Gogolj - tematski blok u asopisu III program Radio Beograda, br. 96-99, 1993.

M. Bahtin, Rable i Gogolj, Trei program, br. 9699, 1992, str. 222.

Trei program, br. 14 (9699), 1993

Na razmei knjievno-istorijskih epoha koje e se kasnije nazvati romantizmom i realizmom, u vreme nainjanja onog to e se kasnije zvati klasinom ruskom knjievnou pojavio se pisac koga su odmah prozvali genijem a koga e kasnije krstiti i rodonaelnikom ruske knjievnosti, ruskog realizma i ruskog romana, pisac na koga je malo njih uplivisalo a pod ijim su uticajem mnogi stvarali, Nikolaj Vasiljevi Gogolj. Autor, autentian u svakom i ambivalentan u mnogom pogledu (od karakternih osobina, preko biografskih detalja, do menjanja knjievnih stilova), primeen je ve posle prvog baenog maeta objavljenog pod pseudonimom V. Alov, Hansa Kihelgartena, 1831. kada izlazi prvi, a sledee godine i drugi deo Veeri na salau kraj Dikanjke. Zbirke Mirgorod i Arabeske1 pojavljuju se 1835. i Gogolj ve tada, a posle Revizora i Mrtvih dua definitivno ulazi na, ili bolje reeno, otvara velika vrata ruske knjievnosti, oduevljavajui poznanike-pisce, Pukina pre svega, kao i ondanjeg kritiarskog autoriteta Bjelinskog. Bjelinski e tumaei Gogoljevo delo, a pre svega Mrtve due, oglasiti novu naturalnu kolu ruske knjievnosti a Gogolja ocem te kole. Fantastino realno U prvoj zbirci, Veeri na salau kraj Dikanjke, ono to se odmah uoi je korienje folklora2. Mihail Bahtin u tekstu Rable i Gogolj zanimljivo i jezgrovito zapaa kako tematika samog praznika i slobodno-vesela praznina atmosfera odreuju sie, likove i ton ovih pripovedaka, te da praznik i s njim povezane praznoverice, njegova posebna atmosfera oputenosti i veselja, izvode ivot iz njegove uobiajene koloteine i nemogue ine moguim3. Gogolj e u mnogim pismima traiti da mu se alju narodna predanja, obiaji, skaske, legende, koje je transponovao u pripovetke. Glavni junak ove zbirke svakako je avo a glavna okosnica udo. uda li nevienog Veeri na salau kraj Dikanjke, tako zapoinje zbirka u kojoj nas Gogolj zaista zaudi, zadivi, zasmeje i pomalo zaplai onim strahom od pakla koji je po miljenju mnogih4 oseao vrlo intenzivno. Od neistih sila katkad emo se uplaiti kao u Noi uoi Ivanj-dana ili Stranoj osveti, katkad i zasmejati kao u Badnjoj noi, Izgubljenom pismu ili Zaaranom mestu, a ponekad biti zbunjeni meavinom humora i straha kao u Soroinskom sajmu. Najee su sve te vetice, avolci, vile, rusalke bezazleni i toliko sroeni sa seljacima da se ponekad uini kako su njihove komije. Ovakvim prikazom fantastine slike sela Gogolj nalazi i spretno koristi prostor za komino. Gukovski e za Gogoljevog avola rei da je zabavan, jadan i sasvim domai. 5 Tako se avo u Majskoj noi nalazi u daku s nekoliko seljaka, u Izgubljenom pismu deda pretpostavlja da je avo zajedno sa Zaporocem odneo i konja da ne bi peaio do pakla, u Zaaranom mestu deda misli da avo kija jer ne voli burmut itd. Nana Bogdanovi o tom svetu kae: Fantastini svet Dikanjke je svet naivne due primitivnog oveka. Njegov doivljaj irealnog, nerazluen od realno doivljenoga, nije ni irok ni raznovrstan. avo i vetica odreuju granice u kojima se njegova fantazija kree. Meutim, iako bi se oekivalo da zbivanja u kojima demonske sile igraju glavnu ulogu nose peat mrane misterije, bitna odlika fantastinosti ovih Gogoljevih pripovedaka je najee eretska igra oveka i natprirodnih sila, i dalje: Reklo bi se da je to vesela igra letnjih noi, u kojoj avoli i vetice samo po imenu i ruhu pripadaju drugome svetu. Irealnost zbivanja i fantastika zapleta, kontakt sa svetom pakla osloboeni su more i mraka, i zaista zabavno deluju. Strah je tu eretski, a ovek lukaviji od Lukavoga.6 Dakle, Gogoljev svet Dikanjke je svet matarija seljaka koji sede kraj ognjita i ismevaju i plae neiste sile i sebe same pretoenih u ivo knjievno tkivo, svet snovnog, komarnog, halucinantnog, ili kako bi Nana

Bogdanovi rekla, fantastini doivljaj irealnog.7 Maja Bokovi, uz tvrenje da je suprotstavljanje demonskih sila hrianskoj religiji karakteristino romantiarskoj literaturi, pravi paralelu s nemakim fantastinim piscima Hofmanom i Tikom koji su izvrili jak uticaj na rusku knjievnost.8 Kod prvog arobnjak od unuetovog srca spravlja lekove, kod drugog se dejom krvlju zadobija ljubav mladia, a kod Gogolja, isto tako, dejom krvlju ljubav devojke (Soroinski sajam). I Konstantin Mouljski upuuje na dve tradicije nemaku romantiarsku demonologiju, tj. Tika i Hofmana, i ukrajinsku narodnu bajku, tj. borbu boga i avola.9 Uvoenjem usmenog kazivaa (Pelar Rii Panjko i Foma Grigorijevi) s autentinim seoskim govorom, skazom se ostvaruje prisnost izmeu kazivaa i sluaoca. Pored skaza, postupkom trostepenog pripovedaa (korienog i kod Pukina), uz kompoziciono izdvajanje Predgovora, stvara se iluzija autentinog i realnog, to predstavlja tipinu crtu realizma. 