Demijan. Da bih ispriao svoju povest, moram poizdaleka da zaponem.

Kad bi mi bilo mogue, morao bih da se vinem unatrag jo mnogo dalje, do samih prvih godina svoga detinjstva, pa i preko njih, u svoje daleko poreklo. Kad pesnici piu romane, oni obino postupaju tako kao da su Bog, i kao da mogu poneku judsku povest da obuhvate celu celcatu pogledom, i da je shvate, i da je tako predstave kao da je Bog pria samome sebi, bez ikakvih velova, poto je on svugde i na svakom mestu. !o ja ne mogu, kao to to uopte pesnici ne mogu. "li moja povest je meni va#nija negoli nekom pesniku njegova jerje to moja vlastita, a ona je povest oveka ne nekog izmi jenog, mogueg, nekog idealnog ili inae nestvarnog, nego jednog istinskog, #ivog oveka, koji je jednom postojao. $ta je upravo istinski #ivi ovek, to se danas svakako zna manje no ikada, te se zato ubijaju u gomilama judi, od kojih je svaki dragoceni ogled prirode, koji postoji samo jedanput. Da mi nismo jo neto vie nego judi koji postoje samo jedanput, da se mo#e svaki od nas puanim zrnom doista skloniti sa sveta, bez ikakva traga. onda ne bi vie imalo smisla pripovedati prie. "li, svaki ovek nije samo on sam, nego je on jedinstvena, sasvim osobita, u svakom sluaju va#na i znamenita taka u kojoj se pojave sveta ukrtaju samo jedanput na taj nain, i nikada vie. %ato je povest svakog oveka va#na, veita, bo#anska, zato je svaki ovek, dokle god #ivi i ispunjava volju prirode. izvanredan i dostojan svake pa#nje. & svakome, je otelotvoren duh, u svakome pati stvorenje, u svakome se izbavitelj raspinje na krst. 'alo njih danas zna ta je ovek. 'nogi to oseaju, i stoga umiru lake, kao to u i ja umreti lake kad budem do kraja napisao ovu priu. (a sebe ne mogu nazvati znalcem. (a sam samo tra#io, i to inim i sada, ali vie ne tra#im po zvezdama i u knjigama, nego poinjem da oslukujem pouke koje moja krv u meni #ubori. 'oja pria nije prijatna, ona nije zasla)ena i skladna kao izmiljene prie, ona odie besmislenou i zbrkom, bezumnou i snom, kao #ivot svih judi koji nee vie da se la#u. %ivot svakog oveka je put ka samome sebi, pokuaj jednoga puta, nagovetavanje jedne staze. *ijedan ovek nije nikad bio potpuno on sam, ali svaki te#i da to postane poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. +vako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga ro)enja, sluz i juturu jednog prasveta. ,oneko ne postane nikad ovek, ve ostaje #aba, ostaje guter, ostaje mrav. ,oneko je gore ovek, a dole riba. "li svako je hitac prirode uperen ka oveku. +vima nama je zajedniko poreklo, majke nae, svi mi potiemo iz istog #drela ali svako, kao pokuaj i hitac iz dubina, te#i svojoj vlastitoj svrsi. 'i mo#emo razumeti jedan drugog, ali svako od nas mo#e da protumai samo sebe samog. D-" +-.!" ,oinjem svoju povest jednim do#ivljajem iz vremena kad sam imao deset godina i iao u latinsku kolu u naoj varoici. 'nogo ta mi tu odie u susret, i dira mi duu bolom i prijatnom jezom/ mrane kao i svetle ulice, kue i zvonici, otkucaji asovnika i judska

lica, sobe pune zgodne i tople udobnosti, sobe pune tajne i duboke strave od utvara. 'irie na toplu zbijenost, na bele zeeve i slu#avke, na domae lekove i suvo voe. Dva sveta su se tamo preplitala, sa dva pola dopirali su dan i no. (edan svet je bio oinska kua, ali je on bio ak jo u#i, obuhvatao je upravo samo moje roditelje. !aj svet mi je bio velikim delom dobro poznat, i zvao se majka i otac, zvao se jubav i strogost, uzor i kola. & sastav tog sveta je ulazio blagi sjaj, jasnoa i istota, tu je bilo carstvo krotkih prijateljskih govora, opranih ruku, istog odela, dobrog vladanja. 0vde je pevana jutarnja molitva, ovde se svetkovao Bo#i. & tom svetu bilo je pravih linija i puteva koji su vodili u budunost, bilo je du#nosti i krivice, nemirne savesti i ispovesti, pratanja i dobronamernih odluka, jubavi i potovanja, biblijskih rei i mudrosti. !oga sveta morao se ovek dr#ati, pa da mu #ivot bude jasan i ist, lep i uredan. Drugi, pak, svet poinjao je ve usred nae ro)ene kue i bio je potpuno drukiji, dah mu je bio drukiji, obeavao je i iziskivao drukije. & tom drugom svetu bilo je slu#avki i egrta, pria o avetinjama i sabla#njivih reklakazala, tu je bila arena bujica gorostasnih, primam jivih, strahovitih, zagonetnih pojava, stvari kao to su klanica i tamnica, pijanice i d#andrljive #ene, steone krave, popadali konji, pria o provalama, umorstvima, samoubistvima. +vih tih lepih i groznih, divljih i svirepih stvari bilo je unaokolo, u obli#njoj ulici, u obli#njoj kui. ,olicajci i skitnice jurili su po svetu, pijanice su tukle svoje #ene, opori mladih devojaka kuljali su predvee iz tvornica, stare #ene su mogle da oma)ijaju oveka i da ga naine bolesnim, razbojnici su stanovali po umama, palikue su hvatali #andarmi svugde je tekao i mirisao ovaj drugi, #estoki svet, svugde samo ne u naim sobama, gde su bili majka i otac. to je bilo vrlo dobro. Divno je to bilo to je ovde kod nas bilo mira, reda i spokojstva, du#nosti i iste savesti, pratanja i jubavi a divno i to to je bilo i svega onog drugog, svega glasnog i otrog, tmurnog i nasilnog, odakle se jednim skokom moglo pobei do majke. " najudnije je bilo to to su se oba ta sveta graniila jedan s drugim, to su bila bliska jedan drugom1 *a primer, naa slu#avka 2ina, kad bi uvee pri molitvi sedela u trpezariji kraj vrata i svojim jasnim glasom pevala pesmu s nama zajedno, s opranim rukama sputenim na ravno uglaanu kecelju, onda je ona sasvim pripadala ocu i majci, nama, svetlome i pravome. 0dmah potom, u kujni ili u upi, kad bi mi priala priu o ovjeuljku bez glave, ili kad bi se kod mesara u maloj prodavnici sva)ala sa #enama iz susedstva, bila bi onda druga, pripadala bi drugom svetu, bila bi opkoljena tajnom. tako je bilo sa svaim a ponajvie sa mnom samim. (a sam, naravno, pripadao svetlome i pravome svetu, bio sam dete svojih roditelja ali kud god bih upravio oko i uvo, svugde je bilo onog drugog, pa i ja sam #iveo u drugom, mada mi je esto bivalo tu)e i neprijatno, mada bi me tamo redovno spopadala nemirna savest i strah. + vremena na vreme, ak, #iveo bih ponajradije u zabranjenom svetu, i esto bi povratak u svetlo ma kako

bio potreban i dobar bio gotovo kao povratak u manje lepo, u dosadnije i vie pusto. ,onekad sam znao/ moj cilj u #ivotu bio je da postanem onakav kao to su moj otac i mati, onako svetao i ist, iznad drugih, i pridr#avajui se reda kao oni. "li dotle je put bio dalek, dotle se moralo odsedeti po kolama, i uiti, izdr#avati probe i polagati ispite, a put je svagda vodio pored drugog, tamnijeg sveta, ili kroza nj, i nije bilo nimalo nemogue da se kod njega ostane i u njemu utone. ,ostojale su prie o izgub jenim sinovima, kojima se to desilo, i ja sam ih strasno itao. & njima je povratak ocu i dobru bio svagda velianstven i donosio je spasenje, te sam ja apsolutno oseao da je jedino to pravo, dobro i po#eljno. ,ri svem tom, onaj deo prie koji se odigravao me)u zlima i propalima, bio je mnogo primamljiviji i, da se smelo rei i priznati, ponekad je bila upravo ista teta to se zabludeli pokajao i to je ponovo na)en. "li se to nije kazivalo, a nije se ni mislilo. +amo se nekako javljalo, kao nasluivanje i mogunost, sasvim na dnu, u oseanju. Kad sam zamiljao )avola, mogao sam ga sasvim lepo zamisliti dole na ulici, premenog ili onakvog kakav je, ili na godinjem vaaru, ili u nekoj krmi, ali nikad kod nas u kui. 'oje sestre su se tako)e ubrajale u svetao svet. Kao to mi se esto inilo, one su u sutini bile bli#e ocu i majci, bile su bolje, moralnije, manje grene nego ja. 0ne su imale mana, bivale su neuljudne, ali, inilo mi se, to nije ilo veoma duboko, to nije bilo kao kod mene, gde je dodir sa zlim postajao esto tako te#ak i muan, gde je taman svet bio mnogo bli#i. sestre je valjalo, kao i roditelje, uvati i potovati i kad bih se s njima pozavadio, nalazio bih potom pred svojom ro)enom saveu da sam r)av, da sam zametnuo sam kavgu, i da moram moliti za oprotaj. (er su se u sestrama vre)ali roditelji, ono to je dobro i to deli naloge. Bilo je tajni koje sam mogao deliti mnogo pre sa najrasputenijim mangupom negoli sa svojim sestrama. & lepe dane, kad bi bilo svetlo, i kada bi savest bila u redu, tada bi esto bivalo divno igrati se sa sestrama, biti s njima dobar i uljudan, i videti samoga sebe u valjanoj, plemenitoj svetlosti. !ako mora da se neko osea kad je an)eo1 !o je bilo najuzvienije to smo znali, i mi smo zamiljali kako je slatko i divno biti an)eo, opkoljen svetlim zvukom i mirisom kao Bo#i i srea. 0, kako se retko dospevalo do takvih asova i dana1 3esto bih pri igri, pri dobrim, nevinim, doputenim igrama bivao obuziman strau i #estinom, to bi sestrama bilo nepodnoljivo, to bi dovodilo do sva)e i nesree i kad bi me tada spopao gnev, postajao bih u#asan, inio bih i kazivao stvari iju sam gnusobu, jo dok bih je inio i izgovarao, oseao duboko i kako me sa#i#e. !ada bi dolazili r)avi, mrani asovi kajanja i smrvljenosti, a potom bolni trenutak kad bih molio za oprotaj, a potom opet svetao zrak, mirna, zahvalna srea bez nesuglasica, za asove ili trenutke. ao sam u latinsku kolu sin predsednika optine i sin vrhovnog umara bili su u mome razredu, i navraali su pokatkad k meni to su bili divlji deaci, ali ipak pripadnici dobrog, doputenog sveta. ,ri svem tom, bio sam u bliskim odnosima sa deacima iz susedstva, )acima osnovne kole, koje smo inae prezirali. + jednim od njih moram da zaponem svoju priu.

(ednog slobodnog popodneva tek sam bio navrio desetu godinu tumarao sam s dva deaka iz susedstva. & tome nam se pridru#i jedan vei, neki sna#an i surov deran skoro od trinaest godina, )ak osnovne kole, sin jednog krojaa. 0tac mu je bio pijanac, i cela porodica bila je na r)avu glasu. 4ranja Kromer bio mi je dobro poznat, plaio sam ga se, i nije mi se svidelo kad nam se sad prikljuio. ,onaao se ve kao mukarac, i u hodu i nainu govora podra#avao je mladim 5abrikim momcima. ,od njegovim vo)stvom si)osmo pored mosta na obalu, i sakrismo se od sveta pod prvim lukom na mostu. &ska obala izme)u zasvo)enog uprijinog zida i vode koja je leno oticala, bila je prekriljena samim otpacima, olupinama i starudijama, zamrenim sve#njevima zar)ale gvozdene #ice, i drugim smeem. ,okatkad bi se tu nalazile i upotrebljive stvari pod vo)stvom 4ranje Kromera morali smo pretra#iti jedan deo obale, i pokazati mu ta smo nali. 0n bi to tada ili strpao u svoje d#epove ili zavitlao u vodu. *aredio nam je da pazimo nema li tu stvari od olova, mesinga ili kalaja, pa je sve to, ikao i jedan stari ro#ani ealj, potrpao kod sebe. & njegovom drutvu oseao sam se veorna potiten, ne samo zato to sam znao da bi mi moj otac, kad bi to saznao, zabranio da s njim optim, nego iz straha od samoga 4ranje. Bilo mi je milo to je gledao na mene kao i na druge i postupao sa mnom kao i s ostalima. 0n je zapovedao, a mi smo sluali kao da je to bio stari obiaj, mada sam s njim bio prvi put zajedno. *ajzad posedasmo na zemlju, 4ranja pljunu u vodu, i izgledae kao kakav ovek kako je bio krezub, pljuvao je kroz prazninu me)u zubima, i poga)ao je kud god je hteo. %apodenu se razgovor, i deaci udarie u hvalisanje i razmetanje svakojakim )akim podvizima i nestalucima. (a sam utao, ali sam se plaio da u upravo tim utanjem pasti u oi i navui na sebe srd#bu Kromerovu. 'oja su se oba druga od samog poetka odbila od mene, i prela su na njegovu stranu ja sam bio me)u njima tu)inac, i oseao sam da ih moje odelo i ponaanje izazivaju. Kao )aka latinske kole i gospodiia, bilo je nemogue da me 4ranja mo#e voleti, a ona druga dvojica, to sam dobro oseao, odrekla bi me se i ostavila na cedilu im bi to ustrebalo. *ajzad iz istog straha, zaponem i ja da priam. ,rona)oh neku veliku pustolovinu, ijim junakom nainih sebe. & bati kraj vodenice na uglu priao sam ukrao sam nou s jednim drugom itav d#ak jabuka, i to ne obinih, nego samih carevki i zlatnih parmenki, najbolje vrste. z opasnosti ovoga asa, pobegao sam u tu povest, a izmiljanje i prianje teklo mi je glatko. " da ne bih odmah prestao, i da se ne bih mo#da zapleo u neto jo gore, upotrebio sam svu svoju vetinu. (edan od nas priao sam morao je jednako da uva stra#u, dok je drugi bio na drvetu i stresao jabuke, a d#ak je bio tako te#ak da smo ga naposletku morali opet daotvorimo i da ostavimo polovinu ali smo se posle pola sata vratili ponovo, i uzeli smo i ove. Kad sam dovrio nadao sam se da e mi bar iole odobravati na kraju sam se bio zagrejao i opio matanjem. 0bojica mla)ih utala su ekajui, ali me 4ranja Kromer pogleda prodorno, upola #mirkajui oima, i zapita preteim glasom/

(e li to istina6 *aravno. Dakle ista istina6 Da, ista istina tvrdio sam prkosno, guei se od straha. 'o#e li se zakleti6 -eoma se uplaih, ali smesta rekoh/ da. 0nda ka#i/ !ako mi ovoga i onoga sveta. ,onovih/ !ako mi ovoga i onoga sveta. ,a lepo izusti on onda i okrete se od mene. ,omislih da je s tim stvar u redu, i zaradovah se kad se on uskoro di#e i uputi natrag. Kad smo bili na mostu, ja boja#ljivo primetih da sad moram kui. !o nije tako hitno smejao se 4ranja ta mi idemo istim putem. 0n je lagano lunjao dalje, a ja se nisam usu)ivao da umaknem ali je on doista iao putem ka naoj kui. Kad smo stigli tamo, kad sam ugledao nau kapiju i debeli mesingani zvekir, sunce u prozorima i zavese u sobi moje majke, ja duboko odahnuh. 0, povratak kui1 0, lepi, blagosloveni povratak domu, u svetlost, u mir1 Kad brzo otvorih vrata i uunjah se unutra, spreman da ih zalupim za sobom, 4ranja Kromer se ugura za mnom. & hladovitom, mranom, poploanom hodniku, koji je dobijao svetlost samo iz dvorita, stajao je on kraj mene, dr#ao me za miicu i izustio lagano/ .j, ti, nemoj da se tako #uri1 (a ga pogledah uplaeno. Bio mi je obuhvatio ruku vrsto, kao gvo#)em. 7azmiljao sam ta li je on mogaonaumiti, i da nee mo#da da me zlostavlja. Kad bih sad viknuo, mislio sam, viknuo glasno i #estoko, da li bi tada neko odozgo siao dovoljno brzo da me spase6 "li se toga okanuh. +ta je zapitah ta hoe6 *e mnogo. 'oram samo da te jo neto upitam. Drugi ne treba to da uju. !ako6 ,a ta da ti jo ka#em6 'oram gore, zna valjda. !a ti zna ree 4ranja tiho iji je vonjak ukraj vodenice na uglu. *e znam. 3ini mi, se vodeniarev. 4ranja obavi ruku oko mene i privue me sasvim uza se, tako da mu moradoh iz najbli#e blizine da gledam u lice. 0i su mu bile zle, osmehivao se zlobno, a lice mu je izra#avalo svirepost i mo. Da, deko, ja ti mogu rei iji je vonjak. (a ve odavna znam da su jabuke pokradene, a isto tako znam da je taj ovek rekao kako e dati dve marke onome koji mu ka#e ko je pokrao voe. %a ime boga uzviknuh valjda mu ti nee nita rei6 0seao sam da bi bilo beskorisno pozivati se na njegovo astoljublje. 0n je bio iz drugoga sveta, za njega izdaja nije bila zloin. !o sam oseao jasno. & tim stvarima judi iz drugoga sveta nisu bili kao mi. *ita rei nasmeja se Kromer. Dragi prijatelju, misli li ti da ja kujem la#ne novce, da mogu sam sebi da nainim dvodinarke6 (a sam puki siromah, ja nemam bogatog oca kao ti i ako mogu da zaradim dve marke, moram ih zaraditi. 'o#da e on dati i vie.

0n me najedanput ispusti. *a kuni trem nije vie mirisao na spokojstvo i bezbednost, svet se ruio oko mene. 0n e me potkazati, ja sam bio zloinac, kazae se to ocu, mo#da e ak i policija doi. +ve strahote haosa pretile su mi, sve ru#no i opasno podiglo se protiv mene. Da ja nisam uopte krao, to nije bilo ni od kakvog znaaja. 0sim toga, zakleo sam se. Bo#e moj, bo#e moj1 +uze mi udarie na oi. 0seao sam da se moram otkupiti, i u oajanju stadoh da premeem po svim svojim d#epovima. *i jabuke, ni peroreza, nieg tu nije bilo. !ada mi na um pade moj sat. !o je bio stari srebrn asovnik, i on nije radio, nosio sam ga samo onako. ,oticao je od nae staramajke. (a ga brzo izvukoh. Kromere rekoh sluaj, ne mora me potkazati, to ne bi bilo lepo od tebe. ,okloniu ti svoj sat, pogledaj na #alost, drugo nita nemam. 'o#e ga uzeti, srebrn je, i mainerija je dobra, ima samo neku malu manu, mora se popraviti. 0n se osmehnu i uze sat u svoju veliku aku. (a pogledah u tu aku, i osetih kako je surova i kako je prema meni jako neprijateljski raspolo#ena, kako se pru#ila da epa moj #ivot i mir. +rebrn je. izustih boja#ljivo. ,ljujem ja na tvoje srebro i na tvoj stari sat ree on s dubokim preziranjem. Daj ga sam na opravku1 "li, 4ranjo uzviknuh drui od straha da on ne odjuri. !a priekaj malo1 &zmi sat1 0n je doista od srebra, kunem ti se. " ja nemam nita drugo. 0n me pogleda hladno i prezrivo. Dakle, zna kome sam se uputio. li mogu to da ka#em i policiji, stra#ara poznajem dobro. 0n se obrnu da po)e. (a ga zadr#ah za rukav. !o nije smelo da bude. 'nogo bi mi milije bilo da umrem nego da podnesem sve to to bi nastupilo ako bi on ovako otiao. 4ranjo preklinjao sam promukao od uzbu)enja ne pravi gluposti1 !o je samo ala, zar ne6 Dabome, ala, ali te mo#e skupo stati. ,a reci mi, 4ranjo, ta treba da radim1 &iniu sve1 0n stade da me meri svojim #miravim oima, i nasmeja se opet. "ma ne pravi se glup ree on tobo#e dobroudno. !i zna tano ta ti valja initi, kao i ja. (a mogu da zaradim dve marke, a nisam bogat ovek da ih mogu baciti, to zna. " ti si bogat, ima ak sat. !reba samo da mi da dve marke, onda je sve u redu. +hvatio sam tu logiku. "li dve marke1 !o je za mene bilo toliko mnogo i nedosti#no kao deset, kao sto, kao hiljadu maraka. *isam imao novaca. ,ostojala je jedna kasica za tednju, koja je stajala kod moje matere, i u njoj je bilo nekoliko desetparaca i petparaca sakupljenih prigodom strievih poseta i u slinim prilikama. nae nisam imao nita. & ono doba nisam jo8 dobijao d#eparac. *emam nita rekoh tu#no. *emam nimalo para. "li u ti zato sve

dati. mam jednu knjigu o ndijancima, i vojnike, i kompas. +ad u ga doneti. Kromeru samo zadrhtae njegova drska, zla usta, i pljunu na pod. *e zanovetaj ree on zapovedniki. +voje drangulije mo#e zadr#ati. Kompas1 *emoj da me sad jo naljuti, uje li i daj mi novac1 "li ja ga nemam, ja nikad ne dobijam novac. ,a ta ja tu mogu6 0nda e mi doneti sutra dve marke. 9ekam te posle kole dole na trgu. " sad gotovo. "ko ne donese novac, videe ve1 (este, ali odakle da ga nabavim6 :ospode bo#e, kad nemam nita. ma dosta novca kod vas u kui. !o je tvoja stvar. Dakle, sutra posle kole. ka#em ti/ ako ga ne donese. 0n mi dobaci strahovit pogled, pljunu jo jedanput, i ieze kao kakva senka. *isam mogao da se popnem gore. %ivot mi je bio razoren. ,omiljao sam da pobegnem, i da se nikad vi#e ne vratim, ili da se udavim. "li to nisu bile razgovetne slike. +edoh u mraku na najni#i basamak naeg domaeg stepenita, zgrih se sav, i predadoh se nesrei. 2ina, silazei dole s kotaricom po drva, zatee me kako plaem. %amolio sam je da gore nita ne ka#e, i otiao sam tamo. Desno ukraj staklenih vrata visio je eir moga oca i suncobran moje majke. %aviaj i ne#nost strujali su mi u susret iz svih tih stvari, moje srce ih je pozdrav jalo preklinjui i zahvalno, kao to bludni sin pozdrav ja prizor i miris starih domaih odaja. "li sve to nije sad vie bilo moje, sve je to bio svetao oev i majin svet, a ja sam, obrvan krivicom, bio duboko utonuo u tu)u bujicu, zapleo se u pustolovinu i greh pretio mi je neprijatelj, a ekali su me opasnost, strah i sramota. +eir i suncobran, lepi stari pod od peanog kamena, velika slika iznad skrinje u tremu, a unutra iz sobe glas moje starije sestre to je sve bilo dra#e, ne#nije i dragocenije nego ikada, ali to nije vie bilo uteha i obezbe)eno dobro, to je bilo sve samo prebacivanje. +ve to nije bilo vie moje, ja nisam mogao uzimati udela u toj vedrini i tiini. *osio sam na svojim nogama blato, koje nisam mogao da izbriem o asuru uneo sam sa sobom senke, o kojima svet iz moga doma nije nita znao. Koliko sam tajni ve bio imao, koliko zebnje ali je sve to bilo igraka i ala prema onome to sam danas uneo sa sobom u ove odaje. +udba je jurila za mnom, za mnom su se pru#ale ruke od kojih me ni majka nije mogla zatititi, za koje ona nije smela da sazna. Da li je moj zloin bio kra)a ili la# ;zar se nisam la#no zakleo ovim i onim svetom6< to je bilo svejedno. 'oj greh nije bio ovo ili ono, moj greh je bio lo to sam )avolu dao ruku. %ato sam poao s njim6 %ato sam sluao Kromera bolje nego ikada svoga oca6 %ato sam izmislio priu o onoj kra)i, zato sam se razmetao zloinima kao da su to junaka dela6 " sad me je )avo dr#ao za ruku, sad je neprijatelj stajao za mnom. %a trenutak nisam vie oseao strah od sutranjice, nego pre svega u#asnu izvesnost da odsad moj put vodi sve dalje nizbrdo i u mrak. 0seao sam jasno da mome prestupu moraju sledovati novi prestupi, da je moja pojava me)u

sestrama, da je moj pozdrav i poljubac rodi teljima la#, da sa sobom nosim sudbu i tajnu koju sam od njih krio. %a trenutak sinu u meni poverenje i nada dok sam posmatrao eir svog oca. Da mu sve ka#em, da primim na sebe njegov sud i njegovu kaznu, i da ga nainim svojim poverenikom i spasiteljem. Dolo bi samo ispatanje kakvo sam esto podnosio, jedan te#ak, gorak as, teka i pokajnika molba za oprotaj. Kako je to slatko zvualo1 Kako je bilo lepo i primamljivo1 "li nita od toga nije moglo da bude. %nao sam da to neu uiniti. %nao sam da sad imam tajnu, krivicu, koju sam sam samcit morao da ispijem do dna. 'o#da sam ba sada bio na raskrsnici, mo#da u ba od ovoga asa pripasti zanavek r)avom, deliti tajne sa zlikovcima, zavisiti od njih, sluati ih, morati da postanem njima ravan. zigravao sam oveka i junaka, sad sam morao da snosim ono to iz toga proistie. Bilo mi je milo to se moj otac, kad sam uao, zadr#ao na mojoj mokroj obui. !o je odstranilo pa#nju, te nije primetio ono to je bilo gr)e, a ja sam smeo da podnosim prebacivanje, za koje sam potajno zamiljao da se tie onog drugog. ,ri tom je u meni kresnulo jedno neobino novo oseanje, zlo i razdirue oseanje puno trnja/ oseao sam nadmonost prema svome ocu1 0seao sam, za trenutak, izvesno preziranje zbog njegovog neznanja njegova grdnja zbog mokre obue inila mi se sitniarska. Kad bi ti znao, mislio sam i izgledao sam sebi kao zlikovac koga su izveli na sasluanje zbog jedne ukradene zemike, dok bi on imao da prizna ubistva. !o je oseanje bilo ru#no i odvratno, ali je bilo jako i imalo je duboku dra#, i prikivalo me je za moju tajnu i za moju krivicu vre nego svaka druga misao. 'o#e biti, mislio sam, da je ve sad Kromer otiao u policiju, i potkazao me, i nada mnom se svodi oluja, dok me ovde smatraju za malo dete1 0d celog tog do#ivljaja, koliko je dovde isprian, ovaj trenutak bio je ono to je znaajno i to ostaje. !o je bio prvi procep u oevoj svetosti, to je bio prvi usek u stu bove na kojima je poivao moj detinji #ivot, i koje svaki ovek, pre nego to uspe postati on sam, mora najpre da porui. z takvih do#ivljaja, koje niko ne vidi, sastav jena je unutranja bitna linija nae sudbine. !akav usek a procep ponovo zaraste, zalei se i zaboravi, ali u najskrivenijoj odaji on i dalje #ivi i krvari. (a sam se sam zgrozio od tog novog oseanja, odmah potom.hteo sam svome ocu da izljubim noge, i da izmolim od njega oprotaj. "li ovek ne mo#e da izmoli nita to je bitno, a to dete osea duboko i zna dobro, isto kao svaki mudrac. 0seao sam potrebu da razmiljam o svojoj stvari, da mislim o sutranjim putevima ali to nisam dospeo. 3ele veeri zadavalo mi je posla jedino to da se priviknem na promenjeni vazduh u naoj sobi za sedenje. 9asovnik na zidu i sto, Biblija i ogledalo, polica s knjigama i slike na zidu opratali su se istovremeno sa mnom, i morao sam, sa srcem koje se ledilo, da posmatram kako moj svet, moj dobar, srean #ivot, postaju prolost, i kako se otkidaju od

mene morao sam da osetim kako sam s novim korenjem, #ednim soka, ukopan i vrsto zadr#avan napolju u mraku i tu)ini. ,rvi put sam okuao smrt, a smrt prija gorko, jer je ona ra)anje, jer je ona strah i zebnja od u#asnog obnavljanja. Bio sam veseo kad sam se najzad naao u svojoj postelji1 ,re toga, kao poslednja vatra u istilitu, prela je preko mene i veernja molitva, i uz nju smo otpevali pesmu, koja se ubrajala u moje najmilije pesme. "h, ja nisam pevao s mojima, i svaki ton bio je za mene #u i otrov. *isam se molio s mojima kad je moj otac izgovarao blagoslov, a kad je zavrio/ Budi s nama svima1, onda me jedan trzaj otkide iz toga kruga. 'ilost bo#ja bila je sa svima njima, ali ne vie sa mnom. 0tiao sam ohladneo i duboko zamoren. & postelji, poto sam neko vreme le#ao, poto su me toplota i skrovitost opkolili s puno jubavi, srce mi u strahu stade da bludi jo jedanput unatrag, i da, obrvano planjom, lepra oko onog to je prolo. 'oja majka mi je kao uvek kazala laku no, korak joj je jo odjekivao u sobi, svetlost njene svee plamtela je jo u rascepu od vrata. +ad, mislio sam, sad e jo jedanput da se vrati osetila je dae mi poljubac i upitae, upitae milostivo i s puno obeanja, i tada u moi da zaplaem, tada e mi se rastopiti kamen u grlu, tada u je obgrliti i rei joj, i onda e biti dobro, onda je tu spas1 kada se ve rascep od vrata zamraio, ja sam jo neko vreme oslukivao, i mislio sam da se to mora, mora desiti. ,otom se vratih na stvar, i pogledah svome neprijatelju u oi. -ideo sam ga jasno, jednim je okom bio za#murio, usta su mu se surovo smejala i dok sam ga posmatrao i u sebi gutao ono to je neminovno, on je postajao vei i ru#niji, i njegovo zlo oko sevalo je )avolski. Bio je pripijen uz mene dok nisam zaspao, ali tada nisam sanjao o njemu niti o dananjici, nego sam sanjao kao da se vozimo amcem, roditelji i sestre i ja, a svuda unaokolo carovalo je spokojstvo i sjaj, kao u dane odmora. ,robudio sam se usred noi. (o sam oseao ukus bla#enstva, jo sam video kako se bele letnje haljine mojih sestara svetlucaju na suncu, i iz svog raja padoh natrag u ono to je bilo, i opet se na)oh naspram neprijatelja sa zlim okom. &jutru, kad moja majka #urno u)e i viknu da je ve kasno, i zato jo le#im u postelji, izgledao sam r)avo kad ona zapita da li mi nije dobro, stadoh da povraam. 3inilo mi se da je time neto dobijeno. -eoma sam voleo da malo poboljevam, i da smem celo prepodne da ostanem u postelji na teju od bele rade, da sluam kako mati usprema u pobonoj sobi, i kako 2ina napolju u remu doekuje mesara. ,repodne bez kole bilo je neto arobno, i kao iz bajke tada bi sunce poigravalo u sobi, i to nije bilo ono isto sunce protiv kojega su se u koli sputale zelene zavese. "li danas ni to nije prijalo, i zvualo je nekako la#no. ., da sam neto umro1 "li sam bio samo malo slab, kao ve vie puta, a time nije bilo nita postignuto. !o me je zatitilo od kole, ali me ni u kom sluaju nije zatitilo od Kromera,

koji me je u jedanaest asova oekivao na trgu. " majina jubaznost nije mi ovoga puta donosila utehu bila je dosadna i bolela me je. &skoro sam se ponovo napravio kao da spavam, i razmiljao sam. *ita nije pomoglo, morao sam u jedanaest sati da budem na tr#itu. +toga u deset sati ustadoh lagano, i rekoh da mi je lake. Kazae mi, kao obino u takvim sluajevima, da moram ili da legnem opet u postelju, ili da idem posle podne u kolu. 7ekoh da u rado ii u kolu. Bio sam napravio jedan plan. Bez novaca nisam smeo da odem Kromeru. 'orao sam da se dokopam male kasice za tednju, koja je bila moja. & njoj nije bilo dovoljno novaca, to sam znao, ni izdaleka dovoljno ali je ipak bilo neeg, a neka slutnja mi je govorila da je neto bolje nego nita, i da se Kromer mora bar umilostiviti. Bilo mi je muno na dui kad sam se u arapama uunjao u sobu svoje matere, i iz njenog pisaeg stola izvadio svoju kasicu ali tako muno kao ono jueranje nije bilo. 2upanje srca me je guilo, i nije mi bilo bolje kad sam dole na stepenicama, pri prvom pretra#ivanju, naao da je kasica zakljuana. ,rovalio sam je vrlo lako, trebalo je samo probiti tanku limenu pregradu ali je probijanje bolelo/ tek sam time bio izvrio kra)u. Dotle sam iz oblapornosti uzimao kriom samo eer i voe. " ovo sad je bilo ukradeno, mada je to bio moj vlastiti novac. 0setio sam kako sam se opet za korak pribli#io Kromeru i njegovom svetu, kako se lepo ide nadole stopu po stopu, i tome sam stao prkositi. +ad nije vie bilo puta unatrag, pa makar me i vrag odneo. zbrojao sam u strahu novac, u kasici je zvealo kao da je bila puna, a sad u ruci bilo je bedno malo. +vega ezdeset pet p5eniga. (a sakrih kasicu u donji trem, ponesoh novac u stisnutoj ruci, i iza)oh iz kue, drukije nego to sam ikada izaao kroz ovu kapiju. *eko odozgo doviknu za mnom, kao to mi se uini ja se brzo udaljih. malo je jo dosta vremena. !umarao sam okolinim putevima. kroz ulice izmenjenog grada. pod oblacima kakve nisam nikad video. pored kua koje su me gledale, i pored judi kojima sam se inio podozriv. &z put mi pade na um kako je jedan moj kolski drug naao jedanput na stonom tr#itu talir. 7ado bih se bio pomolio bogu da uini udo i da udesi da i ja na)em novac. "li nisam vie imao prava na molitvu. " i u tom sluaju, kasica ne bi postala ponovo itava. 4ranja Kromer me je spazio izdaleka, ali mi je prilazio sasvim lagano, i inilo mi se da na mene ne obraa pa#nju. Kad mi se pribli#i, dade mi zapovedni znak da po)em za njim, i krenu mirno dalje, ne osvrui se ni jedan jedini put, niz +lamnu ulicu i preko peanog mosta, dok ne zastade kod poslednjih kua pred jednom novom gra)evinom. !amo se nije radilo, zidovi su stajali goli, bez vrata i prozora. Kromer se obazre oko sebe, u=e kroz vrata, a ja za njim. 0n stade iza zida, dade mi znak da mu pri)em, i pru#i ruku. (esi li doneo6 zapita on hladno. (a izvadih stisnutu ruku iz d#epa, i prosuh svoj novac na njegovu pljosnatu aku. 0n ga je bio izbrojao jo pre nego to je poslednji petoparac odzvonio.

