SADRAJ: UVOD ............................................................................................... . 1. Menaderi kao nosioci aktivnosti upravljanja ....................... !. "odela #enadera pre#a kriteriju#u $ijerar$ije ..................

!.1. Menaderi prvo& nivoa ................................................ !.!. Menaderi srednje& nivoa ............................................ !. . Menaderi najvi'e& nivoa ............................................ . "odela #enadera pre#a kriteriju#i#a 'irine od&ovornosti .. .1. )unkcionalni #enaderi .............................................. .!. *eneralni #enaderi ..................................................... ,. -nanje i sposo.nosti #enadera ......................................... ,.1. 0onceptualna 1nanja ................................................... ,.!. 2e$ni3ka 1nanja .......................................................... ,. . 5u#anisti3ka 1nanja ................................................... %. Sposo.nost #enadera ....................................................... (. "redu1etnik7 #enader i lider ............................................. +. 8a&radjivanje #enadera ................................................... +.1. "lata ........................................................................... +.!. 9onus ......................................................................... +. . Specijalne akcije .......................................................... +.,. "odela pro:ita .............................................................. +.%. O.lici odloeno& na&radjivanja #enadera ................... +.(. 8enov3ane ko#pen1acije #enadera ........................... /. Ra1voj7 o.uka i o.ra1ovanje #enadera .............................. -A0;JU<A0 .......................................................................... ;=2>RA2URA ......................................................................... . . . . .

Strana 1 % % % ( ( ( + / / 4 4 16 16 1! 1! 1 1 1 1 1 1, 1( 1+

???.9esplatniSe#inarskiRadovi.co#

UVOD Uslov opstanka i neprekidno& ra1coja 3ovekovo& 1nanja i iskustva7 predstavljaju inten1ivne pro#ene. One uti3u na rast nauke i te$nolo&ije7 1arad potre.e 1a sta.ilni# usavr'avanje# #enad#enta. -a !6.vek ve1uju se naj1na3ajnije pro#ene sa koji#a 1apo3inje proces odvajanja upravljanja od vlasni'tva. 2o se odnosi pre sve&a na velike siste#e koji 1a$tevaju uvodjenje koncepta pro:esionalno@#enadersko& upravljanja. Menadersko upravljanje 1na3i uvodjenje pro:esionalno@orijentisano&7 ali stru3no veo#a osposo.ljeno& i1vr'ioca7 koji koristeAi savladana 1nanja u ko#.inaciji sa pret$odni# iskustvo#7 verovatnoAo# i si&urno'Au7 o.e1.edjuje reali1aciju postavljeni$ 1adataka sa o3ekivani# ili veAi# e:ekto#.1 8unost 1a racionalni# pona'anje# u procesu privredjivanja uslovljavaju o&rani3eni #aterijalni u ljudski resursi. Od&ovarajuAa 1nanja7 kao i ve'tine predstavljaju veliku potre.u7 kako .i se sa 'to #anji# ula&anje# ele#enata7 do'lo do veAi$ re1ultata u sa#o# privredjivanju. Sve do sad po#enuto predstavlja osnovu 1a ra1voj #enad#enta. Menad#ent predstavlja #etod upravljanja or&ani1acioni$ siste#ski$7 pa pre#a to#e i predu1eAi#a kao nosioci#a privredjivanja u uslovi#a delovanja tri'ne 1akonitosti. "oja# #enad#ent je i1vedena re3 od en&lesko& korena manage BpostiAi7 unaprediti7 rukovodite7 upravljatiC koji# se o1na3ava uspe'nost u i1vodjenju neke aktivnosti. Menad#ent u savre#eno# 1na3enju ve1uje se 1a period industrijali1acije kraje# D=D i po3etko# DD veka.! U 'ire# s#islu7 poja# #enad#enta podra1u#eva odlu3ivanje o ciljevi#a predu1eAa7 odnosno or&ani1aciono& siste#a to& predu1eAa da .i se ciljevi #o&li reali1ovati7 tre.a ra1#i'ljati o na3inu i sredstvi#a kao i pravilno# kori'Aenju re1ultata poslovanja. Radi 'to .olje& odredjivanja ciljeva u poslovanju predu1eAa neop$odno je doAi do potre.ni$ sa1nanja kao 'to su sa1nanja o potre.a#a tri'ta7 konkurenciji7 te$ni3ko@ te$nolo'ko# ra1voju7 novi# proi1vodi#a i sl.

1 !

"etkoviA72.: Menad#ent7 Uvod7 V"E <a3ak7 !6167 str 4 Un3anin7 R.: "oslovna ekono#ija7 Osnove #enad#enta7 V"E <a3ak7 !66+7 str !64

Aktivnosti us#erene na e:ikasno o.e1.edjivanje7 rasporedjivanje i kori'Aenje kadrovski$ i #aterijalni$ resusrsa7 radi posti1anja ciljeva or&ani1aciono& siste#a predstavljaju :unkcije #enad#enta. 8osioci ovi$ aktivnosti su pose.no osposo.ljeni stru3njaci 1a o.avaljanje :unkcije #enad#enta7 a na1ivaju se #enaderi. Veliki .roj de:inicija o #enad#entu isti3e da on doprinosi ostvarenju ciljeva or&ani1acija7 ali jedna od najstariji$ i verovatno naj.olji$ de:inicija je de:inicija M.".)ollett u s#islu Fu#eAa da se odredjena 1a#isao ostvari preko dru&i$G. Ovakva de:inicija uka1uje da su menaderi lica koja imaju odgovornost za ostvarenje ciljeva koja zavise od njihovog formalnog autoriteta ili kompentencije.4

=sto7 str !16 "etkoviA7 2.: Menad#ent7 1./. Menaderi7 !6167 str +

1.