10 Demonologija Gogoljeva opsednutost paklom, avolom i neistim silama jasno je uolji va i o njoj su pisali Vladimir Nabokov, Dmitrij Merekovski, Visarion Bjelinski, Roman ovari, aklin de Proajar, Golenjikov-Kutuzov, Konstantin Mouljski i drugi. Znate li vi da sam ja duu davno prodao avolu? E, udna mi uda! Ko u svom veku nije imao posla s neastivim? Ba se tad treba veseliti, to se kae, namrtvo.11 Dijalog iz Izgubljenog pisma moe se smatrati poetikom maksimom, a ako imamo u vidu nain kako je okonan Gogoljev ivot i odemo korak dalje maksimom ivota. avo je u Gogoljevim ranim pripovetkama junak, aktivni i ravnopravni uesnik i pokreta radnje: krade mesec pa se pijanci ne snalaze u mraku, skriva se od ljubavnika-konkurenta u dak, kocka se u paklu sa glavnim junakom, poigrava se sa blagom i starcem, vodi u propast nesreno zaljubljenog mladia i uzornu enu uzornog kozaka. I u svim ostalim delima Gogolj nee propustiti priliku da oslovi avola u psovkama, uzreicama, potapalicama: Uh, avolji sotono [sic!], trulom se dinjom zadavio, dabogda!, avo bi znao ta je!, Gle ti sina avoljeg!, avo da te nosi, Usnila sam ga tako gadna (avola prim. autora), Nije ju mogao razumeti sam avo, ena je zaljubljena u avola!, avo e znati kako da to uradim!, Samo avo bi to mogao razumeti!, Vrag me odneo zajedn o sa tobom itd., tako da mirne due moemo kazati Gogolju kao to govori Ivan Ivanovi u pripoveci Kako su se zavadili Ivan Ivanovi i Ivan Nikiforovi: Eto, ne moe on da ne spomene avola. Nee, zato, iznenaditi naziv nezgrapne krilate bube iz pripovetke Rim to leti uspravno kao ovek, kao ni ime konja Tarasa Buljbe avo. ak i u jednoj od kasnijih pripovedaka, Nevskom prospektu, avo je taj koji lino pali fenjere samo zato da bi sve prikazao u lanoj boji.12 A major Kovaljov za nestanak nosa optuuje koga drugog nego samog avola. Nabokov, bez podrobnijeg objanjavanja, kae da je Gogolju strah od pakla usadila njegova majka Marija Gogolj, dok za iikova kae da je plaeni zastupnik avlov, trgovaki putnik iz Hada13. Kao da predvia svoju budunost, u jednom pismu Gogolj pie: Divi se, sine moj, uasnoj moi avola. On trai da u sve pronikne: u naa dela, u nae misli, pa ak i u samo nadahnue umetnika. Bezbrojne e biti rtve tog paklenog duha koji ivi nevidljivo, bez lika, na zemlji, a u pismu Aksakovu od 16. maja 1844: No ne gubite iz vida da je on (avo prim. autora) piskaralo i da se sav sastoji od naduvenosti... No im poe na njega on e podviti rep. Mi sami od njega stvaramo veliinu. A u samoj stvari on je avo e ga znati ta.14 Poslednjih godina, a posebno poslednjih dana kada je imao stravine vizije, Gogolj je vodio borbu s nevidljivim silama. Bilo sa strahom od Stranog suda, bilo protiv Neastivog s kojim se poigravao esto pravei ga smenim, on se svakako plaio smrti: Oseao je da boluje od iste bolesti od koje je umro njegov otac preplavio ga je strah od smrti.15 Na samrti je povikao: Lestvice, dajte bre lestvice16. . de Proajar je ovako shvatila te poslednje rei: udan i neuhvatljiv ovek, obuzet lepotom i videvi samo runou, genijalan pisac muen avolom, Gogolj se kune da je svoga neprijatelja uinio smenim,

ali, po njegovom nagovoru spaljuje drugi deo Mrtvih dua i umire od iscrpljenosti preklinjui da mu se prue lestvice. Koje? avolske ili aneoske?17 Gogoljev beg u hrianski misticizam i presmrtno ludilo uzrokovani su strahom od paklenih sila i dijabolinim karakterom. Kao da, poput svog junaka Home Bruta iz Vija, nije izdrao unutranju borbu sa demonskim silama.18 Gogoljev ogoljen junak Za razliku od uoptenih, nediferenciranih, idilinih, papirnatih likova prve zbirke, slikanih u dogaaju (mi zapravo i ne znamo kako oni izgledaju, ve ta rade), jasno se izdvajaju likovi Mirgoroda i Arabeski kojima Gogolj zapoinje gomilu novih likova ruske knjievnosti, gomilu odbaenih, obinih, nesrenih, malih, nevanih, ponienih i uvreenih, . Odbegli nos majora Kovaljova dobija sopstveni identitet i uzvikuje: Ja sam svoj ovek. I to je ono to obeleava novog paradoksalnog junaka kojeg Gogolj uvodi u literaturu on ne moe poput nosa da kae: Ja sam svoj ovek! Gogoljev junak nastaje iz udesno intenzivnog oseaja petrogradske realnosti, iz Gogoljevog pronicljivog oka i inventivnog duha koji prodiru poput rendgen aparata do sri, biraju detalj i, prikazujui ga, doaravaju sutinu stvari. Moglo bi se rei da Gogoljeva razvojna linija u graenju junaka ide od prve, preko kasnijih zbirki, do Mrtvih dua u kojima e, iako statini, biti oslikani likovi i spoljanjom i unutranjom karakterizacijom. Starovremske spahije, Kako su se zavadili..., Nevski prospekt, Nos, Portret, injel, Koija i Zabeleke jednog ludaka dae novog junaka (junaka koji je to ponajmanje). Gogolj ve od prve knjige pripovedaka pa sve do Mrtvih dua poinje da govori i kroz imena svojih likova. Tako e junaku injela Akakiju Akakijeviu Bamakinu dati ime i srednje ime koji se ponavljaju (o emu e kasnije biti vie rei) kao to i on prepisujui akta ponavlja iste rei, a prezime po predmetu (i to pri -zemnom, bamaki cipele). Junak Nevskog prospekta je Pirogov (pirog vrsta kolaa), Popriin iz Zabeleaka jednog ludaka koji je uznapredovao od zarezaa pera do kralja, nastao je od rei (karijera) itd. U Revizoru, enidbi i Mrtvim duama Gogolj e nastaviti sa opredmeivanjem imena junaka: Koroboka (kutijica), Sobakevi (sobaka pas), Pljukin ( pli), Hlopov (hlop bum, tras), Zemljanika (jagoda), pekin (verovatno od pik uhoda, pijun), Jajinica (kajgana), Neuvaaj-korito (ne haj za korito), Korovij Kirpi (kravlja cigla), Propka (zapua, ep), Dojezaj-ne-dojede, Nozdrjov, Surla, Antipator, Kopejkin, Petar Petrovi Petuh, Svistunov (Zdipini), Hljestakov ( oinuti, ibati, oamariti), Trjapikin ( krpa, dronjak), doktor Gibner ( skapavati, crkavati, nestajati), Uhovertov19 itd20. Gogoljev junak je najee poljak ( obian, plitak, otrcan, banalan, trivijalan), ovek bez sadraja, automatizovan; takvi su likovi iz Starovremskih spahija, dvoje staraca neuobiajenog samotnog ivota u kome nijedna elja ne ide dalje od ograde oko malog dvorita ili plota pored bate21 koji su zadovoljstvo ivljenja pretoili u ishranu; takvi i Ivan Ivanovi i Ivan Nikiforovi, dokone komije22 iji smisao ivljenja postaje beskonaan nereivi spor; i Popriin, slubenik kojem je ivotni posao zarezivanje pera pretpostavljenima; i major Kovaljov u potrazi za svojim