i ona prorie da e se -rest, sin kralja i kralji e, vratiti i osvetiti o a tako to e ubiti njegovog ubi u = !litemnestru, svoju majku. "o e ujedno biti osveta i za njen ivot. !asandra lomi svoj prorki tap = njoj vie ne trba. -na krea u dvor, svesno ide u neumitnu propast i na tom svom putu u propast izrasta u tragiku veliinu. (va puta prestravljeno zastaje pred krvavim dahom koji joj iz palate ide u susret, ali ipak sigurno

odlazi u smrt. U sledeoj s eni se uju kri i #gamemnona. (vostruki zloin je izvren ali zbunjeni hor je nemoan. 0tvaraju se vrata palate i mi vidimo 8litemnestru kako sa krvavom sekirom stoji pored o#a lea 3#gamemnon je mrtav u kadi a do kade lei mrtva !asandra7. 3-va s ena je verovatno prikazana otvaranjem srednjih irokih vrata jer u to vreme nije postojala ekiklema=pokretna maina za iznoenje ve pripremljenih s ena iz unutranjosti napred.7 9ada, 8litemnestra pri&naje svoje delo, hvali se njime i slavi mrlju krvi na svom $elu kao &nak ne#eskog #lagoslova koji rosi posejano polje. Zapoinje dug razgovor sa horom koji je optuuje i predoava svu stravu njenog dela. &e$utim, ona je to uradila da #i osvetila 9svoj najdrai porod65svoju rtvovanu erku i kod nje ne naila&imo na kajanje ni preo#raenje uprkos tome to je hor osuuje. <or ponovo, uporno krivi <elenu za sve strahote "rojanskog rata. !litemnestra govori da <elena nije uzrok nesrei i sada joj se ukazuje jedno saznanje) delo koje je poinila joj se ukazuje kao karika stranog lan,a kojim je dom #trida okovan. -pet se javlja misao o silama koje deluju u saglasnosti sa voljom li a. U njoj je delovao demon kue koji e sigurno i dalje biti prisutan u porodi i. 8 pored toga ona se ne kaje zbog svog dela, i odgovara horu da je #gamemnon ubio 80igeniju i da ga niko od njih nee oplakivati, ve da e ga njegova erka 80igenija u <adu rado primiti. Uvidevi ovo, !litemnestra eli da se nagodi sa demonom kako bi prestala ubistva u njihovoj kui) ;-d blaga ovog mrviak bilo bi mi sasvim dosta, da ispod krova e$ krvi, klanje izgnat mogu.; &e$utim, mi zajedno sa horom znamo da je ovo njeno nastojanje bezizlazno, jer ko dela mora i da plati. 9ledi razgovor izme$u Egista, koji se raduje smrti kralja shvatajui je kao osvetu zbog #trejevog gnusnog ina prema "ijestu, i hora koji ga osu$uje,vre$a. <or se nada da e bogovi poslati -resta da osveti svoga o a. ' trenutku kada se hor i Egist sa $etom spremaju &a #or#u naila&i 8litemnestra koja uspeva da ih smiri. 0d njenog &anosa i krvoednosti nije vie nita ostalo osim oseanja mu$nine. Zato star e savetuja da se vrate svojim kuama a ona sa Egistom odlazi u dvor u kome e vladati.

:okajni,e (;rtva na gro#u 8 in :rolog ovog komada u kome 0rest govori na gro#u svoga o,a posedujemo samo 3ragmentarno (po$etak drame nije potpuno sa$uvan , ali vidimo da je tu #ila snano i&raena oseajna strana. -rest, koji je kao deak otpravljen iz svoga grada, sada se vratio kui i utonuo u molitvu stoji na grobu #gamemnona. 2jegovo sr e je isto, ali i njega e snaga prokletstva svom silinom povui u svoj krug, jer na njemu lei teret #polonove zapovesti da na maj i osveti oevu smrt. U tom trenutku se pojavljuju ene oe2ore ,pokajnice-, koje nose levani u na grob. 2jih predvodi Elektra, -restova sestra. -rest odluuje da se sakrije zajedno sa svojim prijateljom %iladom kako ih ne bi primetili. %rvi in se zavrava pesmom hora. 88 in "eki snovi su naveli !litemnestru da naloi da ponesu levani u na grob kako bi na taj nain umirili pokojnika. &e$utim, Elektra ne moe da se moli za majku, ona se izlivajui levani u, posavetovana od strane hora, moli za -restov povratak i za osvetu oeve smrti. U tom trenutku Elektra je na grobu o a nala uvojak kose i sluti da je -restov. !ada je ugledala

i njegove stope bila je sigurna da joj je brat u neposrednoj blizini. "ada se -resto sa svojim prijateljem %iladom otkriva sestri koja u njemu vidi brata, o a i svog kralja. 2jih dvoje sebe upore$uju sa izganani ima svog doma, sa siroiima. -rest govori o neumoljivoj zapovesti #polona da osveti svoga o a. Zatim sledi :lirska partija; u kojoj se hor, Elktra i -rest u izuzetnom umetnikom spletu udruuju u jedan komos=pesmu na grobu. %ekoliko puta se do&iva Agamemnon u pomo svom magijom kulta gro#a. U toj pesmi opisuje se oeva sramota, nevolje Elektre ali ne u ilju da -resta nateraju na in osvete. -n je sa takvom odlukom ve stupio na s enu. 0pet vidimo da u onome to ljudi $ine deluje njihova od #ogova odreena sud#ina i njihova sopstvena volja 3i #polon je dao zapovest ali je i -rest sam odluio7. #li -rest se razlikuje od drugih traginih likova jer je njegovo delo najpre bilo podstaknuto spolja=putem #polonove zapovesti. Zbog toga on i moe na kraju da bude oslobo$en dela koje je poinio. (a bi i za njega postalo kobno, ono najpre mora da bude potpuno ugra$eno u njegovu volju. "o vidimo na onom mestu komosa na kome on izgovara ;platie nam ona;. -n tu vie ne misli na #polona, on hoe osvetu pa makar i sam stradao. <orovo$a nas izvetava o !litemnestrinom snu. -na je sanjala da je rodila zmaja, povila ga, dojila ga a on joj je isisao krv iz grudi. U tom snu -rest vidi na simbolian nain prikazanog sebe koji e nauditi svojoj maj i. Zatim sledi dogovor kako e -rest ui u palatu. !ao i u #gamemnonu ve je polovina komada a tek sada zapoinje prava radnja. 888 in U ovom inu -rest stupa pred !litemnestru kao putnik iz Aokide i donosi joj vest o smrti njenog sina -resta u tu$ini.3 !litemnestra ga ne poznaje=to ne treba shvatiti s stanovita realistike dramaturgije. rekao pro0esor.7 Zatim moemo da ujemo njenu kratku alopojku. &e$utim, ona ne ali &a sinom, to je jasno. 2aprotiv to je srena okolnost za nju jer ne mora da brine hoe li se on vratiti i osvetiti o a. #li je zabrinuta u toliko to smrt sina vidi kao nastavak prokletstva porodi e koju smrt nikako ne zaobilazi. -na poziva -resta i njegovog prijatelja kao mile goste da u$u unutra i alje po Egista sa pratnjom. %oruku treba da prenese stara dadilja, jednostavna ena koja je ouvala -resta i koja ne marei za nevolje i poroke kue, na dirljiv nain ali za detetom koje je podigla. !ada joj hor nagovesti da sve moe dobro da se svri i posavetuje da ne zove i pratnju Egista, ona hitro polazi da tako i uradi. ' ovoj drami Eshilovo sporedno li,e je upravo dadilja. ?in se zavrava jo jednom pesmom hora koji priziva sile dubina. 8V in (oao je Egist koji je ubrzo i poginuo od -restove ruke. Zatim je sluga javio kralji i da :mrtvi sada ubijaju mrtve;. 8stog trenutka !litemnestra je sve shvatila) kao to je ona lukavou ubila mua, tako e i poginuti. -rest ju je ugledao, sustigao i u smrtnom asu ona e pokuati da u njemu probudi detinja oseanja. -rest izbegava re majka. 8ada mu je ona ra&golitila svoje grudi koje su ga othranile, njemu je u trenutku osla#iti snaga volje/ 9Al to u<= 1oul majku u#it :ilade=6 4ada ga je :ilad, koji samo na tom mestu govori u ,elom komadu, podsetio na &apovest #ogova i opomenuo ga da moe sa svima pre nego sa #ogovima da se 9&avadi6. >ajka ga i dalje u#euje ali 0rest ostaje 6hladan i gluv kao gro#6 i na kraju je u#ija. %onovo se kao i u #gamemnonu otvaraju vrata palate i vidi se kako ubi a stoji pred obe svoje rtve. U jasnoj pareleli sa #gamemnonom i ova drama posle irokih priprema vodi do samog dela. Ve je !asandra proroanski govorila o onom ko e se vratiti da :rodu greh okruni;. V in :oslednjom snagom svog uma 0rest e nastojati da se opravda po&ivajui se na &apovest Apolona. U toj s eni, u kojoj teko da na tragikoj pozorni i ima ravne, snaga eshilovskog slikovitog je&ika dostie jedan od svojih vrhuna,a. Uzalud ga hor uverava da nije uinio loe delo i da e mu vra Boksija i (el0i oprostiti. @edino -rest vidi da mu se pribliavaju sura oblija=Erinije) :Cle strane ene vidim, kao Corgone u rnom ruhu,=guste guje kosu im prepleleD -vde vie ja ne ostajem.; Conjen ludilom on odjuri sa pozorni e. (rama se zavrava pesmom hora koji rezimira sve dosadanje zloine)

#trejev, Ubistvo #gamemnona i sada je osvanuo trei koji je ujedno i spas ali predstavlja i smrt. Eumenide 8 in >adnja Eumenida zapoinje u dubokom miru del0ijskog planinskog predela. %itija, #polonova sveteni a, koja stupa s molitvom u svetilite, ubrzo se sva prestravljena vraa natrag. Videla je kako na svetom kamenu 3koji predstavlja pupak sveta7 sedi -rest s krvavim maem u ru i a oko njega spavaju Erinije. -tvaraju se vrata hrama i ukazuje se njegova unutranjost. 8z pozadine -restu pristupa #polon koji je spreman da ga zatiti jer ipak mu je on naredio da ubije svoju majku. -n nalae -restu da krene u #tinu i da tamo zagrli njen kip. Uz to sa njim alje i boga <ermesa koji je bog glasnik i provodi ljudi na putu 3glasnike titi Zevs7. ......................a kad u grad stigne %aladin 3#tina7, ti spusti se i kip njen stari zagrliD 8 onde za to nai emo sudije i rei utene i blage meleme, i sasvim e se muka tih oprostiti. 8 ja te nagnah maj i krv da prolije. Reenje da ljudska krv moe #iti oprana ivotinjskom krvlju vie ne moe da &adovolji pesnikovu misao, pa on pored starog okajanja u#istva, &ahteva reanje koje mu sr,e nalae. -rest odlazi u #tinu , gde je boginja #tina, osnivanjem areopaga, pravdu poloila u ruke ljudi. U ovom inu se javlja i !litemnestrin duh koji budi i podstie Erinije da krenu u hajku. ?in se zavrava pesmom hora koju u ovoj drami predtavlja hor eumenida. 88 in ?in poinje #polonovim teranjem Eumenida iz hrama i nihovim razgovorom o zloinima !lizemnestre i -resta. -pet vidimo #polonov vrsti stav da e braniti -resta, opravdavajui njegov zloin, i Erinije koje ne osu$uju !litemnestru, ali zati idu da :po slubi; prate -resta i osvete krv njegove majke. %ozorje se menja. 9ada je -rest u #tini i pada pred kip grlei ga. &e$uti, ubrzo su ga pronale Erinije koje ponovo istiu svoju misao da ako neko nastrada od smrtnika da e svako za taj greh kaznu da trpi prema zasluzi. 888 in !ada su pronale -resta Erinije ga opkoljavaju i pevaju svoju pesmu okivanja u kojoj dominira misao da su one osvetni e prolivene krvi i da prate ubi u jer je poinio zloin.-ne ele da budu pravedne sudije i kome su :ruke iste; njega one ne jure. One ne donose samo stravu, ve# iz nji govori i pesnik3kada otkriva blagoslov onog stra a koji je blagotvoran za oveka, budu#i da se bez njega raspada ivot zajednice4 :8mal koga ko ne bledi, ko ne zebe, ko ne dre kad moj uje zakon veniE; 8V in ?in poinje razgovorom #tine i Erinija koje za sebe kau) : %od zemljom= kod kue nas zovu !letvama .... Ubi e ljudske od kue mi gonimo ....gde nikada veselja traak ne sine.; %redstavivi se tako i objasnivi zbog ega gone -resta, #tina im napominje da one vide samo delo a ne pitaju za razloge. U razgovoru sa -restom #tina kae da ako otera Erinije na zemlju e pasti :otrov; i da e strana bolest da hara krajem. Zatim sledi zbor koji govori da ako novi #tinini zakoni pobede, ubudue e roditelje snai mnoge nevolje od njihove de e. V in Atina sa&iva sud sastavljen od graana svog grada, pa dolazi do pro esa u kome #polon brani -resta od Erinija. 3 2a -restovo pitanje zato tako nisu postupile i kada je ubijen njegov ota , one pdgovaraju da 8litemnestra, njegova majka nije #ila krvni rod muu koga je u#ila, a on maj,i jeste. +eutim, mi smo od pesnika uli da prolivena krv ne moe da se spere i da jednom izazvana krivica uvek nanovo raa krivicu. 'ako onda Orest moe da bude osloboen5 2jegov sluaj je sa stanovita odmeravanja krivi e i kazne nereiv, to proistie iz samog toka su$enja, a to se posebno vidi u tome to su na kraju glasovi jednaki. Zevs, kao najvii bog, ume da razrei i ono ti je nerazreivo=njegova najmilija erka