!o je ezdeset pet p5eninga1 ree on i pogleda u mene. Da izustih boja#ljivo. !o je sve to imam, suvie je malo, znam dobro. "li to je sve. *emam vie. Dr#ao sam da si pametniji negodovao je on prekorevajui me skoro blago. 'e)u asnim judima treba da je sve u redu. (a ti neu nita uzeti to nije pravo, to zna. &zmi natrag taj nikleni novac, evo ga1 0naj drugi ti zna ko ne pokuava da se cenka sa mnom. 0n plaa. "li ja nemam, nemam vie. !o je moja kasica za tednju. !o je tvoja stvar. "li neu da te unesreim. Du#an si mi jo marku i trideset pet p5eninga. Kad u ih dobiti6 0, dobie ih izvesno, Kromere1 +ada ne znam, mo#da u uskoro imati vie, sutra ili prekosutra. ,a valjda razume da to ne mogu kazati svome ocu. !o me se nita ne tie. (a nisam od onih koji hoe da ti nakode. !a ja bih mogao da imam svoj novac jo pre ruka, vidi li, a ja sam siromaan. !i ima na sebi lepo odelo, i dobie za ruak da jede neto bolje nego ja. "li neu nita rei. (a u sa svoje strane malo da priekam. ,rekosutra u ti zviznuti, posle podne, i onda e to dovesti u red. !i zna kako ja zvi#dim6 0n zviznu preda mnom esto sam sluao taj zvi#duk. Da rekoh znam. 0n ode, kao da nisam bio i ja s njim. 'e)u nama obavljen je posao, nita vie. -erujem da bi me jo i danas zaplaio Kromerov zvi#duk kad bih ga iznenada ponovo uo. 0d toga dana uo sam ga esto, i inilo mi se da ga ujem uvek i stalno. *ije bilo nijednog mesta, nijedne igre, nijednog rada, nijedne misli gde nije doprlo to zvi#danje, koje me je nainilo zavisnim, koje je sad bilo moja sudba. 3esto sam bivao u naoj maloj gradini, koju sam veoma voleo, u blaga, raznobojna jesenja popodneva, i nekakav udnovat nagon terao me je da se ponovo igram deakih igara iz ranijeg doba izigravao sam u neku ruku deka koji je bio mla)i od mene, koji je jo bio dobar i slobodan, nevin i zatien. "li posred te igre odjeknuo bi mi odnekud Kromerov zvi#duk, uvek oekivan, ali ipak iznenadan i u#asno uzbudljiv, i presekao bi nit, razorio uobrazilju. !ada bih morao da po)em, morao bih da idem za svojim muiteljem po r)avim i ru#nim mestima, morao bih da mu pola#em raun i da se podvrgavam opominjanju za novac. +ve je to trajalo mo#da nekoliko nedelja, ali se meni inilo da su to godine, da je to venost. 7etko kad bih imao novaca, peticu ili gro, koji bi bio ukraden sa kuhinjskog stola kad bi 2ina tamo ostavila kotaricu sa pijace. +vakog puta bi me Kromer grdio i obasipao preziranjem ta ja sam hteo da ga prevarim i da ga liim njegovog zaslu#enog prava, ta ja sam ga potkradao, ta ja sam ga unesreivao1 7etko kad u #ivotu mi je nevolja prila tako blizu k srcu, nikada nisam oseao veu beznade#nost, veu zavisnost. Kasicu za tednju bio sam napunio tantuzima, i ostavio je ponovo na svoje mesto niko se nije za nju raspitivao. "li se i to moglo svakog dana da srui na mene. (o vie nego od Kromerova surova zvi#danja, plaio sam se

esto od matere, kad bi mi lagano pristupila ne dolazi li da me pita za kasicu. ,oto sam se mnogo puta pred svojim )avolom pojavio bez novaca, poeo je on da me na drugi nain kinji i iskoriuje. 'orao sam da radim za njega. !rebalo je da on obavi heke poslove za svoga oca, pa sam ja mbrao da ih svravam umesto njega. li bi mi naredio da izvedem neto tegobno, da po deset minuta skaem na jednoj nozi, ili da nekom prolazniku zadenem za kaput kakav komad hartije. & snovima mnogih noi nastavljao sam to muenje, i le#ao sam u znoju od more. *eko vreme sam poboljevao. ,ovraao sam esto i lako zebao, ili sam nou le#ao u znoju i vatri. 'oja majka je oseala da neto nije u redu, pokazivala mi je puno razumevanja, to me je muilo, jer na to nisam mogao odgovoriti poverenjem. (edne veeri donela mi je, kad sam ve bio u postelji, parence okolade. !o je bilo opominjanje na prole godine, kada sam uvee, ako sam bio dobar, dobijao esto pre spavanja ovakve zalogaje da se njima zasladim. " sada je ona stajala i pru#ala mi parence okolade. Bilo mi je tako teko da sam mogao samo da zatresem glavom. ,itala me je ta mi je, milovala me po kosi. &speo sam samo da protepam/ *emoj, nemoj, neu nita. 0na spusii okoladu na stoi kraj postelje. i ode. Kad je idueg dana htela da me ispita ta je bilo, pravio sam se kao da vie nita o tome ne znam. (ednom je dozvala lekara. koji me je pregledao, i prepisao mi da se trljam ujutru hladnom vodom. & to vreme moje stanje je naliilo na neku vrstu ludila. &sred ure)enog mira nae kue #iveo sam zastraen i muen kao kakva avet. *isam uzimao udela u #ivotu drugih, retko kad sam nalazio zaborava i za trenutak. ,rema ocu, koji me je esto razdra#en prizivao k sebi na odgovornost, bio sam zatvoren i hladan. K" * +pas iz mojih muka doao je sa potpuno neoekivane strane a istovremeno s njim ulo je u moj #ivot neto novo, to i dandanas vri uticaj na mene. & nau latinsku kolu stupio je nedavno jedan nov )ak. 0n je bio sin neke imune udovice, koja se preselila u na grad nosio je oko ruke crnu traku, u znak #alosti. ao je u stariji razred nego ja, i bio je stariji vie godina. &brzo je pao u oi i meni, i svima, !aj neobini )ak izgledao je mnogo stariji nego to je bio, i ni na koga nije ostavljao utisak jednog deka. zme)u nas, detinjastih derana, kretao se on, tu) i odrastao kao ovek, tavie kao gospodin. *ije bio omiljen, nije uzimao udela u igrama, a jo manje u tuama, samo se drugima svideo njegov samosvestan i odluan stav prema uiteljima. %vao se 'aks Demijan. (ednog dana se dogodi, kao to se u naoj koli s vremena na vreme deavalo, da se usled nekih razloga jo neki drugi razred premesti u nau veoma veliku uionicu. !o je bio Demijanov razred. 'i mali imali smo starozavetnu povest, a veliki su morali da rade neki pismeni zadatak. Dok su nama utucavali u

glavu priu o Kainu i "velju, ja sam jnnogo gledao preko u Demijana, ije me je lice udno opinjavalo, i video sam to pametno, svetlo, neobino vrsto lice kako je nagnuto pa# jivo i oduhovljeno nad svojim radom ni po emu nije izgledao kao )ak koji pie zadatak, nego kao istra#iva koji se bavi svojim vlastitim problemima. 0n rrti, pravo govorei, nije bio prijatan naprotiv, oseao sam neto protiv njega, bio je za mene suvie nadmoan i hladan, bio mi je po svom biu suvie izazivaki pouzdan, a oi su mu imale izraz odraslih koji deca nikada ne vole malo tu#an, s odsevima ruganja. ,ri svem tom, morao sam jednako da ga gledam, bio mi on drag ili neprijatan ali tek to je jednom pogledao u mene, ja, uplaen, odvratih svoj pogled od njega. Kad danas razmiljam o tome kako je on tada izgledao kao )ak, mogu da ka#em/ bio je u svakom pogledu drukiji nego svi, imap je na sebi beleg potpuno svojstven i lian, i stoga je padao u oi a u isti mah inio je sve samo da ne bude upadljiv, nosio se i ponaao kao kakav prerueni kraljevi koji je me)u seljakim deacima, pa se na svaki nain trudi da izgleda ravan njima. ,ri povratku iz kole iao je za mnom. Kad su se drugi razbegli, on me susti#e i pozdravi. ovo pozdrav janje, mada je pri tome podr#avao na )aki ton bilo je tako utivo i kao kod matorih. Da po)emo donekle zajedno6 zapita on prijateljski. !o mi je laskalo, i ja klimnuh glavom. !ada mu opisah gde stanujem. "h, tamo ree on osmehujui se. !u kuu ve poznajem. *ad vaom kapijom je nametena neka udna stvar, to je odmah pobudilo moju radoznalost. & prvi mah nisam znao nikako na ta misli, i udio sam se kako on, izgleda, poznaje nau kuu bolje nego ja. Doista se kao zavrni kamen iznad kapijinog svoda nalazila neka vrsta grba, ali se ovaj u toku vremena izlizao, a bivao je esto i bojom premazivan koliko sam znao, s nama i s naom porodicom nije imao nikakve veze. (a o tome nita ne znam izustih boja#ljivo. !o je neka ptica ili neto slino, mora da je vrlo staro. !a kua, ka#u, nekad je pripadala manastiru. !o mo#e da bude klimnu on glavom. %agledaj je jednom dobro1 !akve stvari su esto sasvim zanimljive. 'islim da je to kobac. li smo dalje, ja sam bio vrlo zbunjen. *ajedanput se Demijan nasmeja, kao da mu je neto smeno palo na um. (est, prisustvovao sam malopre vaem asu ree on #ivo. ,ria o Kainu, koji je nosio #ig na elu, je li6 Da li ti se ona svi)a6 *e, retko kad bi mi se ta svidelo od svega onoga to smo morali uiti. "li se nisam usu)ivao da to ka#em inilo mi se kao da neko odrastao govori sa mnom. (a rekoh da mi se pria veoma svi)a. Demijan me lupnu po ramenu. *e treba, dragi da se preda mnom prenema#e. "li je pria doista sasvim udna, mislim da je mnogo udnija nego veina drugih na koje nailazimo u nastavi. !a, uitelj nije mnogo kazao o tome, nego samo ono to je uobiajeno o Bogu i grehu, i tako dalje. "li ja verujem. 0n prekide, osmehnu se i zapita/ "li, da li te to zanima6 Da, mislim, dakle nastavi on da se ta pria o

Kainu mo#e sasvim drukije da shvati. -eina stvari kojima nas ue, izvesno su sasvim istinite i tane, ali se sve mogu posmatrati i drukije nego to to ine uitelji, i one, veinom, onda imaju mnogo bolji smisao. 'a sa tim Kainom, na primer, i sa znakom na njegovu elu ne mo#e ovek biti sasvim zadovoljan, onako kao to nam ga objanjavaju. %ar i ti to ne uvi)a6 Da neko u sva)i ubije svoga brata, mo#e se, naravno, desiti i da se gotom uplai i postane maloduan, tako)e je mogue. "li da je on za svoj kukaviluk odlikovan jo posebno jednim ordenom, koji ga titi i svima drugima uliva strah, to je sasvim udnovato. *aravno rekoh ja, s probu)enom radoznalou stvar me je poela jako privlaiti. "li, kako da se ta pria drukije objasni6 0n me lupnu po ramenu. +asvim prosto. !o to je ve postojalo i ime je zapoeta ova pria, bio je znak. Bio je jedan ovek koji je imao neto na licu to je drugima zadavalo strah. 0ni se nisu usu)ivali da ga dirnu, on im je ulivao potovanje, on i njegova deca. "li mo#da, ili izvesno, to nije bio neki istinski znak na elu, kao neki potanski #ig tako to grubo deava se retko kad u #ivotu. !o je mnogo pre bilo neto jedva primetno i neugodno, malo vie duha i smelosti u pogledu nego to su judi na to navikli. !aj ovek je bio moan, od toga oveka su se plaili. 0n je imao znak. !o se moglo objasniti kako god se htelo. " judi hoe uvek ono to im odgovara i to im povla)uje. ,laili su se Kainove dece, i zato su ova imala znak. tako su objanjavali znak ne onako kao to je bio u stvari, kao jednu odliku, nego sasvim suprotno. :ovorilo se da su stvorenja sa tim znakom neprijatna, a to su ona u stvari i bila. 2judi srani i od karaktera jesu uvek drugim judima vrlo neugodni. !o to je po zemlji hodao rod neustraivih i neprijatnih, to je bilo vrlo nezgodno, te se stoga tom rodu pridenuo jedan nadimak i jedna pria, da bi mu se osvetili, da bi se dobilo malice naknade za sav pretrpljeni strah. 7azume li6 Da, to jest, onda po tome Kain nije, uopte, bio r)av6 sva pria u Bibliji ne bi u stvari bila istinita6 Da i ne. !ako stare, prastare prie uvek su istinite, ali nisu uvek tano zabele#ene i ne tumae ih uvek tano. &kratko, ja mislim da je Kain bio sila od oveka, i samo zato to su ga se plaili, pridenuli su mu ovu priu. !a pria je bila prosto reklakazala, neto to judi blebeu tu i tamo, i bila je utoliko ista istina to su Kain i njegova deca nosili doista neku vrstu znaka, i bili drukiji nego veina judi. Bio sam vrlo zau)en. ,a ti onda veruje da ono sa umorstvom nije nimalo istinito6 zapitah uzbu)en. 0, da1 !o je svakako istinito. (ak je ubio slaboga. Da li je to doista bio njegov brat, u to se mo#e sumnjati. !o nije va#no, na kraju krajeva, svi su judi braa. Dakle, jak je ubio slaboga. 'o#da je to bilo neko junako delo, mo#da i nije. "li, u svakom sluaju, drugi slabi bili su sad premrli od straha, jadali su se

veoma, i kad bi ih zapitali/ " zato ga prosto ne ubijete6 oni ne bi rekli/ %ato to smo kukavice nego bi rekli/ *e mo#e se. 0n ima znak. Bog je stavio znak na njega1 !ako nekako mora biti da je postala ta prevara. ., ja te zadr#avam. %bogom1 0n skrenu u +taru ulicu, i ostavi rne samog, zau)enijeg nego to sam ikada bio. !ek to je on otiao, sve to je kazao uini mi se sasvim neverovatno1 Kain plemenit ovek, "velj kukavica1 Kainov znak odlikovanje1 !a to je besmisleno, ta to je bogohulno i bezbo#no. ,a gde je onda drugi Bog6 %ar nije on primio "veljevu #rtvu, nije li on voleo "velja6 *e, glupost1 nasluivao sam da je Demijan hteo sa mnom da tera jegu i da me navede na tanak led. 'a on je bio )avolski pametan stvor, a umeo je i da govori, ali tako ne. ,ri svem tom, jo nikada nisam toliko razmiljao o nekoj biblijskoj ili drugoj kojoj prii. ve odavno nisam 4ranju Kromera zaboravio tako potpuno, kao te veeri. Kod kue sam proitao jo jedanput tu priu, kao to je stajala u Bibliji bila je kratka i jasna, i bilo je doista bezumno tra#iti tu neko osobito, skriveno znaenje. 0nda bi se svaki ubica mogao proglasiti bo#jim jubimcem1 *e, to je bilo besmisleno. ,rijatan je bio samo nain na koji je Demijan umeo da ka#e takve stvari, tako lako i lepo, kao da se sve samo po sebi razume, a uz to sa onakvim oima1 *eto, naravno, nije bilo u redu kod mene samog tavie, bilo je u velikom neredu. Doskora sam #iveo u svetlom i istom svetu, bio sam sam neka vrsta "velja, a sada sam utonuo tako duboko u drugi, bio sam toliko pao i srozao se, a ipak, u sutini, nije to bogzna koliko zavisilo od mene1 " kako je to upravo bilo6 Da, u meni sinu seanje, koje mi za trenutak gotovo oduze dah. 0ne zle (veeri kada je zapoela moja sadanja beda, desilo se to s mojim ocem tada sam ja, ne du#e od jednog asa, odjedanput kao prozreo i prezreo njega i njegov svetao svet i mudrost1 (est, tada sam ja sam, koji sam bio Kain i nosio znak. uobrazio kako taj znak nije sramota, kako je on odlikovanje, i kako ja, sa svojom zlobom i svojom nesreom, stojim vie nego moj otac, vie nego dobri i pobo#ni. !a misao nije bila u meni jasno obrazovana kad sam je lada pro#iveo, ali se to sve tu sadr#avalo kao da su u tom asu buknula oseanja, udnovate kretnje, i one su bolele. ali su me ipak ispunjavale ponosom. ,riseajui se svega kako je udno govorio Demijan o neustraivom oveku i o kukavici1 Kako je udno protumaio znak na Kainovu elu1 Kako se pri tome njegovo oko, njegovo neobino oko kao u odrasla oveka, udno sijalo1 kroz glavu mi nejasno prolete/ *ije li on, taj Demijan, i sam neka vrsta Kaina6 %ato ga on brani ako ne osea da lii na njega6 %ato ima tu mo u pogledu6 %ato govori tako podrugljivo o, drugima, o plaljivcima, koji su upravo pobo#ni i bogougodni6 !akvim mislima nije bilo kraja. Kamen je pao u kladenac. a kladenac ie bio moja mlada dua. za dugo, vrlo dugo vreme bila je ta stvar s Kainom, s ubistvom i sa znakom, taka odakle su proisticali svi moji pokuaji za

saznanjem. sumnjorn i kritikom. 0pazio sam da se i drugi )aci mnogo bave Demijanom. 0 prii s Kainom nisam nikome kazao ni rei, ali inilo mi se da se i drugi interesuju za njega. !ek, o novome su kru#ili mnogi glasovi. Kad bih ih samo jo sve znao, svaki bi bacio svetlost na njega, svaki bi se mogao protumaiti. +amo jo znam da se najpre prialo kako je Demijanova mati vrlo bogata. :ovorilo se tako)e kako ona ne ide nikada u crkvu, a ni sin. (edan je dokazivao da su oni (evreji, ali mo#da su i potajni muhamedanci. %atim su priane itave bajke o telesnoj snazi 'aksa Demijana. (edno je bilo izvesno/ da je on strahovito ponizio najjaeg u svom razredu, koji ga je pozvao da se tuku, a kada se on tome usprotivio, ovaj ga je nazvao kukavicom. 0ni koji su bili prisutni govorili su kako ga je Demijan uhvatio samo jednom rukom za potiljak i vrsto ga pritisnuo, a tada je deko prebledeo, pa se potom odunjao, i nije vie mogao danima da kree rukom. (edno vee proulo se ak da je umro. (edno vreme se sve tvrdilo, sve verovalo, sve je bilo uzbudljivo i udnovato. " za neko vreme bilo je dosta svega toga. "li, ne mnogo docnije uskrsnuli su me)u nama )acima novi glasovi, o tome kako Demijan odr#ava prisne odnose sa devojkama i kako sve zna. & me)uvremenu, moja stvar s 4ranjom Kromerom tekla je i dalje svojim prisilnim tokom. *isam ga se mogao osloboditi, jer, mada me je s vremena na vreme ostavljao danima na miru, bio sam ipak za njega privezan. & mojim snovima #iveo je on sa mnom kao moja senka i ono to mi u stvarnosti nije inio na#ao, to mu je pripisivala moja mata u tim snovima, u kojima sam postajao njegov rob telom i duom. %iveo sam u tim snovima oduvek sam bio velika sanjalica vie nego u stvarnosti, i od tih senki izgubio sam snagu i #ivot. 'e)u ostalim, esto sam sanjao kako me Kromer zlostavlja, kako me pljuje i kako na meni klei, i, to je jo gr)e bilo, kako me navodi na teke zloine bolje rei, ne kako me navodi, nego prosto, kako me svojim monim uticajem prisiljava. & najstrahovitijem od tih snova, iz koga sam se probudio upola izbezumljen, trebalo je da napadnem i da ubijem svoga oca. Kromer je naotrio no# i dao mi ga u ruku, stajali smo iza drvea jedne staze i vrebali nekog, nisam znao koga ali kad se taj pribli#i, Kromer, pritisnuvi me za ruku, ree da je to taj koga ja moram da probodem, spazih da je to moj otac. !ada se probudih. &tonuo u te stvari, ja sam, dodue, jo pomiljao na Kaina i "velja, ali malo kad na Demijana. Kad mi se prvi put poncvo pribli#io, udnovato, bilo je tako)e u snu. +anjao sam upravo opet zlostavljanja i nasilja koja sam snosio, ali umesto Kromera kleao je na meni ovoga puta Demijan. to je bilo sasvim novo i nainilo je na mene dubok utisak sve to sam podnosio od Kromera s mukama i opirui mu ise, to sam od Demijana podnosio rado i s oseanjem u kome je bilo isto toliko slasti koliko i stra ha. !aj san mi se vraao dva puta, a tada se Kromer ponovo vratio na svoje mesto. +ta sam do#iveo u tim snovima a ta u stvarnosti, to ve odavna ne mogu

tano da izdvojim. & svakom sluaju, moj muan odnos prema Krorneru trajao je i dalje, i nije bio okonan ni onda kad sam najzad deku otplatio du#nu sumu iz samih sitnih kra)a. " sad je on znao za te kra)e, jer me je uvek pitao odakle je taj novac, te sam bio u njegovoj vlasti vie nego ikad. 9esto je pretio da e sve rei mome ocu, i onda, je moj strah bio jedva toliko veliki koliko je duboko bilo #aljenje to to nisam uinio sam jo u samom poetku. 'e)utim, ma kako da sam bio bedan, nisam se ipak zbog svega kajao, ili bar nisam se kajao uvek, i inilo mi se pokatkad da oseam kako to mora sve da bude tako. *ada>mnom je lebdela kob, i bilo je beskorisno pokuavati da se ona probije. -erovatno su moji roditelji mnogo patili od ovakvog stanja. 'nome je ovladao neki tu)i duh, ja nisam vie priliio naoj zajednici, koja je bila tako prisna, i za kojom me je esto spopadala besomuna e#nja, kao za izgubljenim rajem. %apravo je majka sa mnom postupala pre kao s bolesnikom nego kao s nevaljalcem ali kako je u stvari bilo, to sam najbolje mogao videti po ponaanju svojih obeju sestara. & tom ponaanju, koje je bilo puno popust jivosti, ali koje me je ipak beskrajno unesreivalo, jasno se ispoljavalo da sam ja neka vrsta opsednutog, koga je za njegovo stanje valjalo vie sa#aljevati nego koreti, ali u koga je ipak uao neastivi. 0seao sam da su se za mene molili Bogu. drukije nego inae, i oseao sam da su te molitve uzaladne. 3esto sam oseao vatrenu e#nju zamolitvu, #udnju za pravom ispoveu ali sam ipak &napred oseao da ne bih ni ocu ni majci mogao sve tano da ka#em i da objasnim. %nao sam da bi to oni primili prijateljski, da bi me veoma tedeli, ak i sa#aljevali, ali me ne bi sasvim razumeli, i sve bi smatrali kao neku vrstu skliznua sa pravoga puta, dok je to, upravo, bila sudbina. %nam da mnogi nee verovati da mo#e tako da osea jedno dete od nepunih jedanaest godina. 0vima i ne pri am svoje stvari. (a ih priarn onima koji bolje pozmju oveka. 0drasli judi koji su nauili da jedan deo svojih oseanja preudeavaju u misli, ne nalaze te misli kod deteta, pa dr#e da tu nema ni do#ivljaja. (a sam, pak, retko kad u svome #ivotu tako duboko pre#ivljavao i patio kao tada. Bio je kini dan. 'oj muitelj mi je bio poruio da do)em na dvorski trg, i tu sam sad stajao i ekao, baratao nogama po mokrom kestenovom liu, koje je svejednako padalo sa crnog kapavog drvea. *ovaca nisam imao, ali sam bio smaknuo dva kolaa i poneo ih sa sobom, da bih bar togod mogao da dam Kromeru. -e odavno sam bio navikao da stojim tako negde u nekom kutu i da ga ekam, esto veoma dugo, i bio, sam se pomirio s tim, kao to se ovek miri s onim to se ne da izmeniti. *ajzad Kromer sti#e. Danas se ne zadr#a dugo. 'unu me samo nekoliko puta u rebra, nasmeja se, oduze mi kolae, ponudi mi ak jednu mokru cigaretu, koju ipak ne uzeh, i pokaza se jubazniji no obino. (est ree on polazei da ne zaboravim mogao bi idui put da dovede svoju sestru, onu stariju. Kako li se ona zove6 *isam nikako razumeo, niti sam odgovorio. +amo sam ga zau)eno pogledao. %ar ne shvata6 !reba da dovede svoju sestru.

(est, Kromere, ali to ne ide. !o ne smem, a i ona ne bi pola. 0ekivao sam da je to opet samo kinjenje i puki izgovor. !ako je esto radio, tra#io je neto nemogue, prestraivao me je, poni#avao, pa bi postupno doputao da se s njim poga)am. !ada bih se morao iskupljivati s neto novaca ili drugim darovima. 0voga puta bio je sasvim drukiji. *a moje protivljenje nije se gotovo ni naljutio. ,a da ree on olako razmislie o tome. ?teo bih da se upoznam s tvojom sestrom. !o e se ve jednom udesiti. ,ovee je prosto u etnju, pa u vam ja prii. +utra u ti zviznuti, onda emo jo jedanput govoriti o tome. Kad je otiao, najedanput mi pue pred oima smisao rijegove tra#nje. Bio sam sasvim dete, ali sam sluao da deaci i devojice, kad su malo stariji, mogu me)u sobom da rade izvesne tajanstvene. nepristojne i zabranjene stvari. sad treba ja najedanput mi bi jasno kako je to u#asno1 *amah donesoh vrstu odluku da to nikada ne uinim. "li ta e se tada dogoditi, i kako e mi se Kromer osvetiti, na to sam se jedva usu)ivao da mislim. %apoinjalo je novo muenje za mene, jo nije bilo dosta. ao sam utuen preko praznog trga, s rukama u d#epovima. *ove muke, novo robovanje1 &tom me doviknu neki sve#, dubok glas. (a se uplaih, i dadoh se u trk. *eko je trao za mnom, jedna ruka dohvati me blago odostrag. !o je bio 'aks Demijan. ,redadoh se. !i si to6 rekoh nesigurno. !ako si me uplaio. 0n me pogleda. *ikada njegov pogled nije vie no sad hio na pogled odraslog oveka, nadmonog i pronicljivog. -e odavno kako nas dvojica nismo razgovarali. %ao mi je1 ree on na svoj utiv ali pri tom vrlo pouzdan nain. "li sluaj, ne sme ovek dopustiti daga tako uplae. !a to se mo#e desiti. zgleda. "li sluaj/ ako se ti tako stresa od nekog koji ti nije nita uinio, onda taj neko poinje da razmilja. !o mu je udno, postaje radoznao. !aj neko misli da si ti neobino straljiv, p razmilja dalje/ ovek je takav samo onda kada je uplaen. Kukavice se uvek plae ali ja dr#im da ti upravo nisi kukavica. %ar ne6 0, naravno, nisi tako)e ni junak. ma stvari od kojih se ti strai ima i judi od kojih se strai. " to ne treba nikada da bude. *e, od judi se ne treba nikada plaiti. -aljda se ne plai mene6 li ipak6 0, ne, nimalo. ,a eto vidi. "li ima judi od kojih se plai6 *e znam.. 'a ostavi me, ta hoe od mene6 ao je sa mnom ukorak bio sam poao br#e, po miljajui da pobegnem i oseao sam sa strane njegov pogled. ,redstavi sebi zapoe on ponovo da ti dobro mislim. & svakom sluaju, ne treba da se od mene boji. 7ado bih nainio jedan eksperiment s tobom, to je zabavno i mo#e pri tom da naui neto to je vrlo korisno. ,azi samo1 Dakle, ja pokatkad pravim oglede u jednoj vetini koja se naziva itanje

misli. *ema u tome nieg volebnog ali ako se ne zna kako se to radi, onda to izgleda sasvim udno. *a taj nain mogu se judi veoma iznenaditi. ., da pokuamo sada. Dakle, ja te volim, ili se interesujem za tebe, i hteo bih sad da proniknem kako izgleda unutra u tvojoj dui. %a to sam ve nainio prvi korak. &plaio sam te dakle, ti si plaljiv. ma, dakle stvari od kojih se strai. 0tkuda to dolazi6 *e treba se ni od koga bojati. "ko se ovek plai nekoga, to dolazi totuda to je tom nekom ustupio mo nad sobom, &inio si, na primer, kakvo zlo, pa to drugi zna onda taj ima nad tobom mo. (esi li razumeo6 ,a to je jasno, zar ne6 :ledao sam ga bespomono u lice ono je bilo ozbiljno i pametno kao uvek, a i milostivo, ali bez ikakve ne#nosti bilo. je pre strogo. ,ravda ili neto slino ogledalo se na njemu. *isam znao ta se to sa mnom zbivt@/ stajao je preda mnom kao kakav ma)ioniar. (esi li razumeo6 zapita on jo jedanput. (a klimnuh glavom. *isam mogao da govorim. "ma kazao sam ti da to izgleda smeno, to itanje misli, ali se deava sasvim prirodno. 'ogao bih ti, na primer, prilino tano rei ta si o meni mislio kad sam ti jednom ispriao priu o Kainu i "velju. "li, to ne spada ovamo. Dr#im da je tako)e moguno da si me jednom sanjao. "li da ostavim to1 !i si pametan deko, veina njih su tako glupi1 !u i tamo rado govorim s pametnim dekom u koga imam poverenja. (e li ti to pravo6 0 jesle, samo ne razumem.. "li ostanimo kod tvog smenog eksperimenla1 Dakle, nali smo/ deak +. je straljiv on se boji nekoga on svakako s tim drugim ima neku tajnu, koja mu je vrlo neprijatna. (e li tako otprilike6 Kao u snu podlegao sam njegovu glasu, njegovu uticaju. +amo sam klimao glavom. *ije li to govorio glas koji je mogao dolaziti samo iz mene samog6 koji je sve znao6 koji je sve znao bolje, jasnije negoli ja sam6 Demijan me sna#no lupnu po ramenu. Dakle, tako je. %nao sam ja to. " sad jo samo jedno jedino pitanje/ zna li kako se zove deak to je maloas otiao6 (a se #estoko uplaih, moja dotaknuta tajna izvi se bolno ka meni unatrag, nije htela da izi)e na videlo. Kakav deak6 !u nije bilo nikakvog deka osim mene. 0n se nasmeja. 'a reci samo nasmeja se on. Kako se taj zove6 (a proaputah/ 'isli li na 4ranju Kromera6 0n zadovoljno klimnu glavora. Bravo1 *a tebe se ovek mo#e osloniti, postaemo jo prijatelji. +amo ti moram neto rei/ taj Kroraer, ili kako li se zove, to je neka bitanga. *jegovo mi lice kazuje da je hulja1 $ta ti misli6 0, da uzdahnuh on je r)av, on je sotona1 "li or. ne sme nita da zna1 ,oznaje li ga6 Da li on tebe poznaje6 Budi samo spokojan1 0n je otiao, i ne poznaje me jo ne. "li bih ga ja rado upoznao. 0n ide u osnovnu kolu6

Da. & koji razred6 & peti1 "li nemoj nita da mu ka#e. 'olim te, molim te, nemoj nita da mu ka#e. Budi spokojan, nee ti se nita desiti. -erovatno nema volje da mi to vie ispria o tom Kromeru6 *e mogu1 *e, ostavi me1 0n malo pouta. +teta ree on potom mogli bismo da izvodimo eksperiment jo dalje. "li neu da te muim. "li to valjda zna, zar ne, tvoj strah od njega kasvim je neosnovan. !akav strah nas upropauje, moramo ga se osloboditi. 'ora ga se osloboditi ako hoe da od tebe postane valjan ovek. 7azume li6 *aravno, ima potpuno pravo. ali ne ide. !o ti ne zna.. -ideo si da poneto znam vie no to si mislio. Da mu nisi du#an togod novaca6 (esam, i to, ali to nije glavna stvar. *e mogu da ka#em, ne mogu1 0nda nita ne poma#e ako bih ti dao toliko para koliko si mu du#an6 (a bih ti to lako mogao dati. *e, ne, nije to. molim te/ nemoj nikome o tome da govori1 *i rei1 &nesreie me1 0sloni se na mene, +inklere. -ae tajne e mi jednom docnije saoptiti.. *ikada, nikada1 uzviknuh #estoko. Kako god hoe. 'islim samo da e mi mo#da nekad docnije vie kazati. +amo dobrovoljno, razume se1 !a valjda ne misli da u ja initi kao i sam Kromer6 0 ne ali ti nita o tome ne zna1 Ba nita. +amo o tome razmiljam. neu nikada tako initi kao to to ini Kromer, to mi mo#e verovati. " nisi mi nita ni du#an. 3utali smo dugo, i ja sam se umirio. "li mi je Demijanovo znanje postajalo sve zagonetnije. " sad idem kui ree on i zbog kie se umota bolje u svoj ohani ogrta. ?teo bih jo jedanput da ti neto ka#em, poto smo ve tako daleko odmakli treba da se oslobodi tog nikogovia1 "ko ne ide nikako drukije, onda ga ubij1 %adivilo bi me i svidelo bi mi se kad bi to uradio. ja bih ti pomogao. (a se ponovo prestraih. *ajedanput mi ponovo pade na um pria o Kainu. 0setih se neugodno, i stadoh tiho da plaem. +uvie neprijatnosti bilo je svugde oko mene. ,a dobro osmehnu se 'aks Demijan idi samo kui1 &desiemo ve to. 'ada bi ubistvo bilo najprostije. & takvim stvarima, ono to je najprostije, uvek je najbolje. !i nisi u dobrim rukama kod tvog prijatelja Kromera. -ratio sam se kui, i uinilo mi se kao da sam bio itavu godinu odsutan. +ve jc izgledalo drukije. zme)u mene i Kromera stajalo je neto kao budunost, neto kao nada. *isam vie bio sam1 tek sam sad video kako sam nedeljama i nedeljama bio u#asno usamljen sa svojom tajnom. tog trenutka mi pade na um ono o emu sam vie puta razmiljao/ da bi mi ispovest pred

mojim roditeljima bila olakanje ali mi ipak ne bi donela potpuno izbavljenje. " sada sam se gotovo ispovedio, nekome drugome, jednom tu)incu, i nasluivanje da u biti izbavljen letelo mi je u susret kao kakav jak miris1 ,ri svem tom, nisam se jo zadugo mogao osloboditi od toga straha, i pomirio sam se s tim da mo#e doi jo do dugih i strahovitih objanjenja s mojim neprijateljem. &toliko mi je bilo udnovatije to je sve proteklo tako tiho, tako potpuno pritajeno i mirno. Kromerovo zvi#danje pred naom kuom izostalo je jedan dan, dva dana, tri dana, cele nedelje. *isam se ak usu)ivao da u to verujem, i slutio sam u dui da e se on iznenada, ba kad se nikako ne oekuje, ipak ponovo pojaviti. "li je on bio udaljen, i ostao je udaljen1 *epover jiv prema novoj slobodi, jo uvek nisam isto verovao u to. Dok naposletku ne sretob jedanput 4ranju Kromera. ao je niz &#arsku ulicu, ba meni u susret. Kad me spazi, strese se, iskezi se gadno, i ni pet ni est, okrete natrag, da ne bi morao da me sretne. !o je bio za mene jedinstven trenutak. 'oj neprijatelj be#ao je ispred mene1 'oj sotona me se plaio1 7adost i iznena)enje pro#mae me celog. !ih dana Demijan se pojavi ponovo. 9ekao me je pred kolom. %dravo. Dobro jutro, +inklere. ?teo sam samo da ujem kako ti je. +ada te Kromer ostavlja na miru, zar ne6 (esi li ti to uinio6 "li kako6 Kako6 !o nikako ne razumem. +asvim se povukao. !o je dobro. "ko se bude ikada ponovo pojavio mislim da to nee uiniti, ali je on drzak stvor onda mu samo reci neka pomisli na Demijana. "li u kakvoj je to vezi6 Da li si s njim zametnuo kavgu i pretukao ga6 *isam, to ne inim rado. +amo sam s njim razgovarao, tako kao s tobom i pri tome sam mu objasnio kako je za njega lino dobro da te ostavi na miru. 0, valjda mu nisi dao novaca6 *isam, mali moj. ,a taj put ti si ve bio okuao. 0n se otr#e, mada sam pokuao na sve mogue naine da ga ispitam, i ja ostadoh gajei prema njemu staro potiteno oseanje, koje je bilo udna smea zahvalnosti i bojazni, i divljenja i straha, naklonosti i unutranjeg otpora. 0dluio sam da ga uskoro ponovo vidim, i hteo sam da govorim tada vie o svemu tome, a isto tako jo i o Kainu. "li do toga nije dolo. %ahvalnost nije uopte vrlina u koju ja verujem, a tra#iti je od deteta, inilo bi mi se pogreno. +toga se ne udim mnogo svojoj vlastitoj potpunoj nezahvalnosti koju sam pokazao prema 'aksu Demijanu. Danas verujem vrsto da bih se za ceo vek razboleo i propao da me on nije oslobodio iz Kromerovih kand#i. -e i tada sam to oslobo)enje oseao kao najvei do#ivljaj svoga mladoga #ivota ali samog osloboditelja ostavio sam po strani im jc izveo udo.