M !"D# $% &"O !O'%O(% "&)%V!O')% U*$"V+,"!,"

Menaderi su nosioci aktivnosti planiranja7 or&ani1ovanja i kontrolisanja. Svi oni ne#aju isti stepen BupravljanjaC nadlenosti i od&ovornosti 1a o.avljanje dati$ poslova. U menaderskoj nadlenosti su najmanje tri grupe poslova-. 1. Dono'enje odlukaH !. Sprovodjenje odlukaH . 0ontrola sprovodjenja odluka od strane podredjeni$. 0ao #enaderi7 ljudi i1vr'avaju #enaderske :unkcije planiranja7 or&ani1ovanja7 kadrosvko& popunjavanja7 vodjenja i kontrolisanja. (ilj svih menadera je isti- stvoriti vi/ak. Menader je oso.a 3iji pri#arni 1adaci proi1ila1e i1 procesa #enad#enta7 planira i donosi odluke7 or&ani1uje rad i poslovanje7 1apo'ljava i vodi ljude kao i kontroli'e resurse. On je takodje oso.a koja ostvaruje ciljeve an&aovanje# dru&i$ da i1vr'avaju 1adatke. "ojedini #enaderi se ra1likuju u po&ledu od&ovornosti kao i po li3ni# karakteristika#a po 1nanju i sposo.nosti#a7 koje #oraju da poseduju. Ra1like i1#edju #enadera jesu ra1like sa ra1li3iti# nivoi#a $ijerar$ijske strukture upravljanj7 kao 'to podra1u#eva i 'irina podru3ja nji$ove od&ovornosti. =duAi od najvi'e& nivoa upravljanja ka najnie# .roj #enadera se poveAava. 2ako da predu1eAe i#a vi'e #enadera srednje& nivoa7 ne&o #enadera najvi'e& nivoa7 a #enadere prvo& nivoa vi'e ne&o #enadera srednje& nivoa.

Vrhunski menader

Menaderi srednjeg nivoa

Menaderi prve linije

=sto7 str +

)o podrazumeva da se mo0 i sloenost upravlja1kih aktivnosti smanjuje od najvi/eg do najnieg nivoa upravlja1ke lestvice2 kao i to da se suava raspon odgovornosti menadera. Primer: jedno veliko sloeno predu1eAe sa 6666 1aposleni$ i#a 1! #enadera 3iji je .roj na ra1li3iti# nivoi#a prika1an u ta.eli.(

*redsenik *otpredsednik 3eneralni direktori Direktori odeljenja 4efovi ogranka i direktori pogona Direktori sektora i nadzornici *oslovodje 'vega menadera Koncept menaderske nadlenosti:7 Prvo, #enaderi rade sa i po#oAu ljudi. Drugo, #enaderi i#aju nadlenost nad allokacijo# resursa.

1 / 1, (6 1,6 ,66 !%66 1!

Tree, #enaderi i#aju nadlenost nad de:inisanje# ciljeva i odredjivanje# prioriteta. etvrto, #enaderi ra1#i'ljaju analiti3ki i konceptualno. Peto, #enaderi su #edijatori. esto, #enaderi su politi3ari. Sedmo, #enaderi su diplo#ate. Osmo, #enaderi su si#.ol.

"aunoviA7 9.: "oslovna ekono#ija7 nosioci aktivnosti upravljanja@&lava =D7 -avod 1a ud.enike i nastavna sredstva 9eo&rad7 !66!7 str 1 4 + "etkoviA7 2.: Menad#ent7 "re#a Stoner J. i >. )ree#an@u7 concept #enaderske nadlenosti B((7 str (@/C7 !6167 str +

"ored dato& koncepta #enaderske nadlenosti7 #enaderi se #o&u klasi:ikovati na jo' dva nova kriteriju#a i to: 1. *o hijerarhiji2 i 5. *o /irini odgovornosti 5. *OD +" M !"D# $" *$ M" &$%) $%,UMU 6%, $"$6%, @ @ @ 5.1. menaderi prve linije BoperativniC7 menaderi srednjeg nivoa Btakti3kiC7 menaderski vrh Bstrate&ijskiC./

