TEORIJA SISTEMA

Doc. Dr Ivan Mihajlovi Doc. Dr ore Nikoli

TEORIJA SISTEMA

Teorija sistema obezbeuje potrebne teorijske i metodoloke osnove za:

istraivanje, izuavanje, stvaranje (projektovanje i voenje) i korienje (eksploatacija/primena) kompleksnih sistema (organizacioni sistemi, poslovni sistemi, informacioni sistemi, proizvodni sistemi, tehniki sistemi, itd).

Kao posledica razvoja TS Sistemski pristup

predstavlja specijalni nain razmiljanja koji se temelji na teoriji sistema, kao jednoj generalnoj optoj teoriji koja se razvila poetkom prolog veka, ali je posebno dola u primenu u drutvenim naukama sredinom prolog veka.

Pretea TS-a je Teorija celine

podruje nauke koje se temelji na filozofskom konceptu da je sve meusobno povezano. Iz tog polaznog filozofskog koncepta o meusobnoj povezanosti svih pojava, nastale su sistemske nauke koje se dalje granaju u dve grupe:

Jedna je opta teorija sistema, a druga su specijalizirane teorije sistema.

Opta teorija sistema

bavi se optim zakonitostima funkcionisanja bilo kojeg sistema, bez obzira da li se radi o biolokom, tehnikom ili socijalnom sistemu

specijalizirane sistemske teorije

govore o pojedinim aspektima funkcionisanja odreenih vidova sistema. Pod specijaliziranim teorijama sistema podrazumeva se nekih 40-tak razliitih naunih disciplina. Neke od njih, koje su bliske studentima tehnikih nauka, su:

Kibernetika, Teorija preduzea, Operaciona istraivanja, .....

klasini i sistemski nain razmiljanja

Klasini nain razmiljanja se svodi na induktivno istraivanje.

indukcija predstavlja zakljuivanje iz pojedinanog ka optem. To je zapravo metod miljenja kojim se do odluke dolazi na osnovu posmatranja. o celini se zakljuuje na osnovu delova, pri emu se iz sistema izolira element kojeg rastavljamo na jo sitnije elemente. Zanemarivanje delovanja okruenja

klasini i sistemski nain razmiljanja

Sistemski nain razmiljanja (sistemska analiza) posmatra svaki element kao deo sistema ali i kao deo okruenja i zajedno sa okruenjem, tj. posmatra ga sa onim to nije sistem. sr sistemskog razmatranja da je okruenje kljuno u odnosu na ono to razmatramo. Kada ne bi bilo delovnja okruenja svaki bi sistem bio idealan. Primer brod i Primer Kompanija - Preduzee

klasini i sistemski nain razmiljanja

Nacrtati i razmotriti za sluaj PPS-a

Koncept sistemskog razmiljanja

Upravljanje sistemom se bazira na konceptu sistemskog razmiljanja Koncept sistemskog razmiljanja poiva na 7 osnovnih principa:

P1: Sve je sistem i sve je podsistem (ideje, materija, energija i informacije) P2: Probabilistiko shvatanje sveta P3: Kompleksnost prirode i sistema P4: Sinergizam P5: Dinamiko posmatranje pojava P6: Holistiko posmatranje sistema P7: Relativnost svih pojava (Entropija)

est kljunih naunih disciplina koje su integrisane u teoriji sistema

est kljunih naunih disciplina je integrisano u teoriji sistema:

Opta teorija sistema Kibernetika Teorija informacija Semiotika Informatika Matematika teorija sistema

ta je potrebno da pojava ili proces postane sistem?