Kao to rekoh, nezahvalnost mi nije neobina. 3udnovato mi je jedino to to sam pokazao toliki nedostatak radoznalosti. Kako je bilo mogue da sam mogao mirno #iveti i jedan jedini dan a da ne do)em bli#e tajnama s kojima me je Demijan doveo u dodir6 Kako sam mogao suzbiti #udnju da ujem neto vie o Kainu, neto vie o Kromeru, neto vie o itanju misli6 !o je jedva shvatljivo. a ipak je tako. -ideo sam da sam se riajedanput ispleo iz demonskih mre#a, video sam opet pred sobom svet jasan i radostan, nisam vie podlegao napadima straha i zaguljivom lupanju srca. ,rokletstvo je bilo skinuto, vie nisam bio na muke udareni osudenik, bio sam opet )ak kao i uvek. 'oja priroda pokuavalaje. tp je br6e mogla da dospe opet u ravnote#u i mir, i stoga se pre svega trudila da potisne od sebe mnogo totaru#no i pretee, i da to zaboravi. 9udnovato brzo iilela je iz mog pamenja cela duga povest o mojoj krivici i zastraenosti, ne ostavivi na izgled nikakvih o#iljaka i utisaka. Danas razumem takode i to to sam pokuavao da isto tako brzo zaboravim svoga pomagaa i spasitelja. z doline bede moga osu)enitva, iz u#asnog robovanja Kromeru odleteo sam sa nagonima i snagama svoje povre)ene due tamo unatraggde sam ranije bio srean i zadovoljan/ u izgublj.eni raj,koji se ponovo otvorio, u svetao oev i majjn svetA ka sestrama, ka mirisu istote, ka bogougodnitvu "veljevu. -e idueg dana po mome kratkom razgovoru s Demijanom kad sam najzad bio potpuno ube)en u svoju ponovo zadobijenu slobodu, i kad se nisam vie plaio da e se povratiti pre)anje stanje, uinio sam ono to sam. takoesto i ee#njivo pri#eljkivao ispovedio sam se. 0tiao.sam svojoj majci, pokazao sam joj kasicu za tednju,. eija je brava bila oteena, i koja je bila napunjena tantuzima umesto novcem i ispriao joj kako sam, svojojri vlastitom krivicom, bio dugo privezan za jednog zlog muitelja. 0iia nije shvatila sve, ali je videla kasicu, videla je moj izmenjeni pogled, ula je moj izmenjeni glas, osetila je da sam ozdravio, da sam joj se vratio. tada proslavih u sveanom raspolo#enju svetkovinu svoga.ponovnog prijema, povratak bludnog sina. 'ati me je privela k ocu, pria je ponovljena, pitanja i uzvici u)enja su se sustizali. roditelj1 su me milovali po glavi, i odahnuli su zbog duge potitenosti. +ve je bilo divno, sve je bilo kao u priama, sve se rasplelo u izvanrednom skladu. & taj sklad uleteo sam sad s istinskom strau. *isam mogao dovoljno da se nasitim toga to ponovo imam svoj mir i poverenje svojih roditelja postao sam uzoran deko u svome domaem krugu, igrao se vie no ikad>.sa svojim sestrama, i pri molitvama pevao s njima #ajedhp drage, stare pesme, s oseanjima osobe izbavljene i preobraene u pravu veru. !o sam inio iz sveg srca, pri. tome nije bilo la#i. pak, to nije bilo u redu1 tu je taka sa koje.se jedino mo#e istinski objasniti moja zaboravnost prema Demijanu. *jemu je trebalo da se isppvedim1 !aBispovest bila bi manje dekorativna i dirljiva, ali bi za mene bila od

vee koristi. " sad sam se grozniavo uhvatio svim korenjem za svoj nekadanji rajski svet, vratio sam se domu i bio milostivo primljen. " Demijan se nije nikako.ubrajao u taj svet, nije pristajao uza nj. on jebio, drukije nego Kromer, ali ipak i on je bio zavodnik, i ori me.j-ezivao s drugim, zloestim, r)avim svetom, a za taj nisam sad hteo ni da ujem ni da znam. +ad nisam mc5gab niti sam hteo da izdam "velja, niti da pripbmognenio velianju Kaina, sad kad sam upravo sam postao opet"velj. > > !ako su stvari bile spolja povezane. znutra pak, izgledalo je ovako/ bio sam oslobo)en iz Kromerovih i iz )avoljih ruku, ali ne svojom vlastitom snagom 5 poduhvatom. ,okuao sam da hodam po stazama sveta,. a ove su za mene bile suvie klizave. " sad, kad me je dodir jedne prijateljske ruke spasao, potrao sam, ne bacivi ni pogleda u stranu, natrag u majino krilo i u skrovitost bri#ljivo negovane, detinje bezazlenosti. ,ravio sam se mla)im, zavisnijim, detinjastijim no to sam u stvari bio. %avisnost prema Kromeru morao sam zameniti jednom novom, jer se nisam usu)ivao da idem sam. tako sam izabrao, u svom zaslepljenom srcu, zavisnost od oca i majke, od starog, vo jenog, svetlog sveta za koji sam sad ve znao da nije jedini. Da to nisam uinio, morao bih se pridr#avati Demijsna, i morao bih mu se poveriti. +to to nisam uinio, izgledalo mi je tada kao opravdano nepoverenje prema njegovim udnovatim mislima u stvari, to nije bilo nita drugo nego strah. (er bi Demijan od mene zatra#io vie nego to su roditelji tra#ili, mnogo vie, on bi pokuavao da me podsticanjem i opominjanjem, ruganjem i ironijom naini samostalnijim. "h, to danas znam/ nita na svetu nije oveku odvratnije negoli da po)e putem koji ga vodi ka njemu samome1 ,ri svem tom, nisam mogao, otprilike posle pola godine, da odolim iskuenju, i pri jednoj etnji zapitao sam svoga oca ta je u stvari s tim to neki judi proglaavaju Kaina boljim nego to je "velj. 0n je bio veoma zau)en, i objasnio mi je kako to shvatanje nije novo. 0no se bilo pojavilo ak i u prahriansko doba, i propovedano je po sektama, od kojih se jedna nazivala kainitimaC. "li, naravno, ta bezumna nauka nije nita drugo nego pokuaj satanin da razori nau veru. (er kad bismo verovali u Kainovo pravo i u "veljevo nepravo, iz toga bi proizilo da se Bog prevario da, prema tome Bog iz Biblije nije pravi i jedini, nego da je la#ni. Doista su kainiti neto slino i uili i propovedali ali je ta jeres ve davno iezla iz oveanstva, i on se samo udi kako je neki moj kolski drug mogao doznati neto od toga. & svakom sluaju, opomenuo me je ozbiljno da se okanim tih misli. 7"%B0(* K mao bih da priam o mnogo emu lepom, ne#nom i vrednom jubavi iz moga detinjstva, o svojoj zakriljenosti kraj oca i matere, o detinjskoj jubavi i prilino razigranom #ivovanju i blagoj, dragoj, svetloj okolini. "li mene zanimaju samo oni koraci koje sam uinio u svom #ivotu da bih dopro do sebe samoga. +ve lepe take gde s.im se odmarao, sva srena ostrva i rajeve, ija mi dra# nije ostala nepoznata, ostavljam da poivaju u sjaju da jine, i ne #udim da jo jednom stupim u njih. zato govorim, dok se jo zadr#avam na svom deatvu, samo o onome to mi

se novo dogodilo, to me je teralo unapred, to me je otkidalo od ranijeg. !i podstreci dolazili su uvek iz drugog sveta i uvek su donosili sa sobom strah, prisiljavanje i neistu savest, uvek su bili prevratniki i dovodili u opasnost mir, u kome bih rado ostao da prebivam. *astupile su godine kada sam morao nanovo da otkrijem da u meni samom #ivi neki pranagon, koji je u doputenom i svetlom svetu morao nikom poniknuti i sakrivati se. Kao svakog oveka, tako je i mene oseanje ulnosti koje se lagano budi, spopadalo kao neprijatelj i razaira, kao neto zabranjeno, kao zavo)enje i greh. 0no to je moja radoznalost tra#ila, to mi je stvaralo snove, radost i strah, velika tajna puberteta, to nije nimalo dolikovalo bri#ljivo negovanom bla#enstvu moga dejeg spokojstva. 9inio sam kao svi ostali. -odio sam dvostru ki #lvot deteia koje nije vie dete. 'oja svest #ivela je u onom to me je okru#ivalo i to je bilo doputeno, moja svest je poricala nov svet koji se pojavljivao na obzorju. "li sam pored toga #iveo u snovima, nagonima, #eljama podzerane vrste, preko kojih je onaj svestan #ivot gradio sebi sve boja#ljiviije mostove, jer se detinji svet u meni ruio. Kao gotovo svi roditelji, tako ni moji nisu pritekli u pomo #ivotnim nagonima koji su se budili, ali o kojima se nije govorilo. 0ni su samo s neiscrpnom bri#ljivou pomagali moje beznade#ne pokuaje da se oporekne stvarnost, i da se i dalje ostane u detinjskom svetu, koji je postajao sve nestvarniji i la#ljiviji. *e znam da li u tome roditelji mogu uiniti mnogo, ne prebacujem svojima nita. !o je bila moja lina stvar da izi)em sa soborn n@a kraj i da na)em svoj put i.ja sam svoju stvar izveo r)avo, kao veina lepo vaspitane dece. +vaki ovek pre#ivljava tu tekou. %a prosenoga je to ona taka u #ivotu gde zahtev za vlastitim #ivotom dolazi u najotriji sukob sa okolnim svetom, gde se put unapred mora da izvojuje u najgoroj borbi. &miranje i ponovno ra)anje, to je naa sudbina, mnogi do#ivljavaju samo jedanput u #ivotu, prilikoin raspadanja d laganog ruenja detinjstva, kad sve to smo zavoleli hoe da nas napusti, i kad najedanput osetimo oko sebe samou i smrtnu hladnou vasione. mnogi i mnogi nasuu se zauvek na ovaj sprud, i celog svog #ivota prive#u se bolno za ono to je u nepovrat prolo, za san o izgubljenom raju, koji je najgr)i i najubitaniji od svih snova. Da se vratimo na povest. 0seaji i snovi u kojima mi se najavljivao kraj detinjstva, nisu dovoljno va#ni da bi ih valjalo ispriati. *ajva#nije je bilo ovo/ mrani svet drugi svetbio je ponovo tu. +to je nekad bio 4ranja, Kromer, to je sad tinjalo u meni samom. " sa tim je i drugi svetspolja dobio ponovo prevlast nada mnom. 0d povesti sa Kromerom proteklo je vie ;godina. 0no dramatino i greno doba moga #ivota bilo je ve veoma daleko od mene, i inilo nni se da se istopilo ni u ta kao kakav kratak, te#ak san. 4ranja Kromer je ve odavno bio iezao iz moga #ivota jedva sam obraao pa#nju kad bih ga kadgod sreo. "li druga va#na linost moje tragedije, 'aks Demijan, nlije vie ieznuo sasvim iz moga vidokruga. ,ri sveim tom, on je dugo stajao daleko na ivici, vddljiv, ali bez oiticaja. !ek postupno se ponovo pribli#io, i od njega su opet zraile sile i uticaji.

,okuavam da se prisetim svega to iz tog vremena znam o Demijanu. :odinu dana ili, mo#e biti, i du#e, nisam s njim govorio ni jedan jedini put. zbegavao sam ga, a on se nije nikako nametao. Kad bi smo se ipak jednom sreli, klimnuo bi mi glavom. !ada toi mi se ponekad uinilo da u njegovoj jubaznosti ima neki jedva primetan zvuk podrugljivosti ili ironinog prebacivanja ali i+am mo#da to samo uobra#avao. +tvar koju sam s njim do#iveo i udnovat uticaj koji je on tada na niene izvrio, bili su kao zaboravljeni, i sa njegove i sa moje strane. stra#ujem njegovu linost i sada, kada ga se priseam, vidim da je on ipak bio tu, i da sam ga zapa#ao. -idini ga kako ide u kolu, sam ili me)u drugim starijim )acima, i vidim ga kako se me)u njiima ikree razliit, usamljen i utljiv, kao u svom sazve#)u, opkoljen vlastitom atmos5erom, #ivei po vlastitim zakoninia. *iko ga nije voleo, niko nije bio u prisnim odnosima s njim, opim njegove majke, a i s hjome, izgleda da se nije ophodio kao dete, nego kao odrastao ovek. &itelji su ga ostav jali na miru to je mogue vie, bio je dobar )ak, ali se nije starao da se ikome svidi, i s vremena na vreme Culi bismo kako se prepriavaju poneke rei, objanjenja ili odgovori koje je on, kako se govortlo, dao nekom uite ju, i koji su se odlikovali oporim izazivanjem ili ironijom. ,iriseoam se, zatvorenih oiju, i vidim kako njegova slika uskrsava. :de je to bilo6 Da, evo ga opet. !o je bilo na ulici pred naom kuoom. !u sam ga vtideo jednog dana kako stoji, s bele#nicom u ruci, video sam ga kako crta. 3rtao je stari grb sa pticom nad >naom kapijoin. " ja sam stajao na prozoru, sakriven iza zavese, i nosmatraoga, i spazio sam, duboko zadivljen, njegovo pa#ljivo, hladno, svetlo lice okrenuto ka grbu, lice kao u oveka, istra#ivaa ili umetnika, nadmono i puno volje, osobito svetlo i hladno, sa znalakim oima. opet ga vidim. !o je bilo malo docnije, na ulici stajali smo svi, pri povratku iz kole, oko jednog konja koji se sruio. 0n je le#ao, jo upregnut u rudu, ispred jednih seljakih kola, 5rktao je tu#no i njukajui otvorenim nozdrvama po vazduhu, dok mu je krv lopila iz neke nevidljive rane, tako da se bela ulina praina na njegovoj strani lagano napila i potamnela. Kad sam se, poto mi se smuilo, okrenuo od tog prizora, spazio sam Demijanovo lice. 0n se nije bio progurao napred, stajao je sasvim pozadi, u zgodnom i prilino otmenom stavu, kako mu je i pristajalo. ,ogled mu je izgledao upravljen na glavu toga konja, i opet je izra#avao tu duboku, mirnu, skoro 5anatinu pa#nju, ali ipak bez strasti. 'orao sam dugo da ga posmatram, i tada sam osetio, mada toga nisam bio potpuno svestan, neto veoma udno. -ideo sam Demijanovo lice, i zapazio sam ne samo da on nema lice kao la deka, ve da ima lice oveka zapazio sam jo vie/ inilo mi se da vidim ili da oseam da to nije lice ni oveka, nego neto sasvim drugo. zgledalo mi je da je u tome bilo i neeg od #enskog lica, i upravo rni se to lice inilo, za trenutak, kao da nije ni muko ni detinje, ni staro ni mlado, nego nekako tisugodinje, nekako bezvremensko, sa otiscima iz drugih, prohujalih vremena. !ako su valjda izgledale #ivotinje, ili drvee, ili zvezde to nisam znao, nisam oseao jasno to o emu sada kao

odrastao ovek kazujem, ali sam oseao neto slino. 'o#da je on bio lep, mo#da mi se svi)ao. mo#da mi je bio i odvratan to se nije moglo da utvrdi. -ideo sam samo/ on je bio drukoiji nego mi, bio je kao #ivotinja, ili kao duh, ili kao slika, ne znam kakav je bio, ali je bio drukiji, drukiji nego mi svi. kao to se ne da zamisliti. *ita vie mi ne kazuje seanje, a mo#da je i ovo uzeto delimino iz docnijih utisaka. !ek kad sam bio nekoliko godina stariji, doao sam najzad opet u bli#i dodir s njim. Demijan nije bio, kao to je to obiaj, krizman u crkvi sa svojim vrnjacima, te su se s tim u vezi odmah ponovo pronosili glasovi. ,rialo se opet po koli da je on (evrejin, ili ne da je neznabo#ac, a drugi su znali da je on zajedno sa svojom majkom bez ikakve religije, ili da pripada nekoj legendarnoj, looj isekti. & vezi s tim, ini mi se da sam uo kako se podozreva da on #ivi sa svojom majkom kao sa kakvom draganom. -erovatno je on bio dotle vaspitan bez veroispovesti, ali je to sad izazvalo bojazan da e mu biti izvesna smetnja za njegovu budunost. & svakom sluaju, njegova majka se odluila da ga sad ipak pusti da uestvuje u prvom prieu, dve godine docnije nego njegovi vrnjaci. tako se zbilo da je sad mesecima bio moj drug u pripremi za krizmanje. *eko vreme dr#ao sam se sasvim daleko od njega, nisain hteo da ulazim u njegov #ivot, bio mi je odvie opkoljen prioama i tajnama ali, u stvari me je ometalo cseanje obaveze, koje je preostalo u meni jo od a5ere s Kromerom. " upravo tada imao sam dosta posla sa sviojim vlastitim tajnama. *astava za prvo priee pala je za mene u isti mah kad i vreme odlunog obavetavanja o ulnim stvarima i, uprkos dobroj volji, time se veoma nakodilo mome interesovanju za pobo#ne pouke. +tvari o kojima je duhovnik govorio, le#ale su daleko od mene u mirnoj, svetoj nestvarnosti, bile su mo#da sasvim lepe i dragocene, ali nimalo uzbudljive i od trenutnog znaaja, a one druge stvari bile su upravo to u najveoj imeri. &koliko me je ovo stanje inilo ravnodunim prema nastavi, utoliko me vie moja radoznalost pnibli#avala 'aksu Demijanu. *eto nas je, izgleda, vezivalo. 'oram da po)em tim tragom to je mogue tanije. Koldko mogu da se prisetim, to je poelo jednog asa rano ujutru, jo dok je u uionici gorela svetlost. *a duhovni uitelj bio je dospeo u govoru do prie o Kainu i "velju. (a sam jedva obraao na to pa#nju, bio sam sanjiv i jedva sam sluao. !ada svetenik poe uzdignutim glasom da govori ubedljivo o Kainovu znaku. & tom treoiutku osetih neku vrstu dodira ili opamene i kad. podigoh oi, spazih lice Demijanovo kako se iz prednjih klupa osvrnulo unatrag prema meni, svetlih reitih oiju, iji je izraz mogao biti isto tako poruga kao i ozbiljnost. :ledao me je samo za trenutak, i ja odjednom napregnuto oslunuh rei svetenikove, uh kako govori o Kainu i njegovu znaku, i osetih duboko u sebi znanje da to nije tako kao to nas je om uio, da se na to moglo gledati i drukije, da je to moglo biti podlo#no kritici1 0d tpg trenutka uspostavljena je ponovo veza izme)u Demijana i mene. udnovato im se pojavilo to oseanje izvesne pripadnosti u dui, videh da

se to kao na voleban nain prenelo i u prostorne odnose. *isam znao da li je on sam mogao to da udesi ili je to bio puki sluaj u to vreme verovao sam jo vrsto u sluaje posle nekoliko dana Demijar. je najedanput promenio svoje mesto na asu religije i sedeo @je upravo ipreda innom ;jo znam kako sam rado usred groznog vazduha nae dupke pune uionice, vazduha koji je opominjao na zadah po sirotinjskim stanovima, upijao ujutru sa njegovog potiljka ne#no sve# miris sapuna< a posle nekoliko dana opet je on ponovo promenio mesto, i sada je sedeo pored mene, i tu je ostao da sedi preko cele zime i celog prolea. (utarnji asovi su se sasvim izmenili. -ie nisu bili sanjivi i dosadni. 7adovao sam im se1 ,onekad smo obojica sluali svetenika s najveom pa#njom, i jedan pogled moga suseda bio je dovoljan da mi uka#e na neku udnu povest, neku neobinu izreku. " drugi njegov pogled, sasvim odre)en, bio je dovoljan da me opomene, da u meni podstakne kritiku i sunvnju. "li vrlo esto bili smo r)avi )aci, i nismo sluali nita od cele nastave. Demijan je svagda bio uljudan prema uitelju i drugovima, nikada nisam video da pravi )ake nestaluke, nikada ga nismo uli da se glasno smeje ili da aska, nikada nije navlaio na sebe prekor uiteljev. "li sasvim tiho, i to vie znacima i pogledima negoli doaptavanjem, umeo me je privui da uestvujem u njegovim vlastitim zanimanjima. 0va su delimino bila sasvim udna. Kazao bi mi, na primer, koji )aci pobu)uju njegovu radoznalost i na koji ih nain on prouava. *eke je poznavao sasvim tano. ,re asa bi mi kazao/ Kad ti inainim znak palcem, onda e se taj i taj osvrnuti ka nama, >ili e se poeati po vratu i tako dalje. ,otom, za vreme asa, esto kad ne bih na to mislio, 'aks toi najedanput jednim uoljivim pokretom vrteo svojim palcem, ja bih brzo pogledao u naznaenog uenika, i uvek bih ga video, kao da je vuen kanapom, kako izvodi ahtevani pokret. 'uio sam 'aksa da to jednom okua i na uitelju, ali on to nije >hteo da uini. "li jednom kad sam doao na as i kazao mu kako danas nisam nauk< svoje zadatke, te se mnogo nadam da me svetenik nee danas nita pitati, on mi je onda pomogao. +vetenik potra#i )aka koji bi mu kazao jedan odlomak iz katihizisa, i njegovo lDtajue oko zaustavi se na mome (icu svesnom svoje krivice. 0n se pribli#avao lagano, pru#io je prst ka meni, ve je imao na usnama moje me kad odjednom postade rasejan ili nemiran, stade da nameta svoju jaku, pri)e Demijanu, koji ga je vrsto gledao u lice, uini se kao da hoe neto da ga zapita, ali se iznenada ponovo okrete, nakalja se malo, i tada prozva drugog uenika. dok su me te ale veoma veselile, primetio sam postepeno kako moj prijatelj izvodi esto istu igru i sa mnom. Deavalo se da sam na putu za kolu odjedanput osetio kako Demijan ide malo podalje za mnom, i kada bih se okrenuo, on je doista bio tu. 'o#e li doista da udesi da drugi mora da misli to to ti hoe6 pttao sam ga. 0n je rado davao objanjenje, inirno i ozbiljno, na njemu svojstven nain,

kao kakav odrastao ovek. *e ree on to se ne ino#e. 9ovek u stvari nema slobodnu volju, mada to svetenik pria. *iti mo #e ovek da misli ta hoe, niti mogu ja uticati na njega da misli to ja hou. "li mi mo#emo nekoga dobro da posmatramo, i onda mo#emo esto da ka#emo prilino tano ta on osea ili misli, onda veinom mo#emo i da predvidimo ta e on uiniti idueg trenutka. !o je sasvim prosto, samo to judi ne znaju. %a to je, naravno, potrebno ve#banje. ,ostoje, na primer, me)u leptirima izvesni noni leptiri kod kojih su #enke mnogo re)e nego mu#jaci. 2eptiri se mno#e isto tako kao sve #ivotinje, mu#jak oplodi #enku koja onda le#e jaja. "ko sad ima #enku ovog leptira to su prirodnjaci esto ogledali onda nou doleu toj #enki muki leptiri, i to sa daljine od vie asova. +a daljine od vie asova, zamisld1 +vi ti mu#jaci oseaju na itave kilometre tu jednu #enku koja je u tom kraju. ,okuavaju to da objasne, ali to ide te5co. 'ora biti da postoji izvesno ulo mirisa ili tako to, kao to mo#da dobri lovaki psi mogu da prona)u neopa#en trag i da po)u po njemu. 7azume li6 !o su takve stvari, u prirodi ih ima puno, i niko ih ne mo#e objasniti. "li ja sad ka#em/ kad bi kod tih leptira #enke bile tako este kao mu#jaci, onda oni ne bi imali taj 5ini nos1 0ni ga imaju samo zato to su se u tome obuili. "ko #ivotinja ili ovek uprave svu svoju pa#nju i svu svoju volju na neku odre)enu stvar, onda je i postignu. !o je sve. t2,ko stoji stvar i sa tim to ti misli. Dobro posmatraj nekog oveka dovoljno dugo, onda e o njemu znati vie negoli on sam. 'eni je na vrh jezika bila re itanje misli hteo sam da je izgovorim i da ga time podsetim na doga)aj s Kromerom, koji se zbio tako davno. "li, i to je bila udna stvar me)u nama dvojicom/ nikad ni za #ivu glavu nismo ni on ni ja izrekli bilo kakav nagovetaj o tome da se on jednom, pre vie godina, tako ozbiljno upleo u moj #ivot. zgledalo je kao da nije nikad ranije bilo neto izme)u nas, ili kao da svako od nas vrsto rauna da je to drugi zaboravio. Desilo se ak jedno dvaput da smo ili zajedno ulicom i susreli 4ranju Kromera, ali nismo izmenjali ni pogleda, niti smu progovorili ijedne rei o njemu. "li, kako stoji stvar s voljom6 zapitah ja. !i ka#e da ovek nema slobodnu volju. " onda opet ka#e da treba samo svoju volju da vrsto uperimo na neto pa emo onda moi da dostignemo svoj cilj. " to se ne sla#e1 "ko ja nisam gospodar volje, onda ja ne mogu po svome naho)enju da je upravljam tu ili tamo. 0n me lupnu po ramenu. !o je inio uvek kad god bih ga ime obradovao. Dobro je to pita ree on smejui se. 'ora uvek da se pita, mora uvek da se sumnja. "li je ta stvar vrlo prosta. Kad bi takav jedan noni leptir, na primer, hteo da upravi svoju volju na neku zvezdu ili nekud drugde, on to ne bi mogao. +amo on to uopte ne pokuava. 0n tra#i samo ono to za njega ima smisla i vrednosti, to je njemu potrebno, to on mora bezuslovno da ima. upravo tu uspeva Eon i u onoim to je neverovatno on razvije neko arobno esto ulo, koje nema nijedna druga #ivotrnja osim njega1 'i judi

imamo vee polje rada, dakako, i vie radoznalosti negoli #ivotinje. "li, smo i mi vezani u jednom srazmerno prilino @uskom krugu, i ne mo#emo da se vinemo izvan njega. (a mogu, dodue, da matam to i to, mogu mo#da da uobrazim kako hou bezuslovno da odem na +everni pol, ili tako to, ali mogu da izvedem i da dovoljno jako htednem samo ono za ta se #elja u meni ;potpuno usadila, ako je moje bie doista njome potpuno ispunjeno. 3im je to sluaj, im ti togod okua to ti je zapove)eno iz dna due, onda to i ide, onda mo#e da upregne svo jiu volju kao kaikvog valjanog paripa. "ko ja sad, na primer, stavim sebi u zadatak ovo/ podejstvovau da gospodin na svetenik ubudue ne nosi vie naoare onda to ne ide. !o je pusta igra. "li kad sam, ove jeseni, dobio vrstu volju da budem premeten iz svoje klupe tu spreda, to je ilo sasvim dobro. 0nda se odjednom pojavio jedan koji je po azbuci dolazio pre mene i koji je dotle bio bolestan poto mu je neko morao napraviti mesto, naravno, ja sam bio taj koji sam to uinio, zato to je ba moja volja bila spremna da se smesta koristi prilikom. Da rekoh i meni je tada to izgledalo sasvim udno. 0d onog trenutka kad smo se mi zainteresovali jedan za drugog, ti si mi se primicao sve bli#e. "li kako je to bilo6 & poetku nisi ipak doao odmah da sedi pored mene, najpre si nekoliko puta sedeo u klupi tu preda mnom, zar ne6 Kako se to zbilo6 !o je bilo ovako/ ni ja nisam jasno znao kuda hou kad sam po#eleo da odem sa svog prvog mesta. %nao sam samo da hou da sedim dalje pozadi. 'oja vo ja mi je nalagala da do)em k tebi, ali ja je jo nisam bio svestan. stovremeno je i tvoja vlastita volja privlaila, i pomogla mi je. tek kad sam potom sedeo ovde pred tobom, postalo mi je jasno da mi se #elja samo upola ispunila i opazio sam da upravo nisam nita drugo #eleo nego da sedim pored tebe. "li tada jiije pridoao nijedan novajlija. *ije, ali tada sam prosto uinio ono to sam hteo i, ni pet ni est, seo sam pored tebe. Deko s kojim sam promenio mesto zaudio se samo, i pustio mi je na vo ju. " svetenik je, dodue, primetio jednom da je tu izvrena neka promena uopte, svakad kad on ima sa mnom posla, neto ga potajno mui, jer on zna da se ja zovem Demijan, i da to nije u redu da ja sa svojim D u imenu sedim tu sasvim pozadi iza +1 "li mu to ne dopire do svesti, zato to je tame protivna moja volja, i zato to ga ja u tome jednako spreavam. 0n svakad ponovo opazi da tu nije neto u redu, i pogleda me, i stane da se misli, taj krasni gospodin. "li ja za to imam jedan prost lek. (a ga svaki put gledam sasvim vrsto u oi. :otovo svi judi to teko podnose. +vi se uzneimire. "ko hoe od nekoga neto da postigne, pa gai neoekivano pogleda netremice u oi, a on se ne uznemiri, onda se okani. toga1 *ee kod njega nita postii, nikada1 "li to je vrlo retko. (a upravo ipoznajem samo jednog jedinog oveka kod koga mi to ne poma#e. F " ko je to6 zapitah brzo.

0n me pogleda za#mirivi malo, to je inio kad god je bio zamiljen. %atim otr#e pogled, i ne dade mi odgovora a ja, i pored #estoke radoznalosti, nisam mogao da ponovim pitanje. "li mislim da je on tada govorio o svojoj majci. +a njom je, kako je izgledalo, #iveo veoma prisno, ali mi nije nikad govorio o njoj, nikada me nije vodio sa sobom kui. (edva sam znao kako njegova mati izgleda. & to vreme pokuavao sam ponekad da radim to isto to i on, i da svoju volju usredsredim na neto tako da to moram postii. Bilo je tu #elja koje su mi se inile dovoljno grene. "li nita od svega toga nije bilo. *isam mogao da prevalim preko srca i da govorim o tome s Demijanom. +ta sam sebi #eleo, ne bih mu mogao priznati. " on to nije ni pitao. & me)uvremenu, moje verovanje u pitanjima religije bilo je pogdegde podriveno. ,ri svem tom, ja sam se, u svome miljenju, mada je ovo bilo potpuno podlo#no uticaju Demijanovu, r=zlikovao mnogo od svojih drugova, koji su ispovedali potpuno bezverje. Bilo je nekolicina takvih, i oni bi u datoj prilici govorili kako je smeno i nedostojno oveka verovati u Boga, i kako prie kao to je ona o +vetoj !rojici i o susovom neokaljanom ro)enju prosto nagone oveka na smeh, i kako je isramota da se jo danas prepriavaju takve trice. (a se nisam ni u kom sluaju slagao s tim miljenjem. tamo gde sam sumnjao, iz celog iskustva svog detinjtva znao sam dovoljno o stvarnosti jednog pobo#nog #ivota, poput onog koji su vodili moji iroditelji, i kako ovaj nije ni nedostojan, niti je licemeran. +tavie, imao saim i pre i posle najdublje strahopotovanje prema svemu religioznom. +amo me je Demijan bio navikao da pri9e i stavove vere posmatram i tumaim slobodnije, linije, s vie razigranosti i s vie mate ili bar, uvek sam rado i s u#ivanjem pratio tumaenja koja mi je on izlagao. 'nogo ta bilo mi je, naravno, odve okrutno, pa tako i stvar sa Kainom. " jednom za vreme nastave Fpred priee uplaio me je on jednim shvatanjem koje je, mo#da, bilo jo smelije. &itelj je bio govorio o :olgoti. Biblijsko izlaganje o patnjama i umiranju +pasiteljevu jo je iz najranijeg doba ostavljalo na mene dubok utisak. ,onekada bih, kao mali deko, o -elikom petku, poto bi moj otac proitao povest o stradanju, #iveo svom duom i potresen u tom putnikom, lepom, bednom, avetinjskom, a ipak ogromno #ivom svetu, u :etsemanskoj bati i na :olgoti a pri sluanju +tradanja po 'ateju, od Baha, mrano sna#an patniki sjaj ovog tajanstvenog sveta preplavio bi me svim mistikim jezama. (o i danas nalazim u toj muzici, i u @"ctus tragicusC, sutinu sve poezije i sveg umetnikog izraza. *a kraju toga asa ree mi Demijan zamiljeno/ !u ima neto, +inklere, to mi se ne svi)a, ,roitaj ponovo tu priu i oprobaj je ti sam, ima tu neeg to je bljutavo. *aime, ta stvar s dvojicom razbojnika. -elianstveno je to kako tri krsta stoje na bregu jedan do drugog1 "li sad ta sentimentalna pria iz knjiga starostavnih o estitom razbojniku1 *ajpre je bio zloinac i poinio je prestupe, bog e ga sveti znati ta, sve, a sada se raskravljuje i svetkuje takve plaevne sveanosti popravljanja i kajanja1 Kakva smisla, molim te, ima takvo kajanje dva koraka pred grobom6 to opet nije nita

drugo nego prava popovska pria, sladunjava i nepotena, premazana dirljivou i sa visoko pounom pozadinom. Kad bi danas morao da izabere za prijatelja jednog od ta dva razbojnika, i kad bi .morao promisliti kome bi od te dvojice mogao radije pokloniti poverenje, onda pouzdano to nee biti taj plaevni ovek koji se preobratio. *e, izabrao bi drugog, taj je ovek, i on ima karakter. 'ari on za preobraanje koje u njegovom polo#aju mo#e biti samo lepa pria1 0n ide svojim putem do kraja, i ne odrie se kukaviki u poslednjem trenutku )avola koji mu je morao dotle pomagati. !o je karakter, a judi od karaktera prolaze r)avo u biblijskoj prii. 'o#da je on ak potomak Kainov. *e misli li i ti tako6 Bio sam prenera#en. 0vde u prii o raspeu mislio sam da sam sasvim kod svoje kue, i tek, sad sam spazio kako sam je dotle sluao i itao unosei tako malo linoga, s tako malo uobrazije i mate. pak mi je Demijanova nova misao zvuala kobno i pretila je da u meni obori pojmove na ijem daljem opstanku, smatrao sam, mcram da nastojavam. *e, ta nije se moglo titrati tako sa svim d svaim, ak i sa onim to je najsvetije. 0n je spazio smesta, kao i uvek, moj otpor jo pre mego to sam izustio re. %nam ve ree on pomirljivo to je stara pria. +amo nemoj da se uozbilji1 "li u ti reoi neto/ ovo je jedna od taaka gde mo#e vrlo jasno da se vidi nedostatak u ovoj religiji. +tvar je u tome to je sav taj Bog, i iz +tarog i iz *ovog zaveta, dodue jedna odlina slika i prilika, ali ne ono to bi upravo trebalo da predstavlja. 0n je sve dobro, plemenito, oinsko, lepo, a i uzvieno, oseajno pa lepo1 "li u svetu postoji i neto drugo. to se sve sad prosto pripisuje )avolu, i ceo taj deo sveta, ta cela polovina se izluuje i potpuno preutkuje. Ba kao to uznose Boga, oca sveg #ivota, a ceo ulni #ivot, na kome #ivot u stvari poiva, prosto preutkuju i po mogustvu proglauju za )avolska posla i za grean1 (a nemam nita protiv to se taj bog (ehova potuje, ni najmanje. "li dr#im da treba sve da potujemo i da smatramo za sveto, ceo svet, ne samo tu vetaki odvojenu, zvaninu polovinu1 Dakle, morali bismo pored slu#be bogu imati i slu#bu )avolu. !o bih smatrao za pravilno. li bi se, pak, morao stvoriti jedan bog koji u sebe ukljuuje i )avola, i pred kojim se ne mora za#mureti kad se deavaju najprirodnije stvari na svetu. Bio se gotovo ra#estio, protiv svoje navike ali se odmah potom ipak smeio nanovo, i nije vie navaljivao na mene. F"li u meni te rei pogodie zagonetku svih mojih deakih godina, koju sam besprekidno nosio u sebi, i o kojoj nisam nikada nikome kazao ni rei. +ta je Demijan tu kazao o bogu i )avolu, o bo#anski zvaninom /i s mukom preutanom )avolskom svetu, to je bilo upravo moja vlastita misao, moj vlastiti mit, misao o dvama svetovima ili polovinama sveta o svetloj i mranoj. +aznanje da je moj problem problem svih judi, problem sveg #ivota i miljenja, prelete preko mene iznenada kao sveta senka, i spopade me bojazan i strahopotovanje kad opazih i najedanput osetih kako moj najprisniji, lini #ivot i miljenje uzimaju dubokog udela u veitoj struji velikih ideja. +aznanje nije bilo radosno, mada mi je na neki nain

povla)ivalo i usreivalo me. 0no je bilo surovo i prijalo je oporo, jer je u njemu bilo prizvuka odgovcGrnosti, oseanja da se vie ne sme biti dete, samostalnosti. 0tkrivajui prvi put u svome #ivotu tako duboku tajnu, ispriao sam svome drugu o mome shvatanju @dva svetaC, koje je postojalo poev od mojtih najranijih detinjskih dana, i on je smesta video. kako mu na taj nain moje najdublje oseanje povla)uje i daje za pravo. "li njegov obiaj nije bio da tako to iskoristi. Hn je to sluao s pa#njom dubljom nego ikada dotle, i gledao mi je u oi, dok nisam morao da odvratim svoje na drugu stranu. (er sam u njegovom pogledu video opet tu udnu, #ivotinjsku bezvremenost, tu nedokuivu starost. Drugi put govoriemo vie o tome ree on s puno obzira prema meni. -idim da ti misli vie nego to mo#e ikome red. "ko je to tako, onda tako)e zna da nisi nikada potpuno pro#iveo ono o emu si mislio, a to nije dobro. +amo ono razmiljanje to pro#iv jujemo ima vrednost. !i si znao da je tvoj @doputeni >svetC samo polovina sveta, i pokuao si da drugu polovinu izlui iz sebe, kao to to ine svetenici i uitelji. !o ti nee poi za rukoon1 !o ne polazi za rukom nikome ko je jednom zapoeo da razrailja. !e su me rei pogodile duboko. "li gotovo viknuh najzad ipak postoje neosporno i istinski zabranjene i ru#ne stvari, ta to ne ino#e poricati. " te su, eto, zabranjene, i moramo da ih se odreknemo. !a ja znam da postoji ubistvo i svi jnogui poroci, ali zar da ja, samo zato to to postoji, cdem i da postanem zloinac6 Danas neemo lizii Cna kraj s time ubla#avao je 'aks. +vakako ne treba da ubija ili da vri nasilja nad devojkama, to ne. "li ti jo nisi dospeo dotle gde se mo#e uvideti ta upravo znai @doputenoC i @zabranjenoC. 0setio si tek pare istine. Drugo e tek dai, jno#e se na to osloniti1 *a primer, valjda otpre godinu )ana, ima u sebi nagon koji je jai od svih ostalih, i on va#i za @zabranjenC. *aprotiv, :rci i mnogi drugi narodi nainili su taj nagon bo#anstvom, i odavali mu ootovanje na ve22kim sveanostima. Dakle @zabranjeC nije nita veito, ono se ino#e promeniti. !a i danas sme svako spavati s jednom #enom, im je s njom bio kod svetenika i venao se s njome. Kod drugih naroda je to drukoije, jo i danas. +toga svako od nas mora da izna)e sam za sebe ta je dopnteno a ta zabranjeno ta je njemu zabranjeno. 'o#e ovek da ne uini nikad neto zabranjeno, a pri tome mo#e da bude veliki nitkov1 " isto tako i obrnuto. !o je, u stvari, samo pitanje udobnosti. Ko suvie voli udobnost i ne pati, se sam da razmilja i sam da bude sudija, taj se prosto pokori zabranama, kao to su ve propisane. >*jemu je lako. Drugi, pak, oseaju sami zapovesti u sebi, njima su zabranjene one stvari koje svakd astan ovek svakodnevno radi, a doputene su im druge stvari, koje su inae na r)avu glasu. +vako mora sam da odgovara za. svoje postupke. zgleda da se najedanput pokajao to je toliko kazao, te prekide. -e tada sam mogao 5croz svoje uvstvo unekoliko da shvatim ta je on pri tome

oseao. 'a kako da je obino s prijatnou i na oko povrno izlagao ono to mu je padalo na um, ipak nije mogao, kao lo jednom ree, ni za #ivu glavu da podnese razgovor @samo radi razgovoraC. "li kod mene je oseao, pored prave radoznalosti, suvie igre, suvie u#ivanja u paimetnom askanju, ili tako togod, reju, oskudicu u savrenoj ozbiljnosti. ,roitavi nanovo poslednju re koju sam napisao @savrena ozbiljnostC pade nri iznenada na um druga jedna scena koja je ostavila na mene utisak najdublji od svih to sam do#iveo s 'aksom Demijainom u onom jo poludetinjskom dobu. *ae krizmanje se pribli#avalo, i na poslednjim asovima duhovne nastave govorilo se o tajnoj veeri. +vetenik je tome pridavao mnogo znaaja i ulagao je truda i doista se u tim asovima osealo neto od svetosti i naroitog raspolo#enja. "li upravo za vreme tih nekoliko poslednjih asova nastave moje misli bile su. vezane za drugo, to jest za lionost moga prijatelja. 0ekujui krizmanje, koje nam je protumaeno kao sveani pnjem u crkvenu zajedniru, nametala mi se neotklonjivo misao da je za mene vrednost ove gotovo polugodinje verske nastave bila ne u tome to smo ovde nauili, nego u blizini i uticaju Demijanovu. +ad sam bio spreman ne da budem primljen u crkvu, nego u neto sasvim drugo, u bratstvo misli i linosti, koje je nekako moralo5@postojati na zemlji, i iji je predstavnik ili vesnik, kako sam oseao, bio moj prijatelj. ,okuao sam da potisnem tu misao, #eleo sam ozbiljno, uprkos svemu, da do#ivim sveanost krizonanja s izvesnim dostojanstvom, a ova se, izgledalo je, malo slagala s mojom novom milju. "li ma ta sam radio, jnisao je bila tu, i ona se potpuno slila u meni s milju na skoranju crkvenu sveanost, i bio sam spreinan da nju svetkujem drukije nego drugi/ trebalo je da onaza imene oznai prijem u jedan misaoni svet koji sam poznao preko Demijana. !ih dana sam opet jednom #ivo raspravljao s njime/ to je bilo upravo pred jedan as veronauke. 'oj prijatelj je bio utljiv, i nije u#ivao u mome govoru, u kome sam se pravio kao kakav matorac i bogzna kako va#an. :ovorimo odvie ree on s neuobiajenom ozbiljnou. ,ametan govor ne vredi nita, ba nita. +amo se ovek udalji od samoga sebe. " udaljiti se od samoga sebe jeste greh. 3ovek mora umeti da se uvue pocpuno u samoga sebe, kao kornjaa. 0dmah potom uli smo u uionicu. 3as je zapoeo. ja sam se trudio da pazim, a Demijan mi pri tome nije smetao. ,osle kratkog vremena poeo sam da oseam sa one strane gde je on pored mene sedeo neto neobino, neku prazninu ili hladnou ili neto slino, kao da je to mesto neoekivano ostalo prazno. Kad je to oseanje poelo da me pritenjava, ja, se osvrtoh. !ada opazih svog prijatelja kako sedi, uspravljer i u lepom stavu, kao i inae. "li je ipaik izgledao sasvim drukije nego inae, i neto je izbijalo iz njega. neto ga je okru#ivalo to ja nisam poznavao. 'islio sain da je sklopio oi, ali smotrih da ih dr#i otvorene. "li one nisu gledale, nisu

