INVESTICIJE I pitanja za pismeni dio ispita 1. Pojmovno odreenje i klasifika ija investi ija Investi ije s! nov"ana !

!la#anja ! ilj! o$avljanja neke djelatnosti i sti anja pri%oda. Etimolo&ko porijeklo ove rije"i je izvedeni a latinsko# porijekla rije"i IN'! i VESTI(E'zaodjen!ti) kojoj se ! ekonomskoj literat!ri daje zna"enje !la#anja kapitala ! neki $iznis) firm! i sl.) a onaj ko !la*e kapital $i $io investitor ili pod!zentnik. +$jekti investiranja mo#! $iti, nepokretnosti -zemlji&te) z#rade) materijal) oprema) patenti) li en e.... vrijednosni papiri neop%odni stokovi za normalno f!nk ionisanje pred!ze/a intelekt!alna investiranja -tro&kovi or#aniza ije i str!"no# o$razovanja....

0akroekonomisti isti"! da s! #lavni ekonomski faktori investi ija, pri%odi) koje investi ija stvara) a koji ovise od 1NP2a koji odreena zemlja ostvar!je ! dato vrijeme tro&kovi investiranja) koji ovise od kamatne stope i fiskalne politike odreene zemlje.

Sa mikro aspekta investi ije se mo#! definisati kao ono !la#anje ! sada&njosti koje) !z pri%vatljiv stepen rizika) donosi !ve/ane !"inke ! $!d!/nosti. 3to se ti"e klasifika ije realni% investi ija #r!pi&! se prema, osnovnoj namjeni izvorima finansiranja zna"aj! i o$!%vatnosti predmet! !la#anja karakter! vlasni&tva te%ni"koj str!kt!ri karakter! iz#radnje razlozima koji determiniraj! investiranje pro$lemati i !tvrivanja efekata investiranja motivima investiranja itd.

4. 5kratko o$jasniti pro es dono&enj! investi ioni% odl!ka +dl!ka se donosi kada se pojavi odreeni zadatak "ije rje&enje predstavlja realiza ij! neko# ilja. 5 !*em smisl! pro es dono&enja odl!ka $i $io iz$or !*e# $roja alternativa iz mno&tva razmatrani%) odnosno dono&enje odl!ke je akt iz$ora izme! dvije ili vi&e konk!rentni% alternativa !smjereni% ka $!d!/nosti. Prije iz$ora optimalne alternative) tre$a imati na !m! slijede/e, podsjetiti se na ilj kome se te*i imati na !m! poslovn! politik! kompanije !porediti namjeravani iz$or s kontrolnom listom kriterija

donijeti odl!k! tek nakon disk!sije sa svima koji s! pomo#li pri identifika iji i provjeri alternativa. Pri dono&enj! odl!ke tre$a se r!kovoditi poznatim prin ipom ra ionalno# pona&anja) tj. zadati ilj ostvariti !z minimalne tro&kove. Iz to# razlo#a je za potre$e alternativno# poslovno# -naravno i investi ijsko#. odl!"ivanja neop%odno !zeti ! razmatranje samo !tro&ke i koristi) dok tro&kovima i koristima nezavisnim od poslovne odl!ke ne tre$a dozvoliti da $ilo kako !ti"! na njeno event!alno !svajanje ili od$a ivanje. 5koliko se kod slo*eni% pro$lema odl!ka donese int!itivno) oslanjaj!/i se samo na 6isk!stvo i zdrav raz!m7) mala je vjerovatno/a da /e takva odl!ka $iti naj$olja. +dl!"ivanje je veoma kompleksna menad*erska aktivnost koja za%tijeva !z mena*ersk! sposo$nost i od#ovaraj!/! informa ion! podlo#!. Polazi&te za dono&enje prave odl!ke je poznavanje pro$lema koje tre$a rije&iti i odreivanje rje&enja ti% pro$lema. To za%tijeva od menad*era razmatranje i iz$or oni% alternativni% smjerova aktivnosti koje s! primjerene datom tren!tk!) a potom slijedi nji%ova eval!a ija da $i se !tvrdio optimalni smjer. To se posti*e) prije sve#a) identifikovanjem i kvantifikovanjem posljedi a pojedini% alternativa) naj"e&/e kroz pro ijenjene prilive i odlive nov"ani% sredstava) diferen ijalne pri%ode i tro&kove i dr!#e mjerljive vrijednosti i faktore. 8ktom dono&enja odl!ke sam pro es odl!"ivanja nije zavr&en. 9onesen! odl!k! tre$a inkorporirati ! sistem dr!#i% poslovni% odl!ka ! pred!ze/! i provesti) imaj!/i ! vid!) prije sve#a) sve!k!pne *eljene iljeve pred!ze/a i za nji% raspolo*ivi $!d*et. Nakon to#a slijedi faza kontrole realiza ije doneseni% odl!ka koj! tre$a permanentno o$avljati) $ez o$zira na vremenski intenzitet o$avezni% kontrolni% izvje&taja koji se dostavljaj! odreenim str!kt!rama ! pred!ze/!. Sve navedene karakteristike pro esa dono&enja poslovni% odl!ka va*e i ! investi ijsko2 projektnoj aktivnosti. Investi ijski projekt zna"i zaokr!*eno o$!%vatanje pro#rama realiza ije neko# dr!&tveno# ilja) te je) nerijetko) neop%odna i nje#ova koordina ija ! sistem! dr!&tveno# plana. Jednom donesena investi ijska odl!ka ima d!#oro"ne konsekven e na poslovanje pred!ze/a) s o$zirom da !smjerava kvalitativno i kvantitativno raspolo*ive res!rse na odreene aktivnosti) koje tre$a da imaj! svoj! dr!&tven! validnost na tr*i&t!) te je) sto#a) pret%odno tre$a sa#ledati sa mno#o$rojni% aspekata -marketin#) te%nolo#ija) kapa iteti) $!d*et itd... Nivo odl!"ivanja naj"e&/e je ! korela iji s veli"inom investi ije. Investi ijske odl!ke se mo#! donositi ! sl!"aj! kada, projekt nema alternativno# rje&enja kada postoji iz$or izme! vi&e projekata naslonjeni% na raspolo*iv! te%nolo#ij! i res!rse) ali sa razli"itim ekonomskim implika ijama - kada je iz$or neop%odno izvr&iti izme! vi&e raspolo*ivi% projekata ! !slovima limitirani% res!rsa. 9o$ro postavljen informa ioni sistem ! pred!ze/! daje &ans! menad*erima da svoje investi ijske ideje materijaliz!j! ! praksi i iz$je#n! lo&e odl!ke. -

:. +$jasniti ka!z!alnost izme! ekonomsko# rasta) razvoja i investi ije Teorijski posmatrano) investi ije s! #enerator privredno# razvoja) nje#ove stope rasta) str!kt!re razvoja i ekonomske sta$ilnosti) pa teorijski definisana i empirijski potvrena

f!nk ionalna veza izme! investi ija i ekonomsko# rasta i razvoja nije sporna) mada je te&ko definisati jedinstven o$lik takve f!nk ionalne veze) jer tre$a imati ! vid! da same investi ije ne zna"e rast i razvoj. +ne s!) zapravo) samo jedna dominantna varija$la) koja se mora !zeti ! o$zir pri analizi faktora rasta i razvoja na mikro i makro nivo!) jer se naj"e&/e polazi od pretpostavke da vi&a stopa investi ija zna"i vi&! stop! rasta. Investiranje ne mo*e $ez#rani"no !$rzavati ekonomski rast iz razli"iti% razlo#a, ! ods!stv! te%nolo&ko# pro#resa mo#!/nosti investiranja s! o#rani"ene samo na o$nov!) a neto investi ije s! jednake n!li - #rani"na ta"ka poslije koje rast investiranja ne vodi !$rzanj! ekonomsko# rasta) odnosno efikasnost investiranja !zjedna"ena s n!lom nastaje kada se porast kapitalno# koefi ijenta izjedna"i sa tempom rasta stope investi ija - kada se #rani"ni investi ijski !"inak izjedna"i s kamatnom stopom tada optimalni o$im investi ija osi#!rava maksimalni rast. Ekonomski rast se mo*e !$rzavati promjenom str!kt!re investi ija i proizvodnje) &to se mo*e ostvariti !vozom te%nolo#ije) kapitala i pred!zetni&tva i nji%ovim !smjeravanjem ! prop!lzivne #rane ili promjenom str!kt!re investi ija ! korist #rana s ve/im te%nolo&kim pro#resom. -

;. Investi iona politika ! f!nk iji efikasnije# investiranja

Dva su glavna razloga za kreiranje investicijske politike: prvi, pomae investitoru da to realnije definie investicijske ciljeve nakon to sagleda karakteristike trita i rizika investiranja; drugi, kreira standard na osnovu kojeg e se suditi o uspjenosti performansi investicijskog menadera. Temelji investicijske politike proizilaze iz same funkcije investicija te se ona u teoriji razmatra sa razli iti! aspekata. "aj ee se polazi od pretpostavke da investicijska politika i investicije predstavljaju, prije svega, izraz razvojne politike kojom se usmjerava i kontrolie realni razvoj preduzea. #nvesticijska politika u se$i imanentno uklju uje odre%ena ulaganja u cilju ostvarenja odgovarajui! ciljeva u $udunosti s o$zirom da, kao to je ve pomenuto, investicije nisu nita drugo nego sadanja ulaganja radi ostvarivanja $udui! efekata. &a razliku od finansijske politike koja se odnosi na veli inu i strukturu ulaganja i nji!ove izvore, investicijska politika se odnosi na ulaganje u neposrednu ekonomsku ili neekonomsku aktivnost radi sticanja $udui! koristi. 'spjena investicijska politika podrazumijeva sin!ronizovano djelovanje vlade, poslovni! ljudi, i $ankarskog sistema u zemlji u cilju realizacije vei! projekata, ali i minimiziranje uvijek prisutni! konlikata koji prate investicijsku aktivnost. (vaku investicijsku politiku determiniu razli iti faktori koji mogu $iti i izvan dometa uticaja donosilaca investicijski! odluka, a od nji! su najintezivniji sljedei: Trite od kojeg po inje formiranje razvojne i investicijske politike moe $iti stimulirajueg ali i limitirajueg dejstva na investicijsku politiku,

)inansijski potencijal preduzea determinie, u krajnjoj liniji, domete investicijskopoliti ki! odluka, to moe $iti, donekle, po$oljano eksternim finansijskim izvorima, Te!nologija podrazumjeva te!noloka rjeenja koja podrazumjeva optimum inicijalnog investiranja i to nie trokove eksploatacije projekta i *konomski razvoj zemlje je faktor koji investicijska politika svakog preduzea mora imati u vidu $ez o$zira da li e on djelovati stimulativno ili destimulativno.

' procesu kreiranja i vo%enja investicijske politike uputno je pridravati se odre%eni! na ela: 'skla%enost s $azi nim ciljevima drutva kao cjeline 'skla%enost s $azi nim ciljevima preduzea +otpuna konzistentnost s razvojnom politikom preduzea #straivanja, kao osnova za kreiranje i vo%enje investicijseke politike ,$jektivnost u odlu ivanju o najpovoljnijim investicijskim rjeenjima 'skla%enost s politikom rasta ivotnog standarda zaposleni! za!tjeva kompromis izme%u dugoro ni! i kratkoro ni! ciljeva zaposleni! u preduzeu, vodei ra una o ekonomskoj ali i o socijalnoj komponenti.