Prva pretpostavka je da smo pojavu definisali kao sistem. Druga pretpostavka je da tu pojavu koju smo definisali kao sistema uvek posmatramo u interakciji sa okolinom, odnosno da je nikada ne posmatramo izolovano. Trea pretpostavka je da je ponaanje tih pojava uvek nelinearno. etvrta pretpostavka je da je permanentni cilj i oekivanje da e se kontinualno poboljavati funkcionisanje sistema, znai stalni proces poboljanja

Osnovni pojmovi sistema, prema C. West Churchman-u

Ciljevi sistema, Okruenje sistema, Sredstva (resursi sistema), Aktivnosti sistema i Upravljanje sistemom

Opti prikaz sistema

Prema navedenom sistem se u najjednostavnijem obliku moe prikazati

OU

OKOL INA

UL A ZI

PROCESI

IZL A ZI

OKOL INA

REG

Opti prikaz sistema

tokom projektovanja sistema, razmiljamo o tome ta su:

ulazi, procesi, izlazi i da li smo zadovoljni izlaznim veliinama.

Ukoliko nismo, vrimo korekciju ulaza pa ak i samih procesa. Cilj je da izlaz ima adekvatnu veliinu. U cilju regulacije ponaanja objekta upravljanja, na osnovu njega napravimo model, a na osnovu njega vrimo istraivanja i stiemo nova saznanja

Upravljanje sistemom

Opta teorija sistema

nauna disciplina koja se bavi istraivanjem razliitih fenomena nezavisno od njihove specifine prirode a u smislu prouavanja:
meusobnih veza elemenata, strukture, organizacije, funkcionisanja i reakcija pod razliitim uslovima

Osnovne postavke opte teorije sistema:

Konkretno stanje sistema, u odreenom momentu posmatranja, nije konstantno i nepromenjivo, ve je sistem celina koja se razvija - iji su elementi kroz uzajamnu interakciju orijentisani ka postizanju zajednikog cilja, Struktuirana celina ne moe imati autonomne i meusobno izolovane delove,

Osnovne postavke opte teorije sistema:

Svaki sistem podrazmeva razliite tipove otvorenosti prema svom okrunju, Elementi ili delovi struktuirane celine (sistema) se specijalizuju za pojedine parcijalne funkcije, to je bitna pretpostavka za odreivanje njihovog mesta i doprinosa ukupnoj funkciji sistema kao celine i meusobnoj interakciji elemenata, Svaki sistem je istovremeno i deo neke sloenije i kompleksnije celine (princip hijerarhije), Funkcionisanje sistema se zasniva na procesima transformacije ulaznih u izlazne veliine,

Osnovne postavke opte teorije sistema:

Entropija se u organizovanim sistemima moe smanjivati. Svaka pojava ili element pojave posmatra se u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, Kombinovanim dejstvom pozitivne i negativne povratne sprege objanjavaju se svi sloeni mehanizni regulacije i funkcionisanja sistema bez obzira na njihovu prirodu (tehniki, bioloki, ekonomski, politiki, itd.).

Istorijat opte teorije sistema

biolog Ludwig von Bertelanffy 1928. Godine prvi predloio kao naunu disciplinu Pre ovog koncepta nauna misao se razvijala zasnovano na Dekartovim naunim metodama i razvijala se prema dvema povezanim pretpostavkama:

Prva je da se sistem moe dekomponovati na pojedine komponente tako da se svaka komponenta moe analizirati kao nezavisna celina, druga pretpostavka da se komponente mogu linearno dodavati da bi se opisala ukupnost sistema.

Da li su ove pretpostavke tane?

Von Bertelanffy je pretpostavio da su obe pretpostavke pogrene. Naprotiv, sistem se karakterie interakcijama njegovih komponenti i nelinearnou tih interakcija. Tokom 1951 godine von Bertelanffy je proirio teoriju sistema kako bi ukljuio bioloke sisteme, tri godina kasnije, ovu teorija je popularizovao Lotfi Zadeh, elektro inenjer na Univerzitetu Kolumbija.