zapa#ale, bile su ukoene i upravljene u unutranjost njegovu ili u neku veliku da jinu. +edeo je tu potpuno nepomian, inilo mi se kao da i ne die, usta su mu bila izrezana kao od drveta ili kamena. 2ice mu je bilo bledo, ravnomerno bledo, kao kamen, a mrka kosa bila je na njemu ono to je naj#iv je. 7uke su mu poivale pred njkn na klupi, bez #ivota d mirno kao kakav predmet, kao kamenje ili voe, blede i nepomine, ali ne oputene, nego kao vrst, dobar omota oko skrivenog sna#nog #ivota. &zdrhtah od toga prizora. 'rtav je, pomislih, i to gotovo izgovorih glasno. "li sam znao da nije mrtav. + prikovanim pogledom utonuh u njegovo lice, u tu bledu, kamenu obrazinu, i oseah/ to je Demijan1 Kakav je on inae bio, kad je sa mnom iao i govorio, to je bio samo upola Demijan, jedan koji je samo za izvesno vreme igraoneku ulogu, prilagodavao se, i iz predusretljivosti inio isto to i mi. ,ravi Demijan, pak, izgledao je ovako, ovako kao ovaj, tako okamenjen, prastar, #ivotinjski, pravi kamen, lep i hladan, mrtav i u potaji pun neuvenog #ivota. " oko njega unaokolo ta mirna praznina, taj etar i zvezdani prostor, ta usamljena smrt1 +ad se on sasvim uvukao u sebe, oseao sam s jezom. *ikada nisam bio tako usamljen. *isam imao udela u njemu, bio mi je nedokuiv, bio mi je dalji negoli da je bio na najudaljenijem ostrvu na svetu. *isam mogao da shvatim kako to niko osim mene ne vidi1 !rebalo je da svi gledaju ovamo, trebalo je da se svi u#asnu1 "li niko nije na njega obraao pa#nju. +edeo je ukruen kao kakav kip, i, kao to sam morao pomisliti, kao idol jedna muva mu pade na elo, protra mu lagano preko nosa i usana on ne zadrhta nijednom borom. :de, gde je bio sada6 $ta je mislio. ta je oseao6 Da li je bio na nebu, u paklu6 *ije mi bilo mogue da ga o tome ispitujem. Kad sam ga, na kraju asa, video kako ponovo #ivi i die, kad je njegov pogled sreo moj, bio je kao pre. 0dakle je doao6 :de je bio6 zgledao je umoran. 2ice mu je opet imalo boju, ruke su mu se ponovo kretale, ali mrka kosa bila je sad bez sjaja, i kao umorna. duih dana predavao sam se vie puta u svojoj spavaoj sobi novom ve#banju/ sedeo sam kruto na stolici, ukoio sam oi, dr#ao sam se potpuno nepomino i ekao sam koliko mogu tako da izdr#im, i ta u pri tome da osetim. "li sam se samo zamorio, i dobio sam #estok svrab u onim kapcima. &skoro potom bilo je krizmanje, o kome mi nisu ostale nikakve va#ne uspomene. " sad je sve postalo drukije. Detinjstvo se raspalo oko mene. 7oditelji su me posmatrali s izvesnom zabunom. +estre su se sasvim otu)ile od mene. !o otre#njavanje izopailo mi je i izbledelo uobiajena oseanja i radosti gradina je bila bez mirisa, uma me nije mamila, svet je stajao oko mene kao rasprodaja starih stvari, bljutav i bez dra#i, knjige su bile hartije, muzika je bila um. !ako s jesenjeg drvea opada lie, ono to i ne osea, niz njega curi kia, ili sunce, ili mraz, a u njemu se #ivot lagano uvlai u naju#e i najunutranjije kutove. 0no ne

umire. 3eka. Bilo je odlueno da posle kolskog raspusta odem u drugu kolu i prvi put od kue. ,okatkad mi se mati pribli#avala s osobitom ne#nou, pratajui se unapred sa mnom, trudei se da mi usadi u srce jubav, #udnju za kuom i nezaborav. Demijan je bio otputovao. Bio sam sam. F - B."!7 3" *e videvi ponovo svoga prijatelja, otputovao sam na kraju raspusta u +t. 'oji roditelji po)oe sa mnom, i predadoe me sa svom mogunom bri#ljivou zatiti jednog zavoda za deake, kod nekog gimnazijskog nastavnika. &koili bi se od u#asa da su znali u ta u ovde upasti. (o se postavljalo pitanje da li e vremenom moi od mene da postane dobar sin i upotrebljiv gra)anin, ili moja priroda stremi ka drugim putevima. 'oj poslednji pokuaj da u senci oinske kue i duha budem srean trajao je dugo, pokadto je gotovo sreno uspevao, ali bi naposletku potpuno promaio. 9udnovata praznina i usamljenost, koju sam prvi put poeo da oseam za vreme kolskog raspusta posle moga krizmanja ;kako li sam je tek docnije upoznao, tu prazninu, taj prore)eni vazduh1<, nije tako brzo prolazila. 7astanak sa zaviajem podneo sam neobino lako, i stideo sam se upravo to nisam bio boleiviji sestre su plakale bez ikakva razloga, a ja to nisam mogao. 3udio sam se sam sebi. &vek sam bio oseajno dete, a u stvari prilino dobro dete. "sad sam bio sasvim izmenjen. Dr#ao sam se potpuno ravnoduno prema spoljnom svetu, i danima sam bio zaposlen samo time da oslukujem ta se u meni zbiva, i da ujem struje, zabranjene i mrane struje, koje su podzemno u meni #uborile. ,orastao sam vrlo brzo, tek u poslednjoj polovini godine, i obreo sam se i i#d#igljao mrav i nedozreo u svetu. Deaka jubaznost bila je kod mene sasvim iezla oseao sam da me ovakvog ne mogu voleti, a nisam nimalo voleo ni sam sebe. 3esto sam oseao veliku e#nju za 'aksom Demijanom ali neretko mrzeo sam ga tako)e, i pripisivao sam njemu krivicu to je moj #ivot osiromaio, jer sam to smatrao kao kakvu ru#nu bolest. & naem )akom zavodu u poetku me nisu ni voleli ni potovali najpre su me zadirkivali, a potom su se povukli od mene, i gledali u meni licemera i neprijatnog osobenjaka. (a sam se sebi svideo u toj ulozi, preterivao sam jo u njoj, i srdito sam se uvukao u usamljenost, koja je spolja izgledala stalno kao najmukije preziranje sveta, dok sam potajno esto podlegao napadima sete i oajanja, koji su me pro#dirali. & koli sam troio znanja nagomilana jo kod kue taj razred je zaostajao malo iza moga ranijega, te sam stekao naviku da svoje vrnjake posmatram malo prezrivo, kao decu. !ako je teklo godinu dana i neto vie, i prve posete kui o raspustu nisu donele nove zvuke ra)o sam otputovao opet natrag. Bio je poetak novembra. Bio sam se navikao da po svakojakom vremenu pravim male etnje, pri kojima sam se predavao razmiljanju i esto u#ivao neku vrstu naslade, naslade pune melanholije, preziranja sveta i preziranja samoga sebe. !ako sam jedne veeri tumarao po vla#nom, maglovitom sutonu po

okolini grada iroki drvored javnoga parka stajao je potpuno naputen i pozivao me po putu je popadao debeo sloj lia, po kome sam premetao nogama s tamnom nasladom mirisalo je vla#no i gorko udaljena drveta pojavljivala su se iz magle kao senke, avetinjski velika. *a kraju aleje zastadoh u nedoumici. :ledao sam ukoeno u crno lie i udisao po#udno mokar miris prohujalosti i umiranja, emu se odazivalo i to je pozdravljalo neto u meni. 0, kako je #ivot bio bezukusan1 +a jedne sporedne staze dolazio je neki ovek u ogrtau koji je leprao. (a htedoh da po)em dalje, ali me on dozva. "lo, +inklere1 0n pri)e. !o je bio "l5ons Bek, najstariji )ak u naem zavodu. &vek mi je bio prijatan, i nisam imao nita protiv njega, osim to to se on sa mnom kao sa svima mla)ima ponaao uvek ironino i oinski. ,rialo se za njega da je sna#an kao medved, da dr#i pod papuom gospodara naeg zavoda, a bio je junak mnogih pria o gimnazijalcima. +ta tu radi6 viknu on srdano, tonom kojim su se slu#ili vei )aci, kad bi se pokadto snishodili do jednog od nas. ., da se opkladimo, pie pesme6 *e pada mi na um odbih ja oporo. 0n prsnu u smeh, po)e pored mene i stade da aska, kao to nisam bio navikao. *e treba da se plai, +inklere, da ja mo#da to ne razumem. ma tu neto kad se ide ovako uvee po magli, ovako s jesenjim mislima, onda se rado piu stihovi, znam ja ve. 0 prirodi to umire, naravno, i o izgubljenoj mladosti, koja nalii na nju. -idi ?ajnriha ?ajnea. *isam ja tako sentimentalan branio sam se. ., pa dobro1 "li ini mi se da je dobro kad ovek po ovom vremenu potra#i neko mirno mesto gde ima aa vina ili tako to. ?oe li da po)e malo sa mnom6 Ba sam sasvim sam. li nee6 *e bih hteo da sam tvoj zavodnik, dragi, ako treba da bude deko za ugled. &skoro potom sedeli smo u jednoj maloj krmi u predgra)u, pili neko sumnjivo vino, i kucali se debelim aama. & poetku mi se to slabo svidelo, ali u svakom sluaju bilo je neto novo. "li, nenaviknut na vino, postadoh ubrzo vrlo razgovoran. Kao da se na meni probio prozor, svet je sijao unutra kako dugo, kako strahovito dugo nisam nita govorio od srca1 ,ao sam u matarije, i usred toga istrtljah priu o Kainu i "velju1 Bek me je sluao sa zadovoljstvom najzad neko kome sam neto davao1 0n me lupnu po ramenu, nazva me )avolskim sinom, i meni se srce nadme od slasti to mogu iz mene da poteku sladostrasno ustavljene potrebe govora i saoptavanja, to sam priznat i to va#im za neto kod starijeg druga. Kad me on nazva genijalnim raspusnikom, ta re mi se uli u duu kao slatko, jako vino. +vet je goreo u novim bojama, misli su mi priticale iz stotinu bezonih izvora, duh i vatra buktali su u meni. :ovorili smo o nastavnicima i drugovima, i inilo mi se da se divno razumemo. :ovorili smo o :rcima i neznabocima, i Bekje hteo po

svaku cenu da me navede na priznanje mojih jubavnih pustolovina. "li tu nisam mogao da idem s njim ukorak. *isam nita bio do#iveo, nisam imao ta da priam. " ono to sam u sebi oseao, izgradio, izmatao, to je dodue gorelo u meni, ali ga ak ni vino nije moglo da raskravi i dovede do govora. 0 devojkama je Bek znao mnogo vie, i te bajke sluao sam sav usplamteo. *everovatne stvari sam tada doznao ono to se nikad nije moglo smatrati moguim, postade gola stvarnost, inilo se da se samo po sebi razume. "l5ons Bek je sa svojih mo#da osamnaest godina ve bio nakupio iskustva. zme)u ostalih to da devojkama nije ni do ega toliko stalo koliko da se kin)ure i da imaju udvaraa, i to jebilosasvimlepo, ali to nije ono to je pravo. & tome se kod #ena mo#e nadati veem uspehu. ene su mnogo pametnije. *a primer, gospo)a (agelt, koja ima duan sa ve#bankama i pisaljkama, s njom bi se dalo govoriti, a ta se sve ve odigralo iza njene tezge, to ne bi moglo ui ni u jednu knjigu. +edeo sam duboko oma)ijan i zanet. +vakako, ja ba ne bih mogao da volim gospo)u (agelt ali ipak, to je biio neuveno. 9inilo mi se da na svetu teku izvori, bar za odraslije, o kojima nisam nikad ni sanjao. & tome je, dodue, bio neki la#an zvuk, i sve je prijalo gore i vie, svakidanjije nego to je, po mom shvatanju, trebalo da prija jubav ali ipak, to je bila stvarnost, to je bio #ivot, i pustolovina. ,ored mene je sedeo neko ko je to do#iveo, kome se to inilo kao neto to se samo po sebi razume. *ai razgovori srozali su se malo. zgubili su neto. ja nisam vie bio genijalni, mali stvor sada sam bio samo deko koji je sluao ta mu pria jedan ovek. "li i tako jo prema onome to je ve mesecima i mesecima bio moj #ivot ovo je bilo divno, ovo je bilo kao u raju. 0sim toga to je bilo to sam tek postupno poeo da oseam zabranjeno, veoma zabranjeno, poev od sedenja po krmama do ovoga to smo razgovarali. & svakom sluaju, osetio sam u tome duh, osetio prevrat. +eam se te noi s najveom razgovetnou. Kad smo obojica poli doma kasno, po hladnoj, vla#noj noi, pored gasnih 5enjera koji su mutno goreli, bio sam prvi put pijan. !o nije bilo lepo, bilo je do krajnje mere muno ali pri svem tom, to je imalo u sebi jo neto, neku dra#, neku sladost, bilo je pobuna i orgija, bilo je #ivot i duh. Bek se bodro zauzeo za mene, mada me je gorko koreo kao #utokljunog poetnika, i doveo me je, nosei me upola, kui, gde mu je polo za rukom da mene i sebe kriom prebaci kroz otvoren prozor na tremu. "li dok sam se, treznei se, budio s bolovima posle sasvim kratkog vrstog sna, spopade me neki besmisleni jad. +edeo sam u postelji jo sam imao na sebi dnevnu koulju moje odelo i obua le#ali su na podu rastureni, i mirisali na duvan i povraeno jelo. zme)u glavobolje, muke i besomune #e)i pojavi mi se u dui slika, kojoj ve odavna nisam pogledao u oi. -ideo sam zaviaj i roditeljski dom, oca i majku, sestre i batu, video sam svoju mirnu spavau sobu u svome domu, video sam kolu i tr#ite, video sam Demijana i asove nastave pred priee i sve to bilo je svetlo, sve je bilo preplavljeno sjajem, sve je bilo izvanredno, bo#ansko i isto, i sve,

sve je to sada sam to znao jo jue, jo pre nekoliko asova, bilo moje, ekalo na mene, a sada je, tek sada u ovome asu, potonulo i bilo prokleto, nije vie bilo moje, guralo me od sebe, gledalo na mene s ga)enjem1 +ve to mi je bilo drago i prisno, sve to sam ikada do u najudaljenije, najzlaanije vrtove detinjstva bio doznao od svojih roditelja, svaki poljubac majin, svaki Bo#i, svako pobo#no, svetlo nedeljno jutro u naem domu, svaki cvet u gradini sve je bilo opustoeno, sve sam pogazio nogama1 Da su sad bili doli panduri i da su me vezali, i kao izroda i oskvrnitelja hrama poveli na veala, ja bih se saglasio s njima, rado bih bio poao, naao bih da je to pravo i dobro. Dakle, takva mi je bila dua1 'eni, koji sam hodao po svetu i prezirao ga1 'eni, koji sam bio u duhu ponosit, i koji sam mislio iste misli kao i Demijan1 !akav sam bio, dakle, izrod i svinja, pijan i okaljan, gnusan i prost, raspusna zver, prepadnut groznim nagonima1 !akav sam bio, dakle, ja koji sam dolazio iz onih vrtova gde je sve bilo istota, sjaj i jupka ne#nost, ja koji sam nekad voleo Bahovu muziku i lepe pesme1 +luao sam jo s ga)enjem i pobunjenou svoj vlastiti smeh, pijani i neobuzdani, koji je izbijao na mahove i budalasto. !akav sam bio ja1 "li, uprkos svemu, gotovo sam u#ivao to patim te muke. !ako dugo sam slepo i tupo gamizao, tako je dugo moje srce utalo i, osiromaeno, sedelo u kutu, da su mi ak i ove samooptu#be, ova groza, sve ovo gnusno oseanje u dui bili dobrodoli. !a to je ipak bilo oseanje, tu je ipak lizao plamen, drhtalo je srce pri tome1 %bunjeno sam oseao pored te bede neto kao oslobo)enje i prolee. 'e)utim, posmatrano spolja, ja sam se sve dublje i dublje srozavao. ,rvo opijanje uskoro nije bilo vie prvo. & naoj koli se mnogo banilo i teralo kera, ja sam bio od najmla)ih me)u onima koji su to inili, i uskoro nisam vie bio samo trpljen i mali, nego predvodnik i zvezda, proslavljeni, neustraivi posetilac krmi. 0pet sam pripadao potpuno mranom svetu, )avolu, i u tom svetu va#io samo kao @la5C. ,ri tome sam se oseao emerno. %iveo sam u orgijanju koje me je upropaivalo, i dok sam kod drugova va#io za vo)u i vraga, za )avolski odsenog i duhovitog momka, duboko u meni leprala je zastraena dua, puna zebnje. +eam se jo kako su mi jednom udarile suze kada sam, pri izlazu iz jedne krme, u nedelju ujutru, opazio kako se na ulici deca igraju, svetla i zadovoljna, sa sve#e oeljanom kosom i u nedeljnom ruhu. dok sam ja, uz pivo i smeh za prljavim stolovima neuglednih ka5anica, uveseljavao i esto plaio svoje drugove neuvenim cinizmom, gajio sam u skrovitosti srca strahopotovanje prema svemu emu sam se rugao, i u sebi sam se plaui prostirao na kolena pred svojom duom, pred svojom prolou, pred svojom majkom, pred Bogom. !o to se nisam nikada izjednaio sa svojim pratiocima, to to sam me)u njima ostao usamljen i to sam stoga mogao toliko da patim, to je imalo svoga razloga. Bio sam delija u piu i podrugljivac u volji najsurovijima,

pokazivao sam duh i pokazivao sranosti u svojim mislima i govorima o nastavnicima, koli, roditeljima, crkvi odolevao sam skarednostima, i ak sam se usudio da izvedem i ja poneku ali nikada nisam bio tamo kad su moji drugovi ili kod devojaka. Bio sam sam, i bio sam ispunjen #arkom e#njom za jubavlju, beznade#nom e#njom, dok sam, sudei po svome govoru, morao biti peeni raspusnik. *iko nije bio lake uvredljiv, niko stidljiviji nego ja. kad god bih video mlade gra)anske devojke kako idu preda mnom, lepe i iste, svetle i jupke, one bi za mene bile izvanredni, isti snovi, hiljadu puta bolje i istije nego to je to meni dolikovalo. *eko vreme nisam tako)e mogao vie da idem u papirnicu gospo)e (agelt, jer kad god bih je pogledao i pomislio na to ta mi je o njoj priao "l5ons Bek, pocrveneo bih. &koliko sam se sad u svom novom drutvu vie oseao stalno usamljen i drukiji no ostali, utoliko sam se manje odvajao od njega. Doista ne znam vie da li mi je upravo pijanenje i razmetanje ikada priinjavalo zadovoljstvo, niti sam se ikada na pijenje tako navikao da nisam svakog puta osetio mune posledice. +ve je to bilo kao neko prisiljavanje. 3inio sam to sam morao, jer inae savreno nisam znao ta da ponem sa sobom. ,laio sam se da budem dugo sam sa sobom, plaio sam se mnogih ne#nih, stidljivih duevnih nastupa, prema kojima sam svagda oseao naklonost, plaio sam se ne#nih jubavnih misli, koje su mi tako esto padale na um. (edno mi je ponajvie nedostajalo prijatelj. Bilo je dva do tri druga, koji su mi bili vrlo dragi. "li su se oni ubrajali u valjane, a moji poroci ve odavna nisu ni za koga bili vie tajna. 0ni su me izbegavali. Kod ovih sam va#io za beznade#nog predstavljaa, kome se juljalo tlo pod nogama. *astavnici su znali o meni mnogo tota, bio sam vie puta strogo ka#njavan, moje konano otputanje iz kole bilo je neto to se oekivalo. (a sam sam to znao, ve odavno nisam vie bio dobar )ak, nego sam se provlaio s prevarom i mukom, oseajui da tako ne mo#e vie dugo da traje. ,ostoje mnogi putevi na kojima nas Bog mo#e da usami i da dovede same k sebi. !im putem je on tada poao sa mnom. !o je bilo kao kakav r)av san. ,reko prljavtine i mulja, preko razbijenih pivskih aa i noi provedenih u cininom askanju, vidim sebe, ukletog sanjalicu, kako gami#e bez odmora i u mukama, po ru#nom i kaljavom putu. ma takvih snova pri kojima se, na putu ka princezi, zaglibi u brlogu, u sokaiima punim smrada i )ubreta. !ako je bilo i sa mnom. Bilo mi je su)eno da na ovaj nain postanem usamljen, i da izme)u sebe i detinjstva podignem zatvorenu rajsku kapiju sa stra#arima od kojih je zrailo odsustvo sa#aljenja. !o je bio poetak, bu)enje e#nje za samim sobom. (o se uplaih i stresoh se, kad se prvi put, uzbunjen pismima stareine moga zavoda, moj otac pojavi u +t., i stade neoekivano pred mene. Kad je on, krajem te zime, doao po drugi put, bio sam ve okoreo i ravnoduan, pustio sam ga da grdi, pustio sam ga da moli, pustio sam ga da @me podsea na majku. *aposletku se veoma ra#estio, i rekao mi, ako se ne promenim, da e pustiti da me s grdnjom i sramotom isteraju iz kole, i da e me onda

strpati u popravni zavod. ,a neka1 Kad je tada otputovap, bilo mi ga je #ao, ali on nije nita postigao, nije vie naao put k meni, i s asa na as oseao sam da je to i zaslu#io. +ta e od mene biti, to mi je bilo svejedno. *a svoj neobian i nelep nain, svojim sedeljkama po ka5anama i bacanjem svega na jednu kartu, zametnuo sam kavgu sa svetom to je bio moj nain da ula#em protest. ,ri tome sam se upropaivao, i ponekad bi mi se ta stvar uinila otprilike ovako/ ako svetu nisu potrebni judi kao ja, ako on za jijih nema boljeg mesta, nema uzvienijih zadataka, onda ti judi kao ja prosto propadaju. ,a neka svet snosi tu tetu. Bo#ini raspust te godine bio je bez ikakve radosli. 'oja mati se preplaila kad me je ponovo videla. Bio sam izrastao jo vie, i moje mravo lice izgledalo je sparueno. sa oputenim crtama i zapaljenim onim kapcima. ,rvo garenje nausnica i naoari koje sam nosio od pre kratkog vremena, nainili su me njoj jo vie tu)im. +estre ustuknue i zakikotae se. +ve je bilo bezuteno. Bezutean i gorak razgovor s ocem u njegovoj sobi za rad, bezuteno pozdravljanje s nekoliko ro)aka, a iznad svega bezuteno Badnje vee. 0tkad sam se rodio, to je u naoj kui bio praznini dan, vee sveanosti i jubavi, zahvalnosti, obnavljanja saveza izme)u roditelja i mene. 0voga puta sve je samo pritiskivalo i dovodilo u zabunu. Kao i inae, ilao je moj otac jevan)elje o pastirima na livadi @koji su uvali tuda svoja stadaC, kao i inae, stajale su sestre presrene pred stolom sa njinim darovima, ali je glas oev zvuao neveselo, a lice mu izgledalo staro i potiteno, majka je bila #alosna, meni je sve bilo podjednako muno i nepo#eljno, darovi i estitanja, jevan)elje i jelka sa sveicama. 3esnica je mirisala slatko, i iz nje su kuljali gusti oblaci sla)ih uspomena. (elka je mirisala i priala stvari koje vie nisu postojale. (a sam #udeo da do)e kraj toj veeri i praznicima. !ako je ilo cele zime. !ek tu skoro bio sam dobio ozbiljan ukor od *astavnikog saveta, s pretnjom da u biti iskljuen iz kole. *ee jo dugo trajati. ., pa ta mari. +rdio sam se neobino na 'aksa Demijana. +ve ovo vreme nisam ga vie video. ,oetkom moga kolovanja u +t., pisao sam mu bio dvaput, ali nisam dobio odgovora zato ga nisam ni posetio o raspustu. & istom parku gde sam s jeseni susreo "l5onsa Beka, desilo se poetkom prolea, upravo kad je trnovo ipra#je poelo da zeleni, da mi je jedna devojka pala u oi. Bio sam poao sam u etnju, pun neprijatnih misli i briga, jer mi je zdravlje bilo narueno a osim toga, bio sam stalnou novanim nezgodama, dugovao sam drugovima izvesne svote, morao sam pronalaziti nu#ne izdatke da bih dobio opet neto od kue, i u nekolikim radnjama bili su mi narasli rauni za cigare i sline stvari. *isu mi te brige duboko zadirale u srce ako uskoro moj boravak ovde bude okonan, i ja odem pod led ili me odvedu u popravni zavod, onda mi nije nimalo stalo do tih nekoliko sitnica. "li sam stalno #iveo oi u oi s takvim nelepim stvarima, i patio sam od

toga. 0noga prolenog dana u parku sreo sam jednu mladu damu, koja me je veoma privukla. Bila je visoka i vitka, otmeno obuena, i imala je pametno lice kao u deaka. +videla mi se smesta, ubrajala se u onaj tip koji sam voleo, i moja mata poela je odmah da se bavi njome. (edva da je bila neto starija od mene, ali je bila mnogo izraslija, otmena i lepo gra)ena, ve golovo potpuna dama, ali s nekim odsevom obesti i mladalatva na licu, to sam voleo iznad svega. *ikada mi nije bilo polo za rukom da se pribli#im nekoj devojci u koju sam bio zaljubljen, i to mi nije polo za rukom ni kod ove. "li utisak je bio dublji nego svi raniji, a uticaj ove zaljubljenosti na moj #ivot bio je silan. 0djednom sam opet imao jednu sliku pred sobom, uzvienu i potovanu sliku ah, nikakva potreba, nikakav nagon u meni nije bio tako dubok i #estok kao #elja za strahopotovanjem i obo#avanjem1 (a joj nadenuh ime Beatria, jer sam o ovoj znao, iako nisam itao Dantea, sa jedne engleske slike, iju sam kopiju bio sauvao. !amo je bila jedna engleskoprera5aelistika devojaka prilika, izdu#enih udova i vitka, sa uzanom, dugakom glavom i oduhovljenim rukama i crtama lica. 'oja lepa, mlada devojka nije sasvim liila na nju, mada je i ona imala tu vitkost i mukost oblika koju sam voleo, i neeg od oduhovljenosti ili nadahnutosti lica. +a Beatriom nisam progovorio ni jedne jedine rei. ,ri svem tom, ona je tada izvrila najdublji uticaj na mene. 0na je istavila pred mene svoju sliku, otvorila mi je svetilite, nainila me je moliteljem u hramu. z dana u dan izostajao sam sa banenja i nonog tumaranja. 'ogao sam ponovo da budem sam, ponovo sam rado itao, ponovo sam ra)o iao u etnju. znenadno preobraenje navuklo mi je dosta ruganja. "li, sad sam imao neto da volim i da obo#avam, imao sam opet ideal, #ivot je bio pun nasluivanja i areno tajanstvenog svitanja i to me je nainilo neosetljivim. ,onovo sam se udobno oseao sam sa sobom, mada samo kao rob i sluga jedne potovane slike. *a to vreme ne mogu da mislim bez izvesne tronutosti. ,onovo sam pokuao trudei se iz dna due da iz ruevina jednog skrhanog dela #ivota izgradim sebi @svetao svetC, ponovo sam #iveo sav u te#nji da iz sebe izluim mrano i zlo, i da potpuno boravim u svetlome, na kolenima pred bogovima. ,a ipak je taj sadanji @svetao svetC bio u neku ruku moja vlastita tvorevina to nije vie bilo be#anje natrag ka majci i padanje niice pred nju i pod okrilje gde se nema nikakve odgovornosti to je bila nova slu#ba, koju sam sam pronaao i koju sam sam iziskivao, s odgovornou i sa savla)ivanjem samoga sebe. 9ulnost od koje sam patio i od koje sam stalno be#ao, sada je trebalo u ovoj svetoj vatri da se preobrazi u duh i pobo#nost. *ije smelo da postoji nita mrano, nita ru#no, ni no kada se stenje, ni srce uzrujano od nepristojnih slika, ni oslukivanje na zabranjenim vratima, ni pohotljivost. &mesto svega toga podigao sam svoj oltar, sa slikom Beatrie, i, posveujui se njoj, posvetio sam se duhu i bogovima. &deo u #ivotu, koji

sam oduzeo tamnim silama, prineo sam svetlima na #rtvu. 'oja svrha nije bila naslada, nego istota ne srea, nego lepota i oduhovljenost. !aj kult prema Beatrii izmenio je moj #ivot iz temelja. (o jue nedozreo cinik, danas sam bio sluga u hramu, s ciljem da postanem svetac. *isam odbacio samo r)av #ivot, na koji sam se bio navikao, nego sam pokuavao da promenim sve, pokuavao sam da unesem istotu, plemenitost i dostojanstvo u sve, mislio sam na to pri jelu i piu, pri govoru i oblaenju. %apoinjao sam jutro umivajui se hladnom vodom, na ta sam se u poetku s mukom prisiljavao. ,onaao sam se ozbiljno i dostojanstveno, dr#ao sam se uspravljeno i nainio sam svoj hod sporijim i dpstojanstvenijim. ,osmatraima je to mo#da izgledalo smeno u meni unutra sve to bilo je bogoslu#enje. 0d svih tih novih ve#bi, u kojima sam tra#io izraza za svoje novo oseanje, jedna mi je postala va#na. %apoeo sam da slikam. ,oelo je time to engleska slika Beatriina, koju sam imao, nije bila dovoljno slina onoj devojci. ?teo sam pokuati da je slikam za sebe. +a sasvim novom radou i nadom uneo sam skupa u svoju sobu otpre kratkog vremena imao sam svoju vlastitu sobu lepu hartiju, boje i kiice, udesio sam paletu, staklo, porculanske olje, pisaljke. 4ine tempera boje u malim olovnim valjcima, koje sam kupio, ushiavale su me. 'e)u ovima je bilo jedno vatreno hromooksidno zelenilo, koje, ini mi se, vidim jo i sada kako se blista prvi put u maloj, beloj olji, %apoeo sam obazrivo. +likati jedno lice, ta to je teko, i zato sam hteo da najpre okuam neto drugo. +likao sam are, cvee i male, matom doarane predele, neko drvo kraj kapele, neki rimski most sa kiparisima. ,onekad sam se potpuno gubio u tom zabavnom delanju, i bio sam srean kao kakvo dete s kutijom boja. "li naposletku zapoeo sam da slikam Beatriu. *ekoliko listova bili su potpuno neuspeli, i odbacio sam ih. &koliko sam vie pokuavao da zamislim lice te devojke, koju sam s vremena na vreme sretao na ulici, utoliko mi je manje polazilo za rukom. *ajzad sam se toga okanuo, i otpoeo sam prosto da slikam neko lice, podajui se mati i putokazima koji su sami od sebe proisticali iz onoga to je ve bilo zapoeto, iz boje i kiice. z toga je proizilo neko lice kao u snu vi)eno, i ja nisam bio nezadovoljan time. pak sam smesta nastavio ogled, i svaki novi list govorio je neto jasnije, pribli#avao se tipu, mada niukoliko stvarnosti. +ve sam se vie navikavao na to da, utonuo u sanjarije, kiicom izvlaim linije i ispunjavam povrine, koje su bile bez uzora, koje su proisticale iz povrnog pipanja, i iz nesvesnog. *ajzad sam jednog dana, gotovo nesvesno, dovrio jedno lice koje mi je govorilo sna#nije nego sva ranija. !o nije bilo lice one devojke, to ono nije bilo nikada ni ubudue. !o je bilo neto drugo, neto nestvarno, ali zato ne manje dragoceno. zgledalo je vie kao glava nekog deka negoli kao devojako lice, kosa nije bila svetloplava kao u moje lepe devojke, nego mrka s crvenkastim prelivima, brada je bila jaka i vrsta, ali usta purpurno crvena sve je bilo malo

kruto i liilo na masku, ali je proizvodilo utisak i bilo je puno pritajenog #ivota. Dok sam tako sedeo pred dovrenim listom, ovaj je nainio na mene udnovat utisak. &inilo mi se kao neka vrsta bo#anskog lika ili svete maske. &pola muko, upola #ensko, bez doba starosti, jake volje, a isto tako sanjalako, ukoeno, isto tako kao i pritajeno #ivo. !o lice mi je neto kazivalo, pripadalo je meni, postavljalo mi je izvesne zahteve. liilo je na nekoga, ali nisam znao na koga. !a slika je neko vreme pratila sve moje misli, i delila moj #ivot. Dr#ao sam je skrivenu u jednoj 5ioci, da je niko ne doepa, pa da mi se zbog nje ne ruga. "li, im bih ostao sam u svojoj sobici, izvlaio bih sliku napolje, i optio s njom. &vee bih je iglom prikaio na tapete iznad kreveta preko puta mene, posmatrao bih je sve dok ne zaspim, a ujutru bi moj prvi pogled pao na nju. &pravo u to vreme zapoeo sam ponovo mnogo da sanjam, to sam kao dete svagda inio. 3inilo mi se da ve godinama nisam imao snove. +ad su ponovo doli, i to sasvim nova vrsta slika, a vrlo esto uskrsavao je me)u njima moj naslikani lik, #iv i razgovoran, prema meni prijateljski ili neprijateljski raspolo#en, ponekad razvuen u grimasu, a ponekad beskrajno lep, skladan i plhienit. (ednog jutra kad se probudih iz takvih snova, prepoznah ga odjedanput. ,osmatrao me je kao izvanredno dobar poznanik, inilo mi se da me doziva po imenu. 3inilo mi se da me poznaje, kao mati, inilo mi se da mi je odvajkada naklonjen. &zdrhtala srca gledao sam ukoeno u list, u mrku, gustu kosu, upola #enska usta, ispupeno elo s osobitom ozarenou ;boja se sama od sebe tako presuila<, i sve bli#e sam u sebi oseao da sam ga prepoznao, da sam ga ponovo naao, da ga znam. +koih iz postelje, stadoh pred to lice, i posmatrah ga iz najbli#e blizine, upravo u irom otvorene, zelenkaste, ukoene oi, od kojih je desno bilo vie uzdignuto nego drugo. odjedanput #mirnu to desno oko, #mirnu lako i 5ino, ali jasno, i u tom #mirkanju prepoznadoh sliku.. . Kako sam samo mogao da to tako kasno prona)em1 !a to je bilo Demijanovo lice1 Docnije sam poredio list vrlo esto sa pravim crtama Demijanovim, kakve su ostale u mome pamenju. *isu niukoliko bile iste, mada su bile sline. "li je to ipak bio Dmijan. (ednom, jedne veeri u rano leto, sijalo je sunce koso i crveno kroz moj prozor, koji je bio okrenut ka zapadu. & sobi se sputao suton. !ada mi pade na um da sliku Beatriinu, ili Demijanovu, zadenem iglom na prozorski krst, i da posmatram kako veernje sunce sija kroz nju. 2ice se razli bez obrisa, ali crvenkasto oiviene oi, ozarenost na elu i #estoka crvena usta goreli su iz ravne hartije duboko i divlje. Dugo sam sedeo preko puta njega, ak i kada se ve ugasilo. postupno me je obuzimalo oseanje da to nije ni Beatria ni Demijan, nego ja sam. +lika nije liila na mene a, kao to sam oseao, to i nije trebalo da bude ali je ona bila to to je sainjavalo moj

#ivot, to je bila moja unutranjost, moja sudbina ili moj demon. !ako bi izgledao moj prijatelj ako bih ga ja ikad naao. !ako bi izgledala moja dragana ako bih je ikada stekao. !akav bi bio moj #ivot i takva bi bila moja smrt, to je bio zvuk i ritam moje sudbine. !ih nedelja zapoeo sam da itam jednu knjigu, koja je na mene nainila utisak dublji nego sve to sam ranije itao. " i docnije, retko da sam jo neku knjigu tako pro#iveo mo#da jo samo *iea. !o je bila jedna sveska od *ovalisa, s pismima i izrekama, od kojih nisam mnoge razumeo, ali koji su me ipak svi neizrecivo privlaili i plenili. (edna od tih izreka pada mi sada na um. *apisah je perom pod slikom/ @+udbina i oseanje su imena jednog pojmaC. +ada sam to razumeo. Devojku koju sam nazvao Beatriom, sretao sam jo esto. ,ri tom nisam vie oseao uzbu)enje, ali zato uvek blagu saglasnost, neko oseajno nasluivanje/ ti si privezana za mene, ali ne ti, nego samo tvoja slika ti si komad moje sudbine. 'oja e#nja za 'aksom Demijanom ponovo je postala silna. 0 njemu nisam znao nita, ve godinama nita. (edan jedini put o kolskom raspustu bio sam se susreo s njim. +ad vidim da sam taj kratak susret zatajio u svojim belekama, i vidim da sam to uinio iz stida i sujete. 'oram to da nadoknadim. Dakle, jednom za vreme kolskog raspusta, kad sam s blaziranim i uvek ne to umornim licem iz moga ka5anskog doba, tumarao po svome rodnome gradu, vitlao svojim tapom i zagledao se u stara, nimalo izmenjena, prezriva lica 5ilistara, doao mi je u susret moj nekadanji prijatelj. 3im sam ga spazio, stresao sarn se. munjevitom brzinom proletela mi je kroz glavu misao na 4ranju Kromera. 6a li je ipak Demijan tu stvar doista zaboravio1 !a bilo je jtako neprijatno to sam imao prema njemu tu obavezu, upravo, jedna glupa detinja pria, ali i pored toga obaveza. zgleda da je ekao hou li mu se javiti, i kad sam to uinio to sam mogao nemarnije, pru#io mi je ruku. !o je opet bio njegov stisak ruke1 !ako vrst, topal, a ipak hladan, muki1 0n mi se zagleda pa#ljivo u lice, i ree/ ,orastao si, +inklere. 0n sam, pak, uinio mi se sasvim nepromenjen, isto onako star, isto onako mlad kao uvek. 0n mi se prikljui i po)osmo u etnju. :ovorili smo o samim sporednim stvarima, nita o nekadanjici. ,ade mi na um da sam mu nekad pisao vie puta, ne dobivi od njega odgovora. "h, da ih je samo >zaboravio, ta glupa, glupa pisma1 0n o tome ne ree ni rei. !ada jo nije postojala Beatria, niti slika, bio sam jo usred svoga raspusnog doba. ,red gradom sam ga pozvao da svrati sa mnom u jednu ka5anu. 0n po)e. 7azmet jivo poruih bocu vina, nasuh, kucnuh se s njim, pokazah da sam odlino upoznat sa studentskim obiajima oko pijenja, i ispraznih prvu au u jednom gutljaju. 0dlazi mnogo u ka5ane6 zapitao me on.