#tina daje tumaenje i ustanovljava naelo po kojem jednak #roj glasova &na$i oslo#oenje. 2a osnovu toga se dolazi do zakljuka da ovek sopstvenom snagom ne moe da iza$e iz kruga koji oko njega sklapaju krivi a i sudbina, ali bogovi mogu da otvore taj krug. 9ada -rest moe radosno da krene kui. %re no to krene zaklinje se da e njegov #rgo zauvek ostati najverniji saveznik #tine. "o je vreme u kome je za #tinu, savez sa #rgom, usmeren protiv 9parte, bio od ogromnog znaaja. Erinije, koje su izgubile spor, pune su besa i najavljuju nove nesree za zemlju #tine. Zatim sledi veliki deo poslednjeg ina 3kojim se on i zavrava7 u kome im se #tina suprotstavlja mirnim reima sve dok ne privoli duhove osvete i ubedi ih da ostanu u #tini i uivaju kult Eumenida. 2a kraju one to prihvataju i obeavaju bogat blagoslov boginjinoj zemlji. !ao duhovi dubina iz kojih su izronile, Erinije su u grkoj religiji obdarene ne samo da budu nosio i strave, nego i donosio i blagoslova koji tako$e ivi u dubini zemlje. !od Eshila one ne bivaju izbaene i savladane, ve uklopljene u svet sa blagoslovom onog straha koji predtavlja blagotvorno strahopotovanje i sa svojim darovima koje po pobonom verovanju donose iz dubina. (rama se zavrava zborom slubeni a boginje #tine. 4rei komad 0restije je podesan da nam omogui da spo&namo jednu #itnu ,rtu ati$ke tragedije. 2gra je &apo$ela pred palatom Atrida u Argu, &atim nas je odvela u 7el3e, a njen kraj sa ra&reenjem se odvija na tlu Atine. 4ako su sva pitanja kojima je ova trilogija #ogata sasvim uklju$ena u ivot atinske &ajedni,e. 0va drama nije puka aktuali&a,ija mita, ve se 3orma pesni$kog dela ostvaruje i& religio&ne svesti o svetosti &avi$ajnog tla. 9ud u ije ruke #tina polae pravdu je areopag oko koga su se nekoliko godina pre izvo$enja -restije vodile teke borbe. E0ijaltu je uspelo da areopag koji je bio nosila politike vlasti lii svih ranijih prava i ostavi mu samo pravo da sudi za teke 3umiljajne7 krvne prestupe. Eshil u svom delu nema tenden iju da kritikuje taj in=i kod njega u drami areopag ima istu 0unk iju. &e$utim, pesnik zabrinuto prati doga$anja, pa #tina sasvim u duhu pesnikovog etikog miljenja kae) : @a savetujem) klonite se, gra$ani, i pustog bezvlaa i jarma ropskoga, i svaki strah ne gonite iz draveD Zar voli pravdu ko se nieg ne plaiE; Eshilova tragedija je politika u najplemenitijem smislu rei, u smislu vaspitanja. -vde je vaspitni element majstorski pridodat umetnikom delu, on proistie iz njega 3#lbin Beski ;Crka tragedija;7. 2avedeno mesto je deo sveanog #tininog govora kojim ona govori da areopag treba zauvek da ostane mesto pravde za #tinu. -na zapoinje) : ?uj zakon sada, pue zemlje atikeD; !ome se #tina u realnosti u stvari obraaE ' s,ensko5tehni$kom smislu, na po&orni,u je mogla da #ude i&vedena jedna grupa nemih oso#a koje tre#a da predstavljaju 9puk &emlje ati$ke6. >eutim #oginja se u stvari o#raa samom iteljstvu grada okupljenom u po&oritu. 8gra u delu orkestre je lako omoguavala to okretanje i obraanje prisutnoj publi i. "o je omoguavalo prisnost umetnikog dela sa njegovom zajedni om. %ostojalo je jedinstvo kulturnog ivota koje mi arko elimo danas 3Beski7. "u je drama bila puna istorijsjka stvarnost u tragediji koja je izrasla iz polisa i onda se obraala tom istom polisu. -na ne samo da rpi svoje sokove iz ivota naroda, ve je i sva ukljuena u ivot tog naroda. Ati$ka tragedija se odlikuje mnogim velikim ,rtama, a jedna od najveih je njena nera&lu$iva pove&anost sa ivotom i miljenjem svoga naroda, to je i $ini umetnou ,ele &ajedni,e u najplemenitijem smislu re$i.

+o3okle/ Antigona
9o0okle 9o0okle je roen u Atini (?. god pre n. e. Vreme u kome je odrastao je bilo drugaije od Eshilovog. U dane &aratona je bio dete i nije mogao da bude svestan strane opasnosti koja se nadvila nad zemljom i uda njenog spasenja uz pomo bogova. 0n je predstavnik pro,vata atinske demokratije i to e se odra&iti i u njegovim tragedijama koje su sada usavrene 3u odnosu na prethodne7.%jegove junake na ak,iju pokree slo#odna ljudska volja koju poka&uju i u svakodnevnom ivotu. @ato je pose#na karakteristika njihovih junaka individualna po#una. !od njega se ela razvojna linija trilogije sabija u jednu dramu. 9hodno tome, katastro0a junaka se pomera odmah iza sredine radnje a zavrni deo se okonava tako da u nama izaziva oseanje razjanjenja ili kao u #ntigoni oseanje pomirenja. 8 uvek se u tim komadima, tzv. starijim sauvanim tragedijama,poremeeni red sveta vraa u staro stanje mira.9matra se da je napisao oko !-" drama i da je postigao $ak 2( po#ede. %oslednju pobedu je osvojio uvenim Edipom na !olonu kog je izveo njegov istoimeni unuk. %ored rada na tragedijama prihvatao se i dravnikih dunosti) bio je blagajnik savezne kase, strateg, svetenik demona ozdravljenja. -d svih njegovuh drama, danas je sauvano . tragedija) Ajant, Antigona' (ralj Edip, Elektra, Tra)injanke, *iloktet, Edip na (olonu. +a najbolje mu se smatraju (ralj Edip i Antigona. 8 jedna i druga su sa motivima iz mita o kralju Edipu. 2aroitu panju 9o0okle je posvetio enskim likovima, to karakterie upravo tragediju :#ntigona; koja i u naslovu ima ensko ime. >it o Edipu kao siejna osnova Antigone :rema ovom mitu kralj gr$ke dravi,e 4e#e, Aaj, je #io upo&oren od del3skog proro$ita da nikako ne sme do#iti dete jer e ga ono u#iti. 8ako reen da tako postupi, njegova ena @okasta ga je napila jedne noi i ubrzo zatim su dobili sina. Baja je uhvatio strah i bes, oteo je dete, sapeo mu stopala 3 po emi je ovaj kasnije dobio ime Edip=oteklih nogu7 i dao robu da ga odnese na planinu !iteron. >ob se saalio i dao dete robu korintskog kralja %oliba. %olib i njegova ena &eropa nisu imali de e i prihvatili su Edipa, skrivajui od njega da mu nisu pravi roditelji. !ada je Edip odrastao neko je na jednoj gozbi zlobno primetio da nimalo ne lii na kralja %oliba i Edip je uznemiren, poao je u del0sko proroite da sazna istinu o sebi. Bog Apolon mu nije rekao ko mu je ota, ali mu je prorekao stranu sud#inu/ da e u#iti o,a, oeniti se majkom i i& tog #raka do#iti de,u koja e #iti prikleta od #ogova i omraena od ljudi. (a bi izbegao sudbinu, mislei da je sin %oliba, odliuio je da se vie nikada ne vrati u !orint i zaputio se prvim putem na koji je naiao pri povratku iz proroita. "aj put je voduio prema "ebi i na njemu se susreo sa starim Bajem koji je iao u proroite da sazna kako da spase "ebu od terora 90inge=stranog udoviita sa enskom glavom, lavljim trupom, zmijskim repom i orlovskim krilima. %osle krae prepirke izme$u Baja i Edipa , Edip je ubio Baja ne znajui da ubija svog o a i da se prvi deo predskazanja ve ispunio. %ribliavaju$i se "ebi naiao je na 90ingu koja je Edipu postavila zagonetku. -ne koji nisu znali odgovor smesta je rastrzala. Edip je prvi odgovorio tano i udovite je palo mrtvo. 9pasivi "ebu, "eban i su ga proglasili kraljem, oenio se CokastomD svojom majkom sa kojom je rodio $etvoro nesrene de,e/ Eteokla, :olinika, Antigonu i 2smenu. Posle nekoliko godina !ebu je po arala kuga, i tu poinje radnja tragedije 6'ralj $dip7. !ada je kasnije saznao istinu i uo da mu se majka obesila zbog svega toga, Edip je za kaznu iskopao sebi oi i napustio "ebu, kojom je zavladao @okastin brat !reont. !ada su odrasli, Edipovi sinovi su vladali "ebom ali ubrzo je Eteokle izganao iz "ebe svog brata %olinika i vladao sam. "o je izazvalo rat izme$u "ebe=na elu sa Eteoklom i #grosa koji je pruio pomo %oliniku. U ratu su poginula oba brata. -dbranjenom "ebom je ponovo zavladao !reont. koji je naredio da se Eteoklo sahrani sa svim poastima a %olinikov le da ostane na bojitu kako bi ga

raskomadale zveri. !u poinje radnja 6%ntigone7. "oj odlu i se pobunila #ntigona i nad mrtvim %olinikom izvrila pogrebni obred kako su to obiaji nalagali. Zato ju je !reont kaznio uasnom kaznom) da bude iva zazidana u grobni i. !reont nije eleo da slua ni upozorenja "iresije ni molbe svog sina <emona koji je bio zaljubljen u #ntigonu. 2a kraju se #ntigona obesila u grobni i, <emon ubio maem ba u trenutku kada je !reont promenio odluku a <emonova majka Euridika, saznavi za smrt sina se tako$e ubila. 8z ove mitske prie 9o0okle je za dramu izabrao samo motiv #ntigonine sahrane brata %olinika i izvrenje !reontove kazne nad #ntigonom koja ima za posledi u jo dve smrti) <emonovu i Euridikinu. %rvi in %ozorni a predstavlj kraljevski dvor u "ebi. 2a s eni su #ntigona, 8smena i hor. #ntigona saoptava 8smeni da je njihov ujak, kralj !reont doneo odluku da se %olinik ne sahrani, ve prepusti zverima, poto je poginuo kao tebanski neprijatelj. -va &apovest 8reonta je neodmerena. &e$utim, to nije neodmerenost plemenitog bia koje eli da se ostvari i strada u sudaru sa zajedni om, ve ogreenje o boansku zapovest koja zahteva da se mrtva potuje, to je -disej upravo i zastupapo u #jantu. Zato za #ntigonu ne postoje nikakave nedoumi e) ona je vrsto reila da sahrani svog brata po obiajima. Gelim svojim biem ona stoji nasuprot svojoj sestri 8smeni koja ne odobrava !reontovu odluku, ali joj se povinuje. @ato moemo da kaemo da je pesnik stvarao po prin,ipu kontrasta . 2a temelju takve suprotnosti izrasta slika so0oklovog junaka u svom bezuslovnom htenju. 8ada se 2smena u ovoj s,eni odvaja od Antigone koja mora sama da ostvari svoju &amisao, postaje jasno da su veliki +o3oklovi juna,i osueni na samotnitvo, da je sve to je veliko u svetu osueno na samotnitvo. Zapaa se da je <emon, !reontov sin a #ntigonin verenik, sasvim potisnut u pozadinu a da ga u eloj drami ni jednom ne vidimo na s eni zajedno sa #ntigonom. %osle ovog dijaloga izme$u sestara, sledi hor tebanskih stara a koji govore o ratu koji se vodio i iskazuju radost zbog oslobo$enog grada. Zatim sledi drugi in u kome !reont obznanjuje svoju zabranu. "ako je stvoren dramski zaplet i naznaena dva junaka) #ntigona i !reont. Ubrzo zatim !reonta obavetavaju da je zabrana prekrena. -n besni zbog prekraja i mislei da je u pitanju zavera, preti straarima stranom kaznom ako ne uspu da na$u prestupnika. 1orovoa nagovetava 8reontu da je to moda delo #ojih ruku ali kralj to od#ija. +ledi pesma hora koja govori o opasnoj veli$ini $oveka i napominje da je do#ar kralj onaj koji #oju pravdu dri kao &akon, $ime se &a$inje osnovana ideja Antigone. "o je jedno od onih mesta na kome se atiki tragiar obraa svojoj #tini u elji da je upozori. "a pesma koju je 9o0okle ispevao govori o opasnoj sposobnosti oveka da sve vie i vie pomera grani e svoje moi u arstvo prirode. :oslednja stro3a predstavlja jednu od najveli$anstvenijih apologija u prilog apsolutnog a protiv relativi&a,ije svih vrednosti. "i stuhovi upueni tadanjem #tinjaninu mogu da se odnose na oveka uopte. U treem inu straar dovodi #ntigonu koju je uhvatio na delu ' kada je po drugi put htela da pokopa svog brata, sada bezuspeno. 9ada se #ntig. i !reont susreu u velikoj s eni kada ona kae u ime $ega se #ori i pati/ u ime velikih nepisanih &akona #ogova pred kojim je #e&vredan svaki propis koji #i njima da se naruga. !roz te rei saznajemo o bezvremenoj vanosti odre$enih zakona. 8 ovde protest protiv svemone drave koja apsolutistiki tei da se suprotstvi svakoj etikoj normi moe da bude protumaen i kao poruka naem vremenu. 0va velika s,ena sadri jo jednu #itnu ideju/ njome pesnik uka&uje mrnji na njene grani,e, odre$enije i ire nego to to ioni -disej u #jantu, jer tu 3ena7 #ntigona odgovara4 68e mrnju nego ljubav ite ivot moj97 !reont pretpostavlja da je i 8smena uestvovoala u ovom delu i nare$uje da i ona do$e. 8smena govori da nije uestvovala ali pristaje da primi kaznu zajedno sa #ntigonom. %osle toga !reont nare$uje da se obe sestre zatvore. 2a kraju ina, hor peva o Edipovom grehu koji e ispatati i njegova de a.