' procesu njenog definisanja potre$no je utvrditi i teorijske i prakti ne granice njenog kretanja. Teorijski su te granice investicijski minimum koji osigurava stagnantnu privredu, odnosno preduzee karakteristi no za vrijeme ekonomski! poremeaja. -rajnja donja granica inv. politike u preduzeu je nivo zamjene. .aksimum investicija podrazumjeva nii ili vii nivo redukcije potronje u korist investicija te sposo$ne ljude koji e realizovati investicije. ,ptimum investicija je prvenstveno ovisan od definisani! ciljeva ekonomske politike kao to su $ri ekonomski rast, vea zaposlenost, visoka potronja. ,ptimum investiranja se posmatra razli ito od zemlje do zemlje i moe $iti fokusiran na jedan ili vie navedeni! ciljeva. ' nekim slu ajevima se moe govoriti i o prekomjernom investiranju iznad maksimuma ili neuspjenim investicijama. +rakti ne granice inv. politike su vezane, prije svega, za konkretne uslove privre%ivanja kao to su : mogunosti plasmana, mogunost finansiranja, te!noloke granice veli ine kapaciteta, granice profita$iliteta, limiti likvidnosti,itd.

<. 0ikro i makro aspekt !pravljanja investi ijama

#nvestiranje je izraz jednog specifi nog razvojnog koncepta. -ao $itnu pretpostavku razvoja koja se ostvaruje u uslovima oskudni! resursa i ograni eni! razvojni! mogunosti, uz rizik i neizvjesnost, investiranje, u pravilu, karakterie: kompleksnost, dugotrajnost, dugoro nost, uticaj vremenske komponente. To za!tjeva detaljnu analizu investicijske ideje u skladu s ciljevima definisanim razvojnom i investicijskom politikom.

#nvesticijski menadment u finansijskim investicijama , poznat i kao portfolio menadment, proces je kojim se upravlja novcem i kao takav on /moe $iti: 01 aktivan ili pasivan /1 koristiti implicitne i eksplicitne procedure i 21 relativno kontrolisan ili nekontrolisan. ' realnim investicijama je to kontinuiran proces karakteristi ne dimenzije upravljanja organizacija rada itavog niza u esnika i koordinacija rada ti! u esnika. #nvestiranje, kao strategijsko ulaganje kapitala, igra, danas vie nego ikad, odlu ujuu ulogu u poslovanju preduzea te je stoga, neop!odno u procesu upravljanja investicijama raspolagati podacima prije sve o: #nvesticijama koje su strateko-razvojnog karaktera i o investicijama neop!odnim za ekspanziju preduzea, Dodatnim investicijama koje $i se mogle realizovati u narednom kraem razdo$lju, Trokovima krupni! projekata realizovani! ranije "ivou uteda koji o$ez$je%uju $udue investiranje -ako e namjeravana investicija po$oljati sliku preduzea itd.

(veo$u!vatno upravljanje investicijama tre$a danas da ima u vidu, prije svega, investiranje kao cikli ni proces i kao jedan iroko o$u!vatni koncept ekonomski! aktivnosti. +roces upravljanja finansijskim investicijama je tako%e kontinuiran. "akon investiranja portfolio se nadogra%uje prema potre$ama investitora, a proces upravljanja portfolijom se odvija kroz vie etapa: -reiranje i povremena nadogradnja inv. politike, tj. definisanje vrsta rizika koje je invesititor spreman pri!vatiti i investicijski! ciljeva i ograni enja koja odre%uje investicijsku strategiju +rou avanje finansijski! i ekonomski! uslova i predvi%anje $udui! trendova #mplementacija investicijske strategije i definisanje na ina alociranja sredstava za razli ite klase aktive ili razli ite !artije od vrijednosti i -ontinuirano nadgledanje portfolija i naglaavanje investicijski! ciljeva s uslovima finansijskog trita i utvr%enom investicijskom politikom.

'pravljanje investicijama u makro kontekstu prate karakteristi ni pro$lemi, kao npr. pitanje /koliko investirati3, to se vodi na veli inu izdvajanja iz nacionalnog do!otka za investicije. +rekomjerno, kao i su$optimalno investiranje , nisu poeljni iz razloga koji su do$ro poznati u teoriji o investicijama pa optimum investiranja tre$a traiti u interakciji raspoloivog izdvajanja iz do!otka uz korektivno angaovanje eksterni! izvora, vremena efektuiranja investicija i dostignutog nivoa razvijenosti zemlje. Drugo pitanje /gdje i kako investirati3 je pose$no aktuelizirano u posljednje vrijeme revizijom stariji! modela razvoja, orijentacijom na visoke stope rasta i oslanjanjem na glo$alne, a ne na /svoje3 lokalne resurse.

'pravljanje investicijama na makro nivou se naj$olje moe realizovati ako se posmatra iz tri ugla. a1 granski aspekt $1 unutranji aspekt, me%unarodni aspekt c1 faktorski aspekt i ciljni aspekt Danas sve vie preovladava miljenje o povezivanju ciljnog , tritorijalnog i granskog upravljanja investicijama. 4iljno upravljanje investicijama, ustvari, upravljanje je na $azi projekta i ono mora imati odgovarajue mjesto u sistemu upravljanja investicijama te, uz ko!erentno i odgovorno planiranje, osigurati neop!odnu stvarala ku cjelinu razvoja i povezati njegove granske i prostorne aspekte. +rojektni pristup kao svjesno usmjeravanje investicija, vremenom je ostvario nuan metodoloki prilaz u evaluaciji ne samo individualne nego i drutvene validnosti investicija.

=. Vremenska preferen ija kapitala ! ekonomskim investi ijama

(avremeno projektno planiranje podrazumjeva angaovanje kapitala uglavnom na dui vremenski period, pri emu su nov ani tokovi projekta odvojeni manjim ili veim intervalima vremena, a vremenski raspored koristi i trokova, svakako, razli ito uti e na efikasnost pojedini! projektni! prijedloga. #zuzetni su slu ajevi u kojim je vijek nekog projekta veoma kratak tako da se vremenski raspored projektni! u inaka moe u potpunosti zapostaviti u procesu realizacije investiciono projektne odluke. 'kupna efikasnost projekata ovisit e naro ito od ostvarenog prinosa na angaovana sredstva u vremenu te duine vremenskog perioda investiranja i eksploatacije projekta. "aime, sigurno da e investitor u projekt s veom efikasnou u $lioj $udunosti preferirati projektima s takvim rasporedom efekata koji su vremenski udaljeni od po etka projektnog ciklusa, odnosno da e renta$ilitet projekta ovisiti, do$rim dijelom, od vremenkog rasporeda koristi i trokova odnosno rezultata. "a ovoj postavci se zasniva cjelokupan koncept vremenske preferencije kapitala u projektnom planiranju kao i proces diskontovanja , odnsono svo%enja efekata iz razli iti! vremena trajanja projekta na odre%eni trenutak. To su, uz rizik i neizvjesnost, osnove savremene ekonomike investicija i osnova poduzetni ke ekonomije uopte. #z takve postavke da se 05 danas vie preferira nego 05 u $udunosti proizilazi i vremenska vrijednost kapitala, to zna i da ekonomski su$jekt vie cijeni kapitalno do$ro u sadanjosti nego u nominalnom iznosu u $udunosti iz vie razloga, kao to su /proizvodnost novca3, tj. vea mogunost da se sadanji kapital uvea u $udunosti6kamate,dividende i sl1, neizvjesnost i rizik u $udunosti inflacija itd. ' elementarnoj ud$eni koj formi iz ekonomike investicija, pri eksplikaciji vremenski! preferencija kapitala u nekom projektu, polazi se od pretpostavke da taj projekt u godinama trajanja 7, 0, 8, 2.....n donosi rezultate ....... . 'z pretpostavku da su ti rezultati

jednaki, tj.

9 9

u svakoj godini donosilac odluke, naravno, preferirat e efekte u

godini 7 ili u njoj $liim godinama, s o$zirom na nikakav ili manji rizik, mogunost ranijeg reinvesta raspoloivog kapitala itd. :li, ukoliko je ; ; ;........; sasvim je logi no da < < <........<

e investitor preferirati rezultate kao i u pret!odnom slu aju, a ukoliko je

pod izvjesnim uslovima, tj. ukoliko u efekti u tim godinama donose vie koristi, investitor moe preferirati i efekte iz dalji! godina eksploatacije projekta, ovisno od nji!ove vrijednosti.

>. ?na"aj kon epta diskontovanja ! ekonomi i investiranja @investi ije planiranje 5lo#a diskontovanja ! pro es! ! pro es! planiranja investi ija se zasniva na ideji kapitaliza iji sredstava te mo*e posl!*itit i za !tvrivanje neke so ijalane mjere projektno# !"inka. Aon ept diskontovanja kao te%nika svoenja nov"ani% tokova projekta na isti vremenski period) zasniva se ekonomi i vremena s o$zirom da je vrijeme istovremeno i tro&ak i rez!ltat sam po se$i. Bo#ika ovo# kon epta je da se kroz !klj!"ivanje vremenske komponente ! ekonomski ra"!n omo#!/i donosio ! projekte odl!ke da &to realnije kon ipira svoj! poslovn! i razvojn! politik! ! okvir! projekta i minimizira rizik i neizvjesnost) s o$zirom da 1C raspolo*iv danas i 1C raspolo*iv kroz 1D #odina "ine dvije razli"ite ekonomske vrijednosti. Aon ept diskontovanja se dakle zasniva na vremenskoj preferen iji nov a jer se kroz nj! prevrednovanjem stvaraj! mo#!/nosti za kompara$ilnost projektni% vrijednosti ! razli"itim vremenskim razdo$ljima. Imanentna lo#ika ovo# kon epta je da je vrijeme $itan faktor ! poslovnoj ekonomiji z$o# "e#a tre$a preferirati dolar danas ! odnos! na dolar ! $!d!/nosti) kako z$o# nji%ove kvantitativne tako i kvalitativne neekvivalentnosti.

E. Pro$lematika iz$ora iz$ora diskontne stope Fez o$zira &to s! ! izra"!navanj! diskontne stope mo#!/i razli"iti prist!pi) ! ovom posl! tre$a voditti o mno#o$rojnim fakorima) kao &to s!, G zna"aj projekta za lokaln!) re#ionaln! privred! na nivo! zemlje G visina kametne stope na doma/em i inostranom tr*i&t! G razvojna i investi iona politika donosio a investi ione odl!ke G finansijska sit!a ija investitora i mo#!/nosti samofinansiranja projekta G prinosi na osnov! dr!#i% raspolo*ivi% investi ijski% mo#!/nosti G stopa infla ije ! zemlji

G rizik i meizvjesnost itd. 0e!tim) $ez o$zira na to&to je diskontna stopa $itan !pravlja"ki instr!ment i kriti"an parametar ! ekonomskoj eval!a iji projekta i &to njena visina !ti"e na odl!k!, koji i koliko projekata $i se mo#li pri%vatiti kao ekonomski ra ionalni ! $!d!/nosti) ona se ipak ponekad !tvr!je pa!&alno ili $ez od#ovaraj!/e# ar#!mentarija. S o$zirom da ne postoji normativna diskontna stopa) naj"e&/e je njena visina ovisna od s!$jektivne pretpostavke projektno# eval!atora) donosio a investi ione odl!ke s iljem da posl!*i kao podatak ! metemati"kom pro es! diskontovanja ili se ona posmatra kao standardna stopa profita$ilnosti ili kao stopa koja tre$a da mjeri tro&kove kapitala itd.

H. 5kratko o$jasniti osnovne kriterije eval!a ije investi ioni% projekata G Efikasnost kao op&ti kriterij ! pro es! investiranja Efikasnost investiranja odnosno donja #rani a renta$iliteta investi ije) s!&tinski je kriterij ! pro es! vrednovanja i dono&enja investi ioni% odl!ka. Etimolo&ki se 6efikasnost7 mo*e definisati kao pozitivno stanje izme! o"ekivanja ili rez!ltata -o!tp!t. kao o"ekivani% ili ostvareni% iljeva te !lo*eni% res!rsa -inp!ta. za taj o!tp!t) !z zna"ajan limit da se pri tome ne po#or&aj! z$o# odreene iljne efikasnosti) preostali !slovi -npr)okolina.. Ekonomska efikasnost ! sklad! s tim $ila ra ionalna svrsis%odna !potre$a rijetki% res!rsa -do$ara. ! ilj! zadovoljavanja potre$a i zavisna je od ijena ekonomski% faktora.