,a da rekoh leno ta da se inae radi6 *a kraju krajeva, to je jo uvek najveselije. 'isli6 'o#e biti. *eto u tome je vrlo lepo #anos, bahantsko raspolo#enje6 "li ja nalazim da se kod veine judi koji sede mnogo u krmi to sasvim izgubilo. 9ini mi se da je upravo to jurenje u krmu neto sasvim 5ilistarsko. (est, cele noi, sa zapaljenim buktinjama, uz pravi lepi zanos i pomamu1 "li tako stalno, jedan satljik za drugim, ta to doista nije ono pravo1 %ar bi ti sebi mogao da predstavi 4austa kako, iz veeri u vee, sedi za unapred zadr#anim stolom6 (a ispih i pogledah ga neprijateljski. Da, ali nije svako 4aust rekoh kratko. 0n me pogleda malo zaprepaen. ,otom se nasmeja sa starom sve#inom i nadmonou. ,a neka, to da se oko toga prepiremo6 & svakom sluaju, #ivot jednog pijanice ili raspusnika je verovatno #ivlji negoli #ivot besprekornog gra)anina. " zatim to sam jednom itao #ivot raspusnika je jedna od najboljih priprema za mistiara. +amo takvi judi kao sveti "vgustin postajali su vidoviti. on je ranije voleo da u#iva i da se provodi. Bio sam nepoverljiv, i nisam hteo ni u kom sluaju dopustiti da on mnome gospodari. %ato rekoh iskusno/ Da, svako po svome ukusu1 Da priznam otvoreno, meni nije nimalo stalo da postanem vidovit ili tako to. Demijan sevnu na mene znalaki svojim malo za#mirenim oima. Dragi +inklere ree on lagano nije bila moja namera da ti ka#em neprijatne stvari. &ostalom u kakvu svrhu ti sad ispija svoje satljike, ta to obojica ne znamo. 0no u tebi to izgra)uje tvoj #ivot, ono ve zna zato. !ako je dobro to znamo da u nama unutra ima nekog koji sve zna, sve hoe, sve ini bolje nego mi sami. "li oprosti, moram kui. 'i se rastadosmo na brzu ruku. 0stao sam u ka5ani sasvim r)avo raspolo#en, ispio sam svoju bocu do dna, i saznao, kad sam hleo da odem, da ju je Demijan ve platio. !o me je jo vie najedilo. *a tom sitnom doga)aju zadr#ale su se sada ponovo moje misli. 0ne su bile ispunjene Demijanom. rei koje je izgovorio u ovoj gostionici u predgra)u, opet su uskrsnule u mom pamenju, neobino sve#e i neizgla)ene. @!ako je dobro to znamo da u nama unutra ima nekog koji sve zna1C ,ogledao sam u sliku koja je visila na prozoru i bila sasvim ugaena. "li sam video da oi jo plamte. !o je bio pogled Demijanov. li je bio onaj koji je bio u meni unutra. 0naj koji sve zna. Kako sam eznuo za Demijanom1 *isam nita o njemu znao, on mi nije bio dosti#an. %nao sam samo da on verovatno negde studira, i da je, po zavretku njegovoga gimnazijskog doba, njegova mati napustila na gra. ,riseao sam se svih uspomena na 'aksa Demijana, poev jo od moje povesti s Kromerom. Kako se ponovo mnogo tota zaorilo to mi je on nekada bio kazao, i sve je to imalo jo i danas smisla, bilo je aktuelno, ticalo se mene1 ono to je pri naem poslednjem, tako malo veselom susretu bio kazao o raspusniku i svecu, pojavilo mi se odjednom jasno pred duom. *ije li isti sluaj bio i sa mnom6 *isam li i ja #iveo u zanosu i kalu, u opijenosti i

izgubljenosti, dok nije, s jednim novim #ivotnim podstrekom, u meni o#ivelo upravo ono to je suprotno, te#nja za istotom, e#nja za svetou6 !ako sam se i dalje podavao uspomenama ve je odavna bila pala no, a napolju je padala kia. u mo jim uspomenama uo sam da pada kia, to je bio onaj as pod kestenovim drveem gde me je on nekad ispitivao o 4ranji Kromeru i pogodio moje prve tajne. &skrsavali su, jedni za drugim, razgovori na putu za kolu, asovi pred priee. naposletku mi pade na um moj stvarno prvi susret s 'aksom Demijanom. 0 emu je tada upravo bilo rei6 *isam mogao odmah da se prisetim, ali sam se zadr#ao na ovome, i sasvim sam bio utonuo u to. evo, uskrsnu ponovo i to1 +tajali smo pred naom kuom, poto mi je bio prethodno saoptio svoje miljenje o Kainu. !ada je govorio o starom, iilelom grbu uglavljenom iznad nae kapije u zavrnom kamenu koji je odozdo navie poslajao irim. Kazao je da ga to zanima, i da se mora obratiti pa#nja na takve stvari. !e noi sam sanjao o Demijanu i o grbu. 0vaj se stalno menjao, Demijan ga je dr#ao u rukama, esto je bivao mali i siv, esto silno veliki i raznobojan ali mi je on objasnio da je to uvek jedan isti. *aposletku me je primorao da taj grb pojedem. Kad sam ga progutao, osetio sam, veoma prestraen, da je progutana ptica s grba u meni o#ivela, da me ispunjuje i da poinje da me pro#dire iznutra. & samrtnom strahu trgao sam se, i probudio. 7asanio sam se, bilo je to usred noi, i uo sam kako kia sipa u sobu. &stadoh da zatvorim prozor, i pri tome stupih na neto svetlo to je le#alo na podu. &jutru spazih da je to moj naslikani list. 2e#ao je u vlazi na podu, i sav se sme#urao. (a ga razapeh da se sui u jednoj tekoj knjizi izme)u listova tanke hartije. Kad sam idueg dana ponovo pogledao ta je s tim, bio se osuio. "li se i izmenio. 3rvena usta su izbledela, i postala malo u#a. !o su sad bila potpuno Demijanova usta. 0dmah sam se dao na posao da naslikam novi list, pticu sa grba. Kako je upravo ona izgledala, nisam vie jasno znao, a poneto na njoj, kao to sam znao, nije se vie moglo prepoznati ni izbliza, poto je ta stvar bila stara i esto premazivana bojom. ,tica je stajala ili sedelana neem, mo#da na nekom cvetu, ili na nekoj kotarici ili gnezdu, ili na kruni nekog drveta. *isam se za to brinuo, i poeo sam s onim o emu sam imao jasnu predstavu. z neke neodre)ene potrebe poeo sam odmah s jakim bojama, glava te ptice bila je na mom listu #uta kao zlato. 7adio sam i dalje na tome kako mi je kad naspelo, i za nekoliko dana zavrio sam stvar. Bila je to sad neka ptica grabljivica, sa otrom, smelom glavom kao u kopca. ,olovinom tela bila je uvuena u tamnu zemljinu loptu, iz koje se probijala kao iz kakvog ogromnog jajeta, na plavoj nebeskoj pozadini. ,osmatrajui podu#e taj list, inilo mi se sve vie i vie da je to onaj raznobojni grb kakav mi se priinio u snu. Da piem pismo Demijanu, ne bi mi bilo mogue, ak i da sam znao kuda. "li, u istom sanjarskom nasluivanju s kojim sam u to vreme inio sve to, odluio sam da mu poaljem sliku sa kopcem, pa ma ona dospela do njega ili ne. *isam

na njoj nita napisao, ak ni svoje ime, isekao sam bri#ljivo ivice, kupio sam veliki omota od hartije, i na njemu napisao nekadanju adresu svoga prijatelja. 0nda sam to poslao. ,ribli#avao se jedan ispit, i ja sam morao da radim za kolu vie nego inae. 0pet sam omilio nastavnicima otkako sam najedanput promenio svoje gadno vladanje. Dodue, nisam ni sad bio dobar )ak, ali ni ja niti iko drugi nije pomiljao na to kako je pre pola godine svima izgledalo verovatno da u biti po kazni otputen iz kole. 'oj otac je ponovo pisao vie na onaj nain kao ranije, bez prebacivanja i pretnji. "li me nita nije gonilo da njemu ili ikom drugom objanjavam kako se taj preokret sa mnom zbio. Bio je puki sluaj to se taj preokret poklapao sa #eljama mojih roditelja i nastavnika. !aj preokret me nije priveo drugovima, nije me nikom pribli#io, nainio me je samo usamljenijim. 0n je stremio nekuda, ka Demijanu, ka nekoj dalekoj sudbi. (a to ni sam nisam znao, jer sam time bio upravo zahvaen. !o je bilo otpoelo s Beatriom ali od nekog vremena #iveo sam sa svo jim nashkamm listovima i sa svojim mislima na Demijana u jednom tako potpuno nestvarnom svetu, da sam cak i nju bio potpuno izgubio iz vida i iz misli. 0 svoiim snovima svojim oekivanjima, svojoj unutranjoi promem ne bih nikome mogao kazati ni rei, ak ni da sam to nteo. "li, kako bih mogao to hteti6 ,! 3" +. ,70B (" % ("(.!" 'oja naslikana ptica sagledana u snu bila je na putu i tra#ila je moga prijatelja. 0dgovor mi je stigao na najudniji nain. & razredu, na svome mestu, naao sam jednom posle odmora izme)u dva asa jednu ceduljicu u svojoj knjizi. 0na je bila previjena upravo onako kao to je kod nas bio obiaj kad bi drugovi iz istog razreda za vreme asa doturili kriom jedan drugom neko pisamce. +amo sam se zaudio ko li mi to alje takvu ceduljicu jer ni sa jednim drugom nisam optio na taj nain. ,omislio sam da e to biti poziv na kakvu )aku alu, u kojoj ja ipak ne bih uzeo udela, te zato metnuh cedulju neproitanu spreda u svoju knjigu. !ek za vreme asa ona mi sluajno do)e ponovo do ruku. ,oigrah se hartijom, razvih je ne mislei nita, i na)oh na njoj nekoliko ispisanih rei. Bacih pogled na to, zapeh kod prve rei, uplaih se i proitah, dok mi se srce ste#e pred sudbom kao u velikoj hladnoi. @,tica se probija iz jajeta. (aje je svet. Ko hoe da bude ro)en, mora da razori jedan svet. ,tica leti ka bogu. Bog se zove "braksas.C ,roitavi vie puta ove redove, utonuh u duboko razmiljanje. *ikakva sumnia nije bila mogua, to je bio odgovor od Demijana. *iko nije mogao znati o ptici, osim mene i njega. Dobio je moju sliku. 7azumeo je i pomogao mi da je protumaim. "li kako je sve to bilo pove zano6 to me je iznad svega muilo ta je to znailo "braksas6 !u re nisam nikada uo ni proitao. @Bog se zove "braksas1C

3as je prolazio, a ja nisam nita uo od cele nastave. ,oeo je i idui, poslednji tog prepodneva. 3as je dr#ao jedan mlad suplent, koji je tek doao s univerziteta, i nama se svideo ve zato to je bio tako mlad i to nije prema nama zauzeo la#no dostojanstveni stav. ,od vo)stvom doktora 4olena itali smo ?erodota. 0vo itanje spadalo je u onaj mali broj kolskih predmeta koji su me zanimali. "li ovog puta nisam to pa#ljivo sluao. 7asklopio sam svoju knjigu mehaniki, ali nisam pratio prevo)enje, i ostao sam i dalje utonuo u svoje misli. &ostalom, ve vie puta sam bio iskusio kako je tano to to mi je Demijan nekada kazao na asu duhovne nastave. +to se dovoljno jako htelo, to je uspevalo. Kad sam za vreme naslave bio veoma jako uposlen svojim vlastitim mislima, mogao sam biti spokojan da e me nastavnik ostaviti na miru. Dodue, kad sam bio rasejan ili sanjiv, onda bi se on najedanput pojavio preda mnom i to mi se ve bilo desilo. "li, kad je ovek doista razmiljao, kad je bio doista udubljen, onda je bio zatien. " i ono s netreminim gledanjem ve sam okuao i posvedoio se da je tano. *ekada, u Demijanovo vreme, to mi nije polazilo za rukom, ali sad sam esto oseao da se sa pogledima i mislima mo#e mnogo tota da posvrava. !ako sam sedeo i sada, i bio daleko od ?erodota i kole. "li iznenada mi nastavnikov glas sinu u svesti kao munja, tako da se prenuh sav prestraen. 3uo sam njegov glas, on je stajao sasvim kraj mene, ve sam pomislio da je izgovorio moje ime. "li me on nije gledao. (a odahnuh. !ada ponovo zauh njegov glas. 0n glasno izgovori re @"braksasC. & objanjenju, iji sam poetak bio preuo, doktor 4olen nastavi/ 'i ne smemo sebi da predstavimo shvatanja onih sekta i mistinih skupina iz starog doba tako naivno kao to ona izgledaju sa stanovita racionalistikog posmatranja. *auku u naem smislu staro doba uopte nije poznavalo. "li zato je postojalo bavljenje 5ilozo5skomistikim istinama, i ono je bilo veoma jako razvijeno. z toga su delom postale magija i igra, koje su, dodue, esto dovodile do prevare i zloina. "li i magija je imala plemenito poreklo i duboke misli. !ako i uenje o "braksasu, koje sam maloas naveo kao primer. !o ime se pominje u vezi s grkim magijskim 5ormulama, i vrlo esto ga dr#e za ime nekog magijskog )avola, kakvog divlji narodi jo danas imaju. "li izgleda da "braksas znai mnogo vie. !o ime mo#emo zamisliti kao ime nekog bo#anstva, koje je imalo simbolian zadatak da sjedini u sebi bo#ansko i satansko. 0maleni ueni ovek govorio je dalje lepo i #ustro, niko nije bio mnogo pa#ljiv, i poto se ime nije vie pominjalo, to uskoro i moja pa#nja utonu opet natrag u mene samog. @+jediniti bo#ansko i satanskoC, odjekivalo je u meni. 0vde sam mogao ja da se nadove#em. !o mi je bilo dobro poznato jo od razgovora s Demijanom iz poslednjeg doba naeg prijateljstva. Demijan je tada bio rekao da mi, dodue, imamo Boga koga potujemo, ali ovaj predstav ja samo hotimino rastavljenu polovinu sveta ;to je bio zvanian, doputen @svetao svetC<. "li bi trebalo potovati ceo svet dakle, trebalo bi ili imati jednog boga koji je i )avo, ili bi trebalo zavesti pored slu#be Bogu jo i slu#bu )avolu. " sad je dakle "braksas bio bog koji je bio u isti mah bog i )avo.

*eko vreme tra#io sam veoma revnosno po tom tragu, ali nisam odmicao napred. ,returio sam bezuspeno itavu jednu biblioteku tragajui za "braksasom. "li moje bie nije nikad bilo jako sklono ovoj vrsti neposrednog i svesnog tra#enja, pri emu se nalaze najpre samo one istine koje ostaju oveku kao kamenje u ruci. 2ik Beatrie, kojom sam se izvesno vreme bavio tako mnogo i prisno, tonuo je postupno, ili bolje rei, udaljavao se lagano od mene, pribli#avao se sve vie vidokrugu, i postajao sve vie kao sen, sve udaljeniji, ble)i. 0na nije bila vie dovoljna dui. +ada poe da se javlja neko novo sazdanje u mojoj udno protkanoj egzistenciji, koju sam vodio kao kakav mesear. & meni procveta e#nja za #ivotom bolje rei, e#nja za jubavlju i ulni nagon koji sam neko vreme mogao preobratiti u obo#avanje Beatrie tra#ili su nove slike i svrhe. spunjenje mi jo nije nikako dolazilo u susret, i bilo mi je nemogue vie nego ikad da obmanem e#nju i da neto oekujem od devojaka kod kojih su moji drugovi tra#ili svoju sreu. +anjao sam opet plahovite snove, i to vie po danu negoli nou. ,redstave, slike ili #elje ponicale su u meni i odvlaile me iz spoljnog sveta, tako da sam s tim slikama u sebi, s tim snovima ili senkama, optio stvarnije i #ivlje nego sa svojom stvarnom okolinom. (edan odre)en san, ili neka igra mate koja se stalno vraala, dobili su za mene veliki znaaj. !aj san, najznaajniji i od najveeg uticaja u mome #ivotu, bio je otprilike ovakav/ -ratio sam se natrag u oinski dom iznad kapije svetlela se na plavoj pozadini #uta ptica s grba. & kui mi do)e mati u susret ali kad stupih unutra i htedoh da je zagrlim, to nije bila ona, nego neki lik koji nisam nikada bio video, veliki i sna#an, slian 'aksu Demijanu i mome naslikanom listu, ali ipak drukiji i, uprkos krepkosti, potpuno #enski. !aj lik me je privlaio k sebi i primao me u dubok, drhtav jubavni zagrljaj. +last i groza bili su pomeani, zagrljaj je bio bogoslu#enje, ali je u isti mah bio i zloin. +uvie uspomena na moju majku, suvie uspomena na moga druga Demijana bilo je oduhov jeno u tom liku, koji me je uzimao u naruje. *jegov zagrljaj bio je u opreci sa svakim strahopotovanjem, ali je ipak bio bla#enstvo. Iesto sam se budio iz toga sna s dubokim oseanjem sree, esto sa samrtnim strahom i muenom saveu kao iz strahovitog greha. +amo postupno i nesvesno vaspostavila se veza izme)u ove sasvim unutranje slike i onog znaka to mi je stigao spolja o bogu koga treba da tra#im. "li ta veza postade potom tenja i prisnija, i ja poeh oseati da sam upravo u tom nasluivanju i snu prizivao "braksasa. +last i groza, ovek i #ena izmeani, ono to je najsvetije i u#asno prepleteno me)usobno, duboki zloin pro#iman najne#nijom nevinou takva je bila slika moga jubavnog sna, i takav je bio i "braksas. 2jubav nije vie bila #ivotinjski mraan nagon, kakvim sam ga u poetku zastraen oseao ona tako)e nije bila vie pobo#no oduhovljeno obo#avanje, kakvo sam ukazivao slici Beatriinoj. 0na je bila oboje, oboje i jo mnogo vie, ona

je bila an)eoski lik i satana, ovek i #ena ujedno, ovek i #ivotinja, najuzvienije dobro i krajnje zlo. 3inilo mi se da mi je predodre)eno da to pro#ivim, da mi je sudbina da to okuam. 3eznuo sam za tim i plaio sam ga se, ali je to bilo uvek tu, bilo je uvek nada mnom. dueg prolea trebalo je da napustim gimnaziju, i da odem na studije, a jo nisam znao kuda i ta. :arila me nausnica, bio sam odrastao ovek, a pri svem tom potpuno bespomoan i bez svrhe. (edno samo bilo je vrsto/ glas u meni, slika iz sna. 0seao sam da mi je du#nost da slepo po)em za tim vo)stvom. "li mi je to bilo teko, i svakodnevno sam se opirao. 'o#da sam lud, mislio sam esto, mo#da nisam kao drugi judi6 "li sam i ja mogao da uinim sve ono to su drugi izvravali sa malo marljivosti i truda mogao sam da itam ,latona, mogao sam da reavam trigonometrijske zadatke, ili da pratim makar kakvu hemijsku analizu. +amo jedno nisam mogao/ da iupam iz sebe svrhu koja je bila u meni skrivena u mraku, pa da je nacrtam negde pred sobom, kao to su to inili drugi, koji su tano znali da #ele postati pro5esori ili sudije, lekari ili umetnici, i koliko e to da traje i kakve e koristi biti od toga. !o nisam mogao. 'o#e biti da u i ja nekad postati tako to, ali odakle to da znam. 'o#da sam i ja morao da tra#im, i stalno, godinama da tra#im, a ipak neu nita postati, i neu dospeti do cilja. 'o#da u i doi do cilja, ali lo e biti zao, opasan, u#asan cilj. !a ja nisam hteo nita drugo nego da pokuam pro#iveti ono to je samo od sebe htelo da izbije iz mene. %ato je to bilo tako mnogo teko6 9esto sam pokuavao da naslikam sna#an jubavni lik svoga sna. "li mi nije nikad polazilo za rukom. Da mi je to polo za rukom, ja bih tu sliku poslao Demijanu. :de je on bio6 !o nisam znao. %nao sam samo da sam s njim povezan. Kada u ga ponovo videti6 ,rijatan mir onih nedelja i meseci iz vremena Beatriina davno je proao. !ada sam zamiljao da sam dostigao jedno ostrvo i da sam naao mir. "li tako je to uvek bilo tek to bi mi jedno stanje omililo, tek to bi mi neki san prijao, odmah bi svenuo i iileo. &zaludne su bile #alopojke1 %iveo sam sad u vatri neutoljene e#nje, napregnutog iekivanja, to me je esto inilo potpuno divljim i izbezumljenim. +liku moje usnule dragane vi)ao sam pred sobom esto jo jasnije nego da je #iva, mnogo jasnije negoli svoju ro)enu ruku, govorio sam s njom, plakao pred njome, preklinjao je. *azivao sam je majkom, i kleao pred njom u suzama, nazivao sam je draganom i nasluivao sam njen vreo poljubac koji utoljava sve #elje, nazivao sam je )avolom i bludnicom, vampirom i ubicom. 0na me je mamila ka najne#nijim jubavnim snovima i ka raspusnim bestidnostima, nita joj nije bilo odve dobro i dragoceno, nita odve zlo i nisko. 3elu tu zimu pro#iveo sam u unutranjoj buri, koju mogu teko da opiem. Bio sam odavna svikao na samou, ona me nije pritiskivala, #iveo sam s Demijanom, s kopcem, sa slikom velike prilike iz moga sna, koja je bila moja sudba i moja dragana. " bilo je dovoljno da se u tome #ivi, jer je to otvaralo vidike ka velikome i prostranome, i sve je nagovetavalo "braksasa. "li, nijedan od tih snova, nijedna od mojih misli nije me sluala, nijednu

nisam mogao prizvati, nijednoj nisam mogao po svom naho)enju da dam njenu boju. 0ne su dolazile i odnosile me, one su moj #ivot vodile. +toga sam spolja bio zatien. 0d judi se nisam plaio, to su i moji drugovi iskusili, i ukazivali su mi pritaje no potovanje, usled ega sain se esto smeio. Kad sam hteo, mogao sam veinu njih vrlo dobro da prozrem i da ih time pokatkad zaprepastim. +amo sam to hteo retko kad, ili nikad. &vek sam bio zauzet sobom, uvek sa samim sobom. naje#njivije sam #udeo da i ja najzad jednom pro#ivim neto, da neto iz sebe dam van, u svet, da siupim s njim u dodir i borbu. ,oneki put, kad bih uvee jurio kroz ulice, i ne bih mogao od nekog nemira da se vratim kui do ponoi, poneki put bih tada pomislio da upravo sada moram da sretnem svoju draganu, da e ona proi na obli#njem uglu, da e me doviknuti sa obli#njeg prozora. ,oneki put mi se inilo sve to nesnosno muno, i bio sam spreman da oduzmem jednom sebi #ivot. & to vreme naao sam jedno neobino utoite @sluajnoC, kako se to ka#e. "li ne postoje takvi sluajevi. "ko ovek koji neto nu#no tra#i, na)e to, to mu je nu#no, onda mu to ne pru#a sluaj, nego on sam, njegova ro)ena #udnja i moranje odvode ga tamo. ,ri ovom hodanju po varoi uo sam dva ili tri puta iz jedne omanje crkve u predgra)u sviranje orgulja, ali so nisam tu zaustavljao. Kad idui put pro)oh pored nje, ja to uh opet, i poznadoh da se svira Bah. ,ri)oh vratnicama, i zatekoh ih zakljuane poto je ulica bila gotovo bez judi, sedoh ukraj crkve na jedan kamen. %avih se u svoj ogrta, i poeh da oslukujem. !o nisu bile velike orgulje, ali su zato bile dobre, i svirano je izvanredno, s nekim neobinim, isto linim izrazom volje i istrajnosti, to je zvualo kao kakva molitva. 3inilo mi se da ovek koji tu svira zna da je u toj muzici zakljuano blago, pa ga on mami k sebi, i kuca i pati se oko tog blaga kao oko svog #ivota. & tehnikom smislu, ne razumem se mnogo u muziku, ali sam upravo taj izraz due jo kao dete nagonski razumeo, i ono to je muzikalno oseao sam u sebi kao neto to se samo po sebi razume. ,otom je muziar svirao i neto moderno, ini mi se da je bilo 7egerovo. 3rkva je bila gotovo potpuno mrana, samo jedan sasvim tanak svetlosni zrak probijao je kroz obli#nji prozor. 9ekao sam dok se muzika zavrila, i et l kao sam tada goredole, dok nisam video orguljaa da je iziao. !o je bio jo mlad ovek, ali ipak stariji od mene, zdepasta, de#mekasta stasa. 0n otra #urno, sna#nim a istovremeno zlovoljnim koracima. 0d tog doba sedeo bih poneki put predvee pred crkvom, ili bih iao goredole. (ednom sam naao vrata otvorena, i sedeo sam drhui i srean u stolovima pola sata, dok je orgulja svirao gore pri slaboj gasnoj svetlosti. z muzike koju je on svirao nisam uo samo njega samog. 3inilo mi se tako)e da je sve to je on svirao me)u sobom srodno, da ima neku potajnu me)usobnu vezu. +ve to je svirao bilo je verom nadahnuto, bilo je predano i pobo#no, ali ne pobo#no kao to su bogomoljci i pastori, nego pobo#no kao hodoasnici i prosjaci u srednjem veku, pobo#np sa bezobzirnom predanou

pred nekim oseanjem sveta koje je stajalo iznad svih veroispovesti. 'arljivo su svirani umetnici pre Baha, kao i stari talijani. svi su kazivali isto, svi su kazivali ono to je i muziar imao u dui/ e#nju, najprisnije obuhvatanje sveta i najdivljije rastavljanje od njega, plameno oslukivanje vlastite tamne due, zanos od predavanja samoga sebe i duboku radoznalost da se sazna udnovato. Kad sam jednom pratio orguljaa kriom pri njegovom odlasku iz crkve, smotrio sam ga kako je uao u jednu malu krmu daleko napolju, na rubu varoi. *isam mogao da odolim, i poao sam za njim. 0vde sam ga prvi put razgovetno video. +edeo je za stolom u krmi, u uglu male sobe, sa crnim 5ilcanim eirom na glavi, sa satljikom vina pred sobom, a lice mu je bilo onakvo kao to sam oekivao. Bilo je ru#no i malo divlje, uznemireno i izbrazdano, udljivo i jake volje, a pri tome oko usta meko i detinjasto. zraz mukosti i jaine nalazio se sav u oima i na elu, a donji deo lica bio je ne#an i nedozreo, neobuzdan i delom mekuan, brada puna neodlunosti stajala je tu deaki kao u neskladu prema elu i pogledu. 'ile su mi bile ugasitomrke oi, pune ponosa i neprijateljstva.3utei sedoh preko puta njega, nikog inae nije bilo u krmi. 0n sevnu pogledom na mene, kao da me htede najuriti. (a ipak odoleh. i uperih pogled u njega, dok on srdito ne progun)a/ %ato me posmatrate tako )avolski otro6 ?oete li togod od mene6 *eu nita od vas rekoh. "li sam od vas ve mnogo imao. 0n nabra elo. !ako, vi se zanosite muzikom6 ,o mom naho)enju je gnusno zanositi se muzikom. *isam se dao zaplaiti. (a sam vas ve esto sluao u crkvi tu napolju rekoh. &ostalom, neu da vam dosa)ujem. 'islio sam da u kod vas mo#da nai neto, neto osobito, ne znam upravo ta. "li bolje, nemojte me sluati1 !a ja vas mogu sluati u crkvi. ,a ja uvek zakljuavam. 0nomad ste to zaboravili, pa sam sedeo unutra. nae stojim napolju ili sedim na kamenu. !ako6 Drugi put mo#ete ui unutra, toplije je. 'orate samo lupnuti na vrata. "li sna#no, i ne dok sviram. " sad hajde ta ste hteli rei6 -i ste sasvim mlad ovek, svakako )ak ili student. (este li muziar6 *isam. +luam rado muziku, ali samo onakvu kakvu vi svirate, sasvim neospornu muziku, onakvu pri kojoj se osea da ovek potresa nebo i pakao. 'uzika mi je vrlo draga, mislim zato to je tako malo moralna. +ve ostalo je moralno, a ja tra#im neto to nije takvo. ,od moralnim sam uvek samo patio. *e mogu dobro da se izrazim. %nate li da mora postojati neki bog koji je istovremeno Bog i )avo6 +luao sam da je postojao nekad takav bog. 'uziar zabaci malo iroki eir, i strese tamnu kosu sa visokog ela. ,ri tom me prodorno pogleda i na#e mi preko stola svoje lice u susret. !iho i napregnuto zapita on/ Kako se zove bog o kome to govorite6

*a #alost, ne znam gotovo nita o njemu. upravo znam samo ime. %ove se "braksas. 'uziar pogleda kao nepoverljivo oko sebe, kao da bi kogod mogao da prislukuje. 0nda mi se primae blizu i proaputa/ !o sam i mislio. Ko ste vi6 (a sam gimnazijalac. 0dakle znate o "braksasu6 ,ukim sluajem. 0n lupnu o sto tako da mu se aa s vinom preli. +luajem1 *e govorite. gluposti, mladi ovee1 %a "braksasa se ne saznaje pukim sluajem, to upamtite. (a u vam o njemu jo vie rei. (a znam pomalo o njemu. 0n zauta i pomae unatrag svoju stolicu. Kad sam ga. pogledao u oekivanju, on se namrti. *e ovde1 Drugi put1 *a, uzmite1 ,ri tome zahvati u d#ep svoga kaputa, koji nije bio skinuo sa sebe, i izvue nekoliko peenih kestenova, koje mi dobaci. (a ne rekoh nita, uzeh ih i stadoh da jedem, i bejah vrlo zadovoljan. Dakle proaputa on posle kratkog vremena odakle znate za njega6 *isam oklevao da mu ka#em. Bio sam usamljen i nisam znao ta da radim priao sam. !ada se setih jednog prijatelja iz ranijih godina, za koga dr#im da zna vrlo mnogo. *aslikao sam neto, neku pticu koja izlazi iz zemljine lopte. ,oslao sam je njemu. ,osle izvesnog vremena, kad ve nisam u to verovao, dolo mi je do ruku pare hartije, i na njoj je stajalo/ @,tica se probija iz jajeta. (aje je svet. Ko hoe da bude ro)en, mora da razori jedan svet. ,tica leti ka Bogu. Bog se zove "braksas.C 0n ne odgovori nita, jutili smo svoje kestenje i jeli ga uz vino. Da uzmemo jo jedan satljik6 zapita on. ?vala, ne, ja nerado pijem. 0n se nasmeja malo razoaran. Kako hoete1 Kod mene je to drukije. (a ostajem jo ovde. " vi sad samo idite1 Kad sam idui put posle sviranja na orguljama poao s njim, nije bio mnogo govorljiv. 0dveo me je u jednu staru ulicu, kroz staru gospodarsku kuu gore, u veliku, neto tmurnu i zaputenu sobu tu, osim jednog klavira, nita nije opominjalo na muziku, dok su veliki ormari sa knjigama i pisai sto davali tom prostoru neto uenjako. Koliko imate knjiga1 rekoh ja odajui mu priznanje. (edan deo od toga je iz knji#nice moga oca, kod koga stanujem. Da, mladiu, ja stanujem lcod oca i majke, ali vas ne mogu predstaviti njima, moji poznanici ne u#ivaju ovde u kui veliko potovanje. (a sam izgub jeni

sin, znate li to6 'oj otac je ovek neizmerno dostojan potovanja, znamenit svetenik i propovednik u ovdanjem gradu. " ja, da biste znali odmah da se ravnate, ja sam njegov daroviti gospodin sin, koji je mnogo obeavao, ali koji je poao stranputicom i unekoliko poludeo. Bio sam bogoslov i ba pred sam dr#avni ispit napustio sam taj estiti 5akultet. 'ada sam, u stvari, jo uvek ostao pri struci, to se tie mojih privatnih studija. Kakve su bogove judi odvajkada sebi izmiljali, to mi je jo uvek neobino va#no i zanimljivo. &ostalom, sad sam muziar i, kako izgleda, dobiu uskoro kakvo manje mesto orguljaa. 0nda sam opet pri crkvi. +tadoh da gledam redom u pole)inu knjiga, i na)oh grke, latinske, hebrejske nazive, ukoliko sam mogao da vidim pri slaboj svetlosti male stone lampe. & me)uvremenu moj poznanik je legao u mraku kraj zida na pod, i poeo tamo neto da radi. ?odite viknu on posle kratkog vremena da 5ilozo5iramo malo, to jest da dr#imo jezik za zube, da le#imo potrbuke i da razmiljamo. 0n kresnu palidrvce, i u kaminu, pred kojim je le#ao, potpali hartiju i trske. ,lamen liznu visoko, on je d#arao i lo#io vatru veto i smotreno. (a legoh kraj njega na pohaban ilim. 0n je zurio u vatru, koja je i mene privlaila, i tako smo utei le#ali potrbuke valjda ceo sat pred vatrom koja je buktala, gledali je kako plamti i hui, trne i povija se, izdie i podrhtava, i, na kraju, kako na podu tinja, u tihoj #eravici koja se gasila. 0bo#avanje vatre nije bilo najgluplje to su judi izmislili promrmlja on. nae, nijedan od nas nije izustio ni rei. :ledao sam netremice u vatru, utonuo u slike u pepelu. 0djednom se prepadoh. 'oj drug se prepusti snu i tiini, video sam neke prilike u dimu i parence uglja na #aru, mali, vitki plamen liznu navie, i ja videh u njemu pticu sa #utom glavom kao u kopca. & kaminu, u #eravici koja je izdisala, zlatno usplamteli konci preplitali su se u mre#e, pojavljivala su se slova i slike, koje su podseale na lica, na #ivotinje, na bicikle, na crve i zmije. Kada sam, prenuvi se, pogledao u druga, on je, s bradom oslonjenom na pesnice, gledao ukoeno, predano i 5anatino u pepeo. " sad moram da idem rekoh lagano. Dobro, onda idite. Do vi)enja1 0n ne ustade, i poto se lampa bila ugasila, morao sam s mukom pipati kroz mrane sobe, mrane hodnike i stepenice, dok nisam iziao iz zaarane stare kue. *a ulici zastadoh, i pogledah po staroj kui. *i u jednom prozoru nije gorela svetlost. 'ala mesingana 5irma sijala se na svetlosti gasnih 5enjera pred kapijom. @,istorije, vrhovni #upnikC proitah na njoj. !ek kod kue, kad sam posle veere sedeo sam u svojoj maloj sobi, pade mi na um da od ,istorija nisam doznao ni o "braksasu niti ma ta drugo, i da smo, uopte, jedva izmenjali desetinu rei. "li sam bio veoma zadovoljan svojom posetom njemu. %a idui put bio mi je obeao izvanredan komad stare orguljske muzike, jednu pasakalju od Bukstehudea. ,asakalja ;panska re< vrsta muzikog komada koji se svira vrlo sporo.