Menaderi prvog nivoa Bfirst-lineC se jo' 1ovu #enaderi prve linije i

predstavljaju najnii nivo #enadera u predu1eAu. Oni su od&ovorni jedino 1a rad 1aposleni$ radnika na i1vr'ni# radni# #esti#a. "redstavljaju neposredne rukovodioce 1aposleni$ i jedina su &rupa #enadera koja ne od&ovara 1a rad dru&i$ #enadera. Oni od&ovaraju isklju3ivo 1a us#eravanje i kontrolu rada 1aposleni$ i to sa#o na operativni#@ i1vr'ni# poslovi#a. Menaderi prvo& nivoa i#aju ra1li3ita 1vanja: nad1ornik7 predradnik7 &rupovodja7 .ri&adir7 poslovodja7 &lavni BvodeAiC re:erent. 5.5. Menaderi srednjeg nivoa Bmiddle level managersC su &rupa #enadera o.i3no rasporodjena na vi'e nivoa upravlja3ke lestvice. 8ala1e se i1#edju #enadera na najvi'e# nivou i #enadera na najnie# nivou upravljanja. "oloaj ove &rupe #enadera opredeljuje nji$ov odnos pre#a ostali# &rupa#a #enadera7 nji$ovu od&ovornost i nadlenost u upravljanju predu1eAe#. "ove1anost #enadera srednje& nivoa sa najvi'i# #enaderi#a je u to#e 'to su od&ovorni 1a prei#enu strate&ija i politika7 kao i 1a reali1aciju odluka koje se donose na vr$u predu1eAa. "ove1anost sa #enaderi#a na najnie# nivou je u to#e 'to su od&ovorni 1a us#eravanje nji$ove aktivnosti na relaciji odluka doneti$ na vi'i# nivoi#a upravlja3ke lestvice. Oni 3esto uskladjuju 1a$teve najvi'i$ #enadera sa sposo.nosti#a svoji$ podredjeni$. "onekad us#eravaju i operativne aktivnosti radnika. Menaderi srednje& nivoa #o&u i#ati ra1li3ita 1vanja: #enader ili direktor :a.rike7 #enader proi1vodnje7 #enader pro:itno& centra i #enader re&ionalno& distri.utivno& centra.

=sto7 str +,

5.7. Menaderi najvi/eg nivoa 8 menaderski vrh Btop level managersC kao najvi'i #enaderi su relativno #ala &rupa od&ovorni$ 1a celokupno upravljanje predu1eAa. Ova &rupa #enadera predstavlja upravlja3ki vr$@top #enader predu1eAa7 a sve 1.o& poloaja u $ijerar$ijskoj strukturi upravljanja. Oni od&ovaraju vlasnici#a ili akcionari#a predu1eAa 1a ukupne re1ultate poslovanja i e:ikasnot predu1eAa. U nji$ovu nadlenost spada: @ @ @ @ @ Odredjivanje op'te politike predu1eAaH )or#ulisanje strate&ijeH Dono'enje najvaniji$ odlukaH "redstavljanje predu1eAaH Odnosi sa dru&i# predu1eAi#a i dravni# or&ani#a.

-vanja ovi$ #enadera su: predsednik7 potpredsednik7 i1vr'ni potpredsednik7 &eneralni direktor7 1a#enik ili po#oAnik &eneralno& direktora i i1vr'ni direktor. 7. *OD +" M !"D# $" *$ M" &$%) $%,UM%M" 4%$%!

OD3OVO$!O')%

Bpre#a 'irini podru3jaC

Menaderi pored od&ovornosti 1a o.avljanje svi$ aktivnosti lil dela aktivnosti Bproi1vodnja7 #arketin&7 :inansijeC7 i1vr'ena je podela #enadera pre#a 'irini nji$ovo& podru3ja od&ovornosti.4 9unkcionalni menaderi B:uncional #ana&ersC 3eneralni menaderi B&eneral #ana&ersC 7.1. 9U!&(%O!"+!% M !"D# $% B:uncional #ana&ersC su od&ovorni 1a

upravljanje jedno# &rupo# aktivnosti Btj. "oslovno# :unkcijo#C a to su proi1vodnja7 #arketin&7 :inansije7 istraivanje i ra1voj. "ojedina3ni# poslovni# :unkcija#a #o&u upravljati #enaderi na ra1li3iti# nivoi#a upravlja3ke lestvice. Menaderi proi1vodnje su od&ovorni 1a upravljanje proceso# proi1vodnje7 1a upravljanje 1ali$a#a7 kao i 1a kontrolu kvaliteta proi1voda. Menader na vr$u upravlja3ke strukture proi1vodne :unkcije o.i3no i#a 1vanje potpredsednika 1a proi1vodnju7 po#oAnik &eneralno& direktora 1a proi1vodnju7 te$ni3ki direktor. Menader na srednje# nivou i#a 1vanje direktor :a.rike ili po&ona7 dok #enader na najnie# nivou i#a 1vanje nad1ornik proi1vodnje7 predradnik7 .ri&adir.
4

"aunoviA79.: "oslovna ekono#ija7 Menaderi pre#a 'irini podru3ja7 -avod 1a ud.enike i nastavna sredstva 9eo&rad7 !66!7 str.1,6