16

U etvrtom inu se pojaava dramska radnja tako to se pojavljuje <emon. !reont govori o tome kako sin treba da potuje o a, ali i onoga koga grad izabere. <emon odgovara da je to tano ali i da kralj treba isto tako da saslua i potuje tu$u re ukoliko je ona ispravna. &e$utim, ni molba, ni prekor ni pozivanje na miljenje itelja "ebe ne mogu da utiu na volju kralja. <emona vodi njegova ljubav prema #ntigoni ali on o tome ne govori jer je njeno subjektivno prikazivanje bilo iskljueno iz 9o0oklove drame. !reontova naredba da se 8smena pusti iz zatvora, kao da je znak da se kralj malo pokolebao. Zatim sledi hor koji peva pesmu Erosu. %eti in poinje pojavom u kojoj su samo hor i #ntigona. <orovo$a i hor staju na #ntigoninu stranu. U svom duem monologu #ntigona ali za ivotom, to mlada, neudata, bez poroda odlazi u grobni u. "o je ona ista odlu$na Antigona i tek sada u potpunosti upoznajemo njen poduhvat u svoj svojoj veliini. 2jena odluka nije proistekla iz muke prirode koja prihvata borbu sa dravnom vlasti. -na je jedna tebanska ena i kao takva njen lik i njena rtva sada postaju uverljivi i razumljivi. 0na ne moe da se odrekne dela koje je po$inila . Vaan je i njen argument da bi supruga i de u sudbina mogla da joj nadoknadi ali brata nikada. -datle se vidi vanost lju#avi i&meu #rata i sestre &a gr$ko #ie. &e$utim, tada dolazi !reont sa slugama i nare$uje da se izvri kazna, da se #ntigona odvede u grobni u. Antigona se #ori &a nepisane i neprikosnovene &akone #ogova D &a &akone kojima polis nikada ne #i mogao da se suprotstavi. Ali, 8reont uopte ne &astupa taj polis jer je polis na strani Antigone a !reont se ne obazire na to. ?in se opet zavrava horskom pesmom. U estom inu na s eni su !reont i prorok "iresija koji sluti veliku nesreu izazvanu ovakvom odlukom. &e$utim !reont kae da 6:ak i ako bi orlovi samog .evsa poneli komade njegovog lea do prestola, ni tada ga ukopao nebi7.3delove %olinikovog lea7 !ada ode "iresija, horovo$a e podsetiti kralja o sposobnostima "iresije i da zbog njih treba da mu veruje. 4ek pred pretnjom ko#i koja e njega samog &adesiti 8reont je odlu$io da promeni odluku, ali je #ilo ve kasno. #ntigona se obesila, <emon se ubio kraj mrtve neveste. (ok !reont, nosei na rukama le sina, ulazi u dvor, Euridika=<emonova majka, se u susednoj odaji ubila. -stao je samo !reont, ija 0izika egzisten ija ne znai nita pred potpunim unitenjem psihike egzisten ije. Veni zakoni su potvr$eni rtvom #ntigone, koja je smatrala da za njih treba da rtvuje svoj ivot i slomom !reonta, koji se tim zakonima suprotstavio. 0ladarska volja i nepisani zakon +utinski pro#lem u Antigoni se nala&i u suko#u vladareve volje, moi s jedne srane i nepisanog prava, o#i$aja s druge strane. "o je istaknuto ve u prologu. 4i stari nepisani &akoni $ijoj se volji pokorava Antigona su kod 1elena #ili svetinja . 9ahrana bratu je sveta dunost, boji zakon, jer #rat pripada rodu a mu ne. Hrat je za #ntigonu) istokrvan i istorodan. 8reont ina$e pripada istom rodu kao i Antigona i svestan je o#i$ajnih prava rodovske &ajedni,e ali verujui da titi interse drave, on svoju volju stavlja i&nad rodovskog prava. -n kae478egujem li neposlu u rodu, ra#e jai izvan roda mi. ;er ko u svojoj ku#i strogo postupa, i narodu #e vaiti kao pravian.7 #li tu je njegova greka, jer on kao vladar i uvar pisanih zakona ne treba da dozvoli da njegova volja do$e u sukob sa nepisanim zakonima. A jedno od pravila nepisanih &akona rodovske *r$ke se odnosilo na sahranjivanje mrtvih s o#&irom da su verovali da dua produuje svoj ivot pod &emljom i da #i #ila spokojna tre#alo je da se telo, &a koje je ona #ila prive&ana pokrije &emljom. 8reont je ovo morao da &na pa je u njemu &ato oli$en vladar skorojevi, koji se poistovetio sa dravom a eljan da iskae mo. !reont je znao da se narod odlu i da se sahrani %olinikovo telo ne bi usprotivio. "ako$e prenebregava se injeni a da je %olinik delio kraljevsku vlast sa bratom pa je bio izgnan i da moda i ne moe da se okarakterie kao izdajnik. !reont je imao i drugo reenje) izdaji e su mogle da budu sahranjene van domaeg

11

tla. "ako$e, #ntigona nije morala da trpi tako surovu kaznu. &ogla je da bude izgnana. &e$utim !reont je toliko zaslepljen svojom politikom moi da se ogluuje i o upozorenja "iresije. 8ada 8reont doe do spo&naje svoje tragi$ke krivi,e #ie kasno. +o3okle nije hteo da pravi kompromis D Antigona je morala da umre jer se po#unila protiv monog vladara. %jena smrt tre#a da dovede i 8reonta5drugog tragi$kog junaka do sa&nanja &a koje se ona #orila. 8ao tragi$ki junak i 8reont mora da #ude kanjen &a svoj greh D nepotovanje 9starih svetih &akona6. "u kaznu ine dve smrti) smrt njegovog sina i ene. "einu kazne 9o0okle kazuje !reontovom tubali om nad mrtvim sinom. 2a kraju hor &aklju$uje da je &a sreu potre#no da se #ude ra&uman i da se nikada ne remeti #oji red. 4ako je +o3okle doveo gledao,e do sa&nanja istine o odnosu i&meu pravde i politike, o istini da je drava 9moralana institu,ija6 a njen ,ilj pravda &a sve, a da se to ostvaruje ako pisani &akoni i nared#e vlasti ne #udu u suko#u sa prirodnim ljudskim pravima. <umana poruka ove tragedije i njena dramska 0orma uinile su je aktuelnom. 2jen dugi ivot pokazuje da ljudi stalno tee da svojim vladarima ukau na put ka dravi bez zla i nepravde. ) +o3okle/ Ear Edip ...>adnja drame poinje u trenutku kada "ebom, kojom vlada Edip, hara kuga. U hronolokom nizu, Gar Edip se nalazi u sredini 9o0oklovog stvaralatva. -n se smatra kljunim komadom njegovog pesnitva. Ubistvo Baja od strane Edipa i njegova enidba sa @okastom 3njegovom majkom7 su se odigrali vie godina pre poetka drame. 9am komad nam daje :tragiku analizu; 3Iiler7, preko koje smisao tih dela stupa u Edipovu svest i ono ima razorno dejstvo po njega. U prologu drame Edip je na vrhun u vladarske moi. -pis kuge koja pustoi gradom je uslovjen stranom epidemijom koja je harala #tinom na poetku %eloponeskog rata. 9travu kuge, narod predoava preko svetenika kralju Edipu, koji se ve jednom pokazao kao njihov spasitelj 3s0inga7. !ralj je naravno spreman da pomogne, i u svojoj brizi on ih oslovljava sa :jadna de o;. 9aznajemo da je brata svoje ene @okaste, !reonta, uputio u (el0e da sazna kako da pomogne gradu. !reont se vraa sa porukom da e grad biti spaen tek kada se prona$e Bajev ubi a. %osle pesme hora tebanskih gra$ana, jedne molitve i tubali e istovremeno, sve se usmerava na otkrivanje poinjenog nedela koje je donelo kletvu bogova. U sklopu kompozi ije ovog komada, u dramskom pogledu najvelianstvenije u eloj svetskoj literaturi i najgenijalnije, je to da se ve na samom poetku jasno otkriva puna istina. 88 in poinje Edipovim govorom. -n odre$uje kaznu Bajevom ubi i koji treba da bude prona$en) ukoliko se poinitelj sam prijavi, nee ga snai nita vie od toga nego to e siguran iz zemlje morati da ode. : "og oveka zabranjujem vam, bio on tko god,.... ..............nitko ne primaj, ne pozdravljajD 8 k bojim mi ga molitvama ne putaj 2it k rtvem nit mu svete pruaj vodi e, Ve svak ga turni s praga svog...............; ...:# kunem kriv a delu tvom) 2ek grdno grdan ivot svri bez sreeD; 2a kraju on obeava da e se truditi da prona$e ubi u kao da je ubijen sam njegov ota . -n tada ni ne sluti da je upravo izrekao istinu. Zatim dolazi "iresija koji bi hteo da uti i upozorava kralja da je bolje da ne uje istinu. 2e shvatajui nita, Edip vre$a "iresiju i na kraju ga optuuje da je on osmislio ubistvo Baja i da je on oruje u rukama !reonta, koji sam udi za prestolom. 8 pored "iresijinih upozorenja) :"a nema oveka na svetu, koji eJnesrenije od tebe skonat ikadaD;, :(an ovaj rodit e te a i unitit.; Edip prisiljava "iresiju da kae istinu. %osle toga, "iresijino otkrie je tako neuveno da u prvi mah kod

1,

Edipa i hora izaziva sve drugo, samo ne strepnju da bi ono moglo da bude istina. "ek e se posle korak po korak ispostaviti da je ono to je "iresija rekao istina. 888 in poinje dolaskom !reonta, koji se uvi optube odluno brani. -n navodi da nema razloga ni koristi da podmetne krivi u Edipu kako bi doao na presto jer je njemu ovako mnogo bolje. -n ne bi voleo da vlada i bude u stalnom strahu, kada i ovako ima jednaku vlast kao i Edip. -n ne udi da bude kralj kada i ovako moe da radi sve isto kao i da jeste. !ada bi vladao moraoo bi mnogo vie da radi, a ovako ima gospodstvo bez brige. 9vi ga potujtu i kako kae Edipu) ; 9ad mole mene koji tebe trebaji.; !reont ga uverava :da samo vreme kae prava oveka,Ja r$ava e spoznat i za jedan dan;. 8ako se !reont odluno brani, Edip je odluio da ga kazni smru. -d izreene presude ga spaava samo @okasta koja ulazi u tom trenutku. %oto su povod sukobu bile "iresijene proroanske rei, @okasta sada eli da svog mua oslobodi straha pred proroanskim reima. "o ini tako to navodi primer da je proroanstvo predskazalo i Baju da e ga ubiti sin, a umesto toga njega su na jednom raskru ubili razbojni i. &e$utim, to smirivanje postie sasvim suprotan e0ekat) Edip poinje polako da sumnja i povezuje doga$aje) Edip je jednom, na jenom raskru, u neobuzdanom gnevu ubio nekog star a koji je na njega prvi udario. 9ada, prvi put njegovo sr e obuzima teka strepnja. @okastini odgovori na njegova pitanja u vezi Bajevog ubistva jo vie opravdavaju Edipovu strepnju. -n od @okaste saznaje da postoji jedan Bajev sluga koji je uspeo da pobegne. &e$utim od kada je video da je Edip na vlasti, molio je @okastu da mu dozvoli da ode i ivi na selu, to dalje od pogleda ovog grada. -n nalae da dovedu slugu kako bi razjasnio elu stvar, jer se govori da je Baja ubila eta razbojnika a ne jedan ovek. !ao jedini oevida on e posvedoiti i znae se da li je to mogao da bude Edip. Zatim sledi pesma hora i tu se pokazuje 9o0oklovo veliko majstorstvo u upotrebi kontrasta. @okastine sumnje u proroanstvo su podstakle hor da zapeva pesmu u kojoj se slavi veliina boanskog. -pet pesnik govori o venim nepisanim zakonima, za koje je umrla njegova #ntigona, a koje je bezona umiljenost njegovog vremena htela da skine sa njihovog visokog postolja) : (a sretan budem ja, pa da u delima i re,ma svetu uvam svud istotuD Zato veni stoje zakoni, nebeski zrak ih porodi, visoko oni ive u visinama a -limp je ota njin, ne samrtni ljudski stvor. 8 zato nigda njih zaborav ne uspavaK u njima velik bog a nigda ne stari.; 8V in U narednoj s eni dolazi glasnik iz !orinta koji naizgled opovrgava proroanstvo po kome e Edip ubiti roditelje. -n dolazi da javi Edipu da je %olib umro i da e ga korintski narod proglasiti za kralja. &e$utim, koliko god da to reava Edipov problem, on ostaje zabrinut zbog drugog dela proroanstva=da e se oeniti svojom majkom=&eropom. !ako bi ga umirio, u njaboljoj nameri, glasnik mu otkriva istinu) da &eropa nije njegova majka, kao to mu ni %olib nije pravi ota i da se zbog toga ne brine. (alje mu otkriva da su ga oni, poto nisu imali de e, kao poklon primili upravo od njega=glasnika, a da ga je njemu predao jedan od Bajevih ljudi. -pet je sve izreeno pretvoreno u svoju suprotnost. %ovezujui injeni e, @okasta koja je odjednom sve shvatila, pokuava da odvrati Edipa od daljih pitanja, ali kada vidi da je sve uzalud, jer je ve on naredio da se dovede taj pastir, ona odlazi u palatu gde e sebi oduzeti ivot. <or, jo uvek u istoj neizvesnosti kao i Edip, ponovo nastoji da deluje umirujue, posle ega je dubina pada jo stravinija. V in (ospeli pastir, kao i "iresija, u poetku ne eli da govori, ube$uje Edipa da korintski glasnik ne zna ta govori i upozorava ga da dalje ne pita. 2a kraju, on biva prisiljen da kae