,rim. prevod. Dltrlh Bukstehu)e Danac po ro)enju, uveni orgulja crkve sv. 'arlje u 2ibeku ;<. ,rim. prevo). 'ada nisam toga bio svestan, orgulja ,istorije dao mi je prvu lekciju kad sam s njim le#ao na podu pred kaminom u njegovoj surnornoj pustinjakoj sobi. :ledanje u vatru prijalo mi je, okrepilo je i potvrdilo sklonosti koje sam oduvek imao,> ali koje nisam upravo nikad negovao. ,ostupno mi je to postajalo delimino jasno. -e kao malo dete bio sam pokatkad sklon da posma ram udnovate oblike prirode ali ne samo da ih posmatram, nego da se predam sav njihovom vlastitom aru, njihovom ukovrenom, dubokom govoru. zdu#eno, drvenasto korenje drvea, obojene #ile u kamenu, mrlje od ulja to po vodi pliva, pukotine u staklu sve ove i sline stvari imale su pokatkad veliku dra# za mene, a pre svega voda i vatra, dim i oblaci, praina, a osobito obojene kru#ne povrine koje bih video kad bih sklopio oi. & danima posle moje prve posete ,istoriju, stao sam ponovo da se priseam toga. (er sam opazio da za izvesno okrepljenje i radost, za pojaanje moga oseanja o sebi samome, koje se od toga doba javljalo u meni, da za sve to imam jedino da zahvalim dugome zurenju u otvorenu vatru. !o oveku neobino dobro ini, a i obogauje ga. & ono malo iskustva lo sam nakupio dosad na putu ka svojoj pravoj #ivotnoj svrsi, uvrstilo se i ovo novo/ posmatranje takvih prilika, predavanje sebe iracionalnim, ukovrenim, udnovatim oblicima prirode, proizvodi u nama oseanje saglasnosti naeg bia sa voljom koja je stvorila te likove uskoro osetimo iskuenje da ih smatramo za svoje vlastite udi, za svoje vlastite tvorevine vidimo kako granice izme)u nas i prirode podrhtavaju i kako se rasplinjuju, i nauimo da upoznamo ono raspolo#enje u kome ne znamo da li su slike na naoj mre#njai proizile usled spoljnih ili usled unutranjih utisaka. *igde tako prosto i lako kao pri ovom ve#banju ne otkrivamo u koliko smo velikoj meri mi samo tvorci, u kolikoj velikoj meri naa dua uzima svagda udela u neprekidnom stvaranju sveta. +tavie, isto neodoljivo bo#anstvo dela u nama i ;u prirodi i kad bi spoljni svet propao, jedan od nas bi bio sposoban da ga ponovo izgradi, brdo i reku, drvo i list, koren i cvet sve to je sazdano u prirodi nalazi se prethodno sazdano u nama, vodi poreklo iz due, ije bie jeste venost, ije bie mi ne poznajemo, ali koje nam se daje da ga osetimo ponajvie kao jubavnu silu i stvaralaku mo. !ek posle nekoliko godina naao sam to zapa#anje potvr)eno u jednoj knjizi, i to kod 2eonarda da -inija, koji govori o tome kako je dobro i kako je jako uzbud jivo posmatrati neki zid na koji su mnogi judi pljuvali. 0d onih mrlja na vla#nom zidu oseao je ono isto to i ,istorije i ja pred vatrom. ,ri naem sledeem sastanku orgulja mi je dao ovu izjavu/ 'i povlaimo granice svoje linosti uvek suvie usko1 'i uraunavamo u svoju linost uvek samo ono to saznajemo kao individualno razliito, kao neto to se udaljuje od drugog. "li mi, upravo svaki od nas, sastojimo se iz svih sastojaka sveta i kao to nae telo nosi u sebi rodoslovlje razvia sve do ribe, pa i mnogo dalje unatrag, tako i mi imamo u dui sve to je

ikada #ivelo u judskim duama. +vi bogovi i )avoli, koji su ikada postojali, bilo kod :rka i Kineza, ili kod %uluka5era, svi zajedno su u nama, svi su tu, kao mogunosti, kao #elje, kao izlazi. Kad bi oveanstvo izumrlo sve do jednog jedinog osrednje darovitog deteta, koje nije dobilo nikakvu obuku, ovo bi dete ponovo pronalo sav tok stvari, bogove, demone, rajeve, zapovesti i zabrane, +tare i *ove zavete, sve bi ono moglo ponovo da stvori. ,a lepo primetih ja u emu je jo onda vrednost pojedinca6 3emu jo te#imo, kad u sebi imamo ve sve gotovo6 +toj1 uzviknu ,istorije #estoko. -elika je to razlika da li samo nosite svet u sebi, ili da li to i znate1 *eki ludak mo#e da izusti misli koje podseaju na ,latona, neko malo pobo#no )ae u hernhutskom seminaru razmilja stvaralaki o istim dubokim mitolokim pove ?ernhut mesto u saksonskoj gornjo. 2unjici, sedite bogatog bogoslovskog seminara. ,rim. prevoci. zanostima koje se javljaju kod gnostiara ili kod %oroastra.> "li on o tome nita ne zna1 0n je drvo ili kamen. u najboljem sluaju #ivotinja, dokle god to ne zna. "li onda kad svane prva iskra tog saznanja. onda on postaje ovek. -aljda neete sve te dvonoce to idu ulicama smatrati za jude samo stoga to idu uspravno i to svoje mladunce nose devet meseci6 !a vi vidite koliki od njih su ribe ili ovce. crvi ili pijavice. koliko njih mravi, koliko njih pele1 & svakom od njih postoje mogunosti da se iauri ovek ali tek onda kad on te mogunosti nasluti, kad naui da ih naini delimino svesnima, tek tada su one njegova svojina. *ai razgovori bili su otprilike takvi. 7etko kad su mi donosili neto sasvim novo. neto to bi me potpuno iznenadilo. "li svi, ak i najobiniji, poga)ali su laganim stalnim udarom ekia po istoj taki u meni, svi su pomogli da zbacim sa sebe juturu, da probijem jusku u jajetu, i posle svakoga sam dizao glavu malo vie, malo slobodnije, dok moja #uta ptica nije probila svoju lepu grabljiviku glavu iz razorene zemljine lopte. 3esto smo priali jedan drugom svoje snove. ,istorije je umeo da ih tumai. +eam se ba jednog udnovatog primera. +anjao sam kako letim, ali na taj nain to sam nekako baen kroz vazduh nekim velikim zamahom kojim nisam mogao da gospodarim. Bejah sav ushien tim letenjem, ali se to uskoro izmetnu u strah, kad mimo svoje volje videh da sam se otisnuo u opasne visine. !ada nainih spasonosno otkrie da mogu svoje uzdizanje i padanje da reguliem zadr#avanjem i izdisanjem daha. *a to ,istorije ree/ %amah kojim letite, to je na oveanski posed, koji svako od nas ima. !o je oseanje povezanosti s korenjem svake snage, ali se pri tome ovek brzo uplai1 !o je vraki opasno1 %ato se veina tako rado odrie lete :nostlari pristalice sistema religiozne 5ilozo5ije kojl tvrde da potpuno poznaju prirodu i boga ,rim. prevo). > %oroastar ili %aratustra linost iz staroga veka. verovatno mitska. kpjoj se pripisuje osnivanie rellgi.le starlh 'e)ana ,ersijanarn. ,rim. prevod.

nja, i vie voli da hoda po gra)anskom putu, rukovo)ena zakonskim propisima. "li, vi niste takvi. -i letite dalje, kako prilii valjanom momku. gle, tu pronalazite udo/ postupno ste zagospodarili time uz veliku optu snagu koja vas odvlai pridolazi 5ina, mala, vlastita snaga, jedan organ, kormilo1 !a to je sjajno1 Bez toga bi ovek ne#e jeno otiao u vazduh, to, na primer, ine bezumnici. *jima su data dublja nasluivanja negoli judima na gra)anskom putu, ali zato nemaju kljua ni kormila, i othuje u prostore bez dna. "li vi, +inklere, vi ete udesiti stvar. " kako, molim vas6 +vakako to jo ne znate. !o ete uiniti s jednim novim organom, s regulatorom disanja. sad mo#ete videti kako je vaa dua u svojoj dubini malo @linaC. !a ona ne pronalazi taj regulator1 0n nije nita novo1 0n je zajam, i postoji ve tisuama godina. 0n je organ za odr#avanje ravnote#e kod riba, mehur za plivanje. doista, postoji jo i danas mali broj udnovatih i konzervativnih ribljih vrsta kod kojih je mehur za plivanje u isto vreme neka vrsta plua, i u datim prilikama mo#e doista da slu#i za disanje. Dakle, u dlaku isto kao plua, koja u snu upotrebljavate kao mehur za letenje. Doneo mi je ak svesku zoologije i pokazao mi imena i slike onih starodrevnih riba. ja sam osetio, s nekom udnom jezom, da u meni #ivi neka 5unkcija iz raznih epoha razvia. ("K0-2(.-" B07B" $ta sam od udnog muziara ,istorija doznao o "braksasu, ne mogu da prepriam u nekoliko rei. "li najva#nije to sam kod njega nauio, to je bio dalji korak na putu ka sebi >samom. & to vreme bio sam, sa nepunih osamnaest godina, neobino mlad ovek, u sto stvari prerano zreo, a u sto drugih stvari veoma zaostao i neumean. Kad bih se s vremena na vreme uporedio s drugima, bivao bih esto ponosan i uobra#en, ali isto tako esto potiten i pora#en. Iesto bih sebe smatrao za genija, esto za poluludog. *ije mi polazilo za rukom da uzimam udela u radostima i #ivotu svojih vrnjaka, i esto sam se troio u prebacivanjima i brigama kao da sam beznade#no rastavljen od njih, kao da je za mene #ivot zatvoren. ,istorije, koji je sam bio pravi pravcati osobenjak, pouio me je da sauvam sranost i potovanje prema sebi samome. !ime to je svagda u mojim reima, u mojim snovima, u mojim matarijama i mislima nalazio neto dragoceno, to ih je svagda ozbiljno uzimao i ozbiljno o njima razgovarao, davao mi je primer. ,riali ste mi ree on da muziku volite zato to nije moralna. *eka je tako. "li vi sami ne smete biti moralist1 -i se ne smete ravnati s drugima i ako vas je priroda stvorila za slepog mia, ne smete hteti da se nainite pticom nojem. -i sebe pokatkad dr#ite za osobenjaka, prebacujete sebi to idete putevima drugaijim negoli veina. !oga se morate okanuti. :ledajte u vatru, gledajte u oblake, i im nastupe nasluivanja i im glasovi u vaoj dui zaponu da govore, onda se oslonite na njih i ne pitajte prvo da li je to u volji ili da li je to milo gospodinu uitelju ili gospodinu tati ili nekome

drugom bogu1 !ime se ovek kvari. !ime se dolazi na gra)ansku stazu, i postaje se okamenotina. Dragi +inklere, na bog se zove "braksas, a on je bog i on je satana, on u sebi ima svetao i mraan svet. "braksas nema ta da prigovori nijednoj vaoj misli, nijednom vaem snu. !o nemojte nikada zaboraviti. "li e vas on napustiti ako nekad postanete besprekoran i normalan. !ada e vas napustiti i potra#ie nov lonac da bi >u njemu gotovio svoje misli. 'e)u svima mojim snovima, onaj mrani jubavni san bio mi je najverniji. 9esto, esto bih ga sanjao, stupao bih pod pticom na grbu u nau staru kuu, hteo bih da privuem majku k sebi, i namesto nje dr#ao bih obgrljenu veliku, upola muku, upola materinsku #enu, koje sam se plaio i kojoj me je ipak privlaila naj#ea #udnja. " taj san nisam mogao nikada da ispriam svome prijatelju. %adr#ao sam ga za sebe, iako sam mu otkrio sve druge. !o je bio moj kut, moja tajna, moje pribe#ite. Kad bih bio potiten, molio sam ,istorija da mi svira pasakalju staroga Bukstehudea. & sutonu, u tamnoj crkvi sedeo sam tada izgubljen u toj muzici, udnoj, oseajnoj, utonuloj u samu sebe, u muzici koja samu sebe oslukuje, a koja mi je svagda prijala i inila me pripravnijim da odam pravdu glasovima due. ,onekad smo ostajali u crkvi jo neko vreme poto je zvuk orgulja ve iezao, sedeli smo i gledali slabu svetlost kako sija kroz visoke prozore u iljatom luku, i kako nestaje. Doista izgleda smeno ree ,istorije da sam nekad bio bogoslov i da umalo nisam postao svetenik. "li sam pri tome bio nainio samo greku u 5ormi. Biti svetenik, to je moj poziv i moj cilj. +amo sam bio suvie rano zadovoljan i stavio sam se na raspolaganje (ehovi jo pre nego to sam upoznao "braksasa. "h, svaka reli gija je lepa. 7eligija je dua. i svejedno je da li se uzima hriansko priee ili se hodoastvuje u 'eku. "li onda ste ipak mogli da postanete svetenik rekoh ja. *e, +inklere, ne. 'orao bih onda lagati. *aa religija se tako obavlja kao i da nije religija. 0na sve ini tako kao da je delo razuma. %a nu#du mogao bih ak biti katolik, ali protestantski svetenik ne1 *ekolicina pravovernih a ja poznajem takve rado se pridr#ava bukvalnog znaenja, njima ne bih mogao rei da za mene ?ristos nije linost, nego heroj, mit, gorostasna senka, u kojoj je oveanstvo naslikalo sebe samo na zidu venosti. " drugi koji dolaze u crkvu da bi uli neku pametnu re, da bi ispunili du#nost, da ne bi nita propustili i tako dalje, jest, ta bih njima imao da ka#em6 Da ih preobratim, mislite6 "li ja to nipoto neu. +vetenik nee da preobraa, on hoe samo da #ivi me)u pravovernima, me)u sebi ravnima, i hoe da bude nosilac i izraz za ono oseanje iz koga pravimo svoje bogove. 0n prekide. %atim nastavi. *aa nova vera, za koju smo sada izabrali ime "braksas, jeste lepa, dragi prijatelju. 0na je najbolje to imamo. "li je ona jo odoje1 Krila joj nisu jo porasla. "h, usamljena religija, to jo nije neto istinito. 0na mora

postati optom, ona mora imati kult i zanos, sveanosti i misterije. 0n stade da razmilja i utonu u sebe. %ar misterije ne mo#e da izvodi svako za sebe ili u naju#em krugu6 zapitah ja oklevajui. 'oglo bi se, te jo kako1 potvrdi on. (a ih izvodim ve odavno. (a sam izvodio kultove zbog kojih bih morao da odsedim godinama u tamnici, kad bi se za to znalo. "li znam da to jo nije ono pravo. 0n me iznenada udari po ramenu tako da se ja stresoh. 'ladiu ree on prodorno i vi imate misterije. (a znam da vi morate imati snove koje mi ne kazujete. *eu da ih znam. "li vam ka#em/ pro#ivljujte te snove, odigravajte ih, gradite im oltare1 !o nije jo ono to je savreno, ali to je put. Da li emo jednom, vi i ja, i nekolicina drugih, obnoviti svet, to e se pokazati, "li u nama samima moramo ga svakog dana obnavljati, inae nee biti nita od nas. 'islite o tome. -ama je osamnaest godina, +inklere, vi ne jurite ka ulinim bludnicama, vi morate imati jubavne snove, jubavne #elje. 'o#da su oni takvi da ih se plaite. *e plaite ih se. !o je najbolje to imate1 'o#ete mi verovati. (a sam mnogo izgubio usled toga to sam u vaim godinama izvrio nasilje nad svojim jubavnim snovima. !o ne mora da se ini. Kad se zna za "braksasa, ne sme vie da se ini. 9ovek se ne sme niega plaiti, niti sme da smatra za zabranjeno ita to dua u nama #eli. (a, prestraen, primetih/ "li ovek ne mo#e da ini to mu na um padne1 !a ne sme se ubiti ovek zato to imamo neto protiv njega. 0n se pomae bli#e k meni. & izvesnim okolnostima sme se i to. +amo je to veinom zabluda. (a tako)e ne mislim da treba da uinite prosto sve to vam kroz glavu pro)e. *e, ali ne treba da one ideje koje imaju svoj opravdani smisao nainite tetnima gonei ih od sebe i moraliui povodom njih. &mesto da sebe ili nekoga drugog udarite na krst, mo#ete iz pehara ispiti vino sa sveanim mislima, i pri tome zamiljati misteriju prinoenja #rtve. 'o#e se, i bez takvih radnji, postupiti sa potovanjem i jubavlju sa svojim nagonima i takozvanim iskuenjima. !ada oni ispolje svoj smisao, a svi oni imaju smisla. "ko vam opet kadgod padne na um neto sasvim ludo ili greno, +inklere, kad biste hteli nekog da ubijete ili da uinite neku veliku gadost, onda za asak pomislite da to u vama mata "braksas1 9ovek koga biste hteli da ubijete, nije nikada gospodin taj i taj, on je sigurno samo preruen. "ko nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo neto to je usa)eno u nama samima. 0no to nije u nama samima, to nas ne uzbu)uje. *ikada mi ,istorije nije kazao nita to je tako duboko pogodilo u najtajniji kut u meni. *isam mogao da odgovorim. "li ono to me je kosnulo ponajjae i najudnije, to je bila saglasnost ovog saveta s Demijanovim reima, koje sam ve godinama i godinama nosio u sebi. (edan o drugome nisu nita znali, a obojica su mi kazivali isto. +tvari koje vidimo ree ,istorije tiho jesu iste stvari koje su u nama.

*e postoji druga stvarnost osim one koju imamo u sebi samima. +toga veina judi #ivi tako nestvarno, zato slike izvan sebe smatraju za stvarnost, a svoj vlastiti svet u >sebi ne putaju nikako da do)e do rei. ,ri tome se mo#e biti srean. "li ako se jednom sazna i ono drugo, onda se vie ne mo#e izabrati da se po)e putem veine. +inklere, put veine je lak, a na je te#ak. ,o)imo. ,osle nekoliko dana, poto sam u dva maha uzaludno ekao na njega, sreo sam ga kasno uvee na ulici, po hladnom nonom vetru, kako nailazi iza ugla kao navejan, usamljen, posrui i sasvim pijan. *isam hteo da ga pozovem. 0n pro)e mimo mene, ne videvi me, i gledae ukoeno pred sebe usplamtelih i usamljenih oiju, kao da ide za nekim tamnim pozivom iz nepoznatoga. ,o)oh za njim du# jedne ulice, on odmicae kao vuen nekom nevidljivom #icom, hodajui 5anatino ali ipak mlitavo, kao kakva avet. (a se vratih #alostan kui, svojim neostvarenim snovima. 0vako on sad obnavlja svet u sebi pomislih i osetih jo u istom trenutku da rasu)ujem nisko i moraiizatorski. $ta sam znao ja o njegovim snovima6 'o#da je on u svome zanosu iao pouzdanijim putem negoli ja u svojoj zebnji. %a vreme odmora izme)u kolskih asova padalo mi je ponekad u oi kako moju blizinu tra#i jedan moj drug, na koga nisam nikada obraao pa#nju. !o je bio omaleni mladi, na izgled slab, mrav, s crvenkastoplavom ko som u pogledu i ponaanju imao je neeg samosvojnog. (edne veeri, kad sam se vraao kui, vrebae me on na ulici. ,usti me da pro)em pored njega, potom potra opet za mnom, i zastade pred naom kapijom. %eli li to od mene6 zapitah. ?teo bih samo da jedanput razgovaram s tobom ree on boja#ljivo. Budi tako dobar i po)i nekoliko koraka sa mnom. (a po)oh za njim i osetih da je on duboko uzbu)en i da oekuje heto veliko. 7uke su mu drhtale. (esi li ti spiritist6 zapita on sasvim iznenada. *isam, Knauere odgovorih smejui se. *i traga od toga. Kako ti je tako to palo na pamet6 "li si onda teozo56 *isam ni to. "h, nemoj da si tako zatvoren1 (a oseam sasvim dobro da u tebi ima neeg osobitog. !o ti se vidi u oima. (a pouzdano verujem da ti opti s duhovima. *e pitam le iz radoznalosti, +inklere, ne1 ja sam tra#im put, zna li, a tako sam usamljen. ,riaj samo bodrio sam ga. (a, dodue, ne znam nita o duhovima, ve #ivim u svojim snovima, a ti si to osetio. drugi judi #ive u snovima, ali ne ti svojim vlastitim u tome je razlika. (est, u tpme je mo#da stvar proaputa on. -a#no je samo kakve su vrste snovi u kojima se #ivi. (esi li ti ve sluao to o beloj magiji6 'orao sam da oporeknem. !o je kad ovek ui da se sam savla)uje. 'o#e se postati besmrtan i mo#e se vraati. %ar se nisi nikada ve#bao u tome6

*a moje radoznalo pitanje o tim ve#bama, on se najpre pravio tajanstven, dok se nisam okrenuo da po)em tek tada izlo#i on stvar. Kad hou, na primer, da zaspim ili da se skoncentriem, onda nainim takvu jednu ve#bu. 0nda zamislim neto, na primer, neku re ili neko ime, ili neki geometrijski oblik. 0nda ga zamiljam duboko u sebi, to jac mogu, pokuavam da ga predstavim unutra u svujoj glavi. dok ne osetim da je tamo. 0nda ga zamislim sebi o vratu, i tako dalje, dok ne postanem potpuno ispunjen njime. 0nda sam sasvim vrst, i vie nita ne mo#e da me uznemiri. +hvatio sam donekle kako on to misli. "li sam lepo oseao da on ima jo neto na srcu, bio je udno uzbu)en i #ustar. ,okuavao sam da mu olakam postavljanje pitanja, i gle, uskoro je izaao na sredu sa onim to ga je u stvari titalo. ti se uzdr#ava6 zapita me on boja#ljivo. Kako to misli6 'isli li na polne odnose6 ,a da. +ada se ve pune dve godine uzdr#avam, otkad znam za tu nauku. ,re toga sam imao jedan porok, zna ve. *isi, dakle, nikad bio kod neke #ene6 *isam rekoh. *isam naao nijednu koja mi odgovara. "li kad bi naao onu za koju misli da ti odgovara, da li bi onda s njom spavao6 ,a naravno ako ona nema nita protiv rekoh malo podrugljivo. 0, onda si ti na pogrenom putu1 &nutranje snage mogu se vaspitati samo onda ako se ostane potpuno uzdr#ljiv. (a sam to inio, cele dve godine. Dve godine, i neto vie od jednog meseca1 !o je tako teko1 ,onekad to jedva mogu da izdr#im. +luaj, Knauere, ja ne verujem da je uzdr#avanje tako strano va#no. %nam odbijao je on to svi ka#u. "li to nisam od tebe oekivao. Ko hoe da ide viim duhovnim putem, mora, neosporno, da ostane ist. Dobro, onda ini to1 "li ja ne razumem zato je onaj koji svoj pol priguuje @istijiC nego ma ko drugi. li, mo#e li da izlui ulno i iz svih misli i snova6 0n me je gledao oajno. *e, ba to >ne mogu1 :ospode, a to ipak mora da bude. *ou imam snove koje ne bih mogao da priam ni sebi samome. +trane snove, zna li1 +etio sam se opet onog to mi je ,istorije kazao. "li, ma kako da sam oseao da su njegove rei istinite, nisam mogao da ih prepriavam, nisam mogao da dam savet koji nije poticao iz mog -lastitog iskustva, i za koji se nisam oseao dovoljno doraslim da ga sam posluam. ,ostao sam utljiv i osetio sam se poni#en time to neko tra#i savet od mene, a ja mu ga ne mogu dati. +ve sam okuao jadikovao je Knauer idui pored mene. &inio sam to se mo#e uiniti, sa hladnom vodom, sa snegom, s gimnastikom i tranjem ali sve to nita ne poma#e. +vake noi probudim se iz snova na koje ne smem nipoto da mislim. " naju#asnije je ovo/ usled toga gubim postupno opet sve to sam dubovno bio nauio. :otovo vie nikad ne uspevam da se skoncentriem ili da se uspavam, esto le#im po celu no budan. (a to ne mogu vie dugo da

izdr#im. "ko naposletku ne mogadnem ipak da izvojujem borbu, ako popustim i ako se ponovo okaljam, onda sam gr)i nego svi ostali koji se nisu, uopte, nikada ni borili. !i to valjda shvata6 (a klimnuh glavom, ali nisam mogao na to nita da ka#em. ,oeo je da mi biva dosadan, i uplaio sam se samoga sebe to njegova oita nevolja i oajanje nisu na mene inili dublji utisak. 0seao sam samo/ ne mogu ti pomoi. Dakle, ne zna nita za mene6 zapita on naposletku, iscrpen i #alostan. Ba nita6 "li mora da postoji neki put. Kako ti to ini6 *e mogu ti nita rei, Knauere. & tome ne mo#emo jedan drugome da pomognemo. *i meni nije niko pomogao. 'ora da bude naisto sam sa sobom, i onda mora da uini ono to doista potie iz tvoga bia. *ema niega drugog. "ko ne ume sam sebe da na)e, onda, verujem, nee nai ni duhove. !aj mali stvor gledao me je razoaran, pa najedanput zaneme. !ada mu pogled planu u iznenadnoj mr#nji, on sp iskezi na mene i uzviknu besno/ "h, ti si mi divan svetac1 ti ima svoj porok, znam ja1 ,ravi se kao kakav mudrac, a potajno si se prilepio za isti kal kao ja, i svi1 !i si svinja, svinja kao i ja sam. +vi smo svinje1 (a odoh i ostavih ga. 0n po)e za mnom dvatri koraka, zatim zastade, osvrte se, i otra dalje. 'eni se smui od sa#aljenja i ga)enja, i nisam se mogao osloboditi tog oseanja sve dok nisam kod kue u svojoj sobici namestio svojih nekoliko slika oko sebe i predao se #udno i iz dna due svojim vlastitim snovima. !u se smesta pojavi opet moj san, o kapiji i grbu, o materi i tu)oj #eni, i ja videh crte lica te #ene tako jasno i razgovetno, da sam jo iste veeri poeo da slikam njenu sliku. Kad je crte# posle nekoliko dana bio dovren, nacrtan kao u besvesno iskidanim odsecima vremena pro#etim sanjarijama, ja ga uvee okaih na svoj zid, primakoh preda nj stonu lampu, i stadoh pred njega kao pred kakav duh s kojim sam se morao boriti na #ivot i smrt. !o lice je bilo slino ranijem, slino mome drugu Demijanu, a po nekim crtama, slino i meni samome. (edno oko stajalo je uoljivo vie negoli drugo, pogled je prelazio preko mene utonuo i ukoen, sudbonosan. +tajao sam pred njim, i od unutranjeg naprezanja ohladio sam se sav ak do utrobe. ,ostavljao sam slici pitanja, optu#ivao sam je, milovao je, molio se njoj kao bogu nazivao sam je majkom, nazivao sam je draganom, nazivao sam je bludnicom i devojurom, nazivao sam je "braksasom. & tome mi padoe na um rei ,istorijeve ili Demijanove6 nisam se mogao setiti kad su bile izgovorene, ali mi se inilo da ih ponovo ujem. !o su bile rei o borbi (akovljevoj s bo#jim an)elom, i ono @*e putam te, mora me blagosloviti.C +lika se pri svetlosti lampe menjala pri svakom dozivanju. ,ostajala je svetla i sjajna, postajala je crna i mrana, sklapala je modre kapke preko izumrlih oiju, otvarala ih je ponovo i sevala je plamenim pogledima to je bila #ena, to je bio ovek, to je bila devojka, to je bilo malo dete, #ivotinja rasplinula se u mrlju i postala ponovo velika i jasna. *aposletku, povinujui se nekom jakom, unutranjem pozivu, ja sklopih oi i sada videh sliku u sebi samome, jau i sna#niju.

?tedoh da kleknem pred njom ali je ona bila toliko duboko u meni, da je nisam mogao razluiti od sebe, kao da je postala isto to sam i ja sam. !ada zauh neko potmulo, teko hujanje, kao od kakve prolene bure, i zadrhtah u neopisano novom oseanju straha i do#ivljavanja. ,reda mnom zablistae zvezde i ugasie se, i pored mene potekoe, tiskajui se, uspomene unatrag sve do prvoga, najzaboravljenijeg detinjstva, ak i do preegzistencije i do ranih stupnjeva postojanja. "li te uspomene koje su, kao to je izgledalo, ponavljale moj ceo #ivot sve do najskrivenijih kutova nisu prestajale s jueranjicom i dananjicom, nego su ile dalje, odr#avale su budunost, otkidale me od dananjice i odvodile u nove #ivotne oblike, ije su slike bile beskrajno svetle i zasenjujue, ali od kojih docnije nisam mogao nijedne tano da se setim. !e noi se probudih iz dubokog sna/ bio sam u odelu, i le#ao sam popreko na krevetu. &palih svetlost, osetih da se moram prisetiti neeg va#nog, nisam nita znao o prethodnim asovima. &palih svetlost, seanje je postupno dolazilo. ,otra#io sam sliku, ona nije vie visila na zidu, niti je le#ala na stolu. !ada mi se uini da se nejasno priseam kako sam je sagoreo. li sam samo sanjao da sam je sagoreo u svojim rukama, pa sam pojeo pepeo6 *ekakav veliki, drhtavi nemir gonio me je. +tavio sam eir na glavu, otiao kroz kuu i ulicu, kao na silu gonjen trao sam i trao ulicama i preko trgova, kao da me je bura nosila, oslukivao sam pred mranom crkvom svoga prijatelja, tra#io sam i tra#io u tamnom nagonu, ne znajui ta. ,roao sam kroz jedno predgra)e, gde su bile javne kue, tamo je jo ovdeonde gorela svetlost. Dalje napolju nalazile su se nove gra)evine i gomile cigala, delimino pokrivene sivim snegom. (urei kroz ovu pustinju kao kakav mesear pod tu)im pritiskom, setih se nove gra)evine u mom rodnome mestu, u koju me je ne kada odvukao moj muitelj Kromer na nae prvo obraunavanje. +lina gra)evina le#ala je u sivoj noi ovde preda mnom, i zjapila na mene crnom rupom za vrata. *eto me je gonilo unutra, hteo sam da uzmaknem i spotakao se o pesak i iskopanu zemlju taj nagon je bio jai. morao sam unutra. ,reko dasaka i polupanih cigala oteturao sam se u pust prostor ovde je odisalo sumorno na vla#nu hladnou i kamenje. !u se nalazila gomila peska, svetlosiva mrlja/ mae je sve bilo mrano. 0djednom, neki zaprepaeni glas doviknu mi/ %a ime bo#je, +inklere, otkuda ti ovamo6 kraj mene se uspravi iz mraka neki ovek, omaleni mravi momak, kao kakav duh dok mi je ikosa jo nakostreena stajala, ja poznadoh svoga kolskog druga Knauera. Kako si ovamo dospeo6 zapita on kao izbezum jen od uzbu)enja. Kako si mogao da me na)e6 *isam razumeo. *isam te tra#io rekoh smeteno svaka re mi je zadavala truda, i prelazila mi je s mukom preko mrtvih, tekih. kao smrznutih usana. 0n me je gledao netremice. *isi me tra#io6

*isam. *eto me je vuklo ovamo. (esi li me ti zvao6 'ora biti da si me zvao. $ta ti tu radi. !a sada je no. 0n me grevito obuhvati svojim tankim rukama. (est, no je. 'ora uskoro da svane. 0, +inklere, nisi me zaboravio1 'o#e li mi oprostiti6 +ta to6 "h, bio sam tako gadan1 !ek sada se setih naeg razgovora. (e li to bilo pre etiripet dana6 3inilo mi se da je otada protekao itav vek. "li sad sam iznenada sve znao. *e samo ono to se izme)u nas zbilo, nego i to zato sam doao ovamo, i ta je Knauer hteo ovde napolju da uradi. ?teo si, dakle, da oduzme sebi #ivot, Knauere6 & 0n se strese od hladnoe i od straha. Da, hteo sam. *e znam da li bih to mogao da izvedem. ?teo sam da ekam dok ne svane. (a ga odvukoh napolje. ,rvi vodoravni svetlosni zraci dana svetlucali su neizrecivo hladno i bezvoljno u sivom vazduhu. -odio sam deka pod ruku dobar deo puta. z mene su potekle rei/ +ad e otii kui i nee nikome nita rei1 ao si pogrenim putem, pogrenim putem1 mi nismo svinje kao to ti misli. 'i smo judi. 'i gradimo sebi bogove i berimo se s njima, i oni nas blagosiljaju. 3utei ili smo dalje, i razili smo se. Kad sam stigao kui, bio je ve dan. *ajbolje to mi je ono vreme u +t. jo donelo, bili su asovi s ,istorijem kraj orgulja ili kraj vatre u kaminu. 3itali bismo zajedno neki grki tekst o "braksasu i on bi mi itao odlomke prevoda iz -eda, i nauio me da izgovaram sveti @omC. 'e)utim, nije mi to uenjatvo duu razvilo, nego neto sasvim suprotno tome. 0no to mi je go)ilo, to je bilo produbljivanje sebe samog, sve vee poverenje u svoje vlastite snove, misli i slutnje, i sve vee saznanje o moi koju sam u sebi nosio. +a ,istorijem sam se sporazumevao na razne naine. !rebalo je samo da mislim jako na njega, pa bih bio siguran da e mi doi on ili pozdrav od njega. 'ogao sam njega, isto kao i Demijana, zapitati ma ta iako on sam nije bio tu/ trebalo je samo da ga vrsto predstavim sebi i da mislei intenzivno upravim na njega svoja pitanja. 0nda bi se sva duevna snaga unesena u pitanje vraala k meni kao odgovor. +amo, ja nisam predstavljao sebi ni linost ,istorija, niti linost 'aksa Demijana, nego sam morao prizivati sliku koju sam usnio i naslikao, u snu vi)enu muko#ensku sliku mog demona. 0na sad nije vie #ivela samo u mojim snovima, niti je bila vie naslikana na hartiji, nego je #ivela u meni kao slika koju sam pri#eljkivao i kao vie oblije mene samog. 3udan i ponekad smean bio je odnos koji je nastupio izme)u mene i neuspelog samoubice Knauera. 0d one noi u kojoj sam ja bio poslan k njemu, bio mi je privr#en kao kakav veran sluga ili pas. pokuavao je da svoj #ivot prive#e za moj, i iao je slepo za mnom. ,rilazio mi je sa najudnijim pitanjima i