nosem; kao i najuveniji junak Gogoljevih pripovedaka Akakije Akakijevi Bamakin, poljak iji je vrhunac karijere prepisivanje akata. On svoj ivot sumblimie u novi injel iji nestanak dovodi do fizikog nestanka samog Akakija tako da se, kako kae Nabokov: ...Negdje potkraj pripovijetke ini da je njegov duh najopipljiviji, najzbiljskiji di o njegova bia.23 Iz jednog drugog ugla gleda Boris Ejhenbaum kada kae da nije tu u pitanju nitavnost Akakija Akakijevia niti propovedanje humanosti prema nejakom bratu, ve to da, poto je izolovao itavu sferu pripovetke od opte realnosti, Gogolj moe spajati nespojivo, preuveliati malo, skraivati veliko jednom rei poigravati se sa svim normama i zakonima realnog drutvenog ivota. On tako i ini. Spornim se ini nastavak ovog komentara: Unutranji svet Akakija Akakijevia (ako doputate taj izraz) nije nitavan (tome su doprineli nai naivni i oseajni istoriari knjievnosti koje je Belinski hipnotisao), ve zatvoren, fantastian, svoj vlastiti.24

Izvoenjem na scenu i dovoenjem do ekstrema plitkih ljudi i apsurdnih situacija, Gogolj kontrastiranjem realnog i apsurdnog postie jo jai efekat od oekivanog, italac ostaje zadivljen i zapanjen realistinou irealnog, po emu je blizak Kafki. Istinski efekat se nalazi u otroj suprotnosti, lepota nije nikada tako upadljiva i reljefna kao u kontrastu, kae Gogolj.25 Nekoliko autora26 ustvrdilo je da Gogolj nema pozitivnog junaka. I zaista, kada bolje pogledamo likove iz Gogoljevih pripovedaka, pre emo ih nazvati obinim i u moralnom smislu neutralnim, svi bi komotno mogli da se smeste u petu grupu po N. Fraju jer su ispod naih intelektualnih i uope duhovnih sposobnosti27 (izuzimajui, naravno, likove Tarasa, Ostapa i Andreja iz Tarasa Buljbe koji su sasvim specifini, kao i ova istorijska pripovetka nabijena romantiarskim nacionalizmom), dok su likovi Revizora i prvog dela Mrtvih dua svi do jednog negativni.28 Meu prvima Gogolj osea zasienost pozitivnim junacima i o tome govori u uvenom citatu iz Mrtvih dua: Zato to je ve vreme, najzad, da se dozvoli pozitivnoj linosti da predahne; zato to smo pretvorili u teglee kljuse pozitivnog oveka i to nema pisca koji nije jahao na njemu, terajui ga i biem i svaim to mu padne pod ruku; zato to su izmuili pozitivnu linost do te mere da sada na njoj nema ni senke od vrline , nego su ostale samo kost i koa umesto tela; zato to licemerno dozivaju pozitivnu linost; zato to ne potuju tu pozitivnu linost. Ne, vreme je najzad da se upregne i podlac. Dakle, preemo podlaca!,29 a zatim i u Razlazu posle pozorita: Zar pozitivno i negativno ne mogu posluiti istom cilju, zar komedija i tragedija ne mogu da izraze tu istu uzvienu misao? Zar lik podlog oveka ne ocrtava ve i lik potenog oveka? I pored uvanja od zamki biografizma i psihologizma namee se problem odnosa izmeu Gogoljeve linosti i njegovih likova. Koliko je lako pronai pohvale Gogolju piscu, toliko je teko (moda i nemogue) pronai pohvale Gogolju oveku.30 Proitaemo i da je bio rav ak, nadevao rune nadimke deci, pravio obesne ale, da je esto u pismima opirno lagao svoju majku, drao loa predavanja na univerzitetu, da je turoban i nepoverljiv 31, mraan i mistian, a on sam u pismima kae: ...U mome ophoenju s ljudima svega je bilo mnogo neprijatno-odbijajuega.32 U koli drugovi su izbegavali da se rukuju s njim, pa ak i da iz biblioteke pozajme knjige koje je koristio! Aleksandar Blok belei: Teko da je susret s Gogoljem mogao da bude prijatan, prijateljski susret: u njemu se lako mogao osetiti stari protivnik; njegova dua se ogledala u drugoj dui mutnim oima starog sveta; otuiti se od njega bilo je lako33. A Merekovski navodi komentare Gogoljevih bliskih poznanika: Pogodin s prijateljskom iskrenou naziva Gogolja najodvratnijim biem. U njemu je uopte bilo neeg odbijajueg, primeuje Aksakov. Ne znam, zakljuuje s tim u vezi da li je neko voleo Gogolja iskljuivo kao oveka. Mislim da nije, pa to je i nemogue. evirjov, takoe stari prijatelj, donekle i uenik, vidi u njemu duevnu aljkavost koja potie od neograniene sujete34. Teke je i direktne optube poslao Gogolju i Pletnjov pitajui: A ko si, zapravo, ti? i odgovarajui pritajeno, egoistiko, nepoverljivo, nadmeno bie koje je u stanju da sve rtvuje za slavu.35 udna je, u najmanju ruku, podudarnost izmeu crta ovog ukrajinskog usamljenika i crta njegovih junaka o kojoj sam Gogolj na vie mesta pie: Moji se junaci jo nisu potpuno odvojili od mene samoga, zato nisu dobili pravu samostalnost, i dalje kad kae da ih je ...darivao pored njihovih linih gadosti i svojom prljavtinom.36, 37 Kritiari 19. veka, Bjelinski, ernievski, i iz vremena naeg i sovjetskog socrealizma, Zaharov, Minderovi i drugi skloni su da, u skladu sa funkcionalistikim i utilitaristikim shvatanjem knjievnosti, tumae i Gogoljev odnos prema junacima kao blagonaklon, brian, sapatniki. Osim u pripovetkama Taras Buljba i, donekle, Starovremske spahije (prii o propadanju i propadljivosti), teko je na ovakav nain prii problemu, ak bi se pre moglo govoriti o ironiji, blagom preziru prema junacima, kao to su, pre svega, Kovaljov, Popriin, artkov, Ivan Ivanovi, Ivan Nikiforovi, Akakije Akakijevi, o gogoljevskoj ironiji i preziru prema polosti. Gogoljev junak iz poznijih pripovedaka najee je ne samo ogoljen duhom ve i ogoljen