15

istinu, mada napominje da bi to najbolj mogla da uini @okasta koja mu je dete i predala. 8stina je da je on Bajevo dete, koje je kralj, plaei se proroanstva da e ga dete ubiti, naredio da se odnese na !itreon i tamo ostavi da umre. 8z toga sledi da je Edip o eubi a i rodoskrvnitelj istovremeno, ba kako je i proroanstvo predvidelo. 9a tim saznanjem Edip odjuri u palatu. Zatim hor u svojoj pesmi govori o dubini pada. 9o0okle je na genijalan nain objedinio tri razne 0igure i na taj nain ostvario neuvenu kon entra iju radnje. !ao to je glasnik !orinta onaj isti ovek koji je na !iteronu preuzeo na smrt osu$eno dete i odneo ga u !orint, tako je i tebanski pastir koji ga je tamo predao onaj isti koji je i Baja pratio na njegovom putu za (el0e i bio svedok njegovog ubistva, da bi se zatim sa svojom tajnom u vezi sa novim kraljem, povukao u selo. V8 in @avlja se glasnik koji nas obavetava ta se dogodilo u palati. @okasta, koja je sve shvatila, uavi u sobu se ubila 3obesila7, a Edip, saznavi to, uleteo je u sobu i videvi je mrtvu, kopom=iglom njene haljine je sebi iskopao oi da ne bi gledao :koga nije smeo; 3roditelje7 i koga je :eleo; 3de u7. 9tranog izleda i u jezivom jadu, Edip stupa na pozorni u na kojoj je na poetku stajao kao voljeni kralj, kao dobrotovor ljudi. -n moli !reonta da ga progna onako kako je nekada sam odredio da e biti prognan Bajev ubi a, i da mu dopusti da se oprosti od svoje de e. !reont, koji je drugaiji od onog tiranina !reonta u :#ntigoni; ispunjava mu elju. Edip se ne brine za svoje sinove, jer su oni mukar i i nikada nee biti gladni ali zato brine za sudbinu svojih erki=#ntigone i 8smene. @o jednom e Edip zagrliti svoje erke i onda odlazi u palatu, da zajedno sa !reontom saeka #polonovu poruku o tome kakve mere dalje treba preduzimati. @o uvek pod utiskom tako brzog i neoekivanog razvoja dogaaja, Edip na kraju drame kae):Zato neu ja , dok zadnji onaj danak ja ne vidim, Ha smrtnika ni jednoga sretnim slavit, doklegod 2e stigne ivota kraju a ne zadesi ga jad.; 2ajsaetiji prikaz drame prikazuje njen spe i0ian 3udesni sklop7. U njoj se primeuje 9o0oklovska antiteza o ovekovom htenju i sudbinskom odre$enju stvari. !arakteristina i veoma vana je tragika ironija kojom se Edip na poetku pokazuje kako proklinje prestupnika i odluno zahteva osvetu kao da je Baj bio njegov :ro$eni ota ;, ona ironija koja svaki privid smirenja uvek nanovo pretvara u svoju suprotnost. 2a kraju vidimo da je ova ironija postala 3reito7 znamenje neuklonjive suprotnosti. 9misao komada bi bio promaen zakljukom da je njegov protagonista sudbina. Cledala iz s ene u s enu vidi kako sudbina dolazi, pre no to to vide uesni i radnje, to izaziva saaljenje kod gledao a. 3Zaslepljenost vodi Edipa od jedne pogrene sumnje u drugu, na osnovu lanog umirenja 'tog snanog dramskog sredstva7. &e$utim, protagonista je ovek koji stoji nasuprot toj sudbini, protagonista je junak tragedije. U Eshilovskoj tragediji, u kojoj je sve potpuno usmereno na delanje bogova u svetu, taj pojam ne bismo smeli da upotrebimo=npr. za likove u -restiji. U 9o0oklovoj tragediji primena tog pojma je sasvim na mestu. Bitne ,rte lika Edipa 9udbina kao neproraunljiva sila, kojoj ljudi treba jednostavno da se povinuju, je stvorila u dramskoj umetnosti onu :sudbinsku tragediju;, koja je u nemakoj literaturi na zlom glasu. :rava tragika nastaje i& suprotstavljenosti i&meu tamnih, neura$unljivih sila kojima je $ovek i&ru$en i njegove volje da se, #orei se, sa njima suo$i. "a borba je veinom bezizgledna, ona oveka samo jo vie i dublje zaplie u mreu patnji i esto ga vodi u propast. Ali prihvatanje te #or#e je potre#a, neophodnost (nalog ljudske eg&isten,ije koja nee i ne moe da se tek tako preda. 9vet onih koji se povinuju i nastoje da izbegnu izbor predstavlja pozadinu pred kojom stoji tragiki junak. -n bezuslovnost svoga htenja suprotstavlja nadmonijoj elini i u asu propadanja zadrava svo dostojanstvo velikog ojstva. 9o0okle je jo kod #janta, njegove najstarije sauvane drame, odba io pitanje krivi e. %ristupiti Edipu sa takvim pitanjem predstavlja nerazumevanje ovog lika. 4emeljna ,rta u Edipovom #iu, ,rta koju deli sa drugim so3oklovskim likovima, sa

1*

Ajantom, Antigonom i Elektrom, predstavlja najvia aktivnost i #e&uslovna nepokole#ljivost delanja. 8ako ga je snala loa sudbina, iako vidi da se mree oko njega sve vie steu, jo uvek bi mogao, u poslednjem trenutku, da izbegne sudbinu, ako bi veo koji je sam podigao ponovo preba io preko stvari. -n bi to mogao kada ne bi bio Edip, tragiki junak. -n sve razume, osim jedne stvari) da radi spoljnjeg mira, radi puke egzisten ije moe da se pomiri sa stvarima i naini kompromis. 'pravo &#og te neumoljivosti svoga htenja, $ak kada ga ono vodi i u propast, Edip postaje junak jedne tragedije. ?ak i u najgorim trenut ima, kada je oslepljen, on ne pomilja kako je moda bilo bolje da je istina ostala neotkrivena. "o je za njega nezamislivo. 2aprotiv, on ali zato planina !iteron nije zadrala dete, zato kao beba nije umro. Uz velike tragike 0igure koje prihvataju borbu, u kojoj se ne radi o opstanku ve o dostojanstvu ljudskog ivljenja, esto se nalaze likovi koji predstavljaju proseno ljudsko miljenje. Za takve likove je najvanije da se po svaku enu obezbedi opstanak. (ok se u :#jantu; "ekmesa sa detetom ispreava #jantu, 8smena ide uz #ntigonu, a <risotemida uz Elektru, pored Edipa vidimo @okastu. 8ako se suprotstavlja prorotvu, @okasta ne porie bogove, pa je tako vidimo kako se molitvom obraa #polonu. 2jene rei su motovisane eljom da se zaobi$e opasnost, a ne da joj se ide u susret, kao to to ini Edip. Zato ga ona i u poslednjem trenutku prekljinje da prestane da postavlja pitanja. &e$utim to ga nee zaustavitit. @a ra&liku od Eshila koji $oveka prika&uje kao uklopljenog u svet kojim vladaju #ogovi, a njihov uti,aj se ostvaruje posredstvom re$i o delanji i patnji, +o3okle $oveka vidi druga$ije. +o3okle vidi druga$ije $oveka u komadima starije grupe5u nepremostivoj suprotnosti u odnosu na sile svetskog &#ivanja koje su i &a njega #oanske. %jegova religio&nost nije manje du#oka od Eshilove, ali je sasvim druga$ije vrste. 0na je #lia del3skoj i&re,i/ 9+po&naj se#e samog<6 koja $oveka upuuje na grani,e njegovog ljudskog postojanja. "okom ele drame se vidi nepokolebljiva vera pesnika u veliinu i mudrost bogova njegove religije. Znamo da je 9o0okle odba io 0ormu trilogije. "o postaje razumljivo kada znamo da linost pojedin a ini okosni u njegovog komada, a ne rod i njegovi narataji. ?ovek vie ne dela sa demonom, ono to ini proistie iz njegovog sopstvenog htenja i samo iz njega ma koliko da se odluka o ishodu ne nalazi u njegovim rukama. pro0) 9o0okle nije nameravao da nam prenese utisak da je Edip zasluio kaznu. &oda je njegova tragika krivi a 3hamartia7 to je prek i nagao ovek, to ima viak samopouzdanja koji ne prilii oveku=ne veruje (el0ima. U prin ipu je karakteristika ove drame nezasluena patnja koja prati oveka. 8od +o3okla nema naslednog prokletstva. Edipovu propast u&rokuje njegova hra#rost. postoji i miljenje da je Edip #io pharma,os5neko ko e primiti svo 9&lo6 i i&neti ga i& &ajedni,e. Edip je i najsreniji i najnesreniji istovremeno. 0n kri norme ne &najui ta radi. !ada bi znao bio bi monstrum i ne bi bio pogodan za tragikog junaka. . +o3oklov tragi$ki junak/ Antigona, Ajant i Elektra Anti$ka tragedija je graena na motivu tragi$ke krivi,e. :od tim pojmom se podra&umeva postupak koji u$ini glavni junak u $asu sla#osti, kao to su/ kole#ljivost, nedoslednost, u&#uenje, volja da se pomogne ljudima u uslovima kada je namera nei&vodljiva. "o to uini tragiki junak nije moralno prekraj, ve postupak izazvan vie junakovim temperamentom. %aj#olje su one tragedije koje gledala, prima du#oko proivljenim uverenjem da tragi$ki junak druga$ije i nije mogao da postupi. 0vakvo

1.

proivljavanje tragi$ke krivi,e junaka tragedije na&iva se katar&a5vrsta emo,ionalnog pro$ienja koje tragedija i&a&iva u gledao,u. #ristotel je rekao da tragedija izazivanjem saaljenja i iz straha vri proienje takvih a0ekata. 2a taj nain se smatralo da ovek stie mudrost kroz patnju, slino tragikom junaku na pozorni i.

Ajant #jant je najstarija sauvana 9o0oklova drama. %ripada iklusu pria o trojanskom ratu. Posle Ahilejeva smrti, njegova majka, boginja Tetida, odluila je da njegovo oruje pripadne najhrabrijem Grku. Poto su Odisej i Ajant jedini imali hrabrosti da spasu njegovo telo, samo su se oni i usudili da ga zatrae. Oruje je pripalo Odiseju,a o tome kako je odluka doneta ima vie pria neki smatraju da je Agamemnon, mrze!i Ajantovu kraljevsku lozu,dodelio odmah oruje Odiseju, neki da je odluila ko"ka,najverovatnija je da su poslate uhode u Troju kako bi saznale koji im je junak naneo najvie teta. One su pokazale na Odiseja#. Ajanta koji je ipak bio najbolji ratnik posle Ahileja, posle tog doga$aja spopade pomamni bes. Tu poinje %Ajant&. 2eizmerno razoarenje i duboka potresenost, kojom #jant prima ovu odluku, moramo da shvatimo iz onog poimanja, shvatanja homerskog junatva za koje spoljanje priznanje i unutranja vrednost jo ne predstavljaju stvari koje pripadaju razliitim svetovoma. #jant smatra da je tim postupkom ponien, pa je duboko povre$en u svom oseanju asti. Hoginja #tina nedvosmisleno tumai sa stanovita bogova ono to se #jantu dogodilo. %red bogovima i njihovom moi, dostojanstvo i veliina oveka nisu nita, bogovi e ga sruiti sa njegovih visina. ?oveku ne pristoji gordost, ve odmereni uvid u njenu prolaznost i skruenost pred neizmernom moi bogova. "u se postavlja jedno pitanja od entralnog znaaja) (a li je 9o0okle udeo bogova u svetu video u Eshilovom smislu, kao uvek iznova ponavljano poravnanje krivi e i kazne s iljem da ovek do$e do odre$ene spoznajeE @e li njegov #jant kriva koji okajava svoju krivi uE 9voj plan o ubistvu on je, nainio jo pre no to ga je obuzelo ludilo, ali tome je prethodilo njegovo ponienje. U ovoj s eni nita ne ukazuje da je njegova sudbina odre$ena krivi om i kaznom. Ita vie, sama #tina kae da je on bio najrazboritiji i valjaniji za svako dobro delo. 9o0oklovska tragika prema motivu krivi e se odnosi sasvim drugaije od eshilovske. 8 9o0oklov svet je sav ispunjen bogovima. 9va zbivanja potiu od njih. !od Eshila smo nauili da razumemo smisao te sudbine koju je Zevs odredio, a koja zahteva da krivi a bude kanjena i oveka putem patnje vodi do uvida. 9o0okle, pak ne tei da iza samog zbivanja dokui njegov skriveni smisao. 9ve to postoji i sve to se zbiva dolazi od bogova, ali smisao njihovog delanja se ne otkriva oveku. ?oveku ne pristaje nerazumno nastojanje da dokui tajne delanja bogova, kao ni da se buni protiv stranih nedaa koje to delanje donosi. #tina kae da je bogovima drag zdrav razum koji se mudro miri sa stvarima. "ragikom junaku je stran pribrani -disejev stav. U njemu ive nesamerljive i neobuzdane snage i navode ga da se uhvati u kota sa neproraunljivim i nedokuivim silama, pa se njegov ivot strmoglavljuje u smetenost iz koje ga jedino osloba$a smrt. Za #janta, kao i za druge 9o0oklove junake, znamo od samog poetka da iz sudbine koja ga je snala, iz nevolje ratnika koji je sav proet oseanjem asti i kao takav doivljava najveu nesreu, vie ne postoji nikakav izlaz i njegov put jedino vodi u smrt. -n se ve na sredini komada oprata od gledala a. 8z prvog govora koji #jant izgovara pri istoj svesti saznajemo da za njega izme$u slavnog ivota i slavne smrti ne postoji srednji put malih dua i te rei u s eni smrti postaju