Dalji razvoj opte teorije sistema

Stephan Hawking (80-te godine 20-tog veka)

Teorija haosa

sve intenzivnije uvoenje pojma entropije u teoriju sistema Teorija haosa zapravo predstavlja pokuaj da se obijasne i modeluju fluktuacije sistema. Prema ovoj teoriji, sluajnost u sistemima ne postoji i svaka pojava se moe matematiki modelovati. Ova teorija tvrdi da su sistemi podloni dejstvu i najmanjih promena polaznih uslova, tako da i naoigled male promene mogu da izazovu velike promene u sistemu.

Primer teorije haosa

Edward Lorenz- meteorolog otac "butterfly effect" -a jedan od pionira primene raunara u predvianju meteorolokih promena on je koristio raunar kako bi modelovao ponaanje vremenskih uslova 1960 godine Analiza raena 1963 godine kada su podaci iz 1960 bili poznati Zaokruivanje na tri umesto na est decimala Mala razlika 0.506 (umesto 0.506127) dovela je do izuzetno divergentnih simulacija ponaanja vremena za razmatranu godinu

Edward Lorenz-ov primer

Teorija haosa

Jedno od najvanijih otkria teorije haosa je da relativno mali, ali dobro terminiran ili dobro pozicioniran poreeaj sistema moe dovesti ceo sistem u stanje haosa.

Teorija haosa
ta je zapravo haos? Ime "chaos theory" dolazi iz injenice da pojedini sistemi koje teorija sistema pokuava da opie na prvi pogled deluju neureenim. Teorija haosa se zapravo bavi pronalaenjem sutinskog ureenja u naizgled sluajnom skupu podataka koji opisuje neki sistem.

Stephen Hawking

"The stock markets are said to be nonlinear, dynamic systems. Chaos theory is the mathematics of studying such nonlinear, dynamic systems."

Primena savremenog koncepta TS

Ovakav pristup teoriji sistema je naao najveu primenu upravo u organizacionim naukama i poslovnoj ekonomiji. jedna od osnovnih hipoteza savremenog menadmenta je sve institucije posluju u haotinom okruenju i da ni jedna kompanija nemoe prihvatiti svoju trenutnu trinu poziciju kao konstantu. Zbog interakcije brojnih ekonomskih sila i brzine promena, institucije moraju konstantno iznova procenjivati svoju viziju i prilagoavati se kako bi prebrodile promene u okruenju.

Organizacije i okruenje
Organizacije i socijalni sistemi koji posluju u haotinom okruenju kontinualno su izloeni izazovima u odranju njihove svrhe i strukture. Paradox je upravo u tome da su vee i bolje ustanovljene strukture manje spremne na pravovremene promene (primer dinosaurusa i pele). Unutranja struktura koja rezultuje njihovom veliinom (odnosno broj ljudi) oteava uvoenje planiranih organizacionih ili socijalnih promena. Velike kompanije generalno okruuju dobro uspostavljeni modeli ponaanja (birokratija) Sama stabilnost njihovih struktura ini ih manje sposobnim da se prilagode promenama iz okruenja ili unutar samog sistema, ime ih ine sve manje stabilnim.

Kako okruenje deluje na sistem -Poremeaj

Sistemi su projektovani za nominalne (unapred planirane) radne uslove. Stavremeni radni uslovi se razlikuju od nominalnih, samim time se stvarno ponaanje objekta razlikuje od eljenog. Primeri mogu biti turbulencije vazduha koje deluju na avion, nagle promene spoljne temperature koje utiu na temperaturu u prostoriji,kanjenje isporuke repromatrijala za redovnu proizvodnju usled trajka eleznice, neplanirani nestanak struje u informacionom sistemu, itd.