dat. To je vie karikatura, skamenjena poza, skica za lik, nego lik.38 Gogolj kao da se ne trudi u opisu likova i time ide protiv poetike realizma gde ga mnogi svrstavaju a koja insistira na spoljanjoj i unutranjoj karakterizaciji, na dominaciji lika nad radnjom. (ak i pri realistikom predstavljanju Akakija Akakijevia u injelu spoljna karakterizacija, tipian ambijent, individualizovan govor Gogolj iskae iz realistikog postupka kad, na primer, kae da je bio boje u licu takozvane hemoroidne.) ovari dobro primeuje sredstvo kojim Gogolj doarava nesuvislost, ispraznost, nemo svojih junaka i to naziva fantastikom kojetarije: Plitkost misli (junaka) neizbjeno poprauje toptanjem u mjestu, tj. tesanjem jednog te istog; ne dostatak ideja i umna nerazvijenost povlai za sobom i nesposobnost izraavanja, kojoj je posljedica skuena copia verborum i mucanje. To Gogolj kod svojih junaka izraava bespomonim ponavljanjem, gomilanjem reenica bez subjekta i predikata, ili pak reenica, koje su po smislu sasvim suvine, pa natrunjivanjem reima, koje nita ne znae kao to su ovaj, onaj, kako da kaem i sl.39 Akakije Akakijevi je najzahvalniji za prouavanje ovakvih detalja sa besmislicama, uzreicama kao to jest, svakako, razume se, dakako... pa na jednom mestu sam Gogolj razobliava sopstveni postupak: Evo me malo k tebi, Petroviu, ovaj... Treba znati da se Akakije Akakijevi u govoru slui predlozima, uzreicama i nekim recama koje nisu znaile ama ba nita. Ako mu je neto bilo sasvim teko izraziti, imao je obiaj da nikako ne zavri reenicu, tako da bi vrlo esto poeo da govori: To je istina, potpuno, ovaj... i dalje ni rei, sam bi zaboravio, i mislio da je ve sve kazao. 40 Po silnim potapalicama i veznicima tipa ali, meutim, uostalom, to jest, dodue... na Gogolja podsea Kafka i njegovo destabilisanje i relativisanje stvarnosti. Besomunim ponavljanjem rei i radnje Gogolj do apsurda dovodi i likove i fabulu kao, na primer, u dramskoj sceni beskrajnog oslovljavanja Ivana Ivanovia i Demjana Demjanovia iz Prie o tome kako su se zavadili...: ime bih vas mogao poastiti, Ivane Ivanoviu? upita on. Je li po volji olja aja? Ne, veoma blagodarim, ree Ivan Ivanovi, pa se pokloni i sede. Molim vas, jednu olju! ponovi sudija. Ne, blagodarim. Sasvim sam zadovoljan gostoprimstvom! odgovori Ivan Ivanovi, pa se pokloni i sede. oljicu? Kad ve mora biti, hajde jednu oljicu! ree Ivan Ivanovi i prui ruku prema posluavniku. Gospode boe! koliko finoe moe biti u oveku! Ne da se iskazati kako prijatan utisak ostavlja takvo ponaanje. Moda biste jo jednu oljicu? Najlepe zahvaljujem! odgovori Ivan Ivanovi stavljajui na posluavnik izvrnutu oljicu i klanjajui se. Izvolite, Ivane Ivanoviu! Ne mogu. Najlepe zahvaljujem. Pri tom se Ivan Ivanovi pokloni i sede. Ivane Ivanoviu! uinite za ljubav, jednu oljicu! Ne, ne, toplo zahvaljujem na gostoprimstvu. Kad to ree, Ivan Ivanovi prui ruku i uze olju s posluavnika. O, boe! ima li na svetu dostojanstvenija oveka! Moe se uoiti paralela izmeu razvoja Gogolja-pisca i naina na koji koristi humor. U Veerima... nailazimo na razuzdan, neposredni, seljako-idilini humor iji je glavni pokreta niko drugi do sam avo: "Mraz je jo jae stegao i gore u visinama je tako zahladnelo da je avo skakutao s jednoga kopitaca na drugo i duvao u promrzle ake ne bi li ih bar malo ugrejao. Nije ni teko promrznuti onome, ko po itav dan tumara po paklu, u kome, kao to je poznato, zimi nije tako hladno kao kod nas. On tamo natakne kalpak i stane pred ognjite kao pravi glavni kuvar, pa s istim uivanjem pee grenike s kakvim obino ene na Boi peku kobasice."1 avo kija od burmuta, ne voli peaenje, ali voli da mu zvecka u depu,

da se kocka, i ta "avolska bagra ne dri postove", uzvikuje deda iz Izgubljenog pisma otiavi do pakla. U pripovetkama Mirgoroda Starovremske spahije, Taras Buljba i Vij humora gotovo da i nema, a ako se i gde-gde javi, priguen je, ali zato Pria o tome kako su se zavadili...2 vrca humorom koji postie najrazliitijim efektima koji se uglavnom mogu svesti na jedan nivo jeziki. Jedno od kljunih sredstava u predstavljanju lika je i alogizam (kao to je sluaj s "divnim ovekom Ivanom Ivanoviem" u jednom od narednih citata). Naime, retko emo sresti kominu scenu ili dogaaj (npr. kad svinja ulee u sudnicu i zgrabi optunicu), uvek je to kod Gogolja neka igra reima, neobian opis, stilska figura ("Agafja Fedosejevna je na glavi nosila maramu, na nosu tri bradavice")3. Ovakva karakterizacija pre je parodija sebe same. "Glava Ivana Ivanovia lii na rotkvu okrenutu nadole; glava Ivana Nikiforovia na rotkvu okrenutu gore."4 Dva junaka su jezgrovito i slikovito predstavljena kao lice i nalije jedne iste stvari. Uopte, uvode se likovi na dotad skoro nepoznat nain. To to je Akakijev kroja Petrovi orav na jedno oko svakako umanjuje njegove radne sposobnosti, ali kakve veze ima njegovo roavo lice sa spretnou kojom je krpio pantalone i frakove i to "razume se, kada je bio trezan i kada u glavi nije imao nikakvih drugih planova"? U sudskom sporu jedan od dva Ivana krajnje ozbiljnim i zvaninim tonom objanjava da je nazvan "gusanom, dok ceo srez mirgorodski zna da se ja ovom gnusnom ivotinjom nisam nikad nazivao, niti nameravam da se ubudue nazivam". Kao dokaz prua se matina knjiga crkve Svete trojice, "a gusan, kako je svima iole uenim ljudima poznato, ne moe biti zapisan u matinu knjigu, jerbo gusan nije ovek, ve ivina, to je ak i onima koji nisu bili u seminariji optepoznato"5. Realizovanu metaforu Gogolj na najbolji nain koristi u Nosu, Portretu i Zapisima jednog ludaka. Nos majora Kovaljova je "odetao", "ivi" portret zaista oivljava, a "iveti kao kralj" se moe, dodue, u ludnici. Raznim digresijama6, naruavanjem motivisanog pripovedanja i poigravanjem italakom panjom Gogolj postie i efekt autopoetinosti koji se bitno vezuj e za tzv. postmodernu knjievnost. Najee se komini efekt postie