Dijamant je aprilski kamen i irom sveta mlade eznu da ba on ukraava njihov vereniki ili venan prsten.

U Velikoj Britaniji 60 odsto buduih mladi bira prsten sa dijamantom. Dijamant se smatra i tradicionalnim poklonom za 10 i 60 godina braka. Kupid je, navodno, na svojim strelama imao dijamantske vrhove, ali je austrijski nadvojvoda Maksimilijan zapoeo tradiciju dijamantskih vereniki prstenova kada je jedan takav poklonio Mariji od Burgundije, 1477. godine. Od tada se dijamant smatra simbolom vene ljubavi. Simbol ljubavi Kae se da dijamant predstavlja nevinost i da je simbol ljubavi i hrabrosti. Simbol je svih vrlina koje kamen poseduje: postojanosti, vrstine, izuzetnosti i retkosti, istote i istrajnosti. Stari Grci su verovali da su dijamanti komadii zvezda koji su pali na Zemlju. Za dijamante se, takoe, govorilo da su suze Boije, kristalizovana munja ili okamenjene kapi rose. Iako je uvreeno miljenje da su dijamanti bezbojni, oni mogu biti i kanarinac uti, braon, zeleni, ruiastoplavi, crveni ili crni. Dijamanti u boji su retki i veoma skupi. Koren rei dijamant polazi iz latinskog, odnosno grkog "adamas", "adamant", to znai neustraiv, nepobediv. Adamas je ime najjaeg metala od koga je kovano oruje bogova. U hindu mitologiji nosilac dijamanta smatra se zatienim od vatre, otrova, lopova, vode, zmija i zlih duhova. Indijci su koristili dijamante u medicini radi dugovenosti, snage, energije i lepog tena. U 16. veku verovalo se da je dijamant otrov, i da je njegov prah koristila Katarina Medii. Ova legenda odravana je kako bi odvratili lopove od gutanja dijamanata. Tvrdi se da dijamanti poveavaju potenciju, spreavaju raskalano ponaanje, rasteruju none more, deluju kao protivotrov, uvaju od zla i divljih ivotinja, lee bolest i donose sreu. Postoji i mit o detektoru lai - da dijamanti potamne u prisustvu krivca, a posvetle kad im se priblii nevini. Takoe je povezan i sa plodnou jer postoji mit da dijamanti poprskani jutarnjom rosom i ostavljeni u tami daju potomstvo. Australija najbogatija Glavna nalazita dijamanata su u Bocvani, Rusiji, Junoafrikoj Republici i Australiji. Najvee rezerve dijamanata su u Australiji, gde se mogu nai i veoma retki i cenjeni ruiasti i crveni dijamanti. Radi boljeg izgleda, dijamanti se obrauju laserom, a ponekad se u njih ubacuje druga supstanca da bi se popunile upljine ili naprsline. Dijamanti mogu biti i podvrgnuti visokim temperaturama da bi dobili boju. Prve koliine dijamanta koje su dospele na povrinu zemlje bili su sta ri 2,5 milijardi godina, a najmlae naslage stare su oko 50 miliona godina. Dijamanti su tako tvrdi da mogu biti polirani samo drugim dijamantima. Potrebno je preraditi oko 250 tona rude da bi se dobio jedan karat neobraenog dijamanta, a samo 20 odsto tog neobraenog pogodno je za seenje. Dijamant je

tako gust da upola smanjuje brzinu svetlosti koja prolazi kroz njega. Dijamanti su otkriveni u devetom veku pre nove ere, ali su ih sve do 19. veka nosili iskljuivo mukarci. Samo kraljevska porodica, plemstvo i svetenici imali su pravo da poseduju i nose dijamante do 15. veka. Najuveniji dijamant je tamnoplavi Houp dijamant, koji je ime dobio po bivem vlasniku Henriju Filipu Houpu i za koji se veruje da donosi nesreu vlasniku. Veridbeni dijamanti nose se na treem prstu leve ruke jer su Egipani verovali da "vena ljubavi" povezuje ovaj prst sa srcem.