Poremeaj
Po definiciji, one ulazne veliine sistema koje izazivaju odstupanje njegovog stvarnog od eljenog ponaanja su poremeajne veliine ili poremeaji. Poremeaji se na strukturnom dijagramu oznaavaju sa z i odgovarajuim indeksom, kao to je dato na slici

Oznaavanje poremeaja na strukturnom dijagramu

Poremeaj

Ukoliko na objekat deluje vie poremeajnih veliina, onda su one komponente vektora poremeaja, koji se oznaava kao:
z=

Entropija i sistemi

Pojam entropije je prvi put definisan u termodinamici, ali ga je kasnije Wiener proirio i na sve ostale sisteme. Entropija u termodinamici oznaava nepovratnost toplotnih procesa i oznaava se kao odnos izmeu koliine toplote i temperature posmatranog sistema (Q/T). Entropija je iskoriena za definisanje drugog zakona termodinamike koji glasi: Toplota ne moe prelaziti sa tela nie ka telu vie temperature, ukoliko se u isto vreme ne vri neka druga promena (ili se ulae neki rad- energija) koja omoguuje ovaj prelaz.

Entropija i sistemi
Drugi zakon termodinamike definie pretvaranje toplote u rad i utvruje da takvo pretvaranje nije u potpunosti mogue. Opte posmatrano, entropija predstavlja meru neureenosti sistema i ona predstavlja verovatnou prelaza iz malo verovatnog stanja ureenosti u haotino ili verovatno stanje.

Entropija

Jasna je tenja svakog sistema da iz ureenog stanja (koje je ujedno i najmanje verovatno stanje sistema) pree u haotino stanje koje je istovremeno i najverovatnije.

Entropija

Neureenost sistema (a) je verovatnije stanje od ureenosti (b)

sistemi koliko god organizovani bili tokom vremena tee da preu u manje organizovano stanje haos, odnosno poinju da nepravilno rade (ime im raste entropija). Iz tog razloga je sisteme potrebno odravati u eljenom stanju, permanentnom kontrolom ponaanja i pravilnim upravljakim dejstvom.

Entropija

Pojam Entropije u optoj teoriji sistema

Jedan od ciljeva opte teorije sistema je da eliminie redundancu u nauci i da traga za slinostima u konceptima i procedurama meu razliitim naunim disciplinama, i na taj nain teiti ka integrisanoj nauci o sistemima. Treba istai da ovaj koncept nije nov, slinom problematikom samo iz ugla fizike bavio se i A. Ainstain u svojoj tzv: teoriji o svemu.

TRIZ
Pored Einstain-a, slian koncept povezivanja razliitih naunih disciplina razmatrao je i Genrich Saulovich Altshuller (1926-1998) razvivi tako tzv. TRIZ (Teorija Reavanja Inovativnih Zadataka) koncept. U okviru svog istraivakog rada, Altshuller je ustanovio da se nauni principi jedne naune discipoline mogu sa velikim uspehom primenjivati u drugim naunim disciplinama. Primer ?

opta teorija sistema i entropija

termin sistem je u upotrebi mnogo godina, kako u disciplinama koje se bave neivim sistemima kakve su fizika i hemija, tako i u onim koja se bave ivim sistemima kao to su biologija i sociologija. Ipak, pre opte teorije sistema (General System Theory GST) nije postojao koordinisani pokuaj da se iroko integriu i poveu prouavanja svih sistema ukljuujue neive i ive sisteme.

GST
Jedna od prvih anomalija koju je zapazila GST u pokuaju da kombinuje prouavanje ivih i neivih sistema fokusirala se upravo na entropiju. Drugi zakon termodinamike jasno izraava da se entropija u izolovanom sistemu ne moe smanjiti tokom vremena, ve mora ili ostati konstantnom ili porasti.

GST

Ovaj zakon naravno apsolutno vai u termodinamici, fizici i hemiji uopte. Ipak, analiza ivih sistema kakve su biljni ili ivotninjski sistemi, ako i sistem ljudskog drutva, uopteno pokazuje da veina ovih ivih sistema se nije raspala ili osula tokom vremena, kako Drugi zakon termodinamike predvia.