beskrajnim ponavljanjem istih reenica iji je predmet obino neka sitnica kao to je i u naem gornjem primeru dijaloga Ivana Ivanovia sa sudijom Demjanom Demjanoviem, ili npr. na samom poetku te pripovetke: "Divnu dolamu ima Ivan Ivanovi! Savrenu! A astrahan to je! Uh, to je astrahan!... Kladim se da niko nema takvog astrahana"7, ili iznenadnim obrtom: "Znate li Agafju Fedosejevnu? To je ona to je odgrizla uho lanu sudskoga vea. Divan je ovek Ivan Ivanovi!"8 Digresivnost je jedna od karakteristika Gogoljevog stvaranja kojom, takoe esto, postie komian efekt poigravajui se pravilima motivisanog pripovedanja i naom italakom panjom: "O ovome krojau, razume se, ne bi trebalo mnogo govoriti, ali poto je uobiajeno da se u pripoveci karakter svake linosti potpuno ocrta, nema druge, nego i Petrovia na sredu", i malo dalje: "Kad smo ve spomenuli njegovu enu, treba i o njoj kazati re-dve; na alost, o njoj se malo ta znalo, valjda samo toliko da je Petrovieva ena i da na glavi nosi kapu a ne maramu".9 To moe biti i nemotivisana, besmislena digresija o nekoj sitnici: "Na mundiru naelnika policije bilo je osam dugmadi, a deveto, kako se pre dve godine za vreme litije, prilikom osveivanja bojeg hrama, otkinulo, tako ga panduri i dan-danas ne mogu da nau, premda naelnik policije, pri raportu koji mu kvartalni nadziratelji podnose svakog dana, uvek pita: da li se nalo dugme." 10 Nemotivisanim pripovedanjem, moda je bolje to definisati motivacijskim iskliznuem,

Gogolj se vrlo rado koristi. Katkad je u pitanju nemotivisani gest junaka: "Starica ga doeka, pokloni se, pa se zablenu nekud i ostade na mestu"; "Dolazak Ivana Nikiforovia, i to jo u sud, bee tako neobian da sudija dreknu a sekretar prekide itanje. Jedan od pisara, obuen u neto nalik na sukneni polufrak, gurnu pero u usta a drugi proguta muvu. ak i onaj invalid koji je obavljao dunost kurira i straara i do tog trenutka stajao na ulazu i eao se ispod prljave, na ramenu zakrpljene koulje, ak i on zinu i nagazi nekog na nogu."11 Katkad naratorovo skakanje s teme na temu, s jednog na drugi biografski detalj: "Njegova pedanterija ila je dotle da je odredio sebi da enu ne ljubi vie od dva puta na dan, a da je nekim sluajem ne bi jo koji put poljubio, nikada nije stavljao u supu vie od jedne kaiice bibera. Meutim, nedeljom to pravilo nije tako strogo potovao, jer je tada ispijao po dve flae piva i jednu flau rakije od kima, koju je posle uvek kudio."12 I pored sviklosti na gotovo manir neoekivanog svretka prie, poput kraja pripovetke Zapisi jednog ludaka i bradavice ispod nosa alirskog beja, italac se (a samo se moe zamiljati reakcija onog iz 19. veka), ipak, iznenadi kad, na svretku prie (Kako su se zavadili Ivan Ivanovi i Ivan Nikiforovi), proita: "Dosadno je na ovom svetu, gospodo!" Po kominom, i u isto vreme grotesknom, iz petrogradskog ciklusa izdvajaju se i Nos, injel i, posebno, Zapisi jednog ludaka. Onomastika kod Gogolja znaajna je bar iz tri razloga. Prvi bi bio znaenjski, drugi zvukovni, a trei humoristiki. Govorenje kroz imena svakako nije nov postupak. Jurij Man u tekstu Realno i fantastino daje krai pregled onomastike kod Gogoljevih prethodnika Izmajlove, Narenog, Bulgarina. Gogoljevi "potomci" takoe su to radili (da pomenemo samo imena Raskoljnjikova i Smerdjakova). U Mirgorodu i takozvanim "petrogradskim pripovetkama" Gogolj poinje da govori i kroz imena likova (imena koja e po Ejhenbaumovom tvrenju vrlo briljivo davati i menjati iz redakcije u redakciju) tako to ih "opredmeuje". Ponavljanjem glasovnih grupa i imena u prezimenu, kao i davanjem istih imena nekolicini likova, oni dobijaju crtu uniformnosti i tako se gradi izvestan podsmeljiv ton: Demjan Demjanovi, Akakije Akakijevi, Pifagor Pifagorovi ertokucki, Ivan Ivanovi i njegov suparnik Ivan Nikiforovi13. Drugima e dati posprdna ili, jednostavno, smena imena-sloenice kao uhopupenko (Svrbonji), Kizjakopupenko (Suva balega), Pupopuz (Trbonji), Sverbiguz, Golopuz, Golopupenko, Golokopitenko, Zakrutiguba (ovek stisnutih usana), Smanjenkij (Ukusni), Balaban (drebac), Krutorienko (Tvrdi sir), Hlosta (Lenuga), Nazarovi (Okati), Pereperiha ( zabiberiti), Kuroka (Kokica), ponjka (Klin), Vakula (Varalica), Dejepriastije (glagolski prilog, inae profesor ruske gramatike), Piskarjov (od rei aran), a kobili iz Koije puno ime Agrafena Ivanovna14. Ovaj e postupak dovesti, reklo bi se, do savrenstva u kasnijim delima enidbi, Revizoru, Mrtvim duama: iikov, Ljuljukov, Petar Ivanovi Bopinski i Petar Ivanovi Dopinski, Ljapkin-Tjapkin (brzo-kuso), Anton Antonovi, Luka Luki itd.15 Samo Gogoljevo prezime zasluio je neki njegov predak, verovatno se nosei kicoki jer znai patak (u smislu epurenja). Svoj nadimak iz detinjstva Rudi (rii) Panjko iskoristio je u Veerima... davi naratoru to ime. Stilska figura koju emo veoma esto sresti je kontrast. Ali, prilikom krutog definisanja ovog termina primenjenog na Gogoljevu prozu nailazi se na otpor. Naime, u Gogoljevom kontrastu naii emo istovremeno i na ironiju, oksimoron, paradoks i antitezu. "Da bismo itaocima jo bolje pokazali stepen obrazovanosti P-skog peadijskog puka, dodaemo da su dvojica oficira bili strani kockari."16 "Njegov mrtvaki sanduk tiho, bez religioznog obreda, povezli su na Ohtu, za njim je iao i plakao samo jedan vojnik-straar, i to zato to je bio