#eljama, hteo je da vidi duhove, hteo je da prouava kabalu, i nije mi verovao kad sam ga ube)ivao da od svih tih stvari nita ne razumem. -erovao je da ja imam na raspolaganju svaku mo. "li neobino je bilo to to bi on esto sa svojim udnovatim i glupim pitanjima dolazio k meni upravo tada kad bi trebalo u meni razmrsiti kakav vor, kao i to da je ono to bi njemu sunulo kroz glavu i to bi ga morilo esto mene podsealo i podsticalo na reenje. 9esto mi je bivao dosadan, i tada bih ga zapovedniki ispraao ali bih ipak oseao/ i on mi je bio poslan, i iz njega se ono to sam mu ja davao vraalo udvostrueno k meni, te mi je i on bio vo), ili, pak, put. 2ude knjige i spisi koje mi je donosio i u kojima je on tra#io svoj spas, pouile se me vie nego to sam to u tom trenutku uvi)ao. !aj Knauer izgubio se docnije neosetno sa moga puta. + njim nije bilo potrebno nikakvo objanjenje. "li je to bilo potrebno s ,istorijem. ,ri kraju svog kolovanja u +t. do#iveo sam s tim prijateljem jo neto neobino. bezazlen ovek retko je kad pote)en da jedanput ili vie puta u #ivotu ne dospe u sukob s lepim vrlinama odavanja potovanja i zahvalnosti. +vako mora jednom da naini korak koji ga rastavlja od njegova oca, od njegovih uitelja, svako mora da oseti poneto od tvrdoe usamljenosti, mada veina judi mo#e to slabo da podnese, te uskoro opet povije kimu. 0d svojih roditelja i od njihova sveta, od @svetlogC sveta svoga lepog detinjstva, nisam se rastao borei se #estoko, nego sam se lagano i gotovo nezapa#eno udaljio i otu)io od njih. !o mi je bilo #ao, i prilikom posete svome zaviaju, to mi je esto priinjavalo gorke asove ali nije dopiralo do srca, moglo se podnositi. "li tamo gde smo jubav i strahopotovanje prinosili ne iz navike, nego iz svoga najvlastitijeg nagona, tamo gde smo svom svojom duom bili uenici i prijatelji tamo nastaje gorak i u#asan trenutak ako nam se najedanput uini da struja vodilja u nama hoe da nas odvede od voljene osobe. 0nda se svaka misao koja odbija prijatelja i uitelja, upravlja s otrovnom #aokom u nae vlastito srce onda nas svaki udar odbrane poga)a u vlastito lice. !ada onome koji je mislio da u sebi samome nosi punova#an moral, uskrsjiu rei @verolomstvoC i @nezahvalnostC kao sramni dozivi i #igovi onda uplaeno srce pobegne zastraeno natrag u drage doline onih vrlina iz detinjstva, i ne mo#e verovati da se mora presei. 2agano u toku vremena jedno oseanje u meni usprotivilo se da svoga prijatelja ,istorija priznajem tako bezuslovno za vo)u. 0no to sam u najznaajnijim mesecima svoga mladikog doba do#iveo, bilo je prijateljstvo s njim, bio je njegov savet, njegova uteha, njegova blizina. z njega je Bog meni govorio. z njegovih usta vraali su se k meni moji snovi, ozareni i protumaeni. 0n mi je darovao samopouzdanje. "h, a sada sam lagano oseao da sve vie rastu otpori protiv njega. & njegovim reima uo sam suvie pounoga, oseao sam da on potpuno razume samo jed,an deo moga bia. 'e)u nama nije dolo do neke sva)e, do neke scene, do nekog preloma pa ak ni do nekog razraunavanja. (a sam mu rekao samo jednu jedinu, upravo

bezazlenu re ali je to ipak bio trenutak u kome se iluzija izme)u nas raspala u aroliku polupanu parad. !o nasluivanje pritiskivalo me je ve neko vreme, ali je ono postalo jasno oseanje jedne nedelje u njegovoj staroj nauenjakoj sobi. 2e#ali smo na podu kraj vatre, i ori je govorio o misterijama i oblicima religije koje je prouavao, o kojima je razmiljao, i ijom mogunom sudbinom se bavio. "li se meni sve ovo inilo vie udno i zanimljivo negoli znaajno za #ivot zvualo mi je kao uenost, zvualo mi je kao umorno tra#enje pod razvalinama nekadanjih svetova. najedanput osetih odvratnost pre ma razglabanju i igranju verskim 5ormama koje su nam ouvane predanjem. ,istorije rekoh iznenada, i iz mene izbi zloba koja me je samog iznenadila i uplaila priajte mi ve jedanput neki san, pravi san, koji ste imali nou. !o to sad govorite, tako je vraki antikvarsko1 0n me nikad nije bio uo da tako govorim, a i ja sam osetih u istom trenutku, brzo kao munja, sa stidom i strahom, kako je strela koju sam odapeo ija njega i koja ga je u srce pogodila, uzeta iz njegove vlastite ostave kako sam prebacivanja koja je on sam sebi inio, i koja sam sluao kako ih izra#ava ironinim tonom u izvesnim prilikama, sad njemu u zaotrenom obliku pakosno dobacio. 0n to oseti u istom asu, i smesta zauta. (a ga pogledah sa strahom u srcu, i videh kako je strahovito prebledeo. ,osle jedne duge, teke pauze, on stavi novo drvo na vatru, i ree mirno/ ,otpuno ste u pravu, +inklere, vi ste pametan deko. (a u vas potedeti antikvarskih stvari. :ovorio je vrlo mirno, ali sam iz toga jasno nazreo bol od rane. $ta sam uinio1 &malo nisam zaplakao, hteo sam da mu se srdano obratim, hteo sam da ga zamolim za oprotaj, da ga ube)ujem u svoju jubav, u svoju ne#nu zahvalnost. ,adoe mi na um dirljive rei ali ih ne mogadoh izgovoriti. 0stao sam le#ei, gledao sam u vatru i utao. 0n je utao tako)e, i tako smo le#ali a vatra je dogorevala i utrnula, i sa svakim plamenom koji je prestajao da puckara oseao sam kako se gasi i odlee neto lepo i srdano, to se nije moglo vratiti. ,laim se da me pogreno ne razumete rekoh naposletku veoma potiteno i suvim, promuklim glasom. :lupe, besmislene rei prele su mi mehaniki preko usana, kao da itam iz nekog romana u novinama. +asvim vas dobro razumem ree ,istorije tiho. ,a vi ste u pravu. 0n oeknu. " potom lagano nastavi/ &koliko jedan ovek mo#e da bude u odnosu na drugog u pravu. *e, ne, vikao je glas u meni, ja nisam u pravu1 "li nisam mogao nita da izgovorim. %nao sam da sam svojom jednom jedinom, malenom reju ukazao na jednu bitnu slabost, na njegovu nedau i ranu. Bio sam dodirnuo taku gde on sam nije imao poverenja u sebe. *jegov ideal bio je antikvarskiC, on je bio

istra#iva unatrag, bio je romantiar. odjedanput osetih duboko/ upravo to to mi je ,istorije bio i to mi je dao, to on nije mogao samome sebi da bude i da da. 0n me je poveo jednim putem koji je morao i njega, vo)u, da pregazi i napusti. +am bog zna kako ponikne takva jedna re1 (a nisam smerao nita zlo, nisam nasluivao da e nastupiti slom. zgovorio sam. neto to nisam nimalo sam znao u trenutku kad sam izgovarao, bio sam se podao nekoj beznaajnoj malo aljivoj, malo pakosnoj ideji, a iz toga je proizila sudbina. &inio sam malu, nesmotrenu surovost, i ova je za njega postala presuda. 0, kako sam tada silno #eleo da se on naljuti, da se brani, da se izdere na mene1 "li, nita od svega toga nije uinio, to sam sve morao da uinim sam, u svojoj dui. 0n bi se i osmehnuo da je mogao. !o to nije mogao, po tome sam najbolje video kako sam ga duboko pogodio. time to je ,istorije taj udar od mene, od svog drskog i nezahvalnog uenika, primio tako nemo, time to je utao i davao mi za pravo time to je moju re priznao kao sudbinu uinio je da sam sam sebe omrznuo, nainio je moju nepromiljenost hiljadu puta veom. Kad sam zamahnuo, mislio sam da u pogoditi jednog jakog oveka koji e se braniti a sad je tu bio miran paenik, bez odbrane, koji se utei predaje. Dugo smo ostali le#ei pred vatrom koja je trnula, i u kojoj mi je svaki za#areni oblik, svaki stub pepela to se izvija, dozivao u pamenje srene, lepe, bogate asove, i sve vie gomilao dug moje obaveze prema ,istoriju. *aj .A. &&u". lov. mvjgau uo puuuesein. usiauun i oaon. (jugo sam stajao pred njegovim vratima, dugo na mranom stepenitu, dugo jo napolju, ekajui pred kuom nee li mo#da izii i poi za mnom. !ada odoh, i stadoh da jurim satima kroz grad i predgra)a, kroz park i umu, do veeri. tada osetih prvi put znak Kainov na svome elu. !ek postupno stao sam da razmiljam. +ve moje misli imale su smer da mene optu#e, a ,istorija da odbrane. *a kraju sve je bilo obratno. ?iljadu puta sam bio spreman da se pokajem i trgnem natrag svoju brzopletu re ali je, pri svem tom, ona bila istinita. !ek sad polo mi je za rukom da razumem ,istorija. da pred sobom izgradim ceo njegov san. !aj san bejae da postane svetenik, da propoveda novu religiju, da da nove oblike uzdignua, jubavi i obo#avanja, da uspostavi nove simbole. "li to nije bilo u njegovoj snazi, nije bilo njegovo zvanje. 0n je boravio suvie usrdno u onome to je prolo, poznavao je suvie tano ono to je nekada bilo, znao je suvie o .giptu, o ndiji, o 'itri, o "braksasu. *jegova jubav bila je privezana za slike koje je zemlja ve bila videla, a pri tome on sam znao je dobro u dnu due da novo mora biti novo i drukije, da mora potei iz sve#eg tla, a ne da bude crpeno iz zbirki i knji#ica. *jegovo zvanje bilo je mo#da da pomogne privoditi jude ka njima samlma, kao to je to uinio sa mnom. "li njegovo zvanje nije bilo da im da ono o emu jo nisu bili uli, nove bogove. tu me, kao kakav otar plamen, opee iznenada saznanje/ za svakoga ima po jedno zvanjeC, ali ni za koga takvo zvanje koje on sam sme da izabere, da mu ocrta delokrug, i da ga vri po svom naho)enju. Bilo je pogreno hteti nove

bogove, bilo je potpuno pogreno hteti ma ta dati svetu1 *ema nijedne, nijedne, nijedne du#nosti za probu)ene jude osim ove jedne/ tra#iti samoga sebe, postati vrst u sebi samome, napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi. !o me je potreslo duboko, i to je bio za mene plod ovog do#ivljaja. 9esto sam se bio igrao slikama budunosti, esto sanjao o ulogama koje bi mi mogle biti dodeljene, kao pesniku mo#da. ili proroku, ili kao slikaru, ili ma na koji drugi nain. +ve je to bilo nitavno. (a nisam postojao da bih pisao pesme, da bih dr#ao propovedi, da bih slikao ni ja niti iko drugi nije postojao toga radi. !o je sve proizilazilo samo uzgred. ,ravi poziv za svakoga bilo je samo jedno/ doi do sebe samoga. Bilo da on okona kac pesnik ili kao umobolnik, kao prorok ili zloinac to nije bila njegova stvar jest, to je na kraju krajeva bilo bez znaaja. *jegova stvar je bila da izna)e svoju vlastitu sudbinu, a ne makar kakvu, i da je u sebi pro#ivi, potpunu i nesalomljenu. +ve ostalo je bilo polovno, bio je pokuaj da se izmakne, bilo je bekstvo natrag u ono to je idealno za gomilu, bilo je prilago)avanje i strah od vlastitog unutranjeg bia. +trana i sveta uzdi#e se preda mnom nova slika, sto puta nasluivana, mo#da ve esto izgovarana, a pri svem tom tek sad do#ivljena. (a sam bio hitac prirode, hitac u neizvesno, mo#da radi neeg novog, mo#da ni radi ega, i moj poziv bilo je jedino to da taj hitac iz pradubine pustim da dejstvuje, da osetim u sebi njegovu volju i da ga nainim potpuno svojim. (edino to1 'nogo puta sam bio ve iskusio ta znai samoa. " sada sam nasluivao da ima i dublje, i da je ona neizbe#na. *isam pokuavao da se pomirim s ,istorijem. 0stali smo prijatelji, ali je odnos bio izmenjen. +amo jedan jedini put govorili smo o tome, ili, upravo, samo je on to uinio. 0n ree/ %elim da postanem svetenik, to znate. *ajvie sam voleo da postanem svetenik nove religije, o kojoj imamo izvesna nasluivanja. *ikada neu moi to da budem to znam i znao sam ve odavna, mada to sebi nisam sasvim priznavao. zato u vriti druge svetenike slu#be, mo#da na orguljama, mo#da neto drugo. "li moram biti svagda okru#en neim to oseam kao lepotu i svetinju muzika orgulja i misterija, simbol i mit, to mi je potrebno i od toga neu odustati. !o je moja slabost. (er ponekad znam, +inklere, znam s vremena na vreme da ne treba da imam takve #elje, da su one rasko i slabost. Bilo bi uzvienije, bilo bi pravilnije kad bih se sasvim prosto stavio na raspo buuoini, ne postavijajui nikakve zahteve. "li to ne mogu to je jedino to ne mogu. 'o#da ete vi to jednom moi. !o je teko, moj mladiu, to je jedino istinski teko to postoji. 9esto sam o tome sanjao, ali ne mogu, jeza me od toga hvata ne mogu da stojim tako potpuno nag i usamljen ta i ja sam ubogi, slabi pas, kome je potrebno malo toplote i hrane, i koji bi pokatkad #eleo da oseti blizinu sebi ravnoga. Ko doista nee nita drugo do svoju sudbinu, taj vie nema sebi ravnog, taj stoji sasvim sam i ima oko sebe samo hlaclan vasionski prostor. !o je, znate li, sus u :etsemanskom

vrtu. Bilo je muenika koji su rado davali da ih raspnu na krst, ali ni oni nisu bili junaci, nisu bili oslobo)eni, i oni su hteli neto na ta su bili svikli, to im je bilo drago i blisko, imali su uzore, imali su ideale. "li ko hoe jo samo sudbinu, taj vie nema ni uzore, ni ideale, nema nieg dragog, nieg utenog. " upravo tim putem moramo ii. 2judi kao ja i vi su sasvim usamljeni ali mi ipak jo imamo jedan drugog, imamo potajno zadovoljenje to smo drukiji, to se mo#emo osloniti jedan na drugoga, to #elimo ono to je neobino. "li i to mora otpasti ako neko hoe da ide do kraja tim putem. 0n ne sme #eleti ni da bude revolucionar, ni primer, ni muenik. !o se ne da zamisliti.. . *e, nije se dalo zamisliti. "li se moglo sanjati, moglo se predoseati, moglo se nasluivati. *ekoliko puta osetio sam poneto od toga kad bih ugrabio neki sasvim tihi as. !ada bih zaronio u sebe, i pogledao bih sliku svoje sudbine u otvorene ukoene oi. 0ne su mogle izra#avati puno mudrosti, mogle su izra#avati puno bezumlja, mogle su zraiti jubavlju ili dubokom pakou, sve je bilo svejedno. *ita od toga nije se smelo izabrati, nita se nije smelo hteti. 9ovek je smeo hteti samo sebe, samo svoju sudbinu. & tome mi je ,istorije slu#io kao vo) za vreme jednog dela puta. !ih dana jurio sam unaokolo kao slep, u meni je hujala bura, svaki korak bio je opasnost. *isam video nita osim mranoga ponora pred sobom, u koji su uticali i tonuli svi dosadanji putevi. " u svojoj dui video sam sliku vo)e, koji je liio na Demijana, i u ijim je oima stajala moja sudbina. (a napisah na cedulji/ -o)a me je napustio. +tojim u potpunom mraku. *e mogu sam da nainim ni koraka. ,omozi mi1C !o sam hteo da poaljem Demijanu. "li sam odustao kad god sam to hteo da uinim, izgledao sam sebi budalast i besmislen. "li sam tu malu molitvu znao napamet i izgovarao sam je esto u sebi. 0na me je pratila iz asa u as. ,oeo sam da nasluujem ta je molitva. 'oje kolovanje bilo je zavreno. !rebalo je o raspustu da putujem, to je moj otac smislio, a potom da odem na univerzitet. *a koji.5akultet, to nisam znao. Bilo mi je odobreno da poha)am 5ilozo5iju jedan semestar. (a bih bio zadovoljan isto tako i bilo im drugim. - :0+,0J" .-" %a vreme kolskog odmora otiao sam jedanput u kuu u kojoj je pre vie godina stanovao 'aks Demijan sa svojom majkom. *eka stara gospo)a etala je po vrtu, ja je oslovih i doznadoh da ta kua pripada njoj. %apitah za porodicu Demijan. 0na se nje dobro seala. "li nije znala gde sad stanuje. ,oto je osetila da se mnogo interesujem, povela me je sa sobom u kuu, potra#ila jedan ko#ni album, i pokazala mi 5otogra5iju Demijanove matere. (edva sam je se mogao setiti. "li kad spazih malu sliku, srce mi prestade da kuca. !o je bila moja slika o kojoj sam snevao1 !o je bila ona, velika, gotovo muka, #enska prilika, slina svome sinu, s crtama materinstva, s crtama strogosti, s crtama duboke strasti, lepa i zavodljiva, lepa i nepristupana, demon i mati, sudbina i dragana. !o je bila ona. Kao kakvo divno udo pro#e me neto kad tako saznadoh da moja slika iz sna

#ivi na zemlji1 ,ostojala je, dakle, #ena koja je tako izgledala, koja je imala crte moje sudbine1 :de je ona6 :de6 " ona je bila Demijanova mati. &skoro potom krenuh na svoje putovanje. 3udno putovanje. ,utovao sam bez odmora iz mesta u mesto, kako god bi mi naspelo, uvek tragajui za ovom #enom. Bilo je dana kada sam sretao same prilike koje su podseale na nju, koje su opominjale, koje su liile na nju, koje su me mamile kroz ulice stranih gradova, kroz #eleznike stanice, u #eleznike vozove, kao u zamrenim snovima. Bilo je, pak, drugih dana kad sam uvi)ao kako je moje tra#enje beskorisno onda bih sedeo u kakvom parku, u kakvom hotelskom vrtu, u kakvoj ekaonici, ne radei nita, i gledao u sebe samog, i pokuavao da u sebi o#ivim sliku. "li je ova sad postala boja#ljiva i kratkovena. *ikada nisam mogao da spavam, samo prilikom putovanja vozom kroz nepoznate predele zadremao bih za kojih etvrt asa. (ednom u 3irihu, ila je za mnom ustopice neka #ena, lepa, malo bezona #ena. (edva sam je pogledao, i otiao sam dalje, kao da je ona vazduh. 7adije bih smesta umro nego da nekoj drugoj #eni darujem svoju simpatiju makar za jedan as samo. 0seao sam da me moja sudbina vue, oseao sam da je ispunjenje blizu, i bio sam lud od nestrpljenja to nisam mogao nita da uinim za to. (ednom na nekoj #eleznikoj stanici, mislim da je to bilu u nsbruku, smotrio sam na prozoru jednog voza koji je ba u tom asu kretao priliku koja me je podsetila na nju, i bio sam danima nesrean. najedanput, javila mi se ponovo ta prilika nou u snu probudih se oseajui stid i pusto zbog besmislenosti svoje hajke, i otputovah pravo kui. *akon nekoliko nedelja upisao sam se na univerzitet ?. +ve me je razoaralo. ,redavanja o istoriji 5ilozo5ije, koja sam sluao, bila su isto tako bez due i po tvornikom kalupu kao i #ivovanje mladia koji su studirali. +ve je to bilo po kalupima, jedan je radio isto to i drugi, i za#arena veselost na deakim licima izgledala je tako sumorno prazna i nabavljena, gotova1 "li sam bio slobodan, imao sam ceo dan za sebe, stanovao sam mirno i lepo u starim zidinama pred gradom, i imao sam na svom stolu nekoliko svezaka *iea. + njime sam #iveo, oseao sam usamljenost njegove due, nasluivao sudbinu koja ga je besprekidno gonila, patio sam s njim i bivao bla#en to je nekad postojao neko koji je tako neumoljivo iao svojim putem. Kasno uvee lutao sam jednom kroz grad, po jesenjem vetru i sluao kako studentska udru#enja pevaju iz ka5ana. Kroz otvorene prozore dopirao je duvanski dim u oblacima, a u debelim bujicama pesma, glasna i kruta, ali bez zamaha i be#ivotno jednolika. +tajao sam na uglu jedne ulice i oslukivao/ iz dve krme orila se u noi tano izvo)ena veselost omladine. +vuda zajedniko prebivanje, svuda sabijanje u gomilu, svuda odbacivanje sudbine i bekstvo u toplo i zbijeno krdo1 dui za mnom. mimoi)oe me lagano dva oveka. (a zauh odlomak njihovog razgovora.

*ije li to isto onako kao to je momaka kua u kakvom crnakom selu6 zapita jedan. +ve se poklapa, ak je i tetoviranje jo moda. -idite, to je mlada .vropa. !aj glas mi je zvuao udnovato poznato i opominjao me je na nekoga. (a po)oh za obojicom po mranoj ulici. (edan je bio (apanac, omalen i otmen, i pod 5enjerom spazih kako se sija njegovo #uto, nasmeeno lice. !ada drugi stade ponovo da govori. ,a ni kod vas u (apanu nee valjda biti bolje. 2judi koji ne tre za stadora, svuda su retki. ma i ovde pogdekojih. +vaka re pro#imala me je radosnim strahom. ,oznavao sam oveka koji je govorio. !o je bio Demijan. & vetrovitoj noi poao sam za njim i za (apancem kroz tamne ulice, pris5ukivao sam njihove razgovore, i u#ivao u zvuku Demijanova glasa. 0n je imao stari zvuk, imao je staru, lepu pouzdanost i mir, i imao je mo nada mnom. +ad je sve bilo dobro. *aao sam ga. *a kraju jedne ulice u predgra)u (apanac se oprosti i otkljua jednu kapiju. Demijan po)e istim putem natrag. %astao sam i oekivao sam ga nasred ulice. +rce mi je jako udaralo posmatrajui ga kako mi dolazi u susret, uspravan i gibak, u mrkom kinom kaputu, s tankim tapom okaenim preko ruke. ,ribli#avao se ne menjajui svoj ravnomerni korak, sve dok mi nije sasvim priao skide eir i pokaza mi svoje staro svetlo lice s odlunim ustima i s udnovatom ozarenou na visokom elu. Demijane1 uzviknuh. 0n mi pru#i ruku. Dakle, tu si, +inklere1 0ekivao sam te. (esi li znao da sam ovde6 !o ba nisam znao, ali sam se pouzdano nadao. -ideo sam te tek veeras, ta sve vreme iao si za nama. Dakle, odmah si me poznao6 *aravno. zmenio si se, dodue. "li ima znak. %nak6 Kakav znak6 7anije smo to nazivali Kainovim znakom, ako se jo mo#e setiti. !o je na znak. !i si ga oduvek imao zato sam ti postao piijatelj. "li je sad postao razgovetniji. *isam znao, ili, upravo, znao sam. (ednom sam naslikao tebe, Demijane, i bio sam zaprepaen to je slika liila i na mene. (e li to zbog znaka6 +vakako. Dobro je to si sad ovde1 moja majka e se radovati. (a se uplaih. !voja majka6 (e li ona ovde6 ,a ona me i ne poznaje. 0, ona zna o tebi. 0na e te poznati i ako joj ne budem kazao ko si. 0davna nisi nita javljao o sebi. 0, hteo sam esto da piem, ali nije ilo. 0d nekog vremena osetio sam da moram uskoro da te na)em. +vakog dana sam te oekivao. 0n provue svoju ruku kroz moju, i po)e dalje sa mnom. z njega je izbijao mir, i useljavao se u mene. &skoro smo askali kao ranije. +eali smo se

kolovanja, nastave pred prvo priee, i onog nesrenog susreta onda za vreme kolskog odmora samo o najranijoj i najtenjoj vezi izme)u nas, o povesti sa 4ranjom Kromerom, nije ni sad bilo pomena. *ehotice smo upali u udne razgovore pune nasluivanja. *adovezujui se na onaj razgovor Demijanov s (apancem, govorili smo o #ivotu studenata, pa smo od toga preli na drugo, to je izgledalo bez ikakve veze s prvim, ali je to u Demijanovim reima dobijalo jednu prisnu povezanost. 0n je govorio o duhu .vrope i o oznakama ovog vremena. +vugde, kazivao je on, vlada sabijanje u zajednicu i stvaranje stada, ali nigde ni traga od slobode i jubavi. +ve to zajedniko prebivanje, poev od studentskih udru#enja i pevakih drutava pa sve do dr#ava, sve je to nasilna tvorevina, sve je to zajednica iz straha, iz bojazni, iz zabune, i ona je iznutra trula i stara, i bli#i se svome slomu. %ajedniko #ivljenje ree Demijan to je lepa stvar. "li to to vidimo da svuda cveta, to nije zajedniko #ivljenje. 0no e se iznova roditi iz me)usobnog upoznavanja pojedinaca, i ono e zaas dati svetu drugi oblik. 0no to sad postoji kao zajedniko #ivljenje, jeste samo stvaranje stada. 2judi pribegavaju jedni drugima zato to se plae jedni drugih gospoda za sebe, radnici za sebe, naunici za sebe1 " zato se plae6 3ovek se samo onda plai kad nije sam sa sobom u dosluhu. ,lae se zato to nisu nikada sledovali svom vlastitom biu. %ajednica od samih judi koji se plae od nepoznatog u sebi samima1 0ni svi oseaju da njihovi #ivotni zakoni nisu vie prikladni, da oni #ive po ovetalim propisima ni njihove religije, niti njihov moral, nita od svega ne odgovara onome to nam je potrebno. +to i vie godina .vropa je jo samo studirala i gradila 5abrike1 0ni tano znaju koliko je grama baruta potrebno da se ubije jedan ovek, ali ne znaju kako se moli bogu, ne znaju ak kako se mo#e biti srean bar jedan sat. ,ogledaj samo kakvu studentsku krmu1 li pak neko mesto za zabavu gde odlaze bogati judi1 0ajno1 Dragi +inklere, iz svega toga ne mo#e da proizi)e nita dobro. !i judi koji se tako straljivo sabijaju, puni su straha i puni su zlobe, niko nema poverenja ni u koga. 0ni su verni idealima koji to vie nisu, i ospu kamenjem na svakoga koji istavi nove ideale. 0seam da postoje nesuglasice. 0ne e tek nastati, veruj mi, nastae uskoro. 0ne, naravno, nee svet popravitiC. Da li e radnici poubijati svoje 5abrikante, ili e 7usija i *emaka pucati jedna na drugu promenie se samo posednici. "li to ipak nee biti uzalud. !o e ispoljiti bezvrednost dananjih ideala, posklanjae se bogovi iz kamenog doba. 0vaj svet kakav je sada hoe da umre, on hoe da propadne, i propae. " ta e pri tome biti od nas6 zapitah ja. 0d nas6 0h, mo#da emo i mi propasti zajedno s njim. !a mogu ubiti i jednog od nas. +arao, na taj nain nije s nama svreno. 0ko onog to od nas ostaje, ili oko onih od nas koji e to pre#iveti, sakupie se volja budunosti. ,okazae se volja oveanstva, koju je naa .vropa sa svojom vaarskom tehnikom i naukom ve odavna nadvikivala. tad e se pokazati da

volja oveanstva nije nikad i nigde istovetna s voljom dananjih zajednica, dr#ava i naroda, udru#enja i crkava. *ego ono to hoe priroda sa ovekom, stoji napisano u pojedincima, u tebi i u meni. !o je stajalo u susu, stajalo je u *ieu. (edino za te va#ne struje koje, naravno, svakog dana mogu da izgledaju drukije bie mesta tada kada se dananje zajednice srue. Bilo je kasno kad smo se zaustavili pred jednim vrtom kraj reke. 0vde mi stanujemo ree Demijan. Do)i uskoro k nama1 'i te rado oekujemo. ao sam radostan po zahladneloj noi natrag, u svoj daleki stan. !u i tamo po gradu galamili su i zbijali ale studenti koji su se vraali kui. 3esto sam ranije osetio oprenost izme)u smenog naina njihove veselosti i moga usamljenog #ivota. esto s oseanjem odricanja, esto s porugom. "li jo nikad nisam kao danas osetio s mirom i s potajnom snagom kako me se to malo tie, kako je za mene taj svet bio dalek i iileo. +eao sam se inovnika iz mog rodnog mesta, stare dostojanstvene gospode, kojima su uspomene na njihove probanene semestre bile drage kao uspomene na neki bla#eni raj, i koji su gajili kult prema iezloj slobodisvoga studentskog doba, kao to ga inae pesnici ili drugi romantiari posveuju detinjstvu. +vugde isto1 +vugde su tra#ili slobodui sreunegde iza sebe, iz istog straha da ih to mo#e podsetiti na njihovu vlastitu odgovornost i da ih mo#e opomenuti na njihov vlastiti put. *ekoliko godina se pijanilo i klicalo, a potom bi se povila kima i postajalo ozbiljan gospodin u dr#avnoj slu#bi. (est, bilo je trulo, trulo kod nas, a ta stuaentska giupost bila je manje glupa i manje r)ava nego sto drugih. Kad sam najzad stigao u svoj udaljeni stan i potra#io svoju postelju, sve te misli bile su odletele, i sav moj duh uporno je oekivao veliko obeanje to mi ga je ovaj dan dao. 9im budem hteo, ve sutra, mogu da vidim Demijanovu majku. *eka studenti bane i neka tetoviraju sebi lica, neka je svet truo i neka oekuje svoju propast ta me se tie. (a sam ekao jedino to da mi moja sudbina do)e u susret u novome liku. +pavao sam vrsto do kasno ujutru. *ovi dan granuo je za mene kao kakav sveani praznik, kakav nisam vie do#iveo jo od bo#inih praznika svoga deakog doba. Bio sam pro#et unutranjim nemirom, ali se nisam nieg plaio. 0seao sam da je za mene svanuo va#an dan, video sam i oseao da je svet oko mene izmenjen, da eka, da je svean i da u njemu postoje mnoge me)usobne veze. tiha jesenja kia koja je sipila, bila je lepa, mirna i praznina, puna ozbiljne, vedre muzike. ,rvi put je spoljni svet zvonio u istom skladu s mojim unutranjim onda je praznik due, onda je vedro #iveti. *ijedna kua, nijedan izlog, nijedno lice na ulici nije mi smetalo sve je bilo onakvo kakvo je moralo biti, ali nije imalo prazno lice svakidanjice i sviknutosti, nego je to bila priroda u oekivanju, i sve je stajalo sa strahopotovanjem, spremno pred su)binom. !akav mi se kao malom deku ukazivao svet jutrom o velikim praznicima, o Bo#iu i o &skrsu. *isam znao da taj svet mo#e jo biti tako lep. Bio sam se svikao da #ivim povuen u sebe, i da se pomirim s tim da sam potpuno izgubio smisao za ono to se

napolju zbiva, da gubitak sjajnih boja stoji neizbe#no u vezi s gubitkom detinjstva, i da se unekoliko sloboda i mukost due mora platiti odricanjem od toga jupkog sjaja. +ada sam, pak, ushien video da je sve to bilo samo zasuto i potamnelo, i da je mogue ak i kad se ovek oslobodi i kada se odrekne detinjske sree videti svet kako zrai i okuati duboke drhtaje detinjskog vi)enja. Doao je as kada sam ponovo naao vrt u predgra)u, pred kojim sam se sino bio oprostio od Demijana. +krivena iza visokog drvea, sivog od kie, stajala je mala kua, svetla i udobna visoko cvetno d#bunje iza velikog staklenog zida, iza svetlih prozora mrani sobni zidovi sa slikama i redovima knjiga. :lavna vrata vodila su neposredno u mali zagrejani trem, jedna nema stara slu#avka u crnom, s belom keceljom, uvela me je unutra i prihvatila mi ogrta. 0na me ostavi u tremu samog. (a se obazreh unaokolo, i smesta se obreh usred svoga sna. :ore na tamnom zidu od drveta, iznad jednih vrata, visila je ispod stakla u crnome okviru, meni dobro poznata slika, moja ptica a zlatno#utom glavom kao u kopca, koja je uzletala iz zem jine lopte. (a zastadoh potresen bilo mi je tako radosno i bolno na srcu kao da se u ovom trenutku vraa k meni, kao odgovor i ispunjenje, sve to sam ikad uinio i do#iveo. Brzo kao munja sagledah kako mi prolee mnotvo slika mimo due/ oinsku kuu u zaviaju sa starim kamenim grbom iznad luka nad kapijom, deka Demijana, koji je crtao grb, mene samog kao deka, boja#ljivo spletenog u zle ini moga neprijatelja Kromera, mene samog kao mladia kako za mirnim stolom u svojoj )akoj sobici slikam pticu svoje e#nje, s duom zapletenom u mre#u svojih vlastitih konaca i sve, i sve do ovog trenutka odjeknu ponovo u meni, na)e u meni potvr)enja, odgovore, odobravanja. +uznih oiju gledao sam u svoju sliku i itao sam u samome sebi. !ada mi pogled po)e nani#e/ pod slikom ptice u otvorenim vratima stajala je jedna velika #ena u tamnoj haljini. !o je bila ona. *isam mogao da izgovorim ni rei. +a lica koje je, slino licu njenoga sina, bilo bez godina i starosti, i izra#avalo puno oduhovljene volje, osmehivala se prijateljski na mene lepa, potovanja dostojna gospa. 3utei joj pru#ih ruke. 0na prihvati obe vrstim, toplim rukama. -i ste +inkler. 0dmah sam vas poznala. *eka ste dobrodoli. juj je uiu uudok i topao, i ja sam ga pio kao slatko vino. tada pogledah navie i u njeno mirno lice. u crne, nedokuive oi. u sve#a. zrela usta. u slobodno. kne#evsko elo. na kome je bio znak. Kako sam radostan rekoh joj i poljubih joj ruke. 3ini mi se da sam celog svog #ivota bio uvek na putu a sada sam stigao kui. 0na se materinski osmehnu. Kui se ne sti#e nikad ree ona jubazno. "li gde se prijateljski putevi slivaju. tu ceo svet za jedan as izgleda kao zaviaj. zgovorila je ono to am na putu ka njoj oseao. *jen glas a i njene rei bili su veoma slini glasu i reima njenoga sina, ali ipak sasvim drukiji. +ve je to bilo zrelije, toplije, samo po sebi razumljivije. "li isto tako

kao to ni 'aks nije pre ni na koga ostavljao utisak deka, tako ni njegova mati nije niukoliko izgledala kao mati jednog odraslog sina tako mlad i sladak bio je dah nad njenim licem i kosom, tako zategnuta i neizborana je bila njena zlaana ko#a, tako su joj cvetna bila usta. +tajala je preda mnom jo vie kraljevski negoli u mome snu, i njena blizina bila je jubavna srea, njen pogled je bio ispunjenje #elja. !o je, dakle, bio nov lik u kome mi se ukazala moja sudba, ali ne vie stroga, ne gonei me vie na usamljenost, ne, ve zrela i puna naslade1 *isam donosio nikakve odluke, nisam inio nikakve zavete stigao sam do cilja. do visokog mesta na putu, odakle se dalji put ukazivao dalek i velianstven, te#ei ka obetovanim zemljama, osenen vrhovima drvea bliske sree, rashla)ivan bliskim vrtovima svakog veselja. Kako god da mi je ilo, bio sam bla#en to znam da na svetu postoji ta #ena, to pijem njen glas i to diem njenu blizinu. *eka mi postane majkom, draganom, boginjom samo neka je tu/ samo kad je moj put blizak njenom. 0na pokaza nagore, ka mome naslikanom kopcu. -i niste nikada priinili veu radost naem 'aksu nego ovom slikom ree ona zamiljeno. " i meni. 'i smo vas oeKivali Kada je slika stigla, znali smo da se nalazite na putu ka nama. Kad ste bili jo mali deko, +inklere, doao je jednog dana moj sin iz kole i kazao/ ma jedan deko koji nosi znak na elu, on mora postati moj prijatelj.!o ste bili vi. *ije vam bilo lako, ali mi smo imali poverenja u vas. (ednom, kad ste o kolskom odmoru bili kod kue, susreli ste se opet s 'aksom. !ada vam je bilo oko esnaest godina. 'aks mi je priao o tome. (a je prekidoh/ 0h, to vam je to kazao1 !o je bilo moje najbednije doba1 Da, 'aks mi je kazao/ +ad +inkler ima najte#i deo pred sobom. 0n jo jedanput pokuava da pobegne u zajednicu, postao je 9ak ka5anski ovek ali mu to nee poi za rukom. *jegov znak je zakriljen, ali ga potajno #e#e. *ije li tako bilo6 0, da, tako je bilo, upravo tako. !ada sam naao Beatriu, i tada je naposletku doao k meni ponovo jedan vo). %vao se ,istorije. !ek tada mi je postalo jasno zato je moje deako doba bilo tako tesno vezano za 'aksa, zato se nisam mogao otrgnuti od njega. Draga gospo)o draga mati, tada sam esto verovao da moram sebi oduzeti #ivot. Da li je svakome put tako te#ak6 0na mi svojom rukom pre)e preko kose lako kao vazduh. &vek je teko roditi se. -i znate, ptica se s mukom probija iz jajeta. ,romislite unatrag i zapitajte se/ zar je put bio tako te#ak6 +amo te#ak6 " zar nije bio i lep6 Da li biste znali neki lepi, neki lepi6 (a zatresoh glavom. Bilo je teko rekoh ja kao u snu bilo je teko dok nije doao san. 0na klimnu glavom i pogleda me pronicljivo. Da, ovek mora da na)e svoj san, onda mu put postaje lak. "li nema neprekidnih snova, svaki san odmenjuje nov, i nijedan se ne sme silom zadr#avati. (a se grdno uplaih. Da li je to ve bila neka opomena6 Da li je to ve bila

odbrana6 "li svejedno, bio sam spreman da pustim da me ona vodi, a da ne pitam za krajnji smer. (a ne znam rekoh dokle e moj san trajati. Kelim da on bude veit. ,od slikom ove ptice doekala me je moja sudbina kao mati, i kao dragana. *joj ja pripadam, i nikome drugome. Dokle god je san vaa sudbina, dotle treba da mu ostanete verni potvrdi ona ozbiljno. 0buze me neka tuga, i e#njiva #elja da umrem u tom zaaranom asu. (a osetih suze kako beskrajno davno nisam bio zaplakao1 kako u meni naviru nezadr#ivo i savla)uju me. ,laho se okretoh od nje, pristupih prozoru i pogledah oima koje nisu nita videle preko cvea u saksijama. za sebe uh njen glas/ zvuao je spokojno, a ipak je bio pun ne#nosti kao pehar do ivice napunjen vinom. +inklere, vi ste dete1 !a vaa sudbina vas voli. (ednom e vam ona sasvim pripadati, kao to to sanjate, ako ostanete verni. Bio sam se savladao, i ponovo okrenuo k njoj svoje 5ce. 0na mi pru#i ruku. (a imam nekoliko prijatelja ree ona osmehujui se nekoliko sasvim malobrojnih, sasvim bliskih prijatelja, koji me zovu gospo)om .vom. vi treba da me tako zovete, ako hoete. 0na me dovede do vrata, otvori ih i pokaza na vrt/ *ai ete tu napo<j 'aksa. ,od visokim drveem atajao sam opijen i potresen, i nisam znao da li sam ikad bio budniji ili vie utonuo u san. !iho je kapala kia iz granja. (a lagano u)oh u vrt, koji se protezao daleko du# rene obale. *ajzad na)oh Demijana. +tajao je u otvorenoj batenskoj kuici, nag do pojasa, i pred jednim obeenim d#akiem peska ve#bao se u boksovanju. %astodoh zau)en. Demijan je izgledao izvanredno/ iroke grudi, vrsta, muka glava, uzdignute ruke sa zategnutim miiima bile su vrste i krepke, pokreti su proisticali iz bedara, ramena i zglobova na rukama, kao razigrani izvori. Demijane uzviknuh ta ti tu radi6 0n se veselo nasmeja. -e#bam. 0beao sam malom (apancu da u se s njim rvati, taj ti je okretan kao maka, a naravno tako isto i podmukao. "li on nee sa mnom izii na kraj. Dugujem mu jedno sasvim nialo poni#enje. 0n baci na sebe koulju i kaput. Bio si ve kod moje majke6 zapita on. (esam. Kakvu izvanrednu majku ti ima, Demijane1 :ospo)a .va1 !o ime joj savreno dolikuje, ona je kao mati svih bia. 0n me za trenutak pogleda zamiljeno u lice. !i ve zna ime6 'o#e biti ponosit, mladiu1 !i si prvi kome je ona to ime kazala ve u prvom asu. 0d tog dana dolazio sam u tu kuu kao sin i brat, ali i kao zaljubljen ovek. Kad bih za sobom zatvorio kapiju, ak i kad bih izdaleka ugledao kako uskrsava visoko drvee u vrtu, bio sam bogat i srean. *apolju je bila stvarnostC, napolju su bile ulice i kue, judi i ure)aji, knji#nice i