Upravljanje aktivnosti#a ra1voja proi1voda7 odredjivanje cena7 pro#ocije i distri.ucije proi1voda i uslu&a. Marketin& :unkcija i#a vi'e #enadera koji su rasporedjeni na ra1li3iti# nivoi#a upravljanja: i1vr'ni direktor ili direktor #arketin&a Bnajvi'i nivoC7 re&ionalni #enader #arketin&a Bsrednji nivoC7 #enader prodaje po &radovi#a Bnajnii nivoC. )inansijski #enader I planiranje i kontrola upotre.e :inansijski$ resursa. Menader ra3unovodstva I upravljanje ra3unovodstveni# poslovi#a. Uspe'no upravljanje :inansijsko# :unkcijo# 1a$teva vi'e #enadera7 rasporedjeni$ na ra1li3iti# nivoi#a upravlja3ke lestvice. Menaderi ljudski$ resursa B1apo'ljavanje i o.uka radnika7 ocena radni$ u3inaka7 na&radjivanje7 radni odnosi...C. Menaderi in:or#aciono& siste#a prikupljaju podatke7 or&ani1uju i distri.uiraju in:or#acije. =straiva3ko@ra1vojni# aktivnosti#a upravljaju #enaderi istraivanja i ra1voja. 7.5. 3 ! $"+!% M !"D# $% B&eneral #ana&ersC upravljaju sloeni#

celina#a kao 'to su predu1eAe7 :ilijala predu1eAa ili relativno ne1avisni I divi1ion predu1eAa. Divizioni su relativno osa#ostaljene poslovne jedinice7 donosno predu1eAa u #alo#. Od&ovaraju 1a sve aktivnosti poslovne celine kojo# upravljaju7 a isto tako su od&ovorni 1a proi1vodnju7 #arketin& i :inansije. Mala predu1eAa ili predu1eAa jednostavne or&ani1acione strukture i#aju jedno& &eneralno& #enadera Bpredsednika ili &eneralno& direktoraC. Velika i sloena predu1eAa BveAi .roj sa#ostalni$ or&ani1acioni$ celinaC divi1ioni predu1eAa #o&u i#ati vi'e &eneralni$ #enadera koji od&ovaraju 1a sve aktivnosti divi1iona koji# upravljaju. Primer- pre#a istraivanji#a sprovedeni$ 144,.&odine u Sr.iji na u1orku od ,6( #enadera2 prose3na starost &eneralno& direktora .ila je ,(7 &odineH vi'e od /6J &eneralni$ direktora i#a 1avr'en :akultet ili diplo#u vi'e$ ran&a Bspecijali1acija7 #a&istratura7 doktoratCH najveAi .roj &eneralni$ direktora je te$ni3ke B, JC i ekono#ske B /JC struke.

4.

:!"!, % '*O'O;!O')% M !"D# $"

-nanje i sposo.nosti #enadera #oraju .iti pove1ane i uslovljene. "otencijalna sposo.nost ne #oe se ra1vijati .e1 inoviranja i nepro'irivanja 1nanja. Svaki #enader tre.a da i#a tri vrste osnovni$ 1nanja: tehni1ka2 humanisti1ka i konceptualna. na!a" menaderski# ve$tina na ra%li!itim #i"erar#i"skim nivoima Menaderi prvog nivoa &onceptualne Menaderi srednjeg nivoa &onceptualne Menaderi najvi/eg nivoa &onceptualne

6umanisti1ke =ljudske>

6umanisti1ke =ljudske>

6umanisti1ke =ljudske>

)ehni1ke

)ehni1ke

)ehni1ke

4.1.

&O!( *)U"+!" :!"!," o#o&uAavaju #enaderi#a koordinaciju i

inte&risanje svi$ aktivnosti i interesa predu1eAa u jednu celinu. Ovakva 1nanja doprinose apstraktno# ra1#i'ljanju #enadera7 nji$ovoj sposo.nosti dija&no1e pro.le#a i sposo.nosti anali1e ra1li3iti$ situacija7 kao i sposo.nosti #enadera da se i1di&nu i1nad svakodnevni$7 trenutni$ situacija. Menaderi sa ovakvi# 1nanje# s$vataju predu1eAe kao celinu7 uo3avaju odnose koji se uspostavljaju i1#edju predu1eAa i nji$ove okoline7 sa&ledavaju #esto pojedina3ni$ :unkcija predu1eAa kao i odnose i1#edju ra1li3iti$ :unkcija predu1eAa. 8a taj na3in su o#o&uAeni da uo3e nove tri'ne #o&uAnosti ili da procene verovatnoAu is$oda odluke koju donose. Relativni 1na3aj ovi$ 1nanja u #no&o#e 1avisi od nivoa #enadera u $ijerar$ijskoj strukturi upravljanja. 4.5. ) 6!%<&" :!"!," su najpotre.nija #enaderi#a prvo& nivoa.

8ajveAi deo svo&a vre#ena provode po#auAi 1aposleni#a na operativni# poslovi#a u re'avanju pro.le#a na koje naila1e u radu7 o.u3avajuAi i$ kako da 'to e:ikasnije o.ave

svoj posao7 kontroli'uAi nji$ov rad. 8e'to #anje ova 1nanja su potre.na #enaderi#a srednje& nivoa7 a naj#anje #enaderi#a na najvi'e# nivou. 4.7. 6UM"!%')%<&" :!"!," Bljudska ve'tinaC. Ovakva 1nanja su skoro