pijan."17 Kasnije e u Mrtvim duama Gogolj biti jasniji, "decidiraniji i kontrastniji": "Onde je samo jedan jedini valjan ovek javni tuilac, pa i on je, ako emo istinu govoriti, svinja."18 Vitomir Vuleti dobro uoava da je obino negiranje jae to je sama pohvala snanija, kao u prethodnom primeru. Dovoenjem u vezu "svinjskog karaktera" sa valjanou oveka, pijanstvo s plakanjem na sahrani ili kockanje s obrazovanou Gogolj postie humorni efekt, istovremeno bespotedno karakteriui svoje junake. Govorei o grotesknom kod Gogolja, Boris Ejhenbaum kae da je za stil gr oteske neophodno situaciju smestiti u vrlo mali zatvoren krug "nestvarnih emocija" da bi se u tako od realnosti izolovanom krugu mogla razviti "igra sa realnou" u kojoj e se zanemariti psiholoka i logika uslovljenost, gde e nastati mogunost da "sitnica moe narasti do kolosalnih razmera", i gde e se tako stvoriti prostor za hiperbolu. Nana Bogdanovi za osobenosti Gogoljevog stvaralatva uzima tri osnovna inioca: "Intenzivno oseanje realnosti, specifian, najee tragino obojen humor, ubedljivo hiperbolisanje do groteske i ak do apsurda"19, a mi bismo mogli da proirimo i na digresivnost, nemotivisanost, dubok oseaj za fantastino, isticanje sporednog umesto glavnog, nebitnog umesto bitnog itd. Hiperbola je, moe se rei, Gogoljevo omiljeno stilsko sredstvo kad je u pitanju itav opus. ini se da Andrej Beli ne preteruje kad za njega kae da se "otrovao hiperbolama". Ilustrovaemo to kratkim reprezentativnim citatima iz Revizora: " Recite, molim vas, ini mi se da ste jue bili malo nii rastom, zar ne? Lako je mogue."20 i Mrtvih dua: "iikov pogleda i vide da doista nema na njemu ni lania ni sata. Njemu se ak uini da mu je i jedan bakenbard manji i da nije onako gust kao onaj drugi."21 Na poetku pripovetke Nos berberin Ivan Jakovljevi se budi na sledei nain: "Pridigavi se u krevetu, video je svoju suprugu, damu dostojnu potovanja i veliku ljubiteljku kafe, kako izvlai iz pei porumenele hlepie". Dama dostojna potovanja, koja je pri tom i velika ljubiteljka kafe odlina je ilustracija za Gogoljev tipian spoj uzvienog i banalnog. Ali, kad se tome doda scena u kojoj takva dama vadi iz pei porumenele hlepie, dobije se i hiperbola navedenog grotesknog spoja. Preterivanjem je posebno bogata pripovetka Taras Buljba, to je logino jer je to uobiajen nain predstavljanja epskih junaka. Kad Ostap zahre na livadi, trava se povija. Po sopstvenom svedoenju Gogolj nije stvarao nita "iz glave"22 ve je sve uoavao u prirodi, oko sebe, dakle, njegov svet nije izmiljen, ve svet prema kome, ini se, osea pritajenu nelagodnost i odbojnost i prikazujui ga na ba takav nain, eli da ga menja (to je, uostalom, i sam esto napominjao). "Skupiti sve odvratno na jedno mesto i to ismejati", deviza je Gogoljeva. Smeh, "jedini pozitivni junak", kod Gogolja lako preraste u satiru, a kad sve preraste u grotesku onda se, italac, da parafraziramo Bjelinskog, smeje dok ita, a plae kad proita. Pesimizam, sumornost, seta Gogoljevu sklonost pesimizmu i melanholiji sreemo na stranama pripovedaka, a napose u pismima i svedoenjima poznanika i savremenika. Kada se tome pridodaju manina kao i izrazita hipohondrina priroda, bude jasniji njegov nesmiraj i veita tenja za odlaskom, traganjem, ako ne, zapravo, beanjem. U korenu Gogoljeve hipohondrije, duevnog rastrojstva, strahova, lutanja i traganja za neim to ni on sam nije znao da definie,

svakako je njegov temperament. Ovako e se na jednom mestu autopoetiki osvrnuti: "Ja sam obino bio pre melanholian, sklon meditiranju. Kasnije su se tome pridruile bolest i depresija. I upravo ta bolest i depresija behu razlog onog vedrog raspoloenja koje se pojavilo u mojim prvim delima: da bih razonodio samog sebe ja sam bez daljeg cilja i plana izmiljao junake, stavljao ih u smene situacije to je poreklo mojih pripovesti."23 Tema koja e u ovom radu biti svesno zaobiena, pre svega zbog neiscrpnosti, jeste Gogoljeva religioznost. Da li se radilo o ljubavi prema Bogu ili o strahu od avola ni umnije glave od ove nisu mogle da dokue. Zato nema radosti, lepote i ljubavi, ve praznine, dosade, greha, tuge i pustoi? Kako to da religiozan pisac, a Gogolj nam se tako zasigurno predstavljao, vidi i prikazuje samo rune pejzae ljudske due? "Nepoznatom tugom ve je planula zemlja, a ivot je postao jo okrutniji. Sve se izopaava i sniava, pred svima raste samo divovski lik dosade, dostiui svakim danom nepreglednu visinu. Sve je gluvo, svuda je groblje, Boe, prazno i strano postaje na Tvom svetu." 24 "Naputenog vreba ama. I biva teko i tuno na srcu, i niim da mu pomogne."25 Kao da eho poslednjih reenica odzvanja Ujevievom Svakidanjom jadikovkom. Ta ama, "izrovano, crno polje", "dosadna kia, plaljivo nebo" pejzai su Gogoljeve proze. "Miris groba" veje iz "nepojamno uasne sudbine svega dobrog na zemlji". Motiv izoptenosti i nepripadanja ovom svetu est je kod Gogolja. Sa ove strane su amotinja, progon, muke, bolest, ludilo, greh, sa druge idilina predstava spokoja i kue u "plavoj daljini": "Poletite, konji, i nosite me sa ovoga sveta. Dalje, dalje, da ne vidim nita, nita. Eno se nebo kovitla preda mnom... Da li se to moja kua plavi u daljini? Da li to moja majka sedi kraj prozora? Majice, spasi svog jadnog sina! Pusti suzu na njegovu bolesnu glavu! Pogledaj kako ga mue! Privij na svoje grudi jadnog sirotana! Za njega nema mesta na svetu! Proganjaju ga! Majice! Saali se na svoje bolesno dete!"26 U smislu eksplikacije oaja i straha, nemogunosti opstanka u ovome svetu indikativna je scena iz Strane osvete s kojom su neki poredili Gogoljev odnos sa ocem Matvejem, a u kojoj se grenik obraa isposniku: " Oe! moli se! moli se! viknu oajniki. Moli se za izgubljenu duu! i stropota se na zemlju. Sveti isposnik se prekrsti, uze knjigu, otvori je, ali uasnut ustuknu i ispusti knjigu. Ne, grenie nad