14

stvarnost. 8zme$u te dve s ene postoji onaj govor kojim pretvarajui se uspeva da umiri "ekmesu i hor, pa ga ovi i putaju da ode svojim putem. 2eki ovaj govor tumae kao #jantovo, ako ne preobraavanje, onda suoavanje sa saznanjem da mora da razbije okove koji ga sputavaju, ali da njihovo razbijanje mora da plati ivotom. "o tumaenje je neodrivo s obzirom na strasnost kojom daje oduka svojoj mrnji prema #tridama. "e njegove rei nisu nita drugo nego put ka postavljenom ilju koji moe ostvariti samo pretvaranjem. 8 u ovoj drami imamo jedan motiv koji e jako odjeknuti i u #ntigoni) mrnji su postavljne odre$ene grani e Elektra 8 kod Eshila i kod 9o0okla se opisuje tugovanje Elektre i njena radost kada ugleda brata, s tim to kod prvog pesnika te s ene slede jedna za drugom, dok kod su kod 9o0okla rasporeene na poetni i zavrni deo. %ostoje dve analogne s ene izme$u Elektre i <risotemide, koje su odre$ene kon0liktom #ntigona=8smena. U prvoj se jasno pokazuje Elektrino bie)ona zna za sramotu svog doma i zahtev za osvetom. "ako ona stoji nasuprot <risotemidi koja tako$e sve to zna ali se radije odluuje za paktiranje sa gospodarima, !litemnestrom i Egistom. U drugoj od ove dve s ene Elektra stoji pod utiskom vesti o smrti brata.2adu sestre koja na osnovu ostavljene kovrde zakljuuje da je tu negde ona odba uje. 9ad je spremna da krene u ak iju= eli da izvri delo osvete. Hojaljivo povlaenje <risotemide nam opet pokazuje da su veliki poduhvati 9o0oklovih junaka osu$eni na samotnitvo.

1+

1/

E'R2:27 U sluaju Euripida i njegove biogra0ije predanje je prilino krto i ne prua nam mnogo pouzdanih podataka. -d troji e velikih tragiara, Euripid je bio najmanje enjen za ivota. Rodio se na ostrvu +alamini oko (F(G(F5. god. pre n. e. Hio je izuzetno obrazovan ovek za svoje doba i u mnogim hronikama se navodi da je on prvi imao li$nu #i#lioteku. Za razliku od 9o0okla, koliko znamo, nije bio u dravnoj slubi. (ok je kasnije imao veliki uti aj, njegovi savremeni i i atinska publika su se odnosili prema njegovom delu krajnje uzdrano. Zato je i imao &a ivota samo ( po#ede a jednu po#edu je osvojio posthumno. -dazavo se pozivu kralja #rhelaja i otiao na njegov dvor na severu makedonskog arstva. %o svoj prili i je bez dosta gorine napustio svoj zaviaj u kome je bio meta podsmevanja. 2a makedonskom dvoru je i umro (").god. pre n. e. &e$utim, kada je stigao glas o njegovoj smrti, narod je oseao da je nestao jedan od velikih #tinjana. 9o0okle je tada, uoi Velikih (ionisija, horeute i glum e izveo na s enu bez vena a. Znaaj politikih zbivanja nije bio isti kao za dvoji u njegovih prethodnika. U tome je sadrana jedna od mnogobrojnih protivrenosti njegovog dela) takvih mesta koja su uslovljena i odre$ena zbivanjima vremena ima u veem broju nego kod ostalih tragiara. 8pak to ne znai da je politko uverenje odlikovalo Euripidovu tragediju. &esta takve vrste esto ostaju na povrini i ne uspevaju da se u njega organski uklope. @na$ajno &a ra&umevanje Euripidovog stvaralatva je i pokret so3ista u drugoj polovini petog veka pre n. e. 8ao osnov ovog u$enja moemo da navedemo $uvenu :rotagorinu ra$eni,u/ 9>era svih stvari je $ovek, onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da nisu.6 U ovim reima vidimo da se raskida sa tradi,ijom u svim podru$jima ivota. U njima je sadran revolu,ionaran stav koji sve odnose ljudskog postojanja podvrgava ra,ionalnom rasuivanju i posmatranju. &e$utim, razumu se stvari predoavaju sa mnogih i esto suprotnih strana i tako je ovek sa tim pokretom istupio iz sigurnog utoita tradi ije i smeten u svet antinomija. "ako je na oveka sa tim saznanjem pao i sav teret sopstvene odluke i odgovornosti. Postoji tragika "ovekovog du)a, postavljenog i ostavljenog samom sebi, u !bunjuju$e i opasno podru"je antinomija, i upravo to "ini tragiku pesnika i "oveka Euripida. %o predanju, on je bio uenik vodeih so0ista. "o su legende ispredene na osnovu uenje tih 0ilozo0a koja provejavaju kroz euripidovsku tragediju. U stvarnosti, Euripid se nije prikljuio nijednom odre$enom uenju, za njega nije bilo vano da se vezuje za jedan konkretni sistem, nego da se prikloni novom duhu vremena i nainu na koji je to vreme postavljalo pitanja. U njegovim delima vidimo neprekidno, strasno traganje pri emu mu je jasno da se tradi ija raspada. +a&nanje i mo odlu$ivanja je smetana u $oveku. 2&van njega nema nikakve sile koja #i odredila njegovo delanje. Bogovi su lieni te 3unk,ije, pa makar negde u nekom vidu i postojali. &e$utim vie sile se ne poriu. 4akve sile postoje i one na nedoku$iv na$in uti$u na sud#ine, ali ipak je &a Euripida pravo sredite &#ivanja $ovak (to je u duhu so3istike . 2jegovo delanje i boansko usmerenje nisu vie objedinjeni kao kod Eshila, i zato Euripid predstavlja najveu moguu suprotnost Eshilu. 8od Euripida sud#ina i&rasta i& samog $oveka, i& siline njegovih strasti. Umesto vo$stva starih bogova, sve se vie u prvom planu javlja sila sluaja, koja se zove "ihe. -na je ta koja ispretura ljudske sudbine i stvara arene igre koje e svoj nastavk dobiti u komediji &enandra. >eutim ma koliko je Euripidova tragedija otvorena prema novom duhu, $vrst sklop knjievne vrste ne doputa da se ra&#ije stara 3orma. Co uvek se po po&orni,i kreu #ogovi, jo uvek graa poti$e od mita. !ako njegov sadraj tragedije tei da prevazi$e okvire zadate 0ormom, njegovo delo ne moe uvek da povee sve elemente u organsku elinu i kroz njega provejava razbijenost. 3ipak ostaje kao karakteristika revizija mita i anrovski eksperimenti7. %ripisuje mu se da je napisao oko ?" drama, a za razliku od druge dvoji e pesnika, od kojih je sauvano po + drama, danas od Euripida imamo ak !F drama 3!. sa$uvanih tragedija i jedna satirska igra=(iklop7. "ragedije) Alekstida, >edeja, 1ipolit,

1F

1eraklova de,a, Andromaha, 1eku#a, 1erakle, >oliteljke, Con, 4rojanke, Elektra, 23igrnija na 4auridi, 1elena, Heni$anke, 0rest, Bahke, 23igenija u Aulidi.

F Euripidova tragedija strasti/ >edeja i 1ipolit Euripidovska tragedija, koja je sliku oveka poela da gradi na sasvim nov nain i izvan starijih religijskih odnosa, odlikovala se i novim odnosom prema Erosu. !od Eshila se javlja Eros kao kosmika sila. "akvo shvatanje moemo da vidimo i u jednoj pesmi #ntigone kod 9o0okla. @a ra&liku od njih, kod Euripida se Eros ne javlja kao o#jektivna sila ve kao su#jektivna strast. -no to kod Euripida uvek nanovo privlai jei to da je u tragedijama iz razdoblja :&edeje; do patolokih ra&mera poten,irana sila erotskog. 'pravo ta okolnost ga u odnosu na stariju tragediju predstavlja kao nekog revolu,ionara. 2e samo u ova dva, ve i u nizu izgubljenih komada, Euripid je o#radio temu erotske strasti. @edno od karakteristinih svojstava euripidovskog naina uobliavanja ljudskih likova je da isti (ok je 9o0okle u svojoj :#ntigoni; <emonovu ljubav prikazao krajnje krto i bez ikakvih subjektivnih rta, u istoimenoj Euripidovoj drami je ona stupila u prvi plan i odnosi pobedu spasenjem #ntigone. "ako je Euripid ukljuivanjem i obradom erotskih motiva u svoj njihovoj irini i dubini izvrio nesamerljiv uti aj na penitvo narednih vremena. "o moemo da vidimo i u novijim komedijama &enandra i njegovih savremenika, kod kojih nijedna od njih nije mogla vie da se zamisli bez entralnog poloaja takvog motiva. (elotvorni uti aj se protee i dalje i proima helensko a kasnije i rimsko pesnitvo. #ko je u drami novijeg vremena postala retka pojava da nema erotskih sklopova, onda moemo da kaemo da za tu pojavu ishodite ini Euripid. >edeja Mit: 'ason je bio sin (zona i Polimele, a odgajio ga je ueni kentaur )iron na planini Pelion.. )iron je odgajio i Ahileja i druge uvene heroje* svoju besmrtnost je darovao Prometeju.# +ada je odrastao 'ason je siao sa Peliona u 'olk da trai presto koji mu je po pravu pripadao, a koji je njegovom o"u oduzeo polubrat Pelija, Posejdonov sin. Pelija je pristao da se odrekne prestola ukoliko 'ason oslobodi zemlju prokletstva. Proroanstvo je proreklo da 'olk ne!e napredovati sve dok ,latno runo bude visilo u gaju Aresa +olhi$anskog. -lasnik gaja je bio (jet, kralj +olhide, koji je za uvara runa postavio zmaja. 'ason je prihvatio izazov i sastavio druinu kojoj se pridruio ak i )eraklo. (kspedi"ija je po imenu broda koji su imali A.G# nazvana %Argonauti&. Posle mnogo muka su dospeli do +olhide ali teko da bi uspeli da (ros nije pogodio svojom strelom, (jetovu !erku, arobni"u /edeju, koja se zato zaljubila u 'asona. Poto joj se on svim bogovima Olimpa zakleo na venu vernost, /edeja mu je svojim ma$ijama pomogla da prebrodi sve prepreke i otme ,latno runo. 0jena ljubav je bila toliko slepa da je da bi zaustavila (jetovu poteru, svog malog brata Apsirta isekla na komade koje je razba"ala na sve strane. 1ok je kralj sakupljao komade svoga sina, Argonauti su uspeli da pobegnu. Posle mnogih neprilika, 'ason i /edeja su stigli u 'olk, gde Pelija koji je bio u dubokoj starosti, sada nije hteo da preda tron. Tada je /edeja nagovorila Pelijine !erke da ga iseku na komade, ba"e u kotao i skuvaju, a ona !e svojim arolijama uiniti da stari kralj iza$e podmla$en. One su to i ,6