* Profitabilitet projekta kao kriterij za donoenje investicijske odluke

+snovni ilj svako# projekta ! najve/em $roj! sl!"ajeva je profit na investirani kapital "ime se stvaraj! dodatna sredstva za nova investiranja i nove projekte. Projekt /e $iti aktiviran samo onda ako od#ovaraj!/a stopa profita prema&!je kamatn! stop! od nosno ijen! kapitala. +ptimalno kori&tenje kapitala je naj"e&/e ono investiranje koje pr!*a iz#leda na ve/i profit ! odnos! na $ilo koj! raspolo*iv! !potre$! to# kapitala. 0enad*ment svako# pred!ze/a je od#ovoran da provjereni kapital kanali&e ! najra ionalnija investiranja odnosno da iza$ere najefikasnije -najprofita$ilnije. !la#anje kapitala te da odr*ava takav poten ijalni profit &to d!*e vremena. Takoe) mend*ment $i morao imati &to ta"nij! slik! kretanja profita ! ijelom *ivatnom vijek! projekta jer investi ione odl!ke mo#! $iti opravdane samo preko $!d!/i% efekata. Pri tome je $itno o$ratiti pa*nj! na "injeni ! da neki projekt mo*e pokazivati zadovoljavaj!/! stop! profita ! d!#om period! a dr!#i opet)pokazivati ve/! stop! profita ! kra/em perod!. Sli"na je sit!a ija i !koliko dva ili vi&e projekata pokaz!j! ist! stop! do$iti na !lo*eni kapital.

* Oportunitetni trokovi kao kriterij alokacije kapitala u procesu investiranja

Aon ept alternativni% ili oport!nitetni% tro&kova kapitala kao jedan od najzna"ajniji% kon epata ekonomske analize ima ! vid! "injeni ! da se svako !la#anje kapitala vr&i !vijek po ijeni *rtve alternativni%mo#!/nosti za kori&tenje isto#kapitala ! dr!#e svr%e. +port!nitetni tro&kovi -iz#!$ljena do$it !sljed nepod!zimanja neko# projekta ili tro&kovi koji nastaj! ne"injenjem. kao ekonomski kriterij za klasifika ij! projekta)na ekonomski opravdane i one "ija je stopa prinosa na investi ije niska odre!j! vremensk! vrijednost nov a i jednaki s! prop!&tenoj do$iti koja $i se mo#la realizovati ! pred!ze/! kori&tenjem sada&nje monetarne jedini e dolara tokom #odine. +port!nitetni tro&kovi neko# projekta sadr*e! se$i ekspli itne i impli itne tro&kove. Ekspli itni tro&kovi -operativni tro&kovi) zak!pnine) tro&kovi rada) amortiza ija itd.. od#ovaraj! knji#ovodstvenim tro&kovima projekta i kao takvi s! relativno mjerljivi. Impli itni tro&kovi s! te*emjerljivi i nis! vezani za knji#ovodstvene eviden ije i te*e se !o"avaj!.

1D. Preleminarna eval!a ija investi ioni% projekata

' preliminarnu evaluaciju investicijski! projekata moemo svrstati slijedee metode:

+ovrat na investicije 6=,#1 +rosje na stopa povrata 6:==1 -apitalni koeficijenti 6-1, 6e1, 6-m1 i 6.ke1 .etoda maksimalnog profita 6.f1 .etoda prosje nog profita 6+f1 .arginalna efikasnost kapitala 6.*41 -oeficijent renta$ilne investicije 6-r1.

+ovrat na investicije se izraava stopom povrata koji kompanija moe zaraditi od kapitala koji je u nju investiran. +rednost koncepta povrata na investicije su, prije svega, u injenici da se u fokusu investicione analize nalazi profit na sveukupni kapital kompanije, investicione aktivnosti su veoma sin!ronizovane u okviru pojedini! kompanijski! odjeljenja te je i osje aj odgovornosti zaposleni! za uspje! na veoma visokom nivou. "edostaci ovog investicionog poslovnog koncepta su u potekoama o$ez$je%enja adekvatni! informacija o $uduim investicionim zadacima u kompleksnoj irini investicionog programa, mogua nefleksi$ilnost stope povrata kao univerzalnog, pri!vaenog mjernog alata za mjerenje uspje!a kompanije, zanemarivanje dinamike $udui! nov ani! tokova, u odsustvu procesa diskontovanja itd. +rosje na stopa povrata ili ra unovodstvena stopa povrata ili metoda proste stope prinosa, jedna je od najstariji! evaluacioni! te!nika vrednovanja investicioni! projekata, odnosno kvaliteta investiranja u preduzeu. ' optoj formi :== mjeri odnos godinjeg o ekivanog neto do!otka projekta i prosje nog investiranja. :== ima od prednosti evidentnu jednostavnost i moe sluiti kao vodi u procesu evaluiranja, pogotovo relativno krai! projekata jer omoguava automatsko pri!vatanje ili od$ijanje projekta, ovisno od nivoa izra unate vrijednosti u odnosu na usvojenu ciljnu stopu povrata. ,sim toga, ovom metodom se mogu i rangirati projekti prema efektima koje pruaju. ,va metoda ima i neke nedostatke, kao to su: 0. :== je zasnovana na knjigovodstvenim konvencijama koje se esto razlikuju od zemlje do zemlje, to dovodi u pitanje izra unavanje stvarnog profita$iliteta projekta, 8. "e uzimanje u o$zir vremenske preferencije novca, 2. Defavorizovanje cas! flo> projekta, ?. Dileme u izra unavanju profita, @. +ro$lem iz$ora zerprezentativne godine i u tom slu aju zanemarivanje ukupnog korisnog vijeka projekta itd. +ostoje razli ite vrste kapitalni! koeficijenata, a prevladavaju termini: kapitalni koeficijent, koeficijent efektivnosti, marginalni koeficijent efikasnosti itd., koji imaju odre%enu primjenu, pogotovo u ekonomskim analizama zemalja u razvoju. *fikasnost investicija moe se izraziti odnosom sume investicioni! sredstava 6#1 i efekata 6*1 investicije. ,vaj ekonomski parametar

u literaturi se naj ee naziva prosje nim kapitalnim koeficijentom. =ecipro ni izraz kapitalnog koeficijenta jeste koeficijent efektivnosti koji predstavlja odnos efekata investicija i veli ine investicija i kao takav omoguava komparaciju razli iti! investicioni! mogunosti granski i regionalno. *fikasnost investivija se moe izraziti i putem marginalnog kapitalnog koeficijenta koji predstavlja odnos prirataja investicija 6#1 i prirast efekata 6*1 od ti! investicija. .arginalni kapitalni koeficijent ukazuje u koje se vremenu posmatrana investicija kroz ostvarene efekte u potpunosti reprodukuje. =ecipro an izraz marginalnog kapitalnog koeficijenta je marginalni koeficijent efektivnosti ili investicioni u inak. .etoda maksimalnog profita je modifikovana metoda :==. ,na se sastoji u tome da se stavi u odnos iznos najve eg godinjeg profita i inicijalne investicije. *fikasniji je onaj projekat kod kojeg je stopa maksimalnog profita vea. +retpostavke za primjenu metode maksimalnog profita su: 0. +rojekti koji se kompariraju tre$a da imaju pri$lino jednaku distri$uciju po godinama ivota projekta i 8. +rojekti koji se kompariraju tre$a da su $arem pri$linog vijeka trajanja. .etoda prosje nog profita upore%uje ukupan profit u toku vijeka projekta s inicijalnom veli inom investicije. ,va metoda se esto koristi, u neto izmjenjenoj varijanti, kao preliminarna metoda u savremenoj njema koj praksi. +olazi se od pretpostavke da investicijski projekti veu za se$e razli ito visoki kapital pa se pokuava staviti u odnos investicijski profit prije kamata i inicijalni investicijski ulog. &$og svoji! sla$osti i ova metoda se moe koristiti samo kao preliminarna metoda u investicionim prora unima. Ao jedan od preliminarni! kriterija za donoenje investicioni! odluka je i marginalna efikasnost kapitala. ,na stavlja u omjer ukupnu korist od projekta i ukupne trokove projekta. (ve dok je .*4;0 isplati se investirati u odre%eni investicioni projekt po ovoj metodi. -oeficijent renta$iliteta investicije ili prosje na stopa renta$iliteta do$ija se kao rezultat odnosa razlike ukupni! koristi i trokova i investicionog troka projekta. =azumljivo da je atraktivniji onaj projekat gdje je koeficijent renta$iliteta vei, a ako je on ravan nuli efikasnost investiranja je na granici, odnosno projekt ne o$ez$je%uje reinvest kapitala. ' suptini, pri ovoj metodi se smatra da je povoljniji onaj investicijski projekt u kome je prosje na stpa renta$iliteta vea, a u pravilu se isplati investirati ako je koeficijent renta$iliteta vei od kamatne stope.

11. Prosje"na stopa povrata -8((.

+rosje na stopa povrata ili ra unovodstvena stopa povrata ili metoda proste stope prinosa, jedna je od najstariji! evaluacioni! te!nika vrednovanja investicioni! projekata, odnosno kvaliteta investiranja u preduzeu. ' optoj formi :== mjeri odnos godinjeg o ekivanog neto do!otka projekta i prosje nog investiranja tj.:

:== 9 Besto se :== do$ija i prostim odnosom profita u normalnoj godini proizvodnje s punim kapacitetom s izvrenim investiranjem u osnovna i o$rtna sredstva u odre%enom periodu. (am na in izra unavanja :== prili no je raznolik, me%utim tre$a uglavnom rijeiti dvije krupne dileme i to: 0. -ako utvrditi profit, tj.kako formirati finansijski rezultat investicije za potre$e projektnog planiranja i 8. -oju veli inu koristiti kao ukupan o$im ulaganja u poslovna sredstva u projektu. Cto se ti e prve dileme, neop!odno je u projektnom planiranju najprije se opredijeliti za odre%eno vrijeme u kojem se utvr%uje renta$ilitet. ' drugoj fazi potre$no je rijeiti pro$lem tretmena pojedini! stavki ras!oda projekta, npr.kako i u kojem o$imu u projekat uklju iti trokove amortizacije. Tre$a zatim definisati vrijeme otpisa pojedini! investicioni! trokova i pro$lema rezidualne vrijednosti u vijeku projekta. Cto se ti e kamata i poreza, uglavnom je pri!vaeno stanovite da se profit projekta utvr%uje poslije oporezivanja $ez od$ijanja kamata na kredite. Cto se druge dileme ti e, ovisno o ve pri!vaenog koncepta kreiranja profita, koncepta o$ra una i i svr!e projektni! istraivanja, u projektni ra un se mogu uklju iti inicijalne investicije, prosje ni godinji investicioni trokovi i ukupne prosje ne investicije za vijek projekta. :== ima od prednosti evidentnu jednostavnost i moe sluiti kao vodi u procesu evaluiranja, pogotovo relativno krai! projekata jer omoguava automatsko pri!vatanje ili od$ijanje projekta, ovisno od nivoa izra unate vrijednosti u odnosu na usvojenu ciljnu stopu povrata. ,sim toga, ovom metodom se mogu i rangirati projekti prema efektima koje pruaju. ,va metoda ima i neke nedostatke, kao to su: 0. :== je zasnovana na knjigovodstvenim konvencijama koje se esto razlikuju od zemlje do zemlje, to dovodi u pitanje izra unavanje stvarnog profita$iliteta projekta, 8. "e uzimanje u o$zir vremenske preferencije novca, 2. Defavorizovanje cas! flo> projekta, ?. Dileme u izra unavanju profita, @. +ro$lem iz$ora zerprezentativne godine i u tom slu aju zanemarivanje ukupnog korisnog vijeka projekta itd. &$og toga se :== u savremenim investicionim istraivanjima moe koristiti: kao pomona metoda u evaluaciji manji! projekata, kod kratkoro ni! investiranja, u uslovima samofinansiranja projekta, pri o$ra unu profita$ilnosti ukupnog investicionog troka kada tokom ivotnog vijeka projukta $ruto profiti i trokovi neznatno variraju, pri preliminarnom vrednovanju nekog projekta, te u slu ajevima nedovoljnog $roja informacija u procesu projektovanja i projektnim analizama. "eke od navedeni! nedostataka :== metode pokualo se ispraviti tzv.metodom punog povrata. ,na se temelji na utvr%ivanju vremena potre$nog za puni povrat uloenog kapitala u

neki projekat ukoliko se radi o pojedina nim projektima, odnosno iznalaenju najkraeg perioda povrata ukoliko se radi o vrednovanju vie projekata. +rosje na stopa povrata ili ra unovodstvena stopa povrata ili metoda proste stope prinosa, jedna je od najstariji! evaluacioni! te!nika vrednovanja investicioni! projekata, odnosno kvaliteta investiranja u preduzeu. ' optoj formi :== mjeri odnos godinjeg o ekivanog neto do!otka projekta i prosje nog investiranja tj.: :== 9 Besto se :== do$ija i prostim odnosom profita u normalnoj godini proizvodnje s punim kapacitetom s izvrenim investiranjem u osnovna i o$rtna sredstva u odre%enom periodu. (am na in izra unavanja :== prili no je raznolik, me%utim tre$a uglavnom rijeiti dvije krupne dileme i to: 0. -ako utvrditi profit, tj.kako formirati finansijski rezultat investicije za potre$e projektnog planiranja i 8. -oju veli inu koristiti kao ukupan o$im ulaganja u poslovna sredstva u projektu. Cto se ti e prve dileme, neop!odno je u projektnom planiranju najprije se opredijeliti za odre%eno vrijeme u kojem se utvr%uje renta$ilitet. ' drugoj fazi potre$no je rijeiti pro$lem tretmena pojedini! stavki ras!oda projekta, npr.kako i u kojem o$imu u projekat uklju iti trokove amortizacije. Tre$a zatim definisati vrijeme otpisa pojedini! investicioni! trokova i pro$lema rezidualne vrijednosti u vijeku projekta. Cto se ti e kamata i poreza, uglavnom je pri!vaeno stanovite da se profit projekta utvr%uje poslije oporezivanja $ez od$ijanja kamata na kredite. Cto se druge dileme ti e, ovisno o ve pri!vaenog koncepta kreiranja profita, koncepta o$ra una i i svr!e projektni! istraivanja, u projektni ra un se mogu uklju iti inicijalne investicije, prosje ni godinji investicioni trokovi i ukupne prosje ne investicije za vijek projekta. :== ima od prednosti evidentnu jednostavnost i moe sluiti kao vodi u procesu evaluiranja, pogotovo relativno krai! projekata jer omoguava automatsko pri!vatanje ili od$ijanje projekta, ovisno od nivoa izra unate vrijednosti u odnosu na usvojenu ciljnu stopu povrata. ,sim toga, ovom metodom se mogu i rangirati projekti prema efektima koje pruaju. ,va metoda ima i neke nedostatke, kao to su: 0. :== je zasnovana na knjigovodstvenim konvencijama koje se esto razlikuju od zemlje do zemlje, to dovodi u pitanje izra unavanje stvarnog profita$iliteta projekta, 8. "e uzimanje u o$zir vremenske preferencije novca, 2. Defavorizovanje cas! flo> projekta, ?. Dileme u izra unavanju profita, @. +ro$lem iz$ora zerprezentativne godine i u tom slu aju zanemarivanje ukupnog korisnog vijeka projekta itd. &$og toga se :== u savremenim investicionim istraivanjima moe koristiti: kao pomona metoda u evaluaciji manji! projekata, kod kratkoro ni! investiranja, u uslovima

samofinansiranja projekta, pri o$ra unu profita$ilnosti ukupnog investicionog troka kada tokom ivotnog vijeka projukta $ruto profiti i trokovi neznatno variraju, pri preliminarnom vrednovanju nekog projekta, te u slu ajevima nedovoljnog $roja informacija u procesu projektovanja i projektnim analizama. "eke od navedeni! nedostataka :== metode pokualo se ispraviti tzv.metodom punog povrata. ,na se temelji na utvr%ivanju vremena potre$nog za puni povrat uloenog kapitala u neki projekat ukoliko se radi o pojedina nim projektima, odnosno iznalaenju najkraeg perioda povrata ukoliko se radi o vrednovanju vie projekata.

14. Aapitalni koefi ijent

+ostoje razli ite vrste kapitalni! koeficijenata, a prevladavaju termini: kapitalni koeficijent, koeficijent efektivnosti, marginalni koeficijent efikasnosti itd., koji imaju odre%enu primjenu, pogotovo u ekonomskim analizama zemalja u razvoju. *fikasnost investicija moe se izraziti odnosom sume investicioni! sredstava 6#1 i efekata 6*1 investicije. ,vaj ekonomski parametar u literaturi se naj ee naziva prosje nim kapitalnim koeficijentom: - 9 #D*. ,vaj kapitalni koeficijent pokazuje koliko monetarni! jedinica investcija otpada na monetarnu jedinicu efekata iz te investicije. ' savremenim investicijskim istraivanjima i praksi razvijeni! zemalja ovaj kapitalni koeficijent se rje%e upotre$ljava s o$zirom na znatan $roj nedostataka kao to su: davanje prednosti investicijama koje daju efekte u kratkom roku, zapostavljanje dugoro ni! efekata investiranja, davanje prednost manje produktivnim niskokapitalnim projiktima, ne uzimanje u o$zir sekundarni! efekata itd. # pored navedeni! nedostataka ovaj kapitalni koeficijent je dosta prisutan u investcionim analizama nedovoljno razvijeni! zemalja usljed toga to je kapiral na tim prostorima dosta oskudan faktor. =ecipro ni izraz kapitalnog koeficijenta: e 9 *D# jeste koeficijent efektivnosti koji predstavlja odnos efekata investicija i veli ine investicija i kao takav omoguava komparaciju razli iti! investicioni! mogunosti granski i regionalno. *fikasnost investivija se moe izraziti i putem marginalnog kapitalnog koeficijenta koji predstavlja odnos prirataja investicija 6#1 i prirast efekata 6*1 od ti! investicija: 9 E#DE*.

.arginalni kapitalni koeficijent ukazuje u koje se vremenu posmatrana investicija kroz ostvarene efekte u potpunosti reprodukuje. *fikasnija je ona investicija iji je marginalni kapitalni koeficijent manji. ,vaj kriterij se naj ee primjenjuje kod investiranja u rakonstrukciju, modernizaciju ili proirenje proizvodni! o$jekata. =ecipro an izraz marginalnog kapitalnog koeficijenta je marginalni koeficijent efektivnosti ili investicioni u inak. To je jedan od vaniji! kriterija u investicionim odlukama s o$zirom da svaki poduzetnik ima za cilj poveanje renta$iliteta dodatnog kapitala. ,n ne mjeri efekat ukupni! investicija u neko projekat, odnosno ne mjeri utede koje daje ukupna suma investicija ve mjeri samo dodatne utede u eksploatacionim trokovima, koje su posljedica dodatne

investicije u kapitalni intenzivniju varijantu u odnosu na varijantu koje je manje kapitalno intenzivna za istu vrstu proizvodnje.

1:. 0etode maksimalno# profita

0etoda maksimalno# profita je modifikovana metoda 8((. +na se sastoji ! tome da se stavi ! odnos iznos najve/e# #odi&nje# profita i ini ijalne investi ije. Aao referentna #odina je ona sa maksimalnim profitom. Efikasniji projekat jeste onaj projekat "ija je stopa maksimalno# profita ve/a. +va metoda se mo*e al#e$arski izraziti,

#dje s!,

Pretpostavke za primjen! metode maksimalno# profita) makar i kao pomo/ne metode ! investi ionim analizama) s!, Projekti koji se kompariraj! tre$a da imaj! pri$li*no jednak! distri$! ij! po #odinama *ivota projekta i Projekti koji se kompariraj! tre$a da s! pri$li*no# vijeka trajanja.
1;. 0etode prosje"no# profita

+va metoda !pore!je !k!pan profit ! tok! vijeka projekta sa ini ijalnom veli"inom investi ije tj.,

#dje s!,

Sla$osti ove metode s!, +na daje prednost projektima sa ve/im prosje"nim profitom $ez o$zira na distri$! ij! profita po #odinama ! tok! vijeka projekta)

Elimini&e projekte sa naiz#led manjim profitom) mada nje#ov !k!pan profit !sljed povoljnije# rasporeda po #odinama) mo*e da $!de znatno ve/i) Aao i kod ostali% tradi ionalni% metoda ne vodi se ra"!na o mo#!/nosti reinvesta profita i naravno vremenskoj vrijednosti nov a.

+va metoda se "esto koristi) ! ne&to izmijenjenoj verziji) kao preliminarna metoda ! savremenoj njema"koj praksi. Polazi se od pretpostavke da investi ijski projekti ve*! za se$e razli"ito visoki kapital pa se pok!&ava staviti ! odnos investi ijski profit prije kamata i ini ijalni investi ijski !lo#. Tako se do$ija relativni kriterij za preliminarne investi ijske analize,

?avisno od d!*ine investiranja) ! ra"!n se mo*e !zeti i prosje"na investi ijska vrijednost &to ne mijenja ni&ta ! kompara iji relativni% prednosti projekta.
1<. 0ar#inalna efikasnost kapitala

Jedan od preliminarni% kriterija za dono&enje investi ijski% odl!ka je i mar#inalna ekifasnost kapitala,

#dje s!, 0EC mar#inalna efikasnost kapitala F koristi projekta C tro&kovi projekta Sve dok je 0ECI1 isplati se investirati ! odreeni investi ijski projekat po ovoj metodi.

1=. Aoefi ijent renta$ilnost investi ija Aoefi ijent renta$iliteta investi ije-prosje"na stopa renta$iliteta. se koristi kao mjerilo efikasnosti projekta ! investi ionoj praksi. 9o$ija se kao rez!ltat odnosa razlike !k!pni% koristi i tro&kova i investi iono# tro&ka projekta) tj.

1dje s!,

2koefi ijent renta$iliteta investi ije )F 2!k!pne koristi projekta) C 2!k!pni

tro&kovi projekta) I 2investi ioni tro&kovi projekta.

8traktivniji je onaj projekt #dje je koefi ijent renta$iliteta ve/i) a ako je on ravan n!li efikasnost investiranja je na #rani i) odnosno projekt ne o$e$je!je reinvest kapitala.Pri ovoj metodi se smatra da je povoljniji onaj investi ioni projekt ! kome je prosje"na stopa renta$ilnosti ve/a)a isplati se investirati ako je koefi ijent renta$iliteta. ve/i od kamatne stope) tj. IAJ

?a njen! dosljedn! primjen! ! pred!ze/ima $i tre$alo definisati norm! renta$iliteta ili kriti"ni koefi ijent renta$ilnosti.Sla$osti ove metode s! $rojne, nedefinisami ekonomski vijek projekta) pro$lem iz$ora reprezentativne #odine ! kojoj /e se izvoditi ekonomski ra"!n) i &to je karakteristika svi% nediskontni% metoda) zanemarivanje vremenske preferen ije nov a.

1>. 0etode $!etiranja kapitala i nji%ova primjena ! pro es! eval!a ije investi ijski% projekata

5 nje#ovoj savremenoj interpreta iji) $!d*etiranje kapitala $i o$!kvatilo investi ione odl!ke koje se odnose na !la#anja ! fiksn! imovin!-osnovna sredstva..5 tom kontekst!) izraz capital $i se odnosio na fiksn! imovin! koja se koristi ! proizvodnji dok $i izraz budget predstavljao detaljno projektovane izlaze- inflows. i !laze-outflows. za vrijeme neko# $!d!/e# perioda)odnosno plan za aloka ij! o#rani"eni% res!rsa.Capital Budget )prema tome) jeste &ema planirani% tro&kova za fiksn! imovin!)a Capital Budgeting $i $io !k!pan pro es analize projekta i odl!"ivanja koje od nji% !klj!"iti ! Capital F!d#et. Budetiranje projekta predstavlja proces predvianja sredstava neophodnih za njegovu realizaciju,odnosno proces analiziranja potencijalnih kapitalnih trokova i donoenja odluke o investicijama koje e firma preuzeti! +dl!ke $!d*etiranja kapitala s! vjerovatno najva*nije odl!ke koje investi ioni menad*er donosi jer za%tjevaj! od firme da, 1. 9etermini&e tro&ak projekta 4. Pro ijeni o"ekivani as% infloKs projekta i rizike as% floK2a :. 5tvrdi od#ovaraj!/i tro&ak kapitala za diskontovanje as% floK2a ;. 9etermini&e s!m! sada&nji% vrijednosti o"ekivano# as% floK2a 5 investi ijskoj literat!ri se prist!p $!d*etiranja razmatra kao $!d*etiranje 6odoz#o na dole7)pri "em! se kompletan projekt iz$!d*etira na taj na"in &to se dekonpon!je na spe ifi"ne zadatke koji predstavljaj! podprojekte) nakon "e#a ni*i !pravlja"ki

slojevi nastave dalje dekompozi ij! na radne opera ije i $!d*etiranje 6odozdo na #ore7) pri "em! se identifik!j! osnovni projektni zada i. Na pro es $!d*etiranja kapitala !ti"e mno#o faktora koji #a "ine veoma.Efekti odl!ka $!d*etiranja kapitala s! veoma $itni s o$zirom da s! to d!#oro"ne odl!ke koje moraj! $iti zasnovane i na d!#oro"nim pro#nozama.Naime)ako pred!ze/e investira previ&e ono mo*e napraviti s!vi&e velike tro&kove $ez od#ovaraj!/i% efekata)a ako ne investira dovoljno ono mo*e sa zastarjelim kapa itetima i te%nolo#ijom postati nekonk!rentno ili iz#!$iti svoj !dio na odreenom tr*i&t!.Prora"!n vremena je takoe $itan aspekt $!d*etiranja kapitala s o$zirom da investi ioni kapital tre$a $iti dost!pan na vrijeme.9!#oro"ne investi ije tre$a planirati !naprijed ! sklad! sa tra*njom proizvoda !koliko se namjerava odr*ati ili pove/ati nivo prodaje. Efektivni Capital F!d#etin# mo*e po$olj&ati prora"!n vremena i kvalitet novona$avljene fiksne imovine.Ve/e investi ione na$avke fa$rika)opreme ili proizvodni% linija tre$a ranije definisati.(anije predvieni rast tra*nje i sin%ronizovano investiranje ! fiksn! imovin!)! ilj! ekspanzije proizvodnje)omo#!/ava pred!ze/! da izae ! s!sret o"ekivanoj tra*nji. Budetiranje kapitala je vano zato to za ekspanziju kapitalne imovine i rast prodaje u preduze u treba briljivo planirati i kapitalne resurse te utvrditi obim finansiranja na period od vie godina,tj! osigurati dovoljno kapitala u tu svrhu u dugoro"nom periodu! Va*an aspekt pro esa $!d*etiranja kapitala je i nje#ova naknadna kontrolna f!nk ija koja podraz!mijeva kompara ij! ostvareni% i o"ekivani% rez!ltata projekta te o$ja&njenja !zroka event!alni% razlika.0no#e kompanije tra*e od svoji% operativni% dijelova da rade mjese"ne izvje&taje ! period! od = mjese i od po"etka investiranja i kvartalne izvje&taje sve dok projektni rez!ltati ne isp!ne o"ekivanja. S to#a naknadna kontrola mo*e imati vi&e namjena, Po$olj&anje pro#noze projektni% rez!ltata jer)kada s! donosio i investi ioni% odl!ka primorani da kompariraj! svoje pro#noze s ostvarenim rez!ltatima projekta)postoje iz#ledi da se te pro#noze po$olj&aj! s o$zirom da lj!di sve rade $olje !koliko se zna da je to podvr#n!to nekoj kontroli Po$olj&anje projektovanja s o$zirom da tre$a imati ! vid! i "injeni ! da kada s! investi ioni menad*er ili nje#ov tim dali pro#noz! realiza ije odreeno# investi iono# projekta oni s! na taj na"in stavili svoj !#led ! pitanje)pa /e i nji%ovi podreeni ! investi ionom pro es! nastojati da ostvare ili pak po$olj&aj! pro#nozirane rez!ltate.

Naknadna kontrola nije jednostavan pro es s o$zirom da je svaki element pro#noze as% floK2a nesi#!ran ! manjem ili ve/em o$im!)&to ote*ava samo kontrol! kao i o$razlo*enje event!alno neostvareni% pro#noza.

1E. 0etoda perioda povrata

0etoda perioda povrata-en#l. paL off or paL $a k. ! literat!ri je poznata i kao) period otplate)period nadoknade)period amortiza ije..i predstavlja vrijeme u kome se investicioni ulog vra a investitoru u potpunosti!+na se defini&e kao $roj #odinapotre$ni% da se investirani iznos ! odreeni projekt izjedna"i s iznosom koji /e #enerirati investi ija nakon njene tr*i&ne potvrde.Period povrata)dakle) mjeri potre$no vrijeme da $i investi ija proizvela dovoljno vlastito# as% floK2a za pokri/e ini ijalno# investi iono# !lo#a.To se mo*e izraziti jedna"inom# 1dje s!, I2ini ijalna vrijednost investi ije) P2rok otplate) CM2#odi&nji neto as% floK 5koliko je rije" o pojedina"nom projekt! on je pri%vatljiv ako je p otplate. Pri definisanj! najd!*e# pri%vatljivo# perioda povrata)donosila investi ione odl!ke $i tre$alo da se pridr*ava odreeni% prin ipa)kao &to s!,ovaj period ne mo*e $iti d!*i od vijeka projekta)&to je te%ni"ki pro#res $r*i ovaj period tre$a da je kre/i)ovaj period preferira projekt sa $r*im povratom kapitala)ovaj period velik! pa*nj! o$ra/a na likvidnost firme itd.Osim toga, investicija je naravno efikasnija to je kra i period povrata! 0etoda perioda povrata)dakle ne mjeri renta$ilitet investiranja ! projekt ve/ mjeri vrijeme ! kome /e projekt optere/ivati donosio a investi ione odl!ke.Pomen!ta form!la ija perioda povrata) ovisno o tome da li se radi o novim ili dodatnim !la#anjima) mo*e se matematski izraziti, , odnosno #dje je kriti"ni rok

1dje je, t2period povrata) a svi ostali sim$oli s! o$ja&njeni ! #ornjoj form!li.

1H. Neto sada&nja vrijednost 0etoda neto sada&nje vrijednosti je jedna od najva*niji% metoda za o jen! efikasnosti investi ioni% projekata.+na spada ! savremene Capital F!d#etin# metode koje se danas naj"e&/e primjenj!j! ! projektnom planiranj!.Aori&tenje ove metode za%tijeva ski ! relevantni% priliva i odliva #otovine i ta$el! slo*eni% kamata. 5 osnovi) metoda NPV projekta se zasniva na razli i z$ira svi% diskontovani% #odi&nji% efekata investi ije-tj.koristi min!s tro&kovi $ez amortiza ije. ! tok! odreeno# perioda efekt!iranja !z dat! diskontn! stop! i o"ekivane sada&nje vrijednosti ini ijalno# iznosa investi ije) ili matematski napisano# $P%&B '('

Imaj!/i ! vid! ve/ spomen!t! defini ij! NPV) !z dati !slov da se kapital !la*e odjedanp!t) proizlazi da je , o$ilje*iti sa ! .) onda se na ov! #ornj! form!l! na , razlika 2 se mo*e

5koliko se ! ra"!n !klj!"i i rezid!alna vrijednost kraj! samo ta rezid!alna vrijednost sa$ere.

4D. Prednosti i sla$osti neto sada&nje vrijednosti Navje/a prednost NPV metode) jeste &to !zima ! o$zir preferen ij! vremena ! "itavom viijek! projekta) &to pod odreenim !slovima daje zadovoljavaj!/e rez!ltate. +na je otklonila mno#e nedostatke tradi ionalni% metoda) ve/ d!#o vremena se primjenj!je kao jedan od najva*niji% kriterija pri dono&enj! investi ioni% odl!ka. NPV se mo/e koristiti i kao veoma po#odan i praki"an inst!ment ! pro es! eval!iranja projekata. +sim to#a) ona nalazi svoj! primjen! i ! dr!#im analiti"kim pro esima kao &to je akvizi ija. NPV ima i jedno veoma va*no svojstvo svojstvo aditivnosti -NPV razli"iti% projekata se mo*e s!mirati. NPV-8)F)C. ' NPV -8.NNPV -F.NNPV -C.. Pravilo koje smatra da ipravan od#ovor za sve investi ione odl!ke #lasi 6izra"!najte sada&nj! vrijednost iz svake pojedina"ne mo#!/e odl!ke. Tada !vijek oda$erite on! investi ij! koja daje maksimaln! sada&nj! vrijednost.7. metoda NPV je pose$no primjenjiva ! sl!"ajevima s!k esivno# investiranja kapitala ! neki projekt. 0anje ili vi&e !o"ljive) lo&ije strane s!, S!$jektivizam ! pro#nozi $!d!/i% veli"ina projekta ?anemarivanje str!kt!re koristi i tro&kova ! jedini i vremena Nedovoljno voenje ra"!na o iznos! potre$no# investi iono# kapitala Nedovoljna po#odnost ! !slovima kada se radi o iz$or! vi&e investi ioni% alternativa +na ne mo*e $iti odl!"!j!/i selektivni kriteriji za pro jen! ekonomske efikasnosti projekta ve/ mo*e posl!*iti samo kao indikator opravdanosti investiranja.

Najve/a sla$ost NPV metode se o#leda ! pro$lemati i s!$jektivno# iz$ora individ!alne diskontne stope. Iz$or stope diskonta je) ovisan od niza relevantni% faktora "ij! ja"in! i intenzitet je veoma te&ko kvatifi irati. Individ!alna diskontna stopa tre$a da $!de mjera 6normalno# profita7. Smatra se da $i ona tre$ala da $!de vi&a od kamatne stope s o$zirom na ve/i rizik kod !la#anja ! odnos! na !kama/ivanje. Pored pro$lema s diskontnom stopom ! pro es! projektno# planiranja odavno je !o"eno i da NPV metoda ne vodi dovoljno ra"!na ni o d!*ini aktiviza iono# perioda investi ije) pomen!ti tre$a da ova metoda ne vodi mno#o ra"!na ni o !k!pnom o$im! kapitala) kako ! ini ijalno investi ionom tako i ! eksplota ionom vremenskom period!.