podjednako potre.na #enaderi#a na svi# nivoi#a jer oni svoj posao pri#arno o.avljaju u1 po#oA dru&i$ ljudi. 8ajveAi 1na3aj i#aju 1a #enadere srednje& nivoa koji predstavljaju sponu i1#edju #enadera na najvi'e# nivou i operativno& #enadera. Od $u#anisti3ki$ 1nanja naj1na3ajnija je ve'tina ko#uniciranja. -na3aj konceptualni$ 1nanja raste sa rasto# od&ovornosti #enadera u $ijerar$ijskoj strukturi upravljanja. 8aj#anji 1na3aj ova 1nanja i#aju 1a #enadere najnie& nivoa. Primer: 0oliki 1na3aj $u#anisti3ki# 1nanji#a pridaju neka predu1eAa #oe ilustrovati pri#er ko#panije F5ajat 5oteliG B5Katt 5otelsC7 koja je pre nekoliko &odina s#estila 4+ svoji$ #enadera u 4/ svoji$ $otela7 ali ne kao &oste7 veA sa 1adatko# da raspre#aju so.e7 nose prtlja& i o.avljaju ostale poslove uo.i3ajene u veliki# $oteli#a. Ovakav pote1 re1ultat je stava upravlja3ko& vr$a ove ko#panije da Ae #enaderi .olje ra1u#eti 1aposlene kao ljudska .iAa i saradnike7 ako vi'e nau3e o nji$ovo# poslu.16 A#eri3ki teoreti3ar #enad#enta 5.Mint1.er&7 kada &ovori o #enadersko# poslu pola1i od menaderskih uloga. On kritikuje tradicionalni pristup #enaderski# :unkcija#a i s#atra da je puno vanije usredsrediti se na #enaderske ulo&e. On navodi da #enaderi o.avljaju deset ra1li3iti$7 ali #edjuso.no jako pove1ani$ ulo&a7 koje je &rupisao u tri osnovne grupe- =1> &nterpersonalne uloge ' suveren7 lider BvodjaC7 ve1aH =5> &n(ormacione uloge ' pratilac7 prenosilac7 spikerH i =7> )loge dono$en"a odluke7 odnosno odlu3ivanja I predu1etnik7 kontrolor pro.le#a7 alokator resursa7 pre&ovara3.11

..

'*O'O;!O') M !"D# $"

16 11

=sto7 str.1,, "etkoviA7 2.: Menad#ent7 Medjuso.ni odnos #enaderski$ ulo&a7 =1vor: Stoner7 J. And >.)ree#an7 Mana&#ent7 ,@t$ed.7"rentice 5all7 8e? JerseK7 14/47 p.1%7 !6167 str. +4

16

-a uspe'nost #enadera pored do.ro& 1nanja potre.an je ni1 ra1li3iti$ sposo.nosti Bo.i3no se sti3u o.ra1ovanje# i ra1vijaju prakti3ni# iskustvo#C. 8eke sposo.nosti nije #o&uAe nau3iti7 kao npr. potre.a 1a: Upravljanje# ispoljava se kao elja da se uti3e na pona'anje dru&i$ ljudi. Oni koji oseAaju 1adovoljstvo7 1adovoljenje# ove potre.e #o&u da .udu uspe'ni #enaderi. Do#inacijo# ispoljava se u elji da se uti3e na dru&e ljude. Uspe'ni #enaderi ostvarenje te elje ostvarivaju na superiorno# 1nanju i sposo.nosti#a7 a ne na autoritetu sa po1icije koju i#aju u predu1eAu. SaoseAajnost je sposo.nost ra1u#evanja i savladavanja nej3e'Ae neo3ekivani$ e#otivni$ reakcija dru&i$ ljudi. Menaderi sa ovo# sposo.no'Au #o&u prido.iti ljude 1a saradnju. Sve navedene sposo.nosti #enadera su pove1ane i uslovljene7 a potre.no je da i$ i#a svaki #enader7 ukoliko eli da .ude uspe'an. "osedovanje dati$ oso.ina isklju3ivo 1avisi od nivoa koji 1au1i#aju u predu1eAu i podru3ja koji# upravljaju. U ostale sposo.nosti #enadera spadaju: sposo.nost predvidjanja .uduAi$ do&adjaja7 retori3ke sposo.nosti koji#a se i1raavaju sopstveni stavovi7 sposo.nost ra1likovanja .itno& od ne.itno& i analiti3ke sposo.nosti koje podra1u#evaju ra1dvajanje sloeni$ pro.le#a na #anje pro.le#e. ?. *$ DU: )!%&2 M !"D# $ % +%D $ "ove1anost ulo&e #enadera #oe .iti veo#a velika7 kao predu1etnika ili lidera7 jer jedna ista li3nost #oe istovre#eno i#ati dve ili sve tri :unkcije. 2o su oso.e koje do#inantno o.avljaju jednu od na.rojani$ ulo&a ili sve tri ulo&e. *$ DU: )!%& je oso.a koja u se.i i#a odredjenu sposo.nost da uo3i #o&uAnosti 1a nove proi1vode ili uslu&e7 koji dru&i ne uo3avaju ili i# ne pridaju 1na3aj. On ne #ora nuno da .ude inovator tj. kreator novina. "redu1etnik pove1uje ele#ente proi1vodnje da .i inicirao BpokrenuoC pro#ene u proi1vodnji7 dok #enader ko#.inuje ele#ente proi1vodnje kako .i ne'to proi1veo. 5enrK )ord7 osniva3 je F)ord Motor LoG nije i1#islio auto#o.il niti podelu rada veA je pro#enio podelu rada u proi1vodnji auto#o.ila na revolucionarno nov na3in i1#isliv'i #ontanu traku.