uinile i tako je u stvari umro Pelija.. 2oje!i se da ostanu u 'olku zbog osvete, 'ason i /edeja su otili da ive u +orint. Tu poinje radnja %/edeje&. 0d samog po$etka njegovog stvaralatva pesnika je privla$ila demonska 3igura >edeje. 9auvana nam je &edeja iz *51. god pre n.e. koja nam pesnikovu umetniku snagu pokazuje na vrhun u. "u Euripid ne zazire od dalekosene sadrajne inova ije. !olhidska kraljevska erka, koju @ason odvodi iz njenog zaviaja i onda je naputa, je pre svega ena koja patnji i uvredi suprotstavlja nei&mernost svoje strasti. 0va >edeja ne deluje demonski kao neka veti,a ve je pesnik prika&uje kao naro$ito ljudsko stvorenje i od takve >edeje pravi u#i,u svoje de,e. -n se tu sa velikom slobodom odnosi prema predanju, koje govori o ubistvu de e od strane nekog !orinanina. &e$utim, na tom mestu se kae da je arobni a &edeja ubila svoju de u prilikom arobnjakih radnji kojima je htela da ih uini besmrtnim, to je predstavljalo zametak za Euripidovu inova iju. -vaj komad predstavlja vrhuna euripidovske moi umetnikog uoblienja i po tome to nijedan od njegovih ostalih komada nije tako dosledno i jedinstveno o#likovan sa stanovita ,entralnog lika. -dmah u prvom inu, u prologu koji govori &edejina dadilja, predoava nam se sav &edejin bol zbog @asonove izdaje) on je odluio da se oeni erkom korintskog kralja i ostavi &edeju. ?uje se &edeja koja divlje tui i ali a as zanemi, zauti. %ri svemu tome, dadilja brino posmatra de u slutei neko zlo. -na poznaje &edeju i zna da se nee zadovoljiti malom osvetom. Vaspita koji dovodi de u donosi vest da !reont, kralja korintski, namerava da &edeju zajedno sa sinovima protera iz grada, pa se ponovo oglaava motiv brige da bi &edejino oajanje moglo da bude pogubno po njenu sopstvenu krv. %esnik paljivo priprema ono to je na gra$i inovirao, a u to spada da u &edejinim izlivima bola, koji se razleu palatom ujemo i kletvu kojom se ba a na de u. (adilja zato upozorava de u da ne izlaze pred majku i govori o &edejinoj divljoj prirodi. U drugom inu &edeja na odbija razgovor sa horom korintskihh ena koje joj dolaze da je utee. %ribranost sa kojom govori o svojoj nesrei i okolnost da se ubrzo od svoje sudbine okree optim nevoljama, to je 3koje su7 u skladu sa pesnikovim mislima o svom vremenu, stoje u upeatljivom kontrastu sa njenim povi ima oaja koje smo uli na poetku. %ribranost &edeje u tom nastupu priprema i nain na koji e se ona suoitit sa !rteontom, koji joj saoptava odluku o proterivanju iz zemlje. "o hladno odmeravanje njenog razuma e delovati snanije od plamena njenog sr a. -na e uspeti da privoli !reonta da joj dopusti da ostane jo jedan dan kako bi odabrala put kojim e krenuti sa de om. 2a tu s enu se nadovezuje prvi od tri velika monoloka govora. -na vodi dijalog sama sa sobom, razmilja o nainu osvete i u mislima traga za mestom gde bi mogla da na$e utoite kada se bude osvetila. 9voj razgovor sama sa sobom zavrava opaskom o obdarenosti ene za zlodelo. Zatim sledi razgovor izme$u &edeje i @asona, koji svoje verolomstvo pokuava so0izmima da prikae kao delo mudrosti i brinosti. &e$utim, on nije u stanju da uini utisak na &edeju koja odbija svaku njegovu ponu$enu pomo. "rei in poinje s enom u kojoj atikog kralja Egeja put iz (el0a vodi kroz !orint, gde se susree sa &edejom. !ako je veliki deo &edejinog prvog monolokog govora bio posveen razmatranjima gde bi posle izvrene osvete mogla da na$e utoite, s ena sa Egejom sada daje odgovor na to. %oto joj je Egej prijatelj i a ona mu obeala da e mu ispuniti elju da dobije de u koju ne moe da ima, on joj obeava da e joj u #tini pruiti bezbedno utoite. -dmah posle toga, &edeja obelodanjuje svoj plan koji je sada sasvim sazreo) de a treba !reuzi da odnesu otrovne darove od kojih e ona i svako ko je takne umreti, ali e pre toga moliti da ih pusti da ostanu u zemlji, ali onda ujemo i stranu nameru koja je bila nagovetena u prvoj s eni = &edeja e ubiti de u kako bi @ason iskusio samotnitvo koje e biti jezivije od onog koje je on njoj namenio. <orovo$a joj govori o svoj grozoti tog ina ali ona ne odustaje. U sudaru ta dva stiha se vidi sva demonska razmera njene odluke. 4a odluka, koju je porodila njena strast, u elji &a osvetom

,1

potiskuje svako drugo oseanje. Zatim sledi pesma hora. -na suprotstavlja &edejinu elju da posle sveg to e uraditi na$e utoite i govori o strahoti tog ina, ali tako$e tu imamo i hvalospev gradu #tini, koji svojom lepotom nadvisuje sve pesme ispevane u ast ovog grada. "u oseamo pesnikovu duboku privrenost zaviaju. U etvrtom inu vidimo kako je @ason brzo upao u klopku koju mu je &edeja pripremila. Zadovoljan je to je &edeja promenila miljenje i pristaje da se zaloi da de a ostanu. %ri tom on uopte ne misli da su de a jo ono jedino to &edeja ima, a da ih se ipak spremno odrie. %esma hora nam saoptava kako dva deaka odlaze prin ezi i kako ona prima &edejine poklone. Za &edeju na njenom putu sada vie nema povratka, ali kao da e je u poslednjem trenutku izdati snaga kojom je odluila da kao osvetu ubije de u. &o njenog prirodnog oseanja lei nasuprot neprirodnosti njenog plana i zazaiva u njoj poslednju teku borbu pre nego to izvede svoje delo. Vaspita koji joj saoptava odluku da de a mogu da ostanu je ve zatie u dubokoj pometenosti da bi kada on ode, mi postali svedo i njene duevne borbe. 0pis unutranjih &#ivanja u ovom monologu je po svom inten&itetu #esprimeran u ,eloj ati$koj tragediji. 0n nam otkriva ljudsku prirodu sa jedne nove strane. -vde nam se ne prikazuje kao npr. u #jantu nasalomivo htenje u svojoj samom prirodom oveka uslovljenoj odre$enosti, ve vidimo $oveka i&ru$enog volji sila koje i&viru i& njegove due i #ore se &a tu duu. , -edeji se bore divlje sile srca, a&ekat koji je ja"i od svakog ra!bora s jedne strane i misli mirnog promi ljanja s druge strane."oliko je estok sukob sila da &edeja etiri puta menja svoju odluku. &ajka vidi smeak i pogled svoje de e i misli da ne moe da uini ono to je naumila da uradi. &e$utim, u njenom sr u e prevagnuti demon i misao da njena de a moraju da budu rtvovana, jer ako ih ona potedi, posle !reuzine smrti do koje sada mora da do$e, njih e jo bezdunije proganjati osveta njenih neprijatelja. U tom trenutku, ispunjena bolom rastanka, poslednji put dodiruje svoju de u, a onda joj se sve to je potresalo njeno bie sabira u rei. 4e re$i, &a Euripidovsku tragediju tog vremena imaju programsko &na$enje/ 6 Al strast je po#ednik nad mojim ra&#orom, a strast je ljudima i&vor jada najveih.6 -vde se najbolje vidi da se u euripidovskoj drami polovi tragike suprotnosti vie ne zovu, kao kod Eshila, bog i ovek, nego da se oni nalaze u samom oveku i u njegovim grudima. Veliki monolog predstavlja vrhuna drame i u njemu je borba u &edeji privedena kraju. -dluka je doneta. 9ve nadalje se odigrava sudbinskom neumitnou. U petom inu dolazi glasnik i obavetava o !reuzinoj munoj i stranoj smrti iji su uzrok &edejini otrovni pokloni. Zagrlivi svoju erku, umro je i !reont. 9ada je sigurno da mora da se dogodi i onaj zavrni deo. &edeja se jo jednom obraa enama i opravdava svoj postupak nunou, jo jednom vodi razgovor sama sa sobom, obraajui se svojoj ru i kojoj kao da preti da ponestane snage za zavrni in. Zatim, kroz stravom ispunjene rei hora odjekuju kri i de e. @ason je pourio da spase de u od besa moguih neprijatelja ni ne slutei od koga e u stvari ona nastradati. &e$utim, kasno je stigao. 9krhan bolom, on samo uspeva da vidi &edeju kako sa mrtvim telima de e odlazi na kolima sa krilatim zmajevima, koja joj je poslao <elije. !raju drame upravo daje snaan ak enat s,ena $aro#ni,e na $aro#nim kolima, koja divljom strau uiva u trijum3u nad omraenim $ovekom. 2estajui sa vidika, iz naeg oseanja nestaje ena koja se u srednjem delu komada borila i patila i na nae oi sve vie stradala i upadala u teku krivi u. 1ipolit Mit3 )ipolit je bio sin Tezeja i Antiope, kralji"e Amazonki. Od svoje majke je nasledio odanost Artemidi, boginji ednodti i lova. +ada joj je jednom prilikom sagradio hram u Trezonu, A4rodita, boginja ljubavi, se uvredila i odluila da mu se osveti. To je uinila tako to je navela njegovu ma!ehu 5edru da se zaljubi u njega. To joj i nije bilo teko3 5edra je nasledila

,,

mnoge perverzne sklonosti od svoje majke Pasi4aje, kretske kralji"e. 5edrina majka je zavolela bika i rodila /inotaura, kojeg je ubio Tezej uz pomo! !erke +ralja /ina, Arijadne.# <eroj <ipolit pripada onom krugu likova grkih mladia koji otelovljuju usamljenog lov a koji je ravnoduan prema ljubavi, dok je Hedra lik u kome se #ore strasti. Euripid je krenuo od mita kao osnovne grae ali je patos strasti sam po se#i morao da stupi u prvi plan. <ipolit je druga verzija ove tragedije. U prvoj verziji, Aedri 3nije sauvana7, <ipolit odgovara na ljubav svoje maehe. %retpostavlja se da je pesnik bio kritikovan zbog preslobodnog odnosa prema toj temi, pa je moda i to bio povod za nastanak ove :preiene; verzije. -va obrada patoloke strane gra$e se #tinjanima uinila prihvatljivijom, ali je Euripid ovde u okvirnim s enama prikazuje kao rezultat sukoba izme$u dve boginje, #0rodite i #rtemide. Za razliku od Euripada i 9o0okla u ijim se dramama iznosi njihovo znanje o odnosu oveka prema boanskom, za Euripida ove dve boginje nisu velike realne sile u kojima je utemeljen smisao zbivanja, ve sredstvo da se objektivizuju unutranja zbivanja. Sr# stvari "ine !bivanja u samom "ovekovom bi$u, i ta unutra nja !bivanja i pokre$u ovu dramu u sklopu okvirni) scena sa nastupm dveju boginja. %rolog kojim #0rodita zapoinje komad i u kojem ona uz navo$enje injeni a, najavljuje svoju osvetu nad mladiem koji je odluio da slui samo boginji lova, je znaajan i u 0ormalnom pogledu. >astereenje ekspozi ije putem govora u prologu = saetim saoptenjem bitnih stvari, toliko je tipino za Euripida da se ponegde govorilo o prolozima kao programskim sadrajima. !ako Euripid u nekim elementima arhaizuje, u tome moemo da vidimo i nadovezivanje na najsatriju 0unk iju govora u prologu. Covor u prologu, ija se primena nastavlja i od &enandra do %lauta, moe da se uzme i kao primer samostalnosti delova euripidovske tragedije. U sklopu umetnikog dela, mirni ton uvodnog govora omoguava u daljem toku ono karakteristino poten iranje u kome je Euripid pravi majstor. %osle prologa sledi s ena u kojoj <ipolit posle lova prinosi rtvu #rtemidi. U <ipolitivoj molitvi, Euripid je ostvario jedno od svojih najlepih poetskih mesta. &e$utim, posle toga e <ipolit u razgovoru sa star em grubo i hladno odbiti da se pomoli boginji #0roditi. 'pravo tada vidimo da ta njegova ponosna $ednost, koja se mani3estuje kro& nepotovanje jedne velike sile ivota, istovremeno predstavlja i svojevrsnu hi#ris. Zatim nam se u drugom inu, prikazuje Aedra u kojoj se do u sr njenog bia usekla duboka ljubav prema pastorku. -na se jo uvek odupire toj ljubavi, oseajui svojim uro$enim plemenitim biem svu gnusnost takve ljubavi. "o je jedna od najupeatljivijih s ena koje je ostvario veliki poznavala ljudske due) Aedru, razdiranu mukama, odnose bolesnu na nosilima pred palatu, gde se sa dadiljom bori da sauva tajnu koju bi najra$e razglasila elom svetu. Euripid je u toj s eni neponovljivom snagom prikazao unutranji nemir uz pomo spoljnih simptoma, tako to se Aedra naglo pridie iz duboke obamrlosti, i hoe da krene u lov=to ba nije uobiajeno za jednu atiku enu. -na je obuzeta eljom da udie ivotni vazduh voljenog, ali e je uskoro zahvatiti oseanje stida. >eutim, njena strast je ipak ja$a od njene volje. "o se najpre iskazuje u njenoj elji da govori o svojoj strasti. !ako ju je dadilja navela da kae ime onog koga voli, kako je u tome to je odala svoju tajnu spoznala svoju slabost, ona je spremna da krene na poslednji put spasenja svoje asti = da ide u smrt. Aedra je stvorenje koje se bori) u njenim grudima se divlje sudaraju one sile koje smo upoznali u &edeji. 8ako se smrt ini kao izbavljenje, preko (adilje pobe$uje ivot koji obeava ispunjenje ljubavne elje. Zatim sledi ljubavna pesma koja nije posveena kosmikom vladao u nad ivotom, ve Erosu koji ljubavnom buktinjom podmee poar pod domove ljudi. U treem inu vidimo rezultate onoga to je dadilja uradila) u palati je <ipolitu otkrila istinu i prekrila obeanje dato Aedri = da e uvati njenu tajnu. -telovljenje nevinosti i istote, <ipolit je samouvereno odgovorio reima zgraavanja i izrugivanja. "e rei koje su upuene Aedri, e uiniti da se ona oseti