GST
Nasuprot, ovi sistemi su postali ak i ureeniji i organizoaniji (te samim time sa manje entropije) tokom vremena, pre nego da su izgubili ureenje (porast entropije). Drugi zakon predpostavlja da svi sistemi, ukljuujui i ive sisteme, postaju manje kompleksni ili manje organizovani tokom vremena, i tako pokazuju poveani nivo entropije, neureenja, nesigurnosti, jednostavnosti, i generalno rasipanja. Kako to ivi sistemi preivljavaju ovu sudbinu ?

GST i Entropija
Da li to znai da je drugi zakon termodinamike nevaei, ili da on vai samo za fizike sisteme ? Ili to moda znai da se principi entropije ne mogu primeniti na ive sisteme ?

Entropija i ivi sistemi

Reenje ove zagonetke lei u samom smislu sistema koji ukljuuju ivot. Da bi sistem odravao ivot, on se mora boriti sa entropijom, ili postii odrivost. Ukoliko drugi zakon bukvalno znai da e svaki ivi sistem kontinualno poveavati svoju entropiju, dok ne dostigne maksimum, onda ne bi postojao smisao sistema koji odrava ivot svojih elemenata (life suppoort systems). Maksimalna entropija predstavlja, gotovo po definiciji, smrt sistema i time neuspeh u postizanju odrivosti.

Entropija i ivi sistemi

Realnost je da je drugi zakon validan i za ive i za neive sisteme, kakvi su fiziki sistemi. Razlika je u tome da su termodinamiki sistemi kod kojih entropija ostaje konstanta ili raste su izolovani sistemi koji su zatvotreni za protok materije i energije. Nasuprot tome, ivi sistemi su otvoreni sistemi. Njihove granice doputaju ulaz materije i energije, u obliku hrane, goriva, itd.

Entropija i ivi sistemi

Rezultat toga je da ukoliko ivi sistem treba da permanentno odrava ivot zasnovano samo na konanoj zalihi energije i materije koju je ranije obezbedio, on e, tokom vremena ili poveati ili ostati na konstantnom nivou entropije (primer?). Ipak, ak iako interni nivo entropije raste (ak i dramatino u pojedinim momentima vremena i pojedinim delovima sistema) u ivim sistemima, protok energije iz spoljanjeg okruenja moe smanjiti entropiju, i obezbediti da nivo ukupne entropije ostane konstantan ili da se smanjuje tokom vremena.

Entropija i ivi sistemi

Na taj nain, jedan od doprinosa GST-a teoriji entropije je da obijasni oiglednu nesuglasicu izmeu Drugog zakona termodinamike i porasta kompleksnosti i otganizovanosti koje se mogu uoiti u ivim sistemima.

Entropija i informacija

Drugi doprinos GST-a je povezivanje entropije i informacije. Dok je klasina fizika povezivala entropiju sa izvorima energije kao to je toplota, GST je tvrdila da je entropija takoe vezana i za informaciju. Na taj nain, kao to se entropija moe smanjiti upotrebom energije za rad, takoe se moe smanjiti tokovima informacija unutar sistema.

Entropija i informacija
Na taj nain, entropija nije samo vezana za energiju, ve i za informacije. Uvoenje informacije u sistem moe voditi ka efikasnijem i produktivnijem korienju energije, i time do nie entropije. Na taj nain inputi informacija, kao i inputi energije, mogu usporiti porast entropije sistema.

Entropija i informacija
U termodinamikoj eri devetnaestog veka, pre razvoja raunara, jasno je da je u prouavanju entropije energija imala kljunu ulogu. U analizama ivih sistema dvadeset prvog veka jasno je da je potreban proireni pogled na entropiju.

Stephen Hawking

"If we do discover a complete theory, it should in time be understandable in broad principle by everyone, not just a few scientists. Then we shall all, philosophers, scientists, and just ordinary people, be able to take part in the discussion of the question of why it is that we and the universe exist."