11

Akio Morita7 .iv'i predsednik japanske ko#panije FSonKG s$vatio je da se postojeAi proi1vod ko#panije #oe #odi:ikovati7 pa je tako nastao vok#en Ben&l. Malk#anC.1! M !"D# $ kontinualno BneprekidnoC ko#.inuje ele#ente proi1vodnje7 dok predu1etnik diskontinualno Bsa prekidi#aC inicira pro#ene u proi1vodno# procesu. "redu1etnik o.avi svoju ulo&u7 pa se povu3e7 a nakon neko& vre#ena se ponovo pojavi da .i inicirao novu pro#enu. ;judi koji su pri#arni vlasnici ili #enaderi #o&u i#ati povre#enu ulo&u predu1etnika7 'to predstavlja te'ku odvojivost ovi$ ulo&a. Sa rasto# i ra1voje# predu1eAa Bod #alo& ka veliko#C upravljanje je sloenije7 pa ukoliko vlasnik predu1eAa ne#a dovoljno 1nanja7 ve'tine ili sklonosti 1a upravljanje# Bne#a dovoljno upravlja3ko& 1nanjaC an&aovaAe pro:esionalne upravlja3e I #enadere. Stive Jo.s BStiv Do.sC osniva3 je po1nate ko#panije 1a proi1vodnju pro:esionalni$ ra3unara F>jplG I Aplle7 prodao svoj udeo u ko#paniji i osnovao novu ko#paniju7 planirajuAi da otpo3ne proi1vodnju nove &eneracije ra3unara. +%D $ I liderstvo BvodjstvoC predstavlja pove1anost sa #enadero#. ;iderstvo je sastavni deo procesa #enad#enta7 koje podra1u#eva upravljanje u kori'Aenju svi$ resursa predu1eAa. ;ider je oso.a koja i#a sposo.nosti i ideje da .e1 prisile uti3e na dru&e ljude da ostvare ciljeve predu1eAa. On o.avlja poslove u1 po#oA ljudi7 tako 'to uspeva da uti3e na ljede da dele iste vrednosti i stavove 'ta i kako tre.a uraditi. "oseduje sposo.nost da uo3i pro#ene7 kreira vi1iju7 na#etne dru&i# ljudi#a svoje #i'ljenje i uti3e na pro#enu pona'anja ljudi. Oso.ine lidera: kari1#a7 li3ni stil7 i1&led7 'ar# i sa#opou1danje.

@.
1!

!"3$"D,%V"!, M !"D# $"

"aunoviA7 9.: "oslovna ekono#ija7 "redu1etnik7 #enader i lider7 !66!7 str. 1,1

1!

8a&radjivanje #enadera ili ko#pen1acija predstavlja skup ra1li3iti$ nov3ani$ i nenov3ani$ na&rada 1a nji$ov rad ili doprinos u ostvarivanju ciljeva predu1eAa. Liljevi siste#a na&radjivanja vre#eno# su se #enjali: pravilno na&radjivanje7 sti#ulisanje #enadera kako .i ostvarili 'to .olje re1ultate poslovanja7 nastojanje da privuku i 1adre najsposo.nije. Siste# na&radjivanja #enadera Fpaket 1a #otivisanje #enaderaG i#aju vi'e o.lika nov3ani$ i nenov3ani$ na&rada. Osnovne nov3ane na&rade su: plata7 .onusi7 specijalne ili podsticajne akcije7 podela pro:ita i o.lici odloeno& na&radjivanja #enadera.1 @.1. *+")" je osnovni Bnekad jediniC &otovinski ele#ent i predstavlja osnovu

1a utvrdjivanje .onusa kao i dru&i$ ele#enata i1 siste#a na&radjivanja. Visina plate #enadera 1avisi od vi'e :aktora: veli3ine predu1eAa7 delatnosti predu1eAa i nivoa 1na3aja #enadera na upravlja3koj lestvici. Eto je predu1eAe veAe7 veAe su i plate i o.rnuto. Primer: =straivanja u a#eri3koj privredi poka1uju da == #enader oko (6J plate = #enaderaH a =V #enader od %6@%%J plate najvi'e& #enadera predu1eAa. 8a visinu plate #enadera uti3e interna kon1istentnost siste#a na&radjivanja i eksterna konkurentnost siste#a na&radjivanja. &nterna kon%istentnost odredjuje poslovnu procenu svako& #enadera7 radi uspostavljanja pravedno& siste#a na&radjivanja. -a$tev da siste# na&radjivanja .ude u skladu sa 1na3aje# koji pojedini poslovi i#aju 1a predu1eAe. Ovakvu vrstu procene o.avlja pose.na ko#isija koju 3ine najvi'i #enaderi ili nji$ovi predstavnici. 8akon i1vr'ene procene odredjuje se plata ra1li3iti$ #enadera predu1eAa. 8edostatak ovakvo& siste#a je u to#e 'to se daje preveliki 1na3aj poslu7 a 1ane#aruju re1ultati rada. *ksterna konkurentnost predstavlja 1a$tev da na&radjivanje #enadera .ude u skladu sa na&radjivanje# #enadera isto& nivoa i u dru&i# predu1eAi#a. "redu1eAe neAe #oAi da privu3e sa strane potre.ne #enadere7 niti 1adri svoje sposo.ne #enadere. Ra1lika u veli3ini predu1eAa i uslovi#a poslovanja #no&o tee je 1adovoljiti 1a$teve eksterne konkurentnosti7 ne&o postiAi internu kon1istentnost siste#a na&radjivanja. @.5. ;O!U'% su dodatne nov3ane na&rade koje 1a uspe'an rad i do#aAinsko

poslovanje do.ijaju #enaderi povr$ plate. "ravo na .onus se ostvaruje u toku jedne &odine7 a sve na osnovu &odi'nji$ re1ultata poslovanja. Oni predstavljaju vrstu
1