,5

izdatom, izneverenom u svojoj nadi, odbaenom i prezrenom od strane oveka koga voli. 9ada joj zaista preostaje samo smrt. >anije je htela tim putem da krene sama, ali sada eli svojom smru i da skrha samouverenost oveka koji joj je doneo propast. Euripid je najironiniji pisa drame)ironija=da bi spasla svoj ugled Aedra se ubija, a u isto vreme ubija <ipolita i nanosi "ezeju krivi u i kajanje, jer e ubiti sina. Zato, u etvrtom inu, saznajemo da se Aedra obesila. "ezej koji se vraa kui nailazi na mrtvo telo svoje ene i na njeno pismo u kojem ona optuuje <ipolita da ju je svojom nedopustivom ljubavlju oterao u smrt. Hez razmiljanja, prikupljanja dokaza, naglo, u gnevu, on proklinje sina i priziva na njega bes svoga o a %osejdona koji mu je obeao ispunjenje tri elje. !ako je <ipolit dao zakletvu dadilji da e uvati tajnu, on ne moe dokazima da se brani, i odlazi u progonstvo. U petom inu glasnik obavetava da je <ipolita u tu$ini stigla strana oeva kletva) neko udovite je izronilo iz mora i zaplailo mu konje, koji su teko povredili svoga gospodara. 9mrtno ranjenog ga dovode na pozorni u, i tada, u estom inu, #rtemida, njegova boanska prijatelji a, otkriva njegovu nevinost. 2a kraju se on miri sa o em i oprata mu. -n umirui oprosti=tu imamo prisutnu ideju da su bogovi osvetoljubivi, a da je pratanje ljudska odlika. %re nego to umre, #rtemida mu obeava visoke asti kulta u "rezenu. %esnik je s izuztnom nenou prikazao rastanak boginje sa mladiem koji umire. -vde se vie ne pokazuje duboka religioznost, ve se homerski antropomor0izam preobrazio u naj0iniju ovenost) #rtemida) -h, jadni, kakve li te muke vezaeD "vog sr a plemenitost ba te uniti. <ipolit) #hD Hoanski dae mirisniD U bolu svom blizinu osetih ti, = lake mi je sad. Zar tu #rtemida, tu moja bo0injaE #rtemida) (a, jadni, ona, boginja ti najdraa. <ipolit) (a l vidi, draga gospo, jadni udes mojE #rtemida) (a, vidim, kad bih smela, suze lila bih. <ipolit) "voj lovidrug i pratila ve umire. #rtemida) -n umire, al sr e moje svud je s njim. 2a kraju, u ukljuivanju boga koji nalazi reenje, u usmeravanju radnje sa delovanja ljudskih strasti ka spoljnim kultnim stvarima, kao da bi one pesniku trebalo da pribave legitima iju za ono to je prikazano, nalazimo elemente u kojima se ogleda sva heteronomija euripidovske tragedije. -vu dramu ubrajamo u najsavrenije drame atike pozorni e. ? Euripid/ Bahantkinje Za ovu dramu je karakteristino da je zasnovana na silama ljudske due, na njihovoj uzbunjenosti i njihovom menjanju i zato nam oznaava grani u razvoja unutar Euripidovog stvaralatva. -vde su pitanja o smislu religije, o bogovima uopte ustupila mesto psiholokom momentu, pa nas tako :Hahantkinje; uvode u sredite te problematike. "oj sadrajnoj suprotnosti odgovara i jedna 0ormalna suprotnost. -va drama se odlikuje stroe vezanom i viestruko arhainom 0ormom. "o najpre moemo da vidimo u ulozi hora koji je esto u tesnoj vezi sa zbivanjem i koji stupa u prednji plan. U velikom znaaju jampskih stopa u metri i pesama, ispoljava se hijeratska uzvienost, pa za veliku glumaku ariju nema mesta. -bilato je koriena stihomitija i paljivo je strukturisan naizmenini govor od stiha do stiha. %ored jampskog trimetra, na dinamikom mestu je upotrebljen i trohejski tetrametar. (elovi kao to su prolog i izvetaj glasnika se odlijkuju posebnim, euripidovskim obelejem Za razliku od njih, komad kao ,elina, u svojoj reali&a,iji antite&e i&meu moi #oga i pori,atelja #oga, poka&uje jednu kod Euripida ne #a tako $esto ostvarenu ,elovitost

,*

sklopa i kako Beski dodaje pokazuje i isto uoblienje tragike suprotnosti, #esprimerno &a Euripidovsko po&no delo. 8 in Covor u prologu izgovara (ionis, koji u ljudskom obliju, predvodi povorku svojih lidijskih &enada, vodei ih za "ebu da tamo, u zaviaju njegove majke 9emele, utemelje njegov kult. -n govori da je doao da brani svoju majku, iji grob se nalazi pred dvorom, jer joj ljudi nisu verovali da je bila Zevsova :ljuba;, ve su smatrali da je bila sa nekim smrtnikom, a onda slagala za Zevsa i da ju je zato taj bog ubio. 9emelin ota !admo je onda :dao vlast i krunu ; %enteju, sinu njegove druge erke=#gave. %entej je zabranio da se (ionisu prinosi rtva. Zato je besan (ionis sav kadmejski enski rod opinio i poslao ih da :u gori sada ive mahnite; pa se zaputio da dokae svim "eban ima da on jeste bog. .atim or lidijski ena peva u ast boga svoju pesmu, koja zajedno sa oba izvetaja glasnika u drami spada u najvelianstvenije spomenike dionosijskog kulta koje posedujemo. 88 in 2a s enu stupa "iresija, stari vidovnjak, koji u stvari spada u mit o Edipu. -n sa !admom, dedom kralja %enteja, u bakhijskoj nonji polazi ka svetilitu. -boji a se klanjaju novom kultu zbog koga su se ene uputile u goru. "ada se pojavljije i %entej, koji se vraa iz tu$ine. -n nastupa strogo, ak i besno poto je kod kue zatekao tu ponesenost novim kultom. -n govori da e zatvoriti sve, pa ak i svoju majku i da nee dozvoliti da se uspostavi kult (ionisa. "iresija i !admo ga savetuju da to ne radi da ne bi stradao zato to se suprotstavlja bogu, da ga makar i lano prihvati i oda mu poast. 2aravno, %entej na to ne pristaje i nare$uje da se uhvati (ionis=Hahko. 9 ena sa dvoji om stara a nam predoava mo bogova. &e$utim, ta ista s ena, za %enteja predstavlja jasno upozorenje, prvo koje mu se upuuje. !ao i naredna upozorenja i ovo prvo ostaje bez e0ekta. 888 in %red %enteja izvode (ionisa u ljudskom obliju. (ionis se predstavlja kao prorok novog kulta i govori %enteju kako e ga stii kob jer ne potuje jednog boga=u ovom sluaju (ionisa. 2a to %entej nare$uje da ga zatvore a prerueni (ionis ga upozorava da e se on osloboditi jer je bog sa njim ali ga bezboni i 3mislei na %enteja7 ne mogu videti. Zatim sledi jedna duga pesma hora posle kojee uslediti 8V in udo spasenja. !ada se (ionis izbavljao zatresla se zemlja, stubovi palate su se zaklatili, iz 9emelinog groba je poeo da izbija plamen. -vaj opis je znaajan jer pod svim tim znamenjem karakteristinim za jednog boga, zatvorenik=(ionis se osloba$a. Upravo se rasplamsava nova rasprava sa %entejom, kada stie glasnik iz gore. -n donosi prvi od dva izvetaja drame, koji me$u svim epskim umetnikim tvorevinama euripidovskih izvetaja glasnika, zauzima prvo mesto. 8z nega saznajemo da je pastir u ranu zoru poterao svoje stado na ispau i tada, u gori ugledao tri grupe &enada koje su predvodile tri !admove erke) #gava, majka %entejeva, #utonija i 8na. Clasnik opisuje kako ih je video utonule u san ali su se probudile na blejanje stoke i zapoele svoje udesno poslovanje) udar em tirsa o stenu one otvaraju izvore mleka, vina i meda. &enade, koje su mlade majke, ostavile su kui de u i na svoja prsa uzimaju lanad i mlade vuie. U trenutku kada prizivaju boga i zapleu u njegovu ast, njihovom veselju se pridruuje i zverinje, bregovi. 2a predlog nekog glasnoka iz grada, pastiri su krenuli da uhvate razuzdane ene, ali na to su one svom silinom upale u stado i poele da eree najjae ivotinje 3npr. bikove7. Zatim su uspele da nateraju pastire u bekstvo i gonei mukar e ispred sebe, upadale su u sela koja e opljakati. %esnik koji je taj izvetaj stavio u usta glasnika je razumeo jednu od najdubljih tajni dionisijske religije) onaj polaritete u kome su objedinjeni najistija nevinost i prirodna vedrina sa elementarnim divljanjem, a sluei istom bogu. Za %enteja, izvetaj glasnika treba da znai istovremeno i opravdanje &enada od prekora da su nemoralne, ali i upozorenje. -be stvari izgovara glasnik, ali one nee naii na odgovarajui prijem. 2a kraju glasnik kae); "og boga, gosprodaru, bio tkogod on,J daj u grad primi) on je velik inae...; U ovom delu drame, %entej je ve sazreo za svoju propast. Zato on lako podlee zavodnikoj umenosti (ionisa koji uspeva da ga ubedi da se uputi u goru i oslukuje &enade. Uslov da ga one ne bi prepoznale kao mukar a i ubile, je da

,.

navue ensku odeu i tako maskiran im se priblii. 2a kraju nam (ionis otkriva svoju nameru) najpre e mu smutiti um, ba ie na njega ludilo kako bi ga naterao da obue enske haljine, zatim e ga takvog provesti kroz grad kako bi "eban ima prikazao njihovog kralja kao ruglo i tako ga ponizio. 2a kraju, kada do$e bahantkinjama, %entej e biti ubijen od ruke svoje majke #gave. ?in se zvrava horskom pesmom bahantkinja. V in (ionis poziva %enteja da krenu na !iteron. 2avukavi na sebe ensku odeu, poremeenih ula i sa patoloko poten iranim oseajem snage, %entej kree sa (ionisom u goru. U razgovoru mu (ionis govori da e ga kui, na rukama vratiti majka, nagovetavajui mu budunost. V8 in 9ada nas glasnik ponovo obavetava o ishodu ovog pohoda. %onovo moemo da vidimo delovanje &enada u onoj istoj dvojnosti, koja je uslovljena polarnou kulta. %omou nekoliko poteza, pesnik nam slika, prikazuje brdima okruenu visoravan sa potokom koji ubori, koji izazaiva oseaj idiline i mirne prirode. 8 delanje &enada je mirno kao i delanje prirode) one sre$uju svoju odeu dok druge pevaju pesmu u slavu boga (ionisa. (ionis i %entej su bili skriveni na mestu gde ih bahantkinje nisu videle, ali je onda %entej poeleo da se popne vie kako bi to bolje osmotrio &enade. (ionis je imao mo kao pravi bog, i spustivi granu jedne jele, stavio je %enteja na nju da sedne, a zatim ga podigao visoko iznad &enada. Zatim se udaljio i tada je sa nebeskih visina odjeknuo njegov glas pozivajui &enade da se obrue na %enteja. -ne e to i uiniti svim svojim natprirodnim snagama i u pokuajima da do$u do njega, na kraju e oborirti elo stablo. "ako bespomonog, u svom divljanju, bahantkinje e ga raereiti. -no to je najstranije i to je smiljena osveta (ionisa je to to je %enteja prva napala njegova majka #gava, koju je on poznao i molio da ga potedi, pokazujui joj svoj pramen kose ne bi li ga prepoznala. &e$utim, ona je u transu i ne zna ta radi. -na ga erei mislei da je on ivotinja i da ovim inom lovi sjajan ulov. 9ledea s ena prikazuje #gavu koja u stravinom trijum0u upada na pozorni u. -na nosi glavu svoga sina nabijenu na tirs i hvali svoju lovaku sreu koja joj je omoguila da ulovi lava. %ostepeno je njen ota !admo, usmeravajui joj pogled ka nebeskom visinama, vraa u svesno stanje i tada ona spoznaje ta nosi na tirsu. "o je glava njenog sina koga je do malo as dozivala da iza$e iz dvora i vidi njen sjajni ulov. 8spostavlja se da je ipak (ionis na kraju okonao igru. Zavrni deo nije sauvan ali je izvesno da je !admu i njegovim erkama odredio teku sudbinu u tu$ini. "aklo ostaje da lebdi poruka da se bogovi moraju potovati inae sledi teka kazna. -vaj komad, koji stoji na kraju euripidovskog stvaralatva, za istraivae predstavlja teak problem. Znamo da se Euripid uvek borio protiv bogova tradi ionalne vere, a oslanjajui se na duh so0istike. U poslednjem razdoblju njegovog stvaralatva pitanja ove vrste su ustupila mesto prikazivanju oveka, pa su skoro sasvim stupila u drugi plan. U jednoj od njegovih poslednjih tragedija (ionis sasvim stupa u duhovno sredite igre koja je nakada proizila iz njegovog kulta. ?esto postavljano pitanje je kako se Euripid odnosio prama svojoj gra$i=mitu o %entajuE !ao odgovor na ovo pitanje su se iskristalisala dva oprena miljenja) ili je pesnik ostao veran svom duhovnom poreklu, i tako osudio i optuio besmisao predanja, tako da bi kao moto drame mogle da se uzmu rei :Cluposti, ti e pobediti;, ili se u Hahantkinjama vidi svedoanstvo jednog preokreta koji je Euripida odveo veri u bogove njegovog naroda. &e$utim, uproavanje jednog od oba shvatanje nikako ne moe da zahvati bit Euripida. %re svega, ne govori se o jednom od olimpijskih bogova iji bi trijum0 ova tragedija posvedoila. -vog boga i njegove tajne svetkovine je Euripid upoznao na makedonskom dvoru neposrednije i u izvornijem obliku nego to je to bilo mogue u ivilizovnaoj <eladi, gde nije bio toliko usa$en u sr a ljudi.-vaj (ionis je u svom osvetoljublju neumeren i nepravedan prema !admu, ali je on za ljude i donosila poslednjeg blaenstva, on ih izdie iz njihove nevolje i vraa pomirenoj prirodi. #ko se za jedan od Euripidovih komada moe rei onda to vai za ovaj) ovo je tragedija u najstroem smislu rei. -vde ljudsko htenje, koje u %enteju