grenicima! Nema za tebe milosti! Idi odavde, ne mogu se moliti za tebe! Ne moe? viknu kao pomahnitao grenik. Pogledaj, sveta slova u knjizi puna su krvi. Jo nikad na svetu nije bilo takvog grenika! Oe, ti mi se podsmeva! Odlazi, prokleti grenie! Ja ti se ne podsmevam. Mene strah obuzima. Nije dobro biti s tobom."27 Moda bi lake, u poslu detektovanja osobenosti Gogoljevih pripovedaka (a i stvaralatva uopte), bilo krenuti sa suprotne strane, tj. otkrivati ega nema. Ako bi istraivanje krenulo u tom pravcu, upadljivo bi se pojavio nedostatak motiva ljubavi. Ako se izuzme romantina veza Andreja Buljbe sa Poljakinjom iz neprijateljskog tabora, surovo kanjena veza, teko da se mogu nai stranice na kojima Gogolj koristi motiv ljubavi koji je inae najei pokreta radnje. S druge strane, nije retko Gogoljevo poistoveivanje ene i avola. Iz ove dve premise Mouljski izvlai sledei zakljuak navodei na kraju Gogolja: "Gogoljeve misli o demonskoj prirodi lepote i pogubnosti zasnovane [su] na njegovom linom psiholokom iskustvu: on se uasavao ljubavi predoseajui njenu stranu ruilaku

snagu na svojoj dui, njegova priroda je bila u tolikoj meri oseajna da bi ga taj plamen pretvorio u prah za jedan tren."28 Hofman Gogolj Harms Osmatrajui s naeg vidikovca, poetka 21. veka, uoavamo znaaj knjievne tradicije i naslea u prouavanju knjievnosti i onih koji je stvaraju. Po pravilu, pisci ili negiraju ili se oslanjaju na prethodnike. Ni Gogolj nije izuzetak. Ono to je zatekao u ruskoj literaturi nije bilo mnogo, tako se pretpostavlja da su znaajniji uticaj na njega izvrili samo Veljtmanovi putopisi, Daljova upotreba skaza i Solovjovljeva knjievnost nonsensa. Meutim, ogroman uticaj s poetka 19. veka pretrpela je ruska knjievnost i misao uopte, pa i sam Gogolj, od nemake romantiarske knjievnosti i filozofije. Pouzdano se zna da se Gogoljevo iako neveliko obrazovanje oslanjalo na nemaku knjievnost, a onaj ko je p rivukao njegovu najveu panju, ini se, bio je Ernst Teodor Amadeus Hofman. Nekoliko biografskih taaka ak im se i podudaraju: doiveli su priblino iste godine Hofman 46, Gogolj 43, bavili se inovnikim poslom, imali sklonost ka pozoritu, osrednje i nesistematino obrazovanje, psihiku labilnost Hofman je umro od Tabesa dorsalisa29, Gogolj od duevnog rastrojstva. Zna se da je Hofman bio zainteresovan za stare hronike i legende koje je nazivao "rudnikom avolija", i da su njegova pripovetka Falunski rudnici i Tikova Volebna ljubav veoma bliske Gogoljevoj Noi uoi Ivanj-dana. Isto tako se dovode u vezu Hofmanov Ignac Dener, Tikov Petrus Apone i Gogoljeve Strana osveta i Majska no. Osnovna razlika u predstavljanju avola u Hofmanovoj i Gogoljevoj prozi je u tome to je kod prvog on ozbiljan gradski gospodin, a kod drugog seoski eret. Nana Bogdanovi u eseju Gogolj i Hofman, navodei slinosti i razlike izmeu dvojice autora ostaje pri tezi da se oni, ipak, razdvajaju u velikoj meri jedan od drugog u "dva sasvim posebna, svoja sveta"30, a mi emo, iako potvrujui ovu tezu, pokuati da uticaju nemakog na ruskog pisca pridamo malo vei znaaj. Briljivim posmatranjem uoilo bi se mnogo niti koje veu knjievnost nemakog romantizma s Gogoljem. Hofman je esto koristio dijaboline, bolesne, opsesivne i tipove opsednute ludilom31. Paralele moemo nai i u sukobljavanju realnog i idealnog, sna i jave, u korienju humora. Pirogov, Popriin i artkov slini su Hofmanovim likovima sa opsesijama, halucinacijama, bolesnim stanjima; tu je i zajedniki motiv razumnih ivotinja u Zapisima jednog ludaka i Maku Muru; likovi inovnika i umetnika itd. Neizbeno je poreenje Hofmanove Prie koja opisuje nekoliko potpuno neverovatnih dogaanja: Izbor neveste, i pripovetke Nos. "Ali tada, Kraljevom ulicom naie neki nitkov i, onako u prolazu, otrgnu mi obe noge pa pobee s njima trkom, smejui se glasno. A ja, jadni tajni kancelarijski sekretar, ljosnuh u gadno ulino blato i stadoh da zapomaem: Noni straaru, slavna policijo! Trite ovamo, ovamo, drite lopova, drite lopova! Ukrao je moje noge! Meutim, gore, u optini, iznenadno se sve umirilo i zamrailo, a moj glas se izgubi u vazduhu i niko ga ne u! Ve sam poeo da oajavam kad se onaj ovek vrati i, trei besomuno, dobaci mi u lice moje noge. Tada skoih koliko sam mogao bre, onako potpuno zgranut, i uleteh u pandausku ulicu. Stigoh do svoje kune kapije, sa ve izvaenim kljuem od kue u ruci, a kad tamo, ja lino ja ve stojim pred vratima i besno gledam sebe, ovim istim krupnim crnim oima koje su u mojoj glavi", malo kasnije: "Venijaminov naoiti nos odjedanput se toliko izdui da je proao pored samog Albertininog lica i glasnim praskom vrsto udario u suprotni zid, Venijamin ustuknu nekolik o koraka, a nos se odmah uvue natrag", i pre toga: "O boe viknu tajni kancelarijski sekretar izvan