=sto7 str. 1,+

kratkoro3ni$ podsticaja 1a #enadere. O#o&uAavaju predu1eAu da privu3e najsposo.nije #enadere .e1 naru'avanja postojeAe strukture plata u predu1eAu. "ro.le# je u to#e 'to je te'ko utvrditi koliko napori pojedini$ #enadera doprinose re1ultati#a poslovanja predu1eAa u odredjenoj &odini. 9onusi se naj3e'Ae utvrdjuju pre#a ukupni# re1ultati#a poslovanja predu1eAa7 a od skoro visina .onusa se ve1uje 1a visinu tri'ni$ cena akcija predu1eAa. @.7. '* (%,"+! Bpodsticajne) "&(%, su ele#ent du&oro3ni$ podsticajni$

planova na&radjivanja #enadera. Lilj pri#ene jeste i1jedna3avanje interesa #enadera i vlasnika predu1eAa i sti#ulisanje #enadera da ostvaruje du&oro3ne ciljeve predu1eAa. -a ra1liku od plata i .onusa koji se isplaAuju u &otovini ovaj o.lik na&radjivanja predstavlja sticanje prava vlasni'tva nad delo# vrednosti predu1eAa. @.4. *OD +" *$O9%)" predstavlja o.lik na&radjivanja #enadera

raspodelo# sredstava odredjeno& :onda 3ija visina 1avisi od ukupni$ re1ultata poslovanja7 pre sve&a pro:ita. Sredstva 1aradjena podelo# pro:ita toko# &odine se aku#uliraju na pose.ni# ra3uni#a #enadera7 a vrlo 3esto su investirana u akcije predu1eAa. "ravo raspola&anja sredstvi#a ste3eni# podelo# pro:ita7 uslovljeno je o.ave1o# #enadera da odredjeno vre#e provede u predu1eAu B%@16 &odinaC a pojedini ne #o&u raspola&ati ovi# sredstvi#a sve do odlaska u pen1iju. "odela pro:ita je veo#a e:ikasno sredstvo ve1ivanja #enadera 1a predu1eAe. @... O;+%(% OD+O# !O3 !"3$"D,%V"!," M !"D# $"

predstavljaju na&radjivanje nakon pen1ionisanja. "en1ija je naj1na3ajniji o.lik odloeno& na&radjivanja. "en1ioni# plano# #enaderi od predu1eAa do.ijaju u#anjen i1nos pri$oda N dru&i javni pen1ioni :ondovi. 8akon pen1ionisanja neki #enaderi #o&u ostvariti pri$od od svoji$ predu1eAa7 na osnovu konsultantski$ Bsavtodavni$C uslu&a. One pruaju predu1eAu 3lanstvo u Upravno# od.oru i sl. @.?. ! !OV<"! &OM* !:"(%, M !"D# $" nisu neposredno

pove1ane sa pri$odo#. 8aj1na3ajnije su: #oA7 dru'tvena pri$vaAenost7 #o&uAnost iska1ivanja. Eto je veAe predu1eAe7 veAa je #o&uAnost 1a ostvarivanje ovi$ na&rada. Odredjena prava su: pravo na 1dravstveno osi&uranje7 osi&uranje ivota7 re'avanje sta#.eno& pitanja7 repre1entaciju7 slu.eni auto#o.il7 stru3no usavr'avanje7 turisti3ka 1,

putovanja7 rekreacija i sl. Ova prava se #o&u i1ra1iti u nov3anoj vrednosti7 ali ne ula1e i nji$ov pri$od. S#anjuju li3ne ras$ode #enadera pa tako indirektno doprinose #aterijalno# .la&ostanju.

A.

$":VO,2 O;U&" % O;$":OV"!, M !"D# $"