,4

nije lieno plemenitosti, mada j edrsko, ima svog velianstveno uoblienog protivnika, pa se na njihovom sukobu razvija tragiki kon0likt drame,koju je Cete o enio kao najlepe ostvarenje ovog pesnika. Euripid nikada nije bio negator boga, ve uvak tragao . -vde, u delokrugu dionisijskog se moda njegov duh oslobodio tereta besplodnog traganja. 2a kraju njegovog ivota, njemu se moda uinilo da je uinak tolikog njegovog truda i umovanja mali. "ako mali da mora da posumlja u smisao traganja i da ga se odrekne. "eko da je takvo raspoloenje bilo vie od trenutnog jer njegova strast za traganjem i postavljanjem pitanja je dolazila iz dubine njegovog bia. !" Euripid/ satirska igra Alkestida !ao i za 9o0okla, tako ni za Euripida ne posedujemo delo koje bi svedoilo o ranoj 0azi njegovog stvaralatva. Europidov nastariji sauvani komad je #lkestida iz *5/.god.pre n.e. #lkestida se odlikuje rtma koje je dovode u vezu sa dramom klasinog oblika, ali je i razdvajaju od dela iz kasnije 0aze, u kojoj klasika ve diivljava svoje razobliavanje. !omad se temelji na motivu koji nam je poznat iz bajke i narodne pesme mnogih naroda ' motivu rtvovanja ivota iz ljubavi. -vde imamo primer kako je grki mit privukao mnogobrojne takve putujue prie i povezao ih sa nekim svojim herojskim likom. "ako je ovde re o #dmetu, kralju Aere, po koga na dan njegovog venanja sa #lkestidom treba da do$e smrt. U prvom inu, kroz stihove koje izgovara #polon saznajemo da je mrani bog smrti bio spreman da u nadoknadu za #dmeta primi neku drugu rtvu. &e$utim, roditelji su odbili da se rtvuju za sina jer previe vole ovaj ivot i ovaj svet. 2a to je njegova mlada supruga izrazila spremnost da se rtvuje za njega dajui svoj ivot 3za njegov7. U izvornoj prii in rtvovanja je sledio neposredno posle pojave boga smrti. Euripid tu umee jedan vremenski raspon od nekoliko godina. #lkestida jeste na samom venanju izrazila spremnost da se rtvuje, ali do samog rtvovanja dolazi tek mnogo kasnije. Zato se odsudna izmena u ovoj gra$i pripisuje upravo Euripidu. "akva pesnikova umetnost izaziva divljenje, jer je elu stvar predstavila tako da ne biva rtvovana nevesta ili mlada odmah, ve se rtvuje supruga i majka, koja je tokom godina doivela najveu sreu ene, pa sada svesna svoje rve odlazi u smr. 2a samom poetku komada #polon odlazi iz kue kralja kome je, da bi okajao jedan greh, morao da slui i ostao mu prijatelj. Zatim sledi dijalog #polona i 9mrti. #polon predoava dalja deavanja tj. govori smrti da e rtvu ' #lekstidu oteti <eraklo koji e doi, i tako je spasti. &e$utim, #polonu nije dozvoljeno da zadri "anatosa, boga smrti, koji dolazi po #lekstidu. 9ledi pesma hora koji je podeljen na dve polovine i koji strepi i oslukuje da li je kralji a #lekstida umrla. U drugom inu, posredstvom izvetaja kraljiine slukinje doivljavamo #lkestidin oprotaj sa kuom, poslugom i branim krevetom. Zatim ona u treem inu zajedno sa #dmetom i svojom de om stupa na pozorni u. "ada e ugledati <ada koji ide po nju preko reke i odrati svoj poslednji govor, kojim izrie svoju poslednju elju. -na trai od mua da joj obea da se nee ponovo eniti jer e tako de a stei maehu koja ih nee voleti a on, na taj nain, nee dobiti bolju enu nego to je ona bila. Zatim #lkestidin sin Eumel svojom pesmom ali za majkom. 2a kraju ina hor slavi njenu uspomenu. &oderno oseanje oveka se teko miri sa tim da #lekstida izgovarajui svoje poslednje rei, ni jednom reju ne pominje svoju ljubav prema muu koja je i uzrok koji je odvodi u smrt. 8zuzetnom snagom, pesnik nam prikazuje njenu samrtnu jezu, viziji putovanja kroz podzemni svet, ali o svojoj rtvi ona govori mirno, kao o neemu to je za nju nuno. ?ak i kada trai od #dmeta da joj obea da nee dovesti drugu enu, ona to radi zbog de e. Upravo zato to joj je stran patosom ispunjen izliv subjektivnog oseanja, ona se svojom zatvorenom prirodom pridruuje

,+

likovima tragike pozorni e koji nam predoavaju bitme rte atike klasike. U njenom opratanju, kada se njena rtva vidi u svom punom znaenju, lei i njena veliina koja se uzdie izvan svih dosadanjih uoblienja lika #lekstide koji su bilo u drami ili operi, stupili na pozorni u. U etvrtom inu, usred tuge kojom je obuzeta kua se pojavljuje <eraklo koji je na putu u nove poduhvate 3poslat je u "rakiju gde kralj (iomed hrani svoje konje ljudskim mesomK na kraju e ubiti kralja=ba ie ga konjima i odvesti konje7 svratio do #dmeta. 9aznavi da su u alosi, <eraklo bi eleo da krene dalje ali mu #dmet to ne dopua. %oto <erakle nije shvatio da je #lekstida zaista umrla,3ve da je to neka druga ena7 #dmet mu to preutuje kako ne bi otiao kod drugoga u goste. (a je oterao gosta, kako kae, njegov jad ne bi bio manji ali bi zato njegova kua nadaleko vaila za negosoprimljivu. %eti in poinje s enom u kojoj u pratnji tune povorke pristie odar sa #lkestidom pred dvor. Zatim dolazi kraljev ota Aeres nosei darove za mrtvu kralji u. &e$utim, #dmet tvrdim reima odbija sauee o a koji je mogao svojim rtvovanjem da spasi jedan mladi ivot. #dmet mu pakosno eli da ivi due nago Zevs i govori kako se stari ale na svoje godine i dug, teak ivot u starosti, ali da kada im se priblii smrt vie nikome starost nije teka i ele i dalje da ive. %oto su svojim delom pokazali kakvi su roditeli, #dmet poruuje da ra$aju drugu de u jer ih on nee sahraniti niti brinuti o njima. &e$utim, Aeres otrim reima odba uje sve prekore svoga sina, preba ujui mu samoivost i neobuzdanu glad za ivotom jer je dozvolio da mu jedna ena spaava ivot, pa se tako stvara jedna od onih s ena estokog sukoba koji su karakteristini za euripidovsku tragediju. 2ema sumnje da ova s ena u sklopu eline ima sasvim odre$eni smisao = smisao da pokaze svu veliinu portvovane ene u pore$enju sa tunom situa ijom. &e$utim, ova rasprava kraj odra mrtve kralji e je vana i ako je posmatramo kao neobuzdano sueljavanje i sudaranje reima dve strane, jer tu nijedan argument nije suvian i nebitan. "u u stvari deluje #tinjaninovo strasno uivanje u sporenju i so3isti$ka doktrina o dvojakom poimanju stvari. 8za odra sa #lekstidom ide hor. %ozorni a za neko vreme kao i u #jantu ostaje prazna. U me$uvremenu, od sluge saznajemo da se <eraklo u palati lepo provodi. 9luga ne odobrava takvo ponaanje u kui u kojoj vlada alost. "ada <eraklo, veseo, razdragan od vina, sa brljenovim ven en oko glave stupa na pozorni u. 8pak pesnik je u ovakvom raspoloenju umeren i na kraju se ispostavlja da je <eraklo pravi junak i spasila ljudi u nevolji. !ada <eraklo sazna ko je umro, obeae sebi da e pokuati da oslobodi #lkestidu od 9mrti i tako se zahvali prijatelju #dmetu na gostoprimstvu koje mu je ukazao i u ovakvoj situa iji. "u je jedan drugi motiv narodne prie, motiv o borbi sa smr#u, povezan sa motivom o rtvovanju ivota iz velike ljubavi. Zatim #dmet dolazi sa horom sa sahrane. 2jegovo uoblienje je za pesnika bilo toliko teko koliko je nama teko da razumemo oveka koji prihvata takvu rtvu. 9tara pria sa svojstvima bajke nije morala da vodi rauna o psiholokoj motiva iji, pa tako i Euripid moe kroz par s ena da uini samo to da se #dmetu ne zamera na srenom kraju. "o postie sledeim s enama) #dmetovo obeanje da e biti veran, dato u s eni opratanja, u njegovom odnosu prema gostu <eraklu, u njegovoj gorkoj tubali i kojom se vraa sa groba. &e$utim, u jednoj taki pesnik ipak i produbljuje elu stvar) istom tom #dmetu su se otvorile oi kada je bio na groblju. -n, po koga je smrt dola, nije smeo da dozvoli da njegova ena umre za njega jer tek sada shvata da mu je rtva koja je trebalo da ga ouva i spase ustvari donela konanu propast. U njegovim reima :9ada tek vidim: je sadran jedan preokret koji nam nagovetava nov poloaj oveka u Euripidovoj drami. 2a taj nain, nasuprot bezbojnoj 0iguri bajke koja prikazuje #dmetov lik, Euripid pokazuje kakve posledi e ima #lkestidina rtva po oveka koji ju je prihvatio. Uopte govorei, postavlja se pitanje do koje mere smemo u inerpreta iji euripidovskih 0igura da unesemo nau psihologiju. "o je ujedno i najvanije i najtee pitanje kod tumaenja ovog pesnika. U estom inu <eraklo odlazi kod #dmeta i pod velom vodi #lkestidu koju je otrgao od smrti. "ada #dmet mora da odgovori jo jednom iskuenju. <eraklo kae da u kraljevoj kui eli da ostavi stranu enu koju je dobio kao nagradu za osvojenu pobedu. %oto

,/

kralj uplaeno reaguje i odbija ponudu, pesnik nam pokazuje da #dmet zaista misli da ostane veran svojoj eni. !ako ga <eraklo uporno nagovara, on preko volje pristaje da ta ena ivi u palati dok se <eraklo ne vrati 3ako se vrati aiv7. &e$utim, ta ena koja mu je privedena je njegova ena #lkestida koju je <eraklo spasao onako kako je i obeao sebi, i sada je #dmet odvodi kui u nov ivot. <eraklo ipak ne ostaje na slavlju i veselju jer ga blago nagovetena tragika njegovog ivota prisiljava da polazi u nove poduhvate. %esnika koji je stvorio #lkestidu, stari vek je nazvao neprijateljem ena. -vakav iskrivljen stav objanjavamo injeni om da je pogled savremenika ostao vezan za likove kao to je Aedra. Zato mi razumemo i vidimo Euripida kao pesnika koji je na eni uspeo da spozna sve visine i dubine ljudske due. -n je na pozorni u izneo ene koje stradaju u plamenu divljih strasti i sa sobom odvlae u propast i druge. U #tini, u kojoj su ene uivale glas najboljih stvorenja o kojima nije imalo nieg runog da se kae, to je moralo da deluje kao neuveni napad na enski rod, pa tako i nije udno da je nazvan enomrs em. # ipak ba njemu i d ugujemo likove ena u kojima se ljudska priroda ostvaruje u svom najveem dometu = u spremnosti da se odrie i rtvuje. <nae, pesnik se uvek vra#ao motivu predanog rtvovanja sopstvenog ivota. 2ije mu uvek uspevalo da taj motiv uoblii sa istom snagom i dubinom kao u svojoj :#lkestidi;, ali se gotovo uvek radi o enskim likovima kojima je svojstvena ta veliina sr a. 8zvesne vesti ukazuju na mogunost da je :#lkestida; bila na kraju jedne tetralogije, da je zuzimala ono mesto koje je inae pripadalo satirskoj igri. Znamo da je Euripid prevashodno bio zainteresovan za pojedinanu linost i da mu nije odgovarala vea elina sastavljena od tri dela tj. da njemu nije bila primerena 0orma trilogije. &e$utim, Euripid je ee satirsku igru na kraju tetralogije zamenjivao jednim komadom koji nije bio satirski, ali je imao dobar zavretak. "o je bilo uslovljeno njegovom prirodom kojoj nije odgovarala olaka vedrina. -vo Euripidovo delo se zavrava istim stihom kao i Hahantkinje3@#7.

,F