sebe o boe, zauvek zeleno lice! ta e na to ljudi, ta e da kae njegova ekselencija gospodin ministar? Nee li njegova ekselencija poverovati da sa m lice obojio zelenom bojom prosto usled sramotne svetske tatine? Ja sam propao ovek, izgubiu slubu jer drava ne moe da trpi tajne kancelarijske sekretare sa zelenim licima. Jao meni, najjadnijem meu ljudima..."32 Ve na prvi pogled jasno su uoljivi predmetna podudarnost, tretiranje problema na slian nain; tu se, kao i kod Gogolja, bez ikakvog racionalnog razloga i povoda deavaju najneverovatnije stvari, major Kovaljov bez nosa ima iste probleme kao i Tusman sa zelenim licem. Poznati su i motivi iz amisoovog Petera lemila sa ovekom bez senke i Hofmanovog Erazmusa pikera sa ovekom bez odraza u ogledalu, koji se mogu dovesti u vezu s nestankom nosa i oivljavanjem portreta u istoimenoj Gogoljevoj pripoveci. Na samom poetku Izbora neveste nailazimo na sledei "dogaaj": "Navikao se na to da svlaenje kaputa i izama zavri upravo u trenutku kad na tornjevima crkava Sv. Marije i Sv. Nikole pone da izbija jedanaest asova, tako da ve bude u udobnim papuama i da navue nonu kapu kad zabruji poslednji udar zvona"33, i ako uporedimo sa sledeim mestom iz Prie o tome kako su se zavadili...: "Potom naredi Gapki da mu donese mastionicu i pero, pa sam, svojom rukom ispie na hartiji sa semenom: ovu dinju pojeo sam toga i toga datuma. A ako se tom prilikom desi i neki gost, doda: uestvovao taj i taj"34, videemo podudarnost u suvinoj preciznosti, dokonom sitniarenju junaka, onome u emu e Gogolj postati "nenatkriljiv majstor sitnica, minijaturni slikar, cizelir" 35. Ako uzmemo pojam fantastinog u onom uem hofmanovsko-poovskom smislu, dakle ako podrazumevamo efekt uenja i oseanja straha, nepostojanje granice realnog i irealnog, onda za pripovetke Vij, Portret i, delimino, Nevski prospekt moemo rei da su hofmanovske, ime se naravno, ne negi ra originalnost i autohtonost Gogoljevog dela. O Gogoljevom uticaju na druge pisano je mnogo. Lav Zaharov u jednom lanku kae: "Pred tim delom, moe se rei, poloili su zakletvu gorostasi ruske knjievnosti. A prvi meu njima F. M. Dostojevski".36 Na listi su i Turgenjev, Pisemski, Njekrasov, Remizov, Zamjatin, Piljnjak, Bulgakov, Tolstoj, Merekovski, Beli, Ostrovski i ostali. Gogolj je uticao i na srpski romantizam i realizam, na Gliia, Lazarevia, Sremca, Nuia37. Meutim, ovde emo, bez pretenzija da do kraja objasnimo, pokuati da osvetlimo jedan "sluaj", koji je, ini se, ostao nezaslueno u tami "sluaj Petrograanina Danila Ivanovia Juvaova Harmsa (19051942)". Gogoljev uticaj uoljiv je pri prvom pogledu na Harmsove "sluajeve" kratke prie, drame, pisma, anegdote. Imena junaka analogna su Gogoljevim: Semjon Semjonovi, Aleksej Aleksejevi Aleksejev, Pakin i Rakukin, Kokin i Makin. Sie je uproen, a najee ga i nema, korieni su kalamburi, neoekivani zavreci, nemotivisano pripovedanje, grotesknost, zanimanje za runu stranu ivota, zamena bitnog nebitnim, glavnog sporednim, obini ljudi iz gomile kao junaci, humor zasnovan na efektu iznenaenja i apsurdu. Kada bismo proitali, recimo, reenice: "Razmiljao je, razmiljao, i na kraju nije znao ta da misli", ili: "Meutim, tu zbivanja odjednom prekriva magla, tako da niko ne zna ta se dalje dogodilo" van konteksta, pre bi nam pao na pamet Harms kao autor. No, u pitanju je Gogolj, iako bi navedene reenice sasvim lako mogle da se nau i u Harmsovoj prozi. "Zanima me iskljuivo runa strana ivota. Herojstvo, patos, neustraivost, ojstvo, higijena, moral, patetika i hazard mrski su mi i kao rei i kao oseanja"38, pie Harms u dnevniku iz 1937. Da je bio veliki potovalac Gogolj a, govori i podatak o prvom mestu na njegovoj "rang listi" pisaca, a o odnosu ova dva autora u graenju svojih junaka govori

Dejan Mihailovi: "Ovi psiholoki svedeni likovi, papirnati graani predstavljeni, u pravilu, samo svojim karikiranim imenom, takoe su model malih ljudi kakve je u evropsku knjievnost uveo Gogolj, ali ovoga puta njihove parodije i karikature, spodobe u ljudskom liku koje pokuavaju da se meusobno onesposobe, obogalje ili zauvek uutkaju". 39 Harms "teoriju besmislice" dovodi do krajnjih granica, a granice loginog razmie, apsurd izdie iznad stvarnog, umetnost iznad istine i, ako smo za Gogoljevo delo rekli da je fantastini realizam, za Harmsovo moemo rei da je realna, iva fantastika. 40 * "Ukrajinski slavuj"41, "veliki talenat, genijalni pesnik i prvi pisac savremene Rusije"42, "osniva naturalne kole"43, "otac ruskog romana i proze"44, "avo koga su zbog nekakvog dobrog dela prognali iz pakla na zemlju"45, hrianski mistik, "veliki sneva, spadalo, mag"46, rav profesor istorije, "jedan od rijetkih klasika koga ruski avangardisti nisu zbacili s parobroda suvremenosti"47, fantasta i realista, "jedan od najoriginalnijih stvaralaca za koga zna svetska knjievnost"48, i valjda neemo preterati ako kaemo pretea (uz Bodlera) "estetike runog" 20. veka, autor iji je stvaralaki opus (relativno kratak 18291847) (ili "tampani grehovi" kako je on to voleo da nazove) tako irok da ide od ukrajinskih "avolijada" inspirisanih neiscrpnim folklorom, preko Tarasa Buljbe, nadahnutog nacionalnim romantizmom, petrogradskih pripovedaka prepunih apsurda i nemotivisanog pripovedanja, Zabeleaka jednog ludaka duboko psiholoki motivisanog prikaza ludila, do Revizora, enidbe i Mrtvih dua poema ljudske niskosti i gluposti. Pisac koji e se, verovatno, uvek itati i ije e se implikacije tek otkrivati i tumaiti. Gogoljev "poljak" istrgnut iz gomile, bez sadraja i lica, bez nosa i injela 49, postaje znaajan poput Odiseja, Hamleta, Don Kihota, Jozefa K., pomou velianstvene magij e svog tvorca. Njegovi likovi tako, paradoksalno, dobijaju neku punou, boje, znaenje u kontekstu itavog opusa i postaju pravi junaci u antimitskom i antijunakom vremenu. Ne samo da je zadovoljio zahteve romantiara za ironijskom distancom, ve je sve to je uradio obojio ironijom. Posebno svoje likove koji su se s mukom otcepljivali od njega, tako da se moe govoriti i o samoironiji, pa i o "gogoljevskoj" ironiji. Njegova najvea zasluga je, moda, u proirivanju granica ljudskog znanja i mate. Kontrastiranjem, pre svega, ukazao je na slinost naeg sveta sa paklom, istovetnost sna i jave; da nije uvek sve logino, da sitnica moe biti velika (za banalno50 on nam je prvi irom otvorio oi), da je nemogue mogue, da tanka crta razdvaja ludost od umetnos ti51.