sluaonice a ovde unutra bila je jubav i dua, ovde je #ivela bajka i san. " pri svem tom nismo niukoliko #iveli zatvoreno od sveta, #iveli smo u mislima i razgovorima esto usred njega, samo na drugom polju bili smo od veine judi rastavljeni ne granicama, nego samo drugim nainom vi)enja. *a zadatak je bio da u svetu predstavljamo jedno ostrvo, mo#da neki uzor, ali u svakom sluaju nagovetavanje druge mogunosti #ivljenja. *auio sam, ja koji sam dugo bio usamljen, da upoznam zajednicu, koja je moguna me)u judima koji su okuali potpunu samou. *ikada vie nisam #udeo da se vratim trpezama srenih, sveanostima veselih, nikada me vie nije okrznula zavist ili nostalgija kad bih sagledao zajednika #ivovanja drugih. lagano sam bio posveivan u tajnu onih koji su na sebi nosili znakC. *as, one sa znakom, mo#da je svet s pravom smatrao za udne, tavie i za bezumne i opasne. 'i smo bili probudeni, ili oni koji se bude. i mi smo te#ili da uvek budemo sve savrenije budni. dok su te#nje i tra#enje sree u drugih ile ka tome da svoja miljenja, svoje ideale i du#nosti, svoj #ivot i sreu ve#u sve terije uz krdo. tamo je bilo te#nji. i tamo je bilo snage i veliine. "li dok smo mi, znakom obele#eni. po naem shvatanju predstavljali te#nju prirode ka novome. ka pojedinanome i buduem, dotle su drugi #iveli sa voljom da ostanu pri starome. %a njih je oveanstvo koje su oni voleli kao i mi bilo neto dovreno, to se moralo odr#ati i #atititi. %a nas je oveanstvo bilo daleka budunost, kojoj smo svi ili, iju sliku nije niko poznavao, iji zakoni nisu nigde stajali napisani. 0sim gospo)e .ve, 'aksa i mene. pripadali su naem krugu, bli#e ili dalje, jo poneki tra#ioci vrlo razliitih vrsta. *eki od njih ili su osobitim putevima, i postavili su sebi posebne ciljeve i bili su privr#eni naroitim mi jenjima i du#nostima me)u njima bilo je astrologa i kabalista, i jedan pristalica gro5a !olstoja, i svakovrsni ne#ni, boja#ljivi, preosetljivi judi, pristalice novih sekti, vrioci indijskih ve#bi, vegetarijanci, i drugi. +a svima njima nismo imali upravo nieg duhovnog zajednikog osim potovanja koje je svako od nas ukazivao tajnom #ivotnom snu drugoga. Bili su nam bli#i drugi, oni koji su prouavali kako je oveanstvo u prolosti tra#ilo bogove i nove slike svojih #elja, i ije su me studije esto podseale na studije moga ,istorija. 0ni su donosili sa sobom knjige, prevodili nam tekstove stranih jezika, pokazivali nam crte#e stranih simbola i obreda, i uili nas da vidimo kako se ceo posed dosadanjeg oveanstva sastojao iz ideala i snova nesvesne due, iz snova u kojima je oveanstvo pipajui ilo za nasluivanjem onoga to e mu biti moguno u budunosti. !ako smo promotrili izvanredno, tisuuglavo bogovsko klupko iz staroga sveta sve do svitanja hrianskog preokreta. &poznali smo ispovesti usamljenih pobo#nih judi, kao i mene religija od jednog naroda da drugog. iz svega to smo prikupljali, proizilazila nam je kritika naega vremena i sadanje .v rope, koja je u gorostasnim te#njama stvorila mono novo oru#je oveanstva, ali koja je naposletku dospela do dubokog i najzad vapijueg opustoenja

duha. (er je ona zadobila ceo svet, da bi pri tome izgubila svoju duu. tu je bilo vernih i ispovednika izvesnih nada i spasonosnih uenja. Bilo je budista, koji su hteli da preobrate .vropu, i !olstojevih uenika, i drugih veroispovesti. 'i iz u#eg kruga sluali smo i primali sva ova uenja ne drukije nego kao simbole. 'i, znakom obele#eni, nismo se odavali brigama oko uobliavanja budunosti. *ama je svaka veroispovest, svako spasonosno uenje ve unapred izgledalo mrtvo i beskorisno. mi smo oseali jedino to kao du#nost i sudbu/ da svaki od nas postane potpuno on sam, da potpuno da za pravo klici prirode koja u njemu dela, i da #ivi po njenoj volji da nas neizvesna budunost zatekne spremne za sve i svata, to god bude donela. (er svi mi, govorili to ili ne govorili, oseali smo jasno da je slom i novoro)enje sadanjega blizu i da se ve predosea. Demijan bi mi katkad govorio o tome/ 0no to e doi ne mo#e se ni zamisliti. Dua .vrope je #ivotinja koja je beskrajno dugo bila u okovima. Kada se ona oslobodi, njeni prvi. pokreti nee biti najljupkiji. "li putevi i stranputice su bez znaaja samo kad se ispolji prava nevolja due, koja se ve tako davno neprestano nanovo obmanjuje i opija. !ada e doi na dan, tada emo mi biti potrebni, ne kao vo)e ili novi zakonodavci nove zakone neemo vie do#iveti nego pre kao oni koji su voljni, kao oni koji, su spremni da po)u i da budu tamo gde ih sudbina zove. :le, svi judi su spremni da poine neverovatne stvari kad zapreti opasnost njihovim idealima. "li nema nikoga kad je na pomolu neki nov ideal, neki nov, mo#da opasan ili nelagodan pokret u rastenju. 'i smo ti malobrojni koji emo tada biti tu i koji emo poi. %ato smo obele#eni znakom kao to je Kain bio obele#en znakom da budi strah i mr#nju, i da tadanje oveanstvo otera iz uske idile u opasne daljine. +vi judi koji su uticali na hod ovean to su bili spremni pred sudbinom. !o se da primeniti na 'ojsija i Budu, to se da primeniti na *apoleona i na Bizmarka. Kome talasu neko slu#i, sa koga pola on dobija naredbe, to on ne mo#e da bira. Da je Bizmark razumeo socijaldemokrate, i da se bio saglasio s njima, on bi onda bio mudar gospodin, ali ne ovek sudbine. !ako je bilo s *apoleonom, sa 3ezarom, sa 2ojolom, sa svima1 !o se mora uvek zamisliti bioloki i evolucionistiki1 Kad su preokreti na zemljinoj povrini bacili vodene #ivotinje na kopno, a #ivotinje sa kopna u vodu, tada su primerci koji su se spremno odazvali sudbini izvrili ono to je novo i neuveno, te su tako novim prilago)avanjem mogli da spasu svoju vrstu. Da li su to bili oni isti primerci koji su ranije u svojoj vrsti trali kao nazadnjaci i odr#ioci staroga, ili pre osobenjaci i revolucionari, to ne znamo. 0ni su bili spremni, i zato su mogli da spasu svoju vrstu do novih razvoja. !o znamo. %ato hoemo da budemo spremni. !akvim razgovorima esto je prisustvovala gospo)a .va, ali ona sama nije uzimala udela u govoru na taj nain. %a svakoga od nas koji je izra#avao svoje misli, bila je ona slualac i odjek, puna poverenja, puna razumevanja inilo se da sve misli potiu od nje, i da se k njoj vraaju. +edeti u njenoj blizini, sluati ponekad njen glas i uzimati udela u atmos5eri

zrelosti i due, koja ju je opkoljavala, to je bila za mene srea. 0na t(i smesta osetila kad bi se u meni zbivala kakva promena, kakva pokolebanost ili obnavljanje. 9inilo mi se da su snovi koje sam pri spavanju imao, podstaknuti njome. ,riao sam ih joj esto oni su joj bili razumljivi i prirodni nije bilo nikakvih udnovatosti koje ona ne bi mogla da prati shvatajui ih sasvim jasno. *eko vreme imao sam snove koji kao da su bili izgra)ivani prema naim dnevnim razgovorima. +anjao sam kao da je ceo svet uskomean, i da ja, sam ili s Demijanom, napregnuto oekujem veliku sudbinu. +udbina je ostajala zastrta, ali je nekako imala crte gospo)e .ve biti od nje izabran ili odbaen, to je bila sudbina. ,onekad bi ona rekla s osmehom/ -a san nije potpun, +inklere, vi ste zaboravili ono to je najbolje. . . moglo se desiti da mi je to tada opet padalo na um, te nisam mogao razumeti kako sam to mogao da zaboravim. + vremena na vreme postajao sam nezadovoljan i bivao muen #udnjom. 'islio sam da vie neu moi podneti da je vi)am kraj sebe, a da je ne obgrlim. to bi ona smesta primeivala. Kad sam jednom izostao vie dana, pa se potom ponovo vratio pogru#en, ona me odvede na stranu i ree/ *emojte se podavati #eljama u koje ne verujete. (a znam ta vi #elite. !e #elje morate napustiti, ili ih morate potpuno i valjano #eleti. "ko budete mogli jednom tako da molite da ste u sebi potpuno ube)eni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu. "li vi #elite, pa se opet kajete, i pri tome se plaite. to se sve mora savladati. Da vam ispriam jednu bajku. ona stade da mi pria o jednom mladiu koji je bio zaljubljen u. zvezdu. +tajao je kraj mora, pru#ao je ruke i obo#avao zvezdu, sanjao je o njoj i upravljao je k njoj svoje misli. "li je on znao, ili je mislio da zna, da zvezdu ne mo#e obgrliti jedan ovek. +matrao je za svoju sudbinu da voli zvezdu bez nade na ispunjenje, i iz te misli izgradio je itav #ivotni spev o odricanju i nemoj, vernoj patnji, koja je imala da ga popravi i preisti. "li svi njegovi snovi bili su upravljeni zvezdi. (ednom je opet stajao nou kraj mora, na visokoj hridi, gledao je zvezdu, i goreo od jubavi prema njoj. u trenutku najvee e#nje poskoi i baci se u prazninu, zvezdi u susret. "li i u trenutku skakanja pomisli jo brzo kao munja/ pa to je ipak nemogue1 eno, le#ao je dole na obali i bio je zdrobljen. 0n nije razumeo da voli. Da je u trenutku kad je skakao imao duevnu snagu da vrsto se udruzi sa zvezdom. 2jubav ne mora da moli ree ona niti da tra#i. 2jubav mora da ima snagu da u sebi samoj do)e do izvesnosti. 0nda nee biti vie vuena. nego e ona vui. +inklere, vau jubav vuem ja. "ko me ona nekad povue, ja u doi. (a neu da dajem darove. ja hou da budem zadobijena. "li drugi put ispriala mi je drugu bajku. Bio je jedan jubavnik koji je voleo bez nade. 0n se povukao potpuno u svoju duu. i mislio je da e

sagoreti od jubavi. +vet za njega nije postojao, on nije vie video plavo nebo i zelenu umu, potok mu nije #uborio, har5a mu nije jeala, sve je bilo utonulo, i on je osiromaio i postao bedan. "li je njegova jubav rasla, i on je mnogo radije hteo da umre i propadne, nego da se odrekne posedovanja lepe #ene koju je voleo. !ada on oseti kako je njegova jubav sagorela sve drugo u njemu, te postade mona, i privlaila je i privlaila, i lepa #ena morala joj se povinovati, i dola je, i on je stajao rairenih ruku da bi je privukao k sebi. "li dok je pred njim stajala, najedanput se sasvim izmenila, i on s grozom oseti i spazi kako je privukao k sebi ceo izgubljeni svet. 0vaj je stajao pred njim i predavao mu se, nebo i uma i potok, sve mu je u novim bojama, sve#e i divno, dolazilo u susret, pripadalo mu, govorilo njegovim jezikom. umesto da dobije samo jednu #enu, imao je ceo svet na srcu, i svaka zvezda na nebu plamtela je u njemu i rasipala radost kroz njegovu duu. 0n je voleo, i pri tome je naao sebe samog. -eina njih, pak, vole da bi pri tome sebe izgubili. 'oja jubav prema gospo)i .vi izgledala mi je kao jedina sadr#ina moga #ivota. "li je ona svakog dana izgledala drukija. ,onekad mi se inilo da oseam pouzdano kako moje bie ne te#i. privueno. njenoj linosti, nego da je ona samo simbol moga bia i samo hoe da me jo dublje uvue u samog sebe. 3esto sam sluao njene rei koje su mi zvualc kao odgovori, na ono to je u meni nesvesno, na gorua pitanja koja su me pokretala. ,otom su opet dolazili trenuci u kojima sam pored nje goreo od ulne #udnje i jubio predmete kojih bi se ona dotakla. " postupno su se ulna i beulna jubav, stvarnost i simbol upleli jedno u drugo. !ada bi se deavalo da sam kod kue u svojoj sobi mislio na nju, i mirno i svom duom, i pri tom zamiljao da oseam njenu ruku u svojoj, i njene usne na svojima. li bih bio kod nje, gledao bih joj u lice, razgovarao s njom, sluao njen glas, a ipak ne bih znao da li je ona stvarnost ili je san. ,oeo sam da nasluujem kako se jubav mo#e imati trajno i besmrtno. ,ri itanju knjige dolazio sam do novog saznanja, a to je bilo isto oseanje kao poljubac gospo)e .ve. 0na mi je gladila kosu, i osmehivala se zasipajui me svojom zdravom, mirisavom toplinom, a ja sam oseao isto kao da sam u samome sebi nainio napredak. +ve to je bilo va#no i to je bilo sudbina za mene, moglo je da uzme na se njenu sliku i priliku. " ona se mogla promeniti u svaku moju misao, a svaka moja misao u nju. ,laio sam se bo#inih praznika, za vreme kojih sam bio kod svojih roditelja, jer sam mislio da e biti muka #iveti dve nedelje udaljen od gospo)e .ve. "li to nije bila muka, bilo je divno biti kod kue i misliti na nju. Kad sam se vratio u ?., ostao sam jo dva dana daleko od njene kue, da bih u#ivao u toj sigurnosti i nezavisnosti od njenog ulnog prisustva. mao sam tako)e snove u kojima se moje spajanje s njom izvodilo na nove alegorine naine. 0na je bila more, u koje sam se ja, strujei ka njoj, ulivao. 0na je bila zvezda, a ja sam bio sam zvezda na putu ka njoj, pa smo se sreli i osetili da nas neto uzajamno privlai, ostali smo zajedno i okretali se bla#eno jedno oko drugog u bliskim, zvunim krugovima zanavek.

!aj san ispriao sam joj kad sam je prvi put ponovo posetio. ban je lep ree ona mirno. *ainite ga istinom1 %a vreme ranoga prolea bio je jedan dan koji nisam nikad zaboravio. +tupio sam u trem, prozor je bio otvoren, i mlaka vazduna struja valjala je kroz odaju te#ak miris zumbula. ,oto nisam nikog video, popeh se uz stepenice, u sobu za rad 'aksa Demijana. Kucnuh lako na vrata, i u)oh unutra, ne ekajui odziv, kao to sam bio navikao. +oba je bila mrana, sve zavese navuene. Bila su otvorena vrata ka maloj sporednoj odaji, gde je 'aks bio udesio hemijsku laboratoriju. 0datle je dopirala jasna bela svetlost proletnjeg sunca, koje je sijalo kroz kine oblake. ,omislih da tu nema nikog, i podigoh zavesu. !ada ugledah 'aksa Demijana kako sedi blizu zastrtog prozora na niskoj klupici, uuren i udno izmenjen, i kao munja prostruja kroz mene oseanje/ to si ve jednom do#iveo1 7uke su mu nepokretno visile, ake su mu bile u krilu, njegovo malo unapred nagnuto lice s otvorenim oima nije imalo pogleda i bilo je obamrlo u zenici je mrtvaki svetlucao mali, otar odsev svetlosti, kao u paretu stakla. Bledo lice bilo je potonulo u samoga sebe, bez drugoga izraza osim izraza ogromne ukoenosti izgledao je kao kakva prastara maska neke #ivotinje na vratnicama nekog hrama. zgledalo je kao da ne die. ,oduhvati me groza pri seanju takvog, upravo takvog video sam ga ve jedanput, pre mnogo godina, kad sam bio jo mali deko. !ako su oi ukoeno gledale u duu, tako su ruke be#ivotno le#ale jedna pored druge, jedna muva prelazila mu je preko lica. on je, tada, mo#da pre est godina, izgledao isto tako star i tako isto bez obele#ja vremena i danas nijedna crta na licu nije bila drukija. 0buzet strahom, izi)oh lagano iz sobe, i si)oh niz stepenice. & tremu zatekoh gospo)u .vu. Bila je bleda i izgledala je umorno, to kod nje nisam vi)ao neka senka prolete kroz prozor, otro, belo sunce najedanput je ieznulo. Bio sam kod 'aksa proaputah brzo. Da se nije to dogodilo6 0n spava, ili je utonuo u sebe, ne znam, ve jedanput ranije video sam ga takvog. -aljda ga niste probudili zapita ona brzo. *isam. *ije me uo. 0dmah sam iziao. :ospo)o .vo, recite mi, ta je s njim6 0na pre)e nadlanicom preko ela. Budite mirni, +inklere, nee mu se nita desiti. 0n se povukao. !o nee dugo trajati. 0na ustade i izi)e u batu, mada je u tom asu poela kia da pada. 0setio sam kako ne treba da po)em s njom. ao sam po tremu goredole, mirisao opojno mirisave zumbule, gledao pa#ljivo svoju sliku sa pticom nad vratima, i udisao potiten udnu senku, kojom je ovog jutra ova kua bila ispunjena. +ta je to bilo6 +ta se desilo6

:ospo)a .va se uskoro vratila. Kine kapi visile su joj u tamnoj kosi. 0na sede u svoju naslonjau. &mor ju je oborio. (a joj se pribli#ih, nagoh se nad nju, i poljubih kapi sa njene kose. 0i su joj bile svetle i mirne, ali su mi kapi imale ukus suza. Da pogledam kako mu je6 zapitah je apuui. 0na se jedva osmehnu. *emojte biti dete, +iriklere opomenu me ona glasno, kao da bi sama sebe oslobodila neke zama)ijanosti. +ad idite, a docnije do)ite opet, sad ne mogu da govorim s vama. (a odoh, i pobegoh iz kue i grada u brda kosa, tanka kia dolazila mi je u susret, oblaci su se gonili nisko pod tekim pritiskom kao u strahu. Dole se vetar jedva kretao, a u visinama je izgledalo da besni bura vie puta probilo je za koji asak sunce, bledo i otro iz elino sivih oblaka. !ada naide preko neba raslresit #ut oblak, i on se zaustavi kod sive brane. i za nekoliko trenutaka naini vetar od #utoga i plavoga jednu sliku, jednu gorostasnu pticu, koja se ote iz plave uskomeanosti, i razmahujui nadaleko krilima, ieze negde u nebu. 0nda se zau bura, i inu kia izmeana s gradom. Kratak, neverovatan i strano tutnjavi grom prasnu nad ibanimpredelom o.dmah potom probi se opet jedan sunev snop, a na obli#njim bregovima iznad mrke ume svetleo se modro i ne.stvarno bledi sneg. Kad sam se, mokar i iiban vetrom, vratio posle vie asova, sam Demijan mi je otvorio kuna vrata. ,oveo me je sa sobom gore u svoju sobu u laboratoriji je goreo gasni plamen, hartija je bila rasturena, izgledalo je da je radio. +edi ponudi me on bie da si umoran bilo je gadno vreme, vidi se da si bio dosta po polju. 9aj e odmah doi. Danas se neto dogodilo poeh ja oklevajui to ne mo#e biti samo ovo malo oluje. 0n me pogleda ispitujui. (esi li togod video6 (esam. -ideo sam u oblacima jasno za trenutak jednu sliku. Kakvu sliku6 (ednu pticu. Kopca6 Da li njega6 +liku tvoga sna6 Da, to je bio moj kobac. Bio je #ut i d#inovski veliki, i uleteo je unutra u plavocrno nebo. Demijan duboko odahnu. *eko kucnu na vrata. +tara slu#avka donese aj. &zmi, +inklere, izvoli. 'islim da pticu nisi video sluajno. +luajno6 %ar se takve stvari vide sluajno6 Doista. ne vide se. !o neto znai. %na li ta6 *e znam. +amo oseam da to znai neki potres. jedan korak ka sudbini. -erujem da se to svih nas tie. 0n je iao plahovito goredole. (edan korak ka sudbini1 uzviknu on glasno. !o sam isto noas sanjao, a i

moja mati imala je jue neku slutnju, koja je kazivala to isto. +anjao sam kako sam se peo lestvicama, uz jedno stablo ili kulu. Kad sam stigao gore, sagledao sam celu zemlju, to je bila velika ravnica kako sa gradovima i selima gori. *e mogu jo sve da priam, nije mi jo sve jasno. !umai li san u vezi s tobom6 zapitah ja. & vezi sa mnom6 *aravno. *iko ne sanja ono to ga se ne tie. "li se to ne tie samo mene, tu si u pravu. (a prilino tano razlikujem snove koji mi nagovetavaju pokrete u mojoj ro)enoj dui, kao i druge, vrlo retke, u kojima se nagovetava sudbina celog oveanstva. !akve snove imao sam retko kad, a nikad takav za koji bih mogao rei da je to bilo neko proroanstvo i da se ispunilo. !umaenja su odve neizvesna. "li znam pouzdano da sam neto sanjao to se ne odnosi samo na mene. !aj san dolazi u red drugih, ranijih, to sam nekad imao, i koje on nastavlja. z tih, upravo, snova, +inklere, potiu slutnje o kojima sam ti ve govorio. Da je na svet sasvim truo, to znamo, ali to jo ne bi bio razlog da proriemo njegovu propast ili neto slino. "li ja sam ve vie godina imao snove iz kojih zakljuujem ili oseam ili kako hoe iz kojih dakle oseam da se slom staroga sveta primie bli#e. !o su najpre bila sasvim slaba, daleka nasluivanja, ali su postojala sve jasnija i jaa. (o ne znam nita drugo do to da se priprema neto veliko i u#asno, to e i mene pogoditi. +inklere, mi emo do#iveti ono o emu smo pokatkad govorili1 +vet hoe da se obnovi. 'irie na smrt. *ita novo ne dolazi bez smrti. !o je stranije nego to sam zamiljao. (a sam ga uplaen posmatrao netremice. %ar mi ne mo#e ispriati ostatak sna6 zamolih ga plaljivo. 0n zatrese glavom. *e mogu. -rata se otvorie, i gospo)a .va u)e u sobu. ", vi ste zajedno1 Deco, valjda neete biti #alosni. zgledala je sve#e, i nimalo vie umorna. Demijan se osmehivao na nju ona nam pri)e kao mati preplaenoj deci. *ismo #alosni, majko, samo smo malo odgonetali ovaj novi znak1 "li to nita ne mari. znenada e doi ono to hoe da do)e, i tada emo doznati to to treba da znamo. "li sam ja bio utuen, i kad sam se rastajao, i proao kroz trem, miris zumbula uini mi se sveo, bljutav i mrtvaki. ,reko nas bila je pala senka. - ,03.!"K K7"(" zvojevao sam da mogu jo letnjeg semestra da ostanem u ?. &mesto u kui, sada smo gotovo uvek bili u bati kraj reke. (apanac, koji je, uostalom, u rvanju doista izgubio, bio je otputovao, a i !olstojevac nije dolazio. Demijan je dr#ao konja, i jahao je istrajno iz dana u dan. (a sam esto bivao sam s njegovom majkom. 9esto sam se udio mirnoi svoga #ivota. Bio sam odavna naviknut da samujem,

da se odriem, da se tegobno borim sa svojim mukama, te su mi se ti meseci u ?. inili kao kakvo ostrvo u snu, na kome sam udobno i oaran smeo da #ivim samo u lepim, prijatnim stvarima i oseanjima. *asluivao sam da je to predzvuk one nove, vie zajednice, o kojoj smo razmiljali. s vremena na vreme obuzimala bi me zbog te sree duboka #alost, jer sam dobro znao da ne mo#e biti trajna. *ije mi bilo dosu)eno da diem u obilju i udobnosti, bilo mi je potrebno muenje i proganjanje. 0seao sam da u se jednog dana probuditi iz tih lepih jubavnih slika, i da u opet biti sam, sasvim sam, u hladnom svetu drugih judi, gde je za mene postojala samo usamljenost ili borba, a ne mir, a ne #ivot sa drugima. !ada bih se privijao s udvostruenom ne#nou uz gospo)u .vu, radostan to moja sudba ima jo uvek lepe, mirne crte. 2etnje nedelje prolazile su brzo i lako, semestar je ve bio pri izdisaju. ,redstojao je skoranji rastanak. *isam na to smeo da mislim, pa to nisam ni inio, nego sam se Fpripijao uz lepe dane kao leptir uz medeni cvet. +ada je bilo moje sreno doba, prvo ispunjenje moga #ivota i moj prijem u savez. " ta e potom doi6 0pet u se boriti, patiti od e#nje, sanjati, biti sam. (ednog od tih dana spopade me predoseanje tako jako, da moja jubav prema gospo)i .vi najedanput buknu bolno. Bo#e moj, jo samo malo pa je vie neu videti, neu vie uti njen vrst, krepak korak po kui, neu vie nalaziti njeno cvee na svome stolu1 " ta sam postigao6 +anjao sam i uljuljkivao sam se u zadovoljstvu, umesto da sam je zadobio, umesto da se borim za nju i da je zauvek dograbim za sebe. +ve to mi je ona ikad kazala o pravoj jubavi, palo mi je na pamet, stotinu 5inih opomena, stotinu tihih mamljenja, obeanja mo#da ta sam od toga inio6 *ita, nita1 &spravio sam se usred svoje sobe, prizvao sam svu svoju svest, i mislio na .vu. ?teo sam da priberem snage svoje due, da bih joj dao da oseti moju jubav, da bdh je privukao ovamo k sebi. 'orala je doi i #udeti za mojim zagrljajem, moj poljubac je morao da zaroni nenasito u njene zrele jubF avne usne. +tajao sam i naprezao sam se dok ne poe da me podilazi hladnoa od prstiju i nogu. 0seao sam da iz mene proistie snaga. %a nekoliko asaka u meni se neto vrsto zgri, neto svetlo i studeno u trenutku mi se uini kao da u srcu nosim neki kristal, i znao sam da je to bilo moje ja. ?ladnoa mi obuze ak i grudi. Kad se probudih iz u#asnog naprezanja, osetih da neto dolazi. Bio sam iscrpen na mrtvo ime, ali sam bio spreman da vidim .vu kako stupa u sobu, raspaljena i ushiena. !opot kopita udarao je sad niz dugu ulicu, odjekivao je dugo i tvrdo, i najedanput se zaustavi. (a priskoih prozoru. Dole je Demijan silazio s konja. (a strah dole. $ta se dogodilo, Demijane1 -aljda se nije to desilo tvojoj majci6 0n nije sluao moje rei. Bio je vrlo bled, i znoj je curio s obeju strana njegova ela preko obraza. 0n priveza

uzde svog zagrejanog konja za batenski plot, uze me pod ruku i po)e sa mnom niz ulicu. %na li ve togod6 *isam nita znao. Demijan mi stisnu ruku, i okrete prema meni lice, s mranim, sa#aljivim, udnim pogledom. (est, mladiu, sad e biti to e biti. !a ti si znao za veliku zategnutost sa 7usijom. $ta6 Bie rata6 & to nisam nikad verovao. :ovorio je tiho, mada nije bilo nikog u blizini. (o nije objavljen. "li bie rata. Budi siguran u to. 0d onog doba nisam ti vie dosa)ivao s tom stvari, ali sam otada triput video nova predskazanja. *ee, dakle, biti ni smaka sveta, ni zemljotresa, ni revolucije. Bie rata. -idee kako to pali1 2judi e se time nasla)ivati, ve sad se svako raduje da kidie. !ako im je #ivot postao bljutav. "li videe, +inklere, to je samo poetak. 'o#da e nastati veliki rat, veoma veliki rat. "li i to je samo poetak. *ovo nastaje, a novo e biti u#asno za one koji su privr#eni starome. +ta e ti da radi6 Bio sam pora#en, sve mi je jo zvualo tu)e i neverovatno. *e znam a ti6 0n sle#e ramenima. 3im bude mobilizacija, ja stupam u vojsku. (a sam potporunik. !i6 0 tome nisam nita znao. Da, to je bilo jedno od mojih prilago)avanja. !i zna da nikad nisam hteo da drugima padam u oi, i svagda sam radije uinio poneto suvie, da bih bio korektan. -erujem da u kroz nedelju dana ve biti na bojnom polju. %a ime bo#je. ., mladiu, to ne sme da shvati sentimentalno. *ee mi, doista, u osnovi priinjavati zadovoljstvo ds nare)ujem puanu paljbu na #ive jude, ali to e bit sporedno. +ad e svako od nas upasti u veliki #rvanj. ti. !i e svakako biti regrutovan. " tvoja mati, Demijane6 lek. sad se setih ponovo onoga to je bilo pre etvrt asa. Kako se svet izmenio1 +vu snagu sam bio dograbio da bih prizvao najsla)u sliku, a sad me je najedanput sudba pogledala neim novim iz grozovite obrazine pune pretnje. 'oja mati6 "h, za nju ne treba da se brinemo. 0na je u bezbednosti, u veoj bezbednosti nego to je iko danas na svetu. !i je toliko voli6 %ar si to znao, Demijane6 0n se nasmeja glasno i sasvim slobodno. ., moj mali1 *aravno da sam znao, (o niko nije mojoj majci kazao gospo)a .va, a da je nije voleo. &ostalom, kako je to bilo6 !i si danas dozivao nju ili mene, zar ne6 (este, dozivao sam. Dozivao sam gospo)u .vu. 0na je to osetila. 0djednom me je odaslala, da moram k tebi poi. &pravo sam joj priao vesti o 7usiji. 'i okretosmo natrag, i nismo vie mnogo govorili. 0n odrei svoga konja, i pojaha.

!ek u svojoj sobi osetih kako sam bio iznuren od Demijanove vesti, a jo vie od malopre)anje napregnutosti. "li me je gospo)a .va ula1 +a svojim mislima dostigao sam do samog njenog srca. 0na bi sama dola da nije. Kako je sve to udno bilo, i kako u osnovi lepo1 " sada e nastati rat1 " sada e poeti da se zbiva ono o emu smo toliko puta razgovarali. " Demijan je unapred toliko znao o tome. Kako je udno to sada struja sveta nee vie projuriti nekuda pored nas to sada prolazi najedanput kroz naa srca, to nas zovu pustolovine i divlje sudbe, i to e sada ili uskoro doi trenutak kad err@o rni biti potrebni svetu, kad e on hteti da se menja. Demijan je bio u pravu, to nije valjalo shvatiti sentimentalno. 9udno je bilo samo to to tako usamljenu stvar, takozvanu sudbinu, treba da do#ivimo zajedno s celim svetom. ,a dobro1 Bio sam spreman. &vee, kad sam iao po gradu, bualo je na svim stranama od velikog uzbu)enja. +vuda je bila re @ratC1 Doao sam u kuu gospode .ve, veerali smo u batenskoj kuici. (a sam bio jedini gost. *iko nije govorio ni rei o ratu. +amo kasno, pred sam moj polazak, ree gospo)a .va/ Dragi +inklere, vi, ste me danas dozivali. -i znate zato nisam sama dola. "li ne zaboravite/ sad znate doziv, i kad god vam bude potreban neko ko nosi znak, onda zovite opet1 0na se di#e i po)e napred kroz sumrak koji se spustio po vrtu. -isoka i kne#evska stasa, koraala je tajanstvena #ena izme)u nemog drvea, a iznad njene glave svetlucale su sitno i ne#no nebrojene zvezde. ,ribli#ujem se kraju. +tvari su tekle svojim brzim tokom. &skoro je izbio rat, i Demijan, udnovato tu) u uni5ormi sa srebrnosivim ogrtaem, otputovao je. *jegovu majku vratio sam kui. &skoro sam se i ja oprostio od nje, ona me je poljubila u usta, i zadr#ala me za trenutak na svojim grudima, njene krupne oi gorele su blizu, utonuvi u moje. svi judi bili su kao da su se pobratimili. 'islili su da je u pitanju otad#bina i ast. "li to je bila sudbina kojoj su svi oni za trenutak bili pogledali u nezakriljeno lice. 'ladi judi dolazili su iz kasarni, peli se u vozove, i na mnogim licima vi)ao sam znak ne onaj na nego lep i dostojanstven znak, koji je oznaavao jubav i smrt. mene su grlili judi koje nisam nikad video, i ja sam to razumeo, i rado im uzvraao. 0ni su to inili u zanosu, a ne po volji sudbine, ali je taj zanos bio svet, i poticao je otuda to su svi oni bili bacili onaj kratak, uzbudljiv pogled u oi sudbine. -e je gotovo bila zima kad sam stigao na bojite. & poetku, uprkos uzbu)enjima izazvanim paljbom, u svemu sam bio razoaran. 7anije sam mnogo razmiljao o tome zato tako neobino retko mo#e ovek da #ivi za neki ideal. +ad sam video da mnogi, tavie, da su svi judi sposobni da za ideal umru. +amo to nije smeo biti neki lini, slobodni, izabrani ideal, nego je to morao biti opti i primljeni u amanet. CBii oam viciucnuiii uviueu aa sam ijuae potcenjivao. 'a kako da ih je slu#ba i opta opasnost inila jednolikima, video sam ipak mnoge #ive i na

umoru, kako se velianstveno pribli#uju volji sudbine. 'nogi i mnogi nisu imali samo pri napadu, nego u svako vreme vrst, dalek, neto malo kao opsednut pogled, koji ne poznaje nikakve ciljeve, i koji znai potpuno predavanje gorostasnome. -erovali i mislili oni to mu drago oni su bili spremni, oni su bili upotrebljivi, iz njih bi se budunost mogla da izgradi. koliko god je izgledalo da je svetu neumitnije stalo do rata i junatva, do asti i drugih starih ideala, i to god je udaljenije i neverovatnije zvonio svaki glas prividne ovenosti sve je to bila samo povrina, isto tako kao to je povrina bila i pitanje spoljnih i politikih ciljeva rata. & dubini je neto bilo u postajanju. *eto kao neka nova ovenost. (er sam dmao prilike da vidim mnoge a vie njih umrlo je uz mene koji su kroz oseanje postali svesni da mr#nja i bes, ubijanje i unitavanje nisu bili vezani za predmete. *e, predmeti, isto kao i ciljevi, bili su sasvim sluajni. skonska oseanja, pa ak i najdivljanija, nisu bila upravljena na neprijatelja njihovo krvavo delo bilo je samo zraenje iznutra, iz razderane due, koja je htela da besni i ubija, da unitava i umre, da bi mogla biti nanovo ro)ena. (edna gorostasna ptica probijala se iz jajeta, a jaje je bio svet, a svet je morao da ode u oaramparad. ,red salaem, koji smo bild poseli, stajao sam na stra#i jedne noi u rano prolee. & udljivim udarima promicao je posustali vetar, preko visokog, 5landrijskog neba gonile su se vojske oblaka, nekud u pozadini nasluivao se mesec. -e celog dana bio sam uznemiren, nekakva briga me je titala. +ada, u tami, na stra#i, mislio sam usrdno na slike svoga dosadanjeg #ivota, na gospo)u .vu, na Demijana. +tajao sam naslonjen na jednu topolu i gledao nepomino u uskomeano nebo, ije su se vedrine, koje su tajno podrhtavale, izlivale uskoro u velike povorke slika. ,o udnoj tankoi svoga bila, po neosetljivosti svoje ko#e F prema vetru i kii, po blistavoj unutranjoj budunosti. oseao sam da je oko mene neki vo). & oblacima se mogao videti neki veliki grad, iz njega su kuljali milioni judi, koji se rasue u rojevima po prostranim predelima. ,osred njih stupi neka mona bo#anska prilika, s blistavim zvezdama u kosi, velika kao kakva planina, s crtama lica kao u gospode .ve. & njoj iezoe crte judi, kao u kakvoj ogromnoj peini, i izgubie se. Boginja se uuri na tlu, znak blistae jasno na njenome elu. zgleda da je neki san bio ovladao njome, ona sklopi oi, i njeno veliko lice razvue se u bolu. *ajedanput ona kriknu, i iz njenog ela prsnue zvezde, mnoge tisue blistavih zvezda, i one se uzvitlae u prekrasnim lukovima i polukruzima po crnome nebu. (edna od zvezda zahua uz jasan zvuk upravo ka meni, kao da me je tra#ila. &tom se ona riui rasprte u hiljadu varnica, odvue me uvis, pa me ponovo baci na zemlju svet se uz tutnjavu srui nada mnom. *ali su me blizu topole, pokrivenog zemljom i u mnogim ranama. 2e#ao sam u podrumu topovi su praskali nada mnom. 2e#ao sam u kolima, i truckao se preko pustih polja. -einom sam spavao ili sam bio bez svesti. "li to god sam dublje spavao, sve sam #ee oseao kako me neto vue, kako

se povinujem nekoj sili koja je nada mnom bila gospodar. 2e#ao sam u jednoj konjunici na slami, bilo je mrano, neko mi je bio stao na ruku. "li mi je dua htela dalje, neto jae me je odvlailo. 0pet sam le#ao na kolima, a docnije na nosilima ili lestvama, sve sam jae oseao da mi je nalo#eno da nekud po)em, i nisam nita drugo oseao osim kako me neto goni da najzad tamo stignem. *ajzad stigoh do mete. Bila je no, bio sam pri punoj svesti jo maloas osetio sam silno u sebi kako me neto odvlai i goni. " le#ao sam u dvorani, u postelji na podu, i oseao sam da sam tamo kuda sam bio dozvan. ,ogledah oko sebe. &za sam moj duek nameten je bio jedan drugi, Fi neko na njemu, koji se na#e i pogleda me. mao je na elu znak. !o je bio 'aks Demijan. *isam mogao da govorim, a ni on nije mogao ili nije hteo. +amo me je posmatrao. ,reko njegovog lica padala je svetlost jedne lampe, koja je visila nad njim na zidu. 0n se osmehivao na mene. Beskrajno dugo gledao me je neprekidno u oi. 2agano je primakao svoje lice k meni, tako da smo se gotovo dodirnuli. +inklere proaputa on. (a mu dadoh znak oima da ga razumem. 0n se ponovo osmehnu, gotovo kao sa#aljivo. 'ali moj1 ree on osmehujui se. +ad su njegova usta bila sasvim blizu mojih. 0n lagano nastavi da govori. 'o#e li se jo prisetiti 4ranje Kramera6 zapita on. (a #mdrnuh na njega, i mogadoh se i nasmeiti. 'ali +inklere, pazi1 (a u morati da odem. 'o#da e me nekad opet ustrebati, protiv Kromera ili inae. "ko me tada pozove, onda vie neu doi tako grubo jaui na konju ili #eleznicom. 'orae tada da oslukuje u sebi samome, i opazie da sam ja u tebi unutra. 7azume li6 jo neto1 :ospo)a .va je kazala, ako ti nekad bude ilo r)avo, da ti dam poljubac od njene strane, koji je meni dala kad sam polazio. +klopi oi, +inklere1 (a posluno sklopih oi, osetih laki poljubac na svojim usnama, na kojima mi je uvek stajalo malo krvd, koja nije nikako htela da presahne. tada zaspah. &jutro su me probudili, trebalo je da me previju. Kad sam se najzad potpuno probudio, obrnuo sam se brzo ka susednom dueku. *a njemu je le#ao neki stran ovek, koga nisam bio nikad video. ,revijanje je bolelo. +ve to se otada deavalo sa mnom, bolelo je. "li kad ponekad na)em klju i si)em sasvim u sebe samog, tamo gde u mranom ogledalu dremaju slike sudbine, tada treba samo da se nagnem nad crno ogledalo, pa da ugledam svoju vlastitu sliku, koja sad lii potpuno na *jega, moga ,rijatelja i -o)u.