"od stalni# ra1voje# #enadera podra1u#eva se po.olj'anje re1ultata nji$ovo& rada na postojeAi# poslovi#a7 1a pripre#anje na vi'e po1icije u predu1eAu ili radi sa#o& napretka. O.e1.edjenje uslova 1a ra1voj #enadera je o.ave1a najvi'i$ #enadera u predu1eAu. "ostoje dva o.lika reali1acije:1, OBukom i razvojem karijere u okviru preduze0a OBrazovanje izvan preduze0a O.a o.lika pro&ra#a ra1voja tre.alo .i da o#o&uAi uspe'niji rad i napredak u karijeri. 2i# na3ino# se i1.e&avaju 1astarevanje 1nanja i sposo.nosti #enadera. Specijali1acija #enadera predstavlja o.ave1nu potre.u. +a"e(ikasni"i na!in ra%vo"a menadera na poslu predstavlja ne&ovanje do.ri$ odnosa sa pretpostavljeni#a7 a ujedno se sti3u neop$odna 1nanja i ve'tine 1a 'to .olje o.avljanje poslova. Svi #enaderi ne #o&u napredovati isti# te#po#7 jer nisu svi jednako sposo.ni da dosti&nu isti nivo u karijeri. O,uka menadera predstavlja o.u3avanje podredjeni$7 'to je dunost svako& #enadera. Svakodnevni kontakti #enadera sa nji$ovi# pretpostavljeni#a prilika su 1a nji$ovo podu3avanje i savetovanje. U o.u3avanju sve vi'e u3estvuju i strani konsultanti. Uspe'na o.uka #enadera predstavlja prijateljsku kli#u i at#os:eru poverenja i1#edju #enadera i nji$ovi$ pretpostavljeni$. O,ra%ovan"e menadera u savre#eni# predu1eAi#a su 1na3ajan deo pro&ra#a u ra1voju #enadera. Reali1uje se u1 po#oA o.ra1ovni$ i dru&i$ stru3ni$ or&ani1acija. 8aj1na3ajniji nosioci siste#a o.ra1ovanja su univer1iteti. O.ra1ovanje #enadera reali1uje se na poslovni# 'kola#a B:akulteti#aC na osnovu 3etvoro&odi'nji$ i postdiplo#ski$ studija Btraju dve &odineC. "ostdiplo#ske poslovne studije M9A Ben&l.

1,

=sto7 str.1%

1%

Master o: 9usiness Ad#inistrationC. U SAD postoji oko (%6 M9A pro&ra#a i predstavljaju ko#.inaciju op'teo.ra1ovni$ i pro:esionalni$ 1nanja.

: " & +, U < " & 1(

=1 sve&a 'to je i1ne'eno i o.ja'njeno u pret$odnoj te#i o #enaderi#a #oe#o 1aklju3iti da je doprinos7 kao i 1na3aj ulo&e ovi$ stru3ni$ ljudi7 veo#a veliki7 kako 1a predu1eAa i or&ani1acione &rupe u koji#a i sa#i rade7 tako i u celokupnoj dru'tvenoj privredi. Svaka individua koja 1a cilj i#a 'to veAu potre.u 1a do.ri# #enaderstvo# #ora i#ati veo#a sloene i speci:i3ne oso.ine. On pre sve&a #ora posedovati elju 1a upravljanje# i vodjenje# ljudi Bpodredjeni$C7 sa koji#a Ae pre sve&a ostvariti jedan $u#anitaran i ljudski odnos7 ne 1atvarav'i o3i pred odredjeni# pro.le#i#a7 .ilo da se ti3e sa#o& 3oveka ili neko& od .itni$ #aterijalni$ resursa predu1eAa. 0ao #otiv 1a $u#anost u radu7 #oe posluiti i1reka Ste:ena Rodersa -Ko ne voli l"ude ne moe ,iti menader./ -ajedni3ki# ciljevi#a ovaj stru3an 3ovek sa celokupni# kolektivo#7 uloeni# naporo# u psi$i3ko# radu7 kao i #aterijalno# s#islu7 #oe kro1 odredjeni period doAi do vrlo uspe'no& ra1re'enja svi$ nadola1eAi$ pro.le#a BpreprekaC i ostvariti ono 'to #u je 1apravo .io cilj7 a to je pro:it. Ukoliko ta uspe'nost u radu i kontinuirani rad .udu unisniji7 utoliko Ae i sa#o predu1eAe ostvariti #aksi#i1iran pro:it. 8i1 op'ti$ sposo.nosti kao 'to su upravlja3ke7 or&ani1acione7 liderske7 sposo.nosti u dono'enju pravni$ odluka7 kao i sposo.nost produktivnosti kori'Aenja vre#ena7 predstavljaju veliki preduslov 1a :or#iranje do.ro& #enadera@uspe'an #enader. 0valitet predu1eAa7 u&led i autenti3nost se ne #o&u ostvariti ukoliko takvo predu1eAe ne#a pravo& #enadera koji Ae nji#e upravljati. Sa ra1voje# dru'tva stil i inovacije koje se &otovo neprekidno #enjaju u svi# svera#a ivota7 navode dana'nje& #enadera da se pored svo& o.ra1ovanja7 stru3nosti pa i iskustva7 nado&radjuje i usavr'ava u do#enu svo& posla. Savre#eni #enader tre.a da poseduje 'iroko op'te o.ra1ovanje7 kao i kulturu jer oni predstavljaju pretpostavke 1a ra1u#evanje i snalaenje u sve sloenije# poslovno# svetu.

+%) $")U$"

1+

1. !. .

"etkoviA7 2. B!616C: Menadment2 Visoka poslovna 'kola Un3anin7 R. B!66+C: Osnove menamenta2 Visoka poslovna 'kola "aunoviA7 9. B!66!C: *oslovna ekonomija2 -avod 1a ud.enike i

strukovni$ studija i1 <a3ka I dru&o i1danje I strukovni$ studija i1 <a3ka nastavna sredstva 9eo&rad

???.9esplatniSe#inarskiRadovi.co#

1/