41. Interna stopa povrata Interna stopa povrata -internal rate of ret!rn I((. ili interna stopa prinosa) jeste intefralna i relativna mjera kvaliteta investiranja koja se pri eval!a iji investi ija koja se pri eval!a iji investi ija defini&e kao ona diskontna stopa pri kojoj se izjedna"avaj! ini ijalna vrijednost investi ije i sada&nja vrijednost razlike $!d!/i% koristi i tro&kova projekta) dr!k"ije re"eno to je ona diskontna stopa koja NPV projekta svodi na n!l!. Aod I(( nepoznata diskontna stopa koja tre$a da izjedna/i investi iona sredstva i efekte svedene na NPV. Ta diskontna stopa je !stvari I(( investi iono# projekta. Izraz I(() kako navodi) prvi je !potrije$io A. Fo!ldin# 1H:<.#odine. I(( se zasniva na pretpostva i da se nov"ani tokovi reinvestirani kao interna stopa povrata. 5koliko se analiziraj! projekti koji s! me!so$no vezani) I(( se mo*e dovesti do rez!ltata koji nije konzistentan s rez!ltatom do$ivenim na osnov! primjene metode NPV. Iz defini ije I(( roizilazi da se ona mo*e definisati i kao diskontna stopa pri kojoj je razlika izme! !k!pni% diskontovani% pri%oda i tro&kova jednaka !k!pnom iznos! ini ijalne vrijednosti investi iono# projekta) odnosno n O k'i Vk 222222222 2 Io ' D -1Ni.k

#dje s!, 2i interna stopa renta$iliteta -I((. Vk2neto as% floK projekta n ekonomski vijek trajanja projekta ID 2 ini ijalna investi ija

NPV Pri%vatiti od$a iti

Str.44; D io

iz pred%odne slike vidimo kretanje NPV za razli"ite vrijednosti od i. Aada diskontna stpa i raste po"ev od n!le) sada&nja vrijednost opada i pozitivna je za i P io ) a ne#ativna iIio. Aada je i'io neto sada&nja vrijednost je n!la) projekt /e $iti pri%va"en ako je i Q io. Pro$lem kod I(( je da dva me!so$no isklj!"iva projekta ne mo#! $iti pri%va/ena zajedno ) kod projekata koji nis! !zajamno isklj!"ivi jasno je das je opravdaniji onaj koji ima vi&! I(( iznad zadane norme efektivnosti) odnsono alternativne !potre$e kapitala. I(( metoda se !potre$ljava samo kod o jene redosljeda investiranja ! me!so$no neisklj!"ive investi ione projekte. 5koliko je rije" o projektima s an!itetnim jedakim #odi&njim tokom) odnosno o projektima kod koji% se !la#anje vr&i ! jednom tren!tk!) a investi ija tre$ da donese n jedaki% prinosa. Aod projekta s ne!jedna"enim #odi&njim nova"nim tokom) odnosno kod projekta #dje se !la#anje vr&i ! jednom tren!tk! ili ! vi&e #odina) a prinos od investi ije nije konstantan po #odinama) !tvrivanje I(( je znatno komplikovanije. +vdje se mora primijeniti tzv. metoda pok!&aja i #re&ke.

44. 9o$re i lo&e strane interne stope povrata I(( metoda je jedna od na"e&/e kori&teni% metoda ! savremenim investi ionim istra*ivanjima prora"!nima. Frojne s! prednosti ove metode ! savremenoj eval!a iji investi ija) a me! njima tre$a) nazna"iti slijede/e, 5 !slovima o#rani"eni% sredstava I(( je relativno do$ra metoda) po#otovo pri eval!iranj! projekata s d!#oro"nim periodom eksploata ije) pri "em! je te&ko odrediti diskontn! stop! I(( $olje odmjerava rizik i efikasnost investiranja od dr!#i% alternativni% metoda Pose$no je po#odna za investi ije s jednakim koristima i tro&kovima te ! sl!"ajevima kada s! investi iona sredstva o#rani"ena +na ne za%tjeva planiranje diskontne stope ! pro es! vrednovanja projekta I(( je po#odnija ! sl!"ajevima kad se odl!"!je da li neki projekt tre$a privatiti ili od$a iti ne#o ! sl!"ajevima iz$ora izme! vi&e projekata 0o*e se korisno !potrije$iti pri odl!"ivanj! iz$ora za investiranje ! vlastite projekte ili pozajmljivanje vlastito# kpaitala za investiranje ! t!e projekte Pomo/! I(( se mo/e odrediti maksimalna kamatna stopa pri an#a*ovanj! t!i% izvora ! projekte) I(( determini&e povrat na investirani kapital) si#naliziraj!/i istovremno maksimaln! kamatn! stop! na zajmove projekata koj! ovaj mo*e otpla/ivati 5zima ! o$zir vremensk! vrijednost nov a) &to omo#!/ava) izme! ostalo#) me!projektn! kompara$ilnost i jednostavno ran#iranje projekata)

(az!mljiva je lj!dima ! pred!ze/! #dje je naj"e&/e indentifik!j! s kamatnom stopom Njome se mo*e detaljnije analizirati svaki investi ioni projekat i !zeti) pri tome) ! o$zir mno#e relevantne faktore.

Pored navedeni% prednosti pri pro jeni efikasnosti savremeni% investi ioni% projekata) !o"ene s! i mno#e sla$e strane I(( metode, Nedovoljno respekovanje vremenske preferen ije nov a s o$zirom da njena visina proizilazi iz razlike diskontovani% rez!ltata Pro$lemi pri planiranj! i !svajanj! minimalne stope kojom se izra"!nata I(( komparira 9osta komplikovan ra"!nski post!pak kojim se izra"!nava I(( I(( se ne mo/e koristiti !koliko se ! *ivotnom vijek! projektno javljaj! ne#ativna razlika koristi i tro&kova) ili o$ilnije investiranje ! zamjene jer tada NPV projekta mo*e primjeniti predznak vi&e od jedanp!t !koliko se diskontovanje vr&i po razli"itim diskontnim stopama I(( izrazito defavoriz!je d!#oro"ne projekte i vrlo je opasna za $azi"ne ind!strije koje karakeri&! d!#oro"ni i kapitalno intenzivni projekti +va metoda mo*e dovesti do po#re&ni% zaklj!"aka o efikasnosti projekta kada se kompariraj! dva ili vi&e me!so$no isklj!"ivi% projekata pa je ! tom sl!"aj! $olje koristiti NPV ?a prakti"no kori&tenje I(( je potre$no dodatno o$razovanje za rad sa slo*enim interesom) &to za%tjeva vremena Aod metode I(() posredno izra*ena stopa reinvesta /e se razlikovati ovisno od as% floK svako# posmatrano# projekta pa /e se za projekte sa viskom I(( pretpostaviti i visoka stopa reinvesta i o$ratno. I(( kao &to je poznato) samo je relativna mjera efikasnosti projekta koja daje podatke o prosje"noj #odi&njoj profita$ilnosti) ali ne i o iznos! koja o profita$iliteta te je korisno I(( kom$inovati s NPV projektom.

Imaj!/i ! vid! sve njene pomen!te nedostatke) name/e se lo#i"no pitanje, za&to se ova metoda !op&te danas koristi ! vrednovanj! projekataR ?ato &to mno#i menad*eri smatraj! da je jednostavnije interpretirati I(( ne#o NPV. I(( je vrlo prakti"na sve dok se firma ne sretne s isklj!"ivim projektom.

4:. 0odifikovana I(( 0odifikovana interna stopa povrata je stopa povrata koja izjedna"ava sada&nj! vrijednost tro&kova sa sada&njom vrijedno&/! nje#ove kona"ne vrijednosti. Konana vrijednost je vrijednost koja /e se ak!m!lirati na kraj! vijeka trajanja projekta sastavljaj!/i #otovinske

prilive projekata po odreenoj stopi) o$i"no tro&k! kapitala) ! period! izme! nastanka #otovinski% priliva i kraja *ivotno# vijeka projekta. PV tro&kova'
TV 60 + MIRR1 n

0I(( se izra"!nava ! tri koraka, 1.pro jena sada&nje vrijednosti tro&kova 4.sastavljanje kona"ne vrijednosti :.!tvrivanje diskontne stope -0I((. koja izjedna"ava kona"n! vrijednost sa sada&njom vrijedno&/! #otovinski% odliva. Pravila odl!"ivanja za 0I((, za nezavisne projekte pri%vatamo projekat ako je 0I(( jednaka ili ve/a od za%tijevane stope povrata projekta) a od$a !jemo projekat ako je 0I(( manja od za%tijevane stope povrata. Prednosti 0I(( ! odnos! na I(( 0I(( pretpostavlja da s! a% floK2i svi% projekata reinvestirani na tro&kove kapitala) dok o$i"na I(( pretpostavlja da se as% floK od svako# projekta reinvestira na vlastit! I(( projekta. 0I(( osi#!rava nedvosmislen si#nal o pri%vatanj!@od$ijanj! kada s! vi&estr!ke I(( mo#!/e Nedostatk 0I(() je &to ne/e mo/i dati odl!k! kojom se maksimalizira vrijednosti) kada se koristi za porenje me!so$no isklj!"ivi% projekata sa razli"itim o$imom investiranja ili razli"itim rizikom.

4;. Indeks profita$ilnosti Indeks profita$ilnosti se izra*ava kao odnos diskontovane vrijednosti svi% $!d!/i% as% floK projekta i poletni% tro&kova investiranja) odnosno sada&nje vrijednosti svi% investi ioni% izdataka ! projekt!. PI mjeri relativn! profita$ilnost $ilo koje investi ije. PI ' PV #otovinski% priliva projekta- as% floK2a projekta. PV #otovinski% odliva-investi ioni% tro&kova. Pravila odl!"ivanja za PI, Aada je PI S 1 -odnosno NPV pozitivna. projekt je) sa stanovi&ta PI pri%vatljiv i o$ratno) !koliko je PI < 1 -odnosno NPV ne#ativna. projekat tre$a od$a iti. Prednosti PI mjere s! PI metoda otkriva pro enat po kojem $i investi ija tre$ala da pove/a $la#ostanje investitora na svak! investiran! A0 PI prist!p ! potp!nosti !zima ! o$izr vremensk! vrijednost nov a i sve #otovinske tokove tokom vijeka trajanja projekta PI sl!*i kao mjera za #rani ! #re&ke Nedosta i PI prist!pa 9onosio i odl!ka s! na!"eni da interpretiraj! NPV iznose ili I(( i mo#! imati pote&ko/e ! raz!mjevanj! toko to#a za&to je investi ija do$ra ako joj je PI ve/i od 1 PI te%nika moe dovesti do neispravni% odl!ka kada se koristi kod poreenja me!so$no isklj!"ivi% projekata.

4<. +dnos koristi i tro&kova +dnos koristi@tro&kova se ! literat!ri "esto poistovje/!je sa metopdom PI) &to svakako nije opravdano. +va metoda je !stvari) odnos sada&nje vrijednosti as% floK2a -priliva #otovine. i sada&nje vrijednosti as% o!tfloK2a -odliva #otovine. Aao i kod PI) projekat je pri%vatljiv ako je FC( S 1) a nije pri%vatljiv ako je FC( P 1. +va metoda ima odreene prednosti -vremenska preferen ija) jedno rje&enje) .... ali i karakteristi"ne sla$osti -npr.odreivanje stope diskonta.. Njena primjena ! savremenim investi ijskim ral!ni ama je rjea s o$zirom da je ! potp!nosti zamjenj!j! dr!#e eval!a ione te%nike.

4=. 0etoda an!iteta S!&tina an!itetne metode je da se diskontovane koristi i diskontovana !k!pna !la#anja projekta pretvore ! ekvivalentan niz sa "lanovima jednake veli"ine te se tako do$ij! prosje"ne #odi&nje koristi i prosje"ne investi ije -ra&"lanjene na #odi&nje dijelove i dodate operativnim tro&kovima investi ije.. To !pro&/avanje se vr&i oslanjanjem na an!itetni faktor koji !klj!"!je z$ir #odi&nje amortiza ije i iznos #odi&nje kapitaliza ije investi ije) jednak je tokom ijelo# vijeka projekta i #lasi, a ' -1Ni.T U i @ -1Ni.T21 ' Vni #dje s!, a 2 an!itetni faktor n 2 vijek eksploata ije projekta i diskontan stopa 5koliko s! #odi&nje koristi ve/e od #odi&nji% tro&kova -FIC) odnosno F2CI D.) investi ija /e po ovoj metodi $iti efikasna. 5koliko) tre$a $irati jedn! od alternativa) onda je povoljnija ona s ve/om razlikom #odi&nji% koristi i #odi&nji% tro&kova. Aod ove metode je $itno raspola#ati poda ima o sljede/im ekonomskim veli"inama , +$im investiranja Aoristi i tro&kovi iz tek!/e# poslovanja projekta Vrijeme efekt!iranja projekta 9iskontna stopa

4>. +p ija 6nap!&tanja7 projekta ! pro es! Capital F!d#etin#a 5 nekim sl!"ajevima) ! projekt! tre$a napraviti promjene koje /e direktno !ti ati na as% floK2ove) tj. ekonomski vijek projekta. 5pravlja"ke op ije projekta mo#! $iti npr. op ija

mijenjanja -pove/anja ili red!k ije. proizvodnje ovisno od promjene !slova i op ije od#ode) odnosno "ekanja. 5 nekim sl!"ajevima je mo#!/a i sit!a ija pri kojoj projekt tre$a 6nap!stiti7 ijene/i da se !lazi ! razdo$lje manje# ili ve/e# #!$itka investirano# kapitala) a da se od!stajanjem od dalje realiza ije projekta mo*e ostvariti odreeni profita$ilitet. Projekt se 6nap!&ta7 ako nje#ova vrijednost 6nap!&tanja7 prema&!je sada&nj! vrijednost kasniji% $!d!/i% as% floK2a) pri "em! se mo*e pove/ati vrijednost investi ije tj. Vrijednost projekta= NPV bez opcije napu tanja! "Vrijednost opcije napu tanja! Vrijednost 6nap!&tanja7 je !stvari jednaka neto 6spa&enoj7 vrijednosti. Vrijednost 6nap!&tanja tre$a pose$no razmatrati ! pro es! Capital F!d#etin#a s o$zirom da se mo*e jedan) ina"e nepri%vatljiv projekat) !"initi efikasnim te je neop%odno definisati ekonomski vijek trajanja projekta koji maksimalno pove/ava nje#ov! NPV) odnosno maksimizira $o#atstvo dioni"ara. 5 savremenoj poslovnoj praksi investi ioni projekt se nap!&ta prodajom preostale aktive ili njenim pre!smjeravanjem ! dr!#e aktivnosti pred!ze/a po istek! odreeno# vremena nje#ove eksploata ije ili o$!stavljanjem proizvodno# pro esa ! ilj! elimina ije o"ekivani% #!$itaka. 5 svakom sl!"aj!) !koliko se ! tok! trajanja investi iono# projekta o"ek!j! #!$i i) jedn! od ovi% mo#!/nosti tre$a o$avezno pod!zeti.

4E. 5slovi i o#rani"enja primjene Capital F!d#etin# metoda ! pro es! eval!iranja investi ijski% projekata a. P)OB*+, -.BO)/ -$%+01-(-203-4 P)O2+3/1/ P)- 3O)-51+$26 $P% - -)) 5 ekonomskom vrednovanj! pojedini% investi ioni% alternativa) ne tre$a se oslanjati na jedn! metod! kao mjerilo efikasnosti projekta) ne#o je ! ilj! pro jene profita$iliteta projekta potre$no primjeniti vi&e metoda ! me!so$noj kom$ina iji. Tra*e/i mo#!/nosti da se na najpovoljniji na"in investira raspolo*ivi kapital $itno je !tvrditi nji%ov redoslijed ! investiranj!. 8ko se raspola*e s projektima od koji% s! jedni komapti$ilni i dr!#i nekompati$ilni tre$a oda$rati one varijante koje /e imati prioritet pri investiranj!. Aada je rije" o kompati$ilnim projektima ! !slovima !tvrene norme efikasnosti) svi investi ioni projekti) "ija je NPVID vrijedni s! da se dalje valoriz!j! i ! pravil! se oda$iraj! one investi ione alternative koje o$e/avaj! najve/i diskontovani ostatak) pri onoj diskontovanoj stopi koja je jednaka va*e/oj normi efikasnosti. 5koliko se radi o nekompati$ilnim projektima ! !slovima odreene norme efikasnosti i limitirano# investi iono# kapitala) ran#iranje) tj. iz$or projekta se vr&i na osnov! NPV. 5 takvim !slovima) !koliko ve/i $roj projekata ima pozitivn! NPV) a raspolo*ivi investi ioni kapital je o#rani"en) mo#!/e je, Pove/ati diskontn! stop! sve dok se ne smanji $roj projekata s pozitivnom NPV) odnosno ne svede na zadovoljavaj!/i $rojV Iza$rati one projekte koji imaj! najve/! NPV( tj. odnos NPV i sada&nje vrijednosti investi ija -NPV@I.. Iz sve#a navedeno# proizilazi da je primjena kriterija NPV dovoljna ! sl!"aj! da projekt tre$a pri%vatiti ili od$a iti) !z !slov da je I(( ve/a od norme efikasnosti -naj"e&/e kamatna stopa.. 0e!tim) ako se radi o iz$or! izme! vi&e kompara$ilni% projekata metoda I(( nije adekvatna.

$. ,+76./%-0$O01 - P)O1-%)2+8$O01 $P% - -)) 6 P)O2+31$O, P*/$-)/$26 9anas naj"e&/e !potre$ljavani i teorijski najiz#raeniji kriterij iz$ora projekta jes! oni koji se temelje na NPV i I(() a za odl!k! o redoslijed! atraktivni% investiranja ! 4 ili vi&e projekata od zna"aja s! najvi&e veli"ina pozitivne NPV i visina I(() izme! koji% postoji !ska me!zavisnost. Najprije tre$a definisati as% floK projekta metodom NPV) !vrdiv&i prinose projekta i primijeniv&i e#zo#en! dat! stop! koja predstavlja oport!nitetni tro&ak investiranja te) diskontovati $!d!/e koristi i tro&kove da $i $ili kompara$ilni ! datom tren!tk!. 5koliko je NPVID) odnosno kada je I(( ve/a od ijene kapitala projekt je jelis%odan i mo*e se pri%vatiti. 5 dr!#om sl!"aj! profita$ilitet projekta se !tvr!je kompara ijom I(( sa stopom norme efikasnosti kao njeno# oport!nitetno# tro&ka) a !koliko je I(( ve/a od te definisane norme efikasnosti) projekat je naravno pri%vatljiv. 5 vezi I(() pro$lemi se javljaj! z$o# mo#!/nosti da I(( do$ije nekoliko rje&enja ili da !op&te nema realno# rje&enja. To je mo#!/e !koliko se prinosi projekta mijenjaj! i sadr*e ne#ativne iznose. Takoe) pro$lem je impli itna pretpostavka pri !tvrivanj! I(( projekta da se svi prinosi ! *ivotnom vijek! projekta moraj! neizostavno reinvestirati po istoj stopi. +$je metode daj! od#ovor na pitanje koliko projekata pri%vatiti i koji od me!so$no isklj!"ivi% projekata iza$rati. Po kriterij! NPV) tre$a pri%vatiti sve nezavisne projekte "ija je NPV ve/a od n!le i onaj isklj!"ivi projekt koji tre$a da donese najve/! NPV) a po kriterij! I(() tre$a !svojiti nezavisne projekte kod koji% %e I(( ve/a od date norme efikasnosti i iza$rati onaj od vi&e me!so$no isklj!"ivi% projekata koji ima najve/! NPV.

C. P)OB*+,/1-3/ )/$9-)/$2/ - 0+*+3(-2+ -$%+01-(-O$-4 P)O2+3/1/

5koliko pred!ze/e planira investiranje ! vi&e projekata) veoma je $itno !tvrditi redoslijed ! pro es! investiranja. +dl!ke o iz$or! investi ija) odnosno o prioritetima investiranja) do$ijaj! na zna"aj! !koliko se ne raspola*e kapitalom za finansiranje svi% raspolo*ivi% projekata) odnosno ako se realne mo#!/nosti svode na finansiranje odreeno# $roja projekata ! sklad! s raspolo*ivim sredstvima. 5koliko vi&e projekata ima ini ijalne investi ije pri$li*ne veli"ine i relativno !jedna"en! dinamik! neto as% floK2a) optimalna selek ija se mo*e izvr&iti metodom NPV ili metodom I(( jer /e o$a metoda davati identi"ne rez!ltate pri !tvrivanj! ran# liste investi ioni% projekata. 0e!tim) ako se) pak projekti razlik!j! po veli"ini ini ijalni% investi ija ili imaj! ne!jedna"en! dinamik! neto as% floK2a) nji%ovo ran#iranje po NPV ili I(( da/e razli"ite rez!ltate. 5 tom sl!"aj!) ! prin ip! se od nezavisni% projekata oda$er! oni alternativni projekti koji daj! najve/i diskontovani ostatak pri diskontnoj stopi koje je jednaka planiranoj normi efektivnosti kapitala -naj"e&/e kamatnoj stopi na tr*i&t! kapitala za d!#oro"ne investi ione zajmove.. Poslije to#a se vr&i ran#iranje tako oda$rani% projekata prema visini I((. (an#iranje i selek ija investi ioni% projekata s! !toliko zna"ajniji ! pred!ze/! !koliko ono ima vi&e pro$lema sa raspolo*ivim investi ionim kapitalom) a planira $r*i rast i razvoj. ?$o# to#a je neop%odno oda$rati one projekte koji /e donijeti &to ekspanzivniji rast) a ostaviti po

strani projekte koji to onemo#!/avaj!. (an#iranje i selek ija se mo#! vr&iti samo me! nezavisnim investi ionim projektima) me!so$no isklj!"ivi projekti se !klj!"!j! ! list! nezavisni% projekata tek nakon selek ioniranja me! njima.

4H. (a ionaliza ija kapitala kao spe ifi"an pro$lem ! pro es! Capital F!d#etin#a -str.4>D. (azlozi za ra ionaliza ij! kapitala s! mno#o$rojni) ali s!) kao sto je pomen!to) naj es i sto neke firme nerado an#az!j! eksterno finansiranje ! svojoj investi ionoj politi i.0enadzment firme) naime) ne zeli koristiti zad!zivanje) s o$zirom na pro$leme koji event!alno mo#! !sljed rizika nastati ! $!d! nosti.+n moze) dakle) imati averzij! prema zad!zivanj! i zelj! da odrzi odredjeni nivo #lasa ke kontrole) zanemar!j! i opsti ilj) tj. 0aksimiza ij! sadasnej vrijednosti pred!ze a.Prednost se) dakle) daje si#!rnosti i kontroli ! odnos! na dodatne profite.+vdje) medj!tim tre$a o$avezno napomen!ti tri stvari , Prvo, Bimitiranje investiranaj ne mora $iti n!zno nera ionalno .Vlasni i) ili menadzment neke privatne firme) mo#! pro ijeniti da raspolaz! s dovoljno kapitala i odl! iti da preferiraj! !zivanje ! ve zaradjenom) !mjesto da i dalje investiraj! ! manje ili vise rizi ne poslove. 9r!#o, Neispravno je kao ra ionaliza ij! kapitala tretirati sit!a ij! ! kojoj firma ne moze da proda dodatne vrijednosne papire po trzisnim ijenama s o$zirom da trziste ne pri%vata njene emisije.To) naime) !kaz!je da je ijena kapitala ! porast! teda $i mar#inaln! ijen! kapitala tre$alo povisiti. Tre e, Mirma) ! nekim sl! ajevima) mo#! limitirati investiranej iz razlo#a sto nemaj! dovoljno dr!#i% res!rsa.Npr. neka firma moze pro ijeniti da s raspolozivim menadzmentom moze ostvariri maksimaln! stop! rasta od npr.EJ #odisnje) te na osnov! to#a) limitirati investi ioni poten ijal na iznos koji $i o$ez$edjivao stop! rsat od EJ #odisnje.To takodje nije ra ionaliza ija kapitala ve silazna reval!a ija povrata projekata) ako rast prodje odredjeni limit) tj. + ekivane stope povrata s! posliej odredjene ta ke padaj! a f!nk ija nivoa troskova. Sad ima il!star ija sve#a ovo#a na sli i )ali posto nemam printera... ostatW ete !skra eniX

:D. (azlozi za ra ionaliza ij! kapitala i pro$lem selek ije investi ijski% projekata Svjetsk! $ank! ! &irem kontekst! "ine pet odvojeni% instit! ija pa se sl!*$eno koristi termin 1r!pa svjetske $anke mada se ! dnevnoj !potre$i termin Svjetska $anka koristi naj"e&/e samo za 0e!narodn! $ank! za o$nov! i razvoj. Pored 0e!narodne $anke za o$nov! i razvoj) osnovane 1H;; #odine) #r!pa svjetske $anke !klj!"!je jo& i 0e!narodn! finansijsk! korpora ij!) osnovan! 1H<= #odine) 0e!narodn! aso ija ij! za razvoj) osnovan! 1H=D #odine) 8#en ij! za #aran ije m!ltilateralni% investi ija) osnovan! 1HEE #odine i 0e!narodni entar za rjesavanje investi ijski% sporova.Proklamovani zajedni"ki ilj svi% ovi% instit! ija je kejnzijansko re"eno 6pametno)

prom!/!rno i ra ionalno davanje zajmova) kreditiranje i promoviranje politike ekspanzije svjetske privrede7 tj. stvaranje !slova za rast *ivotno# standarda ! zemljama ! razvoj!) !smjeravanjem iz finansijski% sredstava iz razvijeni% zemalja ! ovaj dio svijeta) &to $i ! krajnjem rez!ltiralo red!k ijom siroma&tva i !$rzavanjem ekonomsko# razvoja ! ovim zemljama. Prema statisti"kim poda ima) Svjetska $anka #odi&nje pozajmlj!je 1<24D milijardi 5S9 za projekte koji se realiz!j! ! vi&e id stotin! zemalja svijet. IF(9 ! pravil! finansira razvoj ! zemljama s vi&im 19P per capita ) ! prin ip! o$ez$je!je devizni dio projektaV nikad nije jedini finansijer projekta i svi njeni zajmovi s! pokriveni dr*avnim #aran ijama. (ok dosje/a IF(9 zajmova je naj"e&/e 4< #odina) !z kamatn! stop! koja ovisi od vrste kredita i val!te ! kojoj se ispla/!je. Svoje finansijske aktivnosti IF(9) izme! ostalo#) provodi kroz, :! -nvesticijske zajmove, gdje spadaju# zajmovi za spe ifi"ne investi ije koji se ispla/!j! ! ritm! dinamike iz#radnje sektorski zajmovi za investi ije i odr*avanje) pri "em! je te*i&te io sektor) a ne konkretan projekt zajmovi za pro#rame prila#oavanja zajmovi za o$!k! i inova ije zajmovi za te%mi"k! pomo/ zajmovi za finansijeke posrednike zajmovi za %itan oporavak ;! .ajmovi za prilagoavanje# zajmovi za st!kt!rno prila#oavanje zajmovi za sektorsko prila#oavanje zajmovi za oporavak zajmovi za smanjenje zad!*enosti

0e!narodna finansijska korpora ija IMC) kao afilija ija Svjetske $anke) ima zadatak da !nape!je ekonomski razvoj podsti anjem razvoja privatno# sektora ! manje razvijenim zemljama "lani ama) pro&ir!j!/i na taj na"in djelatnost Svjetske $anke.+na investira ! privatni sektor) mo$ili&e dop!nske izvore finansiranja i nerijetko ima !lo#! kons!ltanta privatno# sektora po odreenim) naj"e&/e investi ijskim i razvojnim pitanjima. Njeno finansijsko an#a*ovanje se naj"e&/e realiz!je kroz, tzv.82 zajmove za privatni sektor ! zemljama ! razvoj! tzv. F2zajmove sindi irane zajmove) zajmove #dje IMC o$ez$je!je sredstva zajedno sa komer ijalnim $ankama za projekte ! zemljama ! razvoj!) pri "em! investitori imaj! isti tretman kod sponzora projekta i zemlje doma/ina - investiranej ! rizi"ni kapital ! vid! dioni"arsko# !"e&/a ! privatne kompanije ili investi ijks fondove ! nerazvijenim zemljama) pri "em! se o$i"no ne !zima aktivno !"e&/e ! !pravljan! i td. 0e!narodno !dr!*enje za razvoj -I98. ima zadatak da o$ez$je!je sredstva pod najpovoljnijim !slovima - !z kamat! do D)<J #odi&nje s rokom dospje/a do ;D #od.. za finansiranje razvojni% potre$a najsiroma&niji% zemalja ! razvoj!.Iz$or izmedj! finansiranja IF(9 i I98 ovisi isklj!"ivo od ekonomsko# kapa iteta i kreditne sposo$nosti zemlje)a ne od spe ifi"nosti pojedini% projekata. -

0!ltilateralna a#en ija za #arantovanje investi ija -0I18. podsti"e priliv investi ija ! zemlje ! razvoj!) dop!njavaj!/i tako aktivnost Svjetske $anke.+na o$ez$je!je #aran ije investitorima od nekomer ijalni%) prije sve#a) politi"ki% rizika i poma*e "lani ama Svjetske $anke pri kreiranj! od#ovaraj!/e investi ijske klime. Sve ove instit! ije) pored navedeni% razlika) imaj! i mno#o to#a zajedni"ko# s o$zirom da naj"e&/e koordinirano djel!je finansiraj!/i visoko kvalitetne projekte koji) manje ili vi&e) !ti"! na razvojne tokove ! nerazvijenim zemljama.Svaki projekt se pro jenj!je prema potre$ama) ali i prema mo#!/nostima otplate od strane zemlje primao a kapitala) &to !ti"e ne nje#ovo efikasno kori&tenje.5o"ljivo je da je Svjetska $anka !klj!"ena ! sve faze projektovanja) $ilo kao kons!ltant) aktivni !"esnik) nadzorni or#an i sl.pa njena aktivnosti ) dakle) id! mno#o dalje od njene !lo#e kofinansijera projekta.Tre$a ista/i da ! okvir! Svjetske $anke) od 1H== #od) e#zistira i 0e!narodni entar za rje&avanje investi ijski% sporova koji) poma*! da se $r*e odvijaj! investi ijsko projektne aktivnosti na me!narodnom nivo!.

:1. 1r!pa Svjetske $anke i njeno !"e&/e ! me!narodnoj investi ijskoj projektnoj aktivnosti

:4. Projektni ikl!s IF(9 9a $i se posti#la &to ve/a efikasnost investi ija IF(9 je jednoo$razno form!lisala pose$an post!pak eval!a ije projekta vezani% za odo$ravanje i realiza ij! njeno# zajma. Projekti koje finansira IF(9 prolaze kroz pose$an ikl!s projekta po kome je ona nadaleko poznata ili 6projektni jevovod7 koji ima nekoliko zase$ni% faza. Pro es projektno# ikl!sa zapo"inje izradom Strate#ije pomo/i zemlji-C8S.) pri "em! se polazi od vlastire razvojne vizije te zemlje) definisane ! Strate#iji za smanjenje siroma&tva. C8S se radi za perid od ; #odine ! kons!lta iji sa vladom te zemlje. C8S podraz!mijeva is rpn! dija#noz! ekonomsko# stanja i !zoraka siroma&tva ! zemlji2 5 fazi identifika ije projekta) zajmoprima i IF(9 analiziraj! prik!pljene relevantne podatke o projekt!. Cilj ov e faze jeste identifikovati onaj projekat koji /e se optimalno inkorporirati ! razvojn! strate#ij! zemlje. Idetifikovani projekt mora !va*avati ekonomske)finansijske)so ijalne i ekolo&ke kriterije. Priprema projekta za pro jen! je najd!*a i najdelikatnija faza 6projektno# jevovoda7 i ona naj"e&/e traje od nekoliko mjese i do : #odine)ovisno o slo*enosti projekta. 5 tom period! projektni timovi zajmoprim a) !z te%ni"k! i finansijsk! pomo/ IF(92a) defini&! sve instit! ijalne) te%ni"ke) ekonomske) finansijske i ekolo&ke !slove i sistematski ispitane alternative za !spje% projekta. Maza pro jene projekta zapo"inje nakon izvr&ene pripreme i !raeni% st!dija i izvje&taja . za pro jen! projekta je od#ovorna IF(9 "iji eksperti ! zemlji zajmoprim a provode :2; sedmi e. Isk!stvo je pokazalo da $anka ! ovoj fazi mora imati aktivn! !lo#! S fazom pre#ovora i odo$ravanja projekta se formalno zavr&ava pripremna faza.

Maza implementa ije i nadzora projekta je ! odreenom smisl! najva*nija s o$zirom da sve!kpne koristi projekta mo#! $iti sa#ledane tek nakon implementa ije. Implementa ija je o$aveza zajmoprim a a nadzor IF(92a. Nadzor tre$a da o$ez$ijedi ispravno izvoenje projekta. 5 fazi impelmenta ije i realiza ije nakon zavr&etka projekta radi se izvje&taj ! kome se identifik!j! dosti#n!/a) pro$lemi i lek ije na!"ene ! tok! realiza ije. 5 fazi eval!a ije odjeljenje Fanke za eval!a ij! vr&i kontrol! ostvareni% rez!ltata ! odnos! na postavljene iljeve.

::. Projektni ikl!s IMC 0e!narodna finansijska korpora ija -IMC. prema svom stat!t!) tre$a da poma*e ekonomski razvoj investiranjem ! prod!ktivna privstna pred!ze/a) pose$no ! narazvijenim zemljama "lani ama) zajedno sa privatnim investitorima. + jen! projekta IMC vr&i p!tem str!"no# tima. 3rvi korak ! tom posl! je detaljna analiza fizi$iliti st!dije ili $iznis plana projekta)koje rade eksperti zemlje doma/ina)a ako s! rez!ltati pozitivni) ekspertni tim IMC dolazi ! mislij! zainteresovanoj zemlji -42: sedmi e.. ?avr&etkiom posla misija priprema detaljan izvje&taj za r!kovodstvo IMC) a ako se on !svoji slijedi nje#ova &ira prezenta ija s prepor!kom za finansiranje +d$or! izvr&ni% direktora IMC. Cijeli ovaj ikl!s traje oko = jese i i nakon to#a mo#! rez!ltirati projekti koji s! sposo$ni da se odr/e ! finansijskom i ekonomskom smisl!. IMC ima limite za sopstveno finansiranje projekta pa nove projekte finansira dNsa maU 4< J) male projekte sa :< J) a projekte pro&irenja do <D J predvi&eni% tro&kova projekta.

:;. Ekonomska analiza projekta po metodolo#iji Svjetske $anke kod ekonomske anallize) nakon testa sa i $ez projekta) veoma je $itno istra*ivanje mno#o$rojni% alternativa za realiza ij! &iroko postavljenji% iljeva projekta) pri "em! se najvi&e koristi C+ST2FENEMIT analiza. +va analiza se koristi za o jen! projekata koji !zrok!j! &ire efekte na privreed! i dr!&tvo i razmatra projekt sa so ijalne ta"ke #ledi&ta. Ekonomska analiza koristi se oport!nitetnim tro&kovims koji "esto nemaj! s$voj monetarni izraz. Pored to#a) krediti) porezi i s!$ven ije s! finansijski tro&kovi i nemaj! tretman tro&ka ! ekonomskoj analizi. Nas!prot tome) eksterni efekti projekta)nis! predmet finansijske analize ali "esto predstavljaj! zna"ajne tro&kove ekonomske analize. (ealiza ija projekta ! jednoj zemlji moze !ti ati na okr!*enje dr!#e zemlje)npr.skreteanje- odvoenje vode. ili za#aenje #rani"ne rijeke . tredi ionalana politika svjeteske $anke !zima ! o$zir ove faktore. Vrednovanje inp!ta i o!tp!ta ! pro es! eval!a ije investi ijski% projekata vr&i se o$ra"!nskim ijenama. To je z$o# to#a &to tr*i&ne ijene)!sljed nesavr&enosti tr*i&ta) ne odra*avaj! realno osk!dnost klj!"ni% res!rsa)prije sve#a rada i kapitala. Fitno je !

odreivanj! o$ra"!nski% ijena definisati jedini ! etalon2numeraire za izra*avanje vrijednosti svi% inp!ta i o!tp!ta projekta) odnosno o$ra"!nsk! jedini i! koja $i omo#!/ila z$rajanje razli"iti%)ina"e nesamjlerljivi% veli"ina. 5tvrivanje interni% i eksterni% ijena takoe je jedan od zadata eksperata IF(9 ! pro es! analize)odnosno eval!iranja investi ijsi% projekata. Na kraj! tre$a ista/i da se ! metodolo#iji eval!a ije investi ijsko% projekata od strane IF(9)koriste